F@Mtime

IMPRESSUMF@Mtime broj 36, list Fakulteta za menadžment

ADRESA Vase Stajića 6, 21000 Novi Sad

TELEFON/FAX 021/451-979

E-MAILredakcija_famtime@yahoo.com

ZA IZDAVAČAprof. dr Dušan Ristić

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICALjiljana Bulatović

ODGOVORNA UREDNICATijana Vučinić

Pomoćnici: Višnja Marinkov, Natalija Marić

Članovi redakcije studenti:Danijela Latas, Ana Vasojević, Lana Radovanović, Dunja Rakić, Dušan Krunić, Tijana Vučinić, Nina Dudvarski, Petra Zdjelarić, Natalija Marić, Marko Zaklan, Dunja Obradović, Nikola Bokun, Mladen Mutavdžić, Kristina Škanata, Dragan Jovanović, Jovana Pražić, Dušan Benašić, Daliborka Pejaković, Aleksandar Tanurdžić, Bojana Stefanović, Tamara Maksimović, Marijana Todić, Bojana Vidović, Miljana Aćimić, Slaviša Lazić, Roman Bezenšek, Sanja Novak, Marija Raspopović, Peđa Ivović, Dragana Rešetar, Milica Lakobrija, Stanislava Smiljanić,

Mirela Mihić, Ljiljana Bandić, Simonida Šašić.

SARADNICI REDAKCIJEprof. dr Dušan Ristić, doc. dr Danica Aćimović, doc. dr Nenad Marković, doc. dr Olja Arsenijević, doc. dr Zoran Savić, prof. dr Dragoslav Nikolić, doc. mr Goran Bulatović, doc. dr Miloš Babić, mr Tijana Savić, mr Maša Runić, mr Tanja Radošević, mr Tamara Kliček, Danko Damjanović, Milan Bubulj,

Bora Todorović i mr Tatjana Buta.

LEKTORVesna Šćepanović

DIZAJNLjiljana Bulatović, Jovana Pražić

FOTOČlanovi fotografske radionice

NASLOVNA - F@M na Mon BlanuAutor fotografije - Danko Damjanović

DIZAJN SREDNJE STRANEJovana Pražić

PRELOMJovana Pražić

ŠTAMPAMONDO GRAF

F@MtimeF@Mtime

3 Kaolepšeširnaglavi Uvodnik,TijanaVučinić4 Neoklevaj,nedremaj,.. F@MtimeINTERVJU5 Irvasiipetarde Kolumna,LjiljanaBulatović6 Javničaskaopresskonferencija F@MtimeAKCIJA8 NajposećenijatribinanaF@M-u F@MtimeTRIBINA11 F@MaRt‘07 F@MtimeVESTI12 PRVIUTISAK F@MtimeUSR.KARLOVCIMA16 Mojprvidannafakultetu F@MtimeUSR.KARLOVCIMA18 Konamjeukraobajku F@MtimeNOVAGODINA20 Poljubacuponoć F@MtimeNOVAGODINA22 DecaiDedaMraz F@MtimeNOVAGODINA24 TiživišuoblacimaMaja... F@MtimeNOVAGODINA26 Novagodinaialkohol F@MtimeZABAVA

2 3

KAOLEPŠEŠIRNAGLAVI

Važno obaveštenje: zbog nemira koji su izbili na Severnom polu, Deda Mraz je morao da se evakuiše. U ovom broju F@Mtime-a bićete uskraćeni za njegovu uvodnu reč. Međutim, on nam je ipak dao ekskluzivni intervju, kako se ne bi potpuno osetilo njegovo odsustvo. Pitate se sad - ko sam ja!? Ko se to Vama obraća? Ne, nije Deda Mrazica. To sam samo ja - Vaša koleginica.

Šta danas znači biti kolega? Da li je to ona(j) sa kojim delite radnu svakodnevicu, dobro i zlo, koji Vam pozajmljuje lovu za kafu i masira kad se „ukočite“ od rada i koji Vam pomaže da napredujete? Ili je možda to onaj koji Vas ljubomorno gleda ispod oka i koji Vam zabija nož u leđa kad god je to njemu u interesu.

Koliko se uopšte u našoj svesti izvitoperila asocijacija na kolegu kao nešto pozitivno? Čini se da je kolegijalnost gravitirala iz sfere dobronamernosti i uzajamnog pomaganja, u sferu „podmetanja nogu“ i sabotaže uspeha.

Kojim god dobrom da ste postali deo F@M planete, u kom god svojstvu to bilo, automatski ste stekli puno kolega - kako profesora i asistenata, tako i studenata. Svi smo mi kolege. Razlikujemo se, između ostalog, po uspehu koji postižemo, što je poslovno - studentskom okruženju veoma bitno. Budite direktno odgovorni za svoj uspeh ali i uspeh Vaših kolega. Zaboravite na smicalice, manipulacije i upravljanje konfliktima. Onaj, pravi uspeh se ne prašta, kažu ljudi. A onaj uspeh postignut nečasnim sredstvima – e takav uspeh nema šansu. Narčito ne na duge staze. Tvrdim.

Stoga ovom prilikom, ne želim da Vam čestitam Novu 2008. godinu uz želje da imate puno uspeha. Želim da se nešto promeni u svesti ljudi i da uspeh počne da se prašta. Biće svima lakše. Pomoći - odmoći, pohvaliti - uniziti, svrgnuti - lansirati, izbor je na Vama.

Sa verom u promenu paradigmi,

odg. urednica Tijana Vučinić

SADRŽAJ

6

8

16

22

F@M

time

INT

ERV

JU

F@MtimeF@Mtime

F@M

time

ko

lum

na

54

IrvasiipetardePiše:LjiljanaBulatović

U jednoj simpatičnoj zemlji, na brdovitom Balkanu, otkriveno je prebivalište čuvenog Deda Mraza. Taman pred samo raznošenje poklona, ekipa redakcije F@Mtime-a ušunjala se u njegove odaje. Kako je njegovo odelo nekada davno pre vladavine Coca-Cole bilo zelene boje, a danas je crveno, lako smo locirali njegovu kancelariju. Ona se naime nalazi u zgradi sa crvenim čipom i zelenim simbolima jedne obrazovne ustanove. Bojažljivo smo se ušunjali u odaje te crveno-zelene zgrade. Plašeći se da ćemo naići prvo na Baba Mrazicu, obrisali smo noge od snega i ušli u predvorje njegove palate.

Prvo nam je dobrodošlicu poželeo Santa’s little helper, ili pomoćnik Deda Mraza, imena Makarmraz. On nas je ljubazno poveo u obilazak. Skakućući do kancelarije Deda Mraza, naišli smo na mnoga nasmejana lica i užurbane ljude. Ovi patuljci - pomoćnici se trude da doprinesu ovoj palati zvanoj Dedamrazinjak F@M. Bili studenti ili profesori, oni marljivo rade kako bi ovaj svet obogatili znanjem. Oni prave paketiće znanja. Kažu nam iz poverljivih izvora - obrazovanje je najveći dar. Deca koja dobijaju paketiće iz ovog Dedamrazinjaka su najsrećnija. Ulazimo u kancelariju Deda Mraza. Legenda kaže da mu je odeća crvene boje, sa belim paspulom, brada i kosa su sedi. Nosi naočare. Pravi Deda Mraz je obavezno punačak. Poznat je po svom smehu (duboki, grleni glas): HO-HO-HO-HO! Autentičnost Deda Mraza ispitali smo proverenom novinarskom metodom - slikom i rečju. Na Vama je da sami utvrdite da li se radi o „pravom” ili „lažnom” Deda Mrazu.

Tajmić: Deda Mraze, možete li da se setite kako je vaša vladavina počela? Načuli smo da ste se ustoličili na ovu poziciju nakon velikih promena koje su se odigrale u neposrednom okruženju. Da li je bilo teško boriti se sa drugim Deda Mrazovima koji su propagirali drugačije vrednosti u to vreme?- (HO-HO-HO) Baš mi je

drago što ste mi postavili to pitanje. Ja ću Vam odgvoriti pitanjem. Ko pogodi šta je 6 P pa F@M, dobija 6 hiljada (čega - ne znamo?) Prvi Pravi Privatni Fakultet.

Tajmić: A gde je tu šest P? - Pa neću da Vam kažem, zato je konkurs! Nađite ostatak...

Tajmić: Da se vratimo na pitanje...- Ne znam da li je bilo teško, to nije važno, ali b i l o je bolno. Izgubio sam prijatelje. Pojedini prijatelji su prestali da mi se javljaju jer su me zamrzeli što sam napravio privatni fakultet.

Tajmić: Tokom cele godine, imate podršku u ljudima oko sebe. Oni Vam pomažu da poklone izaberete i upakujete na najbolji mogući način. Mislite li da su Vaši pomoćnici zadovoljni službom u ovom Dedamrazinjaku? - To je nešto što i mene jako interesuje. Živim u nadi da jesu, ali strepim da nisu. Bojim se da imaju crveni čip još uvek, da misle da treba za isti nerad imati veću platu.

Tajmić: Sve bajke o Vama divno zvuče. Da li i dalje da verujemo u bajke ili da mislimo svojom glavom? - Bez bajke je život prazan.

Tajmić: A zar nije Vaša čuvena: „Mislite svojom glavom“?- Jeste, ali treba imati vizije, treba imati snove, nade, očekivanja. Sad je moj problem što ne mogu sve nade i snove da ispunim.

Tajmić: Čije, jel’ Vaše ili ...?- Pa, rekli ste - pomoćnici ...

Tajmić: Da li Deda Mraz ima odmor i da li je u ovom brzom vremenu odmor luksuz ili neophodnost? - Imao sam jednu metaforu da je Deda Mraz bio u Teksasu, u pustinji na odmoru, samo ne znam kako je bio bez saonica i bez snega... ( ha, ha, ha...)

Tajmić: Vaš tim čine irvasi - oni koji vuku ovaj Dedamrazinjak napred, patuljci - pomagači koji vredno obavljaju zadatke i Baba Mrazica. Da li se u timu nalaze i sile koje sprečavaju donošenje poklona deci? Kako biste Vi okarakterisali vaše radno okruženje?- Logistika je ključ. Neko mora da upakuje paketiće, neko mora da ih stavi u saonice, neko mora da ih deli, postoji čitav tim koji treba da brine o tome.

Tajmić: Koliko ste Vi zadovoljni vašim Dedamrazinjakom?- Hm ... , u ovom semestru, kada je trebalo da delimo poklone, njih petoro je odustalo. Sada kada bi trebalo da delimo poklončiće, dobio sam: „Neću, mrzi me, idem!“. Zamislite ovo: skupe se deca da igraju fudbal i taman kad utakmica dođe do rezultata 2:2 i kada svi čekaju da vide ko će pobediti, određeni igrači se pokupe i izađu. Da li je to etično?

Tajmić: Kakve osobine bi trebalo da poseduje Deda Mraz da bi ga deca volela?- To je zakovano, to ne može da se bira. Deda Mraz bi trebalo da bude altruista, da voli decu, da ima lepe poklone, da ispoštuje tradiciju i da radi to u ime Boga, pravde i istine.

Tajmić: Kakva bi deca trebalo da budu da bi dobila poklone na kraju godine? - Deca su takva kakva su, ali zahvaljući tim poklonima trebalo bi da budu bolja.

Tajmić: Šta je bila Vaša želja od Deda Mraza kada ste bili mali, a koja se nije ispunila?- Ispunila se, dobio sam drvenog konjića. Tada je Sveti Nikola bio u modi, a ne Deda Mraz. Probudim se ja ujutru, a mama mi

NEOKLEVAJ,NEDREMAJ,VEĆPOKLONESPREMAJ...

kaže da pogledam kroz prozor. Kad ono tamo – drveni konjić. Ali već sutradan, počeo sam da ga čačkam i rastavio sam ga na delove da vidim šta je unutra. (HO-HO-HO)

Tajmić: Ko Vama donosi poklone za Novu godinu, sada kada ste Veliki Deda Mraz?- Vi i Vaši roditelji. Najveće zadovoljstvo u ovom poslu jeste kada nazove neki poznanik i kaže: „Pa dobro čoveče, šta si ti uradio sa mojim detetom? Izgubio godinu na pravu, izgubio na ekonomiji, a eno ga sad, zakucao se, uči.“ Ne može da veruje. Nema veće nagrade od toga. Rekoh, pa zato mi i postojimo.

Tajmić: Šta mislite, da li je jedan od razloga zbog kojeg ljudi dolaze u Vaš Dedamrazinjak, upravo to da bi ga lako završili? Nije retko da čujemo da ga nazivaju FUN (engl. smešno), a ne F@M? - To su predrasude. Naš zadatak je da razbijamo te predrasude. Jako je teško, ali se borimo. Znate šta sam ja čuo: „Ko god prođe ulicom Vase Stajića, dobije diplomu.“? To vi koji dobijate poklone na F@M-u morate da razbijete predrasude. Ima dobrih i loših državnih fakulteta, kao što ima dobrih i loših privatnih fakulteta. Ne treba trpati sve privatne fakultete u jedan koš, kao - loši su. Isto tako ne treba reći da su svi državni dobri. Jedini pokazatelj je što se tamo studira 9,2 godine u proseku. I kao što se ovde priča, da je brzo i lako kod nas – nije. Naša komparativna prednost je sledeća - tamo biraju dekane na dve godine. Tada im se dodvore, pa budu izabrani na još dve godine. Za taj dodatak od deset posto uvećane plate. A ovde je dekan onaj koji je stvorio to i taj preduzetnik ima interes da se radi dobro. Svi trpaju privatne fakultete u isti koš od straha od tržišne privrede, od privatnog obrazovanja... To je naša prednost, što znamo da radimo sa ljudima, trudimo se i umemo. Taj dekan državni, koji je izabran od strane zaposlenih, namešta im plate, da kradu od države, da pljačkaju studente itd. Način rada tamo i ovde se znatno razlikuju. Ovde mora da se radi, pa zato mnogi profesori sa državnih fakulteta izbegavaju da dođu ovde.

Tajmić: Gde vidite budućnost našeg Dedamrazinjaka?- U ovoj zemlji nema budućnosti. Mi smo jako dobar fakultet, ne znam jesmo li najbolji, to valja drugi da kažu. A ako smo suviše dobri, onda nam preti opasnost da nas ugase, jer smetamo.

Tajmić: Kome smetamo? - U ovoj zemlji je mentalitet takav da sve što štrči - seče se. Kada se vrata Srbije malo otvore prema svetu, spremamo se za međunarodnu konkurenciju. Tada ćemo još da pritisnemo gas i da budemo konkurentni sa strancima. Za sada nemamo konkurenciju.

Nakon ovako optimistične završne rečenice, Deda Mraz nam je poželeo sve najlepše u Novoj 2008. godini isprativši nas iz svog Dedamrazinjaka. Kako se tradicija ne bi kršila, Deda Mraz ni ovoga puta neće ostati uskraćen za listu želja.

Ovoga puta, za želje smo pitali njegove najbliže saradnike iz F@M Dedamrazinjaka. Među odgovorima mogli su se (nakon uzdaha i dubokog razmišljanja) čuti i sledeći:

- „Najlepše bi bilo kada bi nam Deda Mraz doneo akreditaciju“.

- „Jaoj, samo par dana odmora da zbrišemo od paketića, pa se vraćamo, časna pomoćnička“. Nešto inventivnije, bile su kolege sa željama poput:

- „Blanko ček bi bio sasvim u redu“. A bilo je tu i krajnje jednostavnih želja poput:

- „Mir, želim mir u našem Dedamrazinjaku.“ Ili samo:- „Slogu molim. Slogu.“

Deda Mraze, kada Vam stigne ova pričica u Novisad - laponiju, u Finsku, poradite malo na tim željama. Opravdajte svoje moći i svoju snagu. Pod tom crvenom kapicom je još puno energije i vizija. Srećna Vam Nova Deda Mraze!

Vaš F@Mtime

06h – 17h ... Deda Mraz, sanke, irvasi, petarde, ... kuvar, šerpa, tepsija, pleh, tiganj, činija, oval, mikser, super secko ... ručak, pivo, vino, spavka ... telefoni, kompjuteri, igrice, igračke, čestitke, pokloni ... ... mega market, Futoška, Limanska, Riblja, banka, menjačnica ... prasence, jagnjence, jarence, sarmica, prebranac, šopska, srpska, zelena, mešana, ruska, francuska i carska ... ... limun šnita, bajadera, oblande, baklava i tulumba, reforma, plazma, bomba, švarcvald, rozen i voćna ... kineska, Zara, Mango, Merkator, podhodnik, Dunavska, Limanska, Futoška, Riblja ... ... žena, muž, brat, sestra, deca, snajka, zet, šura, zaova, jetrva, keva, ćale, svekar, svekrva, tast, tašta, kum, kuma, kumče, komšija, komšinica ... Srećna sam, lepo mi je, radujem se, uzbuđenje, drhturim, hoću li stići, gde mu je kravata, gde mi je broš, ko je zvao ... da li si ... da li ste ... da li sam ... da li su ...17h – 20h ... Deda Mraz, sanke, irvasi, petarde ... muž, žena, brat, sestra, deca, snajka, zet, šura, zaova, jetrva, keva, ćale, svekar, svekrva, tast, tašta, kum, kuma, kumče, komšija, komšinica ... frizerka, vikleri, papilotne, trajna, ladna, mini val, maksi val, šljokice ... pegla, mala crna haljina, maturska haljina, plisirana suknja, košulja bela ... biseri, minđuše, ogrlica, narukvica, broš ... salonke, čizme, papuče, sandale, patike ... šal, kravata, venčano odelo, tesne cipele ... Farenhajt, Armani, Guči, Dolče & Gabana, Šanel, Pino Silvestre, Pokošeno seno, ružina vodica ... puder, maskara, rumenilo, šljokice ... pismo tašna, biser tašna, šljokica tašna, novčanik tašna, antilop tašna, tašna tašna ...Srećna sam, lepo mi je, radujem se, uzbuđenje, drhturim ... hoću li stići, gde mu je kravata, ko je zvao ... da li si ... da li ste ... da li sam ... mirišim, mislim, pitam, brinem, brojim, prebrojavam ... vičem, šapućem ... trčim ... krećem ... 20h – 24h ... Deda Mraz, sanke, irvasi, petarde ... tamburaši, Zdravko Čolić, Seka Aleksić, rock and roll, trubači ... trg, kafana, dnevna soba, hotel, more, planina ... pelinkovac, loza, domaća, ljuta, kampari, margarita, crno, belo, bambus, špricer ... prasence, jagnjence, jarence, sarmica, prebranac, šopska, srpska, zelena, mešana, ruska, francuska i carska ... limun šnita, krempita, bajadera, oblande, baklava i tulumba ... reforma, plazma, bomba, švarcvald, rozen i voćna .... Stigao, došao, ušetao ... doveo, uveo, priveo ... da li si ... da li ste ... da li sam ... jesam. Čaše, tanjiri, pepeljare ... vruće, buka, kolce, đuska ... tesne cipele ... na stolu, pod stolom, po prstima, na ramenu ...00h - ??h ... Deda Mraz, sanke, irvasi, petarde ... šampanjac, poljupci, čestitke, zagrljaji, smeh, suze, darivanje ... tamburaši, Zdravko Čolić, Seka Aleksić, rock and roll ... poslednji ćevapi, malo ste jeli, šteta da ostane ... trubači, valcer, kolce, đuska, kolce, ... vatromet.Ne mirišim, ne mislim, ne pitam ... bosi, nema kravate, biseri na podu ... brojim, prebrojavam ... plaćam, imam, nemam ... bučni, znojavi, raspojasani, siti, napiti ...11h - ??h ... glavobolja, kisela čorba, ne pomaže ... rebarca, spinjetak, sarmica, salatica, kolačić ... pivce, vince, vodica ... aspirinčić ... bečki valcer, River dance ... spavka, telefoni, sms, e-mail ... i ja tebi, takođe ... pust grad ... muž, žena, brat, sestra, deca, snajka, zet, šura, zaova, jetrva, keva, ćale, svekar, svekrva, tast, tašta, kum, kuma, komšija, komšinica ... repriza, pun frižider, imam, nemam ... 29 dana do plate, ... gosti, računi ... posao, škola, fakultet ... Previše kratkih rezova. Vreme je za dugačke kadrove. 365 frejmova za godinu dana. ... Ja - Vojvodina, Srbija, Evropa, Svet.

umjetnosti iz Rijeke, kojima profesor Karlavaris predaje Fotografiju. Dvadeset studenata je dobilo pravo na učešće na ovom Bijenalu. Među njima je i Dragana Kružić, studentkina druge godine koja je konkurisala sa fotografijom mikrosnimka cvijeta šafrana odozgo: „Zlatni rez“. Svoje izučavanje fotografije na fakultetu je ovako predstavila: “Na našem fakultetu u Rijeci, kolegij fotografije se odvija na dva načina: praktični dio i teoretski. Imamo analogne aparate i laboratorij gdje razvijamo fotografije. Takođe, imamo i časove digitalne fotografije koju kasnije obrađujemo u fotošopu. U teoretskom dijelu učimo povijest fotografije, sastavne djelove fotoaparata, vrste objektiva, vrste fotografije,

itd.“ Gošća pres

konferencije i Bijenala bila je i profesor Monika Miler sa studentima iz Augsburga. Studentkinje Eva Schwart i Luna Winter su impresionirane Novim Sadom. Njihov način proučavanja fotografije je u mnogo čemu sličan proučavanju fotografije studenata u Rijeci, ali i na našem fakultetu. Studenti često rade samostalno gdje mogu

da ispolje svoju kreativnost. Fotografija za Lunu Winter predstavlja „hvatanje momenta“ gdje može da se zaroni u različite svjetove: „Možete da uhvatite jedinstven trenutak emocija, impresija, okolnosti drugih načina življenja. To je ono što ja volim kod fotografije.“

Prvi korak ka učešću naših studenata na sledećem Svjetskom bijenalu studentske fotografije je načinjen.

Drage kolege, ostalo je na vama. Ispoljite svoju kreativnost, „uhvatite trenutak“ objektivom vašeg fotoaparata... Ko zna, možda ćemo imati priliku da vidimo baš vašu fotografiju na sledećem Bijenalu studentske fotografije. Ko zna?

Konferenciju su ispratile i kolege iz više medijskih kuća iz Novog Sada.

Kristina Škanata

F@Mtime

F@M

time

AK

CIJ

A

F@M

time

VES

TI

F@Mtime6 7

Savet koji je profesor Karlavaris dao studentima Menadžmenta u medijima je taj da oni ne moraju da nauče da stvore dobru fotografiju, ali moraju da razlikuju bolje od lošijeg, moraju da prepoznaju šta je dobro kako bi mogli da se opredele za dobrog fotografa sa kojim će da sarađuju.

Studenti našeg fakulteta na sledećem Svetskom bijenalu studentske fotografije će imati pravo učešća jednako kao i studenti fotografije sa drugih fakulteta. Povodom Prvog Svetskog bijenala studentske fotografije, koji je održan u Novom Sadu, na našem fakultetu je održana Press konferencija. Bio je to prvi u nizu javnih časova iz predmeta PR i PS koji drži prof. Goran Bulatović. On, njegov ass Milan Bubulj i studenti četvrte godine Medija koji su odabrali da slušaju ovaj predmet, u novembru su organizovali javne časove, odnosno konferencije za novinare sa potpuno aktuelnim temama iz raznih oblasti.

Pored nekoliko desetina kolega studenata sa stranih fakulteta iz Evrope, gosti na prvoj Press konferenciji, bili su i profesor fotografije Monika Miler iz Nemačke i profesor Ivan Karlavaris, predsednik organizacionog odbora Bijenala. Domaćin ovog skupa bila je Milica Stamenković, student četvrte godine Medija, kojoj je ovo ujedno bila i praktična odbrana seminarskog rada iz predmeta PR i PS. Od velike pomoći i velika podrška tog dana bila je i prof. Olja Arsenijević.

Posle uvodnog izlaganja i lične karte Bijenala, profesor Karlavaris je pozvao studente na razgovor o fotografiji. Na pitanje, koja je funkcija fotografije kao medija, profesor Karlavaris nam je odgovorio: „To je komplikovano i široko pitanje. Fotografija je i krenula u istoriji da bude informativna i najveću je ekspanziju doživela kada je u dnevnim listovima dobila mogućnost da se štampa. U reportažnoj fotografiji je bitan trenutak, u žurnalističkoj fotografiji je bitan trenutak. A kada je u pitanju fotografija dizajna, onda se ona radi studiozno. Kod dizajnera se na tim fotografijama pravi mala obmana, cilj je da to bude ušminkanije, doteranije, ispeglano, ali ponekad se i malo pobegne od istine. Neću da kažem da mi lažemo, ali doteramo stvari do te mere da ljudima bude prihvatljivo, primamljivo, itd.“

Savet koji je profesor Karlavaris dao studentima Menadžmenta u medijima je taj da oni ne moraju da nauče da stvore dobru fotografiju, ali moraju da razlikuju bolje od lošijeg, moraju da prepoznaju šta je dobro kako bi mogli da se opredele za dobrog fotografa sa kojim će da sarađuju. Profesor Karlavaris nije krio svoje zadovoljstvo što će se i studenti našeg fakulteta pojaviti na sledećem Bijenalu.

Učesnici ovogodišnjeg Svetskog bijenala studentske fotografije bili su i studenti fakulteta Primijenjenih

JAVNIČASKAOPRESSKONFERENCIJA

Studenti F@M-a imaju mogućnost da učestvuju na sledećem Svetskom bijenalu studentske fotografije

DIPLOMAF@M-aPRIZNATAU

SLOVENIJI

Doktorske studije na F@M-u

Vesna Grujić doktorirala je na Fakultetu za menadžment F@M, menadžment u medijima i uspešno se bavi novinarstvom i poslovima vezanim za marketing i oglašavanje. Živi i radi u Sloveniji, a radi i kao dopisnik srpskog nedeljnika Evropa. Prilikom posete našem fakultetu, razgovarali smo o nostrifikaciji diplome F@M -a u Sloveniji.

Pre nego što ste se preselili u Sloveniju, studirali ste u Novom Sadu - koje ste studije završili?

Vesna Grujić - Studirala sam jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Tamo sam magistrirala komparativnu književnost i kasnije na F@M -u doktorirala Menadžment u medijima.

Čime se danas bavite?V.G.- Otvorila sam reklamnu agenciju u Ljubljani gde i živim,

registrovanu za istraživanje tržišta, pripremu i sprovođenje propagandnih kampanja, u kojoj radim poslove vezane za odnose sa javnošću i poslovno savetovanje sa područja marketinga.

Zašto je F@M bio Vaš izbor?V.G.- Živela sam u Sloveniji i odlučila da ovde završim

doktorske studije, jer tamo ne postoji fakultet koji se bavi medijima. Oni imaju samo smer Oglašavanje u medijima i to u okviru ekonomskog fakulteta.

Na koji način se u Sloveniji vrši nostrifikacija diplome iz inostranstva?

V.G.- Posle završenih doktorskih studija, nostrifikaciju doktorata obavlja Ministarstvo za visoko školstvo, nauku i tehnologiju i proverava da li završene studije odgovaraju njihovim uslovima i priznaju diplomu stečenu u inostranstvu. Posle toga, u radnoj knjižici vam stoji diploma doktor nauka.

Možete li da uporedite nastavne programe na fakultetima u Sloveniji i kod nas, konkretno sa programima F@M -a?

V.G.- Bolonja postoji i ovde i tamo. I u Sloveniji se vrši prelaz sa starog programa na bolonjski kao i u Srbiji, tako da na isti način usklađuju kvalitet obrazovanja. Na F@M -u postoji više smerova i veći je izbor, dok u Sloveniji postoji mali broj fakulteta za menadžment i uglavnom isti profesori predaju na više fakulteta. Postoji veliko interesovanje studenata za menadžment, pa se prave isturena odeljenja. Te predmete predaju profesori sa klasičnog ekonomskog fakulteta. Tamo je ekonomija temelj!

Kako ste zadovoljni studijama na F@M -u?V.G.- Na F@M-u postoji interdisciplinarno preplitanje na

studijama, na radu na doktorskim studijama mogla sam da se oslonim na pomoć mentora iz različitih oblasti, uvek sam mogla dobiti savet kako rešiti određena poglavlja, praviti prezentacije onog što je čovek usvojio, što predstavlja autorski deo doktorata. Moram reći, vrlo sam zadovoljna uslovima i načinom studiranja.

Ljiljana Bandić

FAXandTHECITY

F@Mtime

Prijava ispita za januarski ispitni rok počinje već 3. januara 2008. godine i traje do 15. januara. PAŽNJA - posle tog roka nema prijavljivanja.

Overa zimskog semestra i upis u letnji semestar počinje 28. januara i traje do 11. februara. To je uslov da bi student uopšte mogao da pohađa nastavu u letnjem semestru. Potrebno je sledeće: popunjen Semestralni list koji se dobija u studentskoj službi. Ako neko još uvek ne zna da popuni isti, moći će da „prepiše“ sa oglednog primerka koji se uvek nalazi na Oglasnoj tabli. Potrebno je priložiti i uplatnicu za II ratu školarine, odnosno dokaz o uplati šeste rate ko plaća mesečno. Sve ovo ne vredi nošta bez najmanje 4 potpisa u Index-u. Potpisi potvrđuju da ste bili redovni na nastavi i vežbama tokom zimskog semestra.

U januarskom roku se prijavljuju ispiti koji su slušani u prvom semestru (pod uslovom da nisu dvosemestralni) i oni koji su slušani u prvom trimestru. Ispit se prijavljuje samo ako imate uslove za ispit – što znači položen I Kolokvijum i odbranjen Seminarski rad. Uostalom spisak ispita koji se polažu u januaru možete pronaći i na Oglasnoj tabli.

Studentska služba radi sa studentima svakog dana od 10 i 30 do 13h, ponedeljkom i petkom radi i posle podne, od 15 – 17h. Subotom radi od 9 -13h.

PAŽNJA, PAŽNJA ---- SPORT POČEO

Svake subote od 17 i 30 do 19 i 30h u hotelu Duga na Telepu možete otići po svoju dozu zdravlja. U odlično opremljenoj sportskoj sali studenti F@M-a jačaju telo da bi što bolje hranili svoj duh na predavanjima i vežbama. Ako se slučajno niste prijavili – adresa su predstavnici studentskog parlamenta.

O F@Mtime-u, Drami F@M-a, Foto i Web sekciji sve znate. Za svaki slučaj podsećamo još jedanput. Nije kasno da se priključite. Sveže ideje su uvek dobrodošle, a poznato je da ih donose novi ljudi. Čekamo Vas.

Oglasne table, (a i svi stubovi na F@M-u :-))) ) prepuni su ideja za ekskurziju. Razmišljajte, štedite, učite i polažite ispite na vreme, kako biste mogli da uživate tih desetak dana na ekskurziji. Višegodišnje iskustvo kaže da su to nezaboravna druženja, izuzetno lepa iskustva, odlična životna škola, nova znanja i iznad svega šansa da upoznate gradove i ljude o kojima imate znanja samo iz medija. Budite vredni i zaslužite ekskurziju.

Deda Mraze, očisti mi semestar...

Gde ćeš za novu godinu? A za Srpsku? Već se uveliko priča o proslavama novogodišnjih praznika i slava u decembru i januaru. Malo ko pita za ispite. U pismu sa listom želja, međutim, studenti retko pominju ispitne rokove, jer oni u ovom periodu izgledaju najmanje zanimljivo. Iako im je jedina svrha da kvare praznično raspoloženje, ispitni rokovi postoje i oni ne idu nigde za Novu godinu. Ostaju na F@M-u. Toplo savetujemo da počnete sa završavanjem zaostalih seminarskih radova i povremenim (ne preteranim) čitanjem gradiva. Nakon najluđe novodišnje noći, doćiće ne baš tako luda januarska jutra za koja se jednako dobro valja pripremiti.

Natalija Marić

F@Mtime

F@M

time

TR

IBIN

A

F@M

time

VES

TI

F@Mtime 98

„Mediji kao reklamni panoi i poruke globalne kulture“, tema je tribine održane na našem Fakulteta na kojoj je sa studentima, profesorima i prijateljima F@M-a razgovarala Mirjana Bobić Mojsilović.

Privučeni ekskluzivnom gošćom i F@M-ovim dobrim vibracijama, ljudi su se okupili u velikom broju, pozivu su se odazvali svi mediji, došli su studenti sa svih smerova - tako da je i pre zvaničnog termina manjkalo stolica za sedenje, atmosfera je u startu bila odlična. Organizator ovog događaja je katedra za medije našeg Fakulteta na čelu sa Ljiljanom Bulatović, koja je bila i moderator tribine.

Svet je zahvaljujući medijima postao globalno selo u kojem informacije pretiču jedna drugu. Globalni mediji i globalno selo doneli su i manipulaciju, jer danas zapravo, sve informacije na globalnoj mreži idu iz jednog mesta, reči su Mirjane Bobić Mojsilović. To ne može da bude dobro ni za koga, iako imamo osećaj da, sada više nego ikada, imamo šansu da stupimo sa svima u kontakt i da zavirimo svakome u najskriveniji delić privatnosti, kao i u svaki kutak sveta, preko globalne mreže. Međutim, to nas je najviše udaljilo jedne od drugih. Danas je čovek samac, iako samo prividno misli da je povezan sa svim ljudima, on je više nego ikada postao najusamljenije biće.

Kuda nas to vodi, gde su mediji danas, koliko je novinarstvo uspelo da sačuva svoj smisao, šta su loše strane globalizacije i abnormalne želje da svi budemo jednaki i da svi težimo ka jednom, koja je uloga žene u medijima? Na ova i na niz drugih pitanja odgovorila je naša gošća. Počnite sa malim stvarima, imajte ciljeve

u životu i nemojte dozvoljavati da drugi manipulišu vama, samo su neke od poruka koje su se čule na tribini.

Naravno nisu izostala ni pitanja iz publike. Prednjačili su F@M-ovi mladi novinari, koji su želeli što više

da saznaju, kako o samoj gošći, tako i o njenom iskustvu u medijima. Dakle, uspeli smo da “izvučemo” informaciju da Mirjana Bobić Mojsilović nerado plaća pretplatu za Javni medijski servis Srbije, da je snimila reklamu za jogurt jer taj proizvod i inače koristi, da nema ambiciju da radi na fakultetu, i još mnogo toga.

Velika posećenost, mnogo pitanja studenata, veliki broj medija i snažne reakcije prisutnih posle tribine, najbolji su dokaz da nije bilo ravnodušnih. To je i još jedna potvrda da su ovakve tribine pun pogodak.

O tome ko je Mirjana Bobić Mojsilović svedoči i njena više nego bogata biografija. Za ovu priliku preuzeta je sa njenog web sajta.

Dakle, rođena je u Beogradu i završila je Fakultet političkih nauka, odsek novinarstvo. Do sada je objavila osam knjiga: pet romana, dve knjige drama, jednu zbirku kratkih priča. Jedna priča iz zbirke ‘’Baba, nemoj ništa da me pitaš’’ uvrštena je u Antologiju pripovedaka srpskih književnica. Piše kolumne za Blic, TV Novosti, Frankfurtske vesti i Sofiu. Trenutno vodi emisiju „Pogodi ko dolazi na večeru”, na TV Enter. Voli da slika, kuva, gaji ruže, voli sve što vole mladi i naziva sebe slobodnim umetnikom.

Naš utisak je sjajan i možemo reći da je ovo jedna od najboljih F@M-ovih tribina. Gošća sa velikom harizmom, snažnom energijom, iskrenim osmehom i nadahnjujućom pričom, osvojila je F@M. Odlična publika, prava pitanja, obostrano poštovanje - temelj za sledeću priču sa neke nove tribine.

I na kraju, sve one koji nisu bili tog dana sa nama, moraćemo da razočaramo jer nećemo otkriti dve male tajne iz Mirjaninog života, koje je ona iznela na samom početku tribine. Neka to ostane samo za one koji su uživali u njenom govoru od početka do kraja.

I da ... da ne zaboravimo, NIJE VAŽNO BITI U PRAVU, VAŽNO JE BITI SREĆAN. Ovo je moto Mirjane Bobić Mojsilović. Razmišljajmo o tome.

Dunja Rakić

NAJPOSEĆENIJATRIBINANAF@M-u

„Danas je svako reditelj svoga filma, a niko ne režira svoj život“

FAKULTETZAMENADŽMENTNA

SAJMUOBRAZOVANJA

F@M je bio jedan od pravih „Putokaza“

Sajam obrazovanja „Putokazi“ održan je u Novom Sadu, a među domaćim i stranim izlagačima znanja, kao jedna od smernica ka pravom putu obrazovanja, bio je i F@M.

Profesori, asistenti i studenti su na svojim štandovima prezentovali programe fakulteta, misiju i viziju kojima se vode, kvalitete koje ih krase i sve ono zbog čega zaslužuju poverenje budućih učenika i studenata.

Jedan od štandova sa dobrom vibracijom znanja bio je i štand našeg fakulteta. Zainteresovanim potencijalnim studentima i njihovim roditeljima smo predstavili plan, program i način rada na našem F@M-u. Kao član tima koji je bio na Sajmu, mogu da kažem da smo pozitivan feedback dobili najviše zbog insistiranja našeg Fakulteta na praktičnom znanju i radu studenata, kao i na vannastavnim aktivnostima. U to su se posetioci mogli uveriti i na licu mesta, jer je TV ekipa Studentske televizije sa treće godine, sa profesoricom Danicom Aćimović bila na terenu i okom kamere zabeležila sve zanimljivosti na Sajmu. Dokaz stečenog znanja pretočenog u delo na Fakultetu, kao vannastavna aktivnost koju studenti u najvećem broju pohađaju, je bio i naš F@Mtime koji je, možemo slobodno reći, rezgrabljen. Ipak je to, dnevnik i riznica svih dešavanja na Fakultetu i jedan od kanala kojima studenti ispoljavaju svoju kreativnost. Tajmić (kako mu mi u redakciji tepamo) svojevrsni je portret F@M-a.

Zajedno sa F@M-om predstavila se i naša Srednja poslovno menadžerska škola. Mlade kolege, srednjoškolci, zajedno sa razrednim starešinom Jasminom Novaković, dali su sve od sebe da u što boljem svetlu prikažu svoju školu. Osnovci su dolazili u velikom broju, pa je izlazak srednje škole na Sajam bio pravi potez i pun pogodak.

Sajam obrazovanja je bio „vrelo“ znanja gde se osetio mladalački polet, dobra vibracija i želja za obrazovanjem mladih ljudi. Bio je putokaz i smernica svim posetiocima ka „stanicama“ na kojima žele da dobiju adekvatna znanja, i odakle će krenuti u osvajanje prave budućnosti.

Kristina Škanata

DRAMAF@M-a

Još jedna školska godina na F@M-u počela je sa novom generacijom i brojnim vannastavnim aktivnostima. Jedna od ovih aktivnosti, koja pruža studentima F@M-a da ispolje svoju kreativnost i umetničke sposobnosti, svakako je i dramska sekcija. Od 1. novembra ove godine studenti sa glumačkim afinitetima mogu uživati u društvu svojih kolega i režisera Milana Boškova, u prostoriji F@M-ove stare biblioteke koja je locirana prekoputa Sinagoge. U periodu od dva sata, svakog ponedeljka i četvrtka, učesnici ove sekcije prepušteni su mašti. Kroz brojne vežbe, učesnici ove sekcije ispoljavaju svoju kreativnost, osvajaju pozorišne veštine i kroz glumu poboljšavaju svoju komunikaciju.

Međutim, Drama F@M-a nije samo zabava i igra. Tu se ozbiljno radi i pripremaju se pozorišne predstave koje možemo očekivati već početkom naredne godine. Nekoliko nedelja nakon početka ove sekcije, studenti su zajedno sa gospodinom Boškovim počeli da spremaju novogodišnju predstavu za mališane iz nekoliko novosadskih obdaništa. F@M-ovi glumci će nekoliko dana nakon Nove godine obradovati brojne novosadske mališane. Zanimljivo je da je bilo predviđeno samo jedno izvođenje, međutim još nekoliko obdaništa je zatražilo F@M-ove glumce. Iako se ova predstava možda čini jednostavnom, moramo uzeti u obzir sav uloženi trud i tremu studenata koji će se možda po prvi put u životu naći na „daskama koje život znače.“

Za mnoge je ovo samo priprema za premijeru predstave koja nas čeka u martu 2008. godine.

Međutim o ovoj premijeri nismo saznali mnogo, jer su F@Movi glumci odlučili da to bude njihova dramska tajna. Sve što smo uspeli da otkrijemo jeste da će to biti jedna moderna verzija popularnog mjuzikla iz 60-ih godina i da će svakako biti spektakl koji će obeležiti ovogodišnju Dramu F@M-a.

Milica Lakobrija

F@MtimeF@Mtime

F@M

time

IM

PR

ESIJ

E

10 11

F@M

time

VES

TI

Nakon dve ostvarene pobede na Menadžerijadi, 2006. i 2007. godine, u disciplini Debata, Dunja je preuzela vođenje Studentske unije kao predsednik iste i kao potpredsednik Studentskog parlamenta. Postižući i dalje najviše ocene na Fakultetu, ona uspešno ispunjava obaveze u brojnim vannastavnim aktivnostima.

A – kao Anja, moja sestra koja mi oduzima najviše energije u životu, sa njom nekako sve počinje i završava se.B – B92, Beograd – puno sam naučila na toj televiziji i u tom gradu, Barselona - najlepši i najromantičniji grad na svetu.V – Viktor, moja pobeda, moj oslonac, Vreme – loše iskorišćeno je isto kao da ga uopšte nemamo.G – kao Gaudi, smiruju me njegova dela i njegova umetnost.D – kao Dunja, voće koje je obeležilo moje biće, Debata – moj filter, deset-moj broj.Đ – podseća me na turcizme, nisam sigurna da postoje reči na ovo slovo a da nemaju “turski koren“.E – EQ-sve je više izučavam (mislim da je najbitnija), energija, nikada je dosta.Ž – život, jedan i prelep, žena, jaka i samostalna, životinje, ugledati se na njih.Z – zauvek, volim da verujem da su neke stvari zauvek iako znam da to nije tako, zima – omiljeno godišnje doba.I – isto, ne volim kada je nešto isto.J – jaka, jedinstvena - treba biti u svakom momentu.K – karlovačka gimnazija, najbolja škola, najlepše godine i druženja.L – lignje, moja omiljena hrana, lenjost - mrzim je.LJ – ljudi, nezaobilazni, delim ih na dobre i loše („Ljudi se sapliću o

kamenje, ne o planine” - uvek me na taj aksiom podseti), ljubav –pokreće me u životu.M – Menadžer (na bilo koji način), Makijaveli (VLADALAC) – izuzetna knjiga..... mačke, ne volim ih, jako su mi dvolične i prefigane.N – nikako, ne mogu, ne smem, neću, ne želim – mrzim te reči.NJ – Njakanje, jako interesantna reč, mislim da postoji samo u žargonu Novosađana.O – oslonac, jako mi je potreban u životu (moj pod slovima V, P i R).P – prijatelji - moj oslonac, parfemi – jako ih volim.R – roditelji, velika podrška i oslonac u životu.S – slušanje, strpljenje - vrlo retka osobina

(“Svet pripada strpljivom čoveku”), Strelac-moj znak.T – televizija, kao droga, kada se jednom navučeš teško se skinuti.Ć – ćutanje, odmaranje i smirenost, često potrebni.U – uspeh, šta god da radim trudim se da budem uspešna, Učenje – trebalo bi da se potrudimo da svakog dana naučimo bar jednu stvar koja nam je bila nepoznata - tada svaki dan ima svoj smisao.F – fakultet – put ka uspehu, Filter – potreban svima (moj pod slovom D).H – Hamlet-najbolje Šekspirovo delo, Hawai, jako bih volela da odem tamo.C – ciničnost, ne volim tu ljudsku osobinu.Č – kao čizme - omiljeni odevni (obuvni) detalj.DŽ –Dž. D. Selindžer, jedan od omiljenih pisaca – “Lovac u žitu”.Š – Šekspir, jedan od najvećih i najgenijalnijih umova čovečanstva.

F@Mtime

Bili su tu i sjajni profesori koji nisu hteli da odustanu od nas i koji su nam stalno nešto ponavljali, objašnjavali, savetovali, pomagali.

Kada se sve sabere i oduzme, ja sam uživala, a uživaćete i vi, sadašnji (iz)vanredni studenti.

Stekla sam nove prijatelje, naučila dobre i korisne stvari i provela najlepše trenutke družeći se sa kolegama iz redakcije i uredništvom našeg F@Mtime-a, koji je za ove četiri godine, postao mnogo lepši, jači, kreativniji...

I tako, kada sam posle odbrane diplomskog rada izašla kroz vrata Fakulteta za menadžment bila sam ponosna. Pobedila sam svoje sumnje, naučila sam mnogo, upoznala odlične profesore, a ljudi iz grupe postali su mi dragi i dragoceni prijatelji.

Dakle, za sve one koji to još uvek ne znaju, Fakultet za menadžment želi iskrenu dobrodošlicu svojim (iz)vanrednim studentima i ove školske godine.

Znam da ste umorni, znam da ste i malo stariji, ali znam i da ste spremni da pokažete da se ne bojite i da život tek počinje u ovim našim, najboljim godinama. Jer, da ne zaboravite, ipak ste svi vi, nešto jedinstveno i IZVANREDNO.

Daniela Latas

Slatko, gorki ukus pobede. Sladak, jer smo najzad diplomirali i ostvarili cilj, gorak ..., pa pomalo i gorak, ... jer su mnogi lepi trenuci i dragi ljudi, zauvek ostali iza nas. Neću da lamentiram, želim da se radujem. Da se radujem

u svoje ime, u ime svih mojih (iz)vanrednih kolega iz generacije 2003/04. koji su već diplomrali, ili će diplomirati, uskoro.

A bilo je teško, nije da nije ... Petak 17 h, kraj radne nedelje, “mrtvi” umorni, deca bolesna, žena nervozna, muž nikada kod kuće, a mi ... na fakultetu, slušamo predavanja, a čujemo tek odjek sopstvenih zabrinutih misli i pitamo se: “Šta mi je sve ovo trebalo ?”

A bilo je i lepo, nije da nije... Položiš ispit, pa sve si nekako ponosan na sebe što nastavljaš dalje, što pobeđuješ i uspevaš. Pa kažeš deci: “Vidite klinci, ako može ćale da ubode osmicu, možete i vi valjda neku kilavu trojku”. Pa u nastupu darežljivosti kupite ženi po koji cvetak i nov mikser za kafu, da unesete malo promene u svoj život. Pa za ljubav mužu, umesite baš one kolače koje voli, a koje nekim čudom pravite bolje od njegove mame.

Moje kolege i ja smo se često borili sa dilemom “ustati ili odustati”, ali kada nam je bilo najteže, bili su tu prijatelji, kolege sa fakulteta, koji su hrabrili jedni druge, da ne odustanu, da nastave dalje.

(IZ)VANREDNISADIPLOMOMURUKAMAPonosno koračanje ka dobu znanja

OD A DO Š

F@MaRt’07

Izložba slika u organizaciji Fakulteta za menadžment

Ljubitelji umetnosti, poslovni ljudi i svi oni koji su bili zainteresovani imali su priliku da prisustvuju otvaranju izložbe “F@M aRt ’07” koja je upriličena u galeriji “Most” 6. novembra 2007. godine. Na ovoj izložbi prisutni su imali priliku da se upoznaju sa radovima koji su nastali na istoimenoj, drugoj po redu, međunarodnoj slikarskoj koloniji, održanoj od 8. do 10. juna tekuće godine u Sremskim Karlovcima, u organizaciji Fakulteta za menadžment i Zavoda za kulturu Vojvodine.

Ceremonija otvaranja započeta je čitanjem autorskog teksta pod nazivom: „Građa za snove“ koju je za ovu priliku priredio dr Željko Vučković. Zatim je art menadžer Boris Srbinovski govorio o značaju i potencijalu koji ima ova slikarska kolonija. Profesor dr Dušan Ristić ispred Fakulteta za menadžment pozdravio je, potom, sve prisutne i zahvalio im uz reči: “Ova likovna kolonija pokazuje kakva iskustva smo stekli, šta bismo mogli i šta bi trebalo da uradimo. Cilj kolonije jeste da poveže poslovne ljude i umetnike. Na ovoj koloniji 22 autora stvorilo je 44 umetnička dela. Radovi

koji su nastali na koloniji predstavljaju inicijalni materijal koji bi trebalo da preraste u galeriju.“

Izložbu je otvorio akademik Mile Ignjatović. Zatim su svi prisutni minutom ćutanja odali poštu nedavno p r e m i n u l o m umetniku dr Brani Ivankoviću, koji je takođe bio jedan od učesnika ove kolonije.

I dok su prisutni razgledali postavku, razmenjivali iskustva i uživali u prigodnom koktelu, nije bilo moguće oteti se utisku da „F@M aRt ’07 “ već sada predstavlja značajnu manifestaciju i brend, koji poseduje neskriveni potencijal. Taj potencijal će sigurno doći do punog izražaja u narednim godinama.

Dušan Krunić

„Uprkos uobičajenom mišljenju, slikarstvo i menadžment imaju mnogo zajedničkog: oboje žive od iste kreativne energije, nezamislivi su bez slobode i smelosti, otvoreni su za promene i inovacije, spremni su da žive za svoju misiju i viziju.“ – dr Željko Vučković

LOKALIZADOČEKNOVE

GODINE

1)Nova2008./FourRoomsParty(M.A.C.S.) Golden Room - Muzej New Year’s Special Party Dochek - DJ Slowhands & Kay Dee (Disco House & Manstream) Repriza - DJ ZeeC (Latino, Manstream & House) Red Room - Adresa R’n’B & Hip-Hop Party Dochek - DJ ZeeC & Dance performance Repriza - Semafor Party Orange Party - Cubismo DJ Performance - Girls Playing Dochek - Stage I -- DJ May C (AS Radio) (Salsa, Latino House) - Stage II - DJ Dark Angel (IN Radio) (Electro House) Repriza - DJ Vanjanja (Hip-Hop, R’n’B) White Room – brod Skipper Pop Rock Band Live Dochek i Repriza - Bend Inspiracija Snow Party *All inclusive - Domaća pića i hrana Strana pića po extra niskim cenama *Poklon za svaku devojku *Uz svaki rezervisan sto (oko 50 eur), gratis flaša stra-nog pića po izboru i 4 Red Bull-a *Posle 01h karta vazi za sva 4 lokala Cena ulaznice za docek i reprizu 35 eur 2)EXTRANOVA2008Klubovi u ovoj ponudi: Contrast(35 eur), La Chance(30 eur), Sistem(30 eur), Models(20 eur). *All inclusive - Domaća pića i hrana *Posle 01h karta vazi za sva 4 lokala*Free ulaz za reprizu*Trubači*Pokloni

3)ZAINTIMNIJUPROSLAVURestoran Pulitzer, na 10-om spratu zgrade Dnevnika, nudi najbolji pogled na ceo Novi Sad, uz specijalne sadržaje, vrhunsku hranu, piće i ambijent.Cena, oko 50 eur (više informacija uskoro)

ZA SVE TRI GRUPE PROSLAVA I JOŠ MNOGO VIŠE

Info i rezervacije – Vasa Ćulum 063 851 65 60

Dunja Rakić se mnogo puta dokazala na Fakultetu za menadžment kao vrstan student, koji iz godine u godinu postiže zavidne rezultate u svim oblastima svog školovanja.

F@M

time

us

r.k

arlo

vc

ima

F@Mtime12

Kada sam se upisala na F@M, pomislila sam, idemo sve ispočetka! Setila sam se kako je izgledalo kad sam krenula u prvi razred osnovne škole, pa peti razred osnovne i prvu godinu srednje škole. Sve je bilo novo - profesori, društvo, sredina, pa čak i mesto. Pošto sam se često selila, nekako mi novo upoznavanje i nije tako teško palo, čak šta više mnogo sam se puta i oduševila. Šezdeset ljudi na jednom mestu, pritom totalno, totalno različitih, a svi ujedinjeni u jednoj nameri - doći do cilja, koji u ovom slučaju predstavlja diploma.

Prvi utisak o ovom fakultetu još uvek je dominantan, a izgleda napreduje ka još boljem. Kada sam prvi put otišla na predavanje, znajući da je to u Sr. Karlovcima rekla sam sebi: „E to ti je kazna, osnovna ti bila ispred nosa, srednja preko puta zgrade, sad se malo pomuči“. Jednu stvar koju sam već naučila na F@M-u, jeste da ljudi kada se negde nalaze prvi put uopšte ne slušaju šta im neko priča, nego opažaju ljude i sve oko sebe – zatrpavaju se utiscima. To se meni desilo na prvom predavanju - sve me zanimalo, kao kad pas dođe u novi dom pa sve hoće da onjuška, da svuda gurne nosić, tako i ja gledam, njuškam, posmatram sve. Ne mogu reći da nisam bila zbunjena prve nedelje, sve mi je bilo čudno, ali sam se najviše oduševila kako divne ljude imam oko sebe. To me je teralo da, kad se završi dan, jedva čekam sledeći, da dođem na fakutet.To je ono što sam stvarno želela. Da imam neku motivaciju za dolaženje na fakultet! Naravno, najveća moja motivacija je to što sam upisala ono što volim da radim, ono što me zanima, nešto što želim da me prati kroz čitav život. Kada je prošla Nulta nedelja, pomislila sam, ma biće ovo ok, društvo je super, profesori takođe, mentori ti izlaze u susret... Hm, zar to malo nije čudno i suviše lepo? .Iznad moje glave je bilo milion znakova pitanja. Zar je ovde stvarno tako, tako opušteno, a da se pritom svi lepo slažu, izlaze ti u susret itd. Oduševljena sam i u isto vreme zubnjena i uplašena, a izgleda nisam jedina. Ispitala sam svoje kolege kako su se oni osećali i kakav im je bio prvi utisak:

Anita Horvat: Prvi utisak je bila zbunjenost, ali samo povodom izlaganja onog što nas čeka tokom tri godine. Više sam nego zadovoljna, jer ovaj Fakultet pruža neograničene mogućnosti za napredovanje, obrazovanje i upoznavanje samog sebe.

Sonja Kovačević: Moj prvi utisak na faxu bio je odličan i jako mi se svidelo okruženje, tj. ljudi oko mene koji su super i opušteni.

J e l e n a

Kragulj: S obzirom na to da sam kasnila sa upisom, bila sam jako zbunjena, sve novo, ljudi, profesori, ali opet, osetila sam neku sreću i olakšanje.

Sara Dereta: Prvi utisak mi je bio da sam došla na pravo mesto, tj. da će moja iščekivanja biti ispunjena. Malo sam se razočarala zbog neorganizovanosti oko prevoza.

Milica Lakobrija: Zbunjenost, ali i oduševljenje onim šta sam čula o tome šta me čeka. Jedino što mi je zasmetalo je to što nemamo organizovan prevoz!

Stevan Pecić: Sve je cool i opušteno!

Saskija-Marija Gerić: Bilo mi je prijatno i veoma opušteno, isti utisak imam i sada!

Aleksandra Jankovć: Sve je bilo čudno. Sutradan sam se jedva probudila, sad mi fax nedostaje preko vikenda.

Branko Vasić: Prvi utisak? Čudno i zbunjeno!

Tamara Damjanov: Ja sam se prvog dana razočarala, jer sam saznala da ću predavanja imati u Sremiskim Karlovcima, čak sam razmišljala da promenim fakultet, ali sam ovde upoznala mnogo dobre prijatelje i odlučila da ostanem. Sviđa mi se što radimo u manjim grupama i što su nam profesori posvećeni.

Mislim da pred nama stoji još mnogo zbunjenosti, mnogo druženja, mnogo strahova, ali u jedno sam sigurna - upoznaćemo sebe i steći ćemo znanje. Dobro znanje!

Miljana Aćimić

PRVIUTISAK

O prvim impresijama, o studiranju - iz “dalekih nam” Sremskih Karlovaca

JAIPAK

SVOJGLAS

DAJEMZAKARLOVCE!

Lepa strana medalje

Kada smo prvi put čuli da je Fakultet u Karlovcima, istina je, nismo bili oduševljeni. Daleko je, nije zgodno cimanje je… Ali posle prvih negativnih utisaka, stvari su počele da se menjaju, i sad mi je draže što sam tamo nego da sam u gradu.

Prvo smo svi bili nezadovoljni i pošto nam ništa drugo nije ostalo, počeli smo jedni drugima da se žalimo.Ta kuknjava je bila prilicno oštra dok nismo shvatili da je uzaludna i počeli

da se smejemo svojoj “nevolji”. S obzirom na to da smo u Karlovcima sami, veoma brzo smo sklopili kontakte. Jedni drugima smo počeli da pomažemo i da sve više vremena provodimo zajedno. U početku,

dok su hodnici naše zgrade u Karlovcima bili pusti, nismo imali šta drugo da radimo nego da jedni druge zabavljamo, a kasnije je ta neophodnost prešla u želju da kolege viđamo što češće i van fakulteta. Odvojenost od

drugih dala nam je veći utisak o zajedništvu, koji smo maksimalno iskoristili i postali zaista kao jedno srednjoškolsko odeljenje.

Ne samo što smo došli do super međusobne komunikacije, nego smo ostvarili i dobru komunikaciju sa profesorima, koji su pokazali razumevanje za našu situaciju i bili maksimalno spremni da pomognu. Kada su u Karlovcima, pa maker to bilo i jednom nedeljno, maksimalno su nam posvećeni i spremni da pomognu koliko god mogu. Pored toga kompjuterska učionica nam je stalno otvorena i slobodna, kako za nastavne aktivnosti, tako i za zabavu. Učionice su nam potpuno nove i dobro prilagođene za rad. Dobili smo i sopstveni prostor sa klupama na hodniku, a i aparat za kafu, za kojim je kukanje bilo veoma uporno. Veliko hvala dugujemo našim mentorima i zbog toga što jednom nedeljno imamo studentsku službu samo za nas, u prostorijama u Karlovcima.

Nezadovoljstvo još postoji, ali mislim da je neopravdano i da treba da počnemo da uživamo u onome što imamo. Da li ste nekad videli Karlovce u jesen? Sam taj prizor nadomešćuje sve nedostatke!

Višnja Marinkov

Da ljudi sve više postaju svesni mogućnosti koje internet pruža, kao i da polako ali sigurno ulaze u svet najmodernije vrste prenošenja informacija, pokazuje i nedavno istraživanje koje smo sproveli u prostorijama F@M-a, na odseku za Medije u Sremskim Karlovcima. Pitanje koje je postavljeno brucošima, odnosilo se na to kako su saznali za F@M? Posle razgovora sa većinom njih ostali smo zapanjeni. Naime, više od 85% brucoša saznalo je za postojanje Fakulteta putem Interneta, 10% studenata je čulo za F@M od starijih kolega, svega 3% brucoša je za isti saznalo putem raznih reklama, dok je samo 2% studenata upisalo F@M zato što je neki član njegove porodice već pohađao ili jos uvek pohađa ovaj fakultet.

Na pitanje: “Kako ste saznali za F@M? “, naši sagovornici odgovorili su sledeće:Suzana - “Za F@M sam čula od drugarice, svideo mi se i odlučila sam da se upišem’’.

Tamara - ‘’Moj drug studira ovaj fakultet i sada je druga godina Operativnog menadžmenta. Preko

njega sam saznala za F@M i rešila da se upišem’’.

Sanja - ‘’Na Google-u sam kucala: privatni fakultet - Novi Sad, i

među prvim rezultatima pretrage bio je i F@

M’’.

Milica - “Moj brat je student ovog Fakulteta tako da sam već odavno upoznata sa njegovim postojanjem i radom. Pronašla sam sebe u tome i odlučila da se upišem na fax.”Nemanja - “Surfovao sam net-om i slučajno naleteo na sajt Fakulteta. Obavio sam neophodno istraživanje i shvatio da je vreme da odlučim šta želim od svog života. Znajući da su mediji najveća manipulativna sila shvatio sam da je F@M pravi izbor.”Višnja - “Dve godine sam bila student Filološkog fakulteta i nakon dve godine napornog rada shvatila sam da se ja tu ne pronalazim. U međuvremenu, moja drugarica je studirala na F@M-u i imala je samo pozitivna mišljenja o studiranju, tako da sam i ja odlučila da se upišem na Fakultet i sa sigurnošću tvrdim da je moja budućnost obezbeđena.”Marija - “Na televiziji Delta sam videla reklamu i onda sam otišla na internet i pronašla sam stranicu Fakulteta i svidelo mi se ono što sam videla.”.Nikola - “Pretraživao sam net i na jednom forumu sam video da se često spominje ime F@M. Zainteresovao sam se za to i odlučio da proverim. Ubrzo sam se našao na Sajtu fax-a i pretraživao sve mogućnosti koje Fakultet pruža. Posavetovao sam se sa roditeljima i odlučio da se upišem”. Aron - „Video sam jedan zgužvani letak, podigao sam ga i video ispisano ime: F@M. Raspitao sam se na Internetu i rešio da se upišem’’.Imajući u vidu dobijene odgovore, možemo sa sigurnošću da kažemo samo jedno - ko god da je dizajnirao i osmislio sajt Fakulteta, odradio je neverovatan posao. Usuđujemo se i da tvrdimo,

nakon rezultata dobijenih ovom anketom, da bez postojanja Internet prezentacije, sigurno ove

godine Fakultet za menadžment ne bi imao ovoliko brucoša.

Slaviša Lazić

ANKETANAsremskokarlovačkomF@M-u

Na koji način su se brucoši informisali o upisu?

NEPRAV

DA,PATO

TIJE...Obećanje ludom radovanje

Mi mladi sve vidimo drugačije. Zašto je to tako? E pa zato što nekada stvari sagledavamo kroz ružičaste,a nekada kroz crne naočare. A kao uvek smo u pravu! Da li smo u pravu i ovog puta, procenite vi čitajući ovaj tekst...Naš F@M je u samom centru Novoga Sada. Nastavu organizuje po svim načelima

Bolonjske deklaracije. Međutim, ovaj fakultet ima i „za nas nove tajni” deo u Sremskim Karlovcima. Ali pssst! O tome nikome ni reči dok ljudi ne krenu na fax. Ako neki mali procenat i zna za tajnoviti odeljak, neka zadrži informaciju za sebe.

Prvi dan nas „medijaša” je sjajan! „Izvolite u naše najmodernije i najkomfornije prevozno sredstvo - u plavi Volvo! Uživaćete u putovanju.” Tako će nam biti i u zimskim uslovima. Sjajno! Obećanje o autobusu je isčezlo na volšeban način...

Dolazimo u Karlovce u ekstra opremljenu zgradu, koja nema na ulazu, ali koja (u to vreme) u hodniku nema ni stolice! Ma, ko još sedi? Mladi smo i imamo snage na pretek! Nema table? Pa i ne treba nam. Mi smo toliko pametni studenti, da nam se sve odštampa u glavi. Ništa ne zapisujemo. Super! Posle par nedelja stižu nam kompjuteri. Jupiii! Ali, oladi. Oni ne valjaju. Rade isuviše sporo i počinje da im otkazuje deo po deo. Ne može biti drugačije. Stari su... Jadni, nisu oni krivi!

Naravno, imamo i biblioteku, ali ne u Sremskim karlovcima. Pravac u Novi Sad! Ona nam je od velike koristi. Skoro niko od nas ne može da nađe u njoj knjigu za seminarski rad – starosedeoci su bili brži. Mora da se istražuje po knjižarama i gradskim bibliotekama, ili čak i da se naručuje iz inoistranstva. Toliko smo motivisani ovakvim uslovima za rad i bolonjskim sistemom, koji je ispoštovan maksimalno da smo ostali bez komentara!

Posle predavanja ljudi su gladni. Gde je kantina!? Pa... Nema je! Možda automat za kafu, sok? Ni to... Zar baš moramo jesti ili osvežiti se?! Situacija je sve bolja i bolja, a naše oduševljenje raste. Prosto nam poigrava srce od sreće, kada saznajemo da u Sremskim Karlovcima nemamo ni salu za rekreaciju. To nije za nas. Isuviše bi bilo skupo za ovakvu siromašnu ustanovu kakav je naš privatni fakultet. A zašto bismo mi uzaludno trčkarali, vežbali i trošili energiju? Bože svašta!

Karlovci su divni! Imamo privilegiju da svakog dana vidimo Karlovačku gimnaziju, golupčiće i natmurene „face” od ranog jutra. Gradić obiluje „kafanicama”. Imamo gde potrošiti vreme između početka predavanja, na pauzama i polaska autobusa za grad. Eto, pored struke ima da postanemo i magistri u ispijanju kafa, alkohola i sokića. Pa čoveče! Dobijaš dvostruko obrazovanje! Skoro kao “Filozof” sa klekovačom, u filmu “Lajanje na zvezde”...

Sve je lepo i krasno,a naše oduševljenje iz dana u dan raste! Kako kaže Kalimero - NEPRAVDA PA TO TI JE... Marijana Todić

F@M

time

us

r.k

arlo

vc

ima

F@Mtime 13

16 17F@MtimeF@Mtime

F@M

time

us

r.k

arlo

vc

ima

F@M

time

us

r.k

arlo

vc

ima

Oduvek sam verovala u mit da su najbaksuzniji dani petak 13. i 31. oktobar tj. Noć veštica. Tada sam kao i svo veselo društvo oko mene okretala čarape naopako, ceo dan izbegavala crne mačke i merdevine da neko slučajno ne bi urekao moju malenkost. Ali od kad mi se desio moj prvi dan na fakultetu, verujte na reč, sa osmehom na licu čekam te dane. Pošto sam rođena tako da uvek kontriram od svih, a da sam pritom jaaako spretna (često sam se naslušala rečenica tipa “Staša nije smotana kao jedna obična sajla, već kao svetska unija kombinata sajli” i “Kako dete kojem su oba roditelja sportisti može da ima dve leve noge?”) prosto znam da će mi se desiti neki baksuzluk. Roditelji su svoj ponos i diku, tj. mene spakovali u Novi Sad 30. septembra. Iskreno, nije mi se išlo nigde, jer sam taman sredila svoj život i bila kao bubreg u loju. Još sam se prehladila i to po najtoplijem vremenu, pa sam to shvatila kao znak da ne treba da mrdnem iz kuće bar neko vreme. Ali moji roditelji očito nisu marili za to, pa su me u Novi Sad poslali sa gomilom kofera, dobrom starom domaćom hranom (sarmice i kompani) i sa mnogo vere u mene. Iskreno, toga sam se najviše plašila. Te noći oka nisam sklopila, jer me je progonio jako glup osećaj da će me nešto gadno snaći (a pride, nisam mogla da dišem zbog prehlade). Ujutro, budi me mama sa onom čuvenom: “Dobro jutro sunce majkino, maco, kuco, cico, srećo...” i mnoštvom slatkih životinjskih deminutiva “... kako si pile mamino, mnogo mi nedostaješ, biće sve ok na fakultetu.”, a priča kao da sama ne veruje u to ... Ponekad pomislim da moja mama baca pasulj da predvidi koje su moje unutrašnje dileme i ona sirota misli da mi olakšava celu stvar. Ja joj onako sa puno “entuzijazma” odgovaram: “Ok mamice, biće sve ok, ali ja bih kući”. Znam šta je sledeće što će da kaže - krene sa hvalospevima kako sam ja njena posebna mala devojčica i da zna da ću uspeti. “Bićeš ti jednom dobar medijaš, bićeš jednom poznata kao i Hičkok!”. E ta rečenica mi se vrtela po glavi ceo dan ... Moja mama je bila Nostradamus u predhodnoj inkarnaciji, u to sam ubeđena. Pokušala sam onako pospana da ispadnem duhovita “Moj tata mi je obeležio celu karijeru samim tim što mi je dao ovakvo ime – Stanislava - ima da ganjam slavu celog života, ha ha ha ... Ovaj moj duhoviti odgovor nije imao efekta, jer sam se samo ja smejala i to na silu: “Biće sve ok, lepo se sredi i obori ih sa nogu” rekla je i spustila slušalicu. JA da nekog oborim sa nogu??? Na tren sam se pogledala u ogledalo - na glavi sam imala nešto što nikako nije ličilo na frizuru jednog studenta. Ono što je meni bilo na glavi ličilo je na tanjir prekuvanih špageta i to crnih tako da ne želim da znam koja bi mi bila sledeća asocijacija ... Iz aviona se mogao primetiti moj krvavo crveni nosić, posledica prehlade. “Mortiša Adams oriđinale”, pomislila sam. “Kada me ovi sa F@M -a vide, proteraće me vilama,” i odmah sam zamislila profesore u odelima lakeja i belim perikama koji mi izriču smrtnu presudu. I tako “skockana” oko pola 9 ujutro sam krenula na putešastvije ka fakultetu. Usput, kad sam zaključavala stan, ključ se zaglavio pa sam morala da zovem gazdu u pomoć. Kada me je spasao toga, rekao je samo: “Stašo, sa srećom, samo napred!” i prosuo čašu vode zamnom. E bilo bi lepo da je sva voda pala na pod, nego je završila i po mojim pantalonama. Loš znak. Okej, ovo sam iskulirala u visokom stilu. Ipak sam ja moćna i jaka! Nastavila sam da hodam dalje do ulice Vase Stajića - ulazim u podzemni prolaz i srela sam večitu dilemu iz niskobudžetnih filmova - koji je pravi put, levo ili desno? Aj da probamo desno... Izlazim - ono sve nepoznato! Pitam ljude za pomoć onako očajna i već vidim da ću zakasniti na bus za Karlovce zakazan u 9. Konačno, nailazim na veliku zelenu reklamu “Fakultet za menadžment”. Hahahahaaaa...

uspela sam! Ulazim na fax sva puna sebe kao da će mi u prvi mah Monika Beluči uručiti Oskara za najbolji film, a ne da ulazim na fakultet prvi put... Kad ono, tajac! Nigde žive duše! Pomalo zbunjena, odlazim u studentsku službu... kuc, kuc, ja došla! Fino objasnim ozbiljnost moje situacije i sekretarica me sasluša sa još finjim kezom od uva do uva. Sa istim takvim finim osmehom mi je rekla da je bus otišao pre pola sata. Očajna, samo sam izašla napolje i kad sam pomislila da me taj fax više nikada neće videti, naletim na dve devojke koje su upale u istu situaciju kao ja! Hvala Bogu, ima nas još na ovome svetu. Uhvatimo taxi do Karlovaca, odemo na adresu koju su mi dali u studentskoj službi. Dođemo do zgrade koja je bila roze i fancy, a zato mi je slabo i ulivala poverenje - ne volim roze boju. Objasnimo finim čikama na ulazu da smo mi sa prve godine Medija i da tražimo studente.Oni nas samo predano slušaju i kažu “Znate, ovo jeste odsek vašeg fakulteta ali nije to što vama treba. To vam je žuta zgrada na centru.” E sad... niko me nije obavestio da u Karlovcima vlada prava pomama za žutim zgradama. Sve su bile žute. Kako god smo išle, nikad da je nađemo! Sretale smo mogo slikovitih likova. Prvo čike na centru koje su se iščuđavale kako mi iz NS možemo da se zagubimo u Karlovcima pa su nam držali monolog kako su Karlovci centar srpske duhovnosti ... i naravno, poslali su nas skroz na drugu stranu ... Dok smo tako lutale, sudbina je htela da naletimo na našu mentorku, Olju Arsenijević. Ona je bila

jako iznenađena, ali nas je uputila - idite u žutu zgradu. Žuta zgrada ... do kraja dana bih počela da pucam na sve sto je žuto da smo nastavile da lutamo. Na kraju smo dospele i do Bogoslovije. Počeli su da nam se priviđaju kolege, da čujemo glasove. U nekim trenucima mi se činilo da sam upala u loš film i to čik pogodite kog žanra! Počela sam da izjavljuvem čudne genocidne poruke (jer sam se setila mamine rečenice i mog jutra)! “Smrt Hičkoku!” mada je čovek davnih dana mrtav. Na kraju su se neki majstori sažalili na tri izgubljene devojčice i pokazali su nam zelenkasto - žutu zgradu na kojoj je pisalo “SAVEZNI CENTAR

ZA MEHANIZACIJU”. Znači, bila je to greška u koracima! Zgrada čak uopšte nije bila žuta (ne znam da li pored manije žutih zgrada u Karlovcima vlada i kolektivni daltonizam?). Naravno, ja sam bila izabrana da probijem led i uđem prva “Jel ovo...Fakultet za Menadžment u medijima?” rekla sam jedva čujnim glasom. Kada sam dobila potvrdan odgovor, sve tri smo presrećne upale na čas. Onda je došlo i najgore - predstavljanje. Kolega Roman je fotografisao moju pogubljenu facu u tom momentu (sigurna sam da će me, ako jednom postanem poznata, ucenjivati tim slikama). Ipak, bila sam presrećna, jer sam konačno bila tamo gde stvarno pripadam. Kada je konačno svemu bio kraj i kada sam se vratila kući, samo sam prasnula u smeh. Mama me je opet nazvala da čuje kako sam prošla “Zanimljivo”, samo sam rekla... “da ti ispričam nešto drugo, sigurno mi ne bi poverovala!” A kada mi je rekla da na RTS ima ciklus Hičkokovih horora počela sam nekontrolisano da se cerekam, a mama me je samo slušala u čudu. Sigurna sam da ću jednog dana (kada porastem, naravno) snimiti horor o ovome. Jer ni jedno čudovište, ni jedan ubica ispod tuša nikada neće uspeti da parira mom prvom danu na faxu. To je moralo da se desi samo meni i nikome drugom. U slučaju da preživite slično, ne plašite se, uvek to možete da ekranizujete ili da ovekovečite na papiru kako sam to ja upravo učinila ... Čisto da znate da, kada vam nešto krene loše, sigurno niste jedini na svetu. I zapamtite - “Sve je dobro sto se dobro svrši”.

StanislavaSmiljanić

MOJPRVIDANNAFAKULTETU

...kakav ste verovatno mogli videti samo u Hičkokovim filmovima!

Jednoga dana, sa one strane Dunava, završile su se vežbe iz psihologije. Napokon smo dočekali prvu pauzu tog dana. Opuštali smo se uobičajeno ... Neki uz cigaretu i kafu iz novopridošlog aparata (za koji smo se napokon izborili nakon skoro mesec dana), a neki uz užinu. Svima nam se u glavi zaorila famozna sekvenca ˝Aleluja!˝ Orfove Mesije, kada smo ga prvi put ugledali - naš aparat za kafu! Neki su samo kulirali u neobaveznom ćaskanju što stojećki što sedećki, jer smo dobili i stolice u holu, takođe na našu inicijativu! A ko smo to mi??? E pa čuće se, pričaće se... Od blata će da nas grade buduće generacije “Karlovčana”!

Elem, opuštali smo se tako u pozitivnoj atmosferi, kao i uvek, kada je u zgradu ušla prof. Ljiljana Bulatović noseći ogroman bunt nekakvih magazina. Svi smo pomislili: ˝Jao, pa da! Danas radimo analizu magazina na vežbama...˝. Međutim, kada smo shvatili da se radi o novom broju F@Mtime-a, u roku od – odmah – smo se bacili na svoj primerak i počeli da ga prelistavamo (na žalost pauza je bila pri kraju, a ona analiza nas je i dalje čekala). Usledili su prvi odjeci o novom broju.

Prvo što nam je svima zapalo za oko, bila je sredina. Svi smo se pronalazili u ilustrovanom televizoru i prisećali tih prvih dana. Ideja ilustracije postojećih smerova na fakultetu je naišla na pozitivne reakcije, da ne govorimo o činjenici da su to jedine dve stranice, pored naslovnice i stripa, u koloru. Evo nekih odjeka “s one strane Dunava”...

Nemanja, medijaš, I godina, je izjavio:

˝Generalno mi je magazin ok. Ipak, voleo bih da ima malo više kolora. Strip mi se najviše dopao i smatram da bi trebalo dati više prostora ilustracijama. Recimo, voleo bih da vidim ilustraciju, karikaturu autora kolumne više nego fotografiju. Mislim da bi to učinilo magazin privlačnijim, dalo bi mu dozu opuštenosti, bez obzira na ozbiljnost tematike koju taj autor obrađuje.˝

Ta ideja o karikaturama je odlična zar ne?

Tamara - Slažem se sa Nemanjom. Bilo bi to značajno osveženje magazinu. Kolege iz rubrike ˝Apstrakcija˝ bi trebalo da naprave konkurs među studentima i da najbolje karikature objave.

Bojana - Definitino! Mislim da bi bilo idealno kada bi se u rubrici ˝od A do Ž˝ umesto fotografija, uvele karikature profesora. Na primer, ako se radi o profesorici engleskog, bilo bi zanimljivo da se vidi torzo, a u ruci knjiga sa nacrtanim Big Benom, ili ako je u pitanju neki drugi profesor, da se doda nešto sto je specifično za njega i njegov predmet...

Tamara - U prošlom broju nedostaje ˝...the City˝ deo rubrike ˝Fax and the City. Novi Sad je pun dešavanja, prosto je šteta ne pisati o tome.

Sanja - Da, da, svakako, mnogi su rekli kako ne bi bilo na odmet da se tu i tamo predloži knjiga za čitanje, komad u pozorištu koji vredi pogledati, interesantna i proverena dešavanja u novosadskim klubovima, itd.

Bojana - Tačno tako! Delim mišljenje u potpunosti. Eto, zbog te neobaveštenosti, propustili smo vrlo hvaljenu Press konferenciju, održanu u zgradi F@M-a, a povodom otvaranja Svetskog bijenala fotografija na Spens-u. Za pressicu smo

saznali dan nakon održavanja, kada je profesor Bulatović došao na predavanje i pitao nas da li smo bili. Potpuno zabezeknuti, sa upitnicima iznad glave, moglo se čuti: ˝Šta? Ko? Gde? Zašto?˝. Mislim da je nešto što bih dodala u F@Mtime definitivno jeste malo više informacija o zbivanjima oko fakulteta.

Tamara - Dobila sam jedan zanimljiv predlog od naših kolega medijaša.Trebalo bi ubaciti rubriku ˝Razonoda˝. Ukrštenice, rebusi, mozgalice i osmosmerke bi zabavljali studente u toku pauza na primer, dok pijemo kafu...

Sanja - Jao to bi bilo odlično! Primetila sam da mnogi rešavaju sve šta god nađu u dnevnim novinama koje kupuju. Sa ovom rubrikom, F@Mtime bi nam pružio sve...

Bojana - Odličan šlagvort mi je dala koleginica Marijana, medijaš, I godina, izjavom:

˝Kolumna prof. Bulatovića o neupućenosti studenata u aktuelne događaje koji ih se tiču, kao što su Bolonjski proces, protesti koje njihove nezadovljne kolege sa drugih fakulteta organizuju i još mnogo toga, mi se najviše dopala. Jedva čekam sledeći broj da pročitam koju će aktuelnost da iskomentariše. Čini mi se da je to jedini tekst koji obrađuje aktuelnosti šire društvene i političke prirode.˝

Sanja - Razgovarala sam sa još nekim kolegama, koji su pročitali istu kolumnu. Složili smo se da je nezainteresovanost

mladih za aktuelne događaje u društvu koje ih okružuje, problem ali da uopšte ne čudi. Da li je uopšte potrebno govoriti zašto ne čudi?

Tamara - Ne treba Sanja. Mene je šokirala činjenica da fakulteti tj. studenti iz okolnih državnih fakulteta nisu obavešteni o protestima. Bolonjski proces očigledno predstavlja problem studentima na državnim fakultetima, da li zbog nedovoljno detaljnog objašnjenja, da li zbog neinteresovanja. Uglavnom se može čuti komentar: ˝To je problem studenata sa Filozofkog fakulteta.˝ To što ne idemo na isti fakultet ne znači da nismo kolege. Njihov problem je problem svih nas.Treba razmisliti o tome.

Bojana – Da, dobro, jeste, ali to je ipak priča za sebe. Treba dati više prostora takvoj i sličnim temama, možda se smanji neupućenost...

Eto! Zar nisu genijalne ideje medijaša, prve godine?! Naše kolege

su izvori ideja koji ne presušuju. A liferovali nas u Sremske Karlovce, cccc...!

Da bi nakon reakcije usledila akcija, da bismo istakli glavni problem F@Mtime-a, sve ideje nas medijaša ukomponovali smo u jedan vic koji glasi (u reizdanju):

- Pita učiteljica Pericu – Koje je vreme: ˝F@Mtime traži (je našao) sponzore?˝-

- Perica odgovara – Krajnje vreme učiteljice. –

Tamara Maksimović, Bojana Stefanović i

Sanja Novak

OGOVARAJMOF@Mtime!

Ekskluzivno iz Sremskih Karlovaca

F@Mtime

F@M

time

NO

VA

GO

DIN

A

F@Mtime

F@M

time

NO

VA

GO

DIN

A

1918

KONAMJEUKRAOBAJKU

Kao i sva deca, uvek sam volela Novu godinu. Nedelju dana pre dolaska Deda Mraza, mami sam davala kovertu sa željama za njega, a tata je u ponoć izlazio da otključa garažu, gde je Deda Mraz ostavljao svoje sanke, da bi se ubrzo pojavio na mom prozoru da mi ubaci poklon u sobu.

Jedne godine tata je otišao u Bosnu da ratuje, pa Deda Mrazu nije imao ko da otvori garažu i on se verovatno malo naljutio na mene, jer više nikad nije došao.

Već sledeće godine pod jelkom me je čekala upakovana čokolada, koju sam dan ranije videla kod mame u torbi. Samo čokolada? I to jeftina i mala? Čokolada nije čak bila na spisku koji je mama uredno poslala Deda Mrazu! Znala sam da je još uvek ljut.

Od tada je prošlo skoro petnaest godina i matori baksuz nikako da mi oprosti. Više mu ne šaljem pisma i trudim se da verujem ljudima kad kažu da ne postoji. Ipak, duboko u meni, negde pred kraj decembra, zaiskri poneka željica, sasvim tiha i skromna, kao stidljiva devojčica. Ali ne! Debeljko u crvenom kaputu ne popušta! Tera mi valjda neki inat...

I ne samo da on ne dolazi, više nema ni snega! Sve je nekako golo i suvo, i samo ledeni vetar štipa za lice i podseća da je zima. Sve i kada bi sada Deda Mraz odlučio da mi oprosti i da svrati, sigurno bi oštetio sanke na osakaćenim putevima koji vode do mene. Pa da i to nekako reši, kako bi se jadni dobroćudni bucko probio kroz vizni sistem? Možda je, kao i drugi strani turisti čuo priču o zemlji večitog rata, pa se ne usuđuje da zbog nas par napusti svoj večiti sneg i led.

Bilo kako bilo, Deda Mraz uporno ne dolazi. Drugi bi do sada verovatno odustali i poslali ga ..., pa, u najmanju ruku nazad u bajku. Ipak, ima nas par koji još verujemo da je negde u budućnosti vreme u kome ćemo moći da pristojno ugostimo Deda Mraza. Do tad mu se nadamo, šta drugo ... ?!

Višnja Marinkov

PISMODJEDAMRAZUNEKADI

SAD

Decembar 1991:

Dragi Djeda Mraze,

pišem ti pismo. Moj djed Branislav me naučio slova. I naučio me pjesmicu o tebi. Izrecitovaću ti je kad dođeš u vrtić da meni i drugarima doneseš poklone. Bila sam dobra, slušala sam mamu i tatu. Tata me juče mjerio na vratima, porasla sam za jedan centimetar. Ali ipak će me tata podignuti visoko, visoko da stavim zvijezdu na vrh jelke... Donesi mi onu lutku što zna da plače...

Decembar 2007:

Dragi Djeda Mraze,

moje pismo je sada drugačije. I ove godine ću kititi jelku, ali zvijezdu na njenom vrhu, koja mi je nekada izgledala tako visoko, danas mogu sama da dohvatim. Danas sam ja odrasla, danas stremim nekim „životnim“ zvijezdama. Ali znam da nije dovoljno da ih samo „napišem u pismu tebi“, i da ćeš mi ih ti tada ostaviti ispod jelke. Za te zvijezde moram se sama truditi da ih dosegnem. Ovo pismo ću zakačiti na vrata svoje sobe i raditi na tome da svakog dana budem bliža njima. Ali i dalje će me činiti sretnom životne „sitnice“ koje ispunjavaju moj dan: poljubac za laku noć, vragolasti osmjeh sa mladežom iznad gornje usne, ptice, čavrljanje sa prijateljima, ljetnja kiša, vruće mlijeko i dobra knjiga, mašta...

Ipak, i dalje želim da vjerujem da postojiš, i ako već donosiš poklone neka i ove godine to bude pregršt ovakvih „sitnica“ i pomozi mi da ne „zagubim moju zvijedu“ i da se slučajno ne izgubim na putu ka njoj.

Kristina Škanata

NENAD (27 god), radi u zabavištu, bavi se dečijom animacijom

Kakodecareagujukadatevide?

Oni su dosta uslovljeni da se raduju i pevaju kada Deda Mraz uđe u prostoriju, ali čim Deda Mraz sedne nekako se na njega zaboravi. Doživljava se kao nešto obavezno, ali vrlo prolazno i više se koncentrišu na poklone koje će dobiti. Takođe su navikli i da dobijaju prilično uniformisane poklone, tako da ni samo deljenje ne izaziva posebnu zahvalnost. Na odlasku, gotovo bez obzira na to koliko je gluma bila dobra, deca su obuzeta sobom.

Kadatidetesedneukrilo,stanajčešćepoželi?

Pozivanje Deda Mraza je postalo više prilika da deca otpevaju ili odrecituju nešto što oni znaju, više kao trenutak da pokažu roditeljima šta su naučili u zabavištu i da se slikaju za porodičnu fotografiju. Takođe, Deda Mraz više ne dolazi sa sopstvenim poklonima, makar u mašti, nego i deca znaju da roditelji ili zabavišta obezbeđuju poklone (sa logoom institucije) i to mnogo umanjuje njihovu znatiželju i radost.

KakotidoživljavašDedaMraza?

Mislim da je Deda Mraz puno izgubio tokom godina, jer se koristi u apsolutno svakoj reklamnoj kampanji i deca ga više ne vide kao čarobno biće, nego kao prodavca raznih igračaka, hrane i gotovo svakog proizvoda. Retko koje dete danas živi sa verovanjem da je Deda Mraz nešto posebno, mogu ga videti na svakom ćosku, u svakom trgovačkom centru i na svakoj televiziji.

Nekiinteresantandoživljaj...Jednom kada sam došao kod klinaca kojima inače držim časove u zabavištu, preko dedamrazovske kapice sam nosio i kapicu koju inače nosim, po kojoj me klinci i prepoznaju. Većina je to prihvatila kao normalno, ok, znamo te, ti si nas učitelj plesa, a jedan mali je tokom čitavog programa vikao „to nije pravi Deda Mraz, to nije pravi Deda Mraz“. Skoro da smo morali da ga držimo da ne bi pravio probleme. I bio je jako ljut.NEBOJŠA (dečiji animator, 24 god) Kakotedecadoživljavaju?Kada sam radio sa manjom decom (od 3 do 5 godina) kod njih sam uglavnom nailazio na izvestan strah, bivali su nekako iznenađeni i uplašeni. U tim godinama veoma su statični. Kod dece od 5 do 7 godina primetio sam da veći deo njih veruje u postojanje Deda Mraza. Oni su mnogo slobodniji i spremniji na zabavu. Usplahireni su. Jedva čekaju da se fotografišu sa mnom, da mi sednu u krilo i pevaju pesmice. Dešava se da me devojčice grle i ljube i sve to izgleda jako simpatično.Štanajčešćepožele?Zapravo, retko ko nešto poželi, zato što oni predhodno pošalju pisma i nekako unapred znaju da će to što žele i dobiti. Najčešće me pitaju odakle sam, koliko imam godina itd...KakosetebisviđadabudešDedaMraz?Mislim da je to jako lepo i plemenito “zanimanje”... To kada možeš da budeš deo njihovog sveta, da im daš nešto lepo i da ih usrećiš. Mislim da je “postojanje” Deda Mraza super ideja.

Marija Raspopović

Kada smo bili mali, Deda Mraz je za nas predstavljao simbol dobrog, vrednog, poštenog čoveka koji je cenio svaki naš trud, jer setite se kako su nas plašili: »Samo ako budeš slušao mamu i tatu i ako na polugodištu budeš imao sve petice - dobićeš poklon od Deda Mraza...». Tako je i bilo. Mi smo vredno učili, išli redovno na časove i svakog 31. decembra u godini dobijali poklone ispod jelke. Najčešći pokloni bili su barbike, lopte, bicikl i roleri, a danas su se stvari bitno izmenile....

Međutim, drugo vreme sa sobom nosi i drugačija shvatanja, drugačije načine razmišljanja i sisteme vrednosti. Modernizacija sveta, unela je mnogo pozitivnih promena u naše živote, ali je i udaljila ljude. Nekada empatični i srdačniji u iskazivanju svojih emocija, a danas hladni, rezervisani. Lepa reč i njen smisao gotovo su se izgubili, ostao je njen mali deo koji se danas koristi u svrhe marketinga i promocije i koji možemo još da vidimo na uličnim bilbordima i malim tv ekranima.

Teška situacija tokom 90-ih godina, nemaština, glad, ali kasnije i sam proces promena i tranzicije, doneo je sa sobom i nova shvatanja i tumačenja Deda Mraza. Deda Mraza je danas moguće videti svakodnevno kako ispija svoje omiljeno piće u obližnjem kafiću, kako u rukama drži pune kese poklona za svoju dragu, nakon toga ona dolazi. Zajedno sedaju u njegov mecedes SLK po mogućstvu, kako bi što jači utisak oboje ostavili na zanemele ljude oko sebe, koji razmišljaju kako će dočekati sutrašnji dan i da li će imati dovoljno novca da plate račun za stuju ovog meseca!? Da, dobro ste čuli mercedes. Savremeni Deda Mraz nema irvase i patuljke, to bi bilo previše nisko za njega. Savremeni Deda Mraz star je oko 50 godina, nosi bradu, poprilično je gojazan, kao i onaj iz prošlih

vremena, kada smo bili deca. Osnovna razlika u Deda Mrazu nekad i sad je šta treba da pružimo, za šta da se zalažemo i u šta da verujemo kako bismo dobili poklone . Zahteve »starog Deda Mraza» pomenula sam na početku, a ovaj novi.....

Ovaj novi zahteva da budete žensko, da imate savršenu liniju, da vam jedini posao bude posećivanje kozmetičkih salona, da ne budete pametniji od njega, čak je i poželjno da ste pomalo priglupi i najvažnije da zadovoljite njegovu primarnu potrebu - telesno uživanje, jer danas kažeš ljubav, a misliš na...

Kako su promene donele i nove uslove Deda Mraza, koje moraju da zadovolje oni koji žele da dobiju poklone, tako su donele i nove kriterijume za odabir Deda Mraza. Danas nije važno da li je on pametan ili glup, obrazovan ili neobrazovan, dobar ili loš. Danas je samo važno kakav automobil vozi, kakav sat nosi na ruci i kako je obučen. Dok njegovi poklončići i «mlade nade» svoja opravdanja za ovakvo ponašanje, poremećene sisteme vrednosti i ovakav način razmišljanja pronalaze u onoj čuvenoj rečenici «Od ljubavi se ne živi».

Prava, istinska ljubav čini se kao da više ne postoji. Međutim, ostaje nada da verujemo da postoje ljudi koji mogu na pozitivan način da utiču na ovakvu situaciju, da je ignorišu i da joj se ne predaju, da ne pokleknu pred svojim ciljevima i ispravnom viđenju budućnosti zarad dve firmirane majice i jedne torbice.

Ostaje nada da verujemo da postoje ljudi koji veruju u neko novo, bolje sutra, što bi bila i moja želja, dragi staromodni Deda Mraza.

Ana Vasojević

NIDEDAMRAZVIŠENIJEŠTOJENEKADABIO

Šta se dogodilo sa snom i maštom i zašto Deda Mraz više nije bajka – pričaju nam dečiji animatori Nenad i Nebojša.

DEDAIMERCEDES=DEDAMRAZ«Đus - votka i u džepu stotka, izbor za mis i mini moris - to je devojački san....»

Modernizacija sveta, unela je mnogo pozitivnih promena u naše živote, ali je i udaljila ljude. Nekada empatični i srdačniji u iskazivanju svojih emocija, a danas hladni, rezervisani. Lepa reč i njen smisao gotovo su se izgubili, ostao je njen mali deo koji se danas koristi u svrhe marketinga i promocije i koji možemo još da vidimo na uličnim bilbordima i malim tv ekranima.

Ovaj novi Deda Mraz zahteva da budete žensko, da imate savršenu liniju, da vam jedini posao bude posećivanje kozmetičkih salona, da ne budete pametniji od njega, čak je i poželjno da ste pomalo priglupi i najvažnije da zadovoljite njegovu primarnu potrebu - telesno uživanje, jer danas kažeš ljubav, a misliš na...

F@Mtime

F@M

time

NO

VA

GO

DIN

A

F@Mtime

F@M

time

NO

VA

GO

DIN

A

20 21

POLJUBACUPONOĆ

Ljubav - čarobna, lepa i neodoljiva, dolazi kada joj se najmanje nadamo. Uzvišeno osećanje, koje možemo nazvati darom bogova. Za doček Nove godine svi se okupljamo da ispratimo staru godinu i sve loše iz nje, sa nadom da će nova biti lepša i bolja, dan kad pravimo bilans naših uspeha iz prethodne godine. Tada pred sebe stavljamo nove ciljeve za koje imamo rok godinu dana da ih ostavarimo. Malo li je... Da li ste nekad poželeli da se u Novoj godini zaljubite? Jeste li ikad na dočeku upoznali nekog zbog koga su vam kolena zaklecala i srce ubrzano zakucalo? I to se dešava - ako verujete u čuda. Kažu da treba napisati tog dana želje Deda Mrazu i staviti pod jelku. Ovom (isprobanom) metodom, slobodni bi mogli poželeti da upoznaju srodnu dušu. A za ostatak se morate sami pobrinuti, kako ta ljubav ne bi imala rok trajanja samo tih godinu dana. Nova godina je puna legendi, kao i ono da tačno u ponoć treba zamisliti želju. Jeste li probali to? Funkcioniše, samo treba čvrsto želeti i verovati. A ljubav - ona će doći, samo trebamo biti spremni... Nova godina je cela protkana emocijama ljubavi i dobre volje, a doček je noć kad se najveći broj poljubaca i lepih želja razmenjuje širom sveta i dan kada se svi vole. Tog dana svi se raduju i zaborave na probleme. Šta još napisati nego da svi vi na ovom dočeku počnete kreirati svoju priču pa ćemo u januaru sesti i razmenjivati utiske. Želim vam srećnu Novu i predstojeće praznike, pune ljubavi, zadravlja, sreće, ostvarenih želja i provoda. Ali mislite malo i na fakultet, pa

Pre nego što (opet) ove godine počnete sa pismom koje je adresirano na Severni pol i počinje nešto nalik ovome: “Dragi Deda Mraze, molim te da mi za Novu godinu doneseš...” zapitajte se da li vam je zaista potreban poklon nekog imaginarnog lika koji iz godine u godinu ne menja svoj ‘stajling’ - uvek isti imidž, s istim crveno-belim odelom, neobrijan, u istom prevoznom sredstvu. Ove godine promenite tu naviku. Dakle, nemojte uzaludno da trošite svoje mastilo, jer ne može neki tamo Deda Mraz (koji je sad već verovatno senilan…ipak je u godinama) da pamti da li ste bili dobri ili šta ste poželeli da dobijete 1. januara ispod jelke. Na kraju krajeva, niko drugi ne može sa potpunom sigurnošću da zna koja je vaša novogodišnja želja, naravno, sem vas.

Zato, umesto da maltretirate jadnog ‘deku’, preuzmite stvari u vaše ruke, budite inicijativni, produktivni. Budite kovači svoje sudbine. Uvek je slađe kada nešto postignete sopstvenim trudom. Ako sami doprinesete ostvarenju vaših želja za 2008. vaš osmeh će trajati sve do 2009. a ne samo uoči jutra posle dočeka Nove godine kada budete videli poklon koji je spušten kroz dimnjak.

Setite se nečega što ste sami uradili, za nekog učinili ili nečemu doprineli, nešto na šta ste jako ponosite. Iskreno verujem da svako bar jedan svoj primer može da izvuče iz malog mozga. Znači, sad vam samo preostaje da ustanete sa svoje stolice, odložite pribor za pisanje, a pismo namenjeno Deda Mrazu pravac u kantu i počnite sa realizacijom svojih snova, želja, potreba... Budite sami svoj Deda Mraz!

Peđa Ivović

SAM SVOJ DEDA MRAZ

napunite baterije za nove pobede, jer u januaru nam sledi još jedan ispitni rok, još jedno sumiranje našeg znanja i onog što smo slušali prethodnih meseci.

Srećna vam Nova F@Movci!Daliborka Pejaković

Pre neki dan, ja sa drugaricom na kafi i ona sva ushićena govori: ˝Ej, imam četiri Coca - Cola borića, sad mi samo fali vir-virko, da dobijem kamion˝! Gledam je u čudu i „otuširam je“ hladnom vodom: ˝A šta će ti to˝? Gleda ona mene, pa kaže: ˝Pa nemam pojma˝.

Valjda je to tipično ponašanje u ovo doba godine. ˝Praznici nam stižu, praznici nam stižu˝ ori sa svih radio i TV stanica. Veseli, bucmasti, rumeni lik Deda Mraza smeši se sa kamiona, iz kamiona, sa bilborda, sa flaša, sa izloga. Gleda onim svojim milim okicama i prstom pokazuje: ˝Pst... ej ti tamo... da, da baš ti... dođi ovamo, vidi ovo, kupi ovo˝!

Taj Deda Mraz, obučen u crveno odelo sa belim krznom na rubovima, ogromnom vrećom na leđima, nije onaj za koga se predstavlja. Nije to onaj kojem je adresa Severni Pol, ovaj radi u Atlanti! A kada kreće na službeni put, obično u ovo doba godine, svake godine, oblači to svoje crveno - belo odelce, “slučajno” istih boja kao Coca - Cola korporacija! Dobro, nije da ga je baš Coca - Cola stvorila, ali ga je zacementirala u našu svest.

Kada detetu treba reći da Deda Mraz ne postoji? Što pre, to bolje! Razmislite o tome kada sledeći put budete vodili sestru, brata ili dete u najbliži tržni centar ili na najbliži trg, da se slika i sedi u krilu jednoj običnoj personifikaciji flaše Coca - Cole!

Sanja Novak

PROTRLJAJFLAŠUIZAMISLIŽELJU

...možda ti se i spuni!

RTV Vikom iz Bijeljine odlučila je da svoj novogodišnji program snimi u jednom od hotela u Sremskim Karlovcima.Sve se događalo početkom novembra 2007.

godine, a učestvovalo je više od sto estradnih umetnika iz Srbije i iz bivše Jugoslavije. U programu su učestvovali predstavnici domaće estrade poput: Nada Topčagić, Angel Dimov, Gordana Lazarević, Marko Bulat, Bora Drljača, grupa Luna, Bojan Tomović, Danijel Đuruć, Jovan Perišić i mnogi drugi. Goste je zabavljao i orkestar pomenute televizije. Orkestar čini pet prelepih devojaka obučenih u kostime Deda Mrazica, koje svojim, ipak više, plesačkim nego sviračkim umećem zabavljaju goste.

Snimanje programa počelo je u 16h, a završilo se narednog dana u jutarnjim časovima. Među pevačima je u prvih nekoliko časova snimanja vladala prava novogodišnja atmosfera, međutim što je snimanje dalje odmicalo to su i gosti

VESELO,VESELO!

Ove godine u Sremske Karlovice Nova godina stigla je nešto ranije

postajali nestrpljiviji. Da Fakultet za menadžment - F@M nema samo talentovane studente, pokazao je i jedan od zaposlenih na F@M-u, gospodin Đurađ Mitraković svojim nastupom. On je pred kraj programa imao priliku da interpretira staru izvornu pesmu, i to je uradio kao pravi profesionalac.

Cela organizacija bila je dobro osmišljena, ali ipak, nedovoljno interesovanje prisutnih da izađu na podijum za igru, prilično je pokvarilo atmosferu televizijske novogodišnje noći.

Nadamo se da će Sremski Karlovci uskoro imati još neki event ovakve prirode. Stvarno je nesvakidašnje iskustvo dočekati Novu godinu uz toliki broj umetnika. Prilika da se vidi kako nastaje jedna televizijska novogodišnja noć, ka