Merkantilizam

TRINA EKONOMIJA

-seminarski rad- Ekonomska dostignua i razvoj naune misli merkantilista

Igor Gimbo, 085/06

Uvod

Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije zavisi o njenoj ponudi kapitala i da je globalni volumen trgovine svetske privrede nepromenjiv.

Koliina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge se najvie poveava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom. Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala unapreivati ove ciljeve, igrajui aktivnu protekcionistiku ulogu u privredi, tako to e ohrabrivati izvoz i obeshrabrivati uvoz, posebno uz pomo carinskih dabina. Ekonomska politika koja se zasniva na ovim idejama esto se naziva merkantilistiki sistem.

Merkantilizam je bio vladajua kola ekonomije tokom ranog modernog perioda, od XVI do XVIII veka. U pojedinanim dravama doveo je do prvih pojava znaajne vladine intervencije i kontrole nad privredom i tokom ovog perioda uspostavljen je vei deo modernog kapitalistikog sistema. irom sveta merkantilizam je ohrabrio mnoge evropske ratove tog perioda i davao podstrek evropskom imperijalizmu. Vera u merkantilizam se poela gubiti u kasnom XVIII veka kada su pobedili argumenti Adama Smitha i drugih klasinih ekonomista. Danas celokupni merkantilizam odbijaju svi ozbiljni ekonomisti, iako se na neke elemente gleda sa podrkom.

TeorijaSkoro svi evropski ekonomisti koji su pisali izmeu 1500. i 1750. godine se danas smatraju merkantilistima. Pojam je prvi uveo Marquis de Mirabeau 1763. godine, a poznatim ga je uinio Adam Smith 1776. godine. Re potie od latinske rei mercari, to znai "trgovati", i od merx, to znai "roba." U poetku su je samo koristili kritiari kao to su Mirabo i Smith, ali su je brzo usvojili i istoriari. Izvorno, standardni engleski pojam je bio "merkantilistiki sistem". Re "merkantilizam" uvedena je u engleski jezik iz nemakog jezika u ranom XX veku.

Merkantilisti su ekonomski sistem videli kao igru sa sumom nula, dobitak jedne strane je gubitak druge. Svaki politiki sistem, koji koristi jednoj grupi, bi prema definiciji, tetio drugoj i nema mogunosti koju bi ekonomija mogla iskoristiti da maksimizira zajedniko dobro. Merkantilistiki zapisi su takoe uopteno stvarani da opravdaju odreene radnje, a ne da istrae najbolju politiku.

Rani merkantilizam, koji se razvio oko poetka 1500. godine, najvie je bio obeleen bulionizmom. U ovom periodu dolo je do ogromnog priliva zlata i srebra iz panskih kolonija u Novi Svet, i prevladavajua briga je bila kako e druge evropske drave biti u stanju da se takmie. Bulionisti, kao to su Jean Bodin, Thomas Gresham i John Hales, su smatrali da se bogatstvo i mo drave mere koliinom zlatnih i srebrnih poluga koje poseduje i da poveanje moi znai poveanje koliine poluga na tetu drugih moi. Prosperitet drave se merio akumuliranim bogatstvom vlade, bez ikakvog koncepta nacionalnog dohotka. Ovo fokusiranje na rezerve zlata i srebra je nalazilo svoj razlog u svojoj vanosti u vremenima rata. Armije, koje su esto ukljuivale plaene vojnike, plaane su polugama, a mornarice su takoe finansirane zlatom i srebrom. Samo nekoliko evropskih drava je kontrolisalo rudnike zlata ili srebra, a za ostale glavna metoda poveanja poluga je bila kroz platni bilans. Ako je drava vie izvozila nego to je uvozila, ova neravnotea se morala ispraviti prilivom novca. Merkantilistika porodica je verovala da bi svaka nacija trebala izvoziti vie roba i usluga nego to uvozi. Ovo je dovodilo do striktnih zabrana na izvoz poluga. Bulionisti su takoe podravali visoke kamatne stope kako bi ohrabrili investitore da svoj novac dovedu u dravu.

U XVII veku razvila se kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni bulionizam. Pisci kao to je Thomas Mun, smatrali su da je celokupno nacionalno bogatstvo primarni cilj i videli su zlatne i srebrne poluge kao najvaniji znak bogatstva, ali ne i kao jedini, jer su dobra i usluge takoe bili esencijalni. Sauvana je podrka platnom bilansu, ali u neto slabijem obliku. Mun koji je radio za britansku Istono-Indijsku kompaniju, smatrao je da je izvoz poluga u Aziju dobar za Britaniju, jer e se uveena roba preprodati ostatku Evrope uz visok profit. Ovaj novi pogled je odbijao izvoz sirovina jer se smatralo da je transformacija ovih sirovina u gotove proizvode vaan generator bogatstva. Dok su bulionisti podravali masovne izvoze vune iz Britanije, kasniji merkantilisti podravaju potpune zabrane izvoza sirovina i razvoj domaih proizvodnih industrija. Kasnije su merkantilisti veu panju poklanjali uslunim industrijama. Rezultat ovoga su bili Navigacijski akti iz 1651. godine koji su iskljuili Holanane iz britanskih transporta brodom.

Dok je Adam Smith predstavio merkantiliste kao podravaoce striktnih kontrola ekonomije, mnogi se merkantilisti nisu slagali s tim. Rana moderna era obeleena je patentnim pismima i monopolima koje je nametala drava. Neki merkantilisti su ovo podravali ali drugi su spoznali korupciju i neefikasnost takvog sistema. Mnogi merkantilisti su takoe spoznali da su neizbeni rezultat kvota i plafoniranja cena bila crna trita. Jedan element oko kojeg su se merkantilisti slagali bilo je ekonomsko iskoriavanje radne populacije. Radnici i zemljoradnici su morali iveti na rubu egzistencije. Cilj je bio maksimizirati proizvodnju bez brige za potronju. Smatralo se da dodatni novac, slobodno vreme ili obrazovanje za nie klase dovodi do loih navika, lenjosti i teta za ekonomiju.

UzrociNaunici su podeljeni oko miljenja zato je merkantilizam dva i po veka bio dominantna ekonomska ideologija. Jedna grupa koju predstavlja Jacob Viner, tvrdi da je merkantilizam jednostavno bio direktan, razuman sistem i da ljudi toga vremena jednostavno nisu imali analitike alate da otkriju da je u stvari bio duboko varljiv. Druga kola, koju su podravali naunici kao to je Robert B. Ekelund, tvrdi da merkantilizam nije bio greka nego najbolji mogui sistem za one koji su ga razvili. Ova kola smatra da su merkantilistiku politiku razvijali i provodili trgovci koji trae profit. Trgovci su jako profitirali od nametnutih monopola, zabrana strane konkurencije i siromatva radnika. Vlade su profitirale od viih carina i dabina trgovaca. Dok su kasnije ekonomske ideje esto razvijali akademici i filozofi, skoro svi merkantilistiki pisci su bili trgovci ili vladini slubenici.

Merkantilizam se razvio u vreme kada je evropska ekonomija bila u tranziciji. Izolovani feudalistiki posedi se zamenjuju centraliziranim nacija-dravama kao centrima moi. Tehnoloke promene u morskom saobraaju i rast urbanih centara doveli su do rapidnog rasta meunarodne trgovine. Merkantilizam se posvetio tome, kako ova trgovina najbolje moe pomoi dravama. Druga vana promena je bila uvoenje dvostrukog knjigovodstva i modernog raunovodstva. Ovo raunovodstvo je jasno predstavljalo ulaz i izlaz trgovine, pridonosei bliskom ispitivanju platnog bilansa.

PolitikaMerkantilistike ideje su bile dominantna ekonomska ideologija cele Evrope u ranom modernom periodu i veina drava su je prihvatile do odreene mere. Centar merkantilizma je bio u Engleskoj i Francuskoj i u ovim dravama su se najvie provodile merkantilistike politike. Merkantilizam se uzdigao u Francuskoj u ranom XVI veku, uskoro nakon to je monarhija postala dominantna sila u francuskoj politici. 1539. godine, jedna vana odluka je zabranila uvoz vunenih dobara iz panije i nekih delova Flandrije. Sledee godine itav niz restrikcija je postavljen na izvoz zlatnih i srebrnih poluga. Tokom ostatka esnaestog veka uvedene su daljnje protekcionistike mere. Veliina francuskog merkantilizma je usko vezana za Jean-Baptiste Colberta, ministra finansija tokom 22. godine u XVII veku, do te mere, da se francuski merkantilizam ponekad naziva Colbertizam. Pod Colbertom francuska vlada se jako ukljuila u ekonomiju sa ciljem poveanja izvoza. Izdate su protekcionistike mere politike koje su ograniavale uvoz a favorizovale izvoz. Industrije su organizovane u cehove i monopole, a proizvodnja je regulisana od strane drave sa preko hiljadu uredbi, koje su ureivale kako se razliiti proizvodi trebaju proizvoditi. Kako bi ohrabrili industriju, uvozile su se strane zanatlije. Colbert je takoe radio na smanjenju internih trgovinskih barijera, smanjenju internih carina i izgradnji iroke mree puteva i kanala. Colbertova politika je bila prilino uspena i tokom ovog perioda industrijska proizvodnja i ekonomija Francuske su znatno porasli, te je Francuska postala dominantna evropska sila. Manje uspean je bio pri pretvaranju Francuske u glavnu trgovaku silu, a Britanija i Holandija su ostale vodee na ovom podruju.

U Britaniji je merkantilizam dostigao svoj vrhunac tokom vlade Drugog Parlamenta. U Britaniji je kontrola vlade nad domaom privredom bila manje rairena nego na kontinentu, ograniena tradicijom obiajnog prava i konstantno rastuom moi parlamenta. Monopoli koje je kontrolisala vlada su bili uobiajeni, posebno pre Engleskog graanskog rata, ali su esto bili sporni. Sami britanski merkantilisti su bili podeljeni oko miljenja da li su domae kontrole potrebne. Stoga su britanski merkantilisti uglavnom pokuavali kontrolisati trgovinu. Postavljen je itav niz regulacija koje ohrabruju izvoz a obeshrabruju uvoz. Uvele su se carinske dabine na uvoz i premije za izvoz, a izvoz nekih sirovina je u potpunosti zabranjen. Navigacioni Akti su potisnuli strane trgovce iz Britanske domae trgovine. Ova nacija je agresivno tragala za kolonijama i nakon to bi bile dovedene pod britansku kontrolu, nametale su im se regulacije koje su koloniji dozvoljavale samo da prozvodi sirovine i da ih iskljuivo izvozi u Britaniju. Merkantilistika politika je imala vaan uinak na Britaniju, pomaui joj da postane dominantna trgovinska zemlja u svetu i meunarodna super sila. Jedna od domaih politika koja je imala trajan uinak je bilo pretvaranje "beskorisne zemlje" u zemlju za poljoprivrednu upotrebu. Merkantilisti su smatrali da se sva zemlja i svi resursi trebaju iskoriavati u svojoj punoj meri, kako bi zemlje maksimirale vlastitu mo.Holandija, koja je postala finansijski centar Evrope jer je bila njena najefikasnija trgovinska zemlja, nije bila jako zainteresovana za ogranienu trgovinu i usvojila je samo neke od merkantilistikih politika.

Merkantilizam je takoe davao podstrek nasilju u Evropi u XVII i XVIII veku. Otkad se nivo svetske trgovine smatrao nepromenjivim, sledilo je, da je jedini nain da se povea trgovina drave taj da se uzme od drugih. Niz ratova, posebno Englesko-Holandski ratovi i Francusko-Holandski ratovi, se direktno mogu povezati sa merkantilistikim teorijama. Beskrajno ratovanje ovog perioda je podravalo merkantilizam u smislu da je bio vien kao osnovna komponenta vojnog uspeha. Takoe je davao podstrek imperializmu ove ere, jer je svaka nacija, koja je to mogla, pokuavala zauzeti kolonije koje bi bile izvori sirovina i ekskluzivna trita. Tokom merkantilistikog perioda evropska sila se rairila oko globusa

Kritike

Brojni naunici su nali nedostatke merkantilizma mnogo pre nego to je Adam Smith razvio ideologiju koja bi ga u potpunosti mogla zameniti. Kritiari kao to su John Locke, i David Hume podrovali su veliki deo merkantilizma i on je stalno gubio naklonost tokom osamnaestog veka. Merkantilisti nisu uspeli da razumeju ideje komparativne prednosti i dobiti od trgovine. Na primer, Portugal je bio mnogo efikasniji proizvoa vina od Engleske, dok je u Engleskoj proizvodnja odee bila relativno jeftinija. Dakle kada bi se Portugal specijalizovao u proizvodnji vina a Engleska u proizvodnji odee, obe drave bi se poboljale kada bi trgovale. U modernoj ekonomskoj teoriji trgovina nije igra sa sumom nula konkurencije koja unitava, jer obe strane mogu imati koristi. Nametanjem merkantilistikih restrikcija na uvoz i carinskih dabina, obe nacije su na kraju bile siromanije.

David Hume je napomenuo nemogunost merkantilistikog cilja konstantnog pozitivnog platnog bilansa. Kada bi zlatne poluge otile u jednu zemlju, ponuda bi se poveala a vrednost poluga u toj dravi bi stalno opadala u odnosu na druga dobra. Obratno, u dravi koja izvozi poluge, cene bi lagano padale. Na kraju vie ne bi bilo trokovno efektivno izvoziti dobra iz zemlje sa visokim cenama u zemlju sa niskim cenama i platni bilans bi se vratio u staro stanje. Merkantilisti su ovo u osnovi pogreno protumaili, jer su dugo smatrali da poveanje ponude novca jednostavno znai da je svako postao bogatiji.

Znaaj koji se pridavao polugama je takoe bio centralna meta, ak iako su mnogi merkantilisti sami poeli manje da naglaavaju vanost zlata i srebra. Adam Smith je naglasio da su poluge zapravo isto to i svaka druga roba i nije postojao razlog da se posebno tretiraju. Zlato nije bilo nita vie od utog metala koje je bilo vredno samo zato to ga nije bilo mnogo.

Prva kola koja je u potpunosti odbacila merkantilizam su bili francuski fiziokrati. Njihove teorije su takoe imale nekoliko problema i zamena za merkantilizam nije usledila sve dok Adam Smith nije objavio Bogatstvo naroda 1776. godine. Ova knjiga skicira osnove onoga to je danas poznato kao klasina ekonomija. Smith je upotrebio znatan deo knjige raspravljajui merkantilistike argumente, iako su to esto pojednostavljene ili preuveliane verzije merkantilistike misli.

Naunici su takoe podeljeni oko uzroka kraja merkantilizma. Oni koji veruju da je njihova teorija jednostavno bila pogrena, smatraju da je njihova zamena bila nezaustavljiva im su otkrivene tanije Smithove ideje. Oni koji su smatrali da je merkantilizam tragao za profitom, smatraju da je doao do kraja onda kad su se pojavila velika pomeranja moi. U Britaniji je merkantilizam nestao kada je Parlament dobio monarhovu mo da garantuje monopole. Dok su bogati kapitalisti koji su kontrolisali donji dom parlamenta profitirali iz ovih monopola, Parlamentu je bilo teko da ih implementira zbog velikih trokova grupnog odluivanja.

Merkantilistike regulacije su stalno uklanjane u Britaniji tokom osamnaestog veka, a tokom XIX veka britanska vlada je u potpunosti prihvatila slobodnu trgovinu i Smithovu laissez-faire ekonomiju. U Francuskoj je ekonomska kontrola ostala u rukama kraljevske porodice i merkantilizam se nastavio do Francuske revolucije.

Naslee

Na engleskom govornom podruju Adam Smithovo krajnje odbijanje merkantilizma je prihvaeno bez pitanja, ali u XX veku je veina ekonomista prihvatila da su na nekim podrujima merkantilisti bili u pravu. Najpoznatiji od njih, ekonomista John Maynard Keynes je eksplicitno podravao neka od naela merkantilizma. Adam Smith ih je odbijao fokusirajui se na ponudu novca, smatrajui da su dobra, stanovnitvo i institucije stvarni uzroci prosperiteta. Keynes je smatrao da ponuda novca, platni bilans i kamatne stope imaju veliki znaaj za ekonomiju. Ovi pogledi su kasnije postali osnova monetarizma, jedne od najvanijih modernih ekonomskih kola.

Adam Smith je odbio merkantilistiki pogled na proizvodnju, smatrajui da je potronja jedini nain putem kojeg ekonomija raste. Keynes je tvrdio da je ohrabrivanje proizvodnje isto vano kao i potronja. Keynes je takoe napomenuo da je u ranom modernom periodu fokusiranje na ponude poluga bilo razumno. U prethodnoj eri papirnog novca, poveanje koliine poluga je bio jedini nain poveanja ponude novca. Keynes i drugi ekonomisti tog perioda su takoe spoznali da je platni bilans vano pitanje, a od 1930-tih godina sve drave su izbliza posmatrale uticanje i isticanje kapitala i veina ekonimista se slae oko toga da je poeljan pozitivan platni bilans. Keynes je takoe prihvatio osnovnu ideju merkantilizma da je intervencija vlade u ekonomiji neophodna. Dok su Keynesove ekonomske teorije imale glavni uticaj, samo nekolicina je prihvatila njegove pokuaje da ponovno uvede re merkantilizam. Danas ta re ostaje pojam koji je esto korien za napade na razne oblike protekcionizma. Slinosti izmeu kejnzijanizma, te ideja njegovih naslednika, i merkantilizma dovelo je neke kritiare do toga da ga nekad zovu neomerkantilizam. Neki drugi sistemi koji kopiraju neke merkantilistike politike, kao to je japanski ekonomski sistem, se takoe nekad nazivaju neomerkantilistikim.

Jedno podruje koje je Smith odbijao mnogo pre Keynesa je vanost podataka. Merkantilisti, koji su bili trgovci ili vladini slubenici, su skupljali ogromne koliine podataka o trgovini i u velikoj meri su ih koristili u svojim istraivanjima i zapisima. William Petty, veliki merkantilista, smatra se prvim koji je koristio empirijske analize pri prouavanju ekonomije. Smith je ovo odbio, smatrajui da je deduktivno razmiljanje od osnova principa ispravna metoda za otkrivanje ekonomskih istinitosti. Danas ekonomisti prihvataju da su obe metode vane. Tokom merkantilistikog perioda je osnovana veina modernih ekonomskih institucija kao to su berze, i moderne industrije bankarstva i osiguranja.