a) istorijat kamere opskure-preteča foto-aparata

To je zamračena kutija koja ima otvor na jednoj strani zida. Prolazeći kroz taj otvor, svetlost što dolazi spolja, stvara na suprotnom zidu obrnutu sliku

1545. godine, holandski naučnik Gemma Frisius, objavio je ilustraciju “camere obscure” u časopisu “De radio astronomico et geometrico liber”, jer se naprava do tada koristila za posmatranje pomračenja sunca

O tome da se koristi kao pomagalo pri crtanju, svedoči i Alebrt Direr u svojoj knjizi iz 1525. godine, jer se na skicama vidi da se njegovi učenici koriste napravom za crtanje perspektive

1558. godine napuljski naučnik Đovani Batista u svojoj knjizi “Magiae naturalis” detaljno je opisao ovu napravu podesnu za crtanje. I sam Leonardo ostavio je traga u svojim beležnicama o kameri opskuri

Dodavanjem objektiva i ogleda pod uglom slika je postajala sasvim uoštrena i okrenuta normalno, pa je kamera opskura postala sastavni deo crtaćeg pribora. Pravljene su različitog oblika: za portret, pokretne na tronošcu za pejzaže

b) Razvoj fotografske hemije

Istraživanja u oblasti osetljivosti materijala na svetlo bilo je nezavisno od kamere opskure. Pod uticajem svetla razni materijali se različito ponašaju

1727. godine Džon Hajnrih objavio prve eksperimente o osetljivosti srebrnih soli na svetlo. Dobijenu sliku nije umeo da sačuva

Pre pronalaska fotografije, Englez Tomas Wedgewood kopirao je razne predmete, cveće, inksekte na papir, ali takođe slike nije mogao da sačuva

Tek će kasnije njegov prijatelj Dejvi 1802. godine podenti Kraljevskom domu izveštaj za otkriće Tomasovo, za koje je on ustanovio fiksiranje slike uz pomoć amonijaka

c) Dagerotipija-prvi postupci dobijanja fotografije

Otkriću fotografije doprinala su najviše dvojica istarživača Daguerre i Niepce.Obojica su sarađivala sa francuskim optičarem Arthur Chevalierom, pa su tako i došli u kontakt

Joseph Nicephore Niepce (1765 - 1833)Istraživao je dobijanje slike na bazi osetljivosti asvalta, jer je dotadašnju litografiju hteo da osavremeni.

Prvu fotografiju na svetu snimio je sa porozora svga stana 1826. godine.

Eksozicija je trajala 8 sati i na slici se jasno raspoznaju krovovi kuća i deo ulice. 1827.god. podneo je izveštaj Kraljeskom društvu, ali pošto je odbio da objasni detalje, Duštvo mu nije registrovalo pronalazak

Prva fotografija na svetu

Louis Daguerre (1787 - 1851)

U to vreme bio je renomirani slikar i vlasnik Diorame, veoma popularnog uređaja za prikazivanje pokretnih slika. On je istraživao u oblasti osetljivosti srebrnih soli.Po sklapanju ugovora sa Dguerom, Niepce je takođe istraživao sa solima srebra ali nije imao uspeha, ali je Daguere to nastavio sa njegovim sinom.

Umesto bitumena Dagure je uzeo fotoosetljivu materiju-jodid srebra.To je radio na sledeći način: ispoliranu posrebrenu ploču izlagao je parama joda dok ona ne požuti. Zatim je izlagao svetlosti u kameri 15-20 minuta. Posle toga ploču je razvijao u živinim parama. Živine pare su se sjedinjavale sa površinama koje su bile osvetljene a neosvetljene formirale su senke. Proces razvijanja bi se zaustavljao ispiranjem u slanoj vodi

Tako smo dobijali posrebrenu pozitivsku sliku koja je bila unikatna. Daguere je nazvao degerotipija

1839. godine francuski fizičar Arago, podneo je referat francuskoj Akademiji nauka i umetnosti, o važnom događaju za nauku i Francusku.Uspeh dagerotipije bio je ogroman. Patent je otkupljen i postao dostupan za svakoga

Dagerotipske ploče osvojile su ubrzo ceo svet. Svako je hteo imati svoj portret.Tako je već 1850. godine u Njujorku postojao 71 studio, a sledeće godine u Londonu otvorena prva izložba

Dagerotipija - Pariz

d) Prvobitna optika

Objektivi koji su korišteni bili su nesavršeni, jer su bili slabe svetlosne jačine

Bečki profesor Andreas prisustvovao je objavljivanju dagerotipije i odmah je primetio jednostavan ahromatski objektiv. Zato je angažovao matematičara Jozefa Max Petzvala da izračuna elemente za konstrukciju novog objektiva.To je on i učinio za poznatog proizvođača optičkih instrumenata Petera von Voigtlandera

Za godinu dana čuveni Petzvalov objektiv počeo se proizvoditi u Voigtlanderovoj fabrici, pod nazivom "nemački objektiv". Nepunih šezdest godina bio je glavni objektiv svih portretisata

e) Nova tehnika: talbot-kalotipija

Još pre objavljivanja dagerotipije Viliam Fox Talbot eksperimentisao je sa dobijanjem slike na papiru

Po objavi dagerotipije on je svoje eksperimente ubrzao

Proces se sastojao u sledećem: papir bi se natapao u kuhinjsku so, a zatim u rastvor srebro nitrata.Izlagao bi se ekspoziciji i dobijao bi se negativ.Prosvetljavanjem kroz papir kontaktnim putem dobijali bi pozitiv,koji je bio grub i neoštar zbog strukture papira

Patent je zaštitio u Kraljevskom društvu 1839. godine i nazvao ga kalotipija

Talbot je 1844. godine objavio prvu knjigu iliustrovanu fotografijama. Prvi je pronašao negativ, pa se s pravom može zaključiti da se fotografija razvila na osnovu Talbotovog pronalaska;

Talbot je iza sebe ostavio oko 1500 portreta, među kojima čuvena ostvarenja

Srpski litograf Anastas Jovanović među prvima je prihvatio dagerotipiju, ali kasnije se orjentisao na kalotipiju i ostavio značajan broj fotografija poznatih ličnosti svog vremena

f) Kolodijumska emulzija talbotipske slike nisu bile dovoljno oštre zbog strukture

papira a bile su i slabo providne. Zbog toga je mlađi Niepce pokušao da usavrši proces na staklu tako što je u belancu jajeta pravio emulziju kalijum jodida. Slike su bile oštre ali slabo osetljive emulzije, pa je proces ubrzo zamenjen kolodijumskom emulzijom

proces je izgledao ovako: srebrene soli i jodidi rastvarali su se u kolodijumu, rastvoru pamuka u prahu u mešavini etera i alkohola

Kolodijum je nalivan na staklenu ploču , a zatim ploča potapala u rastvor srebro-nitrata. Ploča je sušenjem gubila osetljivost pa je bilo najbolje eksponirati je još dok je mokra

Tako su se dobijali prefinjeni snimci sa savršenom oštrinom ova tehnika potpuno je nadvaladala prethodne dve jer je

davala najbolje rezultate, ali imala je veliku manu: emulzija se pripremala na lice mesta a sam proces razvijanja

g) Novi postupci: suve ploče - Estmann KODAK

Upotrebom želatina u formiranju fotoosetljive emulzije otvorena je moguđnost proizvodnje suvih ploča. 1871 dr.Madox uspeo je da napravi prve suvu želatinsku ploču, čija je invazija potisnula sve ranije tehnike

Uz pomoć amonijaka, zatim pronalaskom metola, amidola, glicina, hidrohinona, sulfita, suve ploče postale su nezamenljive u fotografiji, i počele su se od 1874. godine masovno proizvoditi

Pravi početak fotografske industrije započeo je sa Džordžm Estmanom.Od 1881. godine njegova kompanija Estaman započinje fotografsku revoluciju u proizvodnji materijala

1888. godine Estmann konstruiše kameru, koju naziva KODAK (naziv koji se na svim jezicima podjednako izgovara). Istih godina pronađen je i celuloid pa se punjenje kamere moglo obavljati i na svetlu

h) Usavršavanje optike i kamere

U to vreme najbolje kamere je proizvodio francuski optičar Chevalier (Ševalje).Ali one su bile robusne i teške

Posle Voigtlanderovog objektiva dr. Paul Rudolf konstruisao je za firmu Zeiss čuveni Tesar a kasnije Planar objektiv, koji i danas u modernoj varijanti važe za najbolje objektive

Počinju se ubrzano prizvoditi boks kamere, lako sklopive i pokretne

1924. godine Oskar Barnack konstruiše Laicu, foto-aparat koji snima na 35 mm kino filmu.U masovnu proizvodnju ulazi 1930. god.

U to vreme pojavljuje se Ermanoks, Rolleiflex, Contaax. Posle 1948, njima se pridružuju Nikon, Canon, Pentax, Hasselblad.

i) Pronalazak kinematografa

Usavršavanjem fotografije omoćun je pronalazak kinematografa, jer je fenomen pokretne slike već bio poznat.

S pojavom celuloida kao nosača slike, Luis Limijer je ustanovio 1894. godine princip rada kinematografa.On ga je proizveo u svojoj radionici, a konsruisao ga je Mossion;

na konferenciji za predstavnike fotografske industrije, 23.03.1895. prvi put je prikazan film;

prva javna projekcija održana je 28.12.1895. u "Indijskom salonu" Grand kafea "Izlazak radnika iz fabrike Limier"

j) kolor fotografija

Još od ranije je bilo poznato da se osnovna bela svetlost može razložti na njene kompnente: žutu, plavu i crvenu. Mešanjem ove tri boje dobija se bela svetlost

To je Maxvelu poslužilo za njegov eksperiment 1859. godine, što je otvorilo put za pronalaženju fotografije u boji

Maxvel je bojio diapozitiv osnovnim bojama, pa je projekcijom sva tri na isto mesto dobijao sliku u boji

Tehniku snimanja slike u boji razvio je Ducos du Hauron. On je, naime, konstruisao aparat koji je uz pomoć ogledala i filtera istovremeno selektovao boje i snimao na tri filma. Mana snimanja je bila tri uzastopne ekspozicije, pa se nisu mogli snimati objekti u pokretu

1935. godine saradnici Kodaka otkrili su troslojni film koji je bio osjetljiv na boje (svaki sloj je bio osjetljiv na određenu boju dok je ostale kroz sebe propuštao). Istovremeno se pojavio i u Evropi Agfacolor. Razvijanjem tako eksponiranog filma dobijali smo dijapozitiv u boji

negativ film u boji Kodak je lansirao 1942. godine, a 1946. počinje njegova industrijska proizvodnja