7

GENADIJ PETROVI MALAHOV

ZDRAVLJE ENE TA SVAKA ENA TREBA DA ZNA

(PREVOD S RUSKOG)

SADRAJ UVOD 9

NAJRASPROSTRANJENIJA OBOLJENJA KOD ENA 11

Anemija 11 Vaginalne infekcije 14 Upala karlinih organa 18 Predmenstrualni sindrom 22 Problemi koji se odnose na menstruaciju 27 Zadebljanja (infiltracije) u mlenoj lezdi 33 Sindrom hroninog umora 40 Cistitis 46 Fibroidi (vorii) materice 51 Endometriozis 55 Cista na jajnicima 60 Varikozno proirenje vena 61 Anurija (nezadravanje mokrae) 64 Osteoporoza 65

PSIHIKO ZDRAVLJE ENE 70 Psihosomatske bolesti 70 Grubo ponaanje mukaraca

kao uzrok oboljenja ena 72 Kako emocionalni ivot utie na zdravlje? 77 Depresija 81 Vanost duhovnog i psihikog zdravlja 87

NEGATIVNE POSLEDICE ZA ENSKI ORGANIZAM, VEZANE ZA SPREAVANJE TRUDNOE 89

Abortus 89 Peroralna sredstva protiv zaea 89 Hormonalni podkoni implatanti 91 Ureaji koji se ugrauju u matericu 91 Sterilizacija 91 Prezervativi 93 Razni uloci (suneri, spuve) i masti 93 Mogui metodi zatite 94

ZDRAVLJE ENE U KLIMAKTERIJUMU 95 ta treba znati o klimaksu 95 Problemi sa menopauzom 96 Metodi za poboljanje linog stanja

za vreme menopauze 99 Ostala obeleja menopauze 102 Dijeta koja se preporuuje u klimakterij umu . . . . 104 ta jo moe da odri nivo

polnih hormona u klimaksu? 105 Profilaksa onkolokih oboljenja u klimaksu 105

FAKTORI KOJI UTIU NA POGORANJE ZDRAVLJA ENE 107

Puenje: kako se osloboditi od te navike? 107 Dijeta za aktivne i pasivne puae 108 Nesanica: kako regulisati dobar noni san? 109

Nepravilna ishrana: kako regulisati zdravu ishranu? 116

Nepravilno dranje tela: kako ispraviti poremeeni poloaj kime i nogu? 125

UTICAJ NEPOVOLJNIH VREMENSKIH PRILIKA NA ZDRAVLJE ENE 135

Na koje sisteme organizma najvie utiu vremenske promene 135

KAKO SAUVATI LEPOTU DO STAROSTI? . . . 140 Motivisanost za podmladivanje 140 Harmonini seksualni odnosi 142 Fizike i disajne vebe

koje usporavaju proces starenja 151 Kako odravati svoju figuru? 166 Lepota enskih grudi 167 Metodi oslobaanja od celulita 168 Kako sauvati lep vrat? 169 Pravila negovanja koe lica 173 Nega usana 177 Nega kose 178 Kako ojaati nokte 179

ZAKLJUAK 181

UVOD

Zdravlje je neophodno svima, a enama ak dvostruko. Bolesna ena - to je nevolja za nju samu ali i za celu porodicu. Samo u retkim i izuzetnim sluajevima mukarci, deca, svi koji nas okruuju, pa i ene svesno rade sve da bi se razboleli, da to je mogue bre izgube svoje zdravlje.

Bez obzira na to to je enski organizam otporniji od mukog organizma, on trpi znatno vee fizioloko optereenje. Ako se tom optereenju doda neki tetan faktor, organizam ene se veoma brzo unitava. Statistiki podaci iz osamdesetih godina prolog veka u visokorazvijenoj zemlji, kao to su Sjedinjene Amerike Drave, pokazuju zabrinjavajue stanje zdravlja ena.

Od anemije pati 15% ena koje imaju menstruaciju i 30% trudnica.

Samo 15% ena ima zdravo srce. U dobu od 45 do 64 godine svaka deveta ena ima neko srano-vaskularno oboljenje, a kod ena starijih od 65 godina - svaka trea.

Vaginalnc infekcije se godinje javljaju kod etiri do sedam miliona ena.

Varikozno proirenje vena ima svaka peta ena. Od upale karlinih organa svake godine boluje mi-

lion ena, a polovina od njih vie ne moe da rada. Cistino-fibrozna mastopatija postoji kod 50% ena.

U jednom ili drugom periodu kod njih se javljaju bolovi u grudima.

Menopauza tetno utie na zdravlje 75% ena. Predmenstrualni sindrom u jednom ili drugom ste-

penu uoava se kod svake ene.

Od oboljenja titaste lezde pate milioni ena. ene pet puta ee boluju od anurije (nezadrava-

nja mokrae) nego mukarci. Osteoporoza je uoena kod dvadeset pet miliona

Amerikanki. Od endometritisa1 umre do 2% ena, ne doekavi

menopauzu. Razliiti benign i tumori - fibromi, miomi, fibromi-

omi - postoje kod 20% ena starijih od 35 godina. Cistitis zauzima drugo mesto posle prehlada. ene

od njega obolevaju 25 puta ee nego mukarci! Rak dojke svake godine napadne 175 000 ena, od

kojih 25% umire. Od raznih oblika hroninog umora pati 28% ena. A koliko ena pati i strada od raznog iivljavanja

nad njima, od varvarskih metoda zatite protiv zaea, od svojih tetnih navika i neznanja o zdravlju!

Moete postaviti potpuno umesno pitanje: zdravljem ene se bave lekari u elom svetu, ma gde da doete? Odgovaram: tradicionalni pristup medicini sastoji se u tome, da se odstrane simptomi oboljenja, a ne da se ono izlei. Medicina je grana proizvodnje kao i sve ostale: njoj je potreban novac od njenih klijenata. Stoje vie obolelih, vei je procvat te grane (proizvodnja lekova, vrenje raznih operacija, vie lekara), pa i vei profit. Ja predlaem enama prirodne metode koji omoguavaju da se bolest pobedi, da se organizam obnovi i ak da se podmladi.

1 Unutranje zapaljenje materice. - Primedba prevodioca.

NAJRASPROSTRANJENIJA OBOLJENJA KOD ENA

ANEMIJA

Re anemija u prevodu sa grkog znai bez krvi, to jest malokrvnost. Simptomi anemije su: umor, vrtoglavica, lupanje srca, nizak pritisak, bledilo koe. Stoje anemija izraenija, ovek vie slabi, ee su i intenzivnije vrtoglavice itd.

Kada organizam ne dobija dovoljnu koliinu gvozda - materije koja je neophodna za stvaranje hemoglobina u eritrocitima, njegov ivotni potencijal se smanjuje. Kao to je poznato, hemoglobin prenosi kiseonik. Ukoliko u organizmu nema dovoljno gvozda nivo hemoglobina se smanjuje i elije organizma ne dobijaju dovoljno kiseoni-ka, a shodno tome, ne mogu ni funkcionisati kako treba.

Uzroci anemije Anemija se esto javlja kod ena. One gube krv (a sa

njom i gvode) za vreme menstruacija, posebno ene kod kojih su menstruacije obilne, kao i trudnice. Trudnicama je potrebno vie gvozda, jer ga dele sa plodom (fetusom) koji raste.

ene koje vode rauna o svojoj teini i pridravaju se strogih dijeta, esto ne unose dovoljno gvozda sa hranom. To, takode, prouzrokuje anemiju. Ukoliko znatan deo dnevnog obroka ene ini ishrana koja je siromana gvozdeni (kao to su mlad kravlji sir, jogurt, salata i voni sokovi) vea je verovatnoa da se pojavi anemija.

Anemija nema uvek jasne simptome. ena moe ponekad i da ne sumnja u njeno prisustvo, ve postepeno slabi i osea se mlitavo. Ukoliko ena nije posebno aktivna i ako su joj zdravi srce i plua, ona nee osetiti gubitak hemoglobina sve dok joj se sadraj gvozda u organizmu potpuno ne smanji. Kod aktivnijeg naina ivota, koji zah-teva vea fizika naprezanja (na primer, redovno tranje, aerobik ild.), gubitak snage je znatno bri.

Ishrana i kvalitet gvoa

enama se preporuuje da svakoga dana unesu u organizam najmanje 15 miligrama gvozda, kojeg ima u raznim namirnicama.

Upotreba produkata koji sadre mnogo gvozda nije garancija da e organizam dobiti dovoljnu koliinu gvozda. Potrebno je jo imati u vidu koliko ga organizam asi-miluje kao i kvalitet gvozda. Neka jedinjenja gvozda organizam lake asimiluje (gemgvoe), a druga loije. Osim toga, razliito se asimiluju produkti i komponente hrane u raznim kombinacijama. Mnogo zavisi i od toga, koliko je aktivna jetra ene. Ukoliko je ona zagaena, organizam ne uzima dovoljno gvozda iz hrane.

U daljem tekstu dajemo pregled produkata, koji sadre gvode koje se lako asimiluje.

Posno meso je glavni izvor gvozda. Faktiki je gemgvoe, koje se najbolje asimiluje, pronaeno samo u produktima ivotinjskog porekla. Porcija filea (bilo kojeg mesa) teine 170 grama daje 6 miligrama gvozda.

Jedite sirovo povre i jela od povra bogata vitaminom C sa posnim mesom. Vitamin C poboljava asimilaciju gvozda u organizmu.

Upotreba svee iscedenih sokova pre jela poveava sposobnost organizma da asimiluje gvode.

Kuvani pasulj i graak su izvori gvozda, zato ih uklju-ujte u svoj dnevni obrok. Ukoliko se oni jedu sa nema-snim mesom, to e podstai bolju asimilaciju gvozda, koje se sadri u njima.

Zapamtite, velika koliina kalcijuma i fosfora, kojih ima u mleku i siru, moe donekle omesti asimilaciju gvozda u organizmu, pa zato mlene produkte jedite odvojeno.

Ne pijte aj ili kafu odmah posle jela, kao ni druge napitke sa oporim ukusom. Opor ukus spreava kvalitetnu asimilaciju gvozda u organizmu.

Uoeno je daje najbolje pripremati hranu u tucanoj posudi (posudi od livenog gvozda) jer ona obogauje produkte ishrane gvodem.

Anemija i puenje Puenje podstie razvoj anemije. Dokazano je, da

ugljen-monoksid, koji se sadri u cigaretama, kada se vee sa hemoglobinom stvara materiju koja se naziva kar-boksihemoglobin. Taj oblik hemoglobina nema sposobnost da prenosi kiseonik. Radi kompenzacije pogoranog snabdevanja tkiva kiseonikom kod puaa je, u poredenju sa nepuaima, povien nivo hemoglobina u krvi. Gorak ukus dima deluje razorno na hemoglobin, jer ga razlae na belanevine i gvode.

U daljem tekstu bie vie rei o pogubnom dejstvu puenja na ensko zdravlje.

Leenje anemije Lekari savetuju enama, koje pate od anemije, da

sprovedu estomesenu kuru leenja preparatima koji sadre gvoe.

Narodno sredstvo protiv malokrvnosti je beli luk (enjak), meutim svi ljudi ne mogu da ga jedu. Obole-lim od anemije preporuuje se tinktura (ekstrakt) od 300 grama belog luka, koja se priprema i primenjuje na slede-i nain. Oistiti i oprati 300 grama luka, preliti ga litrom istog alkohola i ostaviti da odstoji tri nedelje. Piti po 20 kapi tinkture sa pola ae mleka 3 puta dnevno.

Za leenje anemije moe se koristiti i pelen {Artemisia absinthium). Uzeti teglu od 3 litra i napuniti je sveim pelenom ubranim u maju. Teglu napuniti votkom (rakijom) ili razblaenim medicinskim alkoholom i ostaviti da odstoji 21 dan na suvom i tamnom mestu. Temperatura treba da bude neto vea od sobne. Uzimati po 1 kap tinkture na jedan naprstak vode ujutro (natate) 3 nedelje. Po potrebi posle dve nedelje pauze kuru leenja ponoviti.

Malokrvnost i nedostatak hemoglobina u krvi odlino otklanja sok od cvekle i jabuka. Iscedite u sokovniku 20-30 grama soka od cvekle i 150-200 grama jabukovog soka. Sok odmah popijte. To treba raditi 2-3 puta dnevno pre jela.

Sok se moe po elji, piti po kurama ili stalno.

VAGINALNE INFEKCIJE Vaginalna infekcija ispoljava se u vidu neprijatnih

simptoma kao to su svrab, peckanje i bele siraste izlue-vine iz vagine (nalik na mlad kravlji sir). Uzronik svega

je glivica Candida albicans. Ta gljivica se u izvcsnoj koliini nalazi u svakom oveku. Kada iz bilo kojih uzroka doe do promene kisele sredine vagine, to moe izazvati burni rast tih gljivica, to i dovodi do pojave navedenih simptoma.

Uzroci vaginalne infekcije Promene u vaginalnoj sredini mogu nastati usled

razliitih uzroka. Te promene su esto provocirane antibioticima, koji se uzimaju za leenje drugih infekcija. Antibiotici unitavaju bakterije i ostale mikroorganizme, koji obezbeuju kiselu sredinu u vagini. Ravnotea se naruava, a rezultat toga je gljivina infekcija.

Sline simptome mogu izazivati i ostali gnojni mikroorganizmi, na primer, trihomonade. Razvoj vaginalnih infekcija mogu podsticati i neke hemijske materije, budui da su pojedine ene alergine na sredstva za ulepava-nje, na primer, na parfeme ili dezodoranse koji sadre te mirise. Tamponi, prezervativi i sredstva koja unitavaju spermatozoide, takoe, mogu izazvati simptome sline simptomima razvoja gljivine infekcije. Za reenje tih problema obino je dovoljno otkloniti uzrok koji ih je izazvao.

Rizik od razvoja gljivine infekcije vagine poveava se prisustvom bilo kojeg faktora koji slabi organizam ene. U te faktore spadaju: menstruacija, posebno njen zavretak, nizak nivo hormona estrogena u periodu meno-pauze, stresovi, emocionalna preivljavanja, korienje oralnih kontracepcijskih sredstava ili kortikosteroida koji izobliavaju normalni hormonalni fon organizma.

Ishrana

ene koje su gurmani i vole poslastice, ee pate od vaginalnih gljivinih infekcija nego ene koje unose manje kalorija.

Leenje vaginalnih infekcija ta treba raditi ukoliko svrab i peckanje ukazu na

mogui razvoj gljivine infekcije? Odmah ponite sa lee-njem pomou pelena i urina. Ukoliko se tokom nekoliko meseci kod vas dva do tri puta infekcija ponovi, kuru le-enja mora da primeni i va partner. Upamtite, moete se ponovo inficirati preko usta vaeg partnera prilikom ljubljenja ili preko njegove sperme.

Narodni naini leenja kandidoze vagine (mlenice)

Mlenica je veoma neprijatno oboljenje, ali se sa njom moete uspeno boriti pomou obine argarepe. Naunici su ustanovili, da je argarepa efikasna za leenje mlenice. Njena lekovitost se sastoji u tome to ona snabdeva elije vagine beta-karotinom, iji se deficit javlja kod elija napadnutih gljivicom kandida, a on titi i jaa si uzo kou vagine.

Uzimanjem po 1 do 2 ae soka od argarepe dnevno pre jela omoguie eni da se zatiti od mlenice - tog neprijatnog, a u nekim sluajevima i groznog oboljenja. enama koje ve pate od te bolesti, preporuujem da ispi-raju vaginu irigatorom. Prvo ispiranje moe se uraditi sa tinkturom (ekstraktom) od jagodiastog voa koje ima ki-

seo ukus i crvenu boju (mahovica - Oxycoccus palustris, kartop - Viburnum opulus i slino), drugo sveim sokom od argarepe. Tinktura (ekstrakt) od jagodiastog voa priprema se kao voni sok i treba da ima kiseo ukus. Sok od argarepe razblauje se kljualom vodom u odnosu 1:1. Slino ispiranje dopunski hrani i jaa sluzokou vagine.

Jo vee lekovito dejstvo postie se primenom starog urina, a posle njega soka od argarepe. Treba poeti sa urinom koji je odstojao jedan ili dva dana.

Profilaksa

Da biste spreili ponovni razvoj vaginalne infekcije treba otkriti uzrok koji izaziva smanjenje kiselosti vagine. Evo nekoliko preporuka koje e vam pomoi da sauvate normalnu kiselost vagine.

s? Uvek nosite gaice od pamuka ili u krajnjem sluaju gaice sa postavom od pamuka, to spreava stvaranje alkalne sredine na polnim usnicama (trule-ni, neprijatni miris ukazuje na stvaranje alkalne sredine, koja je veoma povoljna za razvoj gnojne infekcije).

^ Iz istog razloga izbegavajte da leti nosite hula-hop arape i drugu odeu koja prianja uz telo (noge). Ne hodajte dugo u mokrom kupaem kostimu: topla i vlana sredina povoljno utiu na razvoj gljivica. Ne jedite previe slatko - to moe da promeni kiselost vagine i stvori uslove za razmnoavanje gljivica.

ss* Da biste obnovili kiselu sredinu vagine, pokuajte da se ispirale pomou prica sa sveim ili ukuvanim urinom. Promena kiselosti kod prvih simptoma gljivine infekcije moe biti dovoljna za njeno spreavanje.

*p* Moete koristiti specijalnu smesu za pricanje, koja sadri pelen koji ubija gljivice,

s?* Oprezno primenjujte antibiotike, a najbolje je da ih uopte ne koristite. Uzdrite se od polnih odnosa za vreme leenja gljivine infekcije. Svakoga dana popijte au jogurta, koji sadri kulturu bakterija Lactobacillus acidophilus i trostruko smanjuje verovatnou od ponovnih infekcija. Posle kupanja u kadi, tuiranja i uopte kupanja briljivo obriite kou oko polnih organa suvim peki-rom.

Brisanje izvodite pokretima spreda prema nazad, da biste izbegli unoenje bakterija iz anusa u vaginu. Koristite lini toaletni pribor (pekir, sapun, liku od lipe2 i slino).

Nepridravanje elementarnih pravila higijene do-prinosti tome, da se polni organi ene mogu inficirati za vreme kupanja u kadi, pranja, polnog odnosa u nehigijenskim uslovima itd.

Ko je najpodloniji oboljenju? Statistika pokazuje, da su upali karlinih organa

najee podlone seksualno aktivne mlade ene od 16. do 26. godine ivota, koje imaju vie polnih partnera. Ukoliko se ne pridravaju higijenskih normativa i imaju neuredne polne odnose, bolest se moe ponoviti vie puta. Jo uestalije, posle prvog sluaja upale karlinih organa rizik ponavljanja oboljenja kod mladih ena poveava se za 2-3 puta. To govori o tome, da primarna infekcija deluje na pokrivku falopijevih kanala, inei ih osetljivi-jim na ponovnu infekciju.

Kobne posledice

Upala materinih (falopijevih) kanala, izazvana ve-nerinom ili drugom infekcijom, esto podstie stvaranje oiljaka u njima, tj. ona je glavni uzrok neplodnosti i van-materine trudnoe. Specijalisti upozoravaju, da se sa svakim ponavljanjem upale poveava verovatnoa za pojavu neplodnosti. Statistiki je dokazano, da posle prve upale karlinih organa neplodnost nastaje u 11% sluajeva. Posle druge infekcije neplodnost se javlja u 20% sluajeva, a posle tree poveava se do 50%. Za 6-10 puta poveava se opasnost od vanmaterine trudnoe, koja ugroava ivot ene i dovodi do gubitka deteta.

Sredstva za spreavanje i profilaksa Potrebno je poznavati simptome upale karlinih or

gana i odmah poeti leenje. Svako odlaganje poveava verovatnou od komplikacija, na primer pojavu srastanja u materinim kanalima.

Preporuuje se primena kure teenja protiv patogenih mikroorganizama pomou pelena ili trojke'' (vidi moju knjigu ivot bez parazita).

Razliite upale zaustavljaju gladovanje na urinu u trajanju od 7 do 14 dana. Gladovanje pomae kod zaputenih sluajeva i podstie obnavljanje onoga stoje ve bilo oteeno. Za potpuno obnavljanje izgubljene funkcije treba sprovesti nekoliko kura takvog gladovanja (frakciono gladovanje)3.

Navedene preporuke pomoi e vam da se sauvate od upale karlinih organa.

\? Budite izbirljivi pri izboru polnih partnera. ^ Treba da se zatitite od oboljenja koja se prenose

polnim putem pomou prezervativa. Jo bolje je imati stalnog partnera u koga ste potpuno sigurni. Kod oboljenja od venerine bolesti obavezno se le-ite do potpunog izleenja. Za vreme leenja ne stupajte u polne odnose.

*P Prilikom korienja unutarmaterinog kontracepcijskog sredstva redovno idite na kontrolu kod ginekologa, makar prva tri meseca. Ukoliko ste veoma aktivni u seksualnim odnosima, pridravajte se higijenskih mera i redovno idite na ginekoloke preglede.

3 Detaljnije u knjizi Gladovanje od istog autora. - Primedba pre

vod i oca.

PREDMENSTRUALNI SINDROM

Skoro svaka ena ima neprijatne oseaje kada je u pitanju menstruacija. U simptome prcdmenstrualnog sindroma spadaju: bezrazlona razdraljivost ili potitenost, bolni oseaji u grudima, pojava mitesera na licu i niz drugih simptoma, kojih ima do 150. Kod nekih ena (manje od 10%) ti simptomi su veoma izraeni i ozbiljno utiu na njihov ivot.

Da biste mogli da odredite da li se kod vas stvarno uoava predmenstrualni sindrom ili je u pitanju neto drugo, ukazau na najrasprostranjenije simptome koji direktno ili indirektno ukazuju na to da se kod ene u to vreme javlja prepobudenost vetra"4:

ss* Oko 70-90% ena osea nespokojstvo, brzu prome-nu raspoloenja, razdraljivost ili unutranju na-pregnutost (indirektni znaci pobuivanja vetra"); Blizu 60% ena osea da ima bolji apetit i da se pre-jeda (one time pokuavaju da uravnotee prepobu-deni vetar"), a kao rezultat toga javljaju se drugi simptomi - zadrka tenosti u organizmu, bolni oseaji u grudima i poveanje telesne teine (organizam moe da asimiluje samo odreenu koliinu hrane i viak hrane izaziva navedene simptome);

s? Priblino 30-40% ena sklono je poslasticama (sladak ukus najbolje uravnoteuje prepobudeni vetar" i zato ene toliko vole slatko u tom periodu), kod njih se javlja glavobolja ili vrtoglavica, poveavaju se apetit, umor i pojaava lupanje srca (indirektni simptomi prepobudivanja vetra");

4 Prema indijskoj tradicionalnoj medicini jedna od doa (ivot

nih principa). - Primedba prevodioca.

^ Od 1 do 20% ena pati od zbrkanih misli, zaboravnosti, plaljivosti (indirektni simptomi prepobudivanja vetra"), munine i depresije.

Uzroci predmenstrualnog sindroma

Koji su uzroci predmenstrualnog sindroma nije ta-no utvreno. Mogue je da su posredi hormonalni poremeaji, ili je ovaj sindrom uslovljen psihosocijalnim faktorima.

Prema mom miljenju, mnogo zavisi od unutranje istoe organizma ene, to utie kako na normalan tok psihikih procesa u svesti ene, tako i na hormonalni fon i balans. U zagaenom organizmu sve se to naruava, a u vreme menstruacije nastaju ozbiljne komplikacije koje se ispoljavaju kao predmenstrualni sindrom. ene sa izraenom individualnom konstitucijom esto su podlone predmenstrualnom sindromu. Stres pojaava ispoljavanje predmenstrualnog sindroma, jer organizam slabi.

Bilo koji faktori, koji pojaavaju ivotni princip vetra", u to vreme pogoravaju simptome predmenstrualnog sindroma.

Profilaksa

Simptomi predmenstrualnog sindroma slini su simptomima hipoglikemije (smanjenog sadraja eera u krvi). Pridravanje reima ishrane na bazi dijete sa velikim sadrajem kroba i malim sadrajem masti, za ljude koji pate od hipoglikemije, pomae i enama koje pate od predmenstrualnog sindroma. U dijetu su ukljuene kae od monolitnog zrna, voe, povre i krompir. Te produkte

treba jesti tokom-'dana iu manjim obrocima, ali esto. Iz ishrane trebai iskljuiti: eer, kofein, alkohol i vetake dodatke za zaslaivanje.

Dok menstruacija traje potrudite se da ne jedete hranu koja sadri, kofein, savladujte poveani apetit i ne prejedajte se. Savet se preporuuje zato stoje proces men-struacije prirodno prepobudivanje ivotnog principa ,,ve-tra", koji aktivira procese ienja u organizmu. Zbog toga ga ishrana prirodnim krobom (monolitnim kaama), kao blago oporim i slatkim produktima, donekle uravno-teava, to povoljno utie na lino oseanje ene. Prepo-

i ruujem da probate sva sredstva koja suzbijaju pobueni vetar" i da odaberete one koji vam najvie odgovaraju.

Kod predmenstrualnog sindroma korisno je izvoditi umerene fizike vebe (etnje, aerobik). Mnogi specijalisti smatraju, da je glavni problem u poveanom stvaranju endorfina, koji su pratioci energinih fizikih vebi. Endorfini povoljno utiu na ovekovo raspoloenje. U jednom od eksperimenata utvreno je da u predmenstru-alnoj fazi nivo endorfina opada.

Samokontrola nad vlastitim emocijama i oseajima takode pomae kod predmenstrualnog sindroma. Petnae-stominutna etnja na sveem vazduhu promenie vam optu situaciju i odmoriete se. Vaa energija nee se troiti na emocije. Posebno je korisno jutarnje tranje.

Saznanje da preduzimate aktivnosti, usmerene ka poboljanju psihikog i fizikog stanja, dae pozitivan efe-kat. To e vam omoguiti da kontroliete stanje, koje ranije niste mogli kontrolisati.

I jo jedan savet: za to vreme ne iskaljujte bes na one koji su vam bliski. Objasnite deci da imate trenutnu

slabost, koja vas ponekad razdrauje. Muu stavite do znanja da je vaa trenutna neuravnoteenost - medicinski problem, koji se moe kontrolisati, da nije u vezi sa poremeajem psihe i nije izazvan povlaivanjem vlastitom raspoloenju.

Korisni saveti enama koje pate od predmenstrualnog sindroma

Da biste smanjili simptome predmenstrualnog sindroma pomoi e vam dijeta sa velikim sadrajem kroba (monolitne prekrupe svih vrsta, hleb od proklijalog zrna, pirina, krompir, sezonsko voe, povre i jela od njih) i malim sadrajem visokokoncentrovanih belanevina (meso, riba, ivina, jaja, kobasica i slino), ugljenih hidrata koji se lako asimuluju (eer, slatko, dem, med, bombone, kolai, slatki napici i slino), masti i masne hrane. Te dijete se treba pridravati 3-5 dana pre svake menstruaci-je i za vreme mcnstruacije.

U ishrani se pridravajte sledeih saveta: prvo neto popijte (najbolje sve sok od jabuke i cvekle ili vodu), zatim pojedite salatu (bareno povre sa minimumom masnoe) ili sezonsko voe, zatim kau sa manjom koliinom maslaca ili ulja (ne treba je soliti niti sladiti).

Izbegavajte kalu, aj i napitke koji sadre kolu, kao i prena jela, okoladu, alkohol i so.

Dijeta kod predmenstrualnog sindroma Kod nekih ena za vreme predmenstrualnog sindro

ma grudi i stomak se naduvavaju usled vika vode. Kako se s tim boriti?

Preporuuje se umesto soli, koja zadrava vodu u organizmu, koristiti smesu suvih zaina (na primer, majkina duica, alfija i pcrun) ili limunov sok. Na nedelju dana pre menslruacije vie jedite hranu koja sadri mnogo kalijuma - sve sok od paradajza, sve paradajz, arga-rcpu i sok iz nje, krompir i pasulj. Preporuljivo je iskljuiti iz ishrane razne konditerske namirnice.

Profilaksa astmatinih napada u predmenstrualnom periodu

U predmenstrualnim danima praktino kod svih ena koje pate od astme, pojaavaju se astma, kaalj i oseaj teine u grudima. Poznato je, da plua najloije obavljaju svoju funkciju 26. dana menstrualnog ciklusa. To je povezano s tim to se nivo enskog polnog hormona eslrogcna svodi na minimum. Za zdravu enu to se smatra normalnom i prirodnom pojavom. Meutim, u organizmu slabe ene (ili obolele od hroninog oboljenja) slino smanjivanje nivoa estrogena dovodi do toga da ga nema dovoljno za normalno funkcionisanje plua.

Da ne biste uzimali specijalne dodatke ekslrogena, moete koristiti sopslveni urin, a jo bolje - urin mlade i zdrave ene. Pri tom urin treba sakupljati u vreme kada organizam stvara najvie estrogena (prva polovina menstrualnog ciklusa). Urin treba koristiti za stavljanje obloga na noge {urinske arape) i na grudi. Radi profilakse te obloge treba stavljati od 22. do 28. dana menstrualnog ciklusa. To e omoguiti da se napadi astme spree.

PROBLEMI KOJI SE ODNOSE NA MENSTRUACIJU

Imate li n o r m a l n e menstruacije? Za vreme normalnih menstruacija organizam ene

u proeku gubi 30-50 mililitara krvi. Zbog toga to dolazi i do kidanja sluzokoe, koja izlazi u vidu sluzi, normalne vrednosti izluevina su 50-150 mililitara.

Navedeni simptomi ukazuju na to, da sa organizmom ene neto nije u redu, tj. da treba da se obrati le-karu kako bi preduzela odgovarajue mere:

ss* obilne menstruacije sa ugrucima (gubi se vie od 80 mililitara krvi);

^ produena menstruacija za 6-7 dana i vie; skraeno vreme izmeu menstruacija do tri nedelje i manje; prisustvo jakih bolova za vreme menstruacije, kojih ranije nije bilo i izmeu menstruacija pojavljuju se krvne izluevine. Kod bilo kakvih neblagovremenih krvarenja ili gre

vitih bolova za vreme menstruacije treba se obavezno obratiti lekaru. Krvarenje sredinom menstrualnog ciklusa kod ena starijih od 40 godina moe biti prvi simptom menopauze.

Najrasprostranjeniji problem, koji se odnosi na menstruaciju, jesu greviti bolovi. Staje to i ta oni izazivaju? U veini sluajeva spazmatine menstrualne bolove izazivaju materije sline hormonima - prostoglandini koji se stvaraju u organizmu ene.

Jedan od glavnih zadataka organizma za vreme menstruacije jeste da oljuti deo sluzokoe materice i da

ga izbaci napolje. Prostoglandini izazivaju kontrakcije materice za vreme menstruacija. Te kontrakcije sa svoje strane izazivaju spazam krvnih sudova, to uzrokuje otkidanje nepotrebne sluzokoe materice. Krvni sudovi se u materici skupljaju i ire i za to vreme se stvaraju prostoglandini. Upravo oni podravaju proces kontrakcija. Rezultat je da sudovi koji vre kontrakciju poinju da krvare, to uzrokuje otkidanje povrinskog sloja sluzokoe materice. Poto materica vri kontrakcije, krv i tkivo sluzokoe se izbacuju.

Kada su u pitanju bolni oseaji za vreme menstrua-cije to, prema miljenju specijalista, zavisi od razlike u pragu bola kod svake ene. Ispostavlja se, daje osetljivost organizma na bol kod ena razliita. Neke ene uopte ne oseaju spazmatske bolove. Bol oseaju samo ene kod kojih organizam stvara mnogo prostoglandina, ili koje imaju osetljivije receptore.

Neki lekovi blokiraju stvaranje prostoglandina u organizmu, to smanjuje spazam i bolove koje oni izazivaju. Drugi lekovi smanjuju osetljivost receptora. U svakom sluaju to nije izlaz, to je izobliavanje prirodnog procesa. Glavni uzrok je zagaenost organizma (konkretno, tkiva materice) otpacima ivotne aktivnosti, toksinima i slino. Treba poeti od uspostavljanja istoe u organizmu kako ne bi dolo do izobliavanja prirodnog toka procesa.

Menstrualne bolove mogu smanjiti razliite fizike vebe (etnje, aerobik itd.), poto one podstiu bolje snab-devanje tkiva materice i celog organizma kiseonikom.

Postoji niz prirodnih metoda koji veoma pomau. To su oputanje i meditacija (smiruje ivotni princip ,,ve-tar"), pijenje 8-10 aa protijeve (destilisane) vode dnevno, prelazak na dijetu koja se preporuuje kod predmen-

strualnog sindroma, uzdravanje od upotrebe alkohola, napitaka i produkata koji sadre kofein.

Ipak, zapamtite, bolovi tokom menstruacije mogu biti povezani i sa patologijom - miomima (dobroudnim neoplazmama u materici), kao i sa endometritisom5, oboljenjem pri kojem se parii endometrije, koji oblau matericu, otkidaju i inplantiraju na druga mesta. Ta tkiva se za vreme menstrualnog ciklusa ponaaju kao i sluzokoa materice, to jest krvare i izazivaju spazmatske bolove.

Uzroci neredovnih menstruacija Neredovne menstruacije se uglavnom javljaju kod

mladih devojaka, kod kojih tek poinju menstruacije i kod ena koje se pribliavaju menopauzi. U oba sluaja nere-dovnost menstruacija obino je povezana sa ovulacijom, koja sama po sebi moe biti neredovna. Kod devojaka se ta funkcija samo pojaava, dok se kod zrelih ena, ona gasi. A poto je to tako, i menstruacije ne moraju biti svakog meseca ili su neredovne. To je karakteristino za poetak i kraj perioda ivota u kome ena moe da rada decu. Meutim, ukoliko kod ene, koja je ranije imala normalan menstrualni ciklus, menstruacije postanu neredovne, rede, potpuno izostanu ili postanu veoma bolne i proprae-ne jakim krvarenjem, treba se obratiti lekaru i primeniti terapije za leenje i ienje organizma. Analizirajte svoj nain ivota i otklonite mogui uzrok. Znajte, neredovne menstruacije ili nenormalna vaginalna krvarenja mogu biti simptomi onkologije, endometritisa materice ili jajnika.

5 Unutranjom upalom materice. - Primedba prevodioca.

U ostale uzroke nenormalnih menstrualnih krvarenja spadaju miomi - benigne izrasline u jajnicima i benig-ne neoplazmc u sluzokoi materice. Na primer, adenomi-oza - urastanje endometrije u zidove materice - moe izazvati obilno krvarenje, to se najee deava kod ena posle etrdesete godine ivota. Endometrioza, takoe, moe izazvati veoma jaka krvarenja kako za vreme menstruacije, tako i posle tog perioda. Kod ena moe nastati nenormalno krvarenje i kada se u materici ili na grliu materice nalazi polip.

Krvarenje i neredovna ovulacija mogu biti povezani sa oboljenjima, koja slabe organizam ene i ne daju joj dovoljno energije za normalnu polnu funkciju. U takva oboljenja spadaju: oboljenja titasle lezde, dijabetes, neka oboljenja krvi, hormonalni poremeaji (na primer, tumor hipofize). Sve to ukazuje, da treba primenjivati takve mere leenja koje iste i lece organizam ene.

Leenje Pre nego se pone sa leenjem i oporavkom organi

zma posetite lekara, da proverite da niste trudni, da nemate vanmaterinu trudnou, kancerogena oboljenja, polipe i slino. Tek posle toga pristupite terapiji leenja.

Leenje se sastoji u pravilnoj ishrani, pridravanju dnevnog rasporeda aktivnosti, odricanju od tetnih navika, ponovnom razmatranju sredstava protiv zaea i ienju organizma.

Kako samostalno normalizovati menstruacije? Poremeaj menstrualnog ciklusa, posebno njegov

prestanak (prekid) je skoro uvek prepopudivanje principa vetra". Terapije i dijeta brzo ga dovode u normalu, a zatim se normalizujc i menstrualni ciklus.

Da biste smanjili gubitak krvi prilikom krvarenja koristite ajeve od trava. Uzmite koprivu i zakuvajte je kao aj. Taj aj ponite da pijete tri dana pre predvienog poetka menstruacije i produite da pijete dok se menstruacija ne zavri.

s? Ukoliko nema koprive, moete zakuvati rusomau (Capsella bursa-pastoris) ili smesu listova maline i nane (mente) u odnosu 1:1. aj od rusomae pijte po au jednom dnevno, a ostale ajeve - po potrebi. Ukoliko imate jako menstrualno krvarenje koristite kukuruznu stigmu. Zakuvajte supenu kaiku kukuruzne stigme sa 200 mililitara vode, ostavite da odstoji 30 minuta u poklopljenoj posudi na toplom mestu. Uzimati po 1 supenu kaiku 6 puta dnevno na svaka 3 sata.

s?" Da biste zaustavili obilno menstrualno krvarenje dobro je pronai taku hitne pomoi", koja je sme-tena izmeu osnove nosa i gornje usne. Nju treba pritiskati 2-3 sekunde do 60 puta dnevno uoi menstruacije i za vreme nje. Mesec (Luna) je voditelj menstrualnog ciklusa kod

ena. Normalne menstruacije obino treba da budu za vreme mladog ili punog meseca, kada je najvea plima u Svetskom okeanu. Zato, ukoliko elite da uspostavite periodinost i duinu trajanja menstrualnog ciklusa kada

spavate ne navlaite zavese na prozore da bi vas mesec mogao obasjati.

Zapamtite, ulino osvetljenje remeti taj prirodni ciklus. U gradskim uslovima treba spavati u sobi sa zamraenim prozorima, a veslaki stvarati meseevo osvetljenje. Nonu lampu sa sijalicom snage 15 vati, treba ukljuivati poslednja tri dana menstrualnog ciklusa.

Iznenadni prekid menstruacije Ukoliko vam menstrualni ciklus pravi kapric" a

menstruacija se iznenada prekine bez vidljivog uzroka, ona se moe obnoviti pred uzimanjem sledeih mera.

Poslednjih 10 dana uoi datuma pretpostavljene menstruacije jedite hleb od proklijalog zrna. On je bogat bioloki aktivnim materijama (izmeu ostalog i vitaminom E), koje stimuliu funkciju jajnika. Moe se piti aj od nane koja raste na movarnom zemljitu. Jednu do dve kafene kaiice suve trave preliti sa aom kljuale vode i ostaviti da odstoji 5 minuta u porculanskoj posudi (bolje zadrava toplotu). Pripremite 150 grama sveeg soka od argarepe i po-meajle ga sa 50 grama slatke pavlake (vrhnja). Tu smesu pijte natate prvih 10 dana svakog meseca. Taj napitak dobro uravnoteuje ivotni princip6 ,,ve-tra", koji je odgovoran za menstruacije. Sloj na ramenima utie na hipofizu i hipotalamus (glavne regulatore endokrinih lezda), aktivira krvo-

6 ivotni principi detaljnije su objanjeni u knjizi ovog autora

Osnovna znanja o ivotu i zdravlju u poglavlju o individualnoj konstituciji ljudi. - Primedba prevodioca.

tok u organima male karlice, to podstie obnavljanje prekinutih menstruacija. Redovno obavljajte meditacijsku ginekoloku masau ili imajte redovne seksualne odnose. Znajte, da orgazam izaziva refleksivnu kontrakciju materice, poveava koliinu hormona u organizmu ene i na raun toga normalizuje menstrualni ciklus. Drugim recima, polna funkcija moe da se uvebava kao i svaka druga funkcija, i ako se ona redovno ne optereuje, gasi se. Zajedno sa njom nestaju i menstruacije, izobliava se normalni hormonalni fon organizma, ubrzava starenje organizma i javljaju staraka oboljenja. Da do toga ne bi dolo, vodite aktivan polni ivot. Va partner treba tako da vas miluje i da produava polni akt, da obavezno postignete orgazam, a jo bolje - nekoliko orgazama.

ZADEBLJANJA (INFILTRACIJE) U MLENOJ LEZDI

Zadebljanja (infiltracije) u dojkama mogu biti pojedinana, viestruka ili u vidu vorova. Sve to jo ne znai da imate neku bolest i daje u pitanju neko teko oboljenje.

Ciste i fibroadenomi su, takoe, cistozno-fibrozne promene u grudima, koje nisu opasne. Na primer, fibroa-denom je okrugli tvrdi vor. On najee nije bolan, tvrd je na pipanje i moe se lako pomerati u grudnoj lezdi (dojci). Najee se javlja kod mladih ena.

Cista se ee susree kod ena od 30, 50 i vie godina. To je u stvari kesica napunjena tenou, koja pod-sea na mehuri koji raste u tkivu grudne lezde. Taj me-huri je spolja gladak i iznutra nije tvrd, pa se pri njego-

vom pritiskanju u njemu moe osetiti tenost. Ali ako u cisti ima mnogo tenosti, ona e biti tvrda na pipanje. U nekim sluajevima ciste su veoma bolne. Lekari esto sadraj takvih cisti izvlae iglom i bol prestaje.

Ukoliko se pojavi bilo kakvo neobino otvrdnue ili izraslina u grudima treba se odmah obratiti lekaru. On e odrediti vrstu zadebljanja i pruie vam odgovarajua uputstva.

U nekim sluajevima obe dojke mogu da oteknu i da bole. Lekari to ne smatraju boleu i pojavu objanjavaju time to jajnici ne stvaraju podjednaku koliinu hormona. U jednom periodu oni stvaraju vie hormona, a u drugom manje. Zato grudi mogu biti bolne jedan mesec i da vas ne uznemiravaju sledeeg meseca. Bolovi mogu da vas uznemiravaju i est meseci uzastopce, a zatim da prestanu i da se vie ne javljaju.

Kako sami da proverite dojke? Statistiki podaci pokazuju da veinu tumora dojki

ene otkrivaju same pri linoj proveri dojki. Svaka ena treba da zna kako da proveri svoje dojke, da bi mogla da otkrije tumor im se on javi.

Pri pregledu dojki treba obratiti panju na nova is-pupenja, smeuranost koe, udubljenja na koi, zadebljanja ili ovrsnua ispod koe, istezanje bradavica, luevine iz bradavica, krvarenje iz bradavica i na bilo koje druge promene na koi ili bradavicama.

To je najbolje raditi ispred ogledala. Opustite ruke niz bokove, a zatim ih podignite iznad glave. Paljivo pogledajte da li imate nekih promena u veliini, obliku i konturama svake dojke. Proverite da nema smeuranih

delova koe, udubljenja na koi i promena u njenoj strukturi. Paljivo steui dojke, pogledajte da nema nekih iz-luevina.

Poto ste spolja pregledali dojke, treba ih pregledati prstima. Radi toga podignite jednu ruku uvis. Vrhovima prstiju druge ruke paljivo opipajte svaki deo dojke da nema nekih ispupenja ili ovrsnua. Slino uradite i sa drugom dojkom.

Posle toga moete prei na najvaniji deo provere. Leite na lea, jer se samo u tom poloaju moe dobro opipati celokupno tkivo dojki. Da biste to to bolje uradili postavite ispod levog ramena jastui (moe i pekir presloen u nekoliko slojeva), a aku leve ruke stavite ispod glave. Desnom rukom, sastavivi prste i drei ih ispruene, paljivo opipajte levu dojku, ne pritiskujui suvie jako. Uradite prstima krune pokrete, poevi od gornjeg kraja dojke i spiralno je sputajte prema bradavici. Ispitajte svaki deo grudi. Ponovite opisane radnje i sa desnom dojkom. Ispitajte, takoe, deo tela ispod pazuha, gde se isto tako nalazi tkivo mlene lezde.

Takvu proveru dojki treba uraditi najmanje jednom meseno.

Lekari preporuuju da se lekarski pregled dojki obavlja svake tri godine do 40. godine ivota i jednom godinje posle toga.

U ivotnom dobu od 35. do 39. godine treba uraditi mamografiju, da biste imali snimke na osnovu kojih moete uporeivati dalje promene na dojkama.

Sa navrenih 40 godina i kasnije preporuuje se raditi mamografiju jednom godinje, odnosno jednom u dve godine.

Preporuke za profilaksu u borbi sa cistozno-fibroznom mastopatijom

Razliiti manji otoci, stvrdnua i bolovi u dojkama smatraju se normalnim pojavama kod ena. Oni mogu proi sami od sebe. Ali, ukoliko neznatno promenite svoj nain ivota, koji i stvara te bolove, rezultati e biti zapanjujui.

Pijte to manje kafe i druge napitke koji sadre kofein. U te napitke spadaju: aj, kola, okolada i neki lekovi. Ako bolovi u grudima ne prolaze, najbolje je da se potpuno odreknete tih napitaka.

^ Ograniite upotrebu kuhinjske soli i produkata koji su njom zasieni (zasoljena riba i slino). To pomae da se oticanje grudi smanji, jer so podstie zadravanje vode u organizmu. Umesto soli koristite su-vi morski kupus (Laminaria sacchariana). Ne puite. Smatra se, da nikotin izaziva bolove u

grudima kod ena.

^ Preite na ishranu sa malim sadrajem masti (posebno ivotinjskih). Dijeta sa malim sadrajem masnoa spreava razvoj masnih cisti na grudima i smanjuje bolove u mlenim lezdama. Vano je i to, to takva ishrana smanjuje rizik da mlene lezde obole od raka. Ne jedite suvie hladne produkte (sladoled) i ne pijte ohlaene napitke. Oni podstiu stvaranje raznovrsnih cisti i tumora dojki. Ne nervirajte se, ne uzbuujte se i ne tugujte. Zapamtite: negativne emocije koe stvaranje hormona i slabe organizam. Koristite bilo koje metode za ot-

klanjanje stresa, koji provocira bolove u grudima. U tu svrhu odgovaraju oputanje, meditacija, odvraanje panje ili fizike vebe.

^ Bioloki aktivne materije, kao to su vitamin A, E, vitamini grupe B, jod i selen, smanjuju bolove u mlenim lezdama. Prirodnog vitamina A ima mnogo u svee isceenom soku od argarepe (on ima i prirodno diuretino dejstvo). Vitamina grupe B i vitamina E ima mnogo u hlebu od pro klij alog zrna i u pivskom kvascu. Prirodni jod i selen nalaze se u izobilju u suvom morskom kupusu. Napredni lekari savetuju da se ne uzimaju diureti-ka sredstva (lekovi), koji se obino prepisuju kod bolova u dojkama. Diuretika sredstva omoguavaju da se oslobodite suvine tenosti u raznim delovima tela, ali ne i u mlenim lezdama. Jo vie, ta sredstva mogu prouzrokovati poveanje cisti, poto diuretika sredstva imaju dejstvo slino dejstvu hormona, koje stvara organizam ene ime se pojaava njihov efekat. Kao prirodno diuretino sredstvo moe se koristiti vlastiti urin ukoliko se pije po 100 mililitara 2-3 puta dnevno ili se na grudi stavljaju obloge. Analgetici smanjuju bol nezavisno od toga odakle on potie, ali pri tom unitavaju prirodnu mikroflo-ru organizma i smanjuju njegovu imunu zatitu. Potrudite se da ih ne upotrebljavate. Brushalter mora biti odabran prema veliini vaih grudi i da ih dobro pridrava. Grudi koje slobodno vise mogu pojaati bol. Ne uzimajte lekove koji izazivaju stvaranje hormona u jajnicima. Oni daju mnogo ozbiljnih pobonih

cfekata. Na primer, kod vas se moe poremetiti menstrualni ciklus, pogorati stanje kostiju, mogu vam se pojaviti miteseri ili dlake na licu, moete se ugojili i slino. Profilaktiki istite svoj organizam (u prolee i ujesen), pravilno se hranite i nikada ne jedite preko noi. Ukoliko uz to budete redovno gladovali po 36-42 sata u dane Ekadai7 (jedanput u dve nedelje), bolovi u grudima, ciste i ostale bolesti proi e sami od sebe za tri do est meseci.

Dijeta koja smanjuje rizik od raka dojke ene koje koriste hranu osiromaenu mastima 5

puta rede obolevaju od raka dojke. Istraivanja naunika pokazuju da, ukoliko se ena hrani na taj nain, ona moe da sauva zdravo srce.

Svakoga dana jedite pet jela od povra i voa razne boje. Posebno je korisno tamnozeleno, narandasto i uto povre i voe.

^ Povre iz porodice cvetajuih krstaica - razliite vrste kupusa, cvekla i drugo - veoma su korisni za profilaksu i leenje navedenih oboljenja. Jedite ih dva puta nedeljno, ili jo bolje, pijte sokove od njih. Da biste izbegli stvaranje gasova u crevima, pre upotrebe ih malo izdinstajte. Jedan obrok treba da sadri: oko pola litra stopostotnog soka od voa ili povra, jedna voka srednje veliine, 100 grama kuva-nog ili sveeg povra ili voa, 100 grama sveih listova povra ili 50 grama suvog voa.

7 Posebni dani prema indijskom kalendaru.- Primedba prevodioca.

Kao profilaksu protiv oboljenja od raka preporuuje se unoenje u dnevni obrok soka od argarepe, koji sadri vitamine A i C; produkata iz proklijale penice, koji sadre vitamine E i vitamine B-kom-pleksa (konkretno, folijeva kiselina smanjuje rizik od pojave raka grlia materice); morskog kupusa8 koji je bogat mineralnim materijama - selenom, kalcij umom, magnezijumom i drugim. Svakoga dana pojedite po 20-35 grama hrane bogate celulozom. Celuloze ima mnogo u proklijalom zrnu, vou i povru (ali ne u njihovim sokovima), orasima i bobovima. Mekinje od ovsa i pirina dobre su za odravanje zdravlja srca, a penine mekinje smanjuju rizik od pojave raka dojke. Jedite hranu bogatu celulozom, malo po malo ili u toplom stanju (nedovoljno bareno, tako da se pri vakanju uje slabo krckanje).

^ Jedite svee voe zajedno sa korom. Trudite se da upotrebljavate samo monolitne prekrupe, a ne brano od njih.

\? Dvaput nedeljno jedite ribu. Najbolje - losos, tunj, haringe, sardine i iverak.

Iskljuite iz ishrane masti (salo) i maslac. Ne koristite produkte koji su zasieni njima (kolae, sendvie i slino). Sto je mogue manje jedite slanu i suhomesnatu hranu, kao i produkte u koje su dodati nitriti radi dueg uvanja.

SINDROM HRONINOG UMORA Sindrom hroninog umora karakterie se stalnim

oseajem jakog umora, bolovima u miiima, grozniavim stanjem, pospanou i depresijom, koji traju meseci-ma, a ponekad i godinama. Radna sposobnost kod ljudi se upola smanjuje. Pri tom oni ne pate ni od psihikih oboljenja, ni od infektivnih, nemaju hormonalne poremeaje, ne zloupotrebljavaju lekove i ne podvrgavaju se dejstvu toksinih materija na organizam.

Kod obolelog od sindroma hroninog umora postoji najmanje est od simptoma koje u nabrojati, a prisutni su ili se stalno ponavljaju tokom est meseci, ak i due.

ss* Prehlada ili slabo izraeno grozniavo stanje. Neprijatni oseaji tipa blaih bolova u nosnoj duplji (drelu).

^ Blai bolovi ili oteenost limfnih vorova na vratu ili ispod pazuha. Opta iscrpljenost organizma.

*P Neshvatljivi bolovi u miiima. *P Jak umor i slaba sposobnost organizma za oporavak

tokom 24 sata posle bilo kakvog fizikog rada. Neshvatljiva, spontana glavobolja.

*& Oseaj bola u zglobovima bez njihove spoljanje promene.

s? Zaboravnost, prekomerna razdraljivost ili nesposobnost koncentrisanja panje.

*p Pogoranje sna. Brzo pojavljivanje navedenih simptoma tokom ne

koliko sati ili dana.

Razmotrimo konkretnije svaki od jedanaest simptoma sindroma hroninog umora.

Prvi simptom. Prehlada podrazumeva zagaenost organizma sluznom neistoom (prepobuivanje ivotnog principa sluzi"), ge su se poeli razmnoavati patogeni mikroorganizmi koji su i izazvali upalu. Grozniavo stanje govori o tome, da se ivotna snaga organizma poela troiti na otklanjanje infekcije. Organizam se u potpunosti poeo suprotstavljati mikrobnoj agresiji i zagaenosti.

Drugi simptom. Neprijatni oseaji tipa blaih bolova u nosnoj duplji (drelu) upravo znae tipino ispoljava-nje prehlade - upalu. Upala moe biti veoma slaba (neprijatni oseaji u nosnoj duplji), slaba (pojava bolova i crvenilo nosa), jaka i veoma jaka.

Trei simptom. Blai bolovi ili oteenost limfnih vorova na vratu ili ispod pazuha znae da organizam za borbu protiv infekcije mobilizuje limfni imuni sistem. Limfni vorovi krajnika nisu u stanju da se odupru agresiji infekcije i potrebna je pomo.

Krajnici su prva i najjaa zatita organizma od prodiranja u njega raznih patogenih mikroorganizama. Ali mi ih slabimo koristei hladne produkte i namirnice koje stvaraju sluz. U krajnicima se zbog sluzi razmnoava toliko patogenih bakterija, da ih one unitavaju. Posle odstranjivanja krajnika organizam ostaje bez zatite protiv slede-

e mikrobne agresije i vremenom se javljaju ozbiljnija oboljenja (srca, krvnih sudova, bubrega, zglobova i slino).

Simptomi od 4 do 11. Svi sledei simptomi ukazuju na optu zagaenost organizma i njegovu totalnu otee-nost patogenim mikroorganizmima.

Opta zagaenost i oteenje organizma patogenim mikroorganizmima izaziva optu slabost - nema tonusa, ivotna snaga organizma troi se na suzbijanje bakterijske infekcije (na to ukazuju i esta, slabo izraena grozniava slanja). Neshvatljivi bolovi u miiima posledica su nago-milavanja u njima toksinog sadraja iz ljake (neistoa) i ivotne aktivnosti patogenih mikroorganizama. Jak umor i slaba sposobnost organizma za oporavak tokom 24 sala posle bilo kakvog fizikog rada posledica su smanjivanja opteg ivotnog tonusa organizma i nedostatka snage za oporavak. Neshvatljiva, spontana glavobolja je trovanje mozga bakterijskim toksinima. Oseaj bola u zglobovima bez njihove spoljanjc promene imuni je odgovor vezivnog tkiva organizma na toksinost patogenih mikroorganizama i zagaenost organizma.

Navedeni procesi nagomilavanja ljake (neistoe) u organizmu u zavisnosti od osobenosti individualne konstitucije dovode do prepobudivanja jednog ili drugog ivotnog principa: ukoliko se prepobuduje vetar", to prouzrokuje zaboravnost, ukoliko se prepobuduje u" - raz-draljivost, a prepobudivanje sluzi" - izaziva apatiju i depresiju. Prepobudivanjc ivotnih principa, posebno ,,ve-tra", izaziva probleme sa snom, a brzo pojavljivanje opisanih simptoma tokom nekoliko sati ili dana znai samo jedno: zagaenost organizma i bakterijska agresija, izazvani nepravilnim nainom ivota, sve vie se ire i imuni si-

stem hronino slabi, a to znai da se svakog asa mogu pojaviti ozbiljna oboljenja.

Veina bolesnika ali se da osea umor posle prele-anog infektivnog oboljenja (na primer, gripa). Kod drugih ljudi bolest poinje posle preivljenog stresa ili zapadanja u neuobiajenu situaciju. Na primer, za vreme razvoda, posle smrti oveka koji im je bio blizak, kao i posle promene posla (radnog mesta). Kada je re o posledica-ma zagaenosti organizma, do njih dolazi neprimetno, sa godinama, pa ovek u to i ne sumnja, zbog ega se ne moe ni izdvojiti kao najvaniji uzrok. Eto zato mnogi ukazuju samo na grip i stres.

Ukoliko razmotrimo samo naune podatke, videe-mo da oni ukazuju na odstupanje leukocita od normale (ukljuenje imune zatite organizma), manji poremeaj rada jetre (njena zagaenost, prisustvo portalne hipertonije), poveanu koliinu antitela protiv raznih virusa (prisutna je virusna i bakterijska agresija). Ispostavlja se da su mnogi zatitni faktori prigueni, dok istovremeno drugi ispoljavaju poveanu aktivnost, i obrnuto, dolazi do brzog iscrpljivanja i sagorevanja ivotne snage organizma.

Od sindroma hroninog umora moe oboleti svaki ovek koji stihijski ivi (jednostavno sagorevajui svoj ivotni potencijal) ili u trci za materijalnom dobiti ne eli nita da zna osim svoje komercijalne delatnosti (radi vie nego to organizam moe da izdri, tj. previe se napree).

Od sindroma hroninog umora pate ene u dobu od 20 do 50 godina, koje su uspene u svom poslu.

Leenje Lekari isprobavaju razne lekove koji jaaju imuni si

stem ili deluju na odreene viruse. Izvestan uspeh postignut je primenom nekih antidepresanata, koji poveavaju

-energiju, poboljavaju raspoloenje ili noni san. Naznauju se protivvirusni lekovi, gamaglobulin, injekcije vitamina B 1 2 i drugi.

Da biste se potpuno oslobodili simptoma hroninog umora i poveali svoju ivotnu aktivnost, predlaem vam da razmislite o svom nainu ivota, da oistite organizam

< od neistoe i da primenite nekoliko kura leenja od pa-i razita. 0 tome kako se leiti od parazita moete saznati iz knjige ivot bez parazita.

Treba regulisati nain ivota i uskladiti ga sa biorit-mom prirode, pa e i vaa ivotna snaga dejstvovati u skla-

,.du sa silama prirode i brzo e se obnavljati. ivot i aktiv-nosti bez uzimanja u obzir bioritma prirode drugi su uzrok sindroma hroninog umora (prvi uzrok je zagaenost organizma).

Zagaenost organizma je uglavnom izazvana nepravilnom ishranom. Zato ljudi, koji su stekli veliko bogatstvo, ili uspeh u stvaralatvu, esto pate od sindroma hroninog umora? Zato to uzdajui se u svoju snagu, jedu i piju u hodu (kolae, napitke kole i slino) ne obraaju panju na vreme, stimuliu svoju radnu sposobnost jakim ajem, kalom, eerom, puenjem (a neki i narkoticima), oputaju se i odmaraju uz alkohol i prodrljivost.

Preporuujem da uzimanje hrane uskladite sa bio-ritmom organizma, da hranu uzimate pravilnim redosle-dom (tenosti pre jela, potom salatu ili bareno povre, za-

tim monolitnu kau ili jela bogata belanevinama) i u meusobnoj kombinaciji. Tada e va organizam dobijati u dovoljnoj koliini i blagovremeno sve to mu je potrebno. Iskljuite iz dnevnog obroka razne stimulatore i rafinirane produkte (aj, kafu, bombone, eer, kolae, maslac i slino), vie jedite prirodnu, svezu hranu. Pijte svee isceene sokove od povra i voa.

Svakoga dana radite fizike vebe. Pomoi e vam ak i manje fiziko optereenje, tj. lake gimnastike vebe u krevetu, na primer, pritiskanje i masaa stomaka. Stalno naprezanje izaziva ukoenost (paralizu) miia, pojavu bolnih taaka na telu i u miiima. Fizike vebe otklanjaju ukoenost miia i oputaju ih, popunjavaju organizam energijom, obnavljaju normalno elektrino punjenje mi-cela (oko kojih se zadrava voda) i itavog organizma. Vebe odlino deluju na psihiko i fiziko stanje ene.

Radi obnavljanja ivotne snage veoma je korisno primenjivati razliite terapije koje elie organizam. Za ene je najpovoljnije kontrastno tuiranje (30-50 sekundi mlaz tople vode, zatim 5-8 sekundi mlaz hladne vode i tako naizmenino 5-10 puta) i jednom nedeljno vlana sauna (ona ne samo da e opustiti va organizam, ve e iz njega delimino izbaciti neistou).

Veoma je korisno jednom u dve nedelje gladovati 36-42 sata. To stimulie imunu zatitu organizma (poveava aktivnost leukocita), isti i odrava na odreenom nivou ivotnu snagu organizma (poveava njen potencijal), otklanja stres i jaa volju.

Nemojte se rasplinjavati za vreme svakodnevnih aktivnosti. Od svih poslova izaberite najvanije i uradite ih do kraja. Nauite se da ne radite poslove bez kojih moe-

te izai na kraj. Rasporedite energiju i vreme na poslove koje morate uraditi.

Obavezno primenjujte emocionalno-voljnu motivi-sanost za obnavljanje ivotne snage, obnavljanje i pod-mladivanje organizma (vidi poglavlje Kako sauvati lepotu do starosti). Nikada nemojte sebi dozvoliti da padnete u depresiju i ne alite se. Misli o umoru i albe jo e vas vie titati i guie zatitnu snagu organizma. Sauvajte optimizam. Ljudi koji ne sputaju ruke najbolje izlaze na kraj sa svakom boleu.

CISTITIS

Cistitis je infektivno oboljenje mokranih kanala. Kada jednom oboli ena rizikuje da se ponovo sretne s tim problemom (infekcija se vraa u 15% sluajeva).

ene su, zbog anatomske grade, veoma osetljive na tu infekciju. Anus i vagina nalaze se jedno pored drugog i ukoliko se ne pridravate higijenskih pravila razliiti mikrobi i bakterije mogu lako da prodru iz anusa u vaginu i odatle u uretru (otvor koji vodi prema mokranoj beici). Poto je enski mokrani kanal veoma kratak mikrobi kroz njega bez tekoa dospevaju u mokranu beiku.

Sve dok ne prodru u mokrani kanal i mokranu beiku mikrobi i bakterije nisu tetni. Ali im te, obino bezazlene, bakterije (najee su to E-coli) prodru u uretru ili u mokranu beiku one se pretvaraju u patogene. Jo vie - one se tu adaptiraju i poinju da se razmnoavaju.

Simptomi inficiranja mokranog kanala i mokrane beike bakterijama su peckanje i bol pri mokrenju, kao i esta potreba za mokrenjem. U mokrai se moe pojaviti talog (siv ili beo kao poseban mlaz mokrae), pa i prime-

se krvi. Javlja se bol u donjem delu stomaka a povremeno se javljaju i bolovi u leima ili krstima.

Ukoliko se infekcija mokranih kanala ne leci, ona prodire u bubrege i u njima uzrokuje upalu, koja moe imati ozbiljne posledice.

Cistitis i menopauza Cistitis moe da se javi i posle menopauze. To je za

to to smanjenje nivoa estrogena posle menopauze moe uticati na rad mokrane beike i mokranog kanala. Zapamtite: organizam sa starenjem gubi vodu i sva tkiva organizma postaju vra i grublja. To se odnosi i na zidove mokrane beike. Oni gube elastinost i ne skupljaju se (ne vre kontrakcije) tako efikasno kao ranije. Rezultat je da se mokrana beika ne prazni do kraja.

ta treba uraditi u tom sluaju? Najbolje je gladovati 36-42 sata jednom u dve nedelje (u dane ekadai)9. Jednom u tri do etiri meseca gladujte 7-14 dana. Posle gladovanja hranite se pravilno. Gladovanje moe da podigne tonus endokrinog sistema, da obnovi i podmladi tkiva organizma. Rezultat je da se poboljava stanje celog organizma.

Stres i cistitis

Jaka preivljavanja i uzbuenja sagorevaju ivotnu snagu ene i naglo slabe organizam. Patogene mikroorganizme, koji su bili blokirani, sada nita ne zadrava i oni se brzo razmnoavaju. Stres podstie upalne procese, koji

' Posebni dani u induskom kalendaru. Dani su dati u Lunar-

nom kalendaru za 2005. godinu istog autora. - Primedba prevodioca.

47

se javljaju na najslabijem mestu u organizmu, pa se kod nekih ena javljaju ir na elucu, migrena, zatvor, a kod drugih cistitis.

Ukoliko se kod vas povremeno javljaju i nestaju simptomi oboljenja mokrane beike treba da kontrolie-te svoje emocionalno stanje, da se pravilno hranite, odravate higijenu tela, otklonite mogue uzroke ponovne infekcije pri polnom aktu ili nadraaje od kontraceptivnih sredstava, da leite sebe i svoje blinje pomou pelena, a ukoliko je potrebno i da gladujete.

Ishrana kod cistitisa

Uoeno je da kod cistitisa dobro pomae dijeta koja ne sadri soli, koncentrovane belanevine (meso, mlad kravlji sir, tvrdi sirevi, riba, pasulj i slino), preiene krobove (oieni krompir, peciva od belog brana, tj. brana visokog kvaliteta) i vetaki eer (poslastice, bombone, slatki napici tipa kole i slino).

Najbolje je uzimati svee povre, to vie sveih sokova od povra i kae od monolitnih prekrupa. Specijalisti preporuuju da se to vie pije sok od mahovice (Oxycoccus microcarpus), koji se moe zasladiti samo sve-im sokom od jabuka. Praksa pokazuje da je kod cistitisa veoma korisno svakoga dana uzimati do 500 miligrama prirodnog vitamina C (on spreava infekciju), kojeg u izobilju ima u soku od mahovice (ovaj sok ima i druga korisna svojstva, na primer, opor ukus koji pomae da se odstrane razne upale). Smatra se da materije, koje se sadre u soku od mahovice, menjaju sastav mokrae i ona vie nije pogodna za nepoeljne bakterije. Izraelski naunici otkrili su jo jedno pozitivno svojstvo soka od mahovice.

On u sebi sadri komponentu koja titi elije mokranog kanala od prodiranja patogenih bakterija.

/ Upozorenje: sok od mahovice ne pojaava peckanje za vreme mokrenja. Ukoliko se to javi, uzrok cistitisa je drugi.

Leenje Infektivna oboljenja mokranih kanala lako se lece.

Lekari prepisuju antibiotike, na primer, amoksicilin (amoxicillin). Pri prvoj, jedinoj, pojavi bolesti dovoljna je jedna doza antibiotika (od jedne do etiri tablete) da bi se suzbila infekcija i otklonili svi simptomi bolesti. Veina lekara prepisuje trodnevnu ili petodnevnu kuru da bi se garantovalo izleenje. Dua kura leenja antibioticima moe izazvati poremeaj eluca i disbakteriozu.

esti recidivi cistitisa mogu se javiti zbog jake zagaenosti organizma (usled zatvora ili starenja) ili usled slabljenja imuniteta (nastalog zagadenou organizma). Da bi se iskljuili recidivi treba regulisati stolicu, oistiti organizam i leiti se pelenom. Odlino pomae i gladovanje. Uspeno leenje treba potkrepiti pravilnom ishranom.

Uoena je povezanost izmeu infekcija mokranih kanala i frekvencije polnih odnosa. Da bi izbegle tetne po-sledice ene treba da se posle polnog snoaja ispiraju svezom vlastitom mokraom. To treba raditi i u sluaju kada se koriste bilo kakva sredstva za spreavanje trudnoe, koja mogu da nadrauju polni organ ene i provociraju razvoj bolesti. Istraivanja su pokazala da specijalne paste i masti, koje se primenjuju sa sredstvima protiv zaea (mazanje prezervativa i slino), naruavaju zatitni mehanizam vagi-

. ne zbog ega se nepovoljna flora lake razmnoava.

Kod upornih sluajeva cistitisa odlino pomae gladovanje u trajanju najmanje 7 do 10 dana i leenje pomou pelena ili trojke".

Profilaksa

Evo nekih dopunskih saveta za borbu protiv infekcije mokrane beike:

*P" Ispirajte patogene bakterije iz mokrane beike. Ukoliko pijete 3-5 aa sveeg soka od argarepe dnevno moete podstai ispiranje bakterija iz mokrane beike. To je odlina zatita protiv infekcije.

ss* Idite ee u toalet. Zapamtite da je tetno suvie dugo zadravati mokrau, kao i stalno mokriti. Smatra se da pauza izmeu mokrenja treba da bude 3-4 sata.

*p Uvek potpuno ispraznite mokranu beiku, zbog ega treba da mokrite u ueem stavu. Ako sedite na WC olji kao na stolici, to ne moete uraditi. Kada vam se uini da je mokrenje zavreno, sagnite se i jako pritisnite deo tela gde se nalazi mokrana bei-ka (malo iznad Venerinog breuljka). Posle toga ustanite i ponovo sednite (unite) - pokuajte da jo jednom mokrite.

^ Ukoliko je intimnost sa partnerom uzrok cistitisa koristite najbolji nain ispiranja - mokrite pre pol-nog akta i posle njega.

*P Da biste izbegli prodiranje bakterija iz anusa u vaginu posle pranjenja creva briite se toaletnim papirom u smeru spreda prema nazad (kao to to rade mukarci), a najbolje je da se operete.

Ne nosite tesne gaice. One stvaraju efekat staklene bate" usled ega se stvara i zadrava vlaga u vul-vi (stidnici). Da bi vulva uvek bila suva najbolje je nositi pamune gaice. Radi odravanja higijene i spreavanja infekcije za vreme menstruacije ee mcnjajte higijenske uloke ili tampone.

*&* Ne primenjujte penuave kupke i ne koristite sapun koji u sebi sadri veliku koliinu aromatskih dodataka. Oni sue kou, unitavaju neophodnu zatitnu kiselost vagine i mogu da nadrauju izlaz mokranog kanala. Sve to ini da polni organi i mokrani kanal ene ostaju bez zatite od infekcije. Ukoliko vam se javi alergija na bilo koje sredstvo za spreavanje trudnoe, najbolje je da ga ne upotrebljavate.

*P Radi spreavanja peckanja za vreme kulminacije cistitisa dva puta dnevno pijte po 300 mililitara sveeg soka od argarepe (moe i kombinovani sok od jabuka i cvekle). Leti je korisno jesti lubenicu.

FIBROIDI (VORII) MATERICE Fibroidi materice su zadebljanja (vorii) miinog

tkiva na zidovima materice. Ta zadebljanja mogu biti veliine od zrna graka do lopte. Moe se razviti jedan ili nekoliko fibroida. Smatra se daje 99% fibroida benigno. Veliki vorovi mogu deformisati matericu i promeniti raspored unutranjih organa, to se itekako ispoljava na njihovo normalno funkcionisanje. Oko 20% ena starijih od 35 godina ima fibroide materice.

Uzroci

Pojava voria vezuje se za promenu koliine ekstro-gena u organizmu ene. Uoeno je da ih esto izaziva terapija sa lekovima koji zamenjuju estrogen u postmenopa-uznom periodu. Pretpostavlja se, da hormonalne tablete protiv zaea takode ubrzavaju rast fibroid a. Posle meno-pauze oni se postepeno smanjuju i nestaju (ukoliko se ne koristi terapija sa zamenom estrogena).

Jedan od uzroka stvaranja fibroida moe biti i abortus. Informaciono-energetska tvorevina ploda koji se formira ne odstranjuje se sa materijalnom tvorevinom (fizikim organizmom), ve ostaje u materici i stvara fibroid.

Simptomi

Kod fibroida materice javljaju se sledei simptomi: poveanje stomaka (kod fibroida velikih dimenzija); obilne menstruacije (usled ega se moe javiti anemija) ili krvarenje sredinom ciklusa (ako fibroidi vre pritisak na en-dometrijum)1"; bolovi pri polnom snoaju i za vreme menstruacije koji se mogu prenositi i na leda (rezultat pritiska fibroida na unutranje organe); esto mokrenje (usled pritiska fibroida na mokranu beiku); hronini zatvori (usled pritiska fibroida na pravo crevo); neplodnost (usled blokiranja kanala materice ili deformacije materice); ena ne moe da postigne orgazam jer fibroid spreava kontrakcije materice.

Unutranja sluzokoa materice. - Primedba prevodioca.

Leenje Medicinski se lece samo veliki fibroidi koji izazivaju

jaka krvarenja i bolove. Evo ta treba uraditi u tom sluaju. Miomektomija. Ilirurg odstranjuje fibroid sa zidova

materice ne dirajui ostali deo materice, da bi ena mogla da rada decu. Operacija zahteva seciranje zidova trbune duplje. Kao posledica te operacije mogu se javiti komplikacije: jako krvarenje; upala usled infekcije; stvaranje tkiva oiljka, koje moe da izazove jak bol i neplodnost. Uoeno je, da se kod nekih ena ponovo javljaju komplikacije, to zahteva jo jednu operaciju.

Miomektomija pomou lasera. Fibroid se spaljuje. Krvarenje se smanjuje a zdravo tkivo se bolje uva.

irenje i struganje. Primenjujc se za odstranjivanje veoma malih fibroida.

Histerektomija - odstranjivanje materice. Ta operacija se preporuuje kod jakog krvarenja ili za odstranjivanje vrlo velikih fibroida. U tom sluaju ena vie ne moe da raa.

Medikamentno leenje. Ono daje samo privremene rezultate. Jaki lekovi mogu uticati na smanjivanje fibroida, a sporedni efekti njihove primene su odsustvo menstruacije, esta krvarenja i suvoa vagine.

Kao to vidite lekari vam ne mogu predloiti nita dobro.

Za borbu protiv fibroida preporuujem vam: ne abortirajte i ne koristite bilo koje hormonalne tablete protiv zaea, kao ni hormonalnu terapiju za leenje (terapija sa zamenom estrogena podstie rast fibroida); gladujte na urinu 7-14 dana (ako treba, ponovite);

oistite organizam (posebno jetru obinim i ideo-motornim metodom) i leite se pomou trojke";

*p obavezno oistite spoljanje manifestacije ivota disanjem i ukoliko imate zatvore, oslobodite ih se, jer oni truju organe trbune duplje i podstiu stvaranje tumora.

Profilaksa

Manje koristite u ishrani masti i eer. To su produkti koji stvaraju sluz i izazivaju stvaranje raznih tumora i cisti.

S5* U ishrani ee i vie koristite kae od monolitnih zrna (posebno proklijalog zrna). Nemojte jesti meso ivotinja. Hormoni koji se sadre u mesu ivotinja prvenstveno su komponente estrogena koje provociraju stvaranje fibroida.

^ Jedite produkte koji poboljavaju funkciju jetre: sok od cvekle i jabuka, salatu od cvekle, beli luk, hleb od proklijalog zrna, odvare i ekstrakte (ekstrakt od kiice - Centaurium erythraea, kantariona - Hypericum perforatum ltd.).

*& Ne pijte alkoholne napitke jer je alkohol tetan za jetru, a jetra neutralizuje viak estrogena.

*p Manje pijte kafu i manje upotrebljavajte napitke (kolu) i produkte (okoladu) koji sadre kofein. Redovno izvodite fizike vebe i terapiju za elie-nje, da biste se oslobodili suvine masnoe, smanjili nivo estrogena u organizmu i poveali imunitet. U organizmu ene koja ima suvinu telesnu teinu stvara se vie estrogena, koji podstie rast fibroida.

Da biste ga smanjili gladujte jednom nedeljno 24-36 sati i drite dijetu koja se preporuuje ako je prepobuden ivotni princip sluzi".

Hrana koja se preporuuje ukoliko je prepobuden ivotni princip sluzi"

Hrana mora biti topla i laka, a tako i napici. Ukus -gorak, ljut i opor. Trudite se da iza stola ustanete, a da se niste najeli.

Prekrupe: jeam, kukuruz, proso, heljda, ra i ovas. Mleni produkti: mleko sa malo masnoe, sve maslac i surutka. Produkti za zasladivanje: med. Biljna ulja: uegnuto ulje. Voe: jabuke, kruke, nar, mahovica, groe, japanska jabuka (kaki), dunja, pasji trn (Hippophae rhamnoides) i sve vrste suvog voa. Povre: rotkvica, krompir, argarepa, kupus, luk, patlidan, zeleno povre, salata, tikva (bundeva), celer, spana, perun, bobovi i graak. Zaini: svi zaini, osim soli. ivotinjska hrana: piletina, jagnjetina, jaja, kobasice (sve vrste mesa i kobasice ne smeju biti masni). Biljke: slatko drvce, pelen, bor, oman i seme od nara.

ENDOMETRIOZIS

RAZVOJ BOLESTI

Svakoga meseca, pripremajui se za moguu trudnou, tkivo sluzokoe materice puni se krvlju i priprema

mesto gde e se budui plod hraniti. Ukoliko ne doe do zaea normalno tkivo sluzokoe materice, koje se naziva endometrium, odvaja se od sluzokoe i izbacuje kroz vaginu - poinje menstruacija.

Ponekad endometrijum prodire u falopijeve trube i kroz njih u trbunu duplju, gde se aklimatizuje i poinje da raste van materice. Endometrijum moe da se privrsti uz jajnike, da izraste u falopijevim trubama, mokranoj beici i ak u pravom crevu. Kao i endometrijum koji se nalazi u materici, on reaguje na hormonalne signale koji dolaze iz jajnika. Kada jajnici daju hormonalni signal endometrijumu materice da raste, fragmenti endometri-juma u drugim delovima enske polne sfere (jajnicima, falopijevim trubama i slino) takoe poinju da rastu i pune se krvlju (podvrgavaju se svim promenama, svojstvenim menstrualnom ciklusu). Meutim, za razliku od luenja kod menstruacija, za vreme kojih se svakoga mese-ca krv iz materice izbacuje kroz vaginu, krv iz tkiva endo-metrijuma koji se nalazi na njemu nesvojstvenom mestu (jajnici, falopijeve trube itd.) nema kuda da se izbaci. Stvara se krvni podliv koji slui kao baza za ciste, na primer, u jajnicima ili falopijevoj trubi (na svakom mestu gde ima endometrijuma) i javlja se upala. Posle stiavanja upalnog procesa ostaje tkivo od oiljaka. Poto se u organizmu ene taj proces ponavlja iz meseca u mesec koliina nenormalnog" endometrijuma moe da se poveava. U nekim sluajevima to izaziva poremeaj raznih funkcija (u 30% sluajeva neplodnost, polnu hladnou - frigid-nost i slino) i ak spajanje pojedinih organa. U 60% sluajeva endometriozis nanosi tetu jajnicima i materinim kanalima. Zbog toga neke ene mogu da oseaju jake bo-

love za vreme menstruacije, pri polnim odnosima i u nekim drugim sluajevima. Druge ena, obrnuto, ne oseaju nikakve bolove i o svojoj bolesti saznaju tek prilikom pregleda.

Uzroci

Taan uzrok endometriozisa nije poznat, iako se logino moe pretpostaviti da je to slabljenje funkcije imunog sistema i/ili hormonalni poremeaji. Imuni sistem slabi zbog unutranje zagaenosti, estih emocionalnih stresova i odsustva motorne aktivnosti. Hormonalni poremeaji u organizmu ene mogu da se jave zbog primene hormonalnih tableta protiv zaea, kao i usled raznih operacija na polnim organima (razne vrste sterilizacija).

Trudnoa i dojenje obino usporavaju endometriozis zbog hormonalnih promena koje spreavaju ovulaciju. Bolest potpuno nestaje posle klimaksa zbog prekida menstruacije i ovulacije.

Simptomi i dijagnostika U simptome endometriozisa spadaju: menstrualni

spazam koji se sa starenjem pojaava; poremeaj rada cre-va; munina ili povraanje, kao i vrtoglavica (posledice upalnog procesa); umor (posledica intoksikacije i gubitka krvi); krai menstrualni ciklus (27 dana i manje) s obilnim ili duim (nedelju i vie dana) krvarenjem; zatvori (ukoliko je endometrijum izrastao u debelom crevu); ciste na jajnicima koje se ponovo javljaju; podlonost infekcijama; esto poveanje telesne temperature i bezrazloni bolovi u predelu karlice.

Ako se navedeni simptomi javljaju svakoga meseca ena najverovatnije boluje od endometriozisa. to ena vie pati od te bolesti i to se bolest vie iri, tee je osloboditi se od nje.

Endometriozis esto zamenjuju sa drugim oboljenjima - infekcijama vagine i mokrane beike, vanmate-rinom trudnoom, cistom na jajnicima i slino. Jedini taan metod njene dijagnostike jeste laparoskopski pregled, hirurka operacija ili pregled pomou nuklearno-magnetne rezonance.

Leenje Medikamentno i hirurko leenje daje slabe efekte

i izaziva niz komplikacija. Na primer, leenje sintetikim mukim hormonima izaziva poveanje telesne teine, zadrku tenosti u organizmu i oticanje, simptome menopa-uznog tipa (krvni podlivi i vaginalna suvoa), depresiju, razdraljivost i maskulinizaciju, u stvari, dlakavost, smanjivanje dojki, ogrubelost glasa, elavost, intenzivni razvoj muskulature i poveanje klitorisa. Ostali utvreni sporedni efekti su: grevi u miiima, glavobolja, kona oboljenja, ukljuujui bubuljice i masnou koe i kose. Neki sporedni efekti su nepovratni.

Jedna od ena obolelih od endometriozisa pria da su joj bolest otkrili kada je imala 19 godina. Za 15 godina leenja ona je imala sedam operacija. Potpuno su joj odstranili matericu sa jajnicima, stoje trebalo da dovede do potpunog izleenja. Meutim posle terapije sa zamenom estrogena kod nje se ponovo javio endometriozis i ona se ponovo leci od njega.

Za leenje ove bolesti preporuujem: ienje organizma, leenje pelenom (ili troj

kom"), kure gladovanja na urinu po 7-14 dana, koje e pomoi da ojaate imuni sistem i izbalansirate hormonalni fon organizma, to vodi ka izleenju endometriozisa.

s? Redovno izvoenje fizikih vebi, da bi ojaao imuni sistem i normalizovali se procesi cirkulacije u organizmu. Normalna cirkulacija ne daje nikakvu mogunost endometrijumu da prodre u falopijeve trube.

Smanjite upotrebu raznih masti. To blagotvorno utie na ene koje pate od endometriozisa. Pridravajte se dijete koja se preporuuje enama, koje pate od predmenstrualnog sindroma,

s* Primenjujte meditacijsku ginekoloku masau (o emu e biti rei u narednom poglavlju),

ss* Moete probati emocionalno-voljnu motivisanost za leenje enske polne sfere. Ta sredstva efikasno utiu na normalizaciju rada enskog polnog aparata. Endometriozis se razliito ispoljava kod raznih ena.

Leenje koje pomae jednoj eni moe za drugu da bude neefikasno. To zavisi i od toga, koliko je organizam ene zagaen, oslabljen, hormonalno razbalansiran i kakvi se faktori slabljenja organizma najee javljaju u svakodnevnom ivotu ene (ishrana, seks, stres, fizika neaktivnost ili duevni poremeaj, tetne navike, naslednost itd.).

Roaci i najblii treba da poznaju obeleja te bolesti i da budu uviavni i strpljivi prema oboleloj eni. To pomae da se sauva povoljna klima u porodici, to je itekako potrebno prilikom leenja.

CISTA NA JAJNICIMA Ciste na jajnicima su upljine ispunjene tenou,

koje se stvaraju na jajnicima ili oko njih usled poremeaja hormonalne ravnotee u organizmu. Smatra se, da su u 95% sluajeva ciste na jajnicima dobroudne (benigne) i bezopasne.

Najee se javljaju funkcionalne ciste. One nisu velike i nastaju kao rezultat nepravilnog formiranja jajane elije za vreme ciklusa ovulacije. Podvrsta funkcionalnih cisti su luteinske ciste. One spreavaju menstruaciju ili slabe krvarenje. Ukoliko se u cisti sadre dlake, zubno ili kotano tkivo, to su dermoidne ciste. Pojava veeg broja cisti na jajnicima govori o policistozi.

Uoeno je, da se kod ena koje imaju ciste na jajnicima smanjuje rizik od raka dojke.

Simptomi

Veina ena ne zna da ima ciste na jajnicima. Pregled kod ginekologa omoguava da se to oboljenje otkrije. Ciste na jajnicima najee se javljaju kod ena od dvadesete do trideset pete godine ivota. U 5% sluajeva ciste su simptom endometriozisa ili drugog upalnog oboljenja.

Evo simptoma koji ukazuju na cistu na jajnicima (oni se mogu podudarati sa simptomima poremeaja menstrualnog ciklusa):

neredovne i bolne menstruacije ili izostanak menstruacija;

*P bol u trbunoj duplji; neshvatljivo poveanje stomaka;

s?" poveanje mase tela;

bolni polni akt; poremeaj probave i oteenost i

s?* neshvatljiv i neuobiajen rast dlaka ina licu.

Leenje Dobro pomae leenje pelenom ili trojkom". Gla

dovanje na urinu u trajanju 714 dana jo efikasnije delu-je na odstranjivanje cisti. U nekim sluajevima treba 2-4 i vie puta gladovati na urinu da bi se potpuno izleio oboleli organ i uspostavila njegova funkcija.

ienje organizma, pravilna ishrana, umereno fiziko optereenje, terapije sa parom i emocionalna uravnoteenost siguran su put ka potpunom otklanjanju bilo kakvih cisti u organizmu ene.

VARIKOZNO PROIRENJE VENA Vari koza u prevodu sa latinskog znai proirenje. Va-

rikozne vene spolja izgledaju kao plave vene na nogama, a vene koje su vie proirene podseaju na debele purpurne gajtane, ponekad debljine prsta. Paukove" vene su siune, oteene vene na butinama. One su potpuno bezopasne, ali naruavaju estetiku nogu. Proirene vene uglavnom se javljaju na nogama i u anusu (hemoroidi).

Uzroci Varikozno proirenje vena rezultat je slabljenja ve-

noznih ventila, usled ega se krv sputa nadole, zadrava se i izaziva rastezanje zidova vena.

Smatram daje jedan od glavnih uzroka varikoze vena portalna hipertonija, nastala usled zagaenosti jetre.

U znatnom stepenu na razvoj tog oboljenja utie i due scdenje, jer vene na nogama normalno rade samo pri kretanju, kao i opta zagaenost organizma, jer zbog zagaenosti zidova vene slabe.

Gojazne ene kod kojih je smanjena cirkulacija te-nosti u organizmu, kao i ene sa estim i mnogobrojnim trudnoama (utiu optereenje i hormonalne promene) vie su sklone oboljenju varikoznog proirenja vena. U druge uzroke koji podstiu vari kono proirenje vena mogu se svrstati: dui boravak na suncu, uzimanje tableta protiv zaea i rad na nogama u trajanju od 6 i vie sati svakoga dana.

Smatra se, da se osobenosti grae venoznog ventila i venoznih zidova nasledno prenose, posebno ukoliko de-ca imaju isti nain ivota kao i njihovi bolesni roditelji.

Simptomi

Varikoza se ispoljava u vidu greva miia u snu, nabreklih listova nogu, bolova ili oseaja umora u nogama, svraba i ljuenja koe na nogama (izazvanih nedostatkom kiseonika). U teim sluajevima varikoze otiu noge i na njima se javljaju gnojne rane koje krvare.

Varikozne vene ne iezavaju same po sebi. One se obino poveavaju, zahvatajui nove delove vena. Brzina progresiranja zavisi od stepena unutranje istoe organizma, prisustva portalne hipertonije, naslednih osobina, naina ivota, telesne teine i broja trudnoa.

Leenje Glavno u leenju varikoze jeste uspostavljanje unu

tranje istoe organizma, eliminacija portalne hipertoni-

je, ienje spoljanjih manifestacija ivota, pravilna ishrana i aktivan nain ivota. Da bi se leenje ubrzalo treba gladovati od 7 do 14 dana i itati emocionalno-voljne motivacije za leenje vena i nogu.

Profilaksa

Odravajte normalnu telesnu teinu i vodite aktivan nain ivota.

\? Nemojte dugo da sedite i ne stojte u mestu. Obavezno malo hodajte. Hodanje efikasno utie na cirkulaciju krvi u nogama.

^ tetno je sedeti prekrtenih nogu jer se naglo pogorava oticanje venozne krvi. Ne oblaite tesne podvezice ili kaieve jer oni usporavaju oticanje venozne krvi. Nosite komotnije rublje. Da biste podstakli oticanje krvi malo podignite noge i tako ih drite to due. Nemojte da pijete alkohol, ne puite i ne uzimajte tablete protiv zaea. Povean nivo estrogena za vreme trudnoe, uzimanje pilula protiv zaea i za vreme menstruacije moe pogorati stanje varikoznih vena.

^ Jedite povre, hleb od proklijalog zrna, monolitne prekrupe i pijte svee sokove od povra.

p Nosite specijalne elastine arape. One vre pritisak na zidove vena i krv iz povrinskih varikoznih vena vraa se u krvotok.

ANURIJA (NEZADRAVANJE MOKRAE)

Anurija se najee javlja kod starijih ena usled slabljenja miia koji zatvaraju mokranu beiku.

Kako ojaati slabu mokranu beiku? ss* Ne pijte mnogo tenosti. Uzimanje manje koliine

tenosti moe poboljati vae stanje. Pijte umereno, samo kada imate potrebu. Izbegavajte upotrebu alkohola i napitaka koji sadre kofein, kao i lekove - diuretike koji mogu da pojaaju anuriju. Jedite vie prirodnu hranu koja sadri u sebi celulozu. Celuloza pomae u leenju zatvora koji pojaavaju anuriju.

\s*> Prestanite da puite. Nikotin nadrauje povrinu mokrane beike, a kaalj izazvan puenjem pri naprezanju prouzrokuje anuriju. Oslobaajte se suvine teine. Suvina teina do

punski optereuje mokranu beiku i pogorava stanje anurije. Redovno praznite mokranu beiku i ne dozvolite da se prepuni. Prepuna mokrana beika utie na njeno rastezanje i slabi beiku. Ukoliko je jo mii koji zatvara izlaz iz mokrane beike slab, pri kalja-nju ili kihanju moe doi do spontanog (nekontroli-sanog) mokrenja. Svesno uvebavajte svoju mokranu beiku. U tu

svrhu trudite se da idete u toalet u odreenim vre-

menskim razmacima. Na primer, ponite sa intervalom od jednog sata. Posle nekoliko nedelja poveajte interval i postepeno ga dovedite do 2,5-3 sata. Praksa je pokazala, da se na ovaj nain od anurije iz-leilo 12% ena, a kod 75% su uoene znatna poboljanja.

ss* Radite specijalne vebe za jaanje miia koji zatvaraju mokranu beiku. Za vreme mokrenja potrudite se da stisnete miie koji se nalaze oko mokranog kanala i da zaustavite mokrenje. Ukoliko vam uspe da barem u neznatnom stepenu usporite isticanje mokrae, znai da upravljate pravim miiima. Treba da osetite te miie i da se potrudite da ih spontano steete. Na primer, poeli ste da mokrite i zatim snagom volje napreete te miie i zadravate isticanje mokrae. Mokrau treba zadrati u takvom stanju i dok izbrojite do tri otpustiti, pa ponoviti sve ispoetka. Da biste se postigli dobri rezultati treba uraditi najmanje 100-200 vebi dnevno.

OSTEOPOROZA Osteoporoza je postepeno smanjivanje kotane ma

se, to izaziva krtost i lomljivost kostiju. Posle ezdesete godine ivota od osteoporoze oboleva 25% ena.

oveji organizam obino nagomilava kotanu masu od dvadesete do tridesete godine ivota. To je period sluzi" koji se odlikuje nagomilavanjem i poveanjem sluzi u organizmu. Posle etrdesete godine ivota (a kod nekih ena i ranije) organizam postepeno ulazi u starosni period vetra" - raspada, suvoe i hladnoe. Zato nije udno to se to ispoljava i na stanje kotanog tkiva. Ono se sui", posta-

je porozno, krhko i gubi vrstinu. Sa starenjem ovek se smanjuje, dranje tela postaje nepravilno, javlja se bol u donjem delu leda za vreme stajanja, savijanja i razgibavanja. esti prelomi kostiju kod ljudi razliitog uzrasta, pa i neznatne traume, ukazuju na odreeni stepen osteoporoze.

Uzroci

Pored prirodne starosti na smanjivanje kotanog tkiva u velikoj meri utie i zagaenost organizma. Usled zagaenosti jetre u organizmu se ne mogu pravilno razme-njivati minerali, hormoni i vitamini, koji direktno utiu na zdravlje kotanog tkiva. Nagomilavanje tetnih taloga u kostima (na primer, olova) spreava rast i razmenu u kotanom tkivu.

enski hormon estrogen pozitivno utie na odravanje mase kotanog tkiva. Njegovo smanjenje posle klimaksa moe stvoriti dodatno rizik od pojave osteoporoze.

ene sa izraenom konstitucijom vetra" posle klimaksa (posebno kada je suvo i hladno vreme) jo su pod-lonije tom oboljenju. Upravo kod njih se najee javlja osteoporoza.

Navodim faktore koji ukazuju na predispozicije za osteoporozu.

ss* Krhka telesna graa, tanke kosti i visina ispod 170 centimetara (telesna grada vetra"). Uoeno je da od osteoporoze ee pate plavue i riokosc ene sa pe-gama po telu, a koje su krupne i imaju tamnu kosu (telesna grada sluzi") rede boluju od osteoporoze.

ss* Ishrana osiromaena kalcij umom i vitaminom D, kao i suva hladna hrana.

*P Neaktivan nain ivota ne optereuje dovoljno kotano tkivo, pa ono ne jaa kao to bi trebalo. Pre-komerna motorna aktivnost vodi u drugu krajnost -pobuuje se ivotni princip vetra". Usled toga prekida se menstruacija i gubi telesna masa.

* Prirodni klimaks u dobu do etrdesete godine ukazuje na jako prepobuivanje vetra".

^ tetne navike - puenje, upotreba alkoholnih i slatkih bezalkoholnih napitaka, kao i kale ili aja. Odstranjivanje oba jajnika, to naglo smanjuje nivo estrogena. Neplodnost. Trudnoa i hranjenje deteta uz pravilnu ishranu podstiu jaanje kotanog tkiva.

ss> Uzimanje lekova koji zagauju jetru. **> Oboljenja zuba i desni. Njih izazivaju odreeni pa

togeni mikroorganizmi koji stalno uzimaju kalci-jum potreban organizmu. Postoji miljenje, da ako nema gubitaka kod kotane mase zuba, ne stradaju ni druge kosti. Endometriozis. Razna krivljenja kimenog stuba.

^ Oboljenja eludano-crevnog trakta. Na primer, dis-baklcrioza koja moe biti uzrok slabe asimilacije kalcijuma u organizmu.

\9 Klima. to se nalazite severnije od ekvatora, time je hladnije i suvlje, pa je i vea lomljivost kostiju.

Leenje ienje organizma raznim terapijama, posebno je

tre. ienje organizma od patogenih mikroorganizama pomou pelena ili trojke". Normalizacija ishrane na pri-

rodnoj osnovi. Pijenje sveih sokova, posebno soka od argarepe.

Profilaksa Ukoliko je kod ene nastupio klimaks i ona ne predu-

zima nikakve mere za jaanje kostiju, njen organizam na svakih deset godina u proeku gubi oko 10% kotane mase (prema drugim podacima 3% godinje). Da se to ne bi dogodilo treba redovno izvodili fizike vebe. One usporavaju gubitak kotanog tkiva. Uoeno je, da kod nekih ena u postmeno-pauzi fizike vebe podstiu poveanje kotane mase. Odravanje telesne teine i jaanje kostiju podstiu: tranje, tenis, hodanje, umerena atletska gimnastika i druge vrste sportskih vebi na sveem vazduhu, koje nisu vezane za poveani rizik trauma. Meutim, fizike vebe su korisne samo ukoliko se izvode redovno, od 3 do 5 puta nedeljno.

Jedite hranu bogatu kalcijumom, magnezijumom, borom, vitaminima D (pivski kvasac) i vitaminom C. Ali pre toga treba dobro da oistite jetru. Ukoliko to ne uradite zagaena jetra nee asimilovati hranljive materije.

Izvori kalcijuma, vitamina i mineralnih materija su: povre sa zelenim listovima, orasi i semenke. Ipak treba da znate da u pojedinim vrstama lisnatog povra, pre svega u spanau i batenskom kupusu, ima mnogo oksalne kiseline, koja vezuje kalcijum i samim tim spreava njegovu asimilaciju.

Kalcijumom su posebno bogati mleni produkti: u 200 grama neobranog mleka sadri se 288 miligrama kalcijuma, to iznosi 36% od dnevne norme, a u 24 grama vajcarskog sira - 272 miligrama kalcijuma, tj. 34% dnevne norme.

Puenje, uzimanje alkohola, eera i drugih veta-kih poslastica (bombone, okolada, vakaecgume i slino), kao i masti, suvog mesa i sireva, slatkih i hladnih bezalkoholnih napitaka negativno utie na.nivo kalcijuma u organizmu.

Ne treba uzimati lekove, niti materije.koje oteavaju asimilaciju kalcijuma u organizmu. Prestanite da trite na duge staze i da primenjujete bilo'kakvu, terapiju za elienje od kojih oseate hladnou. Normalizujte san i ne radite u nonim smenama.

PSIHIKO ZDRAVLJE ENE PSIHOSOMATSKE BOLESTI

Verovatno ste uli za takozvane psihosomatske bolesti. Nestabilnost svesti, njeno prekomerno pobuivanje ili guenje, negativno utiu na organizam. Ukoliko su slina stanja svesti veoma izraena ili se esto ponavljaju, ona izazivaju trajno fiziko oboljenje razliitog karaktera.

Svest ene karakterie se poveanom osetljivou, senzibilnou i sklonou preivljavanjima. Sve to ini organizam ene ranjivim i podlonim psihosomatskim oboljenjima.

Socijalna sredina kao i uslovi ivota stvaraju niz uslova za razne traume u svesti ene. Nije tajna da u svetu gospodare muki principi, koji grubo potinjavaju svojoj volji sve i ene ne tretiraju kao ravnopravne saputnike u ivotu, ve kao predmet zadovoljavanja svojih nagona.

Statistiki podaci u jednoj od najrazvijenih zemalja, poput SAD, pokazuje, daje polovina svih ena u dobu do osamnaeste godine u jednom ili drugom obliku bila podvrgnuta jednom ili nekoliko puta nasilju od strane mukaraca. Priblino 20-25% ena podvrgnuto je nasilju u de-jem uzrastu, to je u njihovoj svesti i ponaanju ostavilo neizbrisiv trag za itav ivot. Na primer, tokom jednog istraivanja otkriveno je da su 30% do dve treine svih ena usled poremeaja u ishrani u prolosti doivele seksualna nasilja. Oko 70% ena, koje su postale alkoholiarke i narkomanke, takoe su bile rtve seksualnog nasilja ili grubog ponaanja. Drugo istraivanje je pokazalo da je 63% ena, koje su iz raznih razloga bile prinuene da trae psi-

hijatrijsku pomo, u detinjstvu bile rtve seksualnih prestupa i grubog ponaanja.

oveja svest je tako formirana da je sklona da se sea i ponovo reprodukuje to to se desilo ili to je vieno. ena stalno preivljava ve doivljeno poniavanje ili grubo vredanje. Ta preivljavanja izazivaju mnogobrojna enska oboljenja i poremeaje o kojima smo govorili u prethodnim poglavljima. Zbog toga se kod mnogih ena javlja sindrom pokvarene stvari". Jedan deo ena iskljuivo poklanja panju svom telu i spoljanjem izgledu, da bi u sebi uguile pokvarenost". Druge ene trae utehu u alkoholu, narkoticima i prejedanju. Tree su na svoj ivot stavile krst i predaju se svim smrtnim gresima, mrzei same sebe i ljude koji ih okruuju. U bilo kom sluaju ivot tih ena je nenormalan, muan njima samima i dobra je podloga za sva mogua oboljenja.

Kada odraste ena je podvrgnuta drugim pritiscima drutva i mukaraca. Nju mogu da siluju kako nepoznati tako i poznati mukarci. Na poslu su mogua seksualna nasilja od pretpostavljenog mukarca. U porodici moe oekivati grubo ponaanje mua. A tek koliko joj preivljavanja donosi briga o deci i blinjima.

U svakodnevnom ivotu javlja se niz situacija koje kod ene izazivaju ljubomoru i zavist, strah i gnev. I na kraju svih preivljavanja njih oekuje depresija kao rezultat emocionalnog pustoenja i ivotnog razoaranja.

Bez sumnje ena mora da se bori sa svim tim negativnim posledicama koje naruavaju njeno zdravlje.

GRUBO PONAANJE MUKARACA KAO UZROK OBOLJENJA ENE

Nasilje u dejem uzrastu Mnoge ene koje su preivele iivljavanje u dejem

uzrastu (pokuaje silovanja, silovanje i razna ponienja) od starijih roaka ili nepoznatih ljudi aprinudene su da to skrivaju od javnosti, nose u svojoj svesti informaciju" o tome ta im se desilo, koja tu sazreva i podriva njihovo zdravlje. Da bi izbrisale" uspomene koje ih mue, neke ene jo u ranom dobu poinju da piju. Na taj nain one pokuavaju da se oslobode duevnog bola i neprimetno postaju alkoholiarke (a ako ne piju, boluju od vlastitih preivljavanja). One izbegavaju drutvo mukaraca, boje se da sa njima stupaju u intimne odnose, a ako i stupaju nita ne oseaju. Bilo kakvo rukovoenje (upravljanje) i strogost prema njima shvalaju kao izazov, pobuujui u podsvesti uspomenu na preivljeno nasilje. To kod njih postaje tetna karakterna crta, pa se takve ene nigde ne prilagoavaju (niti na poslu, niti u porodici), ostaju usamljene, oseaju razne strahove koji se javljaju u njihovoj sad ve izopaenoj svesti i pokuavaju da to odbace pomou opijajuih sredstava.

Kako se samostalno boriti s tim?

Informaciju nasilja" treba izbaciti iz svesti njenim opisivanjem na papiru. Treba je pisati ponovo i ponovo sve dok ne izgubile elju daje opisujete pa neete ni osetiti da je ona izbaena i da vie nema vlasi nad vama. Znajte, to to uvamo kao tajnu

ukoliko je izreeno ili napisano gubi svoju snagu koja je pothranjivala psihiku traumu.

\p Shvatiti problem, pravilno ga oceniti