GAJENJE ZAÈINSKOG I LEKOVITOG BILJA

7/30/2019 GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

1/10

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

MORA - FOENICULUM VULGARE MlLL.Mora se uglavnom gaji radi plodova iz kojih se dobija etarsko ulje, mada se negde koristi i kao

salata. U ove biljke postoje jednogodinje i viegodinje odlike, ali viegodinje sadre veukoliinu etarskog ulja od jednogodinjih, pa su znaijnije za gajenje. Pored etarskog, uplodovima moraa nalazi sejo 12- 18 % masnog ulja, 4 - 5 % eera i 16 - 21% belanevina.Etarsko ulje moraa je bezbojno ili malo ukasto, prijatnog mirisa, blagog ukusa, u poetkusladunjavo a docnije nagorko. U etarskom ulju glavni sastojak je anetol (50 - 70%). U medicinise koristi kao sredstvo za popravljanje mirisa, za ajeve i za jaanje apetita. U narodnoj mediciniceo nadzemni deo ove biljke koristi se kao lek protiv bolova i greva u stomaku. Plodovi ovebi1jke koriste se i u pekarstvu. Posle odvajanja etarskog ulja, uljane pogae upotrebljavaju se zaishranu stoke kao krepka hrana. Etarsko ulje ove biljke koristi se i u veterini i kozmetikojindustriji.Postoje dve odlike ove biljke: jednogodinja i viegodinja.

Za gajenje znaajnije su viegodinje odlike moraa. Jednogodinji mora, odlikuje sevretenastim korenom, slabo razgranatim stablom visine do 80 sm. Nasuprot jednogodinjem,viegodinji mora ima mono razvijen vretenast koren, iz kojeg izbija vei broj razgranatihstabljika, visine 1,5 do 2 m. Lie mu je sloeno perasto, jako urezano i usko; donje lie imadugake drke sa irokim rukavcem, dok je srednje i gornje postavljeno na kratkim drkama.Cvetovi su sitni, ute boje, skupljeni u krupne titolike cvasti. Viegodinji mora u odnosu najednogodinji cveta docnije, a period cvetanja mu je dug, traje od jula do oktobra. Sasvimrazumljivo, zbog ovoga i neravnomerno sazreva. Plod moraa se sastoji iz dve semenke koje se uviegodinjeg lako odvajaju.Gajenje. Iako jednogodinji mora moe da uspeva u vrlo razliitim uslovima, najbolje rezultatepokazuje u junim toplim krajevima. Prema niskim temperaturamaje vrlo osetljiv. Potre-be u

svetlosti su mu takoe velike. Nasuprot jednogidinjem, viegodinji mora izdrava mrazeve ido -200 C. to se tie zemljita i jedan i drugi mora mogu uspevati na raliitim zemljitima,izuzev preterano vlanih, a kao najbolja zemljita za njih smatraju se duboka i plodna, neutralnereakcije. Jednogodinji mora treba gajiti plodoredu.Najbolje rezultate daje posle okopavina, strih ita i jednogodinjih mahunarki. Viegodinjimora se gaji van plodoreda. Ova biljka ostaje na istom zemljitu tri do pet godina, a zatim novizasad treba podii na drugom zemljitu, najbolje na kojem su gajene okopavine.Pri gajenju i jednog i drugog moraa treba posebnu panju pokloniti ubrenju fosfomim ikalijumovim ubrivima. Zbog toga pri gajenju ove dve biljke treba upotrebljavati kompleksnoubrivo u kojem preovladaju fosfor i kalijum. Za ovu svrhu od kompleksnih ubriva podesno jeono u kojem je NPK u odnosu 8 : 24 : 16. Ovo ubrivo treba upotrebiti u koliini 300 - 400kg/ha. I prihranjivanje useva se vri na isti nain, azotnim ubrivom u koliini od 150 - 200kg/ha, i to u dva navrata. No, napominje se da viegodinji mora treba, poto se posle etveoisti od ostataka stabljike, jo jdanput poubriti kompleksnim ubrivom koje sadri fosfor ikalijum u odnosu 25 : 25, sa 200 kg/ha po hektaru.I jedan i drugi mora razmnoavaju se semnom direktnom setvom. Jednogodinji mora se seje uredove na rastojanju 40 - 50 sm, a viegodinji na 60 - 70 sm izmeu redova. Seme se seje plitko(2 - 3 sm). Kao najpodesnije vreme za setvu smatra se kraj marta i poetak aprila. Za setvujednog hektara potrebno je semena: jedogodinjeg moraa - oko 20 kg, a viegodinjeg - oko 15


2/10

kg.Nega se sastoji u valjanju povrine posle setve, meurednom kultivacijom , prihranjivanju isuzbijanju bolesti i tetoina. Valjanjem se ubrzava klijanje semena i nicanje biljaka. Kultivacijase izvodi jedan do dva puta i to mehanizovano. to se tie bolesti i jedan i drugi mora napadajuplamenjaa i pepeljnica, ali im ne nanose vee tete. Pored toga, pojavljuje se, ali ree, bolest

trulenica korena, a ponekad i vilina kosica. Zatita od viline kosice vri se istim preparatimakoji se upotrebljavaju i kod lucerke.etva moraa vri se u tehnolokoj zrelosti. No, ovu zrelost je vrlo teko odrediti, jer sazrevanjeplodova nastupa vrlo neujednaeno. Kao najpodesnije vreme za etvu smatra se kad veinaplodova pone da prelazi iz zelene u zelenoutu boju. Zato se usev mora ece kontrolisati. Zaodreivanje najpodesnijeg vremena etve najbolje je da se uzimaju uzorci (probe) i da se staveda se sue. Ako se posle suenja plodovi jako smeuraju, sa etvom treba jo priekati. etva seobavlja tako to se seku stabla ispod najniih grana i slau u rukoveti, ili se kose traktorskomkosaicom. Posle kosidbe stabla se ostavljaju na parceli 4 -6 dana da se sue i da plodovi dozru.Vridba zrelih plodova obavlja se na obinim vralicama za ito ili kombajnima. Vralicu trebapodesiti da dobro izdvaja plodove, ali da ih vetar ne nosi u plevu. Po zavrenoj vridbi plodove

treba dosuiti smetanjem u suve i promajne prostorije. Suenje se moe obaviti i u sunicama natemperaturi od 400C. Osuene plodove moraa, zatim. treba odmah prodati ili podvridestilaciji.Prinos plodova po hektaru: u jednogodinjeg moraa kree se oko 800 kg, a viegodinjeg 1000- 2000 kg, to zavisi od starosti zasada, uslova uspevanja i naina gajenja. Prinos etarskog uljakree se od 40 - 60 kg/ha.

Mora


3/10

Sl.1 Biljka moraa


4/10

KIM - CARUM CARVI L.(Fam. Apiaceae)

Sl. 2 Cvast i seme kima

Ova se biljka gaji radi plodova i etarskog ulja. Sadraj etarskog ulja u plodovima kree se 4-6%.Plodovi, odnosno seme kima upotrebljava se u pekarstvu i poslastiarstvu, a etarsko ulje uindustriji likera, u parfimeriji i u medicini. Etarsko ulje ove biljke je bezbojno ili bledouto.Odlikuje se karaketeristinim mirisom, a glavni mu je sastojak karvon. Sadraj karvona uetarskom ulju kree se od 53%.Pored etarskog ulja, plodovi kima sadre i masno ulje (10-16% ), koje se upotrebljava u industrijisapuna, i oko 18-20% belanevina. Kao divlja biljka, kim raste na planinskim livadama, ali se

susree i pored puteva.Kim je dvogodinja biljka. U prvoj godini ivota stvara samo bokor lia, a u drugoj iz njegaizbijaju uspravna cvetonosna stabla. Lie je na stablu naizmenino rasporeeno, a po obliku jetrojno perasto. Cvetovi u kima su sitni i sloeni u titastu cvast. Plod je sloen i u njemu senalaze po dve semenke.Gajenje. Kim uspeva u vrlo razliitim uslovima. Stoga se gaji gotovo svuda, naroito u sevenijimkrajevima Evrope. Naroito mu godi vea vlanost vazduha, dok mu suvi i hladni vetrovi nanoseznatne tete. Moe se gajiti na vrlo razliitim zem1jitima, ali mu najbolje odgovaraju rastresita,


5/10

duboka, umereno vlana i plodna zemljita.Kim ne treba gajiti uzastopno due vreme na istom zemljitu. Najbolje je ako se ova biljka vraana isto zemljite tek posle etiri do pet godina. Najbolji predusevi za kim smatraju se ubreneokopavane.Obraivanje zemljita za kim vri se obavezno ujesen to ranije i to dublje (25 - 30 sm), i

ubrenje mineralnim dubrivima. Pri gajenju kima veoma je znaajno ubrenje fosfornimdubrivima, jer ona utiu na poveanje koliine etarskog ulja u plodovima i na njegov kvalitet.Od mineralnih dubriva, za kim treba upotrebljavati kompleksno dubrivo, u kojem je odnosizmedu NPK kao 7:22:14, u koliini 250 - 300 kg/ha. Jednu polovinu ovog ubriva treba uneti uzemljite pri dubokom oranju, a drugu pri pripremanju zem1jita za setvu. Pored osnovnogubrenja, pri gajenju kima vri se i ubrenje u obliku prihranjivanja. Ono se obavlja priizvoenju drugog kultiviranja, i to sa oko 100-120 kg/ha. ubrivo najpre treba rasturiti izmeuredova, a zatim praaima izmeati sa zemljom. Kim se moe sejati direktno na stalno mesto, ilirazmnoavati rasadom. Bolje je da se razmnoava direktnim sejanjem semena. Setvu trebaizvriti rano u prolee - jo u martu. Setva se vri u redove na rastojanju 30-40 sm izmeuredova. Za setvu hektara potrebno je 7-8 kg semena. Seme se seje plitko - gotovo na samoj

povrini, te stoga, da bi se ubrzalo klijanje semena i nicanje biljaka, posle setve povrinu njivetreba povaljati. No, napominje se da se kim moe gajiti tako to se usejava u neki zatitni usev,najece u pivski jeam. Pri gajenju na ovaj nain postie se to da se u prvoj godini sa zasejanepovrine dobije prinos jema, jer kim, kao dvogodinja biljka, plodove donosi tek u drugojgodini.Nega useva sastoji se u praenju, plevljenju i prihranjivanju. Praenje i plevljenje se obavlja naisti nain kao i kod drugih useva. O prihranjivanju je bilo govora ranije, samo se ovdenapominje, ako se kim gaji kao ist usev, onda pomenute mere nege treba izvesti i u prvoj i udrugoj godini ivota biljke. Medutim, ako je kim usejan u zatitni usev, nega se sastoji u primeniistih agrotehnikih mera samo se one izvode poto se izvri etva zatitnog useva.Od bolesti, kim napada plamenjaa, a od tetoina-kimov moljac. Pomenuta bolest ne nanosivelike tete kimu. Meutim, larve kimovog moljca mogu u velikoj meri da otete usev. Stoga gatreba obavezno unitavati, to se postie zapraivanjem useva hemijskim preparatima. Prvozapraivanjc useva treba izvriti im se primete gusenice ove tetoine u cvastima kima, a drugoza 8-10 dana posle prvog.


6/10

KORIJANDER - CORIANDRUM SATIVUM L. Fam. Apiaceae

Korijander se gaji radi plodova u kojima se nalazi etarsko ulje; ono se upotrebljava za izradukolonjske vode, sapuna, likera i drugih proizvoda. Sadraj etarskog ulja u plodovima ove biljkekree se od 0,15 do 0,20%. Glavni sastojak ovog ulja je lineol ili korijandrol. Pored lineola, uetarskom ulju ove biljke nalazi se jo pinen, bameal, limonen,. graniol i dr.Plodovi korijandera, pored etarskog ulja, sadre jo 13-15 odsto masnog ulja, 15-18 odstobelanevina i 5-7% mineralnih materija. Etarsko ulje iz plodova ove biljke dobija se destilacijomvodenom parom. Uljane pogae, posle izdvajanja ulja, predstavljaju krepku hranu za domaeivotinje.Korijander je jednogodinja biljka, vretenastog korena i razgranatog stabla. Bone grane

zavravaju se cvastima. Pojedinani cvetovi su sitni, skupljeni u titolike cvasti, a plodovi suokrugli, sitno uto smee boje. U njima se nalaze po dve semenke. S obzirom na veliinu semenarazlikuju se sitnosemeni i krupnosemeni korijander. Sitnosemeni korijander ne treba gajiti, vesamo krupnosemeni, jer je rodniji od sitnosemenog. Cvetanje biljaka poinje juna i traje sve dokraja jula. Gajenje. Korijander je biljka skromna u pogledu uslova uspevanja. Moe da izdrimrazeve jaine od 16-180C ispod nule. to se tie potreba u vlazi, one su dosta velike. Najveepotrebe za vlagom pokazuju u doba porasta stabla i cvetanja. Potrebe korijandera u zemljitunisu velike. Moe se gajiti na siromanim zemljitima, ali samo da nisu kisela ili preterano


7/10

alkalna i zakorovljena. Ipak, najbolje mu odgovaraju duboka i rastresita zemljita.Ovu bi1jku obavezno treba gajiti u plodoredu i to posle ubrenih okopavina, a na isto zemljitene treba je vraati tri do etiri godine.Obraivanje zemljita - Pri obraivanju zemljita naroitu panju treba obratiti unitavanjukorovskih biljaka. Priprema zemljita za setvu vri se u prolee i to to ranije. ubri se obino

samo miNeralnim ubrivima, i to poglavito onim koja sadre samo fosfor i kalijum. Za ovusvrhu najbolje je tipotrebiti kompleksno ubrivo sastava NPK kao 0 : 15 : 15, u koliini 200-250kg/ha. Polovinu od ove koliine ubriva treba upotrebiti pri dubokom oranju, a drugu pripripremanju zemljita za setvu. Za prihranjivanje se primenjuje azotno ubrivo, u koliini 100-120 kg/ha. Prvo prihranjivanje sa polovinom azotnog ubriva treba izvtiiti sa prvim praenjem, adrugo - sa drugim.Korijander se razmnoava semenom, direktnom setvom na stalno mesto. Setva se vri u redovena rastojanje 40-45 sm red od reda, a seme se seje plitko na 2-3 sm dubine. Setvu treba izviitito ranije u prolee, po mogustvu u prvoj polovini marta. Za setvu hektara potrebno je 20-25kgsemena. Nega useva sastoji se u valjanju zemljita odmah posle setve, unitavanju pokorice,praenju, prihranjivanju i suzbijanju biljnih bolesti i tetoina. Valjanje, unitavanje pokorice i

praenje obavija se kao i za druge useve. to se tie bolesti, korijander napadaju cerkospora,zatim jo gljivice iz rodova Plazmospora, Puccinija i Tumularija. Protiv pomenitih bolesti, poredobaveznog gajenja korijandera u plodoredu, setve zdravog semena, primenjuje se jodezinfekcija semena preparatima za ovu svrhu. Pored pomemitih g1jivica, korijander napada jovilina kosica. Zbog toga ovu biljku ne treba gajiti na zemljitima na kojima su bile lucerka ilicrvena detelina zaraene ovim parazitom. Najvanije tetoine koje najee napadajukorijander u skladitu je insekat Stenogobium paniceum L.etva korijandera, poto neravnomemo cveta pa prema tome i neravnomerno sazreva, vri sekada plodovi iz zelene boje preu u utomrku. etva se obino izvodi runo - koenjem. Ako suu pitanju vee povrine, etva se moe vriti i mehanizovano - kombajnima. Posle kosidbe, usevtreba ostaviti na njivi da se osui i seme dozri, a zatim ga prevui radi vridbe, to se radiukoliko etva nije obavljena kombajnom, na vralicama za ito. Ovrene plodove treba smestitina suvom i hladnom mestu i uvati ih do prodaje. Prinos korijandera kree se 10001500 kg/haplodova.

Sl. 3 Seme korijandera

MIROIJA - ANETHUM GRAVEOLENS L. Fam. Apiaceae


8/10

Sl. 4 Miroija za etvu (slika dole)

Miroija se gaji poglavito kao biljka za zain koji se koristi u domainstvu i konzervnojindustriji, zbog svog specifinog mirisa.Ali se ona upotrebljava i kao aj koji potpomae luenje mleka, pojaava znojenje i protiv grevau stomaku. Od ove biljke se koristi nadzemni deo cvet i plodovi. U svima svojim nadzemnimdelovima sadri etarsko ulje (u stablima i liu oko 0,5%, a u plodovima 3 - 4%). U suvomstanju sadraj ulja je neto veci - 1,5 - 2,5 %. Glavni sastojak u etarskom ulju je karvon (40 -70%). Pored karvona, sadri jo i limonen i feladren. Pored etarskog ulja, u plodovima se nalazejo masno ulje (14 - 16%) i belanevine. Poto se destilacijom izdvoji ulje, ostaci (uljane pogae)predstavljaju krepku krmu za domae ivotinje.Miroija je jednogodinja zeljasta biljka, koja se odlikuje slabo razvijenim vretenastim i plitkimkorenom. Stablo joj je uspravno, razgranato i izbrazdano. Lice joj je razliitog oblika napojedinim delovima stabla. Listovi u donjem stablu su krupniji, a u gomjem sitniji. Inae, oni suviestruko perasto deljeni. Listovi su u vrhu stabla i bonih strana konasti. Cvetovi su sitni,skupljeni u titolike cvasti, koje izbijaju u vrhu stabla i bonih grana. Oni su ute boje iliutozelenkaste. Plod je jajolikog oblika. U njemu se nalaze po dve semenke. Cvetanje ove biljketraje dugo i neujednaeno, a isto tako i sazrevanje plodova.


9/10

Gajenje. Mirodija se moe gajiti u vrlo razliitim uslovima, ali joj najbolje odgovara umerenotoplo i umereno vlano podneblje. Jedino joj ne odgovamju podvodna i kisela zemljita, kao iteka i zbijena. Najpodesnija zemljita za miroiju su duboka i plodna batenska zemljita.Mirodjiju treba obavezno gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi za ovu biljku su jednogodinjemahunarke i ubrene okopavine. Lucerka i crvena detelina nisu dobri predusevi za miroiju. Ona

se moe uspeno gajiti i kao postni usev, posle berbe ranog povra i drugih ranih useva, ali je utome sluaju u suvim krajevima treba gajiti uz navodnjavanje.Obrada zemljita. Pri obradivanju zemljita treba posebnu panju pokloniti unitavanjukorovskih biijaka.ubrenje zemljita za ovu bijku je neophodno, jer ona daje veliku koliinu nadzemne mase, akoren joj je slabe usisne moi. Na zemljitima koja su za prethodne useve ubrena stajskimdubrivom, za ubrenje treba pod miroijom upotrebiti samo minerano ubrivo. Meutim, ako tonije sluaj, onda se ubrenje moc vriti i stajskim ubrivom, ali u manjoj koliini - sa oko 201onalha. Pored toga, stajsko dubrivo treba da je u to zgorelijem stanju. Od mineralnih ubrivatreba upotrebljavati uglavnom kompleksno ubrivo u odnosu NPK kao 15 : 15: 15 u koliini od300 - 350 kg/ha. Ukoliko se vri ubrenje i stajskim ubrivom, onda ovu koliinu kompleksnog

ubriva treba smanjiti na polovinu. Pored osnovnog i predsetvenog ubrenja, vri se iprihranjivanje i to sa azotnim dubrivom, u koliini od 200 - 250 kg/ha. Jednu polovinu ovekoliine treba primeniti pred prvu kultivaciju, a drugu - pred drugo.

Sl. 5 Seme miroije

Miroija se razmnoava semenom direktnom setvom. Seje se u neprekidne redove na razmaku


10/10

20 - 40 sm izmeu redova. Za setvu hektara potrebno je 8 - 12 kg semena. Seme se seje plitko na2 - 3 sm dubine. Setvu treba obaviti polovinom aprila. Ako se miroija gaji kao postrni usev,treba je posejati odmah posle etve prethodnog useva.Negovanje miroije se obavlja na isti nain kao i negovanje korijandera. to se tie bolesti,miroiju napada najece ra, a od tetoina lisna va. No ra joj ne nanosi vee tete, a protiv

lisne vai upotrebljavaju se hemijska sredstva.etva miroije radi korienja celokupne nadzemne mase vri se kad se zametnu plodovi ucentralnom (sredinom) titu. U ovo vreme stabljike su potpuno zelene, a prizemno lie poinjeda opada. etva se vri koenjem biljaka na visinu 10 sm od zemlje. Pokoenu masu trebaosuiti, to se postie rasporeivanjem u tankom sloju u promajnim i zasenjenim prostorijama.Suenje traje 4 - 6 dana. Suenje u sunicama vri se na temperaturi od 400C. Pri suenju trebavoditi rauna da se osuenoj masi sauva zelena boja. Osuena miroija moe se za tritepripremiti i ukieljenja u buradima - pulpiranjem.etvu miroije za proizvodnju etarskog ulja treba izvriti u ono vreme kada - vei deo plodovapoinje da prelazi iz zelene u utosmedu boju. etva se vri obio kosaicama. Za proizvodnjusemena miroiju treba njeti kada se seme nalazi pri kraju ute zrelosti. Docnije etvu ne treba

vriti, jer se seme lako osipa. Iz istih razloga etvu treba obavljati runo. Ponjeven usevpovezuje se u snopie koje treba odmah preneti u suve prostorije radi sazrevanja semena.Vridba se obavlja na vralicama pri emu ove treba podesiti da dobro iste seme, ali da gavazduna struja ne nosi u plevu. Ovreno seme se uva u suvim i hladnim prostorijama. Etarskoulje iz plodova ove biljke dobija se destilacijom, a isto tako i iz nadzemne mase. Plodovemiroije za destilaciju treba prethodno samleti. Prinos mirodije po hektaru iznosi: 10 - 15000 kgsirove mase ili 2000 - 4000 kg suve; 800 -1300 kg semena; 50 -70 kg etskog ulja (iz nadzemnemase) ili 23 - 50k:g ovog ulja iz plodova.

Documents

GAJENJE ZAÈINSKOG I LEKOVITOG BILJA