Univerzitet u Beogradu

Filološki fakultet

Studentski trg 3

Galisijski jezik

Mentor:

dr Ana Kuzmanović

Beograd, 2011.

Sadržaj

Uvod ............................................................................................................................. 2

Razvoj jezika i sfere upotrebe ...................................................................................... 3

Zaključak ...................................................................................................................... 7

Literatura ....................................................................................................................... 8

1

Uvod

U ovom radu će se govoriti o nastanku i razvoju galisijskog jezika, o njegovom

uticaju na književnost i kulturu, o sferama upotrebe i specifičnim primerima građe samog

jezika. Takođe, napraviće se kratak osvrt na zajedničku istoriju portugalskog i galisijskog

jezika, obradiće se upotreba galisijskog jezika u četiri provincije Galisije i načiniti

tabelarni prikaz jezičkih sposobnosti govornika.

Pokazaće se da je galisijski jezik, uprkos uticajima koji su na njega izvršeni, uspeo da

opstane, da odoli zubu vremena i da prikaže jezičku veličinu španskog kulturnog nasleđa.

2

Razvoj jezika i sfere upotrebe

Galisija se nalazi na na krajnjem severozapadu Pirinejskog poluostrva, u samom centru

Evrope i jedna je od španskih autonomnih pokrajina. Graniči se sa Portugalom na jugu, a

sa Kastiljom, Asturijom i Leonom na istoku. Njena površina iznosi 29.400 km2, a ukupan

broj stanovnika iznosi oko 2.720.4401. Nakon brojnih istorijskih previranja, Galisija stiče

autonomiju 1982. godine, formira organe izvršne i zakonodavne vlasti (Parlament i

Vladu). Glavni grad je Santijago de Kompostela koji je pored Rima najvažniji katolički

centar u Evropi, kao i jedan od najvećih izvora prihoda u ovom regionu. Tokom celog

srednjeg veka Santijago de Kompostelo je bio veoma popularna hodočasnička destinacija

jer je tu sagradjena katedrala nakon sto su pronađene mošti svetog Jakova, zaštitnika

hrišćana i ubice Mavara. U kasnijem periodu interesovanje je opalo, ali naglašavamo da

je danas njegova popularnost u usponu .

Galisija se sastoji od četiri provincije i to su Orense, Lugo, Pontevedra i

Korunja. Svaka od provincija je menjala svoj dijalekat. Ova činjenica je u potpunosti

razumljiva i prihvatljiva kada se u obzir uzmu različite regije u kojima se govori

1 Prema popisu stanovništva iz 1991. godine

3

galisijski. Postoje dve grupe dijalekata: istočna i zapadna.2 Istočna grupa obuhvata

centralnu i zapadnu oblast Galisije (provincije Orense i Lugo). Zapadne grupe obuhvataju

oblasti duž atlantske obale, zatim provincije Pontevedra i Korunja i visoravan Luga.

Osim galisijskog, u Galisiji se govori i španski jezik. Ta autonomna pokrajina ima

keltsko nasleđe. Kelti su ostavili značajne spomenike i njihovi drevni rituali sačuvani su

do danas i pomešali su se sa hrišćanskim običajima. Keltska utvrđenja se nazivaju

kastrum.

Kada posmatramo Galisiju kao celinu i kada u obzir uzmemo podatke iz popisa

1991. godine, videćemo da je izuzetno visok procenat onih koji razumeju galisijski i koji

govore ovim jezikom.

La Coruña Lugo Orense Pontevedra GALICIA

Razumeju 90,08 88,26 93,84 92,53 91,02

Govore 83,00 94,27 87,49 84,21 84,19

Čitaju 47,32 49,46 41,49 47,43 46,86

Pišu 32,93 37,31 28,83 32,86 32,97

Nije

poznato

7,84 11,37 5,3 6,47 7,56

Na osnovu ove tabele3 možemo zaključiti da zaista ogromna većina razume

galisijski, ali da samo 32,97% piše ovim jezikom. Ovo je razumljivo, jer se smatra da

mora postojati sinteza govora, razumevanja i čitanja nekog jezika da bi pojedinac bio u

stanju da na njemu piše.

2 Podatak preuzet iz La diversidad de lenguas de España, Maitena Etxebarria, Espasa Fórum, 2002, 188. strana

3Tabela preuzeta iz La diversidad de lenguas de España, Maitena Etxebarria, Espasa Fórum, 2002, 193. strana

4

Poznavanje galisijskog jezika u različitim provincijama

U srednjem veku se iz narodnog latinskog jezika javlja galisijsko-portugalski

jezik. Iako galisijski i portugalski jezik imaju zajedničko poreklo, njihova evolucija bila

je potpuno različita. Taj jezik je bio u usponu sve dok se nije ugasila lirska poezija. Kada

se Portugal odvojio, nastaju dva jezika. Današnji Porugal je proglašen kraljevinom u XI

veku, a tokom srednjeg veka su ostale tesne veze sa Galisijom i zbog toga se u Galisiji do

kraja XV veka govorio galisijsko-portugalski. Razlike izmedju ta dva jezika su

minimalne, ali su postale očiglednije u doba renesanse (XVI vek).

Galisija je ruralno područje koje nije imalo previše značaja i nije

industrijalizovano, dok se u Kataloniji razvila buržoazija koja je imala interes da

promoviše svoj jezik. Pošto u Galisiji nije postojao stalež buržoazije, nije ni moglo doći

afirmacije galisijskog jezika. U ruralnim područjima ljudi govore samo galisijskim

jezikom, međutim, većina stanovništva u Galisiji je bilingvalna, jer je pored galisijskog u

upotrebi i španski jezik. Akademska zajednica se najviše trudila da promoviše galisijski

jezik, pa su samim tim profesori i studenti glavni inicijatori razvoja jezika. Ovime

započinje afirmacija galisijskog jezika i njegovog ostvarenja u jezičkoj kulturi. Galisijski

jezik egzistira u književnosti, filmovima, muzici.

Sa fonetske strane gledano, galisijski je bio pod većim uticajem kastiljanskog

nego katalonskog. Ali, ako proučimo leksiku ovog jezika, videćemo da obiluje

italijanizmima (centinela, escopeta, piloto) i anglicizmima (chocolate, tomate, tabaco,

petate, cacique, canoa, furacán)4. Uticaj kastiljanskog jezika možemo uočiti u oblicima

množine imenica (iguás, criminás, azús, mos, papés, aqués, fusís)5.

Što se tiče izgovora pojedinih glasova u galisijskom jeziku, efektan je primer da l,

na primer, nije velarno ispred nekog konsonanta (kao što je to slučaj u portugalskom),

već zvuči nazalno.

4 Primeri preuzeti iz Las lenguas de España: Castellano, Catalán, Vasco y Gallego-Portugués, William J. Entwistle, Faber & Faber Limited, 1969, 358. strana5 Primer preuzet iz Las lenguas de España: Castellano, Catalán, Vasco y Gallego-Portugués, William J. Entwistle, Faber & Faber Limited, 1969, 361. strana

5

U pojedinim slučajevima dolazi do „skraćivanja“ reči zbog gubljenja sonanata l ili

n.

Akcentuacija prvog i drugog lica množine indikativa i subjunktiva imperfekta ista

je kao u latinskom jeziku (cantabámos, falásemos), a drugo lice množine imperativa ima

različite oblike: amade, amá, amai, amaide.

Galisijski jezik je imao veliki uticaj na formiranje španske književnosti. Prva

pojava lirske poezije zabeležena je u Galisiji i tada su obrazovani Kastiljani

upotrebljavali galisijski. Što se tice Katalonije, ona se u srednjem veku razvila u polju

lirske poezije jer je bila pod uticajem provanse. Tako u špansku književnost prodire lirika

koje na kastiljanskom nije bilo. Sve do kraja XIV veka isključivi jezik lirske poezije je

galisijski. Pošto je Galisija bila mirna kraljevina sa relativno sređenim životom, bila je

plodno tlo za uticaje iz provanse. Na galisijskom dvoru su usvajali načine i tematiku iz

trubadurske poezije. Prva umetnička lirika se stvara među dvoranima i zato su njeni

začetnici obrazovani ljudi sa dvorova. Ko god je hteo da piše liriku, učio je galisijski

jezik. Ima nekoliko sačuvanih zbirki koje pokazuju da su mnogi pesnici zapravo pisali na

galisijskom. Od 1350. pa do 1500. godine to je bio zvaničan jezik Galisije. Kada je

potpala pod špansku krunu, kastiljanski postaje prestižan jezik. Od XVI veka dolazi do

promene i sve manje se piše poezija na galisijskom. Kastilja je ojačala i postala

dominantna i na kulturnom planu, pa je upotreba galisijskog bila redukovana.

U XVIII veku dolazi do ponovnog interesovanja za galisijski jezik i obnove

usmene poezije koja retko dobija pisanu formu. Na kraju XX veka primetan je porast

interesovanja za proučavanje kulturnog nasleđa, usmene tradicije i pisanja poezije na

galisijskom jeziku uopšte.

*Danas, Manuel Rivas jedan je od najplodnijih španskih pisaca koji, pre svega, piše na

galisijskom jeziku. Njegova dela prihvaćena su kako u Evropi, tako i u SAD, o čemu

svedoče brojne nagrade. Neka od njegovih dela su ekranizovana, a delo ,,Stolareva

olovka“ prevedeno je i objavljeno i kod nas.

6

Zaključak

U ovom radu govorili smo o geografskoj pozicioniranosti Galisije, njenom

administrativnom uređenju i podeli, govorili smo o najznačajnijim organima izvršne i

zakonodavne vlasti. Središte interesovanja bili su istorija i razvoj galisijskog jezika,

njegovi dijalekti i sfera upotrebe. Posebna pažnja posvećena je značaju koji je galisijski

imao u španskoj književnosti i vrednosti koju je ostavio u španskoj pisanoj reči.

7

Literatura

1. Opšta Larousse enciklopedija I tom, JRJ Zemun, 2004, 559. strana

2. Xunta de Galicia, (2004). A lingua galega entre 1875 e 1916, Beatriz García

Turnes

3. Espasa Fόrum, (2002). La divrsidad de lenguas en España, Maitena Etxebarria

4. Faber & Faber Limited, (1969). Las lenguas de España: Castellano, Catalán,

Vasco y Gallego-Portugués, William J. Entwistle

5. http://www.yc.rs/sr/kada/znanje/predavanja/event/5936/Jezi

%C4%8Dka+raznovrsnost+Iberijskog+poluostrva+-+galisijski+jezik.html

8

9