GARY S. BECKER - EKONOMSKI IMPERIJALISTA

[vedska kraljevska akademija je odlu~ila da nagradu [vedske centralne banke zaekonomske nauke u se}anje na Alfreda Nobela za 1992. godinu dodeli Gary S. Bec-ker-u za "za pro{irenje oblasti mikroekonomske analize na {irok spektar ljudskog po-na{anja i interakcija, uklju~uju}i netrì{no pona{anje".

Gari Becker (Gary S. Becker) je ro|en 1930. godine. Diplomirao je na Prince-ton University, a magistrirao i doktorirao na Univeristy of Chicago. Osim kra}egboravka na Columbia University, celu svoju akademsku karijeru proveo je naUniveristy of Chicago, gde je i danas profesor na Departmant for Economy andSociology i na Gradute School of Business. Nobelovu nagradu je dobio 1992. godi-ne za «pro{irenje oblasti mikroekonomskih istraìvanja na veliki broj razli~itihvrsta ljudskog pona{anja i me|usobnih kontakata, uklju~uju}i i pona{anja kojase odvijaju van trì{ta».

1. UVOD

Po ~emu se to Gari Beker razlikuje od ostalih nobelovaca? Po tome {to je izîkaga? Malo verovatno! Pre }e biti da se razlikuje po tome {to niko Bekeru neosporava vode}e mesto u ne~emu {to se nekada nazivalo nekonvencionalnomekonomskom analizom. Danas se slobodno moè re}i «nekada», budu}i da je

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

275

Boris Begovi} *

GARY S. BECKER -EKONOMSKI IMPERIJALISTA

EKONOMISTI NOBELOVCI/NOBEL PRIZEWINNERS IN ECONOMICS

* Centar za liberalno-demokratske studije i Pravni fakultet u Beogradu. Zahvaljujem se GordaniMatkovi}, Danici Popovi}, Dragoru Hiberu i Bo{ku Mijatovi}u na primedbama i sugestijama.Naravno, niko od njih ne snosi odgovornost za eventualne preostale gre{ke i iznete vrednosnesudove.

upravo Bekerov doprinos ve} odavno neke, sa stanovi{ta ekonomske nauke, eg-zoti~ne oblasti pretvorio sada u ve} sasvim uobi~ajene oblasti ekonomskog istra-ìvanja. Decenijama se smatralo da ekonomska analiza treba da se primenjuje sa-mo na «ekonomske» fenomene � na proizvodne faktore i njihovu alokaciju, eks-plicitna trì{ta, na faktorske dohotke, odnosno njihovu raspodelu, i na potro-{nju. Sve ostalo nije bilo dostupno ekonomskoj analizi � to su bila oblasti kojimasu se bavile druge dru{tvene nauke.

Bekerov doprinos nije u tome {to je prona{ao nova oru|a (metode) ekonom-ske analize, ve} {to je konvencionalna, dobro razra|ena i veoma delotvorna oru-|a te analize primenio na fenomene na koje pre njega niko nije ni pomi{ljao da ihprimeni. Primena tih oru|a dovela je do novih saznanja o analiziranim fenome-nima � Beker je primenom oru|a ekonomske analize do{ao do odre|enih konzi-stentnih rezultata, koji se empirijski mogu potvrditi ili osporiti (a malo je dosadbilo osporavanja). Time je ekonomsku nauku uveo u oblasti koje su do tada zanju bile zabranjena zona. U takve novoosvojene oblasti ekonomske analize spa-daju, na primer, pona{anje doma}instva, odnosno porodice i njenih ~lanova, od-luke u pogledu sklapanja braka i razvoda, fertilitet, rasna, polna i verska diskri-minacija, kriminal, politi~ki procesi itd. Na taj na~in je Beker stvorio svojevrstanekonomski (metodolo{ki) imperijalizam i postao prvi komandant te imperije.

Stvaranje ekonomskog imperijalizma dovelo je do uspostavljanja konkuren-cije izme|u razli~itih dru{tvenih nauka, tj. do konkurencije alternativnih pristu-pa istom posmatranom fenomenu � ljudskom pona{anju. Konkurencija razli~i-tih nauka i njihovih metodolo{kih pristupa svakako da stvara delotvorne podsti-caje za napredovanje svih onih nauka koje su ve} ponudile, odnosno koje moguda ponude, svoj specifi~an pristup odre|enom fenomenu u oblasti ljudskog po-na{anja, odnosno u oblasti dru{tvenih nauka. A takvom konkurencijom svi midobijamo na planu boljeg razumevanja fenomena koji nas okruùju.

U nekim za ekonomsku nauku uobi~ajenim oblastima, tj. oblastima koje su iranije bile predmet ekonomske analize, Beker je, tako|e kori{}enjem konvencio-nalnih analiti~kih tehnika, uneo novi pristup i na taj na~in produbio ekonomskuanalizu tih fenomena. Tipi~an primer toga je analiza pona{anja doma}instva, ko-ja se do Bekera zasnivala isklju~ivo na teoriji potro{nje i zbog toga su odre|enepromene u pona{anju doma}instva, koje teorija potro{nje nije mogla da objasni,umesto ekonomskom analizom, obja{njavane delovanjem, sa stanovi{ta eko-nomske analize, egzogenih faktora, poput promene preferencija doma}instava.Bekerov doprinos je, izme|u ostalog, u tome {to se sada promene pona{anja po-rodice, odnosno doma}instva, u daleko ve}oj meri mogu objasniti promenamacena i dohotka, dakle pravim ekonomskim faktorima, umesto da se prst upire nametafizi~ke promene preferencija.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

276

Boris Begovi}

Beker je reformulisao ekonomsku teoriju pona{anja doma}instva, tako {to jeu nju uklju~io teoriju proizvodnje i teoriju investicija. U tom kontekstu se posta-vlja pitanje osnovnog resursa kojim raspolaè porodica. U skladu sa teorijomproizvodnje, vreme je osnovi ograni~eni resurs doma}instva, koji se moè alter-nativno upotrebiti u cilju maksimizovanja korisnosti koju uìva doma}instvo.Ovde se ne radi o staroj i u mikroekonomskoj teoriji davno i dobro poznatoj al-ternativnoj upotrebi vremena za rad i dokolicu, ve} o alternativnim upotrebamate «dokolice» � ona u Bekerovo teoriji postaje radno vreme u specifi~noj proiz-vodnoj funkciji doma}instva, pri ~emu ~lanovi porodice, odnosno doma}instva,proizvode tzv. osnovna dobra, ~ijom potro{njom doma}instvo uìva korisnost.Ljudi (~lanovi doma}instva) postaju osnovna sredstva (imovina) doma}instva-fabrike, a deca trajna potro{na dobra koja kontinuelno generi{u usluge koje ula-ze u funkciju korisnosti roditelja, odnosno doma}instva. Sva ljudska bi}a postajuotelotvorenje (razli~itih nivoa) ljudskog kapitala. Ukoliko se nekom u~ini da jeovako ne{to previ{e, pa iz moralnih razloga (ljudi-ma{ine) smatra da to ne trebatolerisati, postavlja se ozbiljno pitanje � a da li smo zaista spremni da spoznamoosnovu ljudskog pona{anja, kako se ljudi zaista pona{aju i zbog ~ega je to tako?Nobelova nagrada koja je dodeljena Bekeru pokazuje spremnost ljudske civiliza-cije potkraj XX veka za suo~avanje sa homo economicusom daleko preko nekadauobi~ajene definicije tog pojma.

2. DEFINISANJE EKONOMSKE NAUKE:EKONOMSKI PRISTUP LJUDSKOM PONA[ANJU

U uvodu u razmatranje ekonomskog pristupa ljudskom pona{anju, Beker(1976a) pokazuje koliko je bio nezadovoljan tada{njim definicijama ekonomskenauke, poput one koja je defini{e kao nauku koja prou~ava «alokaciju materijal-nih dobara radi zadovoljavanja materijalnih potreba», odnosno nauku koja pro-u~ava «trì{ni sektor». Naime, Beker smatra da ekonomsku nauku ne treba defi-nisati na osnovu fenomena koje ona istraùje, ve} na osnovu na~ina na koji onaistraùje te fenomene. U tom smislu, razlika (diferencia specifica) izme|u eko-nomske nauke i ostalih dru{tvenih nauka leì u pristupu fenomenima koji se is-traùju, a ne u njima samima. Jedini potreban uslov koje se postavlja na planuobjekta ekonomskog istraìvanja jeste da postoji ljudsko pona{anje sa dva osnov-na elementa, a to su «oskudni resursi» i «alternativni ciljevi» (Michael i Beker,1973). Zaista, ljudska pona{anja, odnosno aktivnosti u kojima postoje oba ovaelementa daleko prevazilaze «klasi~ne» ekonomske aktivnosti,

Ovako {iroka definicija objekta istraìvanja ekonomske nauke otvara pro-stor, odnosno name}e obavezu preciznog specifikovanja ekonomskog pristupa,

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

277

Gary S. Becker - ekonomski imperijalista

nasuprot drugim, alternativnim pristupima. Ekonomski pristup se, prema Beke-ru (1976a), zasniva na tri pretpostavke, odnosno na ispunjenosti tri uslova: (1)racionalno pona{anje privrednih subjekata, posmatrano kao maksimizacija od-re|ene funkcije;1 (2) postojanje, odnosno mogu}nost uspostavljanja trì{ne rav-noteè; i (3) stabilne preferencije privrednih subjekata.

[to se racionalnog pona{anja ti~e, Beker ga svodi na pona{anje privrednihsubjekata kojim se maksimizuje odre|ena funkcija, ali u njega uklju~uje i ononjihovo pona{anje do koga dolazi kao da oni maksimizuju neku funkciju, bezobzira da li je stvarno maksimizuju. Drugim re~ima, nije bitno da li se zaista radio maksimizaciji ili ne, ve} o pona{anju koje odgovora takvoj maksimizaciji, od-nosno koje je takvo kao da iza njega stoji takva maksimizacija. Nadalje, za Bekeraracionalno pona{anje nije neminovno sebi~no, ve} se i altruisti~ko pona{anje ta-ko|e moè svrstati u racionalno. Jednostavno, funkcija korisnosti koju uìva ne-ka druga osoba moè da bude argument funkcije korisnosti posmatranog poje-dinca. Upravo je na pretpostavci o postojanju altruizma unutar doma}instva,Beker razre{io problem agregacije preferencija u porodici, odnosno dono{enjaodluka u doma}instvu kao posmatranoj jedinici (Beker, 1981), tako {to se funk-cija korisnosti doma}instva, odnosno porodice, svodi na jednu funkciju korisno-sti pojedinca (glave porodice), koja za svoje argumente ima i nivo korisnostiostalih ~lanova porodice, i budètskog ograni~enja za porodicu u celini. [tavi{e,Beker (1974a) je, koriste}i alturizam kao motiv, formulisao «teoremu kvarnogdeteta» (rotten kid theorem) kojom je pokazao da se, pod odre|enim uslovima,ukoliko je altruizam jedan od motiva, odnosno argumenata funkcije korisnosti«glave porodice», svi ostali ~lanovi porodice, ~ak i ukoliko su potpuno sebi~ni,pona{aju se kao da su altruisti prema «glavi porodice», budu}i da time uve}avajusopstveno blagostanje. Razlog tome je postojanje zna~ajnih unutar porodi~nihtransfera u formi poklona, pla}anja {kolovanja itd. «Kvarno dete» se pona{a se-bi~no i maksimizuje sopstvenu korisnost u kojoj nema mesta altruizmu, a ta ko-risnost itekako zavisi od transfera koji dolaze od «glave porodice», koju svakakotreba odobrovoljiti da nastavi sa takvim transferima, odnosno da ih uve}a.2

U razmatranju pretpostavke o racionalnom pona{anju Beker (1962) je oti{aoi korak dalje: razmatrao je implikacije iracionalnog pona{anja privrednih subje-kata na ekonomsku teoriju. Pri tome je identifikovao dve vrste iracionalnog po-na{anja: impulsivno, koje se svodi na slu~ajnu promenu pona{anja, i inercijalno,koje se svodi na nepostojanje bilo kakve promene pona{anja, bez obzira na pro-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

278

Boris Begovi}

1 U ovom tekstu, kao i u mnogim drugim ekonomskim tekstovima se pod maksimizacijom po-drzumeva svako traènje ekstrema funkcije, pa tako maksimizacija obuhvata i minimizaciju.

2 Beker kao glavu porodice defini{e onog njenog ~lana koji sopstvenu kupovnu mo} transferi{edrugim ~lanovima porodice zbog toga {to brine o njihovom blagostanju.

mene u okruènju. Bekerova analiza pokazuje da }e se i oni koji nisu racionalnipona{ati kao da su racionalni. Na primer, impulsivno doma}instvo }e tako|eformirati negativno nagnutu krivu tra`nje, budu}i da }e rast cena jedne robe ne-minovno dovesti do pove}ane tra`nje za ostalim proizvodima na trì{tu, budu}ida se pri umanjenoj kupovnoj mo}i u odnosu na proizvod koji je poskupeo,umanjuje i verovatno}a da se takav proizvod kupi, makar i impulsivno. Drugimre~ima, moè se o~ekivati da }e i iracionalni privredni subjekti biti prisiljeni da sepona{aju kao da su racionalni, odnosno kao da su njihove odluke racionalne, ane, na primer, impulsivne.

[to se trì{ne ravnoteè ti~e, za Bekera ne mora nu`no da postoji eksplicitnotrì{te i trì{ne cene da bi se na njemu uspostavila ravnoteà. Za one usluge kojese ne razmenjuju na eksplicitnom trì{tu, ve} se razmenjuju, na primer, unutardoma}instva, ne postoji eksplicitna trì{na cena. Takva cena ne postoji niti zajedno dobro koje proizvodi doma}instvo-fabrika. Pa ipak, i na takvim implicit-nim trì{tima postoje cene. Beker smatra da su za postizanje ravnoteè u ova-kvim situacijama dovoljne cene u senci (shadow prices) zasnovane na oportuni-tentnim tro{kovima proizvodnje usluga koje se razmenjuju unutar porodice, od-nosno van eksplicitnog trì{ta.

Kona~no, pretpostavka o stabilnim preferencijama, prema Bekerovim re~i-ma, sluì kao stabilna osnova za predvi|anje pona{anja ljudi pri razli~itim pro-menama, i spre~ava nau~nika da padne u isku{enje da sve ono {to ne moè daobjasni, tuma~i promenom u preferencijama (Beker, 1976a). Ovaj Bekerov stavtreba sagledati u svetlu njegove analize potro{nje, a to se svodi na potro{njuosnovnih dobara, onih koja se proizvode u doma}instvu-fabrici, a ne potro{njetrì{nih dobara (robe). U tom smislu, radi se o stabilnim preferencijama u odno-su na osnovna dobra poput komfora, zdravlja, dru{tvenog poloàja, ~ulnog i in-telektualnog zadovoljsta itd. Drugim re~ima, u oblasti osnovnih dobara, ne dola-zi do promene mode. Prema Bekerovim re~ima (Beker, 1971), odnos izme|uosnovnih i trì{nih dobara se menja (dolazi do promene porodi~ne proizvodnefunkcije), tako da promene prefrencija prema trì{nim dobrima ne dovode, od-nosno ne moraju da dovedu do promene preferencija prema osnovnim dobrima.Ovakva koncepcija preferencija predstavlja novinu u ekonomskoj analizi, kojomse izbegava mogu}nost da se sve one promene koje se ne mogu objasniti unutarnekog ekonomskog modela, obja{njavaju promenama preferencija kao univer-zalnom obja{njenju, naravno bez poku{aja da se ustanove, odnosno analizirajufaktori tih promena, ve} se one uzimaju kao date. Pore|enje tradicionalnog i no-vog poimanja (stabilnih) preferencija, posao na kome su se udruìla dva nobe-lovca (Stigler i Beker, 1977), pokazalo je prednosti koje na analiti~kom planu imapristup zasnovan na stabilnim prefrencijama koje se odnose na osnovna dobra.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

279


Prva prednost takvog pristupa je da su zanemarljive razlike u preferencijama iz-me|u razli~itih ljudi, odnosno porodica: zaista gotovo svi vi{e vole da im budebolje, nego da im bude gore! A druga prednost je {to se omogu}ava ekonomisti-ma da ekonomskim katregorijama, promenama cena i dohotka, obja{njavajupromene koje se po staroj koncepciji pripisuju crnoj kutuji u kojoj se na nepo-znat na~in menjaju prefrencije privrednih subjekata.

No, za Bekera (1976b) pretpostavke o racionalnom pona{anju (maksimizo-vanju funkcije) i stabilnim prefrencijama nisu uobi~ajene pretpostavke analizedobijene, na primer, slu~ajnim izborom. Iza ovakvih pretpostavki, odnosno po-na{anja koje ove dve pretpostavke opisuju, leì na~elo prirodne selekcije i borbeza opstanak ljudskih bi}a. Pona{anjem koje je u skladu sa navedene dve pretpo-stavke (racionalno pona{anje i stabilne preferencije) uve}ava se verovatno}a op-stanka ljudskog bi}a koje se pona{a na taj na~in. Samim tim, ovakvo pona{anje jesuperiorno u odnosu na ostala, odnosno takvo pona{anje ima vi{e izgleda da op-stane. Kako smatraju Michael i Becker (1973) «ukoliko prirodna genetska selek-cija i racionalno pona{anje me|usobno oja~avaju jedno drugo u stvaranju brìh iefikasnijih odgovora na promene u okruènju, onda je verovatno da je, tokomvremena u procesu prirodne selekcije, evoluirala i zajedni~ka i stabilna funkcijapreferencija». Na ovaj suptilan na~in se darvinizam vratio u dru{tvene nauke, {toje, naravno, veoma daleko od grubog i nerazra|enog socijal-darvinizma XIX ve-ka.

3. DOMA]INSTVO KAO FABRIKA: TEORIJA ALOKACIJE VREMENA

Sve do Bekerovog doprinosa ekonomskoj nauci, pona{anje doma}instva,odnosno porodice, posmatralo se u okvirima teorije potro{nje, pri ~emu je po-tro{nja posmatrana kao finalna faza ekonomskih aktivnosti. Prema tom vi|e-nju, pona{anje doma}instva zasniva se na maksimizaciji dobro definisanefunkcije korisnosti, ~iji su argumenti proizvodi kupljeni na trì{tu. Me|utim,Beker unosi potpuno nov pristup istraìvanju pona{anja doma}instva. Pre sve-ga, uvodi se potpuno nova kategorija dobara � osnovna dobra (basic goods). Sa-mo se osnovna dobra neposredno koriste u potro{nji (uìvaju), odnosno is-klju~ivo ova dobra kao argumenti ulaze u funkciju korisnosti pojedinca, odno-sno doma}instva. Ova dobra nisu roba, ne mogu se kupiti na trì{tu, ve} pred-stavljaju dobra koja «proizvode» sama doma}instva i to na osnovu dva inputa:(1) vremena kao najzna~ajnijeg resursa kojim raspolaù i (2) trì{nih dobara,odnosno robe, koja se nabavlja na trì{tu. Ova dva «proizvodna faktora» pred-stavljajuu argumente proizvodne funkcije kojim svako doma}instvo proizvodiosnovna dobra, tj. jedina dobra iz kojih direktno moè da crpe korisnost. Dru-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

280

Boris Begovi}

gim re~ima, trì{na dobra, odnosno roba, u funkciju korisnosti doma}instvaulazi isklju~ivo indirektno, putem proizvodne funkcije doma}instva, koje po-staje doma}instvo-fabrika.

Farbero i Schwartz (1995), u svom pregledu Bekerovog doprinosa ekonom-skoj nauci, navode san (spavanje) kao primer osnovnog dobra koje direktno ula-zi u funkciju korisnosti porodice, odnosno pojedinca. Za proizvodnju tog osnov-nog dobra potrebna su odre|ena dobra koja se kupuju na trì{tu (stan, krevet,posteljina, mo`da i pilule za spavanje), ali i vreme kao klju~ni faktor koji u proiz-vodnju tog osnovnog dobra ulaè doma}instvo. Proces proizvodnje osnovnogdobra opisuje proizvodna funkcija doma}instva u kojoj se kao argumenti nalazevreme i trì{ni proizvodi (roba).

Klju~ni resurs doma}instva je vreme. Taj resurs moè da se angaùje putemtrì{ta (kao pruànje usluga rada, preko trì{ta radne snage), ili, alternativno, vantrì{ta, unutar doma}instva, kao input u proizvodnoj funkciji koja opisuje proiz-vodnju osnovnih dobara. Vreme koje se iskoristi na trì{tu, za pruànje uslugarada, uve}ava dohodak doma}instva i pove}ava mogu}nost kupovine robe, aliumanjuje raspoloìvo vreme za proizvodnju osnovnih dobara unutar doma}in-stva. Me|utim, pored ove distinkcije (rad � dokolica), dobro poznate u stan-dardnoj mikroekonomskoj teoriji, onaj deo vremena koji prema toj teoriji trebada bude dokolica, za Bekera predstavlja vreme kao oskudan resurs doma}instva,koji ima alternativne namene za proizvodnju razli~itih osnovnih dobara, opisanuporodi~nom proizvodnom funkcijom. U tom smislu, javlja se novo ograni~enjesa kojim se suo~avaju doma}instva, koje se zasniva na onome {to Beker nazivapunim dohotkom, tj. dohotkom koji bi doma}instvo, odnosno pojedinac ostva-rio ukoliko bi svoje celokupno raspoloìvo vreme potro{io (iskoristio) u trì{nimaktivnostima. Time se pokazuje da je vreme zaista novac, odnosno da vreme imasvoju cenu.

Sve navedeno uslovljava da trì{na cena pojedina~nog dobra nije njegova re-levantna cena. Puna cena posmatranog dobra zavisi od cene vremena, intenzitetaupotrebe vremena i trì{nih dobara pri proizvodnji osnovnih dobara, cene trì-{nih dobara (robe) i tehnologije koja se koristi u proizvodnji unutar doma}in-stva-fabrike. To dovodi do toga da razli~ita doma}instva pla}aju (snose) razli~itupunu cenu jedne iste robe, bez obzira {to je trì{na cena te robe identi~na za svepotro{a~e. Osnovni uzok te razlike leì u ~injenici da cena vremena (njegovoportunitetni tro{ak) nije identi~na za sve ljude, a razlikuju se i tehnologije pro-izvodnje unutar doma}instava-fabrika. Ljudi koji od svojih trì{nih aktivnostiostvaruju visok dohodak, imaju i visoku cenu svog vremena.

Upotreba pune cena dobara dovodi do formiranja nove, drugoja~ije linijebudètskog ograni~enja doma}instva unutar koje ona maksimizuju korisnost

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

281


koju uìvaju. Budètsko ograni~enje koje se zasniva na punom dohotku moè dase iskaè kao:

pri ~emu je πi puna cena jedne jedinice dobra Zi, a S predstavlja puni dohodakdoma}instva. Puna cena πi se moè definisati kao:

Pri ~emu je pi cena robe, w cena vremena koje se koristi za proizvodnjuosnovnog dobra Zi, dok su a i b parametri kojim se meri intenzitet u~e{}a robe ivremena u proizvodnji osnovnog dobra Zi.

U ovakvim uslovima redefini{e se i optimalna potro{nja unutar doma}in-stva. Potreban uslov (uslov prvog reda) optimalne potro{nje jeste da grani~nastopa supstitucije izme|u dva osnovna (netrì{na) dobra treba da bude jednakaodnosu njihovih punih cena, dok uslov optimalnosti u proizvodnji osnovnih do-bara u doma}instvu glasi da grani~na stopa tehni~ke supstitucije izme|u vreme-na i trì{nih dobara (robe) treba da bude jednaka odnosu njihovih cena. Naosnovu ovog nalaza moè se pristupiti analizi posledica pove}anja dohotka, od-nosno nadnica, na pona{anje doma}instva. Bekerova teorija pona{anja porodice,odnosno doma}instva omogu}ava identifikovanje dva razli~ita efekta supstituci-je. Jedan je klasi~an efekat supstitucije, odavno poznat u mikroekonomskoj teo-riji, koji dovodi do toga da se pri porastu dohotka manje vremena alocira na ne-trì{ne aktivnosti (dokolicu, klasi~nim ekonomskim re~nikom re~eno), kako bise pove}ao dohodak, pa se time i pove}ala koli~ina dobara koja se mogu kupitina trì{tu, {to dovodi do supstitucije vremena robom u netrì{noj, porodi~nojproizvodnji, pa se menja i kompozicija proizvodnih faktora za proizvodnjuosnovnih dobara u korist robe, odnosno proizvoda pribavljenih na trì{tu. Drugije efekat supstitucije do koga dovodi porast pune cene netrì{ih aktivnosti. Pove-}anje nadnica dovodi do pove}anje pune cene osnovnih dobara ~ija je proizvod-nja intenzivna vremenom, {to dovodi do supstitucije osnovnih dobara te vrsteonim osnovnim dobrima za ~iju proizvodnju nije potrebno toliko vremena �menja se kompozicija potro{nje osnovnih dobara, odnosno kompozicija proiz-vodnje unutar doma}instva. Tako|e, Beker je pokazao da navedeni efekat supsti-tucije zavisi od izvora pove}anja dohotka doma}instva. Naime, navedeni zaklju-~ak u potpunosti vaì za nadnice (radne dohotke), tj. dohotke koji zahtevaju an-gaòvanje vremena kao resursa doma}instva, odnosno pojedinca. U slu~aju do-hotka od imovine, budu}i da prisvajanje tog dohotka nije vezano za angaòvanje

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

282

Boris Begovi}

vremena kao faktora, ne dolazi do promene cene vremena, pa se ne javljaju rani-je opisane promene do kojih dolazi sa pove}anjem radnog dohodaka (nadnice).

Identifikacija navedenih efekata supstutucije pokazala je ekonomsku prirodunekih odluka doma}instva, odnosno nekih ljudskih pona{anja, koja su do tadabila analizirana, odnosno obja{njavanja na neki sasvim drugoja~iji na~in. U uslo-vima u kojima mu{karci imaju vi{e nadnice, ekonomski je racionalno da èneidu na pijacu, budu}i da upravo takvo pona{anje pomera krivu budètskog ogra-ni~enja doma}instva zasnovanu na njegovom punom dohotku navi{e, odnosnouve}ava nivo korisnosti koju uìva doma}instvo. Takvo pona{anje nije, odnosnone mora da bude posledica mu{kog {ovinizma.3 Ljudima koji su bogati usled vi-sokih radnih dohodaka isplati se da jedu u restoranu, umesto da kod ku}e samipripremaju hranu, a rentijerima, koji uìvaju prihode od imovine to nije priori-tet � njihov oportuninetni tro{ak vremena je niì, pa }e ceteris paribus ~e{}e da je-du kod ku}e, u pore|enju sa ljudima koji ìve od radnih prihoda. Isto tako, po-kazalo se da u uslovima u kojima ène imaju visoke nadnice, odnosno vi{e nad-nice od supru`nika, mu{karci se odlu~uju da rade skra}eno radno vreme. Dakle,navedena pona{anja nisu pitanje preferencija i njihovih promena, mu{ko-èn-skog {ovinizma, predrasuda ili sli~nih neekonomskih faktora. Ona su samo po-sledica jednostavnih ekonomskih mehanizama na delu. Pri tome, postoje}i insti-tucionalni okvir, odnosno zadati kulturni obrasci, predstavlju okvir unutar kogadeluju ekonomski faktori.4 Bekerov doprinos je u tome {to je formulisao eko-nomsku teoriju koja je omogu}ila bolje razumevanje ovih porodi~nih fenomena.

4. LJUDI KAO OSNOVNA SREDSTVA: INVESTICIJE U LJUDSKI KAPITAL

Ukoliko su svi ljudi jednaki po ro|enju, {to nam saop{tava jedan od norma-tivnih stavova na temu jednakosti, {ta ih ~ini tako razli~itim kada odrastu? Svaka-ko da nisu svi jednaki pri ro|enju i da su neki talenti genetski uslovljeni, tj. da seneko rodi obdareniji nekim talentima od nekog drugog, ali te{ko da te razlike uprirodnoj obdarenosti mogu da objasne znatne razlike u produktivnosti koje seprime}uju kod odraslih ljudi. Odgovor na pitanje sa po~etka je vi{e nego o~igle-dan: ljudi rade na sebi, investiraju u sopstveni ljudski kapital. [to je vi{e takvih

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

283


3 Naravno, moè se postiviti pitanje zbog ~ega mu{karci imaju vi{e nadnice u odnosu na ène,odnosno da li je to posledica mu{kog {ovinizma. O fenomenu nejednakih nadnica bi}e vi{e re-~i kada se bude razmatrala Bekerova ekonomska teorija diskriminacije.

4 Ukoliko je, na primer, u nekom dru{tvu kulturni obrazac takav da nije prihvatljivo da èna ra-di van porodice, odnosno da njena radna snaga bude angaòvana na trì{tu, tada }e oportuni-tetni tro{ak njenog angaòvanja u doma}instvu biti jednak nuli � ekonomski faktori i dalje de-luju unutar ograni~enja koja postavlja zadati institucionalni okvir.

investicija i {to su one efikasnije, ljudski kapital je ve}i, pa su ve}i prinosi na tajkapital, mereno nadnicama i drugim radnim dohocima.

Kako se ljudi pona{aju? Beker, naravno, kaè racionalno, pa se stoga uobi~a-jena ekonomska aparatura koja se koristi za analizu investicija moè primeniti ina investicije u ljudski kapital. Odluke na planu investicija u sopstveni ljudski ka-pital ljudi donose tako {to teè da maksimizuju neto sada{nju vrednost svojihbudu}ih (punih) dohodaka. Drugim re~ima, trude se da maksimizuju razliku iz-me|u sada{nje vrednosti svog o~ekivanog ukupnog (punog) dohotka od investi-cije u svoj ljudski kapital, odnosno prirast svog dohotka kao posledica te investi-cije, i sada{nje vrednosti svih tro{kova takve investicije, uklju~uju}i i propu{tenedohotke, kao i sve druge propu{tene pogodnosti usled preduzimanja te investici-je. Pri izra~unavanju sada{nje vrednosti, odnosno pri diskontovanju budu}ih to-kova, svaki pojedinac koristi svoju individulanu diskontnu stopu, koja predsta-vlja otelotvorenje njegovih intertemporalnih preferencija. Naravno, potrebanuslov da bi se donela odluka o investiranju ove vrste jeste da neto sada{nja vred-nost o~ekivanih dohodaka bude ve}a od nule. Ukoliko postoji nekoliko mogu}ihinvesticionih projekata, nekoliko alternativnih na~ina za ljude da uve}aju svojljudski kapital, oni se, naravno, odlu~uju za onaj projekat koji generi{e najve}uneto sada{nju vrednost o~ekivanih (budu}ih) dohodaka. Sve je isto kao u naj-konvencionalnijem priru~niku za izradu investicionih projekata � samo {to se,umesto investicija u zgrade i ma{ine, radi o investicijama u ljudski kapital.

Ovim pristupom, ljudi postaju fondovi kapitala, {to Bekeru omogu}ava daekonomskim faktorima objasni mnoge prime}ene fenomene. [to je ve}i fond ka-pitala, ve}i su prinosi na taj kapital, tako da se zna~ajne razlike koje postoje uradnim dohocima izme|u ljudi mogu uspe{no objasniti razlikama u fondu ljud-skog kapitala koje oni poseduju, a to je posledica razli~itih nivoa investiranja utaj kapital. Obrazovanje predstavlja najzna~ajniju vrstu te investicije. [to je vi{inivo obrazovanja, tj. {to se vi{e investiralo na tom planu, vi{i su i radni dohoci. Ito nije slu~ajno, budu}i da uve}anje ljudskog kapitala generi{e pove}anje (gra-ni~ne) produktivnosti rada, pa se klasi~na mikroekonomska jednakost (uslovravnoteè) grani~nog proizvoda rada i nadnice uspostavlja na vi{em nivou. Beke-rov (1964) empirijski rad na tu temu pokazao je sna`nu povezanost nivoa obra-zovanja i nivoa radnih dohodaka.

Navedeni model investicija u ljudski kapital moè da objasni mnoge uo~enefenomene. Na primer, stariji ljudi manje ulaù u svoj ljudski kapital, zbog toga{to usled kra}eg ìvotnog veka koji im preostaje nema dovoljno vremena da se upotpunosti, odnosno u ve}oj meri, realizuju uve}ani dohoci od takve investicije.Nadalje, nestrpljivi ljudi, tj. ljudi ~ija je individualna diskontna stopa visoka, ma-nje ulaù u sopstveno obrazovanje, budu}i da njihova visoka diskontna stopa da-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

284

Boris Begovi}

leko vi{e obara sada{nju vrednost o~ekivanog prirasta dohotka, nego {to obarasada{nju vrednost tro{kova investicije, koji su uvek bliè sada{njosti, nego rezul-tati u pogledu prirasta dohotka, koji su uvek dalje u budu}nosti.

Slede}a posledica navedenih nalaza jeste da standardne ra~unovodstvene ka-tegorije ne iskazuju u potpunosti proizvodne potencijale kojima raspolaè jednopreduze}e. Postoje}e ra~unovodstvene kategorije osnovnih sredstava, odnosnokapitala, ne obuhvataju fond ljudskog kapitala kojim raspolaù zaposleni u pred-uze}u, pa time efektivno raspolaè i to preduze}e, odnosno, na makro planu, na-cionalna privreda. [to se nacionalnih ra~una ti~e, veliki deo aktivnosti koje setretiraju kao potro{nja (obrazovanje, zdravstvena za{tita, rekreacija itd.), ustvarine predstavljaju potro{nju, ve} investicije u ljudski kapital, koje dovode do rastaproizvodnje u budu}nosti. To zna~i da dve zemlje koje imaju istovetne iskazaneizdatke na potro{nju, i koje su jednake po svim drugim pokazateljima, u zavisno-sti od strukture te potro{nje mogu da o~ekuju potpuno razli~iti privredni rast ubudu}nosti.

Zanimljiva je i posledica specifi~nosti ljudskog kapitala u odnosu na fizi~ki �ne postoji materijalno otelotvorenje ljudskoga kapitala. Samim tim, ne moè seuspostaviti efikasno zalo`no pravo nad takvim kapitalom, kao garancija poverio-cu pri pozajmljivanju finansijskog kapitala. Time se oteàva finansiranje investi-cija u ljudski kapital pozajmljenim kapitalom, naro~ito finansiranje obrazovanja.Beker zaklju~uje da, zbog toga {to trì{te kapitala ne obezbe|uje dru{tveno po-èljnu ponudu pozajmljenog kapitala za finansiranje investicija u ljudski kapital,nije ~udo da se finansiranje obrazovanja postavlja kao jedno od klju~nih pitanjadràvne politike, odnosno dràvne intervencija. Tim pre {to se za obrazovanjemoè re}i da generi{e pozitivne eksterne efekte. Drugim re~ima, onaj ko investirau svoj ljudski kapital, odnosno obrazovanje, nije u mogu}nosti da internalizujecelokupne prinose takve investicije, tako da postoji razlika izme|u privatne idru{tvene stope prinosa, {to tako|e otvara prostor za odre|enu dràvnu politikuna tom planu.

Kona~no, postoje zna~ajne implikacije nalaza ovog modela na pona{anjepreduze}a u pogledu investicija u kapital sopstvenih zaposlenih, tj. obrazovanja(obuke) radne snage zaposlene u preduze}u. Ukoliko preduze}e samo snosi tro-{kove tih investicija, onda vi{e ne vaì konvencionalni uslov ravnoteè, pri komesu nadnice jednake grani~nom proizvodu rada. Umesto toga, preduze}e se pona-{a tako da izjedna~ava sada{nju vrednost budu}ih prinosa angaòvane radne sna-ge i sada{nju vrednost tro{kova investicija u ljudski kapital. Slede}i zna~ajan na-laz je vezan za Bekerovu distinkciju izme|u op{tih investicija u ljudski kapital(op{te obuke) i specifi~ne obuke koja je vezana za poslovanje pojedina~nog pred-uze}a. [to je ve}e u~e{}e specifi~nih investicija u radnu snagu, manja je njena

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

285


fluktuacija, budu}i da radnici ostaju u preduze}u, èle}i da {to duè prisvajajuprinose takve investicije u sopstveni kapital.

Beker je pokazao ne{to {to su komunisti oduvek znali: «ôvek je na{e najve}ebogatstvo!». Razlika je, me|utim, i u nau~noj rigoroznosti Bekerovog zaklju~ka, iu tome {to taj zaklju~ak nije normativne prirode, ve} je vrednosno neutralan, i{to je dobio empirijsku potvrdu u globalizovanom svetu ljudskih sloboda, trì{neprivrede i privatne svojine.

5. DECA KAO TRAJNA POTRO[NA DOBRA:EKONOMSKA TEORIJA FERTILITETA

Dobro, ukoliko su ljudi osnovna sredstva, odnosno fondovi ljudskog kapita-la, {ta su onda deca u ovom nehumanom svetu? O~ekivano, odgovor glasi: trajnapotro{na dobra, naravno njihovih roditelja. Bekerova analiza fertiliteta predsta-vlja logi~an nastavak njegovog razmatranja pona{anja porodice, odnosno teorijealokacije vremena kao resursa, i analize investicija u ljudski kapital.

Odluka bra~nog ili vanbra~nog para da imaju decu za Beckrea predstavlja in-vesticionu odluku porodice, odnosno doma}instva, a pri svakoj investicionoj od-luci porede se sada{nje vrednosti o~ekivanih prinosa (korisnosti koju }e deca dageneri{u za roditelje) i o~ekivanih tro{kova koje }e deca, odnosno njihovo podi-zanje da generi{u. Otuda se pitanje fertiliteta (investicionih odluka) vezuje za pi-tanje veli~ine porodice � samim tim, moè definisati optimalna veli~ina porodi-ce, tj. optimalan broj dece sa stanovi{ta roditelja, pri ~emu se postavlja pitanje iz-bora (potencijalnih) roditelja izme|u dece i ostalih potro{nih dobara. Koriste}ianaliti~ki okvir standardne ekonomske teorije, tra`nja roditelja za decom moèse objasniti na osnovu cene (tro{kova) dece i budètskog ograni~enja sa kojim sesuo~avaju roditelji. Pri tome, ne samo da se razli~iti roditelji suo~avaju sa razli~i-tim budètskim ograni~enjem, ve} i sa razli~itim tro{kovima, budu}i da je vremenajzna~ajniji input potreban za podizanje dece, odnosno tro{ak vremena rodite-lja je najzna~ajniji tro{ak koji generi{u deca, a upravo se tro{ak vremena zna~ajnorazlikuje od jedne porodice (roditelja) do druge.

O~igledno je da, prema Bekerovom teorijskom modelu, dohodak roditeljaima odlu~uju}u ulogu pri dono{enju odluka o veli~ini porodice, odnosno o bro-ju dece. Pri tome se moè o~ekivati da deca imaju karakter normalnog dobra, od-nosno da sa porastom dohotka raste tra`nja za decom, pa time i veli~ina porodi-ce. Empirijska istraìvanja, me|utim, pokazuju suprotno, pa se stoga moè po-staviti pitanje da li su deca inferiorno dobro. Beker odlu~no odbija takvu mogu}-nost i nudi dva obja{njena ovog empirijskog nalaza, koji potvr|uju da su decapredstavljaju normalno dobro.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

286

Boris Begovi}

Naime, deca kao dobro imaju svoju cenu ko{tanja, tj. tro{kove njihovog po-dizanja, koji zavise pre svega od tro{kova vremena roditelja, pri ~emu su najzna-~ajniji tro{kovi vremena majke koja, po prirodi stvari, provodi vi{e vremena sadecom od oca. Stoga porast radnog dohotka roditelja, odnosno doma}instva, ne-minovno dovodi do poskupljenja vremena ~lanova doma}instva. Naro~ito jezna~ajan porast dohotka majke, budu}i da se njeno vreme daleko vi{e koristi zapodizanje dece od vremena oca. Porast broja dece traì pove}anje njenog anga-òvanja, odnosno njenog vremena, a porast dohotka pove}ava oportunitentnetro{kove takvog vremena. Budu}i da su deca osnovno dobro ~ija je proizvodnjaveoma intenzivna vremenom, odnosno da investicije u ljudski kapital dece pod-razumevaju veliko u~e{}e vremena roditelja, porast dohotka dovodi do efektasupstitucije dece drugim osnovnim dobrima (~ija proizvodnja nije toliko inten-zivna vremenom). Stoga porast dohotka dovodi do opadanja tra`nje za decom,pa time i veli~ine porodice.

Nasuprot tome, porast dohotka ~ini porodicu bogatijom, {to dovodi do po-zitivnog efekta dohotka (budu}i da se pretpostavlja da su deca normalno dobro),{to ima suprotno dejstvo od prethodnog mehanizma, tako da teorijski nije mo-gu}e jednozna~no predvideti ishod pove}anja porodi~nog dohotka. Me|utim,empirijski se pokazalo da je dejstvo prvog mehanizma sna`nije, tako da se sa po-rastom dohotka prime}uje opadanje veli~ine porodice, odnosno broja dece. Sva-kako da se to moè pripisati i ~injenici da je dobar deo porasta dohotka porodiceu savremenom svetu posledica porasta dohotka èna. Naime, upravo zbog asi-metrije izme|u mu{karca i ène u pogledu uloge u podizanju dece, pove}anjedohotka ène, odnosno pove}anje cene njenog vremena, stvara ve}u verovatno-}u da }e se sa porastom dohotka umanjiti tra`nja za decom i da }e da do|e doopadanja veli~ine porodice. Ova regularnost je poznata kao Bekerova hipoteza otro{kovima vremena ène.

Druga zna~ajna Beckrova hipoteza na ovom planu je hipoteza o interakcijikvantiteta i kvaliteta dece. Naime, Beker je dodao novi element u razmatranja te-orije fertiliteta � kvalitet deteta. Taj kvalitet se podiè uve}anim investiranjem uljudski kapital deteta, {to pove}ava tro{kove podizanja pojedina~nog deteta.Drugim re~ima, pri zadatom budètskom ograni~enju, roditelji biraju izme|uuve}anja sopstvene korisnosti koje proizlazi iz uve}anja broja dece i uve}anja ko-risnosti do koga dolazi sa uve}anjem kvaliteta svakog deteta. S druge strane po-smatrano, raspoloìvo roditeljsko vreme, kao osnovni proizvodni faktor podiza-nja dece, moè da se alternativno upotrebi na podizanje manjeg broja dece vi{egkvaliteta, odnosno ve}eg broja dece nièg kvaliteta. Budu}i da se porodice sa vi-{im dohotkom odlu~uju na vi{i kvalitet dece koji podiù, neminovno }e se sma-njiti broj njihove dece, odnosno umanjiti veli~ina njihove porodice, iako deca,

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

287


sama po sebi, odnosno pri nepromenjenom kvalitetu, predstavljaju normalnodobro.

Bekerov ekonomski model fertiliteta omogu}ava da se dejstvom ekonomskihfaktora konzistentno objasne pojedini prime}eni fenomeni, na primer, da seoskeporodice imaju vi{e dece od gradskih � ne zbog toga {to su seljaci «primitivniji»,ve} zbog toga {to se, poput gradskih porodica, racionalno pona{aju. Tro{kovipodizanja dece na selu su niì nego u gradu, zahtevi, odnosno o~ekivanja vezanaza njihov kvalitetu nisu tako visoki, a na selu deca rano po~inju da rade i stvarajudodatni dohodak doma}instva. Potpuno racionalno pona{anje!5

6. KORISTI OD RAZMENE: EKONOMSKA TEORIJA BRAKA

Zbog ~ega mu{karci i ène formiraju bra~ne zajednice? Pod kojim uslovima}e dvoje kandidata odlu~iti da stupe u brak? Trivijalan i ta~an odgovor glasi: stu-paju u brak kada postignu saglasnost da o~ekuju da }e im u braku biti bolje negoda ostanu samci. Unose}i ekonomske kategorije u ovu tvrdnju, moè se re}i dapotencijalne mladoènje i mlade svoje odluke donose u uslovima neizvesnosti, aza brak se odlu~uju ukoliko je o~ekivana korisnost od braka ve}a od o~ekivanekorisnosti alternativne odluke (da ostanu samci). Zvu~i u~eno, ali saznajna vred-nost ovakvog nalaza nije velika.

Bekerova analiza braka se usredsredila na one elemente koji dovode to togada je za ve}inu ljudi o~ekivana korisnost od braka ipak ve}a. To je pre svega kom-plementarnost izme|u mu{karca (muà) i ène. Beker (1973) ukazuje na to datehni~ka supstitucija faktora u proizvodnoj funkciji doma}instva-fabrike dovodido toga da doma}instvo od jednog ~lana ne moè da dostigne one optimalnekombinacije proizvodnih faktora (vremena i trì{nih dobara) koji ulaze u funk-ciju proizvodnje osnovnih dobara koje su dostupne bra~noj zajednici.

Ukoliko se brak razmatra u kategorijama ekonomske nauke, odnosno teorijespoljne trgovine, moè se re}i da se supru`nici suo~avaju sa pitanjem kompara-tivnih prednosti, pa time i specijalizacije. [to je ve}a specijalizacija, to su ve}e ko-risti od razmene (gains from trade), pa se uve}ava i nivo korisnosti koji uìvajubra~ni drugovi. No, postavlja se pitanje na kojoj osnovi nastaju bra~ne kompara-tivne prednosti. Beker (1974b) navodi da jedna osnova te vrste moè da buderazlika u nadnicama, odnosno razlika u produktivnosti u trì{nim aktivnostima.Ukoliko je, na primer, nadnica mu{karca (odnosno njegova produktivnost u tr-ì{nim aktivnostima) vi{a od nadnice ène, tada postoji podsticaj za specijalizaci-ju, pri ~emu se svako specijalizuje u onoj oblasti u kojoj ima vi{u komparativnuproduktivnost � mu{karci u trì{nim aktivnostima, ène u vantrì{nim aktivno-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

288

Boris Begovi}

5 Mijatovi} (2000) je sa~inio sadràjan pregled Bekerove (mikroekonomske) teorije fertiliteta.

stima, odnosno u proizvodnji unutar doma}instva-fabrike. [tavi{e, postojanjekomparativnih prednosti uslovljava i specijalizovane investicije u ljudski kapital� svako se specijalizuje (uve}ava svoj ljudski kapital) upravo u onoj oblasti u ko-joj ima komparativne prednosti, pa se stoga te komparativne prednosti uve}ava-ju, ~ime se uve}ava i koristi od razmene.

No, opravdano je postaviti pitanje da li komparativne prednosti te vrste po-stoje ukoliko ne postoje razlike u nadnicama izme|u mu{karca i ène. Beker na-pominje da }e, u takvim uslovima, ène, iz biolo{kih razloga, uvek imati kompa-rativnu prednosti u pogledu proizvodnje osnovnih dobara, odnosno proizvodnjeunutar doma}instva-fabrike, pre svega u pogledu podizanja dece.6 Ovakva kom-parativna prednost moè da nestane isklju~ivo u slu~aju da je produktivnost èneu trì{nim aktivnostima vi{a od produktivnosti mu{karca, tj. ukoliko je njenanadnica vi{a. Pri tome se, naravno, postavlja pitanje kolika treba da bude razlikau nadnicama u korist ène, kako bi se kompenzovala, odnosno eliminisala njenakomparativna prednost koja proizlazi iz biolo{kih razloga. Beker priznaje da jeveoma te{ko razdvojiti poreklo komparativnu prednost koju imaju ène na bio-lo{ku (datu) i stvorenu, koja je posledica ulaganja u ljudski kapital. Izvesno je,me|utim, da ova dva efekta me|usobno oja~avaju jedan drugog. Inicijalna kom-parativna prednost koju stvaraju biolo{ki razlozi kasnije se uve}ava, usled speci-jalizovanih investicija u ljudski kapital.

Beker isti~e da u uslovima u kojima postoje navedene komparativne predno-sti, zahtev za rodnom jednako{}u u ku}nim poslovima predstavlja naru{avanjeekonomske efikasnosti i dovodi do obaranja nivoa korisnosti koje uìva doma-}instvo. Ekonomski je opravdano da se specijalizacijom komparativne prednostimaksimalno iskoriste. No, svakako da sa opadanjem (generalne) razlike u nadni-cama izme|u mu{karaca i èna dolazi do umanjenja komparativnih prednosti.Podizanje nadnica èna dovodi i do realokacije njihovog vremena ka trì{nimposlovima, ali i do uve}anja specifi~nih investicija u ljudski kapital, ~ime se jo{vi{e umanjuju, ili ~ak elimini{u komparativne prednosti, pa time i potencijalnekoristi od razmene. Time nestaju osnovni podsticaji za stupanje u brak, ~ime semoè objasniti pove}anje nestabilnosti bra~nih zajednica, odnosno umanjenjeverovatno}e stupanja u brak i uve}anje verovatno}e razvoda.

Za Bekera postoji svojevrsno bra~no trì{te na kome se pojedinci nadme}u,odnosno konkuri{u jedni drugima za dobijanje najboljeg mogu}eg bra~nog dru-ga. Ravnoteà na tom trì{tu implicira da u svakom trenutku postoji odre|enibroj ljudi koji je u braku, ali i odre|eni broj ljudi koji su, ili odlu~ili da ne stupaju

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

289


6 Beker napominje da su deca jedan od osnovnih (ekonomskih) razloga za brak, budu}i daupravo deca za Beckara predstavljauju osnovu razliku izme|u bra}ne zajednice (vi{e~lanogdoma~instva) i jedno~lanog doma}instva.

u brak, odnosno da ìve sami, ili ~ekaju neku bolju priliku za brak. Dve su veomabitne odlike ovog trì{ta. Kako Beker navodi, ovakva ravnoteà je optimalna usmislu Pareta, budu}i da osobe koje u jednom trenutku nisu u braku ne bi mogleda uve}aju svoju korisnost stupaju}i u brak pri datim uslovima. Druga karakteri-stika ovog trì{ta je postojanje visoke neizvesnosti. Svako donosi odluku o stupa-nju u brak na osnovu o~ekivanja, budu}i da niko unapred ne zna na {ta }e da li~injegov/njen bra~ni ìvot. To moè da pokaè samo budu}nost, pa se stoga moère}i da su razvodi, izme|u ostalog, posledica neizvesnosti u kojoj se donose odlu-ke o sklapanju braka.

Kona~no, Beker razmatra i oblik braka, odnosno uslove pod kojima }e se je-dan od tih oblika pojaviti. Pod odre|enim pretpostavkama (svi ljudi i ène suidenti~ni, jednak je njihov broj, postoje opadaju}i prinosi, odnosno opadaju}akorisnost od dodatne ène), Beker je pokazao da je monogamija optimalan oblikbraka i da taj oblik braka maksimizuje proizvodnju osnovnih dobara, agregatnoposmatrano, na nivou svih bra~nih zajednica. Me|utim, ukoliko se produktiv-nost mu{karaca razlikuje, poligamija moè da bude optimalni oblik. Bekerovateorija predvi|a da }e poligamija biti ~e{}a u slu~aju produktivnijih mu{karaca.Na tom mestu je Bekeru, jednom od najboljih u verovatno najcini~nijoj struci(ekonomisti), ponestalo cinizma, pa je morao da ga pozajmi od Georgea Bernar-da Shawa: «Materijalni instinkt navodi ènu da joj vi{e odgovara deseti deo prvo-razrednog ~oveka u odnosu na isklju~ivo posedovanje jednog tre}erazrednog.»7

7. DISKRIMINACIJA: MR@NJA I PREDRASUDE IMAJU SVOJU CENU

Diskriminacije je prva od «nekonvencionalih» oblasti kojima se Beker bavio,budu}i da je to bila tema njegove doktorske distertacije, kasnije prera|ene i obja-vljene kao monografija (Beker, 1957). Bekerov odnos prema diskriminaciji jevrednosno neutralan � on je posmatra kao specifi~nost preferencija, odnosnospecifi~nost funkcije korisnosti onih koji vole da mrze, i ne upu{ta se u razmatra-nje porekla takvih preferencija. One su za Bekera egzogene sa stanovi{ta eko-nomske nauke. Drugim re~ima, radi se o egzogeno uslovljenoj funkciju korisno-sti u koju kao argument ulaze li~ne karakteristike (boje koè, pripadnost odre|e-noj etni~koj grupi ili konfesiji) ljudi sa kojima pobornici diskriminacije stupaju ukontakt kao poslodavci, zaposleni ili potro{a~i. Na osnovu ovoga je jasno da zaBekera ne postoje ekonomsku uzroci diskriminacije � postoje samo njene eko-nomske posledice.

Veoma je va`no uo~iti da u slu~aju vlasnika kapitala, odnosno poslodavaca,koji primenjuju diskriminaciju dolazi do promene njihove funkcije cilja � oni vi-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

290

Boris Begovi}

7 Navedeno prema Beker (1981).

{e ne maksimizuju profit, ve} korisnost, a li~ne karakteristike zaposlenih kao ar-gumenti ulaze u tu funkciju korisnosti. Drugim re~ima, napu{ta se maksimizaci-ja profita kao uobi~ajeno pona{anje proizvo|a~a (poslodavaca), a takva promenaima neminovne posledice po ekonomsku efikasnost i dru{tveno blagostanje �diskriminacija obara ekonomsku efikasnost. A za ispitivanje tih posledica potre-ban je ekonomski model diskriminacije.

Bekerov model diskriminacije zasniva se na modifikaciji modela spoljne tr-govine, i to onog koji se zasniva na pretpostavkama o dva inputa, savr{enostisupstitucije ta dva inputa, i razli~itim cenama dva proizvodna faktora u posma-tranim zemljama. Beker taj model prilago|ava situaciji u kojoj kao dva proizvod-na faktora postoje radnici-belci i radnici-crnci. Ukoliko nema diskriminacije ({toodgovara slobodnom protoku proizvodnih faktora u modelu spoljne trgovine),slobodno unajmljivanje radnika, bez obzira na boju njihove koè, dovodi do op-timalnog rezultata sa stanovi{ta ekonomske efikasnosti i maksimizacije profitavlasnika, odnosno poslodavca. Me|utim, ukoliko se pretpostavi da je beli poslo-davac rasista, njegovo pona{anje je takvo da o~ekuje ve}i prinos (grani~ni proiz-vod radne snage) od crnog radnika nego od belca da bi crnca zaposlio po nadnicikoju ispla}uje belcu. Alternativno posmatrano, pri istom grani~nom proizvoduradne snage crnaca i belaca, crni radnici mogu o~ekivati niù nadnicu koju }e imponuditi poslodavac.8 Na taj na~in se ograni~ava protok radne snage, odnosnoograni~ava se supstitucija belih radnika crncima, {to Beker ocenjuje kao analogi-ju oporezivanju izvoza kapitala u pomenutom modelu slobodne trgovine. Ova-kva distorzija neminovno dovodi do opadanja ekonomske efikasnosti i umanje-nja dru{tvenog blagostanja.

Nekoliko veoma bitnih nalaza proizlazi iz navedene modelske analize. Prvo,postavlja se pitanje efekata diskrimanacije pri zapo{ljavanu na dominantnu (ve-}insku) grupu, tj. onu grupu koja sprovodi diskriminaciju. Za razliku od mnogihranijih nalaza, ovakva diskriminacija pogoduje radnicima iz dominantne grupe,tj. radnicima belcima, prema podeli iz Bekerovog modela, ali ne i belim poslo-davcima, koji diskriminacijom crnih radnika gube na profitu. Drugim re~ima,diskriminacija crnaca je u ekonomskom interesu isklju~ivo belih radnika, ali ne ibelih poslodavaca. Beli radnici su ekonomski zainteresovani za diskriminaciju,ali je oni ne sprovode, ve} to ~ine beli poslodavci, protivno svojim ekonomskiminteresima. Ostaje nejasno, me|utim, da li belci (ve}ina) u celini gube ovakvom

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

291


8 Ovde je zanimljivo postaviti pitanje razlika u nadnicama izme|u mu{karaca i èna. Ukoliko bise celokupna razlika mogla objasniti razlikom u produktivnosti radne snage (grani~nom pro-izvodu rada), onda ne bi moglo da se govori o diskriminaciji. No, postavlja se pitanje da li po-stoji osnov za sistematsku razliku u produktivnosti izme|u mu{karaca i èna. Koriste}i Beke-rov analiti~ki okvir, moè se re}i da je vrlo verovatno da se odgovor krije u karakteru investici-ja u ljudski kapital.

diskriminacijom, odnosno da li dobitak koji ostvaruju beli radnici moè da kom-penzuje gubitak belih poslodavaca. Bekerov model je pokazao da je, pod odre|e-nim uslovima, agregirani neto dohodak svih belaca niì pri diskriminaciji crnaca,nego {to bi bio bez diskriminacije. Nadalje, gubitak manjine (crnaca) pri diskri-minaciji ve}i je od (eventualnog) gubitka ve}ine, i, na kraju, ukoliko manjina po-ku{ava da na diskriminaciju odgovori segregacijom, ili aktivnom diskriminaci-jom u suprotnom smeru (osveta), gubitak njenog neto dohotka bi}e jo{ ve}i.

Dakle, ljubav prema mr`nji mora da se plati. Ala volim da mrzim (crnce, Ci-gane, Jevreje, muslimane, Srbe, Albance, mu{karce ili ène, svejedno, po slobod-nom individualnom izboru) � ali mora}u da platim za to, pa }u tako na uverljivna~in na pokaèm svoju privrènost idealima rasizma ili nekim drugim idealimaiz tog dijapazona.

8. KRIMINAL: LJUDSKA RACIONALNOST NA DELU

Mo`da ne postoji bolja oblast da se pokaè Bekerov ekonomski imperijali-zam nego njegova ekonomska analiza kriminala, odnosno protivpravnih (ka`nji-vih) pona{anja. Veoma dugo je analiza kriminala, odnosno kr{enja zakona (bezobzira da li se radi o krivi~nim delima ili kr{enju nekih drugih pravnih propisa),bila, pored pravne, rezervisana za druge, neekonomske struke, pre svega za soci-ologiju i psihologiju, odnosno, u teìm slu~ajevima, psihijatriju. Uobi~ajeno so-ciolo{ko stanovi{te je, ili da su kriminalci potpuno iracionalne osobe (u ekstrem-nim slu~ajevima, tamo gde ima posla za psihologiju i psihijatriju, poreme}ene, ili~ak mentalno obolele osobe), ili da su pasivne `rtve njihovog dru{tvenog okruè-nja, nepravednog dru{tva, naro~ito u mladosti, odnosno tokom sazrevanja. Uko-liko je to zaista tako, onda njihovo ka`njavanje zaista nema nikakvog smisla. Be-ker (1993) skre}e pa`nju na knjigu pod naslovom «Zlo~in ka`njavanja» koja dokrajnje konsekvence dovodi ovakvo stanovi{te.

Nasuprot tome, Beker (1968) smatra da se kriminalci, odnosno prekr{iocizakona, potpuno racionalno pona{aju i da njihova motivacija nije su{tinski razli-~ita od motivacije drugih ljudi, tj. da se oni pona{aju tako da maksimizuju kori-snost koju uìvaju. Drugim re~ima, potencijalni kriminalci donose sasvim racio-nalnu odluku da li }e da prekr{e zakon ili ne, porede}i pri tome neto korisnostkoju mogu da prisvoje kr{e}i zakon, naspram korisnosti putem angaòvanja upotpuno zakonitim delatnostima. Pri tome oni svoje odluke donose u uslovimaneizvesnosti, tj. ne znaju}i da li }e, u slu~aju da prekr{e zakon, da budu otkrivenii osu|eni, tj. da budu privedeni pravdi.

U svom klju~nom radu na ovu temu, pod naslovom pozajmljenim iz knjièv-nosti «Zlo~in i kazna», uz dodatak «ekonomska analiza», Beker (1968) navodi da

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

292

Boris Begovi}

potencijalni kriminalci porede o~ekivanu neto korisnost koju mogu da ostvareod ~injenja krivi~nog dela i o~ekivanu korisnost koju mogu da ostvare ukoliko nebi kr{ili zakon, tj. ukoliko bi se angaòvali u nekoj delatnosti koja je u skladu sazakonom. Pri tome je o~ekivana korisnost od ~injenja krivi~nog dela:

pri ~emu je Uj funkcija korisnosti, Yj predstavlja ukupan dohodak koji proizlaziiz ~injenja tog krivi~nog dela (uklju~uju}i i nov~ani ekvivalent eventualnog zado-voljstva koji proizlazi iz samog ~injenja krivi~nog dela, odnosno iz samog ~inakr{enja zakona), fj predstavlja nov~ani ekvivalent zapre}ene kazne za to krivi~nodelo (koliko bi po~inilac bio spreman da plati kako bi izbegao takvu kaznu), dokje pj verovatno}a otkrivanja po~inioca tog krivi~nog dela, odnosno verovatno}adono{enja pravosna`ne osu|uju}e presude.

Potencijalni po~inilac poredi o~ekivanu korisnost od ~injenja krivi~nog dela,koja zavisi od navedenih faktora, sa o~ekivanom korisnosti od alternativnog an-ga`mana u skladu sa zakonom, koja zavisi isklju~ivo od o~ekivanog punog do-hotka. Na osnovu takvog pore|enja, donosi se racionalna odluka. Ukoliko jeo~ekivana korisnost od ~injenja krivi~nog dela ve}a od o~ekivane korisnosti al-ternativnog anga`mana u skladu sa zakonom, racionalna odluka pojedinca je daprekr{i zakon, odnosno da po~ini krivi~no delo. Ovim se moè uverljivo objasni-ti zbog ~ega ve}inu kriminalca ~ine relativno slabo obrazovani ljudi, ljudi sa rela-tivno niskom vredno{}u ljudskog kapitala � oni ~iji bi dohodak od delatnosti ko-ja je u skladu sa zakonom bio nizak. U navedenoj dilemi oni se opredeljuju za kr-{enje zakona, budu}i da im to donosi ve}u (o~ekivanu) korisnost.9

Dakle, Bekerov model pokazuje da ponuda kriminala (kr{enja zakona) zavisiod svih onih faktora koji uti~u na o~ekivanu korisnost koju donosi kr{enje zako-na. Izvesno je da o~ekivana korisnost te vrste opada sa porastom zapre}ene kazne(pa time i njenog nov~anog ekvivalenta), kao i sa porastom verovatno}e otkriva-nja po~inioca krivi~nog dela, odnosno dono{enja njegove pravosna`ne osu|uju-}e presude. Dakle, {to je efektivna kazna ve}a, manja je o~ekivana korisnosti odkr{enja zakona, pa je time i manja verovatno}a da }e do}i do kr{enja zakona.Upravo ovaj nalaz doveo je do Bekerovog zaklju~ka da efektivna kaznena politikapredstavlja osnovni faktor generalne prevencije kriminala, odnosno kr{enja za-kona. [to je o{trija efektivna kaznena politika � to }e biti manje kriminala; do}i}e do zastra{ivanja i odvra}anja (deterrence) potencijalnih kriminalaca od ~inje-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

293


9 Naravno, pretpostavka ovog modela je da moral pojedinca nema nikakvu ulogu u dono{enjuove odluke. Ukoliko bi se u model uklju~ila moralna ograni~enja koju mogu da imaju poje-dinci koji donose odluku ove vrste, svakako da }e da se umanji verovatno}a ~injenja krivi~nogdela.

nja krivi~nog dela. Ovakav nalaz je u suprotnosti sa ra{irenim stavovima o ne-moralnosti, odnosno nedelotvornosti kazne (shva}ene, pre svega, kao odmazdadru{tva) i zagovaranja prevaspitavanja (popravljanja) kriminalaca.10

Nadalje, Beker se u ovom radu, za razliku od prakti~no svih ostalih svojih ra-dova, ne zadràva samo na pozitivnoj (vrednosno neutralnoj) analizi fenomenakriminala, ve} se upu{ta u predlaganje optimalnih politika. Prvo pitanje norma-tivne analize kaznene politike jeste ono o vrsti optimalne kazne. Beker modelskipokazuje da je sa stanovi{ta dru{tva optimalna nov~ana kazna, budu}i da za nje-no sprovo|enje nije potrebno angaòvanje resursa potrebnih za odràvanje siste-ma za sprovo|enje kazni (pre svega sistema za izvr{enje zatvorskih kazni) � u slu-~aju nov~anih kazni ti resursi bi mogli da se produktivno upotrebe. Nadalje,nov~ana kazna moè da posluì kao osnova za kompenzaciju `rtve. Posmatraju}ikriminal kao svojevrsne negativne eksterne efekte i imaju}i u vidu oporezivanja usmislu Pigua, Beker predlaè da optimalni iznos nov~ane kazne treba da budejednak sumi grani~ne {tete do koje je doveli po~injeno krivi~no delo i grani~nihtro{kova privo|enja po~inilaca tog po~inioca pravdi. Naravno prakti~na prime-na ovog nalaza ograni~ena je mogu}nostima po~inilaca krivi~nih dela da plateodgovaraju}u kaznu. Ne radi se samo o tome da li su oni voljni da svojim radnimangaòvanjem zarade iznos kazne koji je potrebno platiti, ve} da li je njihov ljud-ski kapital dovoljno velik da uop{te mogu da (legalno) zarade potreban iznos.

Posmatrano iz ugla generalne prevencije, postavlja se pitanje da li je, sa sta-novi{ta dru{tva, poèljnija politika kojom se uve}ava zapre}ena kazna ili politikakojima se uve}ava verovatno}a otkrivanja, odnosno osude po~inilaca krivi~nogdela, budu}i da obe navedene varijable uti~u na efektivnu kaznu. Beker je poka-zao da je, sa stanovi{ta delotvornog uticaja na efektivnu kaznu, ukoliko je poten-cijalni po~inilac krivi~nog dela neutralan prema riziku, potpuno svejedno da li }ese efektivna kazna, pa time i njeno delovanje u smislu generalne prevencije, uve-}avati na jedan ili drugi na~in. No, sprovo|enje ove dve politike ima potpunorazli~ite efekte sa stanovi{ta angaòvanja resursa, pa time i sa stanovi{ta dru{tve-nog blagostanja. Da bi se pove}ala verovatno}a otkrivanja, odnosno osude po~i-nilaca krivi~nih dela, potrebno je angaòvati velike dodatne resurse, pre svega re-surse policije, ali i resurse drugih institucija pravne dràve. Nasuprot tome, po-ve}anje zapre}ene kazne ne iziskuje gotovo nikakve dodatne resurse, pa se, ukoli-ko su potencijalni po~inioci neutralni prema riziku, takva politika moè ocenitikao povoljnija sa stanovi{ta dru{tva. Problem je u tome {to iskustvo pokazuje datipi~ni po~inioci krivi~nih dela skloni riziku, a sam Bekerov model pokazuje daje, ukoliko su po~inioci skloni riziku, pove}anje verovatno}e otkrivanja i osudepo~inilaca efikasnije sa stanovi{ta generalne prevencije.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

294

Boris Begovi}

10 Zatvori, navodno, imaju obe navedene funkcije, pa se stoga ponekad i nazivaju «kazneno-po-pravnim» ustanovama.

Verovatno da ne postoji pojedina~ni Bekerov ~lanak koji je imao ve}i multi-plikativni efekat od ovog pionirskog rada. O tome svedo~e brojni radovi na temuekonomske analize kriminala koji su usledili, a verovatno su najve}u kontrover-zu izazvali radovi u kojima se, kori{}enjem Bekerovog modela, odnosno meto-dologije, analizirala generalna prevencija (odvra}anje) koju generi{e smrtna ka-zna (Erlich, 1975). Ta rasprava je naro~ito bila ùstra u prvoj polovini 1970-tihgodina u SAD, u periodu u kome je Vrhovni sud SAD naloìo suspenziju izvr{e-nja smrtnih kazni u toj zemlji.11

Analiza dejstva smrtne kazne dovodi do jednog zanimljivog pitanja. Da bi seprimenio Bekerov model na analizu njenog dejstva potrebno je iskazati nov~aniekvivalent smrtne kazne. Drugim re~ima, postavlja se pitanje koliko bi osu|enikbio spreman da plati kako bi izbegao smrtnu kaznu. Beker (1976a) ne beì od na-vedenog pitanja, odnosno problema, postavljaju}i ga u ne{to drugoja~ijem obli-ku. Naime, iako su dobro zdravlje i dug ìvot nesporni ciljevi velike ve}ine ljudi,opravdano je pretpostaviti da to nisu jedini ljudski ciljevi. îm postoje alterna-tivni ciljevi, koji isklju~uju jedan drugog, eto posla za ekonomsku analizu. Raznaìvotna zadovoljstva u kojima mnogi (a da nisu neminovno narkomani) nalazesre}u skra}uju ìvot i to je jako dobro poznato onima koji traè ta zadovoljstva.U tom smislu, Beker ukazuje na postojanje optimalnog o~ekivanog trajanja ìvo-ta, nezavisno od njegovog prirodnog ograni~enja. Optimalnost se u ekonomskojanalizi obi~no postiè izjedna~avanjem grani~nih vrednosti, tako da i u ovomslu~aju optimalna duìna ìvota je ona pri kojoj korisnost iz dodatne godine ì-vota jednaka gubitku korisnosti usled ulaganja u sve ono {to }e da omogu}i tudodatnu godinu. Jednostavno, za mnoge ljude, gubitak korisnosti do koga dolazina taj na~in isuvi{e je velik da bi ga sebi priu{tili. Kome se ovo u~ini neverovat-nim, neka pomisli na strastvene pu{a~e, koji ne ostavljaju duvan, iako su potpu-no svesni posledica takvog na~ina ìvota. Te{ko je poverovati da se toliki deoljudske populacije pona{a iracionalno. Pre }e biti da je Beker opet u pravu.

9. POLITI^KA EKONOMIJA: PRILOG TEORIJI JAVNOG IZBORA

Ekonomska nauka je dosta davno u{la na polje politi~ke analize, odnosno za-po~ela analizu pona{anja ljudi u politici. Beker nije pionir ekonomske teorije po-litike (za to je, izme|u ostalog, Buchanan dobio Nobelovu nagradu), ali je njegovdoprinos bacio novo svetlo na karakteristike ravnote`nih ishoda nadmetanja in-teresnih grupa.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

295


11 Ta rasprava imala je odjek i u na{oj zemlji, tako da je Jankovi} (1985), pi{u}u monografiju osmrtnoj kazni, prikazao Bekerov model i Erlichove rezulatate.

Formuli{u}i model konkurencije interesnih grupa za politi~ki uticaj, Beker(1983) polazi od osnovne pretpostavke teorije javnog izbora, odnosno ekonom-ske teorije regulacije, da se interesne grupe u dru{tvu bore za uve}anje li~nog bla-gostanja ~lanova tih grupa i da se izvor tog uve}anja sagledava u preraspodeli bla-gostanja. Dakle, tra`nja za politi~kim uticajem zasnovana je na maksimizaciji li~-nog blagostanja pripadnika interesnih grupa. Pri tome, iznos blagostanja oduze-tog jednoj interesnoj grupi ne mora da bude jednak iznosu prirasta blagostanjadruge grupe. Ta jednakost se postiè jedino ukoliko ne postoje nikakve alokativ-ne distorzije, niti prilikom oduzimanja blagostanja jednoj, ni prilikom transfera(dodeljivanja) blagostanja drugoj grupi.

Budu}i da uspostavljanje odre|ene dràvne politike, odnosno intervencije natrì{tu, uti~e na promenu individualnog blagostanja svih ~lanova interesne grupe,oni su zainteresovani da uloè odre|ene resurse kako bi ostvarili politi~ki uticaj ucilju uspostavljanja one dràvne politike, odnosno intervencije, koja im ide u pri-log. Funkcija politi~kog uticaja moè se definisati sa stanovi{ta njenog rezultata,odnosno iznosa blagostanja koje je preraspodeljeno. Time se implicitno pretpo-stavlja savr{eni uticaj interesnih grupa na dràvne vlasti (zakonodavne i izvr{ne).

Pove}anje apsolutnog politi~kog uticaja jedne interesne grupe neminovnodovodi do pada politi~kog uticaja druge, konkurentne interesne grupe. Termi-nologijom teorije igara, moè se re}i da je nadmetanje interesnih grupa za uspo-stavljanje dràvne politike u skladu sa njihovim interesom igra sa nultom su-mom. Relativni politi~ki uticaj, odnosno relativni pritisak, jeste taj koji odre|ujeravnoteù na trì{tu politi~kih usluga, a isti relativni politi~ki uticaj moè seostvariti uz ~itav niz razli~itih kombinacija apsolutnih politi~kih pritisaka. Budu-}i da aktivnosti jedne grupe ne mogu da uti~u na politi~ki pritisak koji stvaradruga interesna grupa, Beker je u modelu formulisao svojevrsnu krivu odgovorasvaka interesne grupe, analogno stati~kim modelima nekooperativnog oligopola.Bekerov model se time svrstava u modele Curno-Ne{ovog nekooperativnog oli-gopola (duopola) na politi~kom trì{tu (Brock i Magee, 1978).

Prvi nalaz Bekerovog (1983) modela je da ravnoteà na politi~kom trì{tu ni-je efikasna u smislu Pareta. Naime, ona se moè ostvariti uz manje apsolutno an-gaòvanje resursa namenjenih za stvaranje politi~kog pritiska � isti ravnote`nipoliti~ki pritisak moè da se ostvari uz manje tro{kove. Ovaj zaklju~ak nije izne-na|uju}i, budu}i da je taj rezultat poznat jo{ iz ravnote`nog re{enja Cournoto-vog duopola. Ishod politi~kog procesa mo`da moè da bude efikasan (nije izve-sno, budu}i da zavisi od ve}eg broja faktora, poput simetri~nosti funkcije politi~-kog pritiska), ali angaòvanje resursa za uspostavljanje odre|ene regulatorne po-litike to svakako nije. Pri simetri~nom smanjenju apsolutnog politi~kog pritiskaobe interesne grupe dolazi do pobolj{anja u alokacije resursa u smislu Pareta.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

296

Boris Begovi}

Drugi bitan nalaz Bekerovog modela je da se relativizuje zna~aj problema sle-pog putnika (free rider), budu}i da je bitan jedino relativni politi~ki pristisak in-teresnih grupa. Drugim re~ima, interesna grupa moè da nametne svoj interesiako u njenom organizovanju postoji zna~ajan problem slepog putnika � jedinoje bitno da je taj problem ve}i u slu~aju organizovanja konkurentne interesnegrupe. Na ovaj na~in se pokazalo da problem slepog putnika nije zna~ajan za de-lotvornost interesne grupe u onoj meri u kojoj su ga predstavili rani radovi izoblasti teorije regulacije (Stigler, 1971 i 1974). Bojazan da }e dilema zatvorenikaonemogu}iti stvaranje politi~kog pritiska pokazala se neopravdanom, mada je tasituacija teorijski i dalje mogu}a.

Kona~no, verovatno najzna~ajniji rezultat Bekerovog modela jeste da konku-rencija interesnih grupa za preraspodelu blagostanja dovodi do uspostavljanjadràvnih politika koje uve}avaju efikasnost alokacije resursa. Naime, uve}anjealokativnih distorzija koje dovode do umanjenja transfera pri datom iznosu gu-bitka jedne interesne grupe, uve}ava relativni politi~ki pritisak gubitnika, budu}ida umanjenje gubitka njegovog blagostanja ima manje nepovoljne efekte natransfer blagostanja, odnosno na uve}anje blagostanja dobitni~ke grupe. Odatlesledi i to da uve}anje alokativne neefikasnosti do koje dovodi odre|ena dràvnapolitika umanjuje ravnote`nu politi~ku podr{ku toj politici. Drugim re~ima, dr-àvne politike koje uve}avaju efikasnost alokacije resursa imaju ve}u verovatno-}u da budu uspostavljenje putem konkurencije interesnih grupa. Shodno tome,obe interesne grupe }e, naravno nekooperativno, zahtevati efikasnu dràvnu po-litiku, tj. dràvnu politiku koja }e uve}ati efikasnost alokacije resursa.

Dakle, nadmetanje interesnih grupa u preraspodeli blagostanja dovodi do rav-note`nog re{enja kojim se blagostanje ipak uve}ava. Ovaj nalaz Bekerovog modelakonkurencije interesnih grupa za politi~ki uticaj predstavlja odre|enu rehabilitaci-ju teorije javnog interesa, kao pozitivne (vrednosno neutralne) teorije dràvne in-tervencije, ali samo kao teorijske hipoteze. Naime, dràvne politike }e zaista biti us-postavljene u onim slu~ajevima u kojima dovode do uve}avanja dru{tvenog blago-stanja, ali obja{njenje mehanizma tog uspostavljanja potpuno se razlikuje od obja-{njenja koje je dala teorija javnog interesa. Prema Bekerovom modelu, naime, uve-}anje efikasnosti alokacije resursa nije motiv, ve} samo uzgredna posledica uspo-stavljanja odre|enih dràvnih politika. Dosledno teoriji javnog izbora, odnosnoekonomskoj teoriji regulacije, i njenim pretpostavkama, motiv delovanja intere-snih grupa je transfer blagostanja, a ne njegovo sveukupno uve}anje.

Razvijaju}i dalje model nadmetanja interesnih grupa za politi~ki uticaj, Be-ker (1985) unosi pretpostavku da motivi interesnih grupa ne moraju da budu se-bi~ni, ve} dopu{ta postojanje altruizma i zavisti, tako da generalizuje prethodnorazmotreni model. Ipak, osnovni rezultati modela se ne menjaju. Reformulacija

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

297


modela konkurencije interesnih grupa poja~ava rezultate na planu dràvnih po-litika koje podsti~u alokativnu efikasnost, odnosno uve}anje blagostanja. Poka-zuje se da Hiks-Kaldorov kriterijum, odnosno na~elo kompenzacije poznato izekonomike blagostanja, vaì u nadmetanju interesnih grupa za politi~ki uticaj.Primenom tog kriterijuma pokazuje se da pobe|uje ona interesna grupa, odno-sno dràvna politika koja dovodi do onolikog pove}anja blagostanja kojim bi sehipoteti~ki mogli kompenzovati svi gubitnici takve dràvne politike.

Me|utim, daleko je zna~ajnija Bekerovo vrednovanje delovanja interesnihgrupa i njihovo nadmetanja za politi~ki uticaj. Nasuprot {iroko rasprostranjenojosudi ovakvog delovanja, odnosno nalazima da delovanje interesnih grupa gene-ri{e zna~ajne alokativne neefikasnosti i znatno obara dru{tveno blagostanje,12 Be-ker o tome ima ne{to umereniji stav. On smatra, a skladu sa rezultatima modelakoji je postavio, da nadmetanje interesnih grupa ipak dovodi do uspostavljanjadràvnih politika koje pospe{uju efikasnost. Kao {to konkurencija na trì{tu robe,odnosno na trì{tu proizvodnih faktora, dovodi do efikasnih ishoda u pogledualokacije resursa, tako i nadmetanje interesnih grupa na politi~kom trì{tu dovodido efikasnih ishoda u pogledu dràvnih politika. Nadalje, da bi se postigao efika-san ishod u pogledu dràvnih politika, potrebno je obezbediti nesputanu konku-renciju izme|u interesnih grupa, naro~ito slobodu ulaska novih interesnih grupau nadmetanje. [to je vi{e razli~itih interesnih grupa pribli`no podjednake snage,to je manja verovatno}a za uspostavljanje dominacije jedne od njih, odnosno zanametanje njenih parcijalnih interesa kao op{tedru{tvenih. U tome Beker vidirazliku izme|u demokratija i autoritarnih reìma. U demokratijama postoji velikibroj interesnih grupa, odnosno postoji puna sloboda interesnog organizovanjaljudi, tako da se uspostavlja sna`na konkurencija ideja, odnosno interesa, koja re-zultuje u relativno efikasnim ishodima. Nasuprot tome, u autoritarnim reìmimapostoji mali broj veoma sna`nih interesnih grupa koje ne ose}aju nikakav pritisakdrugih, alternativnih interesnih grupa, pa je i njihov uticaj odlu~uju}i, {to dovodido uspostavljanja dràvnih politika koje ne rezultuju u efikasnosti, ve} samo sna-`nim transferima u korist jakih interesnih grupa. Ovo je jo{ jedan nalaz u prilogtezi da je demokratija, izme|u ostalog, efikasan na~in vladavine.

10. ZAKLJUÂK

Dok su mnogi drugi pra}akali po povr{ini tajanstvenog okeana, Beker je du-boko zaronio i pokazao da ta tajanstvenost bila posledica nedostatka dobre roni-la~ke opreme i volje da se ona primeni.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

298

Boris Begovi}

12 Primera radi, Olson (1982), jedan od pionira analize delovanja interesnih grupa, to delovanjeje optuìo za usporen privredni rast i nazadovanje pojedinih dru{tava.

Beker se od drugih velikana ekonomske nauke razlikuje po oblasti istraìva-nja i, pone{to, po metodu. [to se oblasti ti~e, dosledno je (osim u najranijoj na-u~noj mladosti) izbegavao konvencinalne ekonomske teme i posvetio se oblasti-ma koje su do tada bile zabranjena zona za ekonomiste. Kako to da je uspeo usvom imperijalnom «osvajanju» tu|ih teritorija i postao imperator, ili bar prvime|u jednakima? Svojim metodom istraìvanja, zasnovanom na ~vrstim pretpo-stavka o racionalnom pona{anju, sveprisutnoj trì{noj ravnoteì i stabilnim pre-ferencijama. I svojom ogromnom intektualnom snagom.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

299


Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

300

Boris Begovi}

LITERATURA

Becker, G.S. (1957): The Economics of Discrimi-nation, Chicago: Chicago University Press

Becker, G.S. (1962): Irrational Behavior andEconomic Theory, Journal of PoliticalEconomy, Vol. 82, ss. 1063-93

Becker, G.S. (1964): Human Capital, Chicago:Chicago University Press

Becker, G.S. (1965): A Theory of Allocation ofTime, Economic Journal, Vol. 75, ss. 493-508

Becker, G.S. (1968): Crime and Punishment:An Economic Approach, Journal of Politi-cal Economy, Vol. 76, ss. 169-217

Becker, G.S. (1971): Economic Theory, NewYork: A. Kopf

Becker, G.S. (1973): A Theory of Marriage: PartI, Journal of Political Economy, Vol. 81, ss.11-26

Becker, G.S. (1974a): A Theory of Social Inter-action, Journal of Political Economy, Vol.82, ss. 1063-1093

Becker, G.S. (1974b): A Theory of Marriage:Part II, Journal of Political Economy, Vol.82, ss. 11-26

Becker, G.S. (1976a): The Economic Approachto Human Behavior, Chicago: ChicagoUniversity Press

Becker, G.S. (1976b): Altruism, Egoism, andGenetic Fitness: Economics andSociobiology, Journal of Economic Litera-ture, Vol. 14, ss. 817-826

Becker, G.S. (1981): Altruism in the Family andSelfishness in the Marketplace, Economi-ca, Vol. 48, ss. 1-15

Becker, G.S. (1983): A Theory of Competitionamong Pressure Groups for Political Influ-ence, Quarterly Journal of Economics, Vol.97, 371-400

Becker, G.S. (1985): Public Policies, PressureGroups, and Deadweight Costs, Journal ofPublic Economics, Vo. 28, ss. 329-347

Becker, G.S. (1993): Nobel Lecture: The Eco-nomic Way of Looking at Behavior, Jour-nal of Political Economy, Vol. 101, ss. 385-409,

Brock, W.A. i McGee, S.P. (1978): The Econo-mics of Special Interest Politics: The Caseof the Tariff, American Economic Review,Vol. 67, ss. 246-250

Erlich, I. (1975): The Deterrent Effect of Capi-tal Punishment: A Question of Life andDeath, American Economic Review, Vol. 65,397-417

Farbero, R. i Schwartz, P.S. (1995): The Essenceof Becker, Stanford: Hoover InstitutionPress

Jankovi}, I. (1985): Smrt u prisustvu vlasti:smrtna kazna u Jugoslaviji i svetu, Beograd:Istraìva~ko-izdava~lki centar SSO Srbije

Michael, R.T. i Becker, G.S. (1973): On theNew Theory of Consumer Behavior,Swedish Journal of Economics, Vol. 75, ss.378-396

Mijatovi}, B. (2000): O mikroekonomskoj teo-riji fertiliteta, Stanovni{tvo, br. 1-4

Olson, M. (1982): The Rise of Nations, New Ha-ven: Yale University Press

Stigler, G.J. (1971): The Theory of EconomicRegulation, Bell Journal of Economics andManagement Science, Vol. 2, ss. 3-21

Stigler, G.J. (1974): Free Riders and CollectiveAction, An Appendix to the Theories ofEconomic Regulation, Bell Journal of Eco-nomics and Management Science, Vol. 5, ss.359-365

Stigler, G.J. i Becker, G.S. (1977): De GustibusNon Est Disputandum, American Econo-mic Review, Vol. 67, ss. 76-90

Documents

GARY S. BECKER - EKONOMSKI IMPERIJALISTA