I GRUPA

P R A V I L N I K

O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA

PROJEKTOVANJE, GRAĐENJE, POGON I ODRŽAVANJE GASNIH KOTLARNICA

("Službeni list SFRJ", broj 10/90, 52/90)

I OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se tehnički uslovi za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica, ukupnog kapaciteta iznad 50 kW.

Član 2.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na kotlarnice u kojima se koristi najmanje jedno gasovito gorivo utvrđeno jugoslovenskim standardom JUS H.F1.001, relativne gustine do 1,3, uključujući i 1,3, i na kotlarnice u kojima se koristi više vrsta goriva.

Član 3.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na: 1) kotlarnice koje se nalaze u sastavu stambenog ili

sličnog objekta u kome se zadržava ili boravi veći broj ljudi, u kojima najveći dozvoljeni radni pritisak gasa iznosi 100 mbar;

2) kotlarnice koje se nalaze u posebnim građevinskim objektima, u kojima najveći dozvoljeni radni pritisak gasa iznosi 4 bar;

3) kotlarnice u kojima se koriste mešavine gasa i vazduha sa najvećim dozvoljenim radnim pritiskom 0,6 bar.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na gasna postrojenja kao što su:

1) generatori toplote u kojima, pored gasovitog goriva, istovremeno sagorevaju i druga goriva;

2) industrijska ložišta (npr. peći u industriji, kotlovi za spaljivanje smeća, industrijske sušare i si.);

3) postrojenja koja delimično ili potpuno služe za proizvodnju električne energije;

4) postrojenja kod kojih jedinično opterećenje gorionika prelazi 30 MW;

5) instalacije za gasove u tečnoj fazi.

Član 4.

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja;

1) generator toplote je uređaj u kome gasovito gorivo trajno ili povremeno sagoreva radi predaje energije nosiocima toplote kao što su kotlovi za proizvodnju pare i zagrevanje vode i ulja, gasni bojleri i

2) pouzdani uređaj za regulaciju, upravljanje i nadziranje je uređaj čija je pouzdanost dokazana tipskim ili pojedinačnim ispitivanjem;

3) gasna instalacija je cevovod gasa od mesta priključenja do gasnih gorionika;

4) mesto priključenja je izlazna izolaciona spojnica prijemne (merne) regulacione stanice ili priključak voda na distributivni sistem kad se prijemna (merna) regulaciona stanica ne koristi. Mesto priključenja na distributivni sistem za proizvedene gasove je prvi zaporni organ iz kompresora i/ili rezervoara tog gasa;

5) glavni zaporni organ je ventil ili slavina na zajedničkom gasnom cevovodu kotlarnice, namenjena za brzo zatvaranje dovoda gasa;

6) dovod gasa je glavni vod kojim se gas dovodi u kotlarnicu. Na njemu se izvan kotlarnice nalazi glavni zaporni organ;

7) razvod gasa je vod kojim se gas razvodi po kotlarnici;

8) cevovodni ogranak je deo gasnog cevovoda namenjen za jedan gasni gorionik;

9) gasna rampa je skup uređaja i cevi na cevovodnom ogranku od prvog zapornog organa do priključne prirubnice na gasnom gorioniku;

10) gasna ložišna instalacija je skup uređaja i cevi, ložišta i dimovodnih kanala od prvog zapornog organa na gasnoj rampi do izlaza iz dimnjaka;

11) nepropusni prolaz je prolaz cevi ili kabla kroz zid, izveden zaptivno za vodu i gas;

12) pritisak snabdevanja je pritisak gasa iza prvog zapornog organa na gasnoj rampi, pri maksimalnom kapacitetu generatora toplote;

13) radni pritisak gasa je pritisak ispred prvog zapornog organa u kotlarnici;

14) prijemna (merna) regulaciona stanica je skup uređaja koji isključivo služi za regulisanje pritiska (i merenje utroška) gasa;

15) kapacitet je količina toplotne energije predata nosiocu toplote;

16) opterećenje je količina energije koja se gorivom dovodi u gorionik, odnosno proizvod količine potrošenog gasa u jedinici vremena i donje toplotne vrednosti gasa;

17) automatski gasni gorionici su gorionici koji su opremljeni samostalno delujućim uređajima za paljenje, nadziranje plamena, upravljanje i regulaciju. Paljenjem, nadziranjem plamena, uključivanjem i isključivanjem upravlja se zavisno od vrednosti regulacione veličine, bez intervencije rukovaoca;

18) poluautomatski gasni gofioriići SU goribhici koji su opremljeni samostalno delujućim uređajima za paljenje, nadziranje plamena i upravljanje, pomoću kojih se paljenje (puštanje u pogon) izvodi ručno, a posle isključivanja plamenika nije moguće ponovno automatsko paljenje;

19) regulatori su uređaji koji služe za održavanje podesive regulacione veličine (npr. pritisak ili temperatura) prema unapred zadatoj vrednosti;

20) uređaji za upravljanje su uređaji kojima se uključuje ili isključuje gorionik prema unapred zadatom programu na signal koji dolazi od regulatora, uređaja za nadziranje, graničnih uređaja, prekidača ili drugih sličnih naprava;

21) uređaji za nadziranje su uređaji koji služe za automatsku kontrolu određenog pogonskog stanja ili uslova (prisustvo plamena, otvoren ili zatvoren položaj zapornih ili regulacionih uređaja, rad ventilatora ili pumpe, dostizanje donje ili gornje granice pritiska ili temperature gasa, vazduha, vode i pare);

22) disajni vod je vod koji spaja disajni otvor nekog gasnog uređaja sa atmosferom;

23) ispušni vod je vod koji spaja ispušni otvor sa atmosferom;

24) odušni vod je vod koji spaja izlazni otvor sigurnosnog odušnog ventila sa atmosferom;

25) vod za izduvavanje je vod koji služi da se delovi postrojenja rasterete pritiska, ispiraju, inertizuju ili odzrače;

26) vod propuštenog gasa je vod preko koga se odvodi propušteni gas između dva automatska ventila;

27) upravljački vod je vod preko koga gorivi gas pod pritiskom mehanički izvršava mehanički određene upravljačke funkcije;

147

I GRUPA

28) relativna gustina je bezdimenzionalna veličina koja predstavlja odnos gustine nekog gasa i gustine vazduha;

29) gorivi gas je jedan gas ili smeša gasova koja u određenom odnosu sa vazduhom ili kiseonikom može da sagoreva;

30) produkti sagorevanja su gasovi koji su predali korisnu toplotu, a nastali su u procesu sagorevanja u ložištu generatora toplote;

31) zaštitno dejstvo je dejstvo koje nastaje ako se sigurnosni elementi, odnosno zaštitne sprave aktiviraju;

32) poseban građevinski objekt je objekt sa svih strana okružen slobodnim prostorom.

2. LOKACIJA I DIMENZIJE KOTLARNICA

Član 5.

Kotlamica može biti izgrađena ili kao poseban građevinski objekt, ili kao prislonjeni objekt, ili u sastavu objekta druge osnovne namene.

Ako kotlamica nije izgrađena kao poseban građevinski objekt, dozvoljene su sledeće lokacije:

Visina objekta Dozvoljena lokacija

do 22 m od 22

do 40 m iznad

40 m

proizvoljna krov,

prislonjeni

poseban objekt

Ako su kotlarnice u sastavu objekta druge osnovne namene, jedan zid mora biti postavljen prema otvorenom prostoru.

Kotlarnice se smeju smeštati u podrum ako prostorija nije ukopana više od 2/3 visine, a gornja trećina mora biti u slobodnom prostoru.

Kotlamica sa periodičnim nadzorom ne mora biti smeštena u zatvorenom objektu ako je njena oprema na drugi način obezbeđena od oštećenja i ako je predviđena za ugradnju na slobodnom prostoru.

Član 6.

U objektima u kojima se stalno ili povremeno okuplja veći broj ljudi, kao što su: pozorišta, bioskopi, dvorane za razne priredbe, bolnice, dečiji domovi i starački domovi, kotlarnice se smeštaju u prostorije koje nisu ispod nivoa okolnog terena, a čija su najmanje dva zida u slobodnom prostoru.

Član 7.

Kotlarnice se ne smeju smeštati u prostorije bez

spoljnog zida.

Član 8.

Prostorije kotlarnice moraju biti takvih dimenzija da se zadovolje zahtevi montaže, rukovanja i održavanja za sve delove postrojenja. Minimalne vrednosti su date u tabeli 1.

Komunikacioni prolazi i slobodan prostor za prilaz opremi ne smeju biti uži od 0,8 m.

Tabela br. 1. Mere u m Karakteristična veličina Minimalna vrednost

Visina kotlarnice "N" za ukupni kapacitet "Q"

50<Q<100kW (ventilatorski gorionici)

2,0

50<Q<100kW (atmosferski gorionici)

2,2

100<Q<200kW 2,8

200 < Q < 600 kW 3,2

600 < Q < 1000 kW 3,6

1000<Q<4000kW 4,0

4000 < Q < 8000 kW 4,5

8000<Q<10000kW 5,0

preko 10000 kW zavisno od odabrane opreme

- udaljenost kotla od bočnog zida 0,7

- udaljenost kotla sa ventilatorskim gorionikom od zadnjeg zida

0,5

- udaljenost kotla s atmosferskim gorionikom I osiguračem strujanja od zadnjeg zida

1,0

- rastojanje između kotlova 0,5

Udaljenost čela kotla do prednjeg zida, odnosno instalacije na njemu mora biti tolika da se servis i održavanje gorionika i kotla mogu besprekorno obavljati, pri čemu u bilo kojoj fazi rada mora ostati slobodan prolaz od 0,8 m.

Pod udaljenošću podrazumeva se slobodan prostor između najisturenijih delova. Ako se kotlovi postavljaju u parovima, mogu se postaviti neposredno jedan uz drugi bočnim stranama na kojima nema armature i revizionih otvora i koje se pri remontu ne moraju skidati.

Tehničko rešenje kotlarnice mora biti takvo da je osigurano jednostavno unošenje i iznošenje opreme.

3. TEHNIČKE MERE ZAŠTITE OD POŽARA

Član 9.

Za konstrukciju i obloge kotlarnice moraju se upotrebiti negorivi elementi. Prodor požara kroz konstrukcione elemente kotlamica sprečava se izborom elemenata sa potrebnom otpornošću prema požaru.

Otpornost konstrukcije i obloge kotlamice prema požaru ispituje se prema jugoslovenskim standardima JUS U.J1.090, JUS U.J1.100, JUS U.J1.110, JUS U.J1.114, JUS U.J1.140 i JUS U.J1.160.

Za sprečavanje preskoka požara potrebno je da što veći deo spoljnih površina objekta čiji je kotlamica deo ili koji se nalazi u blizini kotlamice bude nezapaljiv, tako da ne može postati izvor plamena, "leteće vatre" ili zračenja toplote.

Staklene površine (na primer, prozori) koje su slabe tačke prema preskoku požara, moraju se postavljati tako da onemogućavaju preskok požara.

148

I GRUPA

Član 10.

Zidovi i krov kotlarnice moraju biti otporni prema požaru najmanje 1/2 h ako postoji opasnost od preskoka ili prodora požara.

Član 11.

Ako se ispod kotlarnice ne nalazi prostorija, pod se izrađuje samo od nezapaljivog materijala.

Ako se ispod poda kotlarnice nalazi prostorija, pod mora biti otporan prema požaru najmanje 1/2 h.

Član 12.

Generatori toplote moraju imati postolje, koje je uzdignuto od poda najmanje 5 do 10 cm.

Član 13.

Vrata i prozori na zidovima otpornim prema požaru moraju biti najmanje jednako otporni prema požaru kao i zidovi na kojima se nalaze.

Vrata kotlarnice moraju se otvarati upolje. Vrata moraju biti izrađena tako da se sama zatvaraju. Za spoljna vrata mora da se predvidi mogućnost

fiksiranja u otvorenom položaju. Ako se vrata automatski zatvaraju, koristi se čelična opruga, a ne uljni zatvarač. To važi i za vrata susedne prostorije.

Na izlazna vrata postavlja se jasno uočljivo i trajno upozorenje "IZLAZ".

Na ulazna vrata, sa spoljne strane, postavlja se natpis: "KOTLARNICA - NEZAPOSLENIMA ULAZ ZABRANJEN".

Kotlarnica mora imati najmanje jedan prozor, i to na spoljnom zidu. Slobodna površina prozora mora iznositi najmanje 1/8 površine poda kotlarnice, a najmanje 30% te površine mora biti izvedeno tako da se može otvarati.

Staklena površina jednog prozora ne srne biti veća od 1,5 m

2.

Član 14.

Između prostorije kotlarnice i drugih prostorija ne

smeju postojati otvori koji se ne mogu zatvoriti.

Član 15.

Kanali za dovod vazduha prema zagrejaču vazduha i kanali za transport zagrejanog vazduha moraju se nalaziti na rastojanju najmanje 1 m od zagrejača i moraju biti izrađeni od nezapaljivog materijala otpornog prema požaru najmanje 1/2 h.

Član 16.

Na mestima na kojima kanali za dovod vazduha prolaze kroz zidove otporne prema požaru moraju biti postavljene automatske protivpožame klapne. Protivpožarne klapne i njihov okvir moraju biti otporni prema požaru najmanje kao i zid u koji se ugrađuju.

Protivpožarne klapne postavljene u sistem kanala za grejanje vazduha moraju biti konstruisane tako da se postigne automatsko zatvaranje ako je temperatura vazduha koja prolazi najviše za 20°C veća od očekivane maksimalne temperature. Temperatura zatvaranja klapni mora biti između 75°C i 130°C.

Član 17.

Cevi i kanali za transport toplote postavljaju se i opremaju tako da ne mogu prouzrokovati požar na materijalu koji se nalazi u blizini.

Sistem grejanja vazduha ili sistem cirkulacije vazduha izvodi se tako da ne može uticati na širenje požara i dima nastalog od požara u prostoriji u kojoj je uskladišten zapaljivi materijal ili u kojoj se rukuje tim materijalom. Prolazi cevi u podovima i zidovima, pod

se, pored ostalog, podrazumevaju prolazi gasnih cevi, cevi centralnog grejanja, cevi za transport tečnih goriva, cevi hladne i tople vode, kanalizacionih cevi i električnih i telefonskih kablova, moraju biti nepropusni za gas.

Prolazi moraju biti takvi da se cevi mogu slobodno širiti i skupljati.

Prolazi cevi u zidovima i podovima između kotlarnica i nepristupačnih prostora i u zidovima između kotlarnica i prostora za dovod gasa dozvoljeni su samo ako su nepristupačni prostor i prostor za dovod gasa ventilisani.

Ventilacioni otvori postavljaju se tako da ne postoji opasnost od preskoka ili prodora požara.

Otvori ili kanali za dovod vazduha, kao i ventilacioni odvodni otvori ili kanali moraju biti izrađeni od nezapaljivog materijala.

Član 18.

U kotlarnici mora da postoji najmanje jedan bezbedan izlaz. Bezbedan izlaz je i izlaz iz prostorije kotlarnice u prostoriju na istom nivou, pod uslovom da iz te prostorije postoji izlaz u slobodan prostor.

Ako je površina kotlarnice veća od 40 m2 ili ako je

kapacitet kotlarnice veći od 350 kW, u kotlarnici mora da postoji i drugi izlaz na pogodnom mestu. Kao drugi izlaz može poslužiti i dovoljno veliki i pristupačan prozor, minimalnih dimenzija 60 cm x 90 cm, do kog se može doći ugrađenim penjalicama. Taj prozor se mora otvarati u polje.

Član 19.

U kotlarnici ne smeju da se nalaze predmeti ili sredstva koji povećavaju opasnost od požara ili eksplozije, na primer:

1) boce ili posude u kojima je gas utečnjen pod pritiskom većim od atmosferskog;

2) drvo, papir, boja i razređivači. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, u

kotlarnici se mogu nalaziti boce ili posude sa nezapaljivim gasom: membranske, ekspanzione posude ako se pri temperaturi vazduha u kotlarnici od 20°C pritisak u posudama ne može povećati više od 6 bar; posude pod pritiskom koje pripadaju hidroforskoj instalaciji; protivpožarna sredstva; boce zapaljivih gasova koji služe za potpalu goriva; boce zapaljivih gasova potrebne za zavarivanje i rezanje u kotlarnici u vreme izvođenja tih radova i pogonski rezervoari tečnog goriva sadržaja do 1000 I.

Član 20.

Svaka kotlarnica mora biti snabdevena opremom za gašenje požara, koju čine hidrantska mreža i mobilna

oprema.

Član 21.

Mobilna oprema za gašenje požara u kotlarnici sadrži:

1) za kotlarnice površine poda do 50 m2 - dva S-6

aparata i jedan CO2 -5 aparat; 2) za kotlarnice površine poda od 50 m

2 do 400 m

2 -

dva S-9 aparata, jedan S-6 aparat i jedan CO2-5 aparat.

Za kotlarnice površine poda preko 400 m2, mobilna

oprema bira se na osnovu proračuna. Aparati se postavljaju na uočljivo i lako pristupačno

mesto uz zid i neposredno pored vrata, a najviše do 1,5 m iznad tla. Međusobna udaljenost aparata ne srne biti veća od 20 m. Ako se osim gasovitog goriva koristi i tečno gorivo, u kotlarnici se mora nalaziti i sanduk sa peskom.

149

I GRUPA

4. VENTILACIJA I VAZDUH ZA SAGOREVANJE

Član 22.

Prostor kotlarnice mora se provetravati tako da se osigura potrebna količina vazduha za sagorevanje i održavanje standardnih radnih uslova. Provetravanje mora biti prvenstveno prirodno, a ako to nije moguće, moraju se stvoriti tehnički uslovi za prinudnu ventilaciju.

Kotlarnice sa atmosferskim gorionicima moraju imati isključivo prirodnu ventilaciju.

Prilikom rada kotlarnice, prostor kotlarnice čija venti-lacija ispunjava odredbe 61. 22. do 34. ovog pravilnika, pod uslovom da su spojevi na cevovodu gasa kvalitetno izvedeni i da kvalitet održavanja i eksploatacije odgova-ra zahtevima iz poglavlja 9. i 10. ovog pravilnika, smatra se neugroženim prostorom prema jugoslovenskom sta-ndardu JUS N.S8.007.

4.1 Prirodna ventilacija

Član 23.

Prirodnom ventilacijom prostora kotlarnice mora se osigurati poprečno ispiranje prostora kotlarnice, a dimenzije i položaj, dovodnih i odvodnih otvora moraju zadovoljavati zahteve iz čl. 24.do 29. ovog pravilnika.

Član 24.

Minimalna efektivna površina dovodnog otvora za ventilaciju i vazduh za sagorevanje iznosi:

1) za kotlarnice kapaciteta do 1200 kW - Ao = 5.8 Q; 2) za kotlarnice kapaciteta većeg od 1200 kW -

Ao = 200 Q, gde je: Ao - minimalna efektivna površina dovodnog otvora,

u cm2;

Q - ukupni kapacitet kotlarnice, u kW.

Član 25.

Minimalna efektivna površina odvodnog otvora iznosi:

Ai = 1/3 Ao gde je: Ai - minimalna efektivna površina odvodnog otvora,

u cm2;

Ao - minimalna efektivna površina dovodnog otvora iz člana 24 u cm

2

Član 26.

Ako se vazduh za sagorevanje uzima direktno spolja, a ne iz prostora kotlarnice, dovodni i odvodni otvori su jednaki i iznose:

1) za kotlarnice kapaciteta do 1200 kVV - Ao= At = 2 Q;

2) za kotlarnice kapaciteta većeg od 1200 kW . Ao = A, = 67 Q

Član 27.

Za vreme rada kotlarnice sa maksimalnim kapa-citetom, brzina vazduha na dovodnom otvoru ne srne biti veća od 3 m/s ako se vazduh za sagorevanje uzima iz prostora kotlarnice, a ako kotlovi ne rade ili ako se vazduh za sagorevanje uzima direktno spolja, brzina vazduha na dovodnom otvoru ne srne biti veća od 1 m/s.

Član 28.

Bez obzira na proračunatu vrednost, efektivna povr-šina dovodnog otvora ne srne biti manja od 500 cm

2, a

odvodnog od 250 cm2.

Član 29.

Odvodni otvori moraju biti izvedeni tako da ne postoji mogućnost njihovog zatvaranja.

Dovodni i odvodni otvori moraju biti izvedeni tako da je u svim okolnostima osigurana njihova efektivna površina.

Fiksni deo efektivne površine dovodnog otvora mora biti najmanje jednak efektivnoj površini odvodnog otvora.

Vazduh za ventilaciju mora ulaziti nisko u kotlarnicu, ali ne niže od 30 cm iznad poda i ne više od 1/3 ukupne unutrašnje visine kotlarnice.

Ako vazduh ulazi preko ventilacionog dovodnog kanala, izlaz kanala izvodi se sa skošenjem od 45°.

Ako se izvode pravougaoni otvori, odnos manje i ve-će strane može biti maksimalno 1:1,5. Ako se iz konstrukcionih razloga izvode otvori sa odnosom strana većim od 1 : 1,5, do odnosa 1 : 5, slobodni presek mora se povećati najmanje za 10%, a do odnosa 1:10 - naj-manje za 25%. Kraća strana ne srne biti manja od 10 cm.

Odvodni otvori moraju biti na što većoj visini, direktno na suprotnom spoljnom zidu u odnosu na dovodne otvore, ili priključeni na vertikalni odvodni kanal. Izuzetno za kotlarnice sa atmosferskim gorionicima kapaciteta do 1000 kW, odvodni otvor može se postaviti na isti zid kao i dovodni otvor. U tom slučaju efektivna površina odvodnog otvora mora biti jednaka efektivnoj površini dovodnog otvora.

Odnos stranica odvodnog kanala pravougaonog preseka ne srne prelaziti vrednost 2:1. a kanala smeštenog neposredno uz dimnjak - 2,5:1, s tim što kraća strana ne srne biti manje od 10 cm. Na odvodni otvor vertikalnog odvodnog kanala ne postavljaju se rešetke ili mrežice.

Najmanja visina na koju se postavlja odvodni otvor iznosi 2/3 ukupne unutrašnje visine kotlarnice, računajući od poda do donje ivice odvodnog otvora.

Ako se koriste rešetke, ukupni otpor rešetki u otvorima priključnih kanala ne srne biti veći od otpora koji izazivaju sami otvori, što se dokazuje proračunom.

Ventilacioni otvori se moraju nalaziti najmanje 30 cm iznad nivoa tla ako se postavljaju u vertikalne zidove ili 30 cm iznad poda ventilacionog šahta.

Zidovi ventilacionog šahta moraju biti izdignuti iznad okolnog terena najmanje 30 cm.

Venti lacioni šaht mora biti izveden sa odvodnjavanjem.

Otvori u rešetkama ventilacionih otvora ne smeju imati dimenzije manje od 10 mm.

Na ventilacione otvore koji se ne mogu zatvarati stavljaju se protivkišne rešetke.

4.2 Prinudna ventilacija

Član 30.

Prinudna ventilacija kotlarnica izvodi se ugradnjom

odnosnog - ventilatora, a dovod vazduha je prirodan -

bez ventilatora. Potpritisak u kotlarnici ne srne preći

vrednost od 0.2 m bar

Član 31.

Odsisni ventilator iz člana 30. ovog pravilnika dimenzioniše se u odnosu na kapacitet kotlarnice tako da količina odsisnog vazduha iz kotlarnice iznosi:

L = (0,7-0,9) Q - ako se vazduh za sagorevanje uzima iz prostora kotlamice;

L = Q - ako se vazduh za sagorevanje uzima direktno spolja, gde je:

L - kapacitet odsisnog ventilatora, u m3 Ih,

Q - ukupni kapacitet kotlarnice, u kVV.

150

I GRUPA

Član 32.

Pri neispravnom radu ili prekidu rada uređaja za prinudnu.ventilaciju morale obustaviti rad gorionika.

Neispravnim radom prinudne ventilacije smatra se odstupanje nadziranog parametra za 30% od zadate vrednosti u trajanju dužem od 1 min. Prinudna ventilacija mora biti kontrolisana i izvedena tako da nijedan električni uređaj u kotlarnici, osim opreme za prinudnu ventilaciju, ne bude pod električnim naponom pre nego što odsisni ventilator ispravno radi najmanje 5 min. Izuzetak su instalacije nužnog osvetljenja i pumpi napojnog sistema postrojenja, jer bi iznenadni pad pritiska doveo do nepoželjnog isparavanja napojne

Sva električna oprema za prinudnu ventilaciju koja je smeštena u prostor kotlarnice ili je odsisnim ventilacionim kanalom povezana sa prostorom kotlarnice mora biti izvedena u odgovarajućoj protiveksplozivnoj zaštiti električnih uređaja koji su namenjeni za upotrebu u prostorima ugroženim od eksplozivnih smeša.

Prinudna ventilacija kontroliše se nadziranjem potrebnog protoka ili potrebnog pritiska u ventilacionim kanalima.

Prilikom aktiviranja bilo kog od zaštitnih uređaja kojima se vrši nadziranje, svi električni uređaji u kotlarnici moraju ostati bez električnog napona, osim nužnog osvetljenja, i pumpi napojnog sistema gde bi iznenadni pad pritiska doveo do nepoželjnog isparavanja vode.

Nužno osvetljenje iz člana 33. ovog pravilnika mora biti izvedeno u odgovarajućoj protiveksplozivnoj zaštiti.

5. DETEKCIJA GASA

Član 35.

Sistem za detekciju gasa obavezno se ugrađuje u

kotlarnice koje se nalaze ispod nivoa okolnog terena i

kotlarnice iz člana 6. ovog pravilnika.

Član 36.

Detekcija gasa je u funkciji kontrole, sa zaštitnim dejstvom na nivou zvučnog i optičkog alarma.

Detekcija gasa se ne srne koristiti u drugim oblicima zaštitnih dejstava, kao što je blokada ili zabravljivanje.

6. GASNA OPREMA

6.1 Glavni zaporni organ

Član 37.

Na cevovodu, na sigurnom i uvek pristupačnom

mestu izvan prostora kotlarnice, mora se obezbediti

zaporni organ za brzo ručno zatvaranje dovoda gasa u

kotlarnicu.

Član 38.

Manipulaciju glavnim zapornim organom za brzo zatvaranje dovoda gasa i rukovanje i čuvanje sredstava za nesmetanu manipulaciju tim organom mogu obavljati samo za to stručno osposobljena lica.

Član 39. Glavni zaporni

organ mora biti jasno obeležen.

6.2 Merenje protoka gasa

Član 40.

Oprema za merenje protoka gasa (merač protoka i pripadajući zaporni organi) prioritetno se smešta u odgovarajuću prostoriju uz kotlarnicu, a ako to nije moguće, u merno regulacionu stanicu ili u kotlarnicu. Ako se oprema za merenje protoka gasa postavlja u kotlarnicu, ona mora biti neposredno iza ulaza gasne cevi u kotlarnicu.

Oprema mora biti zaštićena od mehaničkog oštećenja i toplotnog zračenja.

6.3 Cevovodni razvod

Član 41.

Razvod gasnog cevovoda mora biti takav da gasna instalacija ne bude izložena riziku od mehaničkog oštećenja, toplotnog naprezanja ili hemijskih uticaja. Cevi se ne smeju postavljati ni delimično ni potpuno u podove, stubove, grede, zidove i si.

Cevi se ne smeju postavljati u skladišta ili kroz skladišta tečnih i čvrstih goriva, odvodne kanale, kanalizacione otvore, vozna okna za lift, ventilacione

Cevi se ne smeju postavljati na mesta koja, nisu ventilisana ili su nedovoljno ventilisana, kao što su: cevovodni tuneli, podrumi, prizemlja, prostori nedovoljno visoki za kretanje ljudi, spuštene tavanice itd. Cevi ne mogu sačinjavati sastavni deo konstrukcije niti služiti kao njeno ojačanje.

Član 42.

Razvod gasnog cevovoda mora biti izveden tako da se obezbedi dovoljan razmak između cevi za gas i drugih vodova. Razmak oslonaca i udaljenost cevovoda od zida određuju se prema tabeli 2.

Tabela br.

2. Prečnik cevi, Debljina zida

u mm u mm Razmak Udaljenost

oslonaca od zida nazivni spoljni glatke

cevi cevi sa

navojem

u m u mm

15 21,3 2,6 3,25 2,5 40

20 26,9 2,6 3,25 2,7 50 25 33,7 2,6 3,25 3,0 80 40 48,3 2,6 3,25 3,5 90 50 60,3 2,9 3,65 4,1 110 65 76,1 2,9 5,2 120 80 88,9 3,2 5,6 130 100 114,3 3,6 6,2 150 125 139,7 4,0 6,9 160 150 168,3 4,5 7,6 180 200 219,1 5,9 8,7 210 250 273,0 6,3 9,7 250 300 323,9 7,1 12,2 275 350 355,6 7,1 13,0 300 400 406,4 7,1 14,5 350 450 457,2 7,1 15,5 400 500 508,0 7,1 16,0 400

151

Član 33.

I GRUPA

Gasne cevi se ni pod kakvim uslovima ne smeju po-stavljati na mesta ispod cevi koje sadrže agresivne flui-de ili ispod cevi na kojima može doći do kondenzacije. Prolaz kroz zid izvodi se sa zaštitnom cevi. U kotlarnici, cevovodi se vode slobodno uz zidove, ispod plafona, odnosno uz bok kotla, ispred gasne rampe mora se predvideti mesto za ispuštanje kondenzata i drugih nečistoća.

Član 43.

Spojevi na gasnim cevovodima mogu biti zavareni, sa prirubnicama i navojni.

Spojevi sa prirubnicom dozvoljavaju se za postavlja-nje armatura na cevovod i kad se zahteva rastavljiv spoj.

Navojni spojevi se smeju izvoditi samo kod nadzemnih cevovoda. U tabeli 3 dati su najveći nazivni prečnici cevi koje se mogu spajati pomoću navojnih spojeva zavisno od radnog pritiska gasa.

Tabela br. 3. Dozvoljeni radni pritisak u

bar Nazivni prečnik cevi u mm

1 4 50 40

Član 44.

Svi zavareni spojevi moraju biti izvedeni, u pogledu klasa kvaliteta, prema jugoslovenskom standardu JUSS.T3.010.

Član 45.

Kontrola gasnog cevovoda sastoji se od sledećih faza:

1) vizuelni pregled cevovoda; 2) kontrola zavarenih spojeva; 3) ispitivanje čvrstoće cevovoda; 4) ispitivanje zaptivenosti cevovoda.

Član 46.

Čvrstoća gasnog cevovoda do 100 mbar ispituje se vazduhom ili azotom. Ispitni pritisak je veći od radnog pritiska za 1 bar. Ispituju se novopoloženi cevovodi bez armature i pre bojenja. Pošto se izjednači temperatura cevovoda i okoline, ispitni pritisak ne srne da opadne u toku 30 min.

Zaptivenost gasnog cevovoda pritiska do 100 mbar ispituje se vazduhom ili azotom posle ugradnje armature. Ispitni pritisak mora biti veći za 10% od maksimalnog radnog pritiska, ali najmanje 50 mbar. Pošto se izjednači temperatura cevovoda i okoline, ispitni pritisak ne srne pasti u toku 10 min. Takvom ispitivanju, osim novih cevovoda, podvrgavaju se i cevovodi koji su bili van upotrebe duže od šest meseci, kao i cevovodi posle rekonstrukcije.

Merni instrument mora biti takve tačnosti da se može očitati pad pritiska od 0,1 mbar.

Član 47.

Cevovodi radnog pritiska iznad 100 mbar mogu se ispitivati istovremeno na čvrstoću i na zaptivenost.

Cevovodi radnog pritiska od 100 mbar do 1 bar ispi-tuju se vazduhom ili azotom. Ispitni pritisak je za 3 bar veći od radnog pritiska. Posle čekanja od 3 h, radi izje-dnačenja temperature, ispitivanje traje 2 h. U tom peri-odu očitava se pritisak svakih 10 min i beleže vrednosti radi upisivanja u ispitni dokument. Ispitivanje zadovolja-

va ako u tom periodu nema vidljivog pada pritiska. Me-renje se vrši manometrom klase 0,6 prečnika skale min. 150 mm, a mernog područja 50% iznad ispitnog pritiska.

Za cevovode radnog pritiska od 1 bar do 4 bar ispitivanje se sprovodi na isti način kao za cevovode radnog pritiska do 1 bar, s tim što je ispitni pritisak za 2 bar veći od radnog pritiska gasa. Svi zavareni spojevi na ovim cevovodima moraju biti snimljeni.

Za vreme ispitivanja termometrima se kontroliše izjednačenje temperature i eventualne promene tempera-ture okoline.

Član 48.

Nepropusnost gasne rampe ispituje se prema uputstvu proizvođača gorionika. Ispitni pritisak je dva puta veći od radnog pritiska, a najmanje 100 mbar. Gasna rampa se smatra nepropusnom ako posle 5 min pad pritiska nije veći od 1 mbar.

6.4. Disajni ispušni i odušni vod, vod za

izduvavanje i vod propuštenog gasa

Član 49.

Završeci disajnog, ispušnog i odušnog voda, voda za izduvavanje i voda za odvod propuštenog gasa moraju biti izvedeni u spoljnu atmosferu.

Ispušni otvori disajnog, ispušnog i odušnog voda; voda za izduvavanje i voda propuštenog gasa moraju biti udaljeni od prozora i drugih otvora na zgradama najmanje 1 m.

Nazivni prečnici disajnog, ispušnog i odušnog voda za izduvavanje i voda propuštenog gasa moraju iznositi najmanje DN 20.

Ne dozvoljava se izvođenje ispušnog voda zajedno sa odušnim vodom, vodom za izduvavanje i (ili) vodom za odvod propuštenog gasa.

Na izlaznom otvoru vodova iz ovog člana mora se ugraditi zaštitna mrežica.

6.5 Gasni gorionici

Član 50.

Gasni gorionici mogu biti izvedeni kao sastavni deo generatora toplote ili kao zasebni deo gasne opreme.

Gasnim gorionicima moraju se postizati deklarisani parametri sagorevanja u radu s generatorom toplote na koga se ugrađuju ili čiji su sastavni deo.

Vrednosti temperature, toplotnih opterećenja i preuzete toplote u karakterističnim delovima ložišnog prostora generatora toplote u radu sa odabranim gasnim gorionikom ne smeju biti veće od vrednosti datih u termičkom proračunu ili drugoj dokumentaciji generatora toplote.

Na dimovodnom priključku generatora toplote u radu sa odabranim gasnim gorionikom ne srne se javiti natpritisak u toku pogona. To se ne odnosi na dimovodne sisteme za koje je predviđeno da rade pod stalnim natpritiskom. Ventilatorski gasni gorionici moraju odgovarati sigurnosno-tehničkim zahtevima i biti ispitani u skladu sa standardom JUS M.E3.432.

Pri izboru gasnih gorionika i njihove opreme za određeni generator toplote kapaciteta iznad 120 kVV, u skladu sa standardom JUS M.E3.439, obavezno se izrađuje funkcionalna šema sigurnosne zaštite gasne ložišne instalacije. Funkcionalna šema sigurnosne zaštite gasne ložišne instalacije mora da sadrži:

1) uslove za obezbeđenje sigurnosnog rada gasne ložišne instalacije;

2) periode nadziranja zadatih uslova u toku ciklusa rada gasne ložišne instalacije;

152

I GRUPA

3) vrstu isključivanja gasnog gorionika ako se ne is-pune zadati uslovi.

Ugradnja ventilatorskog gasnog gorionika na generator toplote ne srne izmeniti oblik niti dimenzije ložišnog prostora generatora toplote.

Član 51.

Za generatore toplote nazivnog toplotnog opterećenja do 350 kW dozvoljava se ugradnja gasnog gorionika sa jednostepenom regulacijom (uključeno-

Za generatore toplote nazivnog toplotnog optereće-nja iznad 350 kW zahteva se dvostepena regulacija (maksimalno-minimalno-isključeno), iznad 1200 kW -dvostepena klizna regulacija, a iznad 2400 kVV - konti-nuirana regulacija.

6.6 Generator toplote

Član 52.

Konstrukcija, izbor materijala i izrada generatora toplote moraju biti takvi da generator toplote može izdržati sve uslove rada predviđene tehničkim zahtevima, a da se ne pokažu trajne deformacije ili

Ako u generatoru toplote mogu sagorevati i druga goriva (čvrsta ili tečna), on mora ispunjavati i zahteve koji se postavljaju za svaku vrstu -goriva posebno.

U tehničkoj dokumentaciji svakog generatora toplote moraju biti definisani sledeći parametri:

1) nazivni kapacitet u radu sa gasovitim gorivom; 2) minimalni kapacitet u radu sa gasovitim gorivom; 3) nazivni kapacitet u radu sa alternativnim gorivom: 4) minimalni kapacitet u radu sa alternativnim gori

vom; 5) radni pritisak i temperatura nosioca toplote; 6) dozvoljen maksimalni radni pritisak i temperatura

nosioca toplote; 7) dozvoljen koeficijent viška vazduha; 8) gubitak na strani dimnih gasova; 9) minimalna i maksimalna temperatura izlaznih di

mnih gasova;

10) maksimalni sadržaj CO2; 11) dozvoljeni sadržaj 62 ; 12) stepen korisnog dejstva; 13) dozvoljena temperatura dimnih gasova u karak

terističnim defovima ložišnog prostora; 14) dozvoljena količina preuzete toplote u karakteri

stičnim delovima ložišnog prostora.

Član 53.

Zavisno od vrste nosioca toplote i izrade ložišta generatora toplote, u sistem se ugrađuju pouzdani uređaji za regulaciju, upravljanje i nadziranje najmanje za sledeće veličine:

1) temperaturu i/ili pritisak nosioca toplote; 2) minimalni nivo tečnog nosioca toplote (pad nivoa

ispod utvrđenog); 3) nedovoljan protok nosioca toplote; 4) pritisak u ložištu. Granične vrednosti nabrojanih veličina ispod ili iz-

nad kojih generator toplote može bezbedno izdržati sve predviđene uslove rada moraju biti utvrđene tehničkim uputstvima ili drugom dokumentacijom generatora to-plote, prema jugoslovenskim standardima JUS M. E3.439, JUS M.E6. 120, JUS M.E6.200, JUS M. E6.201, JUS M.E6.202 i JUS M.E6.203.

6.7. Odvod produkta sagorevanja

Član 54.

Ceo sistem za odvod produkata sagorevanja, od priključka na generator toplote do ispuštanja produkata sagorevanja u atmosferu, mora biti u skladu sa odgovarajućim jugoslovenskim standardima.

7. POSEBNI ZAHTEVI ZA PRATEĆE INSTALACIJE

Član 55.

Obavezno je ugrađivanje glavnog prekidača za nužno isključivanje električne energije. Glavni prekidač, odnosno distributivni ormar kotlarnice mora biti smešten van prostora kotlarnice.

Taster za nužno isključivanje instalira se najmanje na jednom mestu, i to na izlazu iz kotlarnice i/ili u neposrednoj blizini evakuacionih puteva. Tasterom za nužno isključivanje svi potrošači moraju se dovesti u beznaponsko stanje, osim instalacija nužnog osvetljenja i pumpe napojnog sistema postrojenja, gde bi iznenadni pad pritiska doveo do nepoželjnog isparavanja napojne vode.

Član 56.

Obavezno je ugrađivanje utičnice napona 24 V za

priključak prenosive ručne svetiljke.

Član 57.

Vodovod i kanalizacija moraju se izvesti u sklopku čitave instalacije objekta, s tim što u kotlarnici mora da se nalazi umivaonik sa slivnikom i nastavkom za gumenu cev nazivnog otvora DN 20.

Član 58.

Kanalizacioni odvodi i odvodi za umivaonik i slično moraju biti izrađeni tako da se ne može doći do direktne veze između kotlarnice i glavne kanalizacije.

Smatra se da su uslovi zadovoljeni ako je odvodna cev opremljena sifonom i ako je priključena na ventilisanu cev glavne kanalizacije ili na odvodni šaht koji se nalazi izvan kotlarnice i koji se direktno ventiliše.

Član 59.

Pravilnim lociranjem kotlarnice i po potrebi, dodatnom ugradnjom zvučne izolacije mora se sprečiti nastajanje i širenje buke i vibracija iznad dozvoljenih

8. PROJEKTOVANJE, GRAĐENJE I PRVO PUŠTANJE U POGON

Član 60.

Tehnička dokumentacija gasne kotlarnice sastoji se od: 1) projektne dokumentacije; 2) projektne dokumentacije izvedenog stanja: 3) izveštaja 0 ispitivanju za elektroradove; 4) zapisnika 0 ispitivanju na čvrstoću; 5) zapisnika o ispitivanju na zaptivenost; 6) izveštaja 0 vizuelnom pregledu; 7) zapisnika o funkcionalnom ispitivanju; 8) dokumenta 0 prvom puštanju u pogon.

153

I GRUPA

Član 61.

U projektnoj dokumentaciji gasne kotlarnice definišu se: 1) vrsta goriva; 2) vrsta nadgledanja; 3) maksimalno opterećenje; 4) radni pritisci gasa; 5) lokacja objekta;

6) trasa cevovoda; 7) tehnički podaci o opremi; 8) dispozicija opreme; 9) sistem ventilacije;

10) sistem odvođenja produkata sagorevanja; 11) postupak u slučaju grešaka u toku pogona; 12) zaštita od požara i eksplozije; 13) zaštitna i radna dejstva; 14) zaštitna vremena sigurnosnih uređaja.

Član 62.

Za elektroradove moraju se pribaviti izveštaji o ispitivanju:

1) otpornosti petlje; 2) otpornosti uzemljenja; 3) otpornosti izolacije: 4) stepena mehaničke zaštite komandnog ormara; 5) funkcionalne kontrole komandnog ormara, koju

vrši proizvođač; 4) ugrađene opreme u sklopu električne instalacije

kotlarnice (rasvetna tela, utičnice, motori, tasteri za nužno isključenje, rasklopni aparati, termostati, presostati, sonde, granične sklopke, sistem detekcije, kaloriferi).

Za svaki deo opreme gasne instalacije mora da

postoji tehničko uputstvo.

Član 64.

Uputstvo o rukovanju i održavanju gasne kotlarnice mora se postaviti na vidno mesto u kotlarnici.

Sastavni deo uputstva iz stava 1. ovog člana čini uputstvo o rukovanju gasnom ložišnom instalacijom.

Uputstvo o rukovanju gasnom ložišnom instalacijom

mora da sadrži:

1) šeme izvedenog stanja gasne ložišne instalacije i električne opreme;

2) funkcionalnu šemu sigurnosne zaštite gasne lo žišne instalacije;

3) opis gasne ložišne instalacije i njenih sigurnosnih tehničkih uređaja;

4) način rukovanja električnom instalacijom; 5) postupak prilikom puštanja u pogon; 6) postupak prilikom pojave smetnji; 7) postupak pri dužem prekidu rada postrojenja; 8) postupak kontrole za sigurnost i zaštitu gasne

ložišne instalacije; 9) postupak u slučaju opasnosti.

Postupci vršenja kontrole sistema za sigurnost i zaštitu gasne ložišne instalacije iz tačke 8. stava 3. ovog člana utvrđuje se u skladu sa tehničkim uputstvom proizvođača gasnog gorionika i generatora toplote, a periodi vršenja kontrole moraju biti u skladu sa članom 73. ovog pravilnika.

Član 65.

Kad je gasna instalacija završena, a pre nego što se gas pusti u instalaciju, pristupa se ispitivanju instalacije na čvrstoću i zaptivenost prema odredbama čl. 46, 47. i 48. ovog pravilnika, o čemu se sačinjavaju zapisnici.

Član 66.

Ako instalacija zadovoljava uslove u pogledu čvrstoće i zaptivnosti, pristupa se vizuelnom pregledu kojim se proverava da li su oprema i uređaji isporučeni i ugrađeni prema odobrenoj projektnoj dokumentaciji o čemu se sastavlja izveštaj.

Član 67.

Posle vizuelnog pregleda, proverava se pravilnost funkcionisanja gasne instalacije. Posebno se proverava ispravnost podešavanja i povezivanja sigurnosne i regulacione opreme, posle čega se pristupa izradi zapisnika o izvršenom funkcionalnom ispitivanju.

Član 68.

Posle završenih pregleda, provera i ispitivanja, sastavlja se dokument o prvom puštanju u pogon gasne instalacije, koji sadrži: rezultate ispitivanja, zaključke o usaglašenosti sa ovim pravilnikom, opis uređaja i opreme za ispitivanje, imena i stručnu spremu lica koja su vršila ispitivanja i datum ispitivanja.

9. EKSPLOATACIJA

Član 69.

Rad gasne ložišne instalacije u fazi eksploatacije može nadgledati lice sa proverenom stručnom osposobljenošću za rad na konkretnoj opremi i

U toku nadgledanja mora se izvršiti sledeće: a) puštanje u pogon i kontrola ispravnosti rada i

zaustavljanja, u skladu sa uputstvom za rukovanje; b) pri uključivanju gasne ložišne instalacije, a posle

ispada koji može biti posledica radnje rukovaoca ili dejstva zabravljivanja, mora se nadgledati tok čitavog programa od početka "zahteva u toploti", prema funkcionalnoj šemi;

v) pregled gasne lož išne instalacije sa odgovarajućim priborom radi obezbeđenja njenog pravilnog rada i tačnog funkcionisanja, posebno radi obezbeđenja zaptivnosti spojeva, cevi i armatura, u skladu sa zahtevima člana 73. ovog pravilnika;

g) kontrola sistema za sigurnost i zaštitu gasne ložišne instalacije prema utvrđenoj proceduri, koja se definiše u uputstvu za rukovanje;

d) blagovremeno izveštavanje o svim uočenim nedostacima i izvršenim prepravkama na gasnoj ložišnoj instalaciji;

đ) vođenje dnevnika loženja.

Član 70.

U dnevnik loženja treba čitko i neizbrisivo upisati sva zapažanja o uočenim nedostacima i popravkama gasne ložišne instalacije u toku nadgledanja, kao i sledeće podatke, sa tačno naznačenim vremenom njihovog uzimanja:

1) opterećenje gasnog gorionika; 2) pritisak gasa ispred i iza regulatora pritiska na

gasnoj rampi; 3) temperatura produkata sagorevanja na izlazu iz

generatora toplote; 4) temperatura i/ili pritisak nosioca toplote;

5) izgled sagorevanja;

6) stabilnost plamena. U dnevnik loženja upisuju se i rezultati postupaka

sprovedenih prema odredbama člana 73. ovog pravilnika.

154

I GRUPA

Član 71.

Stalno nadgledanje gasne ložišne instalacije obave-zno je za kotlarnice sa:

1) generatorima toplote na koje se odnosi propis za P

izradu i upotrebu parnih kotlova, jja^jjjj^gudova, pregre- jača pare i zagrejača vode; " ~

2) vrelouljnim kotlovima;

3) poluautomatskim gasnim gorionicima. Stalno nadgledanje obavlja se u neposrednoj blizini

gasne ložišne instalacije ili u kontrolnoj prostoriji. U kontrolnoj prostoriji moraju se nalaziti zvučni

alarm i svetlosna signalizacija, koji se moraju uključiti prilikom svakog zabravljivanja gasne ložišne instalacije. Pre otklanjanja kvara na gasnoj ložišnoj instalaciji koji je doveo do isključivanja gasnog plamenika može se is-ključiti zvučni alarm. Ako se nadgleda više od jedne gasne ložišne instalacije, u kontrolnoj prostoriji mora biti izvedena svetlosna signalizacija za svaku instalaciju posebno.

Član 72

Periodično nadgledanje gasnih ložišnih instalacija dozvoljeno je za kotlarnice u kojima se nalaze automat-ski regulisane, upravljane i nadzirane gasne ložišne instalacije koje nisu obuhvaćene članom 71. ovog pra-vilnika.

Periodično nadgledanje može biti najmanje sedmo-dnevno i jednodnevno. Sedmodnevno nadgledanje do-zvoljeno je za gasne ložišne instalacije koje udovoljava-ju sledećim zahtevima.

1) da je omogućeno programirano ili daljinsko uklju čivanje - isključivanje na početku i kraju dnevnog pogo na;

2) da pojedinačno opterećenje generatora toplote nije veće od 1200 kW;

3) da instalisani kapacitet kotlarnice, ako su instali- sane gasne ložišne instalacije, nije veći od 2400 kW.

Za ostale kotlarnice koje ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana zahteva se najmanje jednodnevno perio-dično nadgledanje.

Nadgledanjem u smislu stava 2. ovog člana ne sma-tra se nadgledanje radnji i postupka prilikom uključiva-nja i isključivanja gasne ložišne instalacije.

Periodična nadgledanja obavljaju se u objektu gas-ne ložišne instalacije.

10. PROVERE, PREGLEDI, KONTROLE I ISPITIVANJA

Član 73.

Obavezne su redovne provere, pregledi, kontrole i ispitivanja gasne ložišne instalacije radi postizanja i održavanja pouzdanosti i sigurnosti rada.

Minimalni obim i maksimalni rokovi provere, pregle-da i kontrola, sa ispitivanjem funkcionalnosti zaštitnih kola, dat je u tabeli 4.

Preglede vrši stručno lice osposobljeno za puštanje u pogon i održavanje postrojenja određenog tipa.

Kontrole i ispitivanja obavezni su za postrojenja je-diničnog opterećenja većeg od 350 kW, a vrše ih zajed-no lica mašinske i elektrotehničke struke, posebno stru-čno osposobljena za tu vrstu poslova. Kontrole i ispiti-vanja obuhvataju proveru svih uslova utvrđenih funkci-onalnom šemom sigurnosne zaštite gasne ložišne in-stalacje.

Godišnji pregledi i ispitivanja gasne ložišne instala-cije moraju se izvršiti pre početka sezone loženja.

Ako je predviđeno da se pregledi izvrše dva puta godišnje, jedan pregled se obavezno vrši na početku sezone loženja, a drugi u toku sezone loženja.

Za kotlarnice. koje rade neprekidno više od sedam rheseci, kontrolni pregledi i ispitivanja vrše se posle redovnog remonta i servisa.

Tabela br. 4. Predmet provere, pregleda, kontrole i ispitivanja

Provera Pregled Kontrola

i

ispitivanj

e 1 2 3 4 1. Gasni gorionik (glavni gorionik i gorionik za potpaljivanje) 1.1. Ispravnost: a) vatrostalnog materijala (plamene glave) b) prozora za osmatranje v) uređaja za stabilizaciju g)otvora za ispuštanje gasa i vazduha d) Plamene glave gorionika (metalni deo)

godišnje

2. Sistem za potpaljivanje 2.1 Ispravnost a) elektorda i izolacije b) kablovi (spoljašnji) c) transformator d) priključaka 2.2. Funkcionalnost: a) udaljenost elektroda b) radne faze

godišnje godišnje

3. Zaštita od nestanka plamena 3.1 Ispravnost: a) uređaja za otkrivanje plamena b) ožičenja i priključaka 3.2 Funkcionalnost

godišnje dva puta godišnje

godišnje

4. Sagorevanje 4.1 Izgled sagorevanja 4.2 Opterećenje (gorionik) 4.3 Stabilnost plamena 4.4 Sadržaj dimnih gasova (CO2, CO, O2,NO3) 4.5 Vrednost temperature izlaznih dimnih gasova-na maksimalnom i minimalnom opterećenju 4.6 Dinamika pregleda rukovaoca prema zahtevima čl. 71. i 72. ovog pravilnika

dva puta godišnje godišnje

godišnje

5. Regulacija protoka vazduha i gasa 5.1 Stanje uređaja za rad podesive klapne vazduha 5.2 Zaprljanost

godišnje godišnje

6. Ventilator vazduha za sagorevanje 6.1 Za ispravno stanje pokretnog mehanizma: a) remen i prenosni kaiš b) spojnice 6.2 Zaprljanost 6.3 Ležišta (Zamena ležišta vrši se prema uputstvima proizvođača) 6.4 Pričvršćivanje obrtnog kola ventilatora na pogonsku osovinu

godišnje godišnje godišnje godišnje

155

I GRUPA

Predmet provere, pregleda, kontrole i ispitivanja

Provera Pregled Kontrola i ispitivanj

e

1 2 3 4 7. Gasni cevovodi sa opremom za merenje, regulaciju i sigurnosnu zaštitu 7.1 Zaptivnost (Pre ispitivanja zaptiveno-ti gasnih cevovoda. mora se ispitati interna zaptivenost prvog ručnog ventila.) 7.2 Funkcionalnost: a) sistema za ventilaciju kotlarnice b) sistema disajnih i ispušnih vodova c) sistema odušnih vodova, voda za izduvavanje i voda propuštenog gasa 7.3 Stanje pričvršćenja i oslanjanje cevovoda

dva puta

godišnje

godišnje godišnje

8. Ručni zaporni organ

Unutrašnja zaptivnost 8.2 Lako i jednostavno prilaženje i upotreba

dva puta

godišnje

godišnje godišnje

9. Filtri 9.1 Zaprljanost

dva puta

godišnje

godišnje

10. Regulatori pritiska 10.1 Funkcionisanje i podešenost 10.2 Stanje radnih delova 10.3 Zaprljanost 10.4 Podešavanje

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje 11. Sigurnosni zaporni uređaji 11.1 Funkcionalnost (Rukovalac vrši kontrolu na osnovu uputstva za rukovanje) 11.2 Unutrašnja zaptivenost 11.3 Ispravnost: a) zaptivnog materijala b) površine naleganja c) ventila d) radnog sistema (Ako se primenjuje automatsko ispitivanje zaptivenosti sigurnosno-zapornih uređaja, neće se primenjivati tač. 11.1 i 11.2)

mesečno

dva puta godišnje godišnje

godišnje

12. Oprema za automatsko ispitivanje zaptivenosti 12.1 Funkcionalnost 12.2 Ispravnost

dva puta godišnje

godišnje

13. Sigurnosni prekidni ventili 13.1 Funkcionalnost 13.2 Unutrašnja zaptivenost 13.3 Ispravnost: a) zaptivnog materijala b) površine naleganja c) ventila g) radnog sistema

godišnje godišnje

14. Sigurnosni odušni ventil 14.1. Funkcionalnost 14.2. Unutrašnja zaptivenost 14.3 Ispravnost: a) zaptivnog materijala b) površine naleganja v) ventila g) radnog sistema

godišnje godišnje

Predmet provere, pregleda, kontrole i ispitivanja

Provera Pregled Kontrola i spitivanje

1 2 3 4 15. Prekidač na pritisak (gasa i vazduha) 15.1 Funkcionalnost 15.2 Pravilno podešavanje

godišnje

godišnje godišnje

16. Sigurnosna vremena 16.1 Vreme pretprove-travanja 16.2 Granično vreme potpa-Ijivanja mešavine vaz-duha i gasa gorionika za potpaljivanje 16.3 Granično vreme potpaljivanja mešavine vazduha i gasa glavnog plamenika 16.4 Ukupno vreme zatvaranja

godišnje dva puta godišnje dva puta godišnje godišnje

godišnje

17. Granični prekidači 17.1 Funkcionalnost 17.2 Podešenost 17.3 Ispravnost

godišnje godišnje

18. Deo gasne ložišne inst. na dimovodnoj strani 18.1 Zaprljanost (Viša temp. sagorelih gasova od temp. koja je zabeležena prilikom prethodne kontrole može biti značajna indikacija o zaprijanosti.) 18.2 Spoljašnja zaptivenost (Tačke posmatranja su priključak gorionika na prednjoj strani kotla, dimovodna vratanca i spojevi dimovodnih kanala na strani nosioca toplote.)

godišnje (nadležna dimničarsk

a RO)

godišnje (nadležna dimničarsk

a RO)

19. Uređaji za upravljanje regulaciju i nadziranje (integralni deo generatora toplote) 19.1 Nivo tečnosti a) funkcionalnost b) podešenost 19.2 Protok a) Funkcionalnost b) Podešenost 19.3.Temperatura a) Funkcionalnost b) Podešenost 19.4 Pritisak a) Funkcionalnost b) Podešenost

mesečno

godišnje godišnje

20. Regulaciona i/ili zaporna dimovodna klapna 20.Uspravnost: a) tačke vešanja ili rotacije b) sistema za upravljanje klapnom 20.2 Zaprljanost (Ako podešavanje ne daje zadovoljavajući rezultat, odgovarajući delovi moraju se očistiti) 20.3 Pravilno zabravljivanje Napomena: To se odnosi na zabravljivanje stalno podešenih regulacionih dimovodnih klapni

godišnje godišnje

156

I GRUPA

Predmet provere, pregleda, kontrole i ispitivanja

Provera Pregled Kontrola i ispitivanje

1 2 3 4 21. Dimna promaja i uređaji za nadziranje pritiska u ložištu 21.1 Funkcionalnost 21.2Podešenost

godišnje godišnje

22. Elektrokomandni panel sa opremom koja je ugrađena

godišnje godišnje

23. Signalne sijalice

23.1 Funkcionalnost godišnje godišnje

24. Sistem za detekciju

gasa 24.1 Vizuelni

pregled 24.2

Funkcionalnost 24.3

Baždarenje

kvartalno

kvartalno

kvartalno

godišnje

godišnje

godišnje

11. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 74.

Na gasne kotlarnice izgrađene i stavljene u pogon pre stupanja na snagu ovog pravilnika primenjuje se samo odredba člana 73. ovog pravilnika.

Član 75.

Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku šest meseci

od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

Pravilnik o tehničkim normativima za projektOVaTijš,«-građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica objavljene u "Službenom listu SFRJ", broj 10/1990 a izmene i dopune u broju 52/1990. U zbirci je dat ispravljen i dopunjen tekst. Ovaj pravilnik je stupio na snagu 23. avgusta 1990. godine.

Pravilnikom se propisuju tehnički uslovi za kotlarnice ukupnog kapaciteta iznad 50 kW. Ukupni kapacitet odnosi se samo na kotlove koji kao gorivo troše gas. Ukoliko se u kotlarnici nalaze i kotlovi koji troše čvrsta goriva a kapacitet gasnih kotlova prelazi 50 kVV ćela kotlarnica mora se tretirati kao gasna.

Najčešće se kao gasovito gorivo koristi prirodni gas. Gustina prirodnog gasa iznosi 0,55 do 0,70 od

gustine vazduha što znači da je on lakši od vazduha i da ima osobinu da se skuplja u gornjim delovima

Smeša propan-butana rede se koristi kao gorivo u većim kotlarnicama. Relativna gustina (odnos prema gustini vazduha) smeše propan-butan-vazduh iznosi 1,15 do 1,22 što znači da je ta smeša teža od vazduha i skuplja se u donjim zonama prostorija kao i u udubljenjima u podu.

Relativna gustina gasova koji se koriste kao gorivo utiče na definisanje uslova za ventilaciju odnosno na određivanje zona opasnosti u kotlarnici.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na kotlarnice koje se nalaze u sastavu stambenog ili sličnog objekta u kome se zadržava ili boravi veći broj ljudi u kojima najveći dozvoljeni radni pritisak gasa iznosi 100 mbar. Ova odredba ukazuje da gasne kotlarnice u stambenim objektima, bolnicama, školama, pozorištima, bioskopi-ma, hotelima, poslovnim zgradama, trgovačkim centri-ma i sličnim objektima ne mogu koristiti gas čiji je radni pritisak veći od 100 mbar. Ukoliko kotlovi zahtevaju veći

radni pritisak kotlarnica se mora smestiti u poseban građevinski objekat.

Odredbe pravilnika ne odnose se na generatore toplote (kotlove, gasne bojlere i grejače vazduha) u kojima pored gasovitog goriva istovremeno sagorevaju i druga goriva. Međutim, pravilnik se odnosi na kotlove koji imaju kombinovani gorionik (na primer: gas-mazut) jer u njima sagoreva jedna vrsta goriva (ili gas ili mazut). Pravilnik se ne odnosi na industrijska ložišta (sušare, rotacione peći i si.), postrojenja koja delimično ili potpuno služe za proizvodnju električne energije (gasne turbine i gasni motori spregnuti sa elektrogeneratorima), postrojenja kod kojih jedinično opterećenje gorionika prelazi 30 MVV i na instalacije za

Gasna kotlarnica može biti izgrađena kao poseban objekat ili može biti u sastavu objekta druge namene. Kad je kotlarnica u objektu druge namene a objekat nije viši od 22 m kotlarnica može biti u bilo kom delu objekta. U objektima visine od 22 do 40 m kotlarnica može biti na krovu objekta ili u posebnom objektu koji je prislonjen uz visoki objekat. Gasna kotlarnica za objekte visine iznad 40 m mora biti u posebnom objektu pored visokog objekta.

157

I GRUPA

f) Lokacija

kotlarnice

a. Kotlamica kao slobodnostojeći objekat b. Kotlarnica u podrumu c. Kotlarnica u suterenu d. Kotlarnica na poslednjoj etaži e. Kotlarnica u potkrovlju f. Kotlarnica na krovu

Mesto za gasnu kotlarnicu mora biti određeno tako da u slučaju izbijanja požara u kotlarnici ne bude ugro-žen ceo objekat a posebno deo gde borave ljudi Pod određenim okolnostima u kotlarnici može doći i do eks-plozije gasa. Zbog toga kotlarnica treba da bude smeš-tena tako da se obezbedi rasterećenje pritiska nastalog pri eksploziji u cilju sprečavanja rušenja celog objekta. Zato je najpovoljnije da kotlamica ima jedan spoljni zid postavljen prema otvorenom prostoru. Prozori i otvori na tom zidu služe kao odušni otvori. Iz istih razloga kotlarnica ne srne da bude ukopana više od 2/3 svoje

visine a gornja trećina mora biti u slobodnom prostoru. Iz navedenih uslova proizlazi da kotlarnica ne srne biti u sredini objekta jer bi eksplozija u njoj izazvala rušenje celog objekta.

Zbog opasnosti od eksplozije, kotlarnica u objektima u kojima se stalno ili povremeno okuplja veći broj ljudi mora imati najmanje dva zida u slobodnom prostoru i ne mogu ni u kom slučaju biti ispod nivoa okolnog terena.

Pored gornjih uslova u pogledu lokacije koji proizla-ze iz primene gasa kao goriva, kod kotlarnica sa parnim kotlovima moraju se primenjivati i uslovi koji proizlaze iz opasnosti od eksplozije samih kotlova (sudova pod pri-tiskom). Ti uslovi sadržani su u Pravilniku o tehničkim propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregrejača pare i zagrejača vode ("Službeni list SFRJ", broj 7/1957, 22/1957, 3/1958, 56/1972 i 61/1972). Pravilnikom je određeno da se srednji i veliki parni kotlovi mogu smeštati u objektima koji su prislo-njeni uz neki drugi objekat ili u poseban objekat. Kotlar-nice sa velikim parnim kotlovima ne smeju se smeštati u zgrade namenjene za stanovanje.

Preporučuje se da kotlarnice koje proizvode paru iznad 0,5 bara natpritiska, kao i one koje proizvode vre-lu vodu iznad 110 °C budu napravljene kao poseban građevinski objekat.

Kotlarnice koje služe isključivo za centralno grejanje i pripremu tople vode, po pravilu se postavljaju u prostoriju koja je u sastavu objekta.

Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu vi-sokih objekata od požara ("Službeni list SFRJ", broj 7/1984) definisani su posebni uslovi za lokaciju kotlarni-ca. Ako se u kotlarnicama za zagrevanje vode na cen-tralno grejanje koristi gas kotlarnica se obavezno pos-tavlja na najviši sprat. Ova odredba važi za sve zgrade sa prostorijama za boravak ljudi čiji se podovi najvišeg sprata nalaze najmanje 22 m iznad najniže kote terena na koji je moguć pristup vatrogasnim lestvama ("visoki. objekti"). U prostoriju kotlarnice postavljene na krovu mora se ulaziti samo sa terase. Takva kotlarnica snab-deva se gasom pomoću cevovoda koji se postavlja sa spoljne strane objekta na zidu bez otvora, a ako je zid sa otvorom cevovod se postavlja 2 m od otvora i zašti-ćuje od uticaja kiše, snega i visokih temperatura. Ako kotlarnica radi sa gasovima težim od vazduha ventilaci-oni otvori treba da budu uz pod kotlarnice ispod čijeg nivoa ne smeju biti prozori i drugi otvori koji pripadaju stanovima zadnjih spratova.

Pravilnik o gasnim kotlarnicama dozvoljava da kot-larnice budu smeštene u objektu koji je prislonjen uz visoki objekat. U tom slučaju moraju biti ispunjeni sle-deći uslovi:

- zid objekta uz koji se prislanja kotlarnica ne srne da ima otvore na visini od najmanje 5 m iznad kotlar nice,

- zid kotlarnice prema objektu treba da bude otporan prema požaru najmanje 180 minuta,

- krovna konstrukcija i krovni pokrivač kotlarnice moraju biti izrađeni samo od negorivog materijala,

- na zidu kotlarnice prema objektu ne srne postojati veza sa objektom.

U gasnim kotlarnicama postoji izrazita opasnost od požara i eksplozije jer su prisutna sva tri faktora požara. Prisutne su gorive materije (gorivi gas), izvor toplote (plamen i usijane površine) i vazduh u količini dovoljnoj za sagorevanje. Da bi se sprečila opasnost od požara moraju se preduzeti sledeće mere:

158

I GRUPA

- eliminisanje gorivih materija iz prostorije kotlarnice, - sprečavanje kontakta gorive materije i otvorenog

plamena ili usijanih površina. Prva mera se ostvaruje sprečavanjem curenja gasa

na prirubničkim i drugim spojevima cevovoda i opreme (ventili i dr.). Sve druge gorive materije (mazivo, boje, razređivači, sredstva za pranje i dr.) ne smeju se držati u kotlarnici.

Konstrukcija kotlarnice i njene obloge moraju biti napravljene od negorivog materijala.

Pravilnikom je određeno da se u kotlarnici mogu ko-ristiti isključivo negorivi materijali. Sam građevinski ob-jekat (zidovi, krov, podovi, vrata i dr.) treba da ima ot-pornost prema požaru od najmanje 30 minuta. Ukoliko je kotlarnica prislonjena uz drugi objekat, na zidu izme-đu kotlarnice i objekta ne srne biti otvora. Ako su oba objekta iste visine taj zid treba da nadvisi krovnu kons-trukciju za 50 cm radi sprečavanja preskoka požara. Otpornost građevinske konstrukcije prema požaru utvr-đuje se na način propisan u Pravilniku o obaveznom atestiranju elemenata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda ("Službeni list SFRJ", broj 24/1990).

Svi prodori gasnih, toplovodnih, vodovodnih i drugih cevi, kao i električnih i drugih instalacija kroz zidove, pod ili strop kotlarnice moraju biti dobro zadihtovani, a međuprostor zazidan negorivim materijalom iste otpor-nosti na požar.

Pošto se za gasne kotlarnice zahteva da zidovi i krov moraju imati otpornost prema požaru od 30 minu-ta, na svim mestima gde kanali prolaze kroz zidove otporne prema požaru treba da budu postavljene proti-vpožarne klapne. Otpornost klapni treba da bude jed-naka otpornosti protivpožarnog zida. Način postavljanja klapni i ostali uslovi za njihovo funkcionisanje određeni su u Pravilniku o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciu ili klimatizaciju.

Kotlarnice veće od 40 m2 ili kapaciteta većeg od

350kW moraju imati najmanje dva izlaza, po mogućnos-ti na suprotnim stranama prostorije, od kojih mora naj-manje jedan voditi direktno u slobodan prostor.

Vrata kotlarnice koja vode prema slobodnom prosto-ru moraju biti od negorivog materijala, dok vrata koja vode u susedne prostorije moraju biti od vatrootpornog materijala iste otpornosti na požar kao i zid na kome se nalaze. Vrata na izlazima se moraju otvarati u smeru izlaska iz kotlarnice.

Kotlarnica mora da ima najmanje jedan prozor i to na spoljašnjem zidu.

Navedene mere su preventivnog karaktera i imaju za cilj da spreče nastajanje požara. Za gašenje požara pravilnikom je predviđena mobilna oprema i hidrantska mreža. Hidrantska mreža u gasnoj kotlarnici mora da zadovoljava uslove iz Pravilnika o tehničkim normativi-ma za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ", broj 30/1991).

Svaka kotlarnica mora biti snabdevena i mobilnom opremom za gašenje požara, koju čine:

- dva S - 6 i jedan CO2 - 5 aparat, za kotlarnice po vršine do 50 m

2,

- dva S - 9, jedan S-6 i jedan CO2 - 5 aparat, za kot larnice površine od 50-400 m

2,

- za kotlarnice površine veće od 400 m2 izbor apa

rata treba vršiti prema objašnjenju koje je priloženo uz Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija, koji je sastavni deo prvog dela ove zbirke.

U gasnim kotlarnicama može doći do eksplozije a to je slučaj kada dođe do paljenja gasa koji je iscurio u prostoriju kotlarnice u količini dovoljnoj da stvori eksplo-zivnu smešu sa vazduhom.

Eksplozivna smeša je smeša određene količine go-rivog gasa sa vazduhom kod koje nakon inicijalnog pa-ljenja nastaje lančano sagorevanje u formi eksplozije. Donja granica eksplozivnosti je najveći procenat zap-reminskog odnosa eksplozivnog gasa u smeši gasa i vazduha ispod stehiometrijske koncentracije, kod koga još ne dolazi do eksplozije nakon inicijalnog paljenja. Eksplozivne granice za prirodni gas koji se uvozi iz SSSR-a su od 4 do 16% (zapreminskih) a za smešu propan-butana su od 1,9 do 9,5% (zapreminskih).

U cilju zaštite od eksplozije prvenstveno treba spre-čiti curenje gasa u prostor kotlarnice i stvaranje eksplo-zivne smeše. To se postiže kvalitetnim zaptivanjem prirubničkih i navojnih spojeva i kvalitetnom izradom uređaja kroz koje prolazi gas (ventili, regulatori, gorio-nik i dr.).

Druga mera za sprečavanje eksplozije je obezbe-đenje efikasne ventilacije sa ciljem da se izvrši razređi-vanje smeše gasa i vazduha tako da se procenat gasa u smeši spusti ispod donje granice eksplozivnosti. U takvoj situaciji smeša je siromašna i nema uslova za eksplozivno sagorevanje. Ukoliko se procenat gasa u smeši sa vazduhom spusti ispod 10 % od donje granice eksplozivnosti može se smatrati da u kotlarnici nema opasnosti od eksplozije i da je tada kotlarnica zona si-gurnosti, u tom slučaju ne moraju se primeniti posebne mere za zaštitu od eksplozije.

Ventilacija gasne kotlarnice može biti prirodna i pri-nudna.

Da bi se sprečile neželjene posledice eksplozije ga-sna kotlarnica treba da ima takozvane odušne površine čijim se otvaranjem smanjuje dejstvo udarnog talasa (pritiska) koji nastaje pri eksploziji. Odušne površine su prozori, žaluzine, lanterne, i si. Odušne površine ne smeju biti okrenute prema susednim objektima u kojima borave ljudi niti prema javnim površinama (ulice, trgovi, šetališta). Vrlo često se kao rešenje za rasterećenje pritiska eksplozije koriste lake krovne konstrukcije. U propisu koji se odnosi na parne kotlove definisani su uslovi za izvođenje krovnih konstrukcija jer u tim kotlar-nicama postoji opasnost od eksplozije samih kotlova.

Prema tački 2.9. JUS-a N.S8.007 kotlarnica se sma-tra "zonom opasnosti 2", tj. zona sa blažim zahtevima, što znači da se normalno u kotlarnici ne očekuje pojava gasa osim u slučaju pojave kvara na gasnoj instalaciji. "Zona opasnosti 2" se proteže i u sve zatvorene prosto-rije bez ventilacije koje imaju otvore prema kotlarnici. Zona opasnosti se može ograničiti samo na prostor kotlarnice, ako se taj prostor odvoji od okolnog prostora tampon zonom u kojoj vlada natpritisak od minimalno 50 Pa ili ako se stvori potpritisak u čitavom prostoru kotlarnice.

Provetravanje gasnih kotlarnica vrši se u cilju obez-bedivanja standardnih radnih uslova, dovođenje vazdu-ha za sagorevanje i razrađivanje eventualno iscurelog gasa do ispod donje granice eksplozivnosti. Provetra-vanje mora biti prirodno a ako to nije moguće vrši se prinudno provetravanje. Kotlarnice u kojima su kotlovi sa atmosferskim gorionicima odnosno gorionicima bez ventilatora provetravaju se samo prinudnim putem. Pri-rodna ventilacija se ostvaruje na bazi razlike u gustini vazduha. Da bi se obezbedilo efikasno provetravanje potrebno je da dovodni otvori budu pri podu i to po mo-gućnosti .po celoj dužini kotlarnice a odvodni otvori pri plafonu takođe po celoj dužini kotlarnice. Odvodni otvori mogu biti i na plafonu i to na više mesta. Takvim raspo-

159

I GRUPA

redom otvora obezbeđuje se potpuno provetravanje svih delova kotlarnice i sprečava se stvaranje zona u kojima bi moglo doći do skupljanja gasova što je karak-teristika gasova težih od vazduha.

Kod kotlarnica većih kapaciteta u zimskom periodu dolazi do intenzivnog strujanja vazduha kroz prostorije sa kotlovima. Ukoliko se vazduh za sagorevanje uzima iz prostorije, njegova niska temperatura se odražava na rad kotlova. Žaluzine na dovodnim otvorima treba da budu fiksne tako da je onemogućeno njihovo zatvaranje i ometanje prirodne ventilacije.

Pravilnikom je data mogućnost da se kotlarnice pos-tavljaju u prostorije koje su ukopane do 2/3 svoje visine ali za njih nisu precizirani uslovi provetravanja. U takvim slučajevima dovod vazduha se vrši kroz okno (šaht) čija površina poprečnog preseka treba da bude za 50% veća od izračunate potrebne površine dovodnog otvora. Donja ivica otvora za dovod treba da bude najmanje 0,3 m iznad dna okna. Otvor okna mora biti zaštićen rešet-kom. Dovod vazduha se može ostvariti i pomoću venti-lacionog kanala sa žaluzinom na bočnom zidu ili plafo-nu. Kraj kanala treba da bude skošen pod uglom od 45 a gornji kraj takvog otvora treba sa bude najmanje 0,3 m od poda kotlarnice. Otvori za odvod vazduha treba da budu ispod plafona (vidi sliku).

Dovod i odvod vazduha u kotlarnice ispod nivoa terena

Prinudna ventilacija primenjuje se samo kad nije moguće izvesti prirodnu ventilaciju. Kod takvog načina ventilacije odvod vazduha vrši se ventilatorom a vazduh se u prostoriju dovodi prinudnim putem preko otvora sa žaluzinama. Pošto mnoge kotlarnice rade sa prekidom u toku noći može se dogoditi da u tom periodu dođe do curenja gasa. Zbog toga se kotlarnica u takvoj situaciji klasifikuje kao zona opasnosti 2 shodno odredbama sadržanim u JUS N.S8.007. Da bi se kotlarnica pretvori-la u zonu sigurnosti potrebno je da se pre starta kotlova izvrši predventilacija kotlarnice i odstranjivanje prisut-nog gasa. Smatra se da je dovoljno da se izvrši petos-truka izmena vazduha u kotlarnici da bi se odstranila gasna smeša i postigla koncentracija ispod 10% od donje granice eksplozivnosti. Trajanje predventilacije zavisi od odabranog kapaciteta ventilatora i veličine kotlarnice.

Električni uređaji koji treba da rade u uslovima kada je prisutna eksplozivna smeša gasova treba da budu u protivekspiozivnoj zaštiti, To se odnosi na svetiljke nuž-nog osvetljenja, odsisni ventilator i uređaj za kontrolu rada ventilatora. Svi ostali uređaji koji mogu biti u obič-noj izvedbi moraju biti blokirani. Električni uređaji koji su u protivekspiozivnoj zaštiti treba da odgovaraju slede-ćim standardima:

- JUS N. S8.011 - Opšti zahtevi za konstrukciju protiveksplozijski zaštićenih električnih uređaja name-

njenih za upotrebu u prostorima ugroženim od eksplozi-

vne atmosfere - JUS N.S8.090 - Zahtevi za električne instalacije i

uređaje u prostorima ugroženim od eksplozivne atmos-fere (izuzev rudnika).

Ventilator za predventilaciju treba da bude izveden u skladu sa odredbama Pravilnika o tehničkim normati-vima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Službeni list SFRJ", broj 38/1989).

Ukoliko se vazduh iz kotlarnice ventilatorom potisku-je u kanal do mesta izbacivanja u atmosferu potisni deo kanala ne srne prolaziti kroz pomoćne prostorije (garde-robe, kupatila i dr.).

Najopasniji trenutak u radu kotlarnice nastaje prili-kom startovanja gorionika. U tom trenutku je najvažnije da, van cevovoda u prostoru kotlarnice, ne postoji pri-sustvo gasa.

Sva dosadašnja rešenja u vezi sa zaštitom kotlarni-ce među sobom imaju puno sličnosti i ne uzimaju se u obzir veličine kotlarnice i razuđenost gasne rampe, koja je različita u zavisnosti od proizvođača.

Način rešavanja zaštite kotlarnice na gas od požara i eksplozija je specifičan po tome što u obzir uzima ra-zuđenost gasne rampe.

Zajedničko u oba slučaja, bez obzira na razuđenost gasne rampe, je postavljanje gasnih detektora, čije me-sto postavljanja zavisi od mesta na kome je moguća pojava gasa. Centralni uređaj na koji se vežu gasni detektori postavlja se u drugoj prostoriji, van ugroženog prostora.

Eliminisanje gasa iz prostora ložišta, pre startovanja gorionika, vrši se predventilacijom ložišta, s tim što se isto rešava konstruktivno i predstavlja deo tehnologije rada kotla.

U prvom slučaju kada je, gasna komora razvučena eliminisanje eksplozivne koncentracije iscurelog gasa vrši se opštom ventilacijom.

Nakon izvršene ventilacije kotlarnice, vremenski re-lej koji je programiran na vreme koje je potrebno da se izvrši petostruka izmena vazduha, deblokira električnu instalaciju i uređaje koji nisu eksplozivno zaštićeni. Isto-vremeno se skida i blokada za startovanje kotla koji tada ulazi u svoj startni program, kao i blokada elektro-magnetnog ventila, postavljenog neposredno van pros-tora kotlarnice.

Uređaj za otkrivanje pritiska gasa u kotlarnici ima is-ključivo preventivnu funkciju tj. da upozori rukovaoce da je došlo do curenja gasa ili poremećaja ventilacije kot-larnice. U periodu kada kotlovi ne rade (noćni prekid) može doći do curenja gasa i u tom slučaju navedeni uređaji daju zvučni i svetlosni signal kao upozorenje na opasnost. U toku rada kotlarnice uređaji za detekciju vrše istu funkciju s tim da se ne mora automatski vršiti isključenje struje u kotlarnici. U oba slučaja će rukovodi-lac preduzeti radnje predviđene uputstvom za rukova-nje.

Uređaji za detekciju gasova obavezno se ugrađuju u kotlarnicama koje su ispod nivoa terena (max do 2/3 visine) kao i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima u kojima se stalno ili povremeno okuplja veći broj ljudi.

Uređaj za detekciju gasa sačinjava centralna jedini-ca sa napojno-relejnim modulima i kontrolno-gasnim modulima, detektori gasa i mreža kablova. Detektori gasa sadrže poluprovodnički senzor koji ima osobinu da u prisustvu zapaljivog gasa menja svoju provodljivost. Ova pramena se registruje i obrađuje u centralnoj jedi-nici. Detektori za gasove teže od vazduha postavljaju se u donjoj zoni kotlarnice i to u blizini gasne rampe i mesta gde se očekuje curenje. Oni se takođe postavlja-

160

I GRUPA

ju u udubljenjima u podu kotlarnice jer se tu mogu skup-ljati teži gasovi. Detektori za gasove lakše od vazduha postavljaju se iznad mogućih mesta curenja i na najvi-šem mestu u prostoriji gde bi moglo da dođe do skup-ljanja gasa.

Na glavnom vodu kojim se gas dovodi u kotlarnicu, izvan prostora kotlarnice, mora se postaviti glavni za-vpomi organ za brzo zatvaranje dovoda gasa. Za tu svr-hu najčešće se koristi loptasta slavina. Ukoliko se za-porni organ postavlja izvan dohvata ruke moraju se obezbediti penjalice. Vrlo često se postavlja na fasadi objekta pre ulaza gasovoda u kotlarnicu. Kod velikih kotiarnica (kapaciteta preko 5000 kW) gde je glavni vod velikog prečnika ugrađuje se zaporni organ sa pneu-matskim ili hidrauličnim pogonom kako bi se moglo os-tvariti brzo zatvaranje.

Ukoliko u kotlarnici ima više kotlova glavni zaporni ventil treba da bude predviđen na svakom ogranku ka-ko se ne bi nepotrebno prekidao rad ćele kotlarnice. Međutim na glavnom vodu se mora predvideti glavni zaporni organ za ćelu kotlarnicu.

Ranije se primenjivalo rešenje da se pored glavnog zapornog organa za brzo ručno zatvaranje postavlja i elektromagnetni ventil koji bi zatvarao dovod gasa u slučaju prorade uređaja za detekciju gasa i poremećaja u radu kotlarnice. Ovo rešenje nije uneto u pravilnik ali se u eksploataciji pokazalo kao vrlo efikasno.

U ovom pravilniku sadržane su odredbe koje se od-

nose na razvod u samoj kotlarnici. Cevni vodovi za do-

vod gasa u kotlarnicu na teritoriji industrijskih preduzeća

vode se po pravilu nadzemno.

Za izradu cevnih vodova do DN 300 mogu se upot-rebljavati čelične bešavne cevi obuhvaćene sledećim standardima:

- JUS C.B5.023 - Čelične cevi bez šava za gasovo-

de i vodovode. Opšta uputstva.

- JUS C.B5.221 - Čelične cevi bez šava. Oblik i mere.

Za izradu cevnih vodova prečnika većeg od DN 300 mogu se upotrebljavati čelične šavne cevi.

Cevni vodovi moraju biti dimenzionisani tako da brzine gasa ne prelaze 20 m/s za nadzemne vodove i 25 m/s za podzemne vodove. Pri tome se mora izraditi proračun padova pritiska od mesta priključenja pa do gorionika, vodeći računa o potrebnom pritisku gasa na gorioniku.

Jedna od opasnih pojava koja bi mogla ugroziti bezbednost rada gasnih kotiarnica, svakako je atmos-ferski prenapon. Da bi se, zbog blizine električnih pro-vodnika gromobranske instalacije, sprečilo lutanje indu-kovanog prenapona kroz električnu instalaciju, između faznih provodnika i uzemljenja potrebno je postaviti odvodnike prenapona. Odvodnike prenapona treba smestiti van ugroženog prostora i što dalje od gasnih instalacija. U izuzetnim slučajevima, odvodnici prena-pona, mogu se smestiti i u blizini ugroženog prostora ukoliko je za njihov smeštaj obezbeđen orman specijal-ne konstrukcije.

Ukoliko odstojanje između faznih provodnika i gro-mobranskih vodova, kao i dužina na kojoj se oni para-lelno vode, onemogućava indukovanje prenapona u električnoj instalaciji, katodni odvodnici se ne moraju postavljati. Ovo se može i izračunati, a metoda po kojoj se proračun vrši data je Tehničkim propisima o gromob-ranima ("Službeni list SFRJ", broj 13/86). Kod svih gas-nih kotiarnica, obavezno je izvršiti premošćenje svih prirubničkih spojeva, mernih i regulacionih uređaja na cevovodima gasne instalacije. Metalne mase kao što su kućišta kotla, nosači cevovoda, držači bojlera, gvozdeni okviri vrata, prozori i drugi metalni delovi moraju biti uzemljeni.

Gasna oprema kotlamice definisana je u poglavlju 6. Pravilnika, dok je projektovanje, građenje i prvo puštanje u pogon definisano u poglavlju 8. Pravilnika. Eksploatacija kotiarnica je definisana u poglavlju 9., a provere, pregledi, kontrole i ispitivanja u poglavlju 10. Pravilnika.

Pravilnikom je propisano da se pored projektne do-kumentacije za izvođenje gasnih kotiarnica mora raditi i projektna dokumentacija izvedenog stanja. U članu 61. navedeno je šta se sve mora definisati u projektnoj do-kumentaciji. Međutim, osnovni propis koji se odnosi na izradu tehničke dokumentacije je Pravilnik o minimumu tehničke dokumentacije za izvođenje odobrenja za iz-gradnju investicionih objekata visokogradnje ("Službeni glasnik SR Srbije", broj 39/1980).

Rad gasne ložišne instalacije može nadgledati lice sa proverenom stručnom osposobljenošću za rad na konkretnoj opremi i instalaciji. To znači da rukovaoci moraju imati određen stepen stručne spreme. Stručna sprema i drugi uslovi određeni su u Dogovoru o utvrđi-vanju stručne spreme i o zajedničkim osnovama za radno osposobljavanje radnika koji rukuju energetskim postrojenjima ("Službeni glasnik SR Srbije", broj 12/1988).

161