Sadržaj

1.0. Uvod...................................................................................................3

2.0. Nastanak GMO..................................................................................5

3.0.Argumenti u korist GMO....................................................................7

4.0.Upozorenje na opasnost......................................................................9

5.0.Argumenti protiv GMO....................................................................15

6.0.Zaključak...........................................................................................18

7.0.Literatura...........................................................................................19

3

1.0. Uvod

Genetski modifikovani organizmi (GMO) postaju stvarnost savremenog društva. Poslednjih

tridesetak godina, mogućnosti izmene oblika života doživele su pravu revoluciju primenom

savremene biotehnologije čija su dva najveća dostignuća genetičko inženjerstvo i kloniranje.

Poznavanje GM tehnologije (tehnologija genetske modifikacije) je veoma važno kako za

naučnike, tako i za proizvođače, potrošače i stanovništvo koje se već uveliko suočava sa

proizvodima čiji su sastavni deo i GMO. Primena ove tehnologije je relativno nova i nije prošlo

dovoljno vremena da bi se sagledali eventualni štetni efekti primene. Iz tog razloga se pored

prednosti koje moderna biotehnologija nudi postavljaju i izvesna pitanja. Najviše nedoumica

izaziva zapitanost nad tim kakva je bezbednost GM hrane i kolika je opasnost od pojave

alergijskih ili toksičnih reakcija prilikom njene konzumacije? Zatim, pitanje zaštite životne

sredine i biodiverziteta usled mogućnosti negativnog uticaja na ekosisteme i gubitka dela

genetičkog diverziteta i naravno, etička pitanja, zbog narušavanja prirodnih osobina organizama i

uvođenje gena u organizam koji je taksonomski udaljen u odnosu na donora gena.

Jedan od načina da se prednosti moderne tehnologije iskoriste, a da se spreče i smanje

potencijalno štetni efekti GMO za zdravlje ljudi i životnu sredinu je uspostavljanje regulativnog

okvira koji će strogo kontrolisati bilo kakvu upotrebu genetički modifikovanih organizama.

Međutim, i pored postojanja regulativnog okvira, pojava i upotreba GMO uz saznanje da se

uveliko nalaze na tržištu bez predhodno temeljno sprovedenih naučnih istraživanja i informisanja

javnosti, izazvala je burne reakcije. Problem GMO postaje ključna tema društvenih rasprava sa

različitih aspekata: moralnih, etičkih, religioznih, naučnih. Na jednoj strani nalaze se pristalice

koji ističu argumente „za“, najčešće pravdajući upotrebu ovih proizvoda smanjenjem gladi u

svetu, rešavanjem problema klimatskih promena, dok se na drugoj strani nalaze oni koji

upozoravaju na moguće negativne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

4

2.0. Nastanak GMO

Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal

promenjen na način koji se ne ostvaruje prirodnim razmnožavanjem, odnosno prirodnim

rekombinovanjem, već se genetski materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim

tehnikama i metodama). „Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poželjne

karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu, pri čemu vrste mogu biti bakterije,

gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari.“1 Izdvajanjem i prenošenjem celog ili dela gena

dobijaju se organizmi poznati kao živi modifikovani organizmi-LMO, genetički modifikovani

organizmi-GMO ili transgeni organizmi.

„Ideja o mogućnosti prebacivanja gena iz jedne vrste u drugu, koja predstavlja osnovu

savremene biotehnologije, rođena je u Honoluluu, novembra 1972. godine na Konferenciji o

plazmidima (malim cirkularnim molekulima DNK koji se mogu naći u bakterijama).

Ideja se zasnivala na upotrebi restrikcionih enzima, bakterijskih nukleaza koje sa velikom

preciznošću prepoznaju i seku tačno određene nizove nukleotida u molekulu DNK. Ovako

generisani fragmenti molekula DNK se potom mogu međusobno spajati (rekombinovati). U

naredne dve godine, u seriji eksperimenata sprovedenih na Stanford Univerzitetu, pokazano je da

se ova metoda može primeniti za rekombinovanje gena ne samo iz nižih organizama (kao što su

bakterije), već i kod viših organizama (kičmenjaka).

Naučnici koji su se bavili ovom problematikom odmah su shvatili ne samo potencijalni značaj

ove nove tehnologije, već i moguće opasnosti koje mogu nastati iz njene nemarne primene, pa su

u pismu američkoj Nacionalnoj akademiji nauka (NAS), prenetom i u časopisu Science,

zahtevali da se nametne moratorijum na dalja istraživanja u ovoj oblasti. Na konferenciji u

Asilomaru, Kalifornija, u februaru 1975. godine, 150 naučnika iz 13 zemalja postiglo je dogovor

da se opšti moratorijum zameni kompleksnim nizom pravila za sprovođenje samo određenih

tipova eksperimenata, dok su drugi eksperimenti sa rekombinovanim organizmima bili praktično

zabranjeni, dok se ne prikupi dovoljno znanja. Zaključci sa ove konferencije, objavljeni 6. juna

1 www.vojvodina-cess.org/document.php

5

1975. godine u časopisu američke Nacionalne akademije nauka predstavljaju jedini slučaj u

naučnoj zajednici kojom sama zajednica sebi nameće bezbednosnu i etičku regulativu.

Uprkos ovim preprekama, u narednim decenijama, postali smo svedoci dramatičnog razvoja ali i

komercijalizacije biotehnologije, najpre u farmaceutskoj industriji, kroz produkciju humanih

proteina u bakterijama, tokom 80tih godina prošlog veka, a potom i u industriji hrane. Prva dva

proizvoda rekombinantne DNK tehnologije u industriji hrane (enzim himotripsin komercijalnog

naziva ChyMax firme Phizer, namenjen proizvodnji sira, i rekombinantni goveđi somatotropni

hormon, rBST, kompanije Monsanto, koji se koristio za povećanje produkcije kravljeg mleka),

na tržištu su se pojavila početkom 90tih godina prošlog veka i odmah izazvala značajnije reakcije

javnog mnenja, iako se radilo o relativno jednostavnoj situaciji da se protein, koji se u skupom i

mukotrpnom tehnološkom procesu, izdvajao iz životinjskog tkiva, sada proizvodio u

bakterijama.

Sredinom 1990-tih godina započelo se i sa komercijalnom proizvodnjom rekombinantnom DNK

tehnologijom izmenjenih organizama koji se kao takvi koriste u ljudskoj ishrani. Ovaj pristup

zahtevao je da se u organizam domaćina koji se želi genetički izmeniti, ubace najmanje dva nova

gena: jedan koji je organizmu domaćina trebao da pruži mogućnost sinteze određenog proteina

sa komercijalno poželjnom funkcijom, i drugog gena koji je trebao da posluži kao selektabilni

marker. Do danas je razvijen veliki broj biljnih sorti koje imaju sposobnost sinteze proteina koje

u prirodi proizvodi neka druga vrsta, najčešće bakterijska, a koje upravo zahvaljujući tom

proteinu stiču neku poželjnu osobinu, kao što je produžena svežina (FlavrSavr paradajz – prvi

GMO koji se pojavio na tržištu), otpornost na insekte (veći broj komercijalnih biljnih vrsta sa

kristalnim proteinom izolovanim iz Bacillus thuringiensis, sa insekticidnim svojstvom), ili

otpornost na određeni herbicid koji se onda može koristiti samo jednom u vegetativnoj sezoni.“2

Danas je upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji postala uhodana praksa. Krompir,

kukuruz, pamuk i druge biljne kulture, koje sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt)

sami proizvode prirodni pesticid (insekticidni protein) kojim se smanjuju oštećenja od insekata.

Paradajiz u koji se ugrađuje gen ribe otporne na hladnoću produžava sezonu roda. U Severnoj

Americi se eksperimentiše sa lososom kome je ugrađen ljudski gen hGH, koji produkuje hormon

2 http://www.dgsgenetika.org.rs/pdf/Tarasajev.pdf, Tarasjev Aleksej; StojkoviOliver; Crnobrnja-IsailoviJelka; „Etički aspekti rada Nacionalnog saveta za biološku sigurnost“, str.132

6

rasta, čime se ubrzava porast i povećava veličina lososa. Humani gen za hormon rasta se unosi i

u genom krava i svinja. Krv jedne vrste okeanskih riba, koristi se za proizvodnju proteina koji

smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda. Ideja je mnogo, a da li su i dobre?

3.0. Argumenti u korist GMO

Kao prednosti upotrebe GMO navode se povećanje kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura,

poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (kao što su duži vek trajanja i bolju otpornost u

toku transporta ) i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se želi

postići poboljšanje tolerantnosti na niske temperature ili sušu i veće iskorišćavanje trenutno

degradiranog zemljišta gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura. Životinje daju veće

prinose i veću proizvodnju mesa i mleka i otpornije su na bolesti. Svi ovi razlozi utiču na

pojeftinjenje proizvodnje. Tako dobijena hrana bila bi kvalitetnija, obogaćena esencijalnim

amino-kiselinama, mineralnim materijama, vitaminima i beskaloričnim zaslađivačima. Takođe,

dobile bi se i poželjne nutritivne karakteristike, što direktno utiče na zdravlje ljudi. Primera radi,

genetički modifikovani pirinač sadrži više beta karotina i gvožđa, te bi se time pomoglo u

rešavanju njihovog nedostatka u zemljama gde je pirinač glavna hrana, što bi trebalo direktno da

utiče na smanjenje rizika od slepila i anemije. Ili paradajz i paprika modifikovani upotrebom

genetičkog inženjeringa stvaraju značajne količine likopena, veoma važnog antioksidanta. Kod

uljane repice, soje, suncokreta i kikirikija moguće je povećanje nivoa nezasićenih masnih

kiselina, što povećava biološke i zdravstvene karakteristike ulja.

Tropske vrste, kao npr. banana, su genetički modifikovane da stvaraju proteine koji mogu biti

korišćeni kao vakcine protiv hepatitisa, dizenterije, kolere, dijareje ili nekih stomačnih infekcija

koje su karakteristične za zemlje u razvoju. Krompir, paradajz, banana bi mogli biti

modifikovani da sadrže vakcine, dok će čaj biti obogaćen flavonoidima.

„Radi se na projektu modifikovanja biljaka u smeru stvaranja insulina što će obezbediti uzimanje

insulina kroz hranu, umesto davanja inekcija pacijentima. Transgeni organizmi bi, po ovoj

optimističkoj projekciji, trebalo da obezbede i proizvodnju jeftinijih lekova i organa za

7

transplantaciju. Upotrebom nove biotehnologije, konačno, zaštita okoline bila bi podignuta na

viši nivo mikrobiološkim čišćenjem zagađenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korišćenjem

hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).“3

Tabela 1.

U mnogim tekstovima pobornici upotrebe GMO navode da je ova hrana ekološki najčistija i

najsigurnija za ljudsku upotrebu zbog najstrožih naučnih kontrola pre puštanja na tržište, kao i da

ne postoje naučni dokazi o štetnim posledicama na ljudski i životinjski organizam. Takođe,

3 http://www.zarez.hr/212/zariste4.html, Kaluđerović Željko, „Kontraverze oko GMO“

8

optužuju medije i organizacije da iluziju opasnosti stvaraju iz komercijalnih razloga, kako se

zaštitili proizvođači konvencionalnih prehrambenih proizvoda.

4.0. Upozorenje na opasnost

Godine 1995. škotsko Ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i ribarstva zaključilo je ugovor

sa Naučnim institutom Rovet iz Aberdina o sprovođenju opsežne studije kako bi se utvrdile

smernice ili naučna metodologija koju će državne vlasti primjenjivati pri proceni rizika od

genetski modifikovanih namirnica. Dr Pustai bio je koordinator tima naučnika sa zadatakom

stvaranja modela testiranja genetski modifikovane hrane, kojim bi se proverio njen uticaj na

zdravlje ljudi. Njihove metode testiranja trebale su postati standard koji bi se koristio u Velikoj

Britaniji, a namera im je bila da se isti prihvati i u drugim državama Europske unije.

Bila je ovo prva nezavisna naučna studija na svetu o mogućoj štetnosti genetski modifikovane

hrane. Do tada se ni u jednom naučnom časopisu na svetu nije pojavila ni jedna jedina nezavisna

studija. „Jedina studija o posljedicama konzumiranja genetski modificirane hrane koja je tada

postojala bila je ona koju je financirala kompanija Monsanto, u kojoj je, što ne začuđuje, stajalo

da je genetski modificirana hrana potpuno zdrava za prehranu.“4

Dr Pustai navodi da je suštinska pozadina naručioca ovih ispitivanja bila da se osim

uspostavljanja naučnog protokola za ispitivanje genetski modifikovane hrane, dođe i do rezultata

koji bi uverili naučnu javnost i potrošače Velike Britanije o ispravnosti GMO namirnica. Deo

njihovog posla bio je i ispitivanje nove sorte genetski modifikovanog krompira koje je škotsko

ministarstvo želelo da pusti u prodaju.

Dr Pustai i naučni tim doživeli su veliko iznenađenje kada su tek posle tri godine rada i

ispitivanja (1998-me) otkrili da je ceo projekat već odobren bez obzira na rezultate njihovog

ispitivanja, kao i to da su 1996-te odobrene i puštene u promet GMO kulture koje su oni

4 F. William Engdahl, Sjeme uništenja, Detecta, Zagreb, 2005, str. 64

9

ispitivali. Dr. Pustai je upozoravao kako nedostaju najvažniji dokazi i objasnio da je model koji

je njegov tim razvio kroz istraživanje mnogo rigorozniji i detaljniji nego onaj koji su predstavile

biotehnološke kompanije. Njegov model je već ukazao na neke opasnosti od GM krompira koje

površna istraživanja na GM krompiru, kukuruzu i soji ne bi pokazala.

Pustaijev naučni tim izmijenio je DNK krumpira koji je trebao stvoriti svoj sopstveni insekticid,

lektin, koji se obično nalazi u visibabi, a koji je štiti od biljnih vaši i drugih insekata. „Cilj

industrije bio je masovna proizvodnja kombinacije krumpira/insekticida, zbog čega farmeri ne bi

morali polja zaprašivati zaštitnim sredstvima. U sklopu istraživanja Pusztai i tim iz Rovvetta

trebali su ispitati djelovanje krumpira na zdravlje štakora.

Genetski modificirani krumpiri već su se prodavali i konzumirali u Sjedinjenim Državama. U

njihov DNK prenesen je gen iz bakterije tla sličan Bacillusu anthraxu. Pod utjecajem umetnutog

gena krumpiri su stvarali svoj vlastiti insekticid-otrov Bacillus thuringiensis ili Bt. Kad bi kukci,

na svoju nesreću, pojeli neko od ovih genetski modificiranih čuda, Bt koji stvara svaka stanica u

biljci ubrzo bi ih ubio. Isti geni koji stvaraju Bt bili su preneseni i u DNK kukuruza i pamuka,

koji su se također prodavali i konzumirali u SAD-u, a U.S. Environmental Protection Agency

(američka Agencija za zaštitu okoliša) sve ih je službeno klasificirala kao pesticide.

Međutim, U.S. Food and Drug Administration - FDA (Američka uprava za hranu i lijekove)

jasno je stavila do znanja kako vjeruje da su genetski modificirane biljke sigurne te kako imaju

sličnu prehrambenu vrijednost kao one koje nalazimo u prirodi. Ta je pretpostavka kamen

temeljac američke politike, koja je dopustila da se milijuni hektara CM kultura posiju, prodaju i

pojedu bez prethodnog ispitivanja. Pusztaijev tim modificirao je biljku krumpira da stvori drugi

pesticid - lektin, prirodni insekticidni otrov koji neke biljke proizvode kako bi otjerale kukce.

Arpad Pusztai proveo je gotovo sedam godina istražujući svojstva lektina. Bio je vodeći svjetski

stručnjak za lektine i znao je kako je bezopasan za ljude. Zapravo, u jednom od svojih

objavljenih istraživanja nahranio je štakore sa 800 puta više lektina od količine koju su CM

krumpiri trebali proizvoditi i nije bilo vidljivih oštećenja. Stoga, nahranivši štakore krumpirima

koji su proizvodili lektine, nije očekivao nikakve probleme. No, ono što su on i njegov tim otkrili

šokiralo ih je.

10

Tabela 2.

Prvo, prehrambeni sastav nekih CM krumpira znatno se razlikovao od genetski nemodificiranih

sorti od kojih su potjecali, iako su uzgojeni u identičnim uvjetima. Na primjer, jedna sorta GM

krumpira sadržavala je 20 posto manje bjelančevina od sorte od koje je potekla.

Drugo, čak su se prehrambene vrijednosti GM krompira koji su poticali od iste sorte i koji su

uzgajani u identičnim uvjetima međusobno razlikovale. Da su rezultati Pusztaijevog ispitivanja

bili ograničeni samo na te činjenice, to bi bilo dovoljno da potkopa cijeli proces ozakonjenja GM

hrane. Politika FDA temeljila se na pretpostavci da je genetski modificirana hrana stabilna,

odnosno da razine hranjivih tvari ne bi smjele varirati. Ali ova otkrića potpuno su zasjenila

Pusztaijeva druga, još više zabrinjavajuća otkrića.

Otkrio je kako su štakori, koji su jeli GM krumpire, imali oštećeni imuni sustav. Njihova bijela

krvna zrnca reagirala su sporije od bijelih krvnih zrnaca štakora koji su jeli genetski

nemodificiranu hranu, zbog čega su postali osjetljiviji na zaraze i bolesti. I drugi organi povezani

s imunim sustavom, timus (prsna žlijezda) i slezena, pokazivali su neka oštećenja. U usporedbi

sa štakorima iz kontrolne skupine, koji su jeli genetski nemodificiranu hranu, neki od štakora

11

hranjenih GM hranom imali su manje i slabije razvijen mozak, jetru i testise. Drugi štakori imali

su povećane organe, između ostalih gušteraču i crijeva. Neki su pokazivali djelomičnu atrofiju

jetre. Pored toga, značajne strukturalne promjene i razmnožavanje stanica u želucu i crijevima

štakora koji su jeli GM hranu ukazivale su na povećanu mogućnost razvoja raka. Nakon samo

deset dana na štakorima su zamijećeni ozbiljni zdravstveni poremećaji. Neke od tih promjena

bile su prisutne i nakon sto deset dana (razdoblja koje odgovara razdoblju od deset godina

ljudskog života).“5

Prema dr Pustaiu i rezultatima do kojih je došao bilo je jasno da lektini nisu glavni uzrok

zdravstvenih problema. Neki učinak samog procesa genetskog inženjeringa prouzrokovao je

oštećenja organa i time narušio zdravu imunu funkciju kod adolescentnih štakora. Ovaj naučnik

izrazio je bojazan da ako bi se kod ljudi javljali problemi slični problemima kod štakora, mogle

bi proći godine pre nego što se otkriju, a malo je verovatno da bi netko posumnjao da je njihov

uzrok GM hrana. Nakon iznošenja u javnost rezultata do kojih je njegov tim došao, Institut

Rovet ga je suspendovao, što je izazvalo burne reakcije javnosti.6

Međutim, dr Pustai nije usamljen u naučnim krugovima. Naučnici upozoravaju na mnoge druge

slučajeve gde istraživanja nisu dosledno sprovedena ili ukazuju na štetne posledice po ljudsko

zdravlje. Primera radi, unosom gena iz jedne bakterije tla (Bacillus thuringiensis) u ćeliju

kukuruza, novonastali, tzv. Bt-kukuruz dobija sposobnost proizvodnje jedne potpuno nove

belančevine insekticidnog delovanja. To je potpuno nova belančevina, koja, otkad postoji ljudska

vrsta, nikada nije bila u lancu ishrane čoveka. Nemoguće je predvidjeti kako će ljudski

organizam prihvatiti tu novu belančevinu u hrani.

Dodatni problem predstavlja i to što američki zakon ne prihvata postojanje bitne razlike između

genetski modifikovanih i normalnih useva, te se ti usevi, niti od njih dobijena hrana, u Americi

se ne moraju posebno označavati. Iz tog razloga se i moglo očekivati da će na tržištu doći do

5Jeffrey M. Smith, Sjeme obmane, Biovega, Zagreb, 2005, str. 25-27 6 Opširnije videti: Andrew Rowell, Don’t worry, it’s safe to eat : the true story of GM food, BSE, and Foot and Mouth ,Earthscan Publications Ltd, London, 2003

12

mešanja GM kukuruza, dopuštenog samo za ishranu stoke, s kukuruzom dopuštenim za ishranu

ljudi. Takvo mešanje utvrdile su japanske ispekcijske službe na kukuruzu uvezenom iz SAD-a.7

Problem objektivnih i kvaltitetno sprovedenih naučnih istraživanja postoji iz razloga što najveći

broj istraživanja finansiraju biotehnološke kompanije, među kojima vodeće mesto zauzima

Monsanto, kao najveći proizvođač pesticida i GM semena.8 Jedno od takvih istraživanja, koje je

biotehnološka industrija upotrebila kao glavnu naučnu potvrdu tvrdnji o sigurnosti GM hrane,

proučavalo je GM soju zvanu Roundup Ready. Godine 1996. naučnici iz Monsanta objavili su

istraživanje hrane kojim je ispitan učinak njihove soje na štakore, somove, piliće i krave.

Međutim, istraživanja su sprovedena na način koji ne pokazuje sve relevantne činjenice ili se one

ne saopštavaju javnosti. Na primer, istraživači su ispitali GM soju na odraslim životinjama, a ne

na mladim, a upravo mlade životinje koriste belančevine za razvoj mišića, tkiva i organa, dok

odrasle životinje koriste belančevine za obnovu tkiva i dobijnje energije. Još je više zabrinjavala

činjenica što su u testu s hranom, čiji je cilj bio utvrditi delovanje GM soje, naučnici zamenili

samo jednu desetinu prirodnih belančevina belančevinama iz GM soje. U još dva testa razredili

su svoju GM soju šestostruko i dvanaestostruko, te je tako nivo GM soje bio prenizak da bi se

mogući neželjeni učinci pojavili.

U izveštaju koji je kompanija iznela za većinu parametara nisu priloženi nikakvi podaci.

Međutim, istraživanje je otkrilo nekoliko značajnih razlika između soje Roundup Ready i

prirodne soje, uprkos autorima koji su tvrdili suprotno. Zabeležene su značajne razlike u udelu

masti i ugljenih hidrata. Roundup Ready soja sadržavala je više inhibitora tripsina – supstance

koja se smatra mogućim alergenom, što može dodatno pojasniti iznenadni porast alergija na soju

u Velikoj Britaniji koji je zabeležen odmah po uvođenju ove vrste soje. Nadalje, krave hranjene

GM sojom davale su mleko s većim procentom masti.

Istraživači su merili još neke razlike između GM i prirodne soje koje su, iz nekih razloga,

izostavljene u objavljenom radu i nisu ušle u kritiku FDA-e. Nekoliko godina nakon što se

7 Opširnije videti: http://www.vjesnik.hr/html/2004/02/21/Clanak.asp?r=sta&c=1 8 Među Monsantovim najpoznatijim proizvodima je Roundup Ready seme soje koje je tako modifikovano da soja možeda podnese herbicid Round up dok sve ostale biljke uvenu što omogućava proizvodnju bez korova, odnosno koristećiGM soju otpornu na ovaj herbicid, farmer može nekoliko puta prskati polje olakšavajući suzbijanje korova.

13

istraživanje pojavilo, medicinski stučnjak, Barbara Kiler, došla je do podataka koji su bili

izostavljeni u časopisu koji je objavio istraživanje i objavila ih u časopisu Whole Life Times

News.

Ove informacije pokazivale da je Monsantova GM soja imala znatno niže nivoe belančevina,

masnih kiselina i esencijalne aminokiseline fenilalanina. Pečeni obrok od GM soje sadržao je

gotovo dvostruko veću količinu lektina - količinu koja bi mogla narušiti sposobnost organizma

da asimilira druge hranjive sastojke. Prema mišljenju Kilerove, objavljenom u Los Angeles

Timesu, istraživanje je ukazivalo na nekoliko alarmantnih činjenica i trebalo je potstaknuti

istraživače i FDA da zatraže dodatna ispitivanja, ali to se nije desilo.

Ova multinacionalna korporacija, sa sedišem u St. Luisu, Misuri, bila je važan učesnik u

stvaranju semena GM žitarica i mahunarki. „Dve ekonomski najznačajnije tehnologije

proizvodnje GM semena koje je razvio Monsanto su: tehnologija uvođenja Bacillus thurigiensis

(Bt) gena, kojom biljke počinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uništavaju štetočine koji

ih napadaju i tehnologija uvođenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena

rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.“9

Međutim, ova komanija je stalno kritikovana kako u pogledu svog rada, tako i načina na koji

ostvaruje svoje ciljeve. Poslednjih godina zamera joj se da koristi zemlje istočne Evrope kao

pokusne kuniće, preko kojih bi u Evropu unela GM hranu. Jedan od osnovnih problema je i to

što kada se jednom zaseje genetski modifikovano seme, na tom zemljištvu više ništa drugo ne

može da raste. S obzirom da je vlasnik semena kompanija, ona postaje gospodar života.

„Monsanto je kompanija sa podužom listom pravosnažnih presuda koje je nalaze odgovornom za

mnogobrojne prestupe, i u SAD i širom sveta, kao što su zataškivanja i manipulacije istraživanja

o bezbednosti svojih proizvoda, laži u reklamama, podmićivanja državnih službenika,

neblagovremeno obezbeđivanje podataka federalnim agencijama, kontaminacija okoline

(ponekad i neslučajna), itd. Samo za odštetu stanovnicima Anistona, Alabama, za dugotrajno

zagađivanje na području opštine i za prikrivanje istine, kompanija je 2002 bila osuđena da plati

700 miliona dolara.“

9 http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?topic=4174.0 Ass mr sci Maja Nikolić, Genetskimodifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi

14

Iz svih ovih razloga da li je potrebno da se zabrinemo zbog činjenice da su 2007-e godine na

Novosadskom sajmu predsednik Upravnog odbora MK Grupe (čija je misija da postane postane

moderan i efikasan lider u agrarnoj industriji u celom regionu uz konstatno ulaganje u nove

tehnologije, najbolju opremu i kadrovsko usavršavanje), Miodrag Kostić, i direktor

multinacionalne kompanije Monsanto za Istočnu Evropu, Gerhard Rosa, potpisali ugovor o

strateškom partnerstvu, kojim je MK Grupa postala zvanični uvoznik i distributer Monsanto

hibridnog semena kukuruza, suncokreta i uljane repice za tržište Srbije.

5.0. Argumenti protiv GMO

Argumenti protiv upotrebe GMO se već mogu naslutiti. Prema podacima sajta Safe Food, kao

opsnost je navedena neprecizna tehnologija (gen se može precizno uzeti iz DNA jednog

organizma, ali njegovo ubacivanje u DNA drugog organizma može za posledicu imati

ugrožavanje funkcije drugih gena bitne za život tog organizma), neželjeni efekti (naučnici nisu

još uvek proučili životne sisteme dovoljno kompletno da bi izvršili DNA operacije bez stvaranja

mutanta koji mogu biti štetni za životnu okolinu i ljudsko zdravlje), rasprostranjene propasti

useva (kada zemljoradnik zasadi GM seme, svo seme ima identičnu genetičku strukturu, te

ukoliko se razviju gljive, virusi ili druge napasti koje mogu napasti takav usev, može doći do

rasprostranjene propasti useva), pretnja snabdevanju hranom (insekti, ptice i vetar mogu preneti

GM seme u susedna polja, polen modifikovanog bilja se može razmeniti sa genetski prirodnim

usevima i divljim rođacima, te su tako svi usevi, organski i modifikovani, nezaštićeni od

zagađivanja kroz razmenu polena). Kao opasnosti po ljudsko zdravlje navedeno je da nema

dugog testiranja ( genetičari koriste materijal iz organizama koji nisu nikada bili deo ljudske

ishrane, da bi izmenili osnovnu prirodu hrane koju jedemo, i iz tog razloga niko ne može da zna

da je ta hrana bezbedna), otrovi (genetski inžinjering može izazvati neočikavena mutacije u

organizmima, koji mogu uzrokovati nove i veće nivoe otrova u hrani), alergijske reakcije

(genetski inžinjering može proizvesti dosad neviđene i nepoznate alergene u hrani), smanjena

hranljiva vrednost (GM hrana može obmanuti potrošače sa izvanrednom svežinom, a da pritom

sočan izgled, jarko crvenog GM paradajza može biti star nekoliko nedelja i sasvim malom

15

hranljivom vrednošću), antibiotik otporne bakterije (genetski modifikovani usevi sadrže gene

koji su otporni na antibiotike), problem se ne može pratiti (bez oznaka, javne zdravstvene

organizacije su bespomoćne da prate problem bilo koje vrste, sve do njegovog izvora), neželjeni

efekti mogu ubiti (37 ljudi je umrlo, 1500 je delimično paralizovano, a 5000 je privremeno

nesposobno od sindroma koji je povezan sa triptofanom proizvedenim od genetički stvorene

bakterije).

Opasnost za životnu sredinu pre svega se ogleda u povećanom korišćenju herbicida (naučnici

procenjuju da će genetički modifikovane biljke otporne na herbicide značajno povećati upotrebu

herbicida, jer će zemljoradnici, znajući da njihovi usevi mogu tolerisati herbicide, koristiti ih još

slobodnije), više pesticida (proizvođači modifikovanih useva nude svoje sopstvene pesticide),

životna sredina može biti uništena (uticaj genetski modifikovanih organizama može uništiti

lokalno okruženje, jer se novi organizmi mogu uspešno takmičiti sa divljim rođacima, uzrokujući

promene u prirodi), zagađivani geni se ne mogu očistiti (jednom genetički modifikovani

organizmi, bakterije i virusi se oslobađaju u prirodu i nemoguće ih je opozvati, za razliku od

hemijske ili nuklearne kontaminacije, negativni efekti su ireverzibilni).

Prema članku objavljenom u New York Timesu 2001. godine Centar za kontrolu bolesti (CDC -

Center for Disease Control) tvrdi da je hrana danas odgovorna za dvostruko više bolesti u SAD-

u, nego što su naučnici to pretpostavljali pre samo sedam godina. Najmanje osamdeset procenata

bolesti povezanih s hranom prouzrokovano je virusima ili drugim patogenima koje naučnici ne

mogu identifikovati. Pominju se veoma zabrinjavajuće informacije o pet hiljada smrtnih

slučajeva, tristotine dvadeset pet hospitalizacija i sedamdeset šest miliona bolesti godišnje. Taj

porast približno odgovara razdoblju tokom kog su Amerikanci jeli GM hranu. Pretilnost je

dostigla astronomske razmere. Godine1990. nijedna savezna država nije imala više od petnaest

procenata pretilnog stanovništva. Do 2001. godine samo je jedna država imala manje od petnaest

procenata pretilog stanovništva.

Dijabetes je porastao trideset tri procenta od 1990. do 1998. godine, rak limfnih žlezda je u

porastu, kao i mnoge druge bolesti. Ima li to veze s GM hranom? Ne postoji način da to

otkrijemo, jer ga niko nije potražio.

16

Kada se pominje iskorenjivanje gladi i neuhranjenosti u svetu, kao jedan od glavnih motiva za

upotrebu GM hrane, interesantan je podatak do koga se dolazi na osnovu statistike UN, a prema

kom se može zaključiti da ima dovoljno hrane da se svakom čoveku osigura najmanje 2

kilograma dnevno, i to: nešto preko 1 kilogram žitarica, mahunarki i orašastih plodova, oko pola

kilograma voća i povrća i još gotovo pola kilograma mesa, mlijeka i jaja, što je sasvim dovoljno

da većinu ljudi na planetu učini gojaznim. Postavlja se pitanje raspodele, politike koja se vodi i

ekonomskih interesa koji stoje iza svega.

„Ukratko, ako najsiromašniji nemaju novaca da kupe hranu, povećana proizvodnja im doista

ništa neće značiti. Uvođenje novih tehnologija pri sadašnjoj distribuciji resursa doprinosit će sve

većoj koncentraciji moći i novca u razvijenim i bogatim zemljama, sa sasvim moguće još

negativnijim posljedicama za zemlje u razvoju i siromaštvo u njima. Tragična posljedica svega

će biti još više proizvedene hrane u svijetu i još više gladnih!“10

Iako u stručnim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekoloških, zdravstvenih i društveno-

ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane, namirnice nastale genetskim

inžinjeringom uveliko se proizvode i upotrebljavaju širom sveta. Pojedinac gubi svoja osnovna

ljudska prava, usled tržišnog rata koji se vodi oko GMO, u borbi za stvaranje monopola nad

proizvodnjom hrane. Mnoštvo problema koje nameće gajenje i konzumiranje ovih genetički

izmenjenih organizama, predstavlja izazov za svetsku naučnu zajednicu sa jedne strane, ali i

lokalne zakonodavne sisteme, sa druge strane.

6.0. Zaključak

10 Željko Kaluđerović, GMO prvih dvanaest godina - stanje i perspektive, Socijalna ekologija,Zagreb, Vol. 17 (2008.), No. 2

17

GMO se danas uzgaja u dvadeset tri države na svim kontinentima, što predstavlja značajnu

promenu u odnosu na to da su GMO 1996-e bili uzgajani u svega 6 država, prvenstveno u SAD,

Kanadi, Australiji i Argentini, s tim što je najveći deo uzgajan u SAD-u. Analitičari posebno

ističu ekspanziju uzgoja GMO u Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici.

U Srbiji je zakonom dozvoljeno koristiti sačmu18 od GM soje, ali ne i seme GM soje koja bi se

posejala. GM sojina sačma se uvozi u Srbiju od 1997-e kao donacija SAD i namenjena je za

stočarsku proizvodnju. Tek od 2001. godine, sa donošenjem Zakona o GMO, ispituje se i

proverava. Dodatno zabrinjava činjenica da ilegalnim putevima iz susednih država stiže GMO

seme, te se unazad par godina vrši spaljivanje takvih useva, pretežno u Vojvodini. Šta se dešava

sa žitaricama, za koje nije otkriveno da sadrže GMO? U kojoj meri su građani bezbedni i pored

postojanja zakonske obaveze obeležavanja proizvoda, zaštite potrošača, poštovanja standarda

EU? Da li je opravdan strah od GM hrane ili je to iracionalan strah od nepoznatog?

Nesumnjivih naučnih dokaza da je genetski modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi nema, ali

ne postoje dokazi ni da ona nije štetna. Nauka ne može dati pouzdane odgovore s obzirom da je

za ovakvo kompleksna istraživanja potreban dug vremenski period, odnosno negativni efekti se

mogu uočiti tek nakon duge upotrebe ove hrane u ljudskoj ishrani. Kako je sasvim izvesno da

industrija hrane neće sačekati protok vremena i pouzdana naučna saznanja o štetnosti upotrebe

GMO hrane, očigledno je da u budućnosti neće moći da se izbegne susret sa ovom vrstom hrane,

čime svi stanovnici planete postaju zamorci u jednom ogromnom eksperimentu. Čak i da ljudsko

zdravlje nije ugroženo GM hranom, ljudska prava svakako jesu, jer niko nije dao pristanak da

industrija hrane na njemu vrši eksperimente sa sasvim neizvesnim rezultatom. Uz to, u zemljama

u kojima je GM hrana dozvoljena za upotrebu, dozvoljena je odlukom malog broja nosilaca

vlasti, a radi se o pitanju od prvorazrednog značaja koje duboko zadire u pravo svakog

pojedinca. Takođe, nije izgrađen nijedan pouzdan mehanizam koji štiti "slobodu izbora"

potrošača, odnosno pravo svakog da prilikom kupovine proizvoda bude tačno obavešten o tome

da li je taj proizvod genetski modifikovan u celini, delimično ili u nekom sastojku, makar taj

sastojak bio naizgled zanemariv.

Da bi javnost zauzela stav i formirala mišljenje o GM tehnologiji i mogućim posledicama

potrebno je da bude blagovremeno i objektivno informisana, putem efikasne edukacije, kao i da

u ovoj oblasti postoji precizno formulisana zakonska regulativa koja će se dosledno primenjivati.

18

7.0. Literatura

1. Andrew Rowell, Don’t worry, it’s safe to eat : the true story of GM food, BSE,

and Foot and Mouth , Earthscan Publications Ltd, London, 2003

2. Jeffrey M. Smith, Sjeme obmane, Biovega, Zagreb, 2005

3. F. William Engdahl, Sjeme uništenja, Detecta, Zagreb, 2005

4. Zakon o genetički modifikovanim organizmima, Službeni glasnik 41/09

5. Zakon o zaštiti potrošača, Službeni glasnik 79/05

6. Željko Kaluđerović, GMO prvih dvanaest godina - stanje i perspektive,

Socijalna

ekologija, Zagreb, Vol. 17 (2008.), No. 2

7. http://www.safe-food.org/-issue/dangers.html

8. http://www.dgsgenetika.org.rs/pdf/Tarasajev.pdf, Tarasjev Aleksej; Stojkovi

9. Oliver; Crnobrnja-Isailovi

10. Jelka; „Etički aspekti rada Nacionalnog saveta za biološku sigurnost“, str.132

11. www.vojvodina-cess.org/document.php

12. http://www.consumer.org.rs/index.htm?

http://www.consumer.org.rs/saveti/hrana/ge/ekons2.htm, Dr Janoš Berenji,

„Genetičko inženjerstvo i kloniranje - upotreba ili zloupotreba savremene

19

biotehnologije“

13. http://www.zarez.hr/212/zariste4.html, Željko Kaluđerović, „Kontraverze oko

GMO“

14. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/02/15/srpski/E04021402.shtml

15. http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?topic=4174.0 Ass mr sci Maja

Nikolić, Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi

16. http://sr.wikipedia.org/sr-el/Monsanto

17. http://www.zelenamreza.org/index.php?page=stop-gmo

18. http://dzonson.wordpress.com/category/zdravlje/

19. http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?

view=story&id=67090&sectionId=33

20. http://www.minpolj.sr.gov.yu/download/Predlog%20zakona%20o

%20GMO.pdf

21. http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0354-58810704059N Nikolić

Zorica,

Milošević Mirjana, Vujaković Milka, Ignjatov Maja,

20