Gera Opsta Psihologija 18 Febr Ppp

Rot,N.7-17.,36-60. Gera, I. Opšta psihologija

1

OPŠTA PSIHOLOGIJA

Predmet i zadaci psihologije.

Organske osnove psihičkog života

Izvor: Nikola Rot (2004.) : Opšta psihologija,Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd


2

Predmet i zadaci psihologije

• objektivna stvarnost• psihička stvarnost • psihički život čine: procesi i osobine

str.7. Psihologija istražuje: • ponašanje koje se može objektivno

posmatrati • neposredno iskustvo osobe str.8.

Strah deteta je vaspitaču bitan čak i kada ne postoji opasnost!


3

ZADACI PSIHOLOGIJE

• izučava pojave metodama i tehnikama• povezuje nova saznanjima sa već stečenim

str. 8.

• zaključuje nakon prikupljenih podataka i • proveravanja činjenica str.9.

Stručan vaspitač: Utisak proverava preko podataka i menja u činjenicu!


4

TEORIJA I PRAKSA PSIHOLOGIJE

• upoznati i razumeti zakonitosti psihičkog života - teorijski zadatak i značaj:

• primena znanja radi što uspešnije ljudske delatnosti - praktični zadatak i značaj str. 10.

Ka razumevanju detetove prirode !


5

GRANE PSIHOLOGIJETEORIJSKE:• Opšta• Fiziološka• Razvojna • Socijlana• Psihometrija• ?

• PRIMENJENE • Pedagoška• Klinička • Psihologija rada• Mentalna higijena str.12-

13.Ψ terapijaΨ kultureΨ ličnosti

Ψ međuljudskih odnosaΨ starenja

Ψ dijagnostika Ψ sporta

?


6

ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA

Kada god se... ...nečega sećamo,

...mislimo, ...učimo,

....osećamo, ...odlučujemo,

...biramo, ...imamo bilo kakav doživljaj....

tada se odvija i neka fiziološka promena u organizmu.

PSIHIČKI PROCESI IMAJU ORGANSKU OSNOVU !


7

ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA SE JOŠ ISTRAŽUJU....

• Kako se dešava san ?• Kako se i zašto sanja, pamti,

voli,hoće....?• Kakve su veze između DUŠE i TELA...

još se ne zna sve!

Stručan vaspitač zna da ne zna sve!


8

Promene...

u psihičkim procesima:• opažanju, • prosuđivanju, • biranju, • učenju,• pamćenju, • vrednovanju, • emocionalnom

reagovanju,• ponašanju .....

nastaju usled

• Fizičkih promena u nervnom sistemu

(povrede mozga, prelomi, rane),

• Hemijskih promena u nervnom sistemu (dejstvo lekova, narkotika, droga, čajeva....),

• Narušavanja ravnoteže organizma

( manjak/višak tečnosti (krvi, limfe), vitamina i minerala.... )


9

NAJZNAČAJNIJI ORGANI ZA PSIHIČKI ŽIVOT

1.čulni organi (receptori) primaju informacije o promenama u

nama i oko nas (draži)2. mišići i žlezde (efektori) odgovaraju na obaveštenja (ostete) 3. nervni sistem (najznačajniji organ

psihičkog života) str.37


10

Promene u psihičkim procesima

su rezultat: • razvoja, • sazrevanja,• iskustva delovanjem sredine,• menjanja koje se odvija tokom evolucije (filogeneza - ontogeneza)....

Do uspešnog vaspitanja: dozvolom za odrastanje !


11

RECEPTORI ČULA senzori

Čula primaju• draž (stimulus:en., inger:mđ.):mehanička,svetlosna,hemijska, toplotna za koju su specijalizovani

a prst u oko?!

Čula pružaju doživljaj (psihičku promenu): oset, podražaj, senzaciju (lat.) erzeklet (mđ.)

5 osnovnih organa čula : uho za sluh, oko za vid, nos za njuh, jezik i sluzokožu usta za ukus,kožu za dodir, bol i temperaturu

(toplo/hladno)

za prijem informacija o spoljnom svetu (eksteroceptori)

a “6. čulo” je ekstrasenzorno saznanje....vančulno...vantelesno....neistraženo, merenjima teško dostupno......


12

Čula

• Čula u mišićima, zglobovima i unutrašnjem uhu....javljaju o unutrašnjim promenama prilikom promene položaja tela, pokreta tela i njegovih delova :proprioceptori (proprio - lat. svoj, sopstven, lični)

• Čula u unutrašnjim organima (interoceptori) stvaraju organske ili cenestetske osete.


13

Mišići i žlezde :efektori

Mišići• izvršavaju pokrete

kojima se deluje na svet i na spostveno telo

(u utrobi, krvnim sudovima, rukama/nogama, srcu)

Pokretom,snagom,

Žlezde • vrše unutrašnje

(endokrino) lučenje neposredno u krv

( hormoni služe organima za rad )

željom i osećanjima !


14

Endokrine žlezde

najvažnije: • hipofiza (pituitarna) pojačava/koči rad ostalih

žlezda i vrši usklađivanje njihovog rada)• štitna (tiroidna) podstiče rast, aktivitet,

emocionalnost • nadbubrežne (adrenalne) povećavaju

emocionalnu aktivnost organizma• polne (gonade) ponašanje i sekundarne

polne karakteristike) str.

37


15

NERVNI SISTEM

ULOGE

1. upravlja radom pojedinih telesnih organa i usklađuje njihov rad

2. održava vezu između spoljnjeg sveta i organizma

3. nosilac svih psihičkih procesa (od prostih oseta, opažaja, do najsloženijih

kao učenje, mišljenje, zaključivanje)


16

RAZVITAK NERVNOG SISTEMA -1

• organizmi bez sistema prenosa podražaja, • difuzni prenos u sve delove tela, • sinaptički (putem sinapsi između receptora i

efekatora) sa pojavom prvih centara, • pojava mozga kao centra za upravljanje

organizmom• pojava moždane kore , • razvoj asocijativnih zona (antropoidi i čovek)

Pedagoška implikacija: ....→


17

RAZVITAK NERVNOG SISTEMA -2

• .... pojava moždane kore , • razvoj asocijativnih zona (antropoidi i

čovek)Pedagoška implikacija: uviđanje odnosa, mišljenje, govor,

predviđanje postupaka, posledica, delovanje u skladu sa unapred postavljenim ciljevima......to daje šansu vrlo složenim odnosima dete- roditelj –vaspitač!


18

DELOVI NERVNOG SISTEMA

• periferni nervni sistem nervna vlakna izvan lobanjske duplje i van kičmene moždine,

• kičmena moždina sedište je većeg broja refleksa,

• mozak : zadnji, srednji, prednji i veliki ili moždana kora

• vegetativni* nervni sistem ubrzava/usporava rad organa kao što su srce, pluća, jetra, stomak, bešika i dr.

• * vegetalis (lat.) sposoban da raste, biljni; vegetira: održava se u životu


19

GRAĐA NERVNOG SISTEMA-1

• NEURON:nervna ćelija i njeni produžeci, vlakna

• ŽIVAC (nerv): više vlakana prenose imlus

• aferentni (SENZORNI) nervi od čula (receptora) ka centru

• eferentni (MOTORNI) nervi iz centra ka efektorima.

• NERVNI IMPULS :aktivnost (uzbuđenje) neurona

elektohemijske prirode; širi se promenom potencijala sa neurona na neuron ( 1m do 100 m/sec.)

Str.43


20

GRAĐA NERVNOG SISTEMA-2

• Sinapsa:hemijsko elektonska veza koja posreduje u prenosenju impulsa

• osobine neurona:• osetljivost odgovaranje na spoljne

draži nervnim uzbuđenjem • sprovodljivost prenošenje nervnog

uzbuđenja, impulsa


21

MOZAK

1. zadnji sa produženom moždinom i malim mozgom

2. srednji mozak sa retikularnom formacijom

3. prednji mozak 4. veliki mozak ili

moždana kora ili korteks

• škola više angažuje verbalnu produkciju i desna hemisfera nije dovoljno iskorištena...

1. disanje, rad srca i sklad pokreta, ravnoteža, i tonus mišića;

2. budnost i mentalna aktivnost-pažnja

3.talamus -aferentnih vlakana i hipotalamus -utroba i emocije

4. tri zone: senzorna, motorna i asocijacione zone

najsloženije oblike ponašanja

• levom čitamo, mislimo i govorimo; desnom vidimo likove, zamišljamo prostor i prostorne odnose .


22

MOZAK

1.zadnji sa produženom moždinom i malim mozgom

2.srednji mozak sa retikularnom formacijom

3.prednji mozak 4.veliki mozak ili

moždana kora ili korteks

1. disanje, rad srca i sklad pokreta, ravnoteža,tonus mišića;

2. budnost i mentalna aktivnost-pažnja

3.talamus -aferentnih vlakana i hipotalamus -utroba i emocije

4. tri zone: senzorna, motorna i asocijacione za najsloženije oblike ponašanja


23

DVE HEMISFERE

• levom čitamo, mislimo i govorimo;

• desnom vidimo likove, zamišljamo prostor i prostorne odnose .

škola više angažuje verbalnu produkciju i desna hemisfera nije dovoljno iskorištena...


24

MOZAK I SVEST

• Aktivnosti nižih centara nisu praćeni svešću.

• Nervni proces izaziva doživljaj (svest) kada zahvata moždanu koru!

• Moždanom korom, koja se u velikoj meri razvija tokom odrastanja formiraju se OSNOVI za psihičke osobine pojedinca: navike, karakterne crte ličnosti, stavovi i motivi.


25

RAD NERVNOG SISTEMA

• Refleksni luk

• Električni talasi u moždanoj kori

• Lokalizacija psihičkih procesa u mozgu

• Lokalizacija učenja i mišljenja

• Uloga čeonih asocijativnih zona

• NeurotransmiteriStr. 52-60.


26

Refleksni luk• Delovi refleksnog luka: senzorni, centralni i motorni deo...

bezuslovne radnje: automatske, nevoljne tj. refleksi uslovni refleksi: su odgovori koji se javljaju u vezi sa različtim

dražima koje su povezane sa drugim dražima koje izazivaju bezuslovne, automatske reakcije.....reflekse.

Šta se ne uči i ne zaboravlja ?• bezuslovne reakcije koje su urođene i trajne veze između

draži i odgovora: refleksne reakcije!Šta se uči i zaboravlja ?• uslovne reakcije koje se uče, stiču i nisu trajne, privremene

su! str52.


27

Lokalizacija učenja i mišljenja

lokalizacije u korteksu (CNS)• Agnozija je usled povrede korteksa

se dešava viđenje bez prepoznavanja, tzv. psihičko slepilo.

• Afazija su nesposobnosti korišćenja reči, razumevanja izgovorenih ili napisanih reči.

• Apraksija znači nemogućnost da se vrše povezani namerni pokreti.


28

Pregled:

Psihički život čine: procesi i osobine

Psihologija istražuje ponašanje i iskustvo osobe.

PSIHIČKI PROCESI IMAJU ORGANSKU OSNOVU.

Documents

Gera Opsta Psihologija 18 Febr Ppp