7/26/2019 Gia Bogunovi, Starlet-Arhitektura

1/3

!itanje grada

Starlet-arhitektura

Dugo je useljavana jedna komoda na poslednji sprat nove vi"espratnice. Lift jo"

nije radio pa su nosa#i glasno razmi"ljali da li da je dignu na #ekrk, izvade fioke, skinuvrata ili samo mermernu plo#u. Uposlena da do#ekuje i nov name"taj, slu$avka je, kaoprava gazdarica, upozorila da je dobro paze i slu#ajno ne zagrebu. Budu%i da nisu bilipla%eni da misle, komodu su jedva okretali uzanim odmori"tima, uz prigu"ene psovke.Najzad su je, kao trofej obezvre&ene ljudske muke, polo$ili na zadato mesto uzfrancuski prozor "to gleda na park, - da do#eka odsutne vlasnike koji su je kupili uantikvarnici.

U novoj sredini ova starinska commode vantaux odoma%i%e se ne zbogmajstorske izrade, upotrebne vrednosti, ba"tinskih svojstava, o#uvanog sjaja, ve% kaostatusni predmet. Kao enterijerni implant pozla%enih detalja i dokaz da porodi#niimetak nije od ju#e, darova%e narativni i simboli#ki sadr$aj, ukaza%e na mesto vlasnika udru"tvu, obezbediti po"tovanje i "to bude vi"e lakovernih, utvrditi u poreklu.

Pre boravka u antikvarnici, oko nje su se deli sve malobrojniji #lanovi gra&anskeporodice s Dor%ola, koja se isto#ila u tranziciji zapitana i neodlu#na, slaba da rasplodi inovac i samu sebe, pa je komoda lako dobila noge i bila otu&ena sa olak"anjem. Niko nanju odavno nije obra%ao pa$nju, a neretko je bila scenografija ru$nih doga&aja,uspomena na jednog d$angrizavog starca i porodi#ne sva&e. Dabome da su old moneyDor%olci prezrivo odbacili #injenicu da su novim 'uburcima s komodom rasprodali deli%porodi#ne tradicije i ugleda.

Fanfarada !ilavog akademizma

Kada vam neko ispri#a ovakvu, odnekle izmi"ljenu pri#u, slobodno sumnjajte, jerniko ne mo$e poznavati sve do$ivljaje jedne komode - ni antikvari, ni ovaj pisac. Alislede%e mo$e da zna. Uspinju%i se u $ivotu, u$ivalac komodine lepote kupi%e dobar glasza sada"njost i budu%nost, izme&u ostalog i preko Kendlerovih porcelanskih figurica,frutijera srebrnih postolja i Mozer #a"a, ta neka su iz njih pile i mnoge tu&e tetke. Ispodkasetirane i osvetlane tavanice, mo$da %e oka#iti portret nepoznatog gra&aninabidermajer epohe s pomi"lju da ga pridoda vlastitom rodoslovu. Pritom %e se useliti ugra&evinu sasvim po svom ukusu - novu a staru - staro-novu, kakvih je sve vi "e u

Beogradu 21. veka. Takvu, naime, da joj spolja"njost bude najdirljivije naki%ena inajdopadljivije likorezana, da ima podeone i zavr"ne vence sa usitnjenim blok-

7/26/2019 Gia Bogunovi, Starlet-Arhitektura

2/3

konzolicama, ljupke lu#ne i trougaone frontone, ukrasne kovine i lizene, i da ne bude#udo "to komoda stilski sasvim odgovara fasadi, premda joj je godina nastanka 1890. apro#elja 2015.

Na Kikevcu, "uburi i Krunskoj i drugde po Vra#aru, uzvisuju se danas ovearhitektonske deklinacije okasnelog i travestiranog istorizma, pronose$i ki#erski adi%arzasenjivanja prostote, odva&no pobijaju$i modernisti#ko iskustvo umetnosti. "ine$i,

donekle, da se beogradska savremena arhitektura na%e u pionirskom stanju na'emoderne na prelazu dvadesetih u tridesete godine pro'log veka i jo' jednom bori saukusom za paradnost &ilavog akademizma, kao onda sa zdepastim stubovima srpsko-vizantijskih ko'arastih kapitela u vreme tankih Korbizijevih pilotisa. Sve #emu su s mnogoukusa i mudrosti u#ili modernisti - 'tedljivost, skromnost, jednostavnost, iskrenost i lepotuprikladnosti, a posebno onu distinciranu hladno$u, koja je neretko osobina dobreumetnosti, - odmenili su fanfarada i la&ni vatromet.Lebde te stilske, bele do prve zimeku$e u bezvazdu'nom prostoru istorije umetnosti kao pre'e$ereni kola#koji napravi deteprvi put se igraju$i kuvara. Ali otkud odjednom ta razne&enost prema minulim vremenima,otkud ta demodirana arhitektura od preklane spram najnovije svetske kolekcije prole$e-leto 2016?

Odgovor da su, u ovo na'e vreme smalaksale industrije gra%evina i zamrlog prometanekretninama, projektanti ovakvih pro#elja prekobrojni na tr&i'tu rada, prili#no je lak.Tako%e i onaj da im zato druge nema nego da, tako uni&eni i poslu'ni, potvrde da jearhitektura slu'kinja kapitala. Stoga su im, valjda, zgrade s nose$im stubovima posredprozora, teskobnim hodnicima i tesnim gara&ama, stepeni'tima bez vazduha i prirodnogsvetla, uz mnogo 'ta drugo po formuli najve$e naplativosti najmanje ulo&enog. Mo&da,dodao bi neko, jer su se arhitektonske ume'nosti u njihovom poslu podalevanarhitektonskim, koje su dobile na ceni - od samoreklamerstva, preko burazerskih

&iriranja, do kafanskih dilova. Ni'ta novo, dodao bi neko #etvrti, jer starlet-arhitektura jeizvedenica turboarhitekture devedesetih, ali su joj korisnici sve brojniji a manje imu$ni, pase s dedinjskih vila spalo na stanove u nekom od elitnih kom'iluka.

7/26/2019 Gia Bogunovi, Starlet-Arhitektura

3/3

Arhitekt-ki!lija

Ta#no, ali neka se izdvoji najpre ovo: tvorci starlet-arhitekture nisu sasvim izneverilistruku. Arhitektura je, uop'te, alatka koja snobu dobro slu&i, a arhitekt je prakti#ar koji tajorganon valja da poznaje. Nadalje, autenti#na snobov'tina ne bira profesiju, stoga ni me%u

samim arhitektima nije retka, no tu je ve$ sasvim po&eljna, jer kao poznavalac procesauzdizanja iz klase u klasu, tra&en je da armijisine nobilitatepoka&e put inicijacije, od la&nihnapravi i uznese prave plemi$e, ili, ako ni'ta, bar podari iluziju da se takvima u#ine. U njojje, uostalom, tek neznatan broj stvaralaca i star-arhitekata spram gomile potpla$enihnajamnika, pomalo poput onih koji su teglili komodu, pa se mnogo 'ta tu legitimnopreuzima, krade, ka#i, kao nove %in%e koje se siromahu #ine kao kraljeva kruna.

Ono 'to tvorcima starlet-arhitekture, me%utim, ozbiljno pada na du'u jeste 'to senisu, posle svih postmodernisti#kih decenija, pa i svoga vajnog fakultetskog obrazovanja,ni korak odmakli od opona'anja, upotrebili ironiju, a 'to ne i parodiju kad ve$ne umeju iline smeju kreaciju, pa di&u arhitekturu koja se sva upinje da sa uzorom stilski sraste, uz to inevi#no, ne poznaju$i ni klasi#ni jezik ni njegovu sintaksu. Jer ki#a ne bi bilo da ne postojinjegov producent, ki#lija, kako je utvrdio Gic, - reproduktivni nasuprot produktivnom#oveku. Ki#je sediment ki#erskih stanja, ali i opasan podsticaj za takva stanja, te starlet-arhitektura nije samo ornamentalna moda za podsmeh ili prolazna sablazan, ve$sunovratan dru'tveni #in, kao i ozna#itelj sada'njeg i budu$eg dru'tvenog identiteta.Ne'to, dakle, za 'ta bi trebalo, kao za svaki 'und, pla$ati paprene ra#une da bi kulturi bilobolje, 'to $e, valjda, jednom va&iti na moralnom i izbornom planu za politi#ku praksu kojojsu rijalitiji i tabloidi uzdanice, a starlete i miljenice i poslanice.

Slobodan Gi'a Bogunovi$