Glas Nik 102

Ponedjelja

1224 Na osno

Bosne i HeHercegovine 42/12) i člaHercegovine 76/07, 81/07Hercegovine,donijelo je

O ODOBUDŽET

Ovom orezerve Bumeđunarodnihiznosu od 1Srpske.

Sredstva"Prezentacija industija, na s

Za realfinansija i trez

Godinak, 24. decemb

VIJEĆEBOSNE I H

ovu člana 13. stercegovine i za 2012. god

ana 17. Zako("Službeni gla

7, 94/07 i 24 na 30. sjed

ODOBRAVANJU SKE REZERV

REPUBL

(Predodlukom odobrudžeta instituch obaveza Bosn12.000,00 KM

(Na iz člana 1. ov

izdavaštva, kasajmovima knji

(Rlizaciju ove ozora Bosne i He

na XVI bra/prosinca 20

E MINISTARHERCEGOV

tav (1) Zakona međunarodnih inu ("Službenina o Vijeću snik BiH", br. 4/08), Vijeće

dnici održanoj

DLUKU SREDSTAVA

VE UDRUŽENLIKE SRPSKE

Član 1. dmet Odluke) ravaju se sredstcija Bosne ne i Hercegovin

M Udruženju

Član 2. Namjena) e odluke upotriao najprisutnijeiga".

Član 3. Realizacija)

odluke zadužuercegovine.

012. godine

RA VINE

o Budžetu instiobaveza Bo

glasnik BiH"ministara Bo

30/03, 42/03, 8ministara Bo4.12.2012. go

A IZ TEKUĆENJU IZDAVAČE

tva tekuće budži Hercegovin

ne za 2012. godizdavača Repu

ijebit će se za Peg oblika krea

uje se Minist

Broj/Број

102

itucija osne i ", broj osne i 81/06,

osne i odine,

E ČA

žetske ne i

dinu, u ublike

Projekt ativnih

tarstvo

se u "

4.

institHerc42/12Herc76/07Hercdonij

P

prorai međiznos

projekreat

Понед

Ova odluka stu"Službenom gla

VM broj 207decembra 2012

Sarajevo

Na temelju čltucija Bosne i Hegovine za 202) i članka 1egovine ("Služ7, 81/07, 94/0egovine, na 3jelo je

O ODOBRAVPRORAČUNS

R

Ovom se ačunske pričuveđunarodnih obvsu od 12.000,00

Sredstva iz čekt "Prezentacitivnih industija,

Годиндјељак, 24. дец

ISSNISSNISSN

Član 4(Stupanje na

upa na snagu dasniku BiH".

7/12 2. godine

lanka 13. stavkHercegovine i m12. godinu ("S7. Zakona o beni glasnik B07 i 24/08), 30. sjednici o

ODLUKVANJU SREDKE PRIČUVEREPUBLIKE

Članak (Predmet Od

odlukom odoe Proračuna insveza Bosne i He0 KM Udruzi iz

Članak (Namjen

lanka 1. ove ija izdavaštva,na sajmovima

на XVI цембра 2012. г

N 1512-7486 - N 1512-7494 - N 1512-7508 -

4. a snagu) danom donošen

PredsjedVijeća mini

Vjekoslav Be

vka (1) Zakonameđunarodnih oSlužbeni glasn

Vijeću minisBiH", br. 30/03,

Vijeće minisodržanoj 4.12.2

KU DSTAVA IZ TEE UDRUZI IZDSRPSKE

1. dluke) obravaju sredstitucija Bosne ercegovine za 2zdavača Republ

2. na) odluke upotrij, kao najprisuknjiga".

годинe

bosanski jezikhrvatski jezik srpski jezik

nja i objavljuje

avajući istara BiH evanda, s. r.

a o proračunu obveza Bosne i nik BiH", broj stara Bosne i 42/03, 81/06, tara Bosne i 2012. godine,

EKUĆE DAVAČA

dstva tekuće i Hercegovine

2012. godinu u ike Srpske.

ebit će se za utnijeg oblika

Broj 102 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 24. 12. 2012.

Članak 3. (Realizacija)

Za realizaciju ove odluke zadužuje se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine.

Članak 4. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u ''Službenom glasniku BiH''.

VM broj 207/12 4. prosinca 2012. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

На основу члана 13. став (1) Закона о Буџету

институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине на 30. сједници, одржаној 4.12.2012. године, донио је

ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ

БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ УДРУЖЕЊУ ИЗДАВАЧА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Овом одлуком одобравају се средства текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 12.000,00 КМ Удружењу издавача Републике Српске.

Члан 2. (Намјена)

Средства из члана 1. ове одлуке употријебиће се за пројекат "Презентација издаваштва, као најприсутнијег облика креативних индустија, на сајмовима књига".

Члан 3. (Реализација)

За реализацију ове одлуке задужује се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине.

Члан 4. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 207/12 4. децембра 2012. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

1225 Na osnovu člana 13. stav (1) Zakona o Budžetu institucija

Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 30. sjednici, održanoj 4.12.2012. godine, donijelo je

ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA IZ TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE INTELEKTUALNOM

FORUMU NIKOLA TESLA U BANJOJ LUCI

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom odlukom odobravaju se sredstva tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 15.000,00 KM Intelektualnom forumu Nikola Tesla u Banjoj Luci.

Član 2. (Namjena)

Sredstva iz člana 1. ove odluke upotrijebit će se za Projekt "Kadrovi budućnosti u kulturi u Bosni i Hercegovini".

Član 3. (Realizacija)

Za realizaciju ove odluke zadužuje se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine.

Član 4. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 208/12 4. decembra 2012. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju članka 13. stavka (1) Zakona o Proračunu

institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 30. sjednici, održanoj 4.12.2012. godine, donijelo je

ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA IZ TEKUĆE

PRORAČUNSKE PRIČUVE INTELEKTUALNOM FORUMU NIKOLA TESLA U BANJALUCI

Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom se odlukom odobravaju sredstva tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu u iznosu od 15.000,00 KM Intelektualnom forumu Nikola Tesla u Banjaluci.

Članak 2. (Namjena)

Sredstva iz članka 1. ove odluke upotrijebit će se za projekt "Kadrovi budućnosti u kulturi u Bosni i Hercegovini".






Sarajevo



Ponedjeljak, 24. 12. 2012. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 102 - Strana 3

На основу члана 13. став (1) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 30. сједници, одржаној 4.12.2012. године, донио је

ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ФОРУМУ НИКОЛА ТЕСЛА У БАЊОЈ ЛУЦИ


Овом одлуком одобравају се средства текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 15.000,00 КМ Интелектуалном форуму Никола Тесла у Бањој Луци.


Средства из члана 1. ове одлуке употријебиће се за пројекат "Кадрови будућности у култури у Босни и Херцеговини".






Сарајево





BUDŽETSKE REZERVE UDRUŽENJU GLUHIH I NAGLUHIH LICA "SLUH" MOSTAR


Ovom odlukom odobravaju se sredstva tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 30.000,00 KM Udruženju gluhih i nagluhih lica "Sluh" Mostar.

Član 2. (Namjena)

Sredstva iz člana 1. ove odluke upotrijebit će se za Projekt "Znakovni jezik u Hercegovini".






Sarajevo



Na temelju članka 13. stavka (1) Zakona o Proračunu

institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 30. sjednici, održanoj 4.12.2012. godine, donijelo je


PRORAČUNSKE PRIČUVE UDRUZI GLUHIH I NAGLUHIH OSOBA "SLUH" MOSTAR


Ovom se odlukom odobravaju sredstva tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu u iznosu od 30.000,00 KM Udruzi gluhih i nagluhih osoba "Sluh" Mostar.


Sredstva iz članka 1. ove odluke upotrijebit će se za projekt "Znakovni jezik u Hercegovini".






Sarajevo




институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 30. сједници, одржаној 4.12.2012. године, донио је


ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ

БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ УДРУЖЕЊУ ГЛУВИХ И НАГЛУВИХ ЛИЦА "СЛУХ" МОСТАР


Овом одлуком одобравају се средства текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 30.000,00 КМ Удружењу глувих и наглувих лица "Слух" Мостар.


Средства из члана 1. ове одлуке употријебиће се за пројекат "Знаковни језик у Херцеговини".






Сарајево





BUDŽETSKE REZERVE UDRUŽENJU GRAĐANA MATICA HRVATSKA U MOSTARU


Ovom odlukom odobravaju se sredstva tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 25.000,00 KM Udruženju građana Matica hrvatska u Mostaru.

Član 2. (Namjena)

Sredstva iz člana 1. ove odluke upotrijebit će se za Projekt "Međunarodnom saradnjom do djece i mladih".






Sarajevo



Na temelju članka 13, stavka (1) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 30. sjednici, održanoj 4.12.2012. godine, donijelo je


PRORAČUNSKE PRIČUVE UDRUZI GRAĐANA MATICA HRVATSKA U MOSTARU


Ovom se odlukom odobravaju sredstva tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu u iznosu 25.000,00 KM Udruzi građana Matica hrvatska u Mostaru.


Sredstva iz članka 1. ove odluke upotrijebit će se za projekt "Međunarodnom suradnjom do djece i mladih".






Sarajevo




институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 30. сједници, одржаној 4.12.2012. године, донио је

ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ УДРУЖЕЊУ ГРАЂАНА

МАТИЦА ХРВАТСКА У МОСТАРУ


Овом одлуком одобравају се средства текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 25.000,00 КМ Удружењу грађана Матица хрватска у Мостару.


Средства из члана 1. ове одлуке употријебиће се за пројекат "Међународном сарадњом до дјеце и младих".







Сарајево


1228 Na osnovu člana 12. stav (2) Zakona o fitofarmaceutskim

sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bi'H", broj 49/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Uprave Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 28. sjednici, održanoj 28. novembra 2012. godine, donijelo je

ODLUKU O STAVLJANJU VAN SNAGE ODLUKE O ZABRANI

REGISTRACIJE, UVOZA I PROMETA FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA KOJA SADRŽE

AKTIVNU MATERIJU BIFENTRIN

Član 1. (Predmet)

Ovom Odlukom stavlja se van snage Odluka o zabrani registracije, uvoza i prometa fitofarmaceutskih sredstava koja sadrže aktivnu materiju bifentrin ("Službeni glasnik BiH", broj 72/10).


Ova Odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 213/12 28. novembra 2012. godine

Sarajevo



Na temelju članka 12. stavak (2) Zakona o

fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Uprave Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 28. sjednici, održanoj 28. studenoga 2012. godine, donijelo je

ODLUKU O STAVLJANJU VAN SNAGE ODLUKE O ZABRANI

REGISTRACIJE, UVOZA I PROMETA FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA KOJA SADRŽE

AKTIVNU TVAR BIFENTRIN

Članak 1. (Predmet)

Ovom Odlukom stavlja se van snage Odluka o zabrani registracije, uvoza i prometa fitofarmaceutskih sredstava koja sadrže aktivnu tvar bifentrin ("Službeni glasnik BiH", broj 72/10).


Ova Odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 213/12 28. studenoga 2012. godine

Sarajevo



На основу чланa 12. став (2) Закона о

фитофармацеутским средствима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 49/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Управе Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 28. сједници, одржаној 28. новембра 2012. године, донио је

ОДЛУКУ О СТАВЉАЊУ ВАН СНАГЕ ОДЛУКЕ О ЗАБРАНИ

РЕГИСТРАЦИЈЕ, УВОЗА И ПРОМЕТА ФИТОФАРМАЦЕУТСКИХ СРЕДСТАВА КОЈА САДРЖЕ АКТИВНУ МАТЕРИЈУ БИФЕНТРИН

Члан 1. (Предмет)

Овом Одлуком ставља се ван снаге Одлука о забрани регистрације, увоза и промета фитофармацеутских средстава која садрже активну материју бифентрин ("Службени гласник БиХ", број 72/10).


Ова Одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 213/12 28. новембра 2012. године

Сарајево


1229 Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 1.000,00 KM Rodić Katici iz Vogošće, u svrhu jednokratne pomoći za izdržavanje.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o


finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Rodić Katice.


Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-2-42537-4/12 12. decembra 2012. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH

Dr. Zlatko Lagumdžija, s. r.

Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), članka 13. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je


TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 1.000,00 KM Rodić Katici iz Vogošće, u svrhu jednokratne potpore za uzdržavanje.

Članak 2. (Mjerodavnost za realiziranje)

Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Rodić Katice.



Broj 01-50-2-42537-4/12 12. prosinca 2012. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH

Dr. Zlatko Lagumdžija, v. r.

На основу члана 17. Закона о финансирању

институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 57/12), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ


Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 1.000,00 КМ Родић Катици из Вогошће, у сврху једнократне помоћи за издржавање.

Члан 2. (Надлежност за реализовање)

За реализовање ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Родић Катице.


Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-2-42537-4/12 12. децембра 2012. године

Сарајево

Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ

Др Златко Лагумџија, с. р.


Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 2.100,00 KM za Kliniku urgentne medicine Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu, u svrhu jednokratne pomoći za nabavku aparata COMPACT 7 - monitor za kontinuirano praćenje vitalnih funkcija.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na transakcijski račun Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu.




Sarajevo

Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH

Dr. Zlatko Lagumdžija, s. r.



Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), članka 13. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 2.100,00 KM za Kliniku urgentne medicine Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu, u svrhu jednokratne potpore za nabavu aparata COMPACT 7 - monitor za kontinuirano praćenje vitalnih funkcija.

Članak 2. (Mjerodavnost za realiziranje)

Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na transakcijski račun Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu.




Sarajevo

Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH

Dr. Zlatko Lagumdžija, v. r.


институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ" број 57/12), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 2.100,00 КМ за Клинику ургентне медицине Клиничког центра Универзитета у Сарајеву, у сврху једнократне помоћи за набавку апарата СОМРАСТ 7 - монитор за континуирано праћење виталних функција.

Члан 2. (Надлежност за реализовање)

За реализовање ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на трансакцијски рачун Клиничког центра Универзитета у Сарајеву.




Сарајево

Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ

Др Златко Лагумџија, с. р.


Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12) i člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 2.000 KM Akademskom plivačkom klubu "Zrinjski" Mostar u svrhu jednokratne pomoći za pripreme za zimsko državno prvenstvo Bosne i Hercegovine.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Akademskog plivačkog kluba "Zrinjski" Mostar.




Sarajevo




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12) i članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je





Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu u iznosu od 2.000 KM Akademskom plivačkom klubu "Zrinjski" Mostar u svrhu jednokratne potpore za pripreme za zimsko državno prvenstvo Bosne i Hercegovine.

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Akademskog plivačkog kluba "Zrinjski" Mostar.




Sarajevo



На основу члана 17. Закона о финансирању институција

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12) и члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 57/12), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА



Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 2.000 КМ Академском пливачком клубу "Зрињски" Мостар у сврху једнократне помоћи за припреме за зимско државно првенство Босне и Херцеговине.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Академског пливачког клуба "Зрињски" Мостар.




Сарајево



Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 2.800 KM Boćarskom savezu Bosne i Hercegovine u svrhu jednokratne pomoći za organiziranje međunarodnog turnira u boćanju.


Za realizaciju ove оdluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Boćarskog saveza Bosne i Hercegovine.


Ova оdluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), članka 13. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 2.800 KM Boćarskom savezu Bosne i Hercegovine u svrhu jednokratne pomoći za organiziranje međunarodnog turnira u boćanju.


Za realizaciju ove оdluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o


financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Boćarskog saveza Bosne i Hercegovine.


Ova оdluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12), члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ" број 57/12), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 2.800 КМ Боћарском савезу Босне и Херцеговине у сврху једнократне помоћи за организовање међународних турнира у боћању.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Боћарског савеза Босне и Херцеговине.




Сарајево



Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12) i člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu, u iznosu od 2.000 KM Košarkaškom klubu "Busovača" u svrhu jednokratne pomoći za učešće na takmičenjima u sezoni 2012/2013.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Košarkaškog kluba "Busovača".




Sarajevo




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12) i članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 42/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 57/12), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2012. godinu u iznosu od 2.000 KM Košarkaškom klubu "Busovača" u svrhu jednokratne potpore za sudjelovanje na natjecanjima u sezoni 2012/2013.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Košarkaškog kluba "Busovača".




Sarajevo





институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12) и члана 13. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службени гласник БиХ", број 42/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 57/12), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА



Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину, у износу од 2.000 КМ Кошаркашком клубу "Бусовача" у сврху једнократне помоћи за учешће на такмичењима у сезони 2012/2013.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Кошаркашког клуба "Бусовача".




Сарајево


MINISTARSTVO PRAVDE BOSNE I HERCEGOVINE

1234 Na osnovu člana 55., člana 57. stav (2), člana 59. i člana

61. stav (2) Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09), člana 22. i člana 28. stav (2) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 i 8/10), po prethodno pribavljenom mišljenju Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine broj 03-34-2-956-14/12, od 05.11.2012. godine, ministar pravde Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE O IMENOVANJU UPRAVNIKA PRITVORSKE

JEDINICE ZAVODA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA U MINISTARSTVU PRAVDE BOSNE I

HERCEGOVINE

1. Radoje Badnjar, imenuje se za Upravnika Pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine.

2. Rukovodećem državnom službeniku iz tačke 1. ovog rješenja pripada plata iz B6 platnog razreda, kao i druga

prava i obaveze u skladu sa važećim zakonskim propisima.

3. Ovo rješenje se primjenjuje počev od 01.12.2012. godine, a objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Obrazloženje

Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine je aktom broj 04-34-2-11603-4/11 od godine zatražilo od Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine, u skladu sa članom 20. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 i 8/10), a u vezi sa članom 9. Pravilnika o uslovima i načinu obavljanja internih konkursa, internih i eksternih premještaja državnih službenika u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 62/10), interno oglašavanje u svrhu popune upražnjenog radnog mjesta rukovodećeg državnog službenika - Upravnika Pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine.

Nakon provedene konkursne procedure po raspisanom Internom oglasu Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine je aktom broj 04-34-2-11603-25/11 od godine, Agenciji za državnu službu Bosne i Hercegovine je dostavilo Listu uspješnih kandidata, te zatražilo mišljenje u svrhu imenovanja rukovodećeg državnog službenika.

Agencija za državnu službu Bosne i Hercegovine je Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine dana 05.11.2012. godine dostavila Mišljenje broj 03-34-2-965-14/12, od 05.11.2012. godine, kojim u skladu sa članom 28. stav (2) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine predlaže da se imenuje kandidat sa liste uspješnih kandidata na radno mjesto Upravnik Pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine.

Uvidom u dostavljenu listu uspješnih kandidata kao i dostavljenu dokumentaciju svakog kandidata ponaosob, utvrđeno je da je Rade Badnjar, najadekvatniji kandidat za popunu upražnjenog radnog mjesta. Naime, u konkretnom slučaju se radi o specifičnim poslovima koji obuhvaćaju kako rukovođenje velikim brojem zaposlenih, tako i upravljanjem pritvorske jedinice na nivou Bosne i Hercegovine, što zahtijeva specifična znanja vezana za izvršenje krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera.

Uvidom u dokumentaciju uspješnih kandidata utvrđeno je da Rade Badnjar, ima iskustva u radu u kazneno-popravnim zavodima i to: - Kazneno-popravni zavod Butmir kod Sarajeva od

13.09.1979. do 01.05.1986. godine; - Okružni zatvor Sarajevo od 01.08.1991. do 30.04.1992.

godine; - Kazneno-popravni zavod Istočno Sarajevo od 30.11.1994.

do 28.02.2001. godine; Radno iskustvo imenovanog u radu u kazneno-popravnim

zavodima ukupno iznosi 13 godina i 7 mjeseci, te je od toga 8 godina proveo na poslovima rukovođenja u kazneno-popravnim zavodima.

Kako se u konkretnom slučaju radi o poziciji rukovodećeg državnog službenika - Upravnika pritvorske jedinice, cijenjeno je da bi znanje i iskustva Badnjar Radeta, stečena u dugogodišnjem radu u kazneno-popravnim zavodima u Bosni i Hercegovini, uveliko mogla doprinijeti efikasnijem obavljanju poslova navedenog radnog mjesta.

U skladu s navedenim, odlučeno je kao u tačkama rješenja.

Protiv ovog rješenja, može se izjaviti žalba Odboru državne službe za žalbe, u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ista saglasno članu 63. stav (6) Zakona o


državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ne odgađa izvršenje rješenja.

Broj 04-34-2-11603-41/11 28. novembra 2012. godine

Sarajevo Ministar

Bariša Čolak, s. r.

Na temelju članka 55., članka 57. stavak (2), članka 59. i

članka 61. stavak (2) Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09), članka 22. i članka 28. stavak (2) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 i 8/10), po prethodno pribavljenom mišljenju Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine broj 03-34-2-956-14/12, od 05.11.2012. godine, ministar pravde Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJE O IMENOVANJU UPRAVNIKA PRITVORSKE

JEDINICE ZAVODA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA U MINISTARSTVU PRAVDE BOSNE I

HERCEGOVINE

1. Radoje Badnjar, imenuje se za Upravnika Pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine.

2. Rukovodećem državnom službeniku iz točke 1. ovog rješenja pripada plaća iz B6 platnog razreda, kao i druga prava i obveze sukladno važećim zakonskim propisima.

3. Ovo rješenje se primjenjuje počev od 01.12.2012. godine, a objavit će se u "Službenom glasniku BiH".

Obrazloženje

Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine je aktom broj 04-34-2-11603-4/11 od godine zatražilo od Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine, sukladno člankom 20. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 i 8/10), a u svezi sa člankom 9. Pravilnika o uvjetima i načinu obavljanja internih konkursa, internih i eksternih premještaja državnih službenika u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 62/10), interno oglašavanje u svrhu popune upražnjenog radnog mjesta rukovodećeg državnog službenika - Upravnika Pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine.

Nakon sprovedene konkursne procedure po raspisanom Internom oglasu, Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine je aktom broj 04-34-2-11603-25/11 od 01.11.2012. godine, Agenciji za državnu službu Bosne i Hercegovine je dostavilo Listu uspješnih kandidata, te zatražilo mišljenje u svrhu imenovanja rukovodećeg državnog službenika.

Agencija za državnu službu Bosne i Hercegovine je Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine dana 05.11.2012. godine dostavila Mišljenje broj 03-34-2-965-14/12, od 05.11.2012. godine, kojim sukladno članku 28. stavak (2) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine predlaže da se imenuje kandidat sa liste uspješnih kandidata na radno mjesto Upravnik Pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine.

Uvidom u dostavljenu listu uspješnih kandidata kao i dostavljenu dokumentaciju svakog kandidata ponaosob, utvrđeno je da je Rade Badnjar, najadekvatniji kandidat za popunu upražnjenog radnog mjesta. Naime, u konkretnom slučaju se radi o specifičnim poslovima koji obuhvaćaju kako rukovođenje velikim brojem zaposlenih, tako i upravljanjem pritvorske jedinice na razini Bosne i Hercegovine, što zahtijeva

specifična znanja vezana za izvršenje kaznenih sankcija, pritvora i drugih mjera.

Uvidom u dokumentaciju uspješnih kandidata utvrđeno je da Rade Badnjar, ima iskustva u radu u kazneno-popravnim zavodima i to: - Kazneno-popravni zavod Butmir kod Sarajeva od

13.09.1979. do 01.05.1986. godine; - Okružni zatvor Sarajevo od 01.08.1991. do 30.04.1992.

godine; - Kazneno-popravni zavod Istočno Sarajevo od 30.11.1994.

do 28.02.2001. godine; Radno iskustvo imenovanog u radu u kazneno-popravnim

zavodima ukupno iznosi 13 godina i 7 mjeseci, te je od toga 8 godina proveo na poslovima rukovođenja u kazneno-popravnim zavodima.

Kako se u konkretnom slučaju radi o poziciji rukovodećeg državnog službenika - Upravnika pritvorske jedinice, cijenjeno je da bi znanje i iskustva Badnjar Radeta, stečena u dugogodišnjem radu u kazneno-popravnim zavodima u Bosni i Hercegovini, uvelike mogla doprinijeti efikasnijem obavljanju poslova navedenog radnog mjesta.

Sukladno navedenom, odlučeno je kao u točkama rješenja. Protiv ovog rješenja, može se izjaviti žalba Odboru

državne službe za žalbe, u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ista suglasno članku 63. stavak (6) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ne odgađa izvršenje rješenja.

Broj 04-34-2-11603-41/11 28. studenoga 2012. godine

SarajevoMinistar

Bariša Čolak, v. r.

На основу члана 55., члана 57. став (2), члана 59. и

члана 61. став (2) Закона о управи ("Службени гласник БиХ", број 32/02 и 102/09), члана 22. и члана 28. став (2) Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 и 8/10), по претходно прибављеном мишљењу Агенције за државну службу Босне и Херцеговине број 03-34-2-956-14/12, од 05.11.2012. године, министар правде Босне и Херцеговине доноси

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ УПРАВНИКА ПРИТВОРСКЕ

ЈЕДИНИЦЕ ЗАВОДА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА У МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. Радоје Бадњар, именује се за Управника Притворске јединице Завода за извршење кривичних санкција у Министарству правде Босне и Херцеговине.

2. Руководећем државном службенику из тачке 1. овог рјешења припада плата из Б6 платног разреда, као и друга права и обавезе у складу са важећим законским прописима.

3. Ово рјешење се примјењује почев од 01.12.2012. године, а објавит ће се у "Службеном гласнику БиХ".

Образложење

Министарство правде Босне и Херцеговине је актом број 04-34-2-11603- 4/11 од 26.04.2012. године затражило од Агенције за државну службу Босне и Херцеговине, у складу са чланом 20. Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 и 8/10), а у вези са чланом 9.


Правилника о условима и начину обављања интерних конкурса, интерних и екстерних премјештаја државних службеника у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 62/10), интерно оглашавање у сврху попуне упражњеног радног мјеста руководећег државног службеника - Управника Притворске јединице Завода за извршење кривичних санкција у Министарству правде Босне и Херцеговине.

Након проведене конкурсне процедуре по расписаном Интерном огласу, Минисгарство правде Босне и Херцеговине је актом број 04-34-2-11603-25/11 од 01.11.2012. године, Агнецији за државну службу Босне и Херцеговине је доставило Листу успјешних кандидата, те затражило мишљење у сврху именовања руководећег државног службеника.

Агенција за државну службу Босне и Херцеговине је Министарству правде Босне и Херцеговине дана 05.11.2012. године доставила Мишљење број 03-34-2-965-14/12, од 05.11.2012. године, којим у складу са чланом 28. став (2) Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине предлаже да се именује кандидат са листе успјешних кандидата на радно мјесто Управник Притворске јединице Завода за извршење кривичних санкција у Министарству правде Босне и Херцеговине.

Увидом у достављену листу успјешних кандидата као и достављену документацију сваког кандидата понаособ, утврђено је да је Раде Бадњар, најадекватнији кандидат за попуну упражњеног радног мјеста. Наиме, у конкретном случају се ради о специфичним пословима који обухваћају како руковођење великим бројем запослених, тако и управљањем притворске јединице на нивоу Босне и Херцеговине, што захтијева специфична знања везана за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера.

Увидом у документацију успјешних кандидата утврђено је да Раде Бадњар, има искуства у раду у казнено-поправним заводима и то: - Казнено-поправни завод Бутмир код Сарајева од

13.09.1979. до 01.05.1986. године; - Окружни затвор Сарајево од 01.08.1991. до

30.04.1992. године; - Казнено-поправни завод Источно Сарајево од

30.11.1994. до 28.02.2001. године; Радно искуство именованог у раду у казнено-

поправним заводима укупно износи 13 година и 7 мјесеци, те је од тога 8 година провео на пословима руковођења у казнено-поправним заводима.

Како се у конкретном случају ради о позицији руководећег државног службеника - Управника притворске јединице, цијењено је да би знање и искуства Бадњар Радета, стечена у дугогодишњем раду у казнено-поправним заводима у Босни и Херцеговини, увелико могла допринијеги ефикаснијем обављању послова наведеног радног мјеста.

У складу с наведеним, одлучено је као у тачкама рјешења.

Против овог рјешења, може се изјавити жалба Одбору државне службе за жалбе, у року од осам дана од дана достављања, а иста сагласно члану 63. став (6) Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине не одгађа извршење рјешења.

Број 04-34-2-11603-41/11 28. новембра 2012. године

Сарајево Министар

Бариша Чолак, с. р.

MINISTARSTVO CIVILNIH POSLOVA BOSNE I HERCEGOVINE

1235 Na osnovu člana 40. stav 2. tačka e) Zakona o ličnoj karti

državljana Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 i 18/12), Ministarstvo civilnih poslova donosi

PRAVILNIK O NAČINU UZIMANJA BIOMETRIJSKIH PODATAKA

U POSTUPKU IZDAVANJA LIČNIH KARATA

Član 1. (Predmet)

Pravilnikom o načinu uzimanja biometrijskih podataka u postupku izdavanja ličnih karata (u daljem tekstu: Pravilnik), propisuje se način uzimanja biometrijskih podataka i to uzimanje fotografije, uzimanje otisaka prstiju i potpisa.

Član 2. (Nadležnost i sadržaj biometrijskih podataka)

(1) Biometrijske podatke uzimaju službenici nadležnog organa iz člana 7. Zakona o ličnoj karti državljana BiH.

(2) Prilikom podnošenja zahtjeva za izdavanje lične karte, uzimaju se sljedeći biometrijski podaci podnosioca zahtjeva: 1) fotografija; 2) otisci prstiju; 3) potpis.

Član 3. (Uzimanje biometrijskih podataka)

(1) Pod uzimanjem biometrijskih podataka, podrazumijeva se uzimanje podataka pomoću odgovarajućih tehničkih sredstava i prevođenje tih podataka u elektronski oblik (u daljem tekstu: uzimanje).

(2) Starom, bolesnom i licu sa invaliditetom može se omogućiti podnošenje zahtjeva i uzimanje biometrijskih podataka na olakšani način, putem mobilne radne stanice.

Član 4. (Uzimanje fotografije)

(1) Uzimanje fotografije se vrši digitalnom kamerom. (2) Fotografija mora ispunjavati sljedeće uvjete:

a) izoštrena i jasna, b) prikazuje lice koje direktno gleda u kameru, a ne da

gleda preko ramena (portret stil) ili u stranu, i jasno prikazuje obje ivice lica,

c) prikazuje prirodne tonove kože, d) ima odgovarajuću jačinu svjetlosti i kontrast, e) biti neutralna na boje, f) prikazuje otvorene i jasno vidljive oči bez kose

preko njih, g) biti snimljena sa ravnom i svijetlo obojenom

pozadinom, h) biti snimljena pri univerzalnom osvjetljenju bez

sjenki ili odbljeska blica na licu i bez crvenih očiju, i) snimak mora prikazati oči jasno, bez odsjaja blica na

naočalama, i bez obojenih sočiva, (ako je moguće izbjegavati teške okvire – naočare sa lakšim okvirom),

j) provjeriti da okviri naočala ne smiju pokrivati niti jedan dio očiju,

k) pokrivala za glavu nisu dozvoljena, osim iz religioznih razloga, ali karakteristike lica od početka brade do vrha čela, kao i obje ivice lica moraju biti jasno prikazane.

(3) Radi ispunjenja gore navedenih uvjeta, fotografiranje se vrši na način opisan na slici u Prilogu broj 1.

Ponedjeljak, 2

(1) Uzimanjpodrazui lijevog

(2) Ako licese otisakažiprst

(3) U slučajobje rukzahtjevauzet otissvojim p

(1) Uzimanjpotpisa.minimalpodnosipojmompodnosipravnom

(2) Ako je ldrugih oza potpzahtjevašto potv

Ovaj Pobjavljivanja od dana donoelektronskim

Broj 06-314. decembr

Sa

Na temeiskaznici držBiH", br. 3Ministarstvo

O NAČINU U POSTU

Pravilnipostupku izd

24. 12. 2012.

(Uzimanjnje otiska prstiumijeva uzimang i desnog palcae nema kažiprstak narednog prt, srednji prst, dju iz stava 2., il

ke, na zahtjevu a, službeno licesak, odnosno dpotpisom i potv

(Uzimnje potpisa se v Potpis mora lno sadržavatiioca zahtjeva i

m originalan poilac zahtjeva km prometu. lice nepismeno objektivnih razpis ostaje praza navodi razlogvrđuje svojim po

(Stuparavilnik stupa u "Službenom

ošenja Odluke omemorijskim e

30-2-3402/12 ra 2012. godine

arajevo

elju članka 40. avljana Bosne 32/01, 16/02, civilnih poslov

PRAUZIMANJA B

UPKU IZDAVA

Č(P

ikom o načinu davanja osobn

Član 5. je otisaka prstijuiju vrši se sk

nje otiska lijevoa, na dodir. t ili palac, odnorsta i to ovim

domali prst i mali ukoliko lice nza izdavanje lič

e upisuje podatda uzimanje otivrđuje.

Član 6. manje potpisa) vrši pomoću ta

biti originalani puno ime biti ispisan pi

otpis podrazumkoristi ili ima

ili uzimanje pologa, na obrasczno, a službenge nemogućnosotpisom.

Član 7. anje na snagu)

na snagu osmglasniku BiH"

o početku izdavelementom.

e Mr. Sr

stavka 2. točka i Hercegovine32/07, 53/07

a donosi

AVILNIK BIOMETRIJSANJA OSOBN

Članak 1. Predmet) uzimanja biom

nih iskaznica

S L U Ž B E

u) kenerom za otiog i desnog kaž

osno oba prsta, uredosljedom:

ali prst. nema jedne, odčne karte, na poak sa kojih prsska nije moguć

able za digitalin, svojeručan,

ili puno prisanim slovima

mijevamo potpinamjeru koris

otpisa nije mogcu lične karte mno lice na posti uzimanja po

mog dana od , a primjenjivatvanja ličnih kar

Ministar redoje Nović, s

e) Zakona o ose ("Službeni g7, 56/08 i 1

SKIH PODATANIH ISKAZNIC

metrijskih podat(u daljnjem t

E N I G L A S

iske i žiprsta

uzima palac,

dnosno oleđini stiju je će, što

izaciju treba

rezime a. Pod is koji stiti u

guće iz mjesto oleđini otpisa,

dana t će se rata sa

s. r.

sobnoj glasnik

8/12),

AKA CA

taka u tekstu:

Pravito uz

(1)

(2)

(1)

(2)

(1)(2)

(3)

(1)

(2)

(3)

S N I K B i H

ilnik), propisujeimanje fotograf

(NadležnoBiometrijske piz članka 7. ZaPrilikom podiskaznice, uzpodnositelja za1) fotografij2) otisci prs3) potpis.

(UzimPod uzimanjemuzimanje podsredstava i predaljnjem tekstuStaroj, bolesnomogućiti podpodataka na ol

Uzimanje fotoFotografija moa) izoštrenab) prikazuje

gleda preprikazuje

c) prikazujed) ima odgoe) biti neutrf) prikazuje

preko njig) biti snim

pozadinoh) biti snim

sjenki ili i) snimak m

naočalamizbjegavaokvirom)

j) provjeritijedan dio

k) pokrivalareligioznbrade dojasno prik

Radi ispunjenjvrši na način o

(Uzimanje otispodrazumijevai lijevog i desnAko osoba neuzima se otisapalac, kažiprstU slučaju iz odnosno objeiskaznice, na podatak sa kuzimanje otispotvrđuje.

e se način uzimfije, uzimanje o

Članak st i sadržaj biompodatke uzimajakona o osobnojdnošenja zahtjzimaju se sljahtjeva: ja; stiju;

Članak manje biometrijm biometrijskihdataka pomoćevođenje tih podu: uzimanje). noj i osobi dnošenje zahtjelakšani način, p

Članak (Uzimanje foto

grafije se vrši dora ispunjavati sa i jasna, e lice koje izraveko ramena (poe obje ivice licae prirodne tonovovarajuću jačinuralna na boje, e otvorene i jh,

mljena sa ravom, mljena pri uni

odbljeska blicamora prikazati oma, i bez obojeati teške okv), i da okviri naoo očiju, a za glavu ih razloga, ali kvrha čela, kao

kazane. ja gore navede

opisan na slici u

Članak Uzimanje otisaska prstiju vrša uzimanje otisknog palca, na doema kažiprst ilak narednog p, srednji prst, dstavka 2., ili ruke, na zah

poleđini zahtjekojih prstiju jeka nije mogu

Broj 1

manja biometrijsotisaka prstiju i

2. metrijskih podau službenici na

oj iskaznici držajeva za izdavjedeći biomet

3. jskih podataka) h podataka, podću odgovarajudataka u elektro

sa invaliditetoeva i uzimanjeputem mobilne r

4. tografije) digitalnom kamsljedeće uvjete:

vno gleda u kaortret stil) ili u a, ve kože, u svjetlosti i ko

jasno vidljive

vnom i svijet

iverzalnom osva na licu i bez coči jasno, bez oenih sočiva, (avire – naočar

očala ne smiju

nisu dozvoljekarakteristike lio i obje ivice li

enih uvjeta, fotu Privitku broj 1

5. aka prstiju) ši se skeneromska lijevog i deodir. li palac, odnos

prsta i to ovimdomali prst i ma

ukoliko osobahtjevu za izdaeva, službena e uzet otisak,

uće, što svojim

02 - Strana 13

skih podataka i potpisa.

ataka) adležnog tijela avljana BiH. vanje osobne trijski podaci

drazumijeva se ćih tehničkih onički oblik (u

om može se biometrijskih radne stanice.

merom. :

ameru, a ne da stranu, i jasno

ontrast,

oči bez kose

tlo obojenom

vjetljenju bez crvenih očiju, odsjaja blica na ako je moguće re sa lakšim

pokrivati niti

ena, osim iz ica od početka ica moraju biti

tografiranje se 1.

m za otiske i snog kažiprsta

sno oba prsta, m redosljedom: ali prst. a nema jedne, avanje osobne osoba upisuje , odnosno da m potpisom i

Broj 102 - Str

(1) Uzimanjpotpisa.minimalpodnosipojmompodnosipravnom

(2) Ako je oiz drugihmjesto poleđinipotpisa,

Ovaj Pobjavljivanja od dana doiskaznica sa e

Broj 06-314. prosinc

Sa

На оснокарти држагласник БиХМинистарств

О НАЧПОДАТАК

Правилтака у постуПравилник), података и прстију и пот

(Надле(1) Биометр

органа БиХ.

(2) Приликкарте, подноси1) фо2) от3) по

rana 14

Č(Uzim

nje potpisa se v Potpis mora lno sadržavatiitelja zahtjeva i

m originalan poitelj zahtjeva km prometu. osoba nepismenh objektivnih raza potpis osta

i zahtjeva navo što potvrđuje s

Č(Stupa

ravilnik stupa u "Službenom

onošenja Odlukelektroničkim m

30-2-3402/12 ca 2012. godinearajevo

ову члана 40. ављана БоснеХ", бр. 32/01, 1во цивилних п

ПРАЧИНУ УЗИМАКА У ПОСТУ

К

Ч(П

лником о начиупку издавањапрописује сето узимање тписа.

Чежност и садржтријске податкеиз члана 7. За

ком подношењузимају се иоца захтјева: отографија; тисци прстију; отпис.

Članak 6. manje potpisa) vrši pomoću ta

biti originalani puno ime i biti ispisan potpis podrazumkoristi ili ima

na ili uzimanje azloga, na obraaje prazno, a odi razloge nemsvojim potpisom

Članak 7. anje na snagu)

na snagu osmglasniku BiH"

ke o početku memorijskim ele

Mr. Sr

став 2. тачка е и Херцего6/02, 32/07, 53послова доноси

АВИЛНИК АЊА БИОМЕУПКУ ИЗДАВКАРАТА

Члан 1. Предмет) ну узимања биа личних карате начин узимафотографије,

Члан 2. жај биометријсе узимају служакона о лично

ња захтјева зсљедећи био

S L U Ž B E

able za digitalin, svojeručan,

ili puno prisanim slovima

mijevamo potpinamjeru koris

potpisa nije mscu osobne iskaslužbena osob

mogućnosti uzimm.

mog dana od , a primjenjivat

izdavanja osementom.

Ministar redoje Nović, v

е) Закона о ловине ("Служ3/07, 56/08 и 1и

ЕТРИЈСКИХ ВАЊА ЛИЧНИ

иометријских та (у даљем теања биометри узимање от

ских података)жбеници надлеој карти држав

за издавање лометријски по

E N I G L A S

izaciju treba

rezime a. Pod is koji stiti u

moguće aznice ba na manja

dana t će se sobnih

v. r.

личној жбени 8/12),

Х НИХ

пода-ексту: ијских тисака

) ежног вљана

личне одаци

(1)

(2)

(1)(2)

(3)

(1)

(2)

(3)

(1)

S N I K B i H

(УзимаПод узимањемсе узимање псредстава и облик (у даљеСтаром, болеомогућити биометријскимобилне радн

(Узимање фотФотографија а) изоштреб) приказуј

не да глстрану, и

ц) приказујд) има одгое) бити неуф) приказуј

преко њиг) бити сни

позадинох) бити сн

без сјенцрвених

и) снимак блица наје могућлакшим

ј) провјерипокриват

к) покривалрелигиозпочетка лица мор

Ради испуфотографисањПрилогу број

(УУзимање отисподразумијевкажипрста и лАко лице непрста, узима редосљедом: прст и мали пУ случају из односно објекарте, на полподатак са коузимање отиспотврђује.

Узимање подигитализацијоригиналан, спуно име илбити исписаоригиналан

Члан 3ање биометријм биометријскодатака помоћпревођење тием тексту: узимсном и лицу сподношење

их података нне станице.

Члан 4(Узимање фотоографије се врмора испуњавана и јасна, је лице које дледа преко рами јасно приказује природне тооварајућу јачинутрална на бојеје отворене и јих, имљена са раом, имљена при ки или одбљеочију, мора приказаа наочалама, иће избјегавати оквиром), ити да оквити нити један дла за главу нзних разлога, абраде до врхрају бити јасноуњења горење се врши на1.

Члан 5Узимање отисакска прстију врша узимање олијевог и десноема кажипрст се отисак нпалац, кажип

прст. става 2., или

е руке, на захлеђини захтјевојих прстију јска није могућ

Члан 6(Узимање по

отписа се вју потписа. својеручан, треи пуно презиан писаним потпис подра

Ponedjeljak,

3. јских податакаких података, пћу одговарајућих података умање). са инвалидитезахтјева

на олакшани н

4. ографије) рши дигиталноати сљедеће у

директно гледамена (портретује обје ивицеонове коже, ну свјетлости е, јасно видљиве

авном и свијет

универзалномеска блица на

ати очи јаснои без обојенихтешке оквире

ири наочаладио очију, нису дозвољеали карактерисха чела, као ио приказане. е наведениа начин описа

5. ка прстију) рши се скенероотиска лијевоог палца, на дот или палац, наредног прстпрст, средњи

и уколико лицахтјеву за издва, службено је узет отисакће, што својим

6. отписа) врши помоћу. Потпис еба минималниме подносиоц

словима. Пазумијевамо

, 24. 12. 2012.

а) подразумијева ћих техничких електронски

етом може се и узимање начин, путем

ом камером. слове:

а у камеру, а т стил) или у лица,

и контраст,

е очи без косе

тло обојеном

м освјетљењу а лицу и без

о, без одсјаја х сочива, (ако – наочаре са

а не смију

ена, осим из стике лица од и обје ивице

их услова, ан на слици у

ом за отиске и ог и десног одир. односно оба а и то овим прст, домали

е нема једне, давање личне лице уписује к, односно да м потписом и

у табле за мора бити

но садржавати ца захтјева и Под појмом потпис који

Ponedjeljak, 2

подносикористи

(2) Ако је могуће личне службеннемогућпотписо

Овај Пробјављивањапримјењиваћиздавања лиелементом.

Број 06-314. децембр

Са

1236 Na osno

državljana Bo32/01, 16/02, poslova dono

O IZMJENKARTE I P

DRŽ

U Pravilličnoj karti drBiH", br. 39/mijenja se i g

"Naslovispisani su njeziku.

Podaci bosanskom, hćiriličnim piobrazac ličnćiriličnim pism

Član 4.

Prednja lijevom uglu na središnjemdijelu se nalaz

24. 12. 2012.

илац захтјеваити у правном лице неписмиз других окарте мјестоно лице на поћности узимањом.

Ч(Ступа

равилник ступа у "Служће се од даничних карата

30-2-3402/12 ра 2012. годинарајево

ovu člana 40. stosne i Hercego 32/07, 53/07, 5

osi

PRANAMA PRAV

PODACIMA SAŽAVLJANA BO

lniku o obrascuržavljana Bosn/02 i 2/09), (u

glasi: v i nazivi pojena bosanskom,

u naslovu hrvatskom i srpsmom. Pojedin

ne karte nadlemom, odvojeno

Pravilnika mije

'strana obrasc

naslov "Bosnam dijelu naslov zi grb Bosne i H

а користи ипромету.

мено или узимобјективних рао за потпис олеђини захтјња потписа, шт

Члан 7. ање на снагу) па на снагу ожбеном глаа доношења са електрон

е Мр Сре

tav 2. tačka b) Zovine ("Službe56/08 i 18/12),

AVILNIK VILNIKA O OB

ADRŽANIM UOSNE I HERC

Član 1. u lične karte i pone i Hercegovinu daljem tekstu

dinih polja na hrvatskom, sr

i nazivima ppskom jeziku ispnačne podatkeežni organi uo kosom crtom

Član 2. enja se i glasi:

''Član 4. ca lične kartea i Hercegovina

"lična karta", Hercegovine.

S L U Ž B E

или има на

мање потписаазлога, на обростаје празн

ева наводи рато потврђује с

осмог дана одснику БиХ"Одлуке о поским мемориј

Министар едоје Новић, с

Zakona o ličnojni glasnik BiHMinistarstvo ci

BRASCU LIČNU LIČNOJ KACEGOVINE

odacima sadržane ("Službeni gu: Pravilnik), č

obrascu lične rpskom i engle

pojedinih poljpisani su latinič koji se upis

upisuju latiničn(/)."

e sadrži u goa", desno poreda u desnom go

E N I G L A S

амјеру

а није брасцу но, а азлоге својим

д дана ", а очетку ијским

с. р.

oj karti H", br. ivilnih

NE ARTI

anim u glasnik član 3.

karte eskom

ja na čnim i suju u nim i

ornjem d toga ornjem

„Bosbroj. nalazspolurubrik

nalazrođenorgankolonsljedekrvnamatičpredsbrojemogu

elemskladispravizvan

Prilo

ispisi

organobavobras

skladLK/O

objavod daelektr

B14.

NASPredn1. BOSNБОСBOSN2. LIČNOSOЛИЧIDEN3. PREZ4. IME/5. SPOL

S N I K B i H

S lijeve stranna i HercegoviPored naveden

ze se rubrike u ku, državljanstvuka za potpis imNa poleđini ob

ze se rubrike unja, općina prebna koji je izdani na desnoj seći podaci: jea grupa, jedčnog broja i nstavlja mašinskeva i znakova uu elektronski očU obrascu lič

ent u koji se podu sa Zakonomve, kako bi se

n Bosne i HerceNaslovi i naziv

gu broj 1. koji jSadržaj polja

ivat će se u skla

Član 7. Praviln

Državljaninu n iz člana 5. ijest o ličnim scu LK/OI-4, koUvjerenje o či

du sa članom 2OI-5, koji je sas

Ovaj Pravilnivljivanja u "Sluana donošenja Oronskim memo

Broj 06-30-2-34decembra 2012

Sarajevo

LOVI I NAZIVnja strana

NA I HERCEGНА И ХЕРЦЕГNIA AND HER

NA KARTA BNA ISKAZN

ЧНА КАРТА NTITY CARD

ZIME/ПРЕЗИМ

/ИМЕ/GIVEN

L/ПОЛ/SEX

ne središnjeg dna“ nalazi se prnog, na prednjokoje se upisuju

u, datumu rođenmaoca lične karte

brasca lične kau koje se upisbivališta ili borao ličnu kartu itrani nalaze sedinstveni mati

dnodimenzionalnapomena. Ostaki čitljivu zonuupisuju podaci čitati. čne karte nalazohranjuju i krip

o zaštiti ličnihe lična karta megovine. vi polja na obraje sastavni dio outvrđenih u st

adu sa tehničkim

Član 3nika, mijenja se

''Član 7BiH kome je

Pravilnika, npodacima koji

oji je sastavni dnjenicama iz ev23. stav (2) Ztavni dio ovog

Član 4k stupa na sn

užbenom glasnikOdluke o početrijskim element

403/12 2. godine

PRILOGVI POLJA NA O

GOVINA ГОВИНА RZEGOVINA

NICA

МЕ/SURNAME

NAME

Broj 1

dijela obrasca rostor za fotogroj strani obrasc

u podaci o prezinja, roku važenje.

arte u koloni nasuju sljedeći pravišta za raselji entitetsko drže rubrike u koični broj, datulni bar kod ali prostor polu, u koju se u o imaocu lične

zi se elektronskptografski štite h podataka i ozmogla koristiti

ascu lične karteovog Pravilnika

st. (1), (2) i (3m mogućnostim

3. e i glasi:

7. izdata lična k

na njegov zahi se nalaze u dio ovog Pravilnevidencije o ličnZakona izdaje s

Pravilnika."

4. nagu osmog dku BiH", a primtku izdavanja li

ntom.

MinisMr. Sredoje

G 1. OBRASCU LIČ

E

02 - Strana 15

ispod naslova rafiju i serijski ca lične karte, menu i imenu, ja lične karte i

a lijevoj strani podaci: mjesto ena lica, naziv

žavljansto, a u oje se upisuju um izdavanja,

jedinstvenog leđine obrasca

obliku slova, e karte koji se

ki memorijski lični podaci u

znaka za vrstu za putovanje

navedeni su u a. 3) ovog člana

ma.

karta, nadležni htjev izdat će

evidenciji, na nika. nim kartama u se na obrascu

dana od dana mjenjivat će se ičnih karata sa

star Nović, s. r.

ČNE KARTE


6. DRŽAVLJANSTVO/ДРЖАВЉАНСТВО/CITIZENSHIP 7. DATUM ROĐENJA/ДАТУМ РОЂЕЊА/DATE OF BIRTH 8. VAŽI DO/VRIJEDI DO/ВАЖИ ДО/VALID UNTIL 9. SERIJSKI BROJ/СЕРИЈСКИ БРОЈ/SERIAL NUMBER 10. POTPIS/ПОТПИС/SIGNATURE Poleđina 1. JMB/ЈМБ/PERSONAL ID NUMBER 2. MJESTO ROĐENJA/МЈЕСТО РОЂЕЊА/PLACE OF BIRTH 3.

OPĆINA PREBIVALIŠTA/ ОПШТИНА ПРЕБИВАЛИШТА/ MUNICIPALITY OF RESIDENCE 4. ENTITETSKO DRŽAVLJANSTVO /ЕНТИТЕТСКО ДРЖАВЉАНСТВО/ ENTITY CITIZENSHIP 5. KRVNA GRUPA/КРВНА ГРУПА/BLOOD TYPE 6. NADLEŽNI ORGAN/NADLEŽNO TIJELO/НАДЛЕЖНИ ОРГАН/ISSUING AUTHORITY 7. DATUM IZDAVANJA/ДАТУМ ИЗДАВАЊА/DATE OF ISSUE 8. NAPOMENA/НАПОМЕНA SLIKE

Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.

S L U Ž B EE N I G L A SS N I K B i H Broj 102 - Strana 17

Broj 102 - Str

rana 18

S L U Ž B EE N I G L A SS N I K B i H Ponedjeljak,, 24. 12. 2012.


Na temelju članka 40. stavka 2. točka b) Zakona o osobnoj

iskaznici državljana Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 i 18/12), Ministarstvo civilnih poslova donosi

PRAVILNIK O IZMJENAMA PRAVILNIKA O OBRASCU OSOBNE ISKAZNICE I PODACIMA SADRŽANIM U OSOBNOJ ISKAZNICI DRŽAVLJANA BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. U Pravilniku o obrascu osobne iskaznice i podacima

sadržanim u osobnoj iskaznici državljana Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 39/02 i 2/09), (u daljnjem tekstu: Pravilnik), članak 3. mijenja se i glasi:

"Naslov i nazivi pojedinih polja na obrascu osobne iskaznice ispisani su na bosanskom, hrvatskom, srpskom i engleskom jeziku.

Podaci u naslovu i nazivima pojedinih polja na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku ispisani su latiničnim i ćiriličnim pismom. Pojedinačne podatke koji se upisuju u obrazac osobne iskaznice nadležna tijela upisuju latiničnim i ćiriličnim pismom, odvojeno kosom crticom (/)."

Članak 2. Članak 4. Pravilnika mijenja se i glasi:

''Članak 4. Prednja strana obrasca osobne iskaznice sadrži u gornjem

lijevom kutu naslov "Bosna i Hercegovina", desno pored toga na središnjem dijelu naslov "osobna iskaznica", a u desnom gornjem dijelu se nalazi grb Bosne i Hercegovine.

S lijeve strane središnjeg dijela obrasca ispod naslova „Bosna i Hercegovina“ nalazi se prostor za fotografiju i serijski broj. Pored navedenog, na prednjoj strani obrasca osobne iskaznice, nalaze se rubrike u koje se upisuju podaci o prezimenu i imenu, spolu, državljanstvu, datumu rođenja, roku važenja osobne iskaznice i rubrika za potpis imatelja osobne iskaznice.

Na poleđini obrasca osobne iskaznice u koloni na lijevoj strani nalaze se rubrike u koje se upisuju sljedeći podaci: mjesto rođenja, općina prebivališta ili boravišta za raseljene osobe, naziv tijela koje je izdalo osobnu iskaznicu i entitetsko državljansto, a u koloni na desnoj strani nalaze se rubrike u koje se upisuju sljedeći podaci: jedinstveni matični broj, datum izdavanja, krvna grupa, jednodimenzionalni bar kod jedinstvenog matičnog broja i napomena. Ostali prostor poleđine obrasca predstavlja mašinski čitljivu zonu, u koju se u obliku slova, brojeva i znakova upisuju podaci o imatelju osobne iskaznice koji se mogu elektronički očitati.

U obrascu osobne iskaznice nalazi se elektronički memorijski element u koji se pohranjuju i kriptografski štite osobni podaci sukladno Zakonu o zaštiti osobnih podataka i oznaka za vrstu isprave, kako bi se osobna iskaznica mogla koristiti za putovanje izvan Bosne i Hercegovine.

Naslovi i nazivi polja na obrascu osobne iskaznice navedeni su u Privitku broj 1. koji je sastavni dio ovog Pravilnika.

Sadržaj polja utvrđenih u st. (1), (2) i (3) ovog članka ispisivat će se sukladno tehničkim mogućnostima.

Članak 3. Članak 7. Pravilnika, mijenja se i glasi:

''Članak 7. Državljaninu BiH komu je izdana osobna iskaznica,

nadležno tijelo iz članka 5. Pravilnika, na njegov zahtjev izdat će obavijest o osobnim podacima koji se nalaze u evidenciji, na obrascu LK/OI-4, koji je sastavni dio ovog Pravilnika.

Uvjerenje o činjenicama iz evidencije o osobnim iskaznicama sukladno članku 23. stavak (2) Zakona izdaje se na obrascu LK/OI-5, koji je sastavni dio ovog Pravilnika."

Članak 4. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od dana donošenja Odluke o početku izdavanja osobnih iskaznica sa elektroničkim memorijskim elementom.

Broj 06-30-2-3403/12 14. prosinca 2012. godine

SarajevoMinistar

Mr. Sredoje Nović, v. r.

PRIVITAK 1. NASLOVI I NAZIVI POLJA NA OBRASCU LIČNE KARTE Prednja strana 1. BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА BOSNIA AND HERZEGOVINA 2. LIČNA KARTA OSOBNA ISKAZNICA ЛИЧНА КАРТА IDENTITY CARD 3. PREZIME/ПРЕЗИМЕ/SURNAME 4. IME/ИМЕ/GIVEN NAME 5. SPOL/ПОЛ/SEX 6. DRŽAVLJANSTVO/ДРЖАВЉАНСТВО/CITIZENSHIP 7. DATUM ROĐENJA/ДАТУМ РОЂЕЊА/DATE OF BIRTH 8. VAŽI DO/VRIJEDI DO/ВАЖИ ДО/VALID UNTIL 9. SERIJSKI BROJ/СЕРИЈСКИ БРОЈ/SERIAL NUMBER 10. POTPIS/ПОТПИС/SIGNATURE Poleđina 1. JMB/ЈМБ/PERSONAL ID NUMBER 2. MJESTO ROĐENJA/МЈЕСТО РОЂЕЊА/PLACE OF BIRTH 3. OPĆINA PREBIVALIŠTA/ ОПШТИНА ПРЕБИВАЛИШТА/ MUNICIPALITY OF RESIDENCE 4. ENTITETSKO DRŽAVLJANSTVO /ЕНТИТЕТСКО ДРЖАВЉАНСТВО/ ENTITY CITIZENSHIP 5. KRVNA GRUPA/КРВНА ГРУПА/BLOOD TYPE 6. NADLEŽNI ORGAN/NADLEŽNO TIJELO/НАДЛЕЖНИ ОРГАН/ISSUING AUTHORITY 7. DATUM IZDAVANJA/ДАТУМ ИЗДАВАЊА/DATE OF ISSUE 8. NAPOMENA/НАПОМЕНА/REMARK

Broj 102 - Str

rana 20


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



На основу члана 40. став 2. тачка б) Закона о личној

карти држављана Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 и 18/12), Мини-старство цивилних послова доноси

ПРАВИЛНИК О ИЗМЈЕНАМА ПРАВИЛНИКА О ОБРАСЦУ ЛИЧНЕ КАРТЕ И ПОДАЦИМА САДРЖАНИМ У ЛИЧНОЈ КАРТИ ДРЖАВЉАНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. У Правилнику о обрасцу личне карте и подацима

садржаним у личној карти држављана Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 39/02 и 2/09), (у даљем тексту: Правилник), члан 3. мијења се и гласи:

"Наслов и називи појединих поља на обрасцу личне карте исписани су на босанском, хрватском, српском и енглеском језику.

Подаци у наслову и називима појединих поља на босанском, хрватском и српском језику исписани су латиничним и ћириличним писмом. Појединачне податке који се уписују у образац личне карте надлежни органи уписују латиничним и ћириличним писмом, одвојено косом цртом (/)."

Члан 2. Члан 4. Правилника мијења се и гласи:

''Члан 4. Предња страна обрасца личне карте садржи у горњем

лијевом углу наслов "Босна и Херцеговина", десно поред тога на средишњем дијелу наслов "лична карта", а у десном горњем дијелу се налази грб Босне и Херцеговине.

С лијеве стране средишњег дијела обрасца испод наслова „Босна и Херцеговина“ налази се простор за фотографију и серијски број. Поред наведеног, на предњој страни обрасца личне карте, налазе се рубрике у које се уписују подаци о презимену и имену, полу, држављанству, датуму рођења, року важења личне карте и рубрика за потпис имаоца личне карте.

На полеђини обрасца личне карте у колони на лијевој страни налазе се рубрике у које се уписују сљедећи подаци: мјесто рођења, општина пребивалишта или боравишта за расељена лица, назив органа који је издао личну карту и ентитетско држављансто, а у колони на десној страни налазе се рубрике у које се уписују сљедећи подаци: јединствени матични број, датум издавања, крвна група, једнодимен-зионални бар код јединственог матичног броја и напомена. Остали простор полеђине обрасца представља машински читљиву зону, у коју се у облику слова, бројева и знакова уписују подаци о имаоцу личне карте који се могу електронски очитати.

У обрасцу личне карте налази се електронски меморијски елемент у који се похрањују и криптографски штите лични подаци у складу са Законом о заштити личних података и ознака за врсту исправе, како би се лична карта могла користити за путовање изван Босне и Херцеговине.

Наслови и називи поља на обрасцу личне карте наведени су у Прилогу број 1. који је саставни дио овог Правилника.

Садржај поља утврђених у ст. (1), (2) и (3) овог члана исписиваће се у складу са техничким могућностима.

Члан 3. Члан 7. Правилника, мијења се и гласи:

''Члан 7. Држављанину БиХ коме је издата лична карта, надлежни

орган из члана 5. Правилника, на његов захтјев издаће обавјештење о личним подацима који се налазе у евиденцији, на обрасцу ЛК/ОИ-4, који је саставни дио овог Правилника.

Увјерење о чињеницама из евиденције о личним картама у складу са чланом 23. став (2) Закона издаје се на обрасцу ЛК/ОИ-5, који је саставни дио овог Правилника."

Члан 4. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од дана доношења Одлуке о почетку издавања личних карата са електронским меморијским елементом.

Број 06-30-2-3403/12 14. децембра 2012. године

СарајевоМинистар

Мр Средоје Новић, с. р.

PRILOG 1. NASLOVI I NAZIVI POLJA NA OBRASCU LIČNE KARTE Prednja strana 1. BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА BOSNIA AND HERZEGOVINA 2. LIČNA KARTA OSOBNA ISKAZNICA ЛИЧНА КАРТА IDENTITY CARD 3. PREZIME/ПРЕЗИМЕ/SURNAME 4. IME/ИМЕ/GIVEN NAME 5. SPOL/ПОЛ/SEX 6. DRŽAVLJANSTVO/ДРЖАВЉАНСТВО/CITIZENSHIP 7. DATUM ROĐENJA/ДАТУМ РОЂЕЊА/DATE OF BIRTH 8. VAŽI DO/VRIJEDI DO/ВАЖИ ДО/VALID UNTIL 9. SERIJSKI BROJ/СЕРИЈСКИ БРОЈ/SERIAL NUMBER 10. POTPIS/ПОТПИС/SIGNATURE Poleđina 1. JMB/ЈМБ/PERSONAL ID NUMBER 2. MJESTO ROĐENJA/МЈЕСТО РОЂЕЊА/PLACE OF BIRTH 3. OPĆINA PREBIVALIŠTA/ ОПШТИНА ПРЕБИВАЛИШТА/ MUNICIPALITY OF RESIDENCE 4. ENTITETSKO DRŽAVLJANSTVO /ЕНТИТЕТСКО ДРЖАВЉАНСТВО/ ENTITY CITIZENSHIP 5. KRVNA GRUPA/КРВНА ГРУПА/BLOOD TYPE 6. NADLEŽNI ORGAN/NADLEŽNO TIJELO/НАДЛЕЖНИ ОРГАН/ISSUING AUTHORITY 7. DATUM IZDAVANJA/ДАТУМ ИЗДАВАЊА/DATE OF ISSUE 8. NAPOMENA/НАПОМЕНА/REMARK

Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 24



1237 Na osnovu člana 40. stav 2. tačka a) Zakona o ličnoj karti

državljana Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 i 18/12), Ministarstvo civilnih poslova donosi

PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O

OBRASCU ZAHTJEVA ZA IZDAVANJE I ZAMJENU LIČNE KARTE, POSTUPKU IZDAVANJA I ZAMJENE LIČNE KARTE I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJA O

ZAHTJEVIMA

Član 1. U Pravilniku o obrascu zahtjeva za izdavanje i zamjenu

lične karte, postupku izdavanja i zamjene lične karte i načinu vođenja evidencija o zahtjevima ("Službeni glasnik BiH", br. 39/02 i 2/09), (u daljem tekstu: Pravilnik), u članu 2. dodaju se novi st. 3. i 4., koji glase:

"Podaci o krvnoj grupi i entitetskom državljanstvu koji se unose u obrazac lične karte mogu se upisati na obrascu LK/OI – 1 samo na zahtjev podnosioca zahtjeva za izdavanje lične karte, pod uslovima propisanim Zakonom.

Obrazac LK/OI – 1 prikazan je u prilogu i sastavni je dio ovog Pravilnika."

Član 2. U Pravilniku član 4. mijenja se i glasi:

''Član 4. Nakon prijema zahtjeva nadležni organ iz člana 2.

Pravilnika, podnosiocu zahtjeva će odmah izdati potvrdu o prijemu zahtjeva za izdavanje-zamjenu lične karte i preuzimanju lične karte, na obrascu LK/OI-2.

Podnosiocu zahtjeva istovremeno se izdaje Potvrda o identifikacionom broju i aktivacionom broju na obrascu LK/OI – 2A. Potvrda, osim identifikacionog broja i broja za aktivaciju lične karte, sadrži obavještenje da se lična karta ne može

koristiti kao dokaz identiteta, niti za prelazak državne granice sve dok se ne izvrši elektronsko evidentiranje datuma preuzimanja lične karte. Potvrda sadrži upute o načinu aktivacije lične karte i upute o aktivaciji identifikacionog broja za digitalno predstavljanje.

Kada podnosilac zahtjeva preuzme ličnu kartu lično, na potvrdi iz stava 1. svojim potpisom potvrđuje preuzimanje lične karte sa upisivanjem datuma, a službeno lice to potvrđuje potpisom, te potvrdu odlaže uz obrazac LK/OI-1 sa prilozima.

Ukoliko je preuzimanje lične karte izvršeno posredstvom punomoćnika postupa se na način propisan u stavu 3. ovog člana, uz prilaganje punomoći ovjerene kod nadležnog organa koja se elektronski evidentira upisivanjem broja, datuma i naziva organa koji je izvršio ovjeravanje, a ukoliko je preuzimanje lične karte izvršeno putem pošte, isto se evidentira elektronski uz upisivanje datuma preuzimanja naznačenog na priloženom dokazu o preuzimanju.

Obrasci LK/OI-2 i LK/OI-2A su prikazani u prilogu i sastavni su dio ovog Pravilnika."

Član 3. U članu 9. Pravilnika, stav 2. briše se.

Član 4. Način dostavljanja lične karte poštanskim putem propisat

će se posebnim upustvom.

Član 5. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od dana donošenja Odluke o početku izdavanja ličnih karata sa elektronskim memorijskim elementom.

Broj 06-30-2-3404/12 14. decembra 2012. godine

SarajevoMinistar

Mr. Sredoje Nović, s. r.

Broj 102 - Str

rana 26

S L U Ž B EE N I G L A S

S N I K B i H Ponedjeljak,, 24. 12. 2012.

Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


S N I K B i H Broj 102 - Strana 27

Broj 102 - Str

rana 28




Na temelju članka 40. stavka 2. točka a) Zakona o osobnoj

iskaznici državljana Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 i 18/12), Ministarstvo civilnih poslova donosi

PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O

OBRASCU ZAHTJEVA ZA IZDAVANJE I ZAMJENU OSOBNE ISKAZNICE, POSTUPKU IZDAVANJA I

ZAMJENE OSOBNE ISKAZNICE I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJA O ZAHTJEVIMA

Članak 1. U Pravilniku o obrascu zahtjeva za izdavanje i zamjenu

osobne iskaznice, postupku izdavanja i zamjene osobne iskaznice i načinu vođenja evidencija o zahtjevima ("Službeni glasnik BiH", br. 39/02 i 2/09), (u daljnjem tekstu: Pravilnik), u članku 2. dodaju se novi st. 3. i 4., koji glase:

"Podaci o krvnoj grupi i entitetskom državljanstvu koji se unose u obrazac osobne iskaznice mogu se upisati na obrascu LK/OI – 1 samo na zahtjev podnositeljaa zahtjeva za izdavanje osobne iskaznice, pod uvjetima propisanim Zakonom.

Obrazac LK/OI – 1 prikazan je u prilogu i sastavni je dio ovog Pravilnika."

Članak 2. U Pravilniku članak 4. mijenja se i glasi:

„Članak 4. Nakon prijema zahtjeva nadležno tijelo iz članka 2.

Pravilnika, podnositelju zahtjeva će odmah izdati potvrdu o prijemu zahtjeva za izdavanje-zamjenu osobne iskaznice i preuzimanju osobne iskaznice, na obrascu LK/OI-2.

Podnositelju zahtjeva istovremeno se izdaje Potvrda o identifikacijskom broju i aktivacijskom broju na obrascu LK/OI – 2A. Potvrda, osim identifikacijskog broja i broja za aktivaciju osobne iskaznice, sadrži obavještenje da se osobna iskaznica ne može koristiti kao dokaz identiteta, niti za prelazak državne

granice sve dok se ne izvrši elektroničko evidentiranje datuma preuzimanja osobne iskaznice. Potvrda sadrži upute o načinu aktivacije osobne iskaznice i upute o aktivaciji identifikacionog broja za digitalno predstavljanje.

Kada podnositelj zahtjeva preuzme osobnu iskaznicu osobno, na potvrdi iz stavka 1. svojim potpisom potvrđuje preuzimanje osobne iskaznice sa upisivanjem nadnevka, a službena osoba to potvrđuje potpisom, te potvrdu odlaže uz obrazac LK/OI-1 sa privicima.

Ukoliko je preuzimanje osobne iskaznice izvršeno posredstvom punomoćnika postupa se na način propisan u stavku 3. ovog članka, uz prilaganje punomoći ovjerene kod nadležnog tijela koja se elektronički evidentira upisivanjem broja, nadnevka i naziva tijela koji je izvršio ovjeravanje, a ukoliko je preuzimanje osobne iskaznice izvršeno putem pošte, isto se evidentira elektronički uz upisivanje nadnevka preuzimanja naznačenog na priloženom dokazu o preuzimanju.

Obrasci LK/OI-2 i LK/OI-2A su prikazani u prilogu i sastavni su dio ovog Pravilnika."

Članak 3. U članku 9. Pravilnika, stavka 2. briše se.

Članak 4. Način dostavljanja osobne iskaznice poštanskim putem

propisat će se posebnim naputkom.

Članak 5. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od dana donošenja Odluke o početku izdavanja osobnih iskaznica sa elektroničkim memorijskim elementom.


SarajevoMinistar


Broj 102 - Str

rana 30



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 32




На основу члана 40. став 2. тачка а) Закона о личној

карти држављана Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 и 18/12), Министарство цивилних послова доноси

ПРАВИЛНИК О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О ОБРАСЦУ ЗАХТЈЕВА ЗА ИЗДАВАЊЕ И ЗАМЈЕНУ

ЛИЧНЕ КАРТЕ, ПОСТУПКУ ИЗДАВАЊА И ЗАМЈЕНЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА

ЕВИДЕНЦИЈА О ЗАХТЈЕВИМА

Члан 1. У Правилнику о обрасцу захтјева за издавање и

замјену личне карте, поступку издавања и замјене личне карте и начину вођења евиденција о захтјевима ("Службени гласник БиХ", бр. 39/02 и 2/09), (у даљем тексту: Правилник), у члану 2. додају се нови ст. 3. и 4., који гласе:

"Подаци о крвној групи и ентитетском држављанству који се уносе у образац личне карте могу се уписати на обрасцу ЛК/ОИ – 1 само на захтјев подносиоца захтјева за издавање личне карте, под условима прописаним Законом.

Образац ЛК/ОИ – 1 приказан је у прилогу и саставни је дио овог Правилника."

Члан 2. У Правилнику члан 4. мијења се и гласи:

„Члан 4. Након пријема захтјева надлежни орган из члана 2.

Правилника, подносиоцу захтјева ће одмах издати потврду о пријему захтјева за издавање-замјену личне карте и преузимању личне карте, на обрасцу ЛК/ОИ-2.

Подносиоцу захтјева истовремено се издаје Потврда о идентификационом броју и активационом броју на обрасцу ЛК/ОИ – 2А. Потврда, осим идентификационог броја и броја за активацију личне карте, садржи обавјештење да се лична карта не може користити као доказ идентитета, нити за прелазак државне границе све док се не изврши

електронско евидентирање датума преузимања личне карте. Потврда садржи упуте о начину активације личне карте и упуте о активацији идентификационог броја за дигитално представљање.

Када подносилац захтјева преузме личну карту лично, на потврди из става 1. својим потписом потврђује преузимање личне карте са уписивањем датума, а службено лице то потврђује потписом, те потврду одлаже уз образац ЛК/ОИ-1 са прилозима.

Уколико је преузимање личне карте извршено посредством пуномоћника поступа се на начин прописан у ставу 3. овог члана, уз прилагање пуномоћи овјерене код надлежног органа која се електронски евидентира уписивањем броја, датума и назива органа који је извршио овјеравање, а уколико је преузимање личне карте извршено путем поште, исто се евидентира електронски уз уписивање датума преузимања назначеног на приложеном доказу о преузимању.

Обрасци ЛК/ОИ-2 и ЛК/ОИ-2А су приказани у прилогу и саставни су дио овог Правилника."

Члан 3. У члану 9. Правилника, став 2. брише се.

Члан 4. Начин достављања личне карте поштанским путем

прописаће се посебним упуством.

Члан 5. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од дана доношења Одлуке о почетку издавања личних карата са електронским меморијским елементом.


СарајевоМинистар


Broj 102 - Str

rana 34



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 36




1238 Na osnovu člana 40. stav (2) tačka e), a u vezi sa članom

6. stav (2) Zakona o ličnoj karti državljana Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 i 18/12), ministar civilnih poslova donosi

UPUTSTVO O NAČINU UNOSA PODATAKA O KRVNOJ GRUPI

Član 1. (Predmet)

Uputstvom o načinu unosa podataka o krvnoj grupi (u daljem tekstu: Uputstvo) propisuje se način unosa podataka o krvnoj grupi u ličnu kartu.

Član 2. (Nadležni organi)

(1) Unos podataka o krvnoj grupi u ličnu kartu, u okviru svoje nadležnosti, vrše u Republici Srpskoj Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske, u Federaciji BiH kantonalna ministarstva unutrašnjih poslova i u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine nadležni organ koji funkcionalno djeluje kao državna institucija (u daljem tekstu: nadležni organi).

Član 3. (Postupak unošenja podatka o krvnoj grupi)

(1) Stranka koja želi da se u ličnu kartu unese podatak o krvnoj grupi dužna je to i navesti u Zahtjevu za izdavanje – zamjenu lične karte – obrazac LK/OI 1 (u daljem tekstu: Zahtjev).

(2) Uz Zahtjev stranka je dužna priložiti potvrdu ovlaštene zdravstvene ustanove u kojoj se jasno i nedvosmisleno navodi oznaka krvne grupe.

(3) Potvrda iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži sljedeće podatke: ime i prezime, JMB, broj registra, datum obavljene pretrage, oznaku krvne grupe i Rh faktor krvne grupe, potpis i pečat ovlaštene ustanove.

(4) Potvrda se prilaže u originalu ili u ovjerenoj kopiji.


Ovo Uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od dana donošenja Odluke o početku izdavanja ličnih karata sa elektronskim memorijskim elementom.

Broj 06-30-2-3405/12 14. decembra 2012. godine

Sarajevo Ministar

Mr. Sredoje Nović, s. r.

Na temelju članka 40. stavka (2) točka e), a u svezi s

člankom 6. stavka (2) Zakona o osobnoj iskaznici državljana Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 i 18/12), ministar civilnih poslova donosi

NAPUTAK O NAČINU UNOSA PODATAKA O KRVNOJ GRUPI


Naputkom o načinu unosa podataka o krvnoj grupi (u daljnjem tekstu: Naputak) propisuje se način unosa podataka o krvnoj grupi u osobnu iskaznicu.

Članak 2. (Nadležno tijelo)

(1) Unos podataka o krvnoj grupi u osobnu iskaznicu, u okviru svoje nadležnosti, vrše u Republici Srpskoj Ministarstvo unutarnjih poslova Republike Srpske, u

Federaciji BiH kantonalna ministarstva unutarnjih poslova i u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine nadležno tijelo koje funkcionalno djeluje kao državna institucija (u daljnjem tekstu: nadležna tijela).

Članak 3. (Postupak unošenja podatka o krvnoj grupi)

(1) Stranka koja želi da se u osobnu iskaznicu unese podatak o krvnoj grupi dužna je to i navesti u Zahtjevu za izdavanje – zamjenu osobne iskaznice – obrazac LK/OI 1 (u daljnjem tekstu: Zahtjev).

(2) Uz Zahtjev stranka je dužna priložiti potvrdu ovlaštene zdravstvene ustanove u kojoj se jasno i nedvosmisleno navodi oznaka krvne grupe.

(3) Potvrda iz stavka 2. ovog članka obvezno sadrži sljedeće podatke: ime i prezime, JMB, broj registra, datum obavljene pretrage, oznaku krvne grupe i Rh faktor krvne grupe, potpis i pečat ovlaštene ustanove.

(4) Potvrda se prilaže u originalu ili u ovjerenoj preslici.


Ovaj Naputak stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od dana donošenja Odluke o početku izdavanja osobnih iskaznica sa elektroničkim memorijskim elementom.


SarajevoMinistar


На основу члана 40. став (2) тачка е), а у вези са

чланом 6. став (2) Закона о личној карти држављана Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 32/01, 16/02, 32/07, 53/07, 56/08 и 18/12), министар цивилних послова доноси

УПУТСТВО О НАЧИНУ УНОСА ПОДАТАКА О КРВНОЈ ГРУПИ


Упутством о начину уноса података о крвној групи (у даљем тексту: Упутство) прописује се начин уноса података о крвној групи у личну карту.

Члан 2. (Надлежни органи)

(1) Унос података о крвној групи у личну карту, у оквиру своје надлежности, врше у Републици Српској Министарство унутрашњих послова Републике Српске, у Федерацији БиХ кантонална министарства унутрашњих послова и у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине надлежни орган који функционално дјелује као државна институција (у даљем тексту: надлежни органи).

Члан 3. (Поступак уношења податка о крвној групи)

(1) Странка која жели да се у личну карту унесе податак о крвној групи дужна је то и навести у Захтјеву за издавање – замјену личне карте – образац ЛК/ОИ 1 (у даљем тексту: Захтјев).

(2) Уз Захтјев странка је дужна приложити потврду овлаштене здравствене установе у којој се јасно и недвосмислено наводи ознака крвне групе.

(3) Потврда из става 2. овог члана обавезно садржи сљедеће податке: име и презиме, ЈМБ, број регистра,


датум обављене претраге, ознаку крвне групе и Рх фактор крвне групе, потпис и печат овлаштене установе.

(4) Потврда се прилаже у оригиналу или у овјереној копији.


Ово Упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од дана доношења Одлуке о почетку издавања личних карата са електронским меморијским елементом.


Сарајево Министар


URED ZA VETERINARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1239 Na osnovu člana 5. stav 2. a vezano za član 83. stav 3.

Zakona o veterinarstvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O NAČINU ODOBRAVANJA OBJEKATA KOJI SE BAVE

UZGOJEM ŽIVIH ŽIVOTINJA, PROIZVODNJOM, PRERADOM, OBRADOM I SKLADIŠTENJEM

PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG PORIJEKLA ZA IZVOZ NA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE

Član 1. (Predmet)

Ovim Pravilnikom se uređuje način odobravanja objekata koji se bave uzgojem živih životinja, proizvodnjom, preradom, obradom i skladištenjem proizvoda životinjskog porijekla za izvoz na tržište Evropske unije (u daljnjem tekstu: objekti).

Član 2. (Definicije)

Za primjenu ovog Pravilnika pored definicija u važećim propisima će se koristiti i sljedeće definicije:

a) Audit – utvrđivanje ispunjenosti zahtjeva Evropske unije u objektu za izvoz na tržište Evropske unije;

b) Generalni direktorat za zdravlje i potrošače Evropske komisije (u daljnjem tekstu: DG SANCO);

c) Stručna komisija – komisija koju imenuje Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured) i koju čine po dva predstavnika Ureda i nadležnog organa entiteta ili Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt), ovisno od lokacije gdje se nalazi objekt, a koja će utvrditi ispunjenost zahtjeva Evropske unije u objektu koji namjerava izvoziti na tržište Evropske unije.

Član 3. (Podnošenje zahtjeva za odobrenje)

(1) Zahtjev za odobravanje objekta za izvoz na tržište Evropske unije podnosi vlasnik objekta putem nadležnog organa entiteta ili Brčko Distrikta koji je prethodno u skladu s važećim propisima izdao rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova u predloženom objektu i dodijelio mu veterinarski kontrolni broj.

(2) Zahtjev se podnosi u pisanoj formi Uredu. Prilikom prvog odobravanja nekog objekta za izvoz u Evropsku uniju, nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta prilikom nominacije objekta predlaže i veterinarske inspektore koji

će biti odgovorni za provođenje službene kontrole u objektu i potpisivanje veterinarskih certifikata za izvoz pošiljki u Evropsku uniju.

(3) Uz zahtjev iz stava (2) ovog člana se prilaže kopija rješenja o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova u predloženom objektu.

Član 4. (Formiranje stručne komisije)

Na osnovu zaprimljenog zahtjeva Ured formira stručnu komisiju koja će utvrditi ispunjenost zahtjeva Evropske unije u objektu za koji je podnesen zahtjev.

Član 5. (Rad stručne komisije)

(1) Stručna komisija vrši provjeru ispunjenosti uslova na osnovu ček lista napravljenih u skladu s propisima Evropske unije koji se odnose na određenu vrstu proizvoda.

(2) Ured je dužan u roku od mjesec dana od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika izraditi ček liste.

(3) Na osnovu činjeničnog stanja stručna komisija sačinjava zapisnik u tri primjerka i to: a) jedan za odgovorno lice u objektu; b) jedan za nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta

koji je izdao rješenjeo ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova u objektu;

c) jedan za arhiv Ureda.

Član 6. (Odobravanje objekta)

(1) Ukoliko objekt ispunjava sve uslove Evropske unije, na osnovu zapisnika stručne komisije Ured donosi Rješenje o odobrenju objekta za izvoz na tržište Evropske unije u kojem se određuje i veterinarski inspektor koji je odgovoran za potpisivanje veterinarskih certifikata za sve pošiljke iz odobrenog objekta koje su namijenjene izvozu u Evropsku uniju.

(2) Ured je dužan obavijestiti nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta koji je izdao rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova u objektu, o odobravanju objekta za izvoz na tržište Evropske unije.

(3) Ured je dužan obavijestiti Agenciju za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine о izdatom Rješenju o ispunjenosti uslova za odobrenje objekta za izvoz na tržište Evropske unije.

(4) Ured je dužan obavijestiti DG SANCO o odobrenju objekta za izvoz na tržište Evropske unije.

Član 7. (Postupak u slučaju neodobravanja objekta)

(1) Ukoliko stručna komisija tokom pregleda utvrdi određene nedostatke u ispunjavanju zahtjeva Evropske unije u objektu, na osnovu zapisnika stručne komisije Ured donosi Rješenje kojim se nalaže otklanjanje uočenih nedostataka.

(2) Ured je dužan obavijestiti nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta koji je izdao rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova u objektu o utvrđenim nedostacima u objektu koji je kandidiran za izvoz na tržište Evropske unije.

(3) Nakon otklanjanja utvrđenih nedostataka objekt, putem nadležnog organa entiteta ili Brčko Distrikta koji je izdao rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova u objektu, ponovno podnosi zahtjev Uredu za odobravanje za izvoz na tržište Evropske unije.

(4) Ukoliko stručna komisija utvrdi da objekt ispunjava uslove za izvoz na tržište Evropske unije, na osnovu zapisnika Ured postupa na način propisan u članu 6. ovog Pravilnika.


Član 8. (Kontrola u objektu)

(1) Službenu kontrolu u objektu provodi veterinarski inspektor određen rješenjem iz člana 6. stav (1) ovog Pravilnika.

(2) Službena kontrola u objektu se provodi tokom cijelog procesa proizvodnje.

(3) Veterinarski inspektor je dužan, pored zakonski propisanih obaveza, obavljati kontrolu i o ispunjenosti zahtjeva za izvoz na tržište Evropske unije u objektu.

Član 9. (Službeno uzorkovanje)

(1) Veterinarski inspektor je dužan vršiti službeno uzorkovanje u skladu sa zahtjevima za izvoz na tržište Evropske unije.

(2) Ured će u skladu s osiguranim sredstvima i u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta donositi godišnji plan službenog uzorkovanja za Bosnu i Hrcegovinu.

(3) Troškove službenog uzorkovanja, slanje uzoraka na analizu u veterinarske laboratorije koje obavlja veterinarski inspektor, kao i laboratorijske pretrage koje se odnose na ispunjenost zahtjeva Evropske unije finansirat će iz svog budžeta Ured.

(4) Sve laboratorijske pretrage se moraju obavljati u laboratorijama koje imaju akreditirane metode u skladu sa standardom BAS EN ISO/IEC 17025:2006 - "Opći zahtjevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i kalibracije, za ona ispitivanja za koja se zahtijeva ovlaštenje", kao i referentnim metodama propisanim Evropskom legislativom.

(5) Ukoliko se laboratorijskim pretragama utvrdi rezultat ispitivanja koji je neusklađen sa zahtjevima za izvoz na tržište Evropske unije, troškove sljedećeg slanja na pretrage u veterinarske laboratorije i troškove laboratorijskog ispitivanja snosi vlasnik objekta.

(6) Veterinarski inspektor je dužan poduzeti sve neophodne mjere kako bi utvrdio uzroke neusklađenog rezultata, te o tome odmah pismeno obavijestiti nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta i Ured.

(7) Veterinarski inspektor je dužan dostavljati operativne tromjesečne planove uzorkovanja u objektu nadležnom entitetskom organu i Uredu.

(8) Veterinarski inspektor je dužan dostavljati rezultate laboratorijskih analiza jednom mjesečno nadležnom organu entiteta ili Brčko Distrikta i Uredu.

Član 10. (Vlastite kontrole)

(1) Vlasnik objekta je dužan provoditi vlastite kontrole u skladu s načelima HACCP-a, a na nivou primarne proizvodnje smjernice Dobre proizvođačke prakse (GMP), Dobre higijenske prakse (GHP) ili druge relevantne smjernice za odgovarajuću vrstu proizvodnje.

(2) U zavisnosti od namjene objekta i vrste proizvodnje, vlasnik je dužan provoditi vlastito uzorkovanje u obimu i frekvenciji prema zahtjevima za izvoz na tržište Evropske unije kojima će osigurati dokaze o proizvodnji sigurnog proizvoda.

(3) Sve laboratorijske pretrage se moraju obavljati u laboratorijama koje imaju akreditirane metode u skladu sa standardom BAS EN ISO/IEC 17025:2006 - "Opći zahtjevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i kalibracije, za ona ispitivanja za koja se zahtijeva ovlaštenje", kao i referentnim metodama propisanim Evropskom legislativom.

(4) U slučaju neusklađenog rezultata, vlasnik je odmah dužan obavijestiti veterinarskog inspektora.

(5) Veterinarski inspektor je dužan poduzeti sve neophodne mjere kako bi utvrdio uzroke neusklađenog rezultata i o tome odmah pismeno obavijestiti nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta i Ured, koji donose plan korektivnih mjera za predmetni objekt.

Član 11. (Dostavljanje laboratorijskih izvještaja)

(1) Po obavljenim laboratorijskim pretragama službenih uzoraka, laboratorija je dužna rezultate analiza dostaviti Uredu, koji o rezultatima izvještava veterinarskog inspektora i nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta.

(2) U slučaju pozitivnog nalaza prilikom obavljanja laboratorijskih pretraga u sklopu vlastitih kontrola, laboratorija je odmah po završetku pretraga dužna obavijestiti veterinarskog inspektora u objektu.

(3) Veterinarski inspektor je dužan postupiti u skladu s članom 10. stav (5) ovog Pravilnika.

Član 12. (Audit objekata)

(1) Ured će vršiti audit implementacije zahtjeva za izvoz na tržište Evropske unije u objektu.

(2) Godišnji plan audita objekata za narednu godinu pravi Ured u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta najkasnije do 30. novembra tekuće godine.

(3) Plan se pravi na bazi analize rizika, a minimalno svaki objekt odobren za izvoz na tržište Evropske unije mora biti predmet audita dva puta godišnje.

(4) Ured nakon audita sačinjava zapisnik u tri primjerka i to: a) jedan za odgovorno lice u objektu; b) jedan za nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta

koji je izdao rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova u objektu;


Član 13. (Audit farmi)

(1) Sve farme koje se nalaze u sklopu objekta, ili koje su dobavljači objektu moraju biti registrirane od strane nadležnih organa entiteta ili Brčko Distikta i imati identifikacijski broj.

(2) Ukoliko farme nisu u vlasništvu objekta, vlasnik objekta je dužan imati valjan ugovor s predmetnom farmom.

(3) Godišnji plan audita farmi za narednu godinu pravi Ured u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta najkasnije do 30. novembra tekuće godine, na bazi analize rizika.

(4) Ured nakon audita sačinjava zapisnik u tri primjerka i to: a) jedan za odgovorno lice u objektu; b) jedan za nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta

koji je izdao rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova u objektu;

c) jedan za arhiv Ureda. (5) Nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta su dužni Uredu

dostavljati ažuriranu listu farmi iz kojih se objekt snabdijeva.

Član 14. (Zabrana izdavanja certifikata)

(1) Ukoliko prilikom audita Ured utvrdi značajnija odstupanja u implementaciji zahtjeva za izvoz na tržište Evropske unije, o tome sačinjava zapisnik na osnovu kojeg zabranjuje izdavanje certifikata za izvoz na tržište Evropske unije.

(2) Ured je dužan obavijestiti nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta koji je izdao rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova za objekt o zabrani izdavanja certifikata objektu odobrenom za izvoz na tržište Evropske unije.


(3) Ured je dužan obavijestiti Agenciju za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine o zabrani izdavanja certifikata objektu odobrenom za izvoz na tržište Evropske unije.

(4) Ured je dužan obavijestiti DG SANCO o suspenziji objekta za izvoz na tržište Evropske unije.

Član 15. (Ponovno izdavanje odobrenja)

(1) Ukoliko objekt otkloni sve uočene nedostatke, o tome obavještava nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta koji je izdao rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uslova za objekt, koji prosljeđuje pismeni zahtjev objekta Uredu za ponovno izdavanje odobrenja.

(2) Nakon zaprimanja zahtjeva iz stava (1) ovog člana Ured je dužan postupiti u skladu s čl. 4. do 6. ovog Pravilnika.

(3) Ured je dužan obavijestiti Evropsku komisiju (DG SANCO) o ukidanju suspenzije objekta za izvoz na tržište Evropske unije.

Član 16. (Uslovi za veterinarskog inspektora u odobrenim objektima)

(1) Svaki veterinarski inspektor koji je ovlašten za potpisivanje veterinarskog certifikata za izvoz pošiljki u EU iz odobrenog objekta dužan je pohađati i uspješno završiti sve planirane edukacije koje organizira Ured u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta u skladu s članom 17. ovog Pravilnika.

(2) Na osnovu prijedloga nadležnih organa entiteta ili Brčko Distrikta i nakon provedene odgovarajuće edukacije, sve veterinarske inspektore koji uspješno završe edukacije, Ured upisuje u popis službenih veterinara i objekata za koji su odgovorni u skladu s članom 22. Odluke o veterinarskoj svjedodžbi o zdravstvenom stanju životinja i pošiljaka životinjskog porijekla u unutrašnjem i međunarodnom prometu ("Službeni glasnik BiH", br. 33/03, 14/04 i 35/05).

(3) Ured može izbrisati s popisa iz stava (2) ovog člana veterinarskog inspektora u svim slučajevima kada nisu ispunjeni uslovi iz stava (2) ovog člana, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnog organa entiteta ili Brčko Distrikta.

(4) Nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta može pokrenuti postupak brisanja s popisa službenih veterinara svih lica koje je taj nadležni organ predložio u skladu s članom 3. stav (2) ovog Pravilnika.

Član 17. (Edukacije)

Ured je dužan u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta napraviti godišnji plan edukacije veterinarskih inspektora koji vrše kontrolu u objektima, veterinarskih organizacija koje su zadužene za provođenje veterinarsko-zdravstvenog pregleda na farmama, kao i radnika Ureda u oblasti relevantnih propisa Evropske unije, najkasnije do 30. novembra tekuće godine.

Član 18. (Ostale obaveze)

Primjena odredbi ovog Pravilnika ne utiče na provođenje važećih propisa u Bosni i Hercegovini.


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 07-2-02-2-871-6/12 28. novembra 2012. godine

Sarajevo Direktor

Ljubomir Kalaba, s. r.

Na temelju članka 5. stavak 2. a u svezi s člankom 83.

stavak 3. Zakona o veterinarstvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O NAČINU ODOBRAVANJA OBJEKATA KOJI SE BAVE

UZGOJEM ŽIVIH ŽIVOTINJA, PROIZVODNJOM, PRERADOM, OBRADOM I SKLADIŠTENJEM

PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG PODRIJETLA ZA IZVOZ NA TRŽIŠTE EUROPSKE UNIJE


Ovim se Pravilnikom uređuje način odobravanja objekata koji se bave uzgojem živih životinja, proizvodnjom, preradom, obradom i skladištenjem proizvoda životinjskog podrijetla za izvoz na tržište Europske unije (u daljnjem tekstu: objekti).

Članak 2. (Definicije)

Za primjenu ovoga Pravilnika pored definicija u važećim propisima koristit će se i slijedeće definicije:

a) Audit – utvrđivanje ispunjenosti zahtjeva Europske unije u objektu za izvoz na tržište Europske unije;

b) Generalni direktorat za zdravlje i potrošače Europske komisije (u daljnjem tekstu: DG SANCO);

c) Stručno povjerenstvo – povjerenstvo koje imenuje Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured) i koje čine po dva predstavnika Ureda i mjerodavnog tijela entiteta ili Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt), ovisno o lokaciji gdje se nalazi objekt, a koja će utvrditi ispunjenost zahtjeva Europske unije u objektu koji namjerava izvoziti na tržište Europske unije.

Članak 3. (Podnošenje zahtjeva za odobrenje)

(1) Zahtjev za odobravanje objekta za izvoz na tržište Europske unije podnosi vlasnik objekta putem mjerodavnog tijela entiteta ili Brčko Distrikta koje je prethodno sukladno važećim propisima izdalo rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta u predloženom objektu i dodijelilo mu veterinarski kontrolni broj.

(2) Zahtjev se podnosi u pisanoj formi Uredu. Prilikom prvog odobravanja nekog objekta za izvoz u Europsku uniju, mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta prilikom nominacije objekta predlaže i veterinarske inspektore koji će biti odgovorni za provođenje službene kontrole u objektu i potpisivanje veterinarskih certifikata za izvoz pošiljki u Europsku uniju.

(3) Uz zahtjev iz stavka (2) ovog članka se prilaže preslik rješenja o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta u predloženom objektu.

Članak 4. (Formiranje stručnog povjerenstva)

Na temelju primljenog zahtjeva Ured formira stručno povjerenstvo koje će utvrditi ispunjenost zahtjeva Europske unije u objektu za koji je podnesen zahtjev.

Članak 5. (Rad stručnogpovjerenstva)

(1) Stručno povjerenstvo vrši provjeru ispunjenosti uvjeta na temelju ček lista napravljenih sukladno propisima Europske unije koji se odnose na određenu vrstu proizvoda.

(2) Ured je dužan u roku od mjesec dana od dana stupanja na snagu ovoga Pravilnika izraditi ček liste.


(3) Na temelju činjeničnog stanja stručno povjerenstvo sačinjava zapisnik u tri primjerka i to: a) jedan za odgovornu osobu u objektu; b) jedan za mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta

koje je izdalo rješenjeo ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta u objektu;


Članak 6. (Odobravanje objekta)

(1) Ukoliko objekt ispunjava sve uvjete Europske unije, na temelju zapisnika stručnog povjerenstva Ured donosi Rješenje o odobrenju objekta za izvoz na tržište Europske unije u kojemu se određuje i veterinarski inspektor koji je odgovoran za potpisivanje veterinarskih certifikata za sve pošiljke iz odobrenog objekta koje su namijenjene izvozu u Europsku uniju.

(2) Ured je dužan obavijestiti mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta koje je izdalo rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta u objektu, o odobravanju objekta za izvoz na tržište Europske unije.

(3) Ured je dužan obavijestiti Agenciju za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine о izdanom Rješenju o ispunjenosti uvjeta za odobrenje objekta za izvoz na tržište Europske unije.

(4) Ured je dužan obavijestiti DG SANCO o odobrenju objekta za izvoz na tržište Europske unije.

Članak 7. (Postupak u slučaju neodobravanja objekta)

(1) Ukoliko stručno povjerenstvo tijekom pregleda utvrdi određene nedostatke u ispunjavanju zahtjeva Europske unije u objektu, na temelju zapisnika stručnog povjerenstva Ured donosi Rješenje kojim se nalaže otklanjanje uočenih nedostataka.

(2) Ured je dužan obavijestiti mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta koje je izdalo rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta u objektu o utvrđenim nedostacima u objektu koji je kandidiran za izvoz na tržište Europske unije.

(3) Nakon otklanjanja utvrđenih nedostataka objekt, putem mjerodavnog tijela entiteta ili Brčko Distrikta koje je izdalo rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta u objektu, ponovno podnosi zahtjev Uredu za odobravanje za izvoz na tržište Europske unije.

(4) Ukoliko stručno povjerenstvo utvrdi da objekt ispunjava uvjete za izvoz na tržište Europske unije, na temelju zapisnika Ured postupa na način propisan u članku 6. ovoga Pravilnika.

Članak 8. (Kontrola u objektu)

(1) Službenu kontrolu u objektu provodi veterinarski inspektor određen rješenjem iz članka 6. stavak (1) ovoga Pravilnika.

(2) Službena kontrola u objektu se provodi tijekom cijelog procesa proizvodnje.

(3) Veterinarski inspektor je dužan, pored zakonski propisanih obveza, obavljati kontrolu i o ispunjenosti zahtjeva za izvoz na tržište Europske unije u objektu.

Članak 9. (Službeno uzorkovanje)

(1) Veterinarski inspektor je dužan vršiti službeno uzorkovanje sukladno zahtjevima za izvoz na tržište Europske unije.

(2) Ured će sukladno osiguranim sredstvima i u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta donositi godišnji plan službenog uzorkovanja za Bosnu i Hrcegovinu.

(3) Troškove službenog uzorkovanja, slanje uzoraka na analizu u veterinarske laboratorije koje obavlja veterinarski inspektor, kao i laboratorijske pretrage koje se odnose na ispunjenost zahtjeva Europske unije financirat će iz svog proračuna Ured.

(4) Sve laboratorijske pretrage se moraju obavljati u laboratorijima koji imaju akreditirane metode sukladno standardu BAS EN ISO/IEC 17025:2006 - "Opći zahtjevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i kalibracije, za ona ispitivanja za koja se zahtijeva ovlaštenje", kao i referentnim metodama propisanim Europskom legislativom.

(5) Ukoliko se laboratorijskim pretragama utvrdi rezultat ispitivanja koji je neusklađen sa zahtjevima za izvoz na tržište Europske unije, troškove slijedećeg slanja na pretrage u veterinarske laboratorije i troškove laboratorijskog ispitivanja snosi vlasnik objekta.

(6) Veterinarski inspektor je dužan poduzeti sve neophodne mjere kako bi utvrdio uzroke neusklađenog rezultata, te o tome odmah pismeno obavijestiti mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta i Ured.

(7) Veterinarski inspektor je dužan dostavljati operativne tromjesečne planove uzorkovanja u objektu mjerodavnom entitetskom tijelu i Uredu.

(8) Veterinarski inspektor je dužan dostavljati rezultate laboratorijskih analiza jednom mjesečno mjerodavnom tijelu entiteta ili Brčko Distrikta i Uredu.

Članak 10. (Vlastite kontrole)

(1) Vlasnik objekta je dužan provoditi vlastite kontrole sukladno načelima HACCP-a, a na razini primarne proizvodnje smjernice Dobre proizvođačke prakse (GMP), Dobre higijenske prakse (GHP) ili druge relevantne smjernice za odgovarajuću vrstu proizvodnje.

(2) U ovisnosti o namjeni objekta i vrsti proizvodnje, vlasnik je dužan provoditi vlastito uzorkovanje u opsegu i frekvenciji prema zahtjevima za izvoz na tržište Europske unije kojima će osigurati dokaze o proizvodnji sigurnog proizvoda.

(3) Sve laboratorijske pretrage se moraju obavljati u laboratorijima koji imaju akreditirane metode sukladno standardu BAS EN ISO/IEC 17025:2006 - "Opći zahtjevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i kalibracije, za ona ispitivanja za koja se zahtijeva ovlaštenje", kao i referentnim metodama propisanim Europskom legislativom.

(4) U slučaju neusklađenog rezultata, vlasnik je odmah dužan obavijestiti veterinarskog inspektora.

(5) Veterinarski inspektor je dužan poduzeti sve neophodne mjere kako bi utvrdio uzroke neusklađenog rezultata i o tome odmah pismeno obavijestiti mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta i Ured, koji donose plan korektivnih mjera za predmetni objekt.

Članak 11. (Dostavljanje laboratorijskih izvješća)

(1) Po obavljenim laboratorijskim pretragama službenih uzoraka, laboratorij je dužan rezultate analiza dostaviti Uredu, koji o rezultatima izvještava veterinarskog inspektora i mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta.

(2) U slučaju pozitivnog nalaza prilikom obavljanja laboratorijskih pretraga u sklopu vlastitih kontrola, laboratorij je odmah po završetku pretraga dužan obavijestiti veterinarskog inspektora u objektu.

(3) Veterinarski inspektor je dužan postupiti sukladno članku 10. stavak (5) ovoga Pravilnika.


Članak 12. (Audit objekata)

(1) Ured će vršiti audit implementacije zahtjeva za izvoz na tržište Europske unije u objektu.

(2) Godišnji plan audita objekata za narednu godinu pravi Ured u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta najkasnije do 30. studenog tekuće godine.

(3) Plan se pravi na bazi analize rizika, a minimalno svaki objekt odobren za izvoz na tržište Europske unije mora biti predmet audita dva puta godišnje.

(4) Ured nakon audita sačinjava zapisnik u tri primjerka i to: a) jedan za odgovornu osobu u objektu; b) jedan za mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta

koje je izdalo rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta u objektu;


Članak 13. (Audit posjeda)

(1) Svi posjedi koji se nalaze u sklopu objekta, ili koji su dobavljači objektu moraju biti registrirani od strane mjerodavnih tijela entiteta ili Brčko Distikta i imati identifikacijski broj.

(2) Ukoliko posjedi nisu u vlasništvu objekta, vlasnik objekta je dužan imati valjan ugovor s predmetnim posjedom.

(3) Godišnji plan audita posjeda za narednu godinu pravi Ured u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta najkasnije do 30. studenog tekuće godine, na bazi analize rizika.

(4) Ured nakon audita sačinjava zapisnik u tri primjerka i to: a) jedan za odgovornu osobu u objektu; b) jedan za mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta

koje je izdalo rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta u objektu;

c) jedan za arhiv Ureda. (5) Mjerodavna tijela entiteta i Brčko Distrikta su dužna Uredu

dostavljati ažuriranu listu posjeda iz kojih se objekt opskrbljuje.

Članak 14. (Zabrana izdavanja certifikata)

(1) Ukoliko prilikom audita Ured utvrdi značajnija odstupanja u implementaciji zahtjeva za izvoz na tržište Europske unije, o tome sačinjava zapisnik na temelju kojeg zabranjuje izdavanje certifikata za izvoz na tržište Europske unije.

(2) Ured je dužan obavijestiti mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta koje je izdalo rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta za objekt o zabrani izdavanja certifikata objektu odobrenom za izvoz na tržište Europske unije.

(3) Ured je dužan obavijestiti Agenciju za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine o zabrani izdavanja certifikata objektu odobrenom za izvoz na tržište Europske unije.

(4) Ured je dužan obavijestiti DG SANCO o suspenziji objekta za izvoz na tržište Europske unije.

Članak 15. (Ponovno izdavanje odobrenja)

(1) Ukoliko objekt otkloni sve uočene nedostatke, o tome obavještava mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta koje je izdalo rješenje o ispunjenosti veterinarsko-zdravstvenih uvjeta za objekt, koji prosljeđuje pismeni zahtjev objekta Uredu za ponovno izdavanje odobrenja.

(2) Nakon primitka zahtjeva iz stavka (1) ovog članka Ured je dužan postupiti sukladno čl. 4. do 6. ovoga Pravilnika.

(3) Ured je dužan obavijestiti Europsku komisiju (DG SANCO) o ukidanju suspenzije objekta za izvoz na tržište Europske unije.

Članak 16. (Uvjeti za veterinarskog inspektora u odobrenim objektima)

(1) Svaki veterinarski inspektor koji je ovlašten za potpisivanje veterinarskog certifikata za izvoz pošiljki u EU iz odobrenog objekta dužan je pohađati i uspješno završiti sve planirane edukacije koje organizira Ured u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta sukladno članku 17. ovoga Pravilnika.

(2) Na temelju prijedloga mjerodavnih tijela entiteta ili Brčko Distrikta i nakon provedene odgovarajuće edukacije, sve veterinarske inspektore koji uspješno završe edukacije, Ured upisuje u popis službenih veterinara i objekata za koji su odgovorni sukladno članku 22. Odluke o veterinarskoj svjedodžbi o zdravstvenom stanju životinja i pošiljaka životinjskog podrijetla u unutarnjem i međunarodnom prometu ("Službeni glasnik BiH", br. 33/03, 14/04 i 35/05).

(3) Ured može izbrisati s popisa iz stavka (2) ovog članka veterinarskog inspektora u svim slučajevima kada nisu ispunjeni uvjeti iz stavka (2) ovog članka, uz prethodno pribavljenu suglasnost mjerodavnog tijela entiteta ili Brčko Distrikta.

(4) Mjerodavno tijelo entiteta ili Brčko Distrikta može pokrenuti postupak brisanja s popisa službenih veterinara svih osoba koje je tomjerodavno tijelo predložilo sukladno članku 3. stavak (2) ovoga Pravilnika.

Članak 17. (Edukacije)

Ured je dužan u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta napraviti godišnji plan edukacije veterinarskih inspektora koji vrše kontrolu u objektima, veterinarskih organizacija koje su zadužene za provođenje veterinarsko-zdravstvenog pregleda na posjedima, kao i djelatnika Ureda u oblasti relevantnih propisa Europske unije, najkasnije do 30. studenog tekuće godine.

Članak 18. (Ostale obveze)

Primjena odredbi ovoga Pravilnika ne utječe na provođenje važećih propisa u Bosni i Hercegovini.


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

Broj 07-2-02-2-871-6/12 28. studenoga 2012. godine

SarajevoDirektor

Ljubomir Kalaba, v. r.

На основу члана 5. став 2. а у вези са чланом 83. став

3. Закона о ветеринарству у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 34/02), Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ ОДОБРАВАЊА ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ

БАВЕ УЗГОЈЕМ ЖИВИХ ЖИВОТИЊА, ПРОИЗВОДЊОМ, ПРЕРАДОМ, ОБРАДОМ И

СКЛАДИШТЕЊЕМ ПРОИЗВОДА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА ЗА ИЗВОЗ НА ТРЖИШТЕ ЕВРОПСКЕ

УНИЈЕ


Овим Правилником се уређује начин одобравања објеката који се баве узгојем живих животиња, производњом, прерадом, обрадом и складиштењем


производа животињског поријекла за извоз на тржиште Европске уније (у даљем тексту: објекти).

Члан 2. (Дефиниције)

За примјену овог Правилника поред дефиниција у важећим прописима користиће се и сљедеће дефиниције:

а) Аудит – утврђивање испуњености захтјева Европске уније у објекту за извоз на тржиште Европске уније;

б) Генерални директорат за здравље и потрошаче Европске комисије (у даљем тексту: DG SANCO);

ц) Стручна комисија – комисија коју именује Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Канцеларија) и коју чине по два представника Канцеларије и надлежног органа ентитета или Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Брчко Дистрикт), у зависности од локације гдје се налази објекат, а која ће да утврди испуњеност захтјева Европске уније у објекту који намјерава да извози на тржиште Европске уније.

Члан 3. (Подношење захтјева за одобрење)

(1) Захтјев за одобравање објекта за извоз на тржиште Европске уније подноси власник објекта путем надлежног органа ентитета или Брчко Дистрикта који је претходно у складу са важећим прописима издао рјешење о испуњености ветеринарско-здравствених услова у предложеном објекту и додијелио му ветеринарски контролни број.

(2) Захтјев се подноси у писаној форми Канцеларији. Приликом првог одобравања неког објекта за извоз у Европску унију, надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта приликом номинације објекта предлаже и ветеринарске инспекторе који ће да буду одговорни за спровођење службене контроле у објекту и потписивање ветеринарских цертификата за извоз пошиљки у Европску унију.

(3) Уз захтјев из става (2) овог члана прилаже се копија рјешења о испуњености ветеринарско-здравствених услова у предложеном објекту.

Члан 4. (Формирање стручне комисије)

На основу примљеног захтјева Канцеларија формира стручну комисију која ће да утврди испуњеност захтјева Европске уније у објекту за који је поднесен захтјев.

Члан 5. (Рад стручне комисије)

(1) Стручна комисија врши провјеру испуњености услова на основу чек листа направљених у складу са прописима Европске уније који се односе на одређену врсту производа.

(2) Канцеларија је дужна у року од мјесец дана од дана ступања на снагу овог Правилника да изради чек листе.

(3) На основу чињеничног стања стручна комисија сачињава записник у три примјерка и то: а) један за одговорно лице у објекту; б) један за надлежни орган ентитета или Брчко

Дистрикта који је издао рјешење о испуњености ветеринарско-здравствених услова у објекту;

ц) један за архив Канцеларије.

Члан 6. (Одобравање објекта)

(1) Уколико објекат испуњава све услове Европске уније, на основу записника стручне комисије Канцеларија доноси Рјешење о одобрењу објекта за извоз на тржиште Европске уније у којем се одређује и ветеринарски инспектор који је одговоран за потписивање ветеринарских цертификата за све пошиљке из одобреног објекта које су намијењене извозу у Европску унију.

(2) Канцеларија је дужна да обавијести надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта који је издао рјешење о испуњености ветеринарско-здравствених услова у објекту, о одобравању објекта за извоз на тржиште Европске уније.

(3) Канцеларија је дужна да обавијести Агенцију за безбједност хране Босне и Херцеговине о издатом Рјешењу о испуњености услова за одобрење објекта за извоз на тржиште Европске уније.

(4) Канцеларија је дужна да обавијести DG SANCO о одобрењу објекта за извоз на тржиште Европске уније.

Члан 7. (Поступак у случају неодобравања објекта)

(1) Уколико стручна комисија током прегледа утврди одређене недостатке у испуњавању захтјева Европске уније у објекту, на основу записника стручне комисије Канцеларија доноси Рјешење којим се налаже отклањање уочених недостатака.

(2) Канцеларија је дужна да обавијести надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта који је издао рјешење о испуњености ветеринарско-здравствених услова у објекту о утврђеним недостацима у објекту који је кандидован за извоз на тржиште Европске уније.

(3) Након отклањања утврђених недостатака објекат, путем надлежног органа ентитета или Брчко Дистрикта који је издао рјешење о испуњености ветеринарско-здравствених услова у објекту, поново подноси захтјев Канцеларији за одобравање за извоз на тржиште Европске уније.

(4) Уколико стручна комисија утврди да објекат испуњава услове за извоз на тржиште Европске уније, на основу записника Канцеларија поступа на начин прописан у члану 6. овог Правилника.

Члан 8. (Контрола у објекту)

(1) Службену контролу у објекту спроводи ветеринарски инспектор одређен рјешењем из члана 6. став (1) овог Правилника.

(2) Службена контрола у објекту се спроводи током цијелог процеса производње.

(3) Ветеринарски инспектор је дужан, поред законски прописаних обавеза, да обавља контролу и о испуњености захтјева за извоз на тржиште Европске уније у објекту.

Члан 9. (Службено узорковање)

(1) Ветеринарски инспектор је дужан да врши службено узорковање у складу са захтјевима за извоз на тржиште Европске уније.

(2) Канцеларија ће у складу са обезбијеђеним средствима и у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта да доноси годишњи план службеног узорковања за Босну и Хрцеговину.


(3) Трошкове службеног узорковања, слање узорака на анализу у ветеринарске лабораторије које обавља ветеринарски инспектор, као и лабораторијске претраге које се односе на испуњеност захтјева Европске уније финансираће из свог буџета Канцеларија.

(4) Све лабораторијске претраге се морају обављати у лабораторијама које имају акредитоване методе у складу са стандардом BAS EN ISO/IEC 17025:2006 - "Општи захтјеви за компетентност лабораторија за испитивање и калибрације, за она испитивања за која се захтијева овлашћење", као и референтним методама прописаним Европском легислативом.

(5) Уколико се лабораторијским претрагама утврди резултат испитивања који је неусклађен са захтјевима за извоз на тржиште Европске уније, трошкове сљедећег слања на претраге у ветеринарске лабораторије и трошкове лабораторијског испитивања сноси власник објекта.

(6) Ветеринарски инспектор је дужан да предузме све неопходне мјере како би утврдио узроке неусклађеног резултата, те да о томе одмах писмено обавијести надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта и Канцеларију.

(7) Ветеринарски инспектор је дужан да доставља оперативне тромјесечне планове узорковања у објекту надлежном ентитетском органу и Канцеларији.

(8) Ветеринарски инспектор је дужан да доставља резултате лабораторијских анализа једном мјесечно надлежном органу ентитета или Брчко Дистрикта и Канцеларији.

Члан 10. (Властите контроле)

(1) Власник објекта је дужан да спроводи властите контроле у складу са начелима HACCP-а, а на нивоу примарне производње смјернице Добре произвођачке праксе (GMP), Добре хигијенске праксе (GHP) или друге релевантне смјернице за одговарајућу врсту производње.

(2) У зависности од намјене објекта и врсте производње, власник је дужан да спроводи властито узорковање у обиму и фреквенцији према захтјевима за извоз на тржиште Европске уније којима ће да обезбиједи доказе о производњи сигурног производа.

(3) Све лабораторијске претраге морају да се обављају у лабораторијама које имају акредитоване методе у складу са стандардом BAS EN ISO/IEC 17025:2006 - "Општи захтјеви за компетентност лабораторија за испитивање и калибрације, за она испитивања за која се захтијева овлашћење", као и референтним методама прописаним Европском легислативом.

(4) У случају неусклађеног резултата, власник је одмах дужан да обавијести ветеринарског инспектора.

(5) Ветеринарски инспектор је дужан да предузме све неопходне мјере како би утврдио узроке неусклађеног резултата и да о томе одмах писмено обавијести надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта и Канцеларију, који доносе план корективних мјера за предметни објекат.

Члан 11. (Достављање лабораторијских извјештаја)

(1) По обављеним лабораторијским претрагама службених узорака, лабораторија је дужна да резултате анализа достави Канцеларији, која о

резултатима извјештава ветеринарског инспектора и надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта.

(2) У случају позитивног налаза приликом обављања лабораторијских претрага у склопу властитих контрола, лабораторија је одмах по завршетку претрага дужна да обавијести ветеринарског инспектора у објекту.

(3) Ветеринарски инспектор је дужан да поступи у складу са чланом 10. став (5) овог Правилника.

Члан 12. (Аудит објеката)

(1) Канцеларија ће да врши аудит имплементације захтјева за извоз на тржиште Европске уније у објекту.

(2) Годишњи план аудита објеката за наредну годину прави Канцеларија у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта најкасније до 30. новембра текуће године.

(3) План се прави на бази анализе ризика, а минимално сваки објекат одобрен за извоз на тржиште Европске уније мора да буде предмет аудита два пута годишње.

(4) Канцеларија након аудита сачињава записник у три примјерка и то: а) један за одговорно лице у објекту; б) један за надлежни орган ентитета или Брчко


ц) један за архив Канцеларије.

Члан 13. (Аудит фарми)

(1) Све фарме које се налазе у склопу објекта, или које су добављачи објекту морају да буду регистроване од стране надлежних органа ентитета или Брчко Дистикта и да имају идентификациони број.

(2) Уколико фарме нису у власништву објекта, власник објекта је дужан да има ваљан уговор са предметном фармом.

(3) Годишњи план аудита фарми за наредну годину прави Канцеларија у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта најкасније до 30. новембра текуће године, на бази анализе ризика.

(4) Канцеларија након аудита сачињава записник у три примјерка и то: а) један за одговорно лице у објекту; б) један за надлежни орган ентитета или Брчко


ц) један за архив Канцеларије. (5) Надлежни органи ентитета и Брчко Дистрикта су

дужни да достављају Канцеларији ажурирану листу фарми из којих се објекат снабдијева.

Члан 14. (Забрана издавања цертификата)

(1) Уколико приликом аудита Канцеларија утврди значајнија одступања у имплементацији захтјева за извоз на тржиште Европске уније, о томе сачињава записник на основу којег забрањује издавање цертификата за извоз на тржиште Европске уније.

(2) Канцеларија је дужна да обавијести надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта који је издао рјешење о испуњености ветеринарско-здравствених услова за објекат о забрани издавања цертификата објекту одобреном за извоз на тржиште Европске уније.

(3) Канцеларија је дужна да обавијести Агенцију за безбједност хране Босне и Херцеговине о забрани


издавања цертификата објекту одобреном за извоз на тржиште Европске уније.

(4) Канцеларија је дужна да обавијести DG SANCO о суспензији објекта за извоз на тржиште Европске уније.

Члан 15. (Поновно издавање одобрења)

(1) Уколико објекат отклони све уочене недостатке, о томе обавјештава надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта који је издао рјешење о испуњености ветеринарско-здравствених услова за објекат, који просљеђује писмени захтјев објекта Канцеларији за поновно издавање одобрења.

(2) Након примања захтјева из става (1) овог члана Канцеларија је дужна да поступи у складу са чл. 4. до 6. овог Правилника.

(3) Канцеларија је дужна да обавијести Европску комисију (DG SANCO) о укидању суспензије објекта за извоз на тржиште Европске уније.

Члан 16. (Услови за ветеринарског инспектора у одобреним

објектима) (1) Сваки ветеринарски инспектор који је овлашћен за

потписивање ветеринарског цертификата за извоз пошиљки у ЕУ из одобреног објекта дужан је да похађа и успјешно заврши све планиране едукације које организује Канцеларија у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта у складу са чланом 17. овог Правилника.

(2) На основу приједлога надлежних органа ентитета или Брчко Дистрикта и након спроведене одговарајуће едукације, све ветеринарске инспекторе који успјешно заврше едукације, Канцеларија уписује у попис службених ветеринара и објеката за који су одговорни у складу са чланом 22. Одлуке о ветеринарској свједоџби о здравственом стању животиња и пошиљака животињског поријекла у унутрашњем и међународном промету ("Службени гласник БиХ", бр. 33/03, 14/04 и 35/05).

(3) Канцеларија може да избрише са пописа из става (2) овог члана ветеринарског инспектора у свим случајевима када нису испуњени услови из става (2) овог члана, уз претходно прибављену сагласност надлежног органа ентитета или Брчко Дистрикта.

(4) Надлежни орган ентитета или Брчко Дистрикта може да покрене поступак брисања са пописа службених ветеринара свих лица које је тај надлежни орган предложио у складу са чланом 3. став (2) овог Правилника.

Члан 17. (Едукације)

Канцеларија је дужна у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта да направи годишњи план едукације ветеринарских инспектора који врше контролу у објектима, ветеринарских организација које су задужене за спровођење ветеринарско-здравственог прегледа на фармама, као и радника Канцеларије у области релевантних прописа Европске уније, најкасније до 30. новембра текуће године.

Члан 18. (Остале обавезе)

Примјена одредби овог Правилника не утиче на спровођење важећих прописа у Босни и Херцеговини.


Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 07-2-02-2-871-6/12 28. новембра 2012. године

СарајевоДиректор

Љубомир Калаба, с. р.

1240 Na osnovu člana 10. stav 5. Zakona o veterinarstvu u

Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), člana 5. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom ("Službeni glasnik BiH", broj 46/10) i člana 61. stav 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O CILJEVIMA ZA SMANJENJE PRISUSTVA

BAKTERIJA VRSTA SALMONELLA ENTERITIDIS I SALMONELLA TYPHIMURIUM KOD KOKA NESILJA

Član 1. (Predmet)

Ovim Pravilnikom se propisuju ciljevi i način uzorkovanja za smanjenje prisustva Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod odraslih koka nesilja.


Definicije koje se koriste za potrebe ovog Pravilnika su definicije iz člana 2. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

Član 3. (Ciljevi)

(1) Ciljevi za smanjenje proširenosti zoonoza i uzročnika zoonoza navedeni u članu 4. stav (1) Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom za Salmonellu enteritidis i Salmonellu typhimurium su smanjenje pozitivnih jata odraslih koka nesilja koje na godišnjem nivou iznosi: a) 10% kada je prevalenca u prethodnoj godini bila

manja od 10%, ili b) 20% kada je prevalenca u prethodnoj godini bila

između 10% i 20%, ili c) 30% kada je prevalenca u prethodnoj godini bila

između 20% i 40%, ili d) 40% kada je prevalenca u prethodnoj godini bila

veća od 40%, ili e) smanjenje maksimalne prevalence 2% ili manje.

(2) Procjenu postignutih ciljeva vrši Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured) u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na kraju kalendarske godine uzimajući u obzir odredbe Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

(3) Šema testiranja na osnovu koje se vrši procjena postignutih ciljeva se nalazi u Prilogu ovog Pravilnika i čini njegov sastavni dio.

Član 4. (Program)

(1) Ured će u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na osnovu odredbi ovog Pravilnika i Priloga II. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom propisati godišnji Program za smanjenje prisustva


bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod koka nesilja.

(2) Program iz stava (1) ovog člana je obavezujući za sve relevantne subjekte uključene u implementaciju istog, u skladu s odredbama člana 5. stav (3) i člana 6. stav (2) Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

Član 5. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika, prestaje važiti Dodatak II Pravilnika o programu testiranja za smanjenje prisutnosti određenih serotipova salmonela kod peradi vrste Gallus gallus i ćurki ("Službeni glasnik BiH", broj 85/10).


Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo Direktor


PRILOG Šema testiranja potrebna za verifikaciju postignutog cilja za

smanjenje prisustva Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod koka nesilja kako je navedeno u članu 3. stav

(3) ovog Pravilnika

1. Obim uzimanja uzoraka Obim uzimanja uzoraka obuhvata sva jata odraslih koka

nesilja vrste Gallus gallus (u daljnjem tekstu: jata nesilja) koje obuhvata program naveden u članu 4. ovog Pravilnika. 2. Monitoring nad jatima nesilja 2.1 Učestalost i status uzorkovanja

Uzorci za ispitivanje kod jata nesilja uzimaju se na zahtjev subjekta u poslovanju s hranom (u daljnjem tekstu: vlasnik) i nadležnog veterinarskog inspektora.

Uzimanje uzoraka na zahtjev vlasnika obavlja se najmanje svakih 15 sedmica. Prvo uzorkovanje obavlja se kada su nesilje stare 24±2 sedmice.

Uzorkovanje koje obavlja nadležni veterinarski inspektor vrši se najmanje:

a) na jednom jatu godišnje po farmi koja broji najmanje 1 000 jedinki;

b) pri starosti od 24±2 sedmice kod jata nesilja koja se drže na farmama u kojima je relevantna Salmonella utvrđena kod prethodnog jata;

c) u slučaju kada postoji sumnja na infekciju Salmonellom kod pojave bolesti koje se prenose hranom u skladu s članom 8. Pravilnika o načinu praćenja zoonoza i uzročnika zoonoza ("Službeni glasnik BiH", broj 46/10);

d) na svim ostalima jatima nesilja na farmi u slučaju da su Salmonella enteritidis ili Salmonella typhimurium utvrđene kod jednog jata nesilja na farmi;

e) u slučajevima kada nadležni veterinarski inspektor smatra da je potrebno kontrolirati jato na farmi.

Službeno uzorkovanje može zamijeniti jedno uzorkovanje na zahtjev vlasnika. 2.2 Protokol uzimanja uzoraka

Da bi se postigla maksimalna osjetljivost uzorkovanja i da bi se osiguralo uzimanje uzoraka u skladu s protokolom, nadležni veterinarski inspektor ili vlasnik će osigurati da uzorke uzimaju obučena lica. 2.2.1. Uzorkovanje od strane vlasnika:

a) kod jata koja se drže u kafezima uzimat će se 2 x 150 g zbirnog fecesa sa svih pokretnih traka ili sakupljača fecesa na farmi pošto se pusti u pogon sistem za uklanjanje fecesa. Međutim, u kafezima kod kojih ne postoje sakupljači fecesa ili pokretne trake mora se sakupiti 2 x 150 g mješovitog svježeg fecesa sa 60 različitih lokacija ispod kafeza u posudama za defekaciju;

b) na farmama gdje se perad drži na podnom sistemu treba uzeti dva para vatiranih navlaka za obuću za uzimanje brisa fecesa ili čarapa.

Navlake za obuću moraju biti dovoljno upijajuće da bi upile vlagu. Površina navlaka za obuću mora biti ovlažena koristeći odgovarajuća otapala.

Uzorci se moraju uzeti za vrijeme hodanja na farmi koristeći rutu koja će doprinijeti dobijanju reprezentativnog uzorka sa svih dijelova farme ili odgovarajućeg sektora. Ovo uključuje prostirku i dijelove s letvicama, osiguravajući da je sigurno hodati po letvicama. Svi odvojeni kokošinjci unutar farme moraju biti uključeni u uzorkovanje. Po završetku uzorkovanja odabranog sektora, navlake za obuću se moraju pažljivo ukloniti da se ne bi uklonio prikupljeni materijal. 2.2.2. Uzorkovanje od strane nadležnog veterinarskog

inspektora Najmanje jedan uzorak mora biti prikupljen koristeći

protokol uzorkovanja kao dodatak uzorcima navedenim u tački 2.2.1. Sljedeći uzorci se trebaju uzeti u cilju postizanja reprezentativnog uzorkovanja ako to zahtijeva raspodjela ili veličina jata.

Da bi se postigao zadovoljavajući rezultat prilikom uzimanja uzoraka iz tačke 2.1. b), c), d) i e), provode se dodatne potrebne provjere, uglavnom laboratorijski testovi i/ili provjere dokumentacije kako bi rezultati ispitivanja na salmonelu kod peradi pokazali da ne postoji upotreba antimikrobnih agensa u jatima.

Kada se ne potvrdi prisustvo Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium, ali se utvrdi prisustvo antimikrobnih agensa ili efekti inhibitora rasta mikroorganizama, odnosno utvrdi se da su životinje bile tretirane antimikrobnim sredstvima jato će se smatrati zaraženim.

Nadležni veterinarski inspektor može odobriti zamjenu jednog uzorka fecesa ili jedan par navlaka za obuću uzorkom prašine težine 100 grama skupljene na više mjesta po cijeloj farmi s površina s vidljivim prisustvom prašine. Kao alternativa, jedan ili nekoliko briseva vlažnom tkaninom najmanje 900 cm2 ukupne površine može se koristiti umjesto skupljanja prašine s više površina na farmi, osiguravajući da svaki bris sadrži dovoljnu količinu prašine sa strane.

Nadležni veterinarski inspektor može odlučiti da poveća broj uzoraka u cilju osiguranja reprezentativnog uzorka na osnovu procjene epidemioloških parametara pojedinačnog slučaja, biosigurnosnih uslova, raspodjele ili veličine jata ili drugih relevantnih uslova. 3. Ispitivanje uzoraka 3.1 Prijevoz i priprema uzoraka

Uzorci se poželjno šalju lično ili putem kurira u laboratoriju navedenu u čl. 11. i 12. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom unutar 24 sata nakon sakupljanja uzoraka. Ako nisu poslani unutar 24 sata, moraju se držati u frižideru. Uzorci se mogu prevoziti i u sobnoj temperaturi osiguravajući da je izbjegnuta intenzivna toplota (preko 25°C) ili izlaganje sunčevoj svjetlosti. U laboratoriji se uzorci drže do ispitivanja u frižideru, a koje se mora obaviti u roku od 48 sati poslije zaprimanja i u roku od 4 dana nakon uzorkovanja.


Posebna priprema se može uraditi za navlake za obuću i prašinu ili bris prašine tkaninom u slučaju da su uzorci prikupljeni od strane nadležnog veterinarskog inspektora, a u slučaju da ih je uzorkovao vlasnik različiti tipovi uzoraka se mogu kombinirati za jedan test. 3.1.1 Uzorci koji se uzimaju preko vatiranih navlaka za obuću

ili tkanine za uzimanje brisa fecesa: - pažljivo se raspakiraju dva para vatiranih navlaka za

obuću za uzimanje brisa fecesa (ili čarapa) ili brisa prašine kako bi se izbjeglo rasipanje nahvatane fekalne supstance koja se sakuplja i stavlja u 225 ml puferizirane peptonske vode (Buffered Peptone Water-BPW) koja je prethodno zagrijana do sobne temperature, ili 225 ml otapala se mora dodati direktno na dva para navlaka za obuću u njihovom pakiranju onako kako su zaprimljeni u laboratoriju. Navlake za obuću/čarape ili bris tkanine se potapaju u puferiziranu peptonsku vodu da bi se osiguralo dovljno tekućine oko uzorka za prijelazak salmonela iz uzorka i radi toga se može dodati više puferizirane peptonske vode po potrebi,

- uzorak se dobro izmiješa do potpunog zasićenja i nastavlja rad na kulturi uzoraka primjenom metode detekcije kako je navedeno u tački 3.2.

3.1.2 Ostale fekalne supstance i prašina: - uzorci fecesa se sakupe i dobro izmiješaju, a zatim se

uzima poduzorak od 25 g radi dobijanja kulture, - poduzorak od 25 g (ili 50 ml rastvora koji sadrži 25 grama

početnog uzorka) treba se staviti u 225 ml puferizirane peptonske vode koja je prethodno zagrijana do sobne temperature,

- treba nastaviti rad na kulturi uzorka primjenom metode detekcije kako je navedeno u tački 3.2. Ako je postignut dogovor o primjeni BAS standarda za

pripremu relevantnih uzoraka radi utvrđivanja salmonele, u tom slučaju treba primijeniti te standarde koji zamjenjuju odredbe navedene u tačkama 3.1.1. i 3.1.2. 3.2 Metoda detekcije

Detekcija salmonele provodi se prema Izmjeni i dopuni 1. BAS EN ISO 6579-2002/AMD1:2007. "Mikrobiologija hrane i stočne hrane - Horizontalna metoda za izolaciju vrsta iz roda Salmonella - Izmjena i dopuna 1: Prilog D: Izolacija vrsta iz roda Salmonella iz fecesa životinja i uzoraka iz okoliša iz primarne proizvodne faze."

Nakon inkubacije uzorci u puferiziranoj peptonskoj vodi ne smiju se tresti, miješati ili na drugi način mućkati. 3.3 Serotipizacija

Potrebno je odrediti serotip najmanje jednog izolata od svakog pozitivnog uzorka uzetog od strane nadležnog veterinarskog inspektora prema Kaufmann-White-LeMinor šemi. Kod izolata uzetih od strane vlasnika, najmanje serotipizacija Salmonelle enteritidis i Salmonelle typhimurium se mora uraditi. 3.4. Alternativne metode

Za uzorke koji su uzeti na inicijativu vlasnika, alternativne metode mogu se koristiti umjesto metoda za pripremu uzoraka, metoda izdvajanja i metoda serotipizacije navedene u tačkama 3.1., 3.2. i 3.3. ovog Priloga, ukoliko su validirane u skladu sa zadnjom verzijom BAS/ISO 16140. 3.5. Testiranje na antimikrobnu rezistenciju

Izolati se trebaju testirati za antimikrobnu rezistenciju u skladu s Odlukom o usaglašenom praćenju otpornosti bakterija roda salmonela kod peradi i svinja na antimikrobne preparate ("Službeni glasnik BiH", broj 29/12). 3.6 Čuvanje izoliranih sojeva bakterija

Najmanje jedan izolirani soj relevantnih serotipova salmonele iz uzoraka koje je sakupio nadležni veterinarski

inspektor se čuva radi daljnje fagotipizacije ili testiranja na antimikrobnu rezistenciju. Metode čuvanja kulture moraju osigurati preživljavanje sojeva najmanje dvije godine.

Ako nadležni veterinarski inspektor to odredi, izolati iz uzorkovanja od strane vlasnika se također mogu čuvati za ove potrebe. 4. Rezultati i izvještavanje 4.1. Jato nesilja je pozitivno kada se:

a) otkrije prisustvo relevantnih serotipova salmonele (koje ne spadaju u soj vakcine) u jednom ili više uzoraka uzetih od jata nesilja, čak i kada je relevantni serotip salmonele otkriven samo u uzorku ili brisu prašine; ili

b) antimikrobni lijekovi ili inhibitori bakterijskog rasta su otkriveni u jatu.

4.2. Pozitivna jata nesilja ocjenjivat će se samo jednom bez obzira na: a) koliko često su relevantni serotipovi salmonele

oktriveni u jatu za vrijeme proizvodnog perioda; ili b) bilo da je uzorkovanje izvršeno od strane vlasnika ili

nadležnog veterinarskog inspektora. Međutim, ako je uzorkovanje za vrijeme proizvodnog

perioda trajalo kroz dvije kalendarske godine, rezultati iz svake godine se trebaju prijaviti odvojeno. 4.3. U izvještaju se navodi:

a) ukupan broj jata koka nesilja koja su ispitana najmanje jednom za vrijeme godine izvještavanja;

b) rezultati testiranja uključuju: 1) ukupan broj jata koka nesilja pozitivnih na bilo

koji serotip salmonele; 2) broj jata koka nesilja pozitivnih najmanje

jednom na Salmonellu enteritidis i Salmonellu typhimurium;

3) broj pozitivnih jata koka nesilja za svaki serotip salmonele ili za nedefiniranu salmonelu (izolati koji se nisu mogli definirati ili nije izvršena serotipizacija);

c) objašnjenje rezultata, a posebno izuzetnih slučajeva, ili bilo kojih promjena u broju jata testiranih i/ili pozitivnih.

Rezultati i sve dodatne važeće informacije dostavljat će se u izvještaju o kretanjima i izvorima zoonoza u skladu s članom 9. Pravilnika o načinu praćenja zoonoza i uzročnika zoonoza ("Službeni glasnik BiH", broj 46/10).

Na temelju članka 10. stavak 5. Zakona o veterinarstvu u

Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), članka 5. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom ("Službeni glasnik BiH", broj 46/10) i članka 61. stavak 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine donosi


BAKTERIJA VRSTA SALMONELLA ENTERITIDIS I SALMONELLA TYPHIMURIUM KOD KOKA NESILJA


Ovim se Pravilnikom propisuju ciljevi i način uzorkovanja za smanjenje prisustva Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod odraslih koka nesilja.



Definicije koje se koriste za potrebe ovoga Pravilnika su definicije iz članka 2. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

Članak 3. (Ciljevi)

(1) Ciljevi za smanjenje proširenosti zoonoza i uzročnika zoonoza navedeni u članku 4. stavak (1) Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom za Salmonellu enteritidis i Salmonellu typhimurium su smanjenje pozitivnih jata odraslih koka nesilja koje na godišnjoj razini iznosi: a) 10% kada je prevalenca u prethodnoj godini bila

manja od 10%, ili b) 20% kada je prevalenca u prethodnoj godini bila

između 10% i 20%, ili c) 30% kada je prevalenca u prethodnoj godini bila

između 20% i 40%, ili d) 40% kada je prevalenca u prethodnoj godini bila

veća od 40%, ili e) smanjenje maksimalne prevalence 2% ili manje.

(2) Procjenu postignutih ciljeva vrši Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured) u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na kraju kalendarske godine uzimajući u obzir odredbe Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

(3) Šema testiranja na temelju koje se vrši procjena postignutih ciljeva se nalazi u Privitku ovoga Pravilnika i čini njegov sastavni dio.

Članak 4. (Program)

(1) Ured će u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na temelju odredbi ovoga Pravilnika i Privitka II. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom propisati godišnji Program za smanjenje prisustva bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod koka nesilja.

(2) Program iz stavka (1) ovog članka je obvezujući za sve relevantne subjekte uključene u implementaciju istog, sukladno odredbama članka 5. stavak (3) i članka 6. stavak (2) Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

Članak 5. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika, prestaje važiti Privitak II Pravilnika o programu testiranja za smanjenje prisutnosti određenih serotipova salmonela kod peradi vrste Gallus gallus i ćurki ("Službeni glasnik BiH", broj 85/10).




Sarajevo Direktor


PRIVITAK Šema testiranja potrebita za verifikaciju postignutog cilja za

smanjenje prisustva Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod koka nesilja kako je navedeno u članku 3.

stavak (3) ovoga Pravilnika

1. Opseg uzimanja uzoraka Opseg uzimanja uzoraka obuhvata sva jata odraslih koka

nesilja vrste Gallus gallus (u daljnjem tekstu: jata nesilja) koje obuhvata program naveden u članku 4. ovoga Pravilnika. 2. Monitoring nad jatima nesilja 2.1 Učestalost i status uzorkovanja

Uzorci za ispitivanje kod jata nesilja uzimaju se na zahtjev subjekta u poslovanju s hranom (u daljnjem tekstu: vlasnik) i mjerodavnog veterinarskog inspektora.

Uzimanje uzoraka na zahtjev vlasnika obavlja se najmanje svakih 15 tjedana. Prvo uzorkovanje obavlja se kada su nesilje stare 24±2 tjedna.

Uzorkovanje koje obavlja mjerodavni veterinarski inspektor vrši se najmanje:

a) na jednom jatu godišnje po posjedu koji broji najmanje 1 000 jedinki;

b) pri starosti od 24±2 tjedna kod jata nesilja koja se drže na posjedima u kojima je relevantna Salmonella utvrđena kod prethodnog jata;

c) u slučaju kada postoji sumnja na infekciju Salmonellom kod pojave bolesti koje se prenose hranom sukladno članku 8. Pravilnika o načinu praćenja zoonoza i uzročnika zoonoza ("Službeni glasnik BiH", broj 46/10);

d) na svim ostalima jatima nesilja na posjedu u slučaju da su Salmonella enteritidis ili Salmonella typhimurium utvrđene kod jednog jata nesilja na posjedu;

e) u slučajevima kada mjerodavni veterinarski inspektor smatra da je potrebito kontrolirati jato na posjedu.

Službeno uzorkovanje može zamijeniti jedno uzorkovanje na zahtjev vlasnika. 2.2 Protokol uzimanja uzoraka

Da bi se postigla maksimalna osjetljivost uzorkovanja i da bi se osiguralo uzimanje uzoraka sukladno protokolu, mjerodavni veterinarski inspektor ili vlasnik će osigurati da uzorke uzimaju obučene osobe. 2.2.1. Uzorkovanje od strane vlasnika:

a) kod jata koja se drže u kavezima uzimat će se 2 x 150 g zbirnog fecesa sa svih pokretnih traka ili sakupljača fecesa na posjedu pošto se pusti u pogon sustav za uklanjanje fecesa. Međutim, u kavezima kod kojih ne postoje sakupljači fecesa ili pokretne trake mora se sakupiti 2 x 150 g mješovitog svježeg fecesa sa 60 različitih lokacija ispod kaveza u posudama za defekaciju;

b) na posjedima gdje se perad drži na podnom sustavu treba uzeti dva para vatiranih navlaka za obuću za uzimanje brisa fecesa ili čarapa.

Navlake za obuću moraju biti dovoljno upijajuće da bi upile vlagu. Površina navlaka za obuću mora biti ovlažena koristeći odgovarajuća otapala.

Uzorci se moraju uzeti za vrijeme hodanja na posjedu koristeći rutu koja će doprinijeti dobivanju reprezentativnog uzorka sa svih dijelova posjeda ili odgovarajućeg sektora. Ovo uključuje prostirku i dijelove s letvicama, osiguravajući da je sigurno hodati po letvicama. Svi odvojeni kokošinjci unutar posjeda moraju biti uključeni u uzorkovanje. Po završetku


uzorkovanja odabranog sektora, navlake za obuću se moraju pažljivo ukloniti da se ne bi uklonio prikupljeni materijal. 2.2.2. Uzorkovanje od strane mjerodavnog veterinarskog

inspektora Najmanje jedan uzorak mora biti prikupljen koristeći

protokol uzorkovanja kao dodatak uzorcima navedenim u točki 2.2.1. Slijedeći uzorci se trebaju uzeti u cilju postizanja reprezentativnog uzorkovanja ako to zahtijeva raspodjela ili veličina jata.

Da bi se postigao zadovoljavajući rezultat prilikom uzimanja uzoraka iz točke 2.1. b), c), d) i e), provode se dodatne potrebite provjere, uglavnom laboratorijski testovi i/ili provjere dokumentacije kako bi rezultati ispitivanja na salmonelu kod peradi pokazali da ne postoji uporaba antimikrobnih agensa u jatima.

Kada se ne potvrdi prisustvo Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium, ali se utvrdi prisustvo antimikrobnih agensa ili efekti inhibitora rasta mikroorganizama, odnosno utvrdi se da su životinje bile tretirane antimikrobnim sredstvima jato će se smatrati zaraženim.

Mjerodavni veterinarski inspektor može odobriti zamjenu jednog uzorka fecesa ili jedan par navlaka za obuću uzorkom prašine težine 100 grama skupljene na više mjesta po cijelom posjedu s površina s vidljivim prisustvom prašine. Kao alternativa, jedan ili nekoliko briseva vlažnom tkaninom najmanje 900 cm2 ukupne površine može se koristiti umjesto skupljanja prašine s više površina na posjedu, osiguravajući da svaki bris sadrži dovoljnu količinu prašine sa strane.

Mjerodavni veterinarski inspektor može odlučiti da poveća broj uzoraka u cilju osiguranja reprezentativnog uzorka na temelju procjene epidemioloških parametara pojedinačnog slučaja, biosigurnosnih uvjeta, raspodjele ili veličine jata ili drugih relevantnih uvjeta. 3. Ispitivanje uzoraka 3.1 Prijevoz i priprema uzoraka

Uzorci se poželjno šalju osobno ili putem kurira u laboratorij naveden u čl. 11. i 12. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom unutar 24 sata nakon sakupljanja uzoraka. Ako nisu poslani unutar 24 sata, moraju se držati u frižideru. Uzorci se mogu prevoziti i u sobnoj temperaturi osiguravajući da je izbjegnuta intenzivna toplota (preko 25°C) ili izlaganje sunčevoj svjetlosti. U laboratoriju se uzorci drže do ispitivanja u frižideru, a koje se mora obaviti u roku od 48 sati poslije primitka i u roku od 4 dana nakon uzorkovanja.

Posebna se priprema može uraditi za navlake za obuću i prašinu ili bris prašine tkaninom u slučaju da su uzorci prikupljeni od strane mjerodavnog veterinarskog inspektora, a u slučaju da ih je uzorkovao vlasnik različiti tipovi uzoraka se mogu kombinirati za jedan test. 3.1.1 Uzorci koji se uzimaju preko vatiranih navlaka za obuću

ili tkanine za uzimanje brisa fecesa: - pažljivo se raspakiraju dva para vatiranih navlaka za

obuću za uzimanje brisa fecesa (ili čarapa) ili brisa prašine kako bi se izbjeglo rasipanje nahvatane fekalne tvari koja se sakuplja i stavlja u 225 ml puferizirane peptonske vode (Buffered Peptone Water-BPW) koja je prethodno zagrijana do sobne temperature, ili 225 ml otapala se mora dodati izravno na dva para navlaka za obuću u njihovu pakiranju onako kako su primljeni u laboratorij. Navlake za obuću/čarape ili bris tkanine se potapaju u puferiziranu peptonsku vodu da bi se osiguralo dovljno tekućine oko uzorka za prijelazak salmonela iz uzorka i radi toga se može dodati više puferizirane peptonske vode po potrebi,

- uzorak se dobro izmiješa do potpunog zasićenja i nastavlja rad na kulturi uzoraka primjenom metode detekcije kako je navedeno u točki 3.2.

3.1.2 Ostale fekalne tvari i prašina: - uzorci fecesa se sakupe i dobro izmiješaju, a zatim se

uzima poduzorak od 25 g radi dobivanja kulture, - poduzorak od 25 g (ili 50 ml otopine koja sadrži 25 grama

početnog uzorka) treba se staviti u 225 ml puferizirane peptonske vode koja je prethodno zagrijana do sobne temperature,

- treba nastaviti rad na kulturi uzorka primjenom metode detekcije kako je navedeno u točki 3.2. Ako je postignut dogovor o primjeni BAS standarda za

pripremu relevantnih uzoraka radi utvrđivanja salmonele, u tom slučaju treba primijeniti te standarde koji zamjenjuju odredbe navedene u točkama 3.1.1. i 3.1.2. 3.2 Metoda detekcije

Detekcija salmonele provodi se prema Izmjeni i dopuni 1. BAS EN ISO 6579-2002/AMD1:2007. "Mikrobiologija hrane i stočne hrane - Horizontalna metoda za izolaciju vrsta iz roda Salmonella - Izmjena i dopuna 1: Privitak D: Izolacija vrsta iz roda Salmonella iz fecesa životinja i uzoraka iz okoliša iz primarne proizvodne faze."

Nakon inkubacije uzorci u puferiziranoj peptonskoj vodi ne smiju se tresti, miješati ili na drugi način mućkati. 3.3 Serotipizacija

Potrebito je odrediti serotip najmanje jednog izolata od svakog pozitivnog uzorka uzetog od strane mjerodavnog veterinarskog inspektora prema Kaufmann-White-LeMinor šemi. Kod izolata uzetih od strane vlasnika, najmanje serotipizacija Salmonelle enteritidis i Salmonelle typhimurium se mora uraditi. 3.4. Alternativne metode

Za uzorke koji su uzeti na inicijativu vlasnika, alternativne metode mogu se koristiti umjesto metoda za pripremu uzoraka, metoda izdvajanja i metoda serotipizacije navedene u točkama 3.1., 3.2. i 3.3. ovoga Privitka, ukoliko su validirane sukladno zadnjoj verziji BAS/ISO 16140. 3.5. Testiranje na antimikrobnu rezistenciju

Izolati se trebaju testirati za antimikrobnu rezistenciju sukladno Odluci o usuglašenom praćenju otpornosti bakterija roda salmonela kod peradi i svinja na antimikrobne pripravke ("Službeni glasnik BiH", broj 29/12). 3.6 Čuvanje izoliranih sojeva bakterija

Najmanje jedan izolirani soj relevantnih serotipova salmonele iz uzoraka koje je sakupio mjerodavni veterinarski inspektor se čuva radi daljnje fagotipizacije ili testiranja na antimikrobnu rezistenciju. Metode čuvanja kulture moraju osigurati preživljavanje sojeva najmanje dvije godine.

Ako mjerodavni veterinarski inspektor to odredi, izolati iz uzorkovanja od strane vlasnika se također mogu čuvati za ove potrebe. 4. Rezultati i izvještavanje 4.1. Jato nesilja je pozitivno kada se:

a) otkrije prisustvo relevantnih serotipova salmonele (koje ne spadaju u soj vakcine) u jednom ili više uzoraka uzetih od jata nesilja, čak i kada je relevantni serotip salmonele otkriven samo u uzorku ili brisu prašine; ili

b) antimikrobni lijekovi ili inhibitori bakterijskog rasta su otkriveni u jatu.

4.2. Pozitivna jata nesilja ocjenjivat će se samo jednom bez obzira na: a) koliko često su relevantni serotipovi salmonele

oktriveni u jatu za vrijeme proizvodnog razdoblja; ili


b) bilo da je uzorkovanje izvršeno od strane vlasnika ili mjerodavnog veterinarskog inspektora.

Međutim, ako je uzorkovanje za vrijeme proizvodnog razdoblja trajalo kroz dvije kalendarske godine, rezultati iz svake godine se trebaju prijaviti odvojeno. 4.3. U izvještaju se navodi:

a) ukupan broj jata koka nesilja koja su ispitana najmanje jednom za vrijeme godine izvještavanja;

b) rezultati testiranja uključuju: 1) ukupan broj jata koka nesilja pozitivnih na bilo

koji serotip salmonele; 2) broj jata koka nesilja pozitivnih najmanje

jednom na Salmonellu enteritidis i Salmonellu typhimurium;

3) broj pozitivnih jata koka nesilja za svaki serotip salmonele ili za nedefiniranu salmonelu (izolati koji se nisu mogli definirati ili nije izvršena serotipizacija);

c) objašnjenje rezultata, a posebice iznimnih slučajeva, ili bilo kojih promjena u broju jata testiranih i/ili pozitivnih. Rezultati i sve dodatne važeće informacije dostavljat će se

u izvješću o kretanjima i izvorima zoonoza sukladno članku 9. Pravilnika o načinu praćenja zoonoza i uzročnika zoonoza ("Službeni glasnik BiH", broj 46/10).

На основу члана 10. став 5. Закона о ветеринарству у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 34/02), члана 5. Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном ("Службени гласник БиХ", број 46/10) и члана 61. став 2. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК О ЦИЉЕВИМА ЗА СМАЊЕЊЕ ПРИСУСТВА

БАКТЕРИЈА ВРСТА SALMONELLA ENTERITIDIS И SALMONELLA TYPHIMURIUM КОД КОКА НОСИЉА


Овим Правилником се прописују циљеви и начин узорковања за смањење присуства Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium код одраслих кока носиља.


Дефиниције које се користе за потребе овог Правилника су дефиниције из члана 2. Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном.

Члан 3. (Циљеви)

(1) Циљеви за смањење проширености зооноза и узрочника зооноза наведени у члану 4. став (1) Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном за Salmonellu enteritidis и Salmonellu typhimurium су смањење позитивних јата одраслих кока носиља које на годишњем нивоу износи: а) 10% када је преваленца у претходној години

била мања од 10%, или б) 20% када је преваленца у претходној години

била између 10% и 20%, или ц) 30% када је преваленца у претходној години

била између 20% и 40%, или

д) 40% када је преваленца у претходној години била већа од 40%, или

е) смањење максималне преваленце 2% или мање. (2) Процјену постигнутих циљева врши Канцеларија за

ветеринарство Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Канцеларија) у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине на крају календарске године узимајући у обзир одредбе Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном.

(3) Шема тестирања на основу које се врши процјена постигнутих циљева налази се у Прилогу овог Правилника и чини његов саставни дио.

Члан 4. (Програм)

(1) Канцеларија ће у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине на основу одредби овог Правилника и Прилога II Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном прописати годишњи Програм за смањење присуства бактерија врста Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium код кока носиља.

(2) Програм из става (1) овог члана је обавезујући за све релевантне субјекте укључене у имплементацију истог, у складу са одредбама члана 5. став (3) и члана 6. став (2) Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном.

Члан 5. (Престанак важења)

Ступањем на снагу овог Правилника, престаје важити Додатак II Правилника о програму тестирања за смањење присутности одређених серотипова салмонела код перади врсте Gallus gallus и ћурки ("Службени гласник БиХ", број 85/10).


Овај Правилник ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".




ПРИЛОГ Шема тестирања потребна за верификацију постигнутог

циља за смањење присуства Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium код кока носиља како је наведено у

члану 3. став (3) овог Правилника

1. Обим узимања узорака Обим узимања узорака обухвата сва јата одраслих

кока носиља врсте Gallus gallus (у даљем тексту: јата носиља) које обухвата програм наведен у члану 4. овог Правилника. 2. Мониторинг над јатима носиља 2.1 Учесталост и статус узорковања

Узорци за испитивање код јата носиља узимају се на захтјев субјекта у пословању са храном (у даљем тексту: власник) и надлежног ветеринарског инспектора.

Узимање узорака на захтјев власника обавља се најмање сваких 15 седмица. Прво узорковање обавља се када су носиље старе 24±2 седмице.

Узорковање које обавља надлежни ветеринарски инспектор врши се најмање:


а) на једном јату годишње по фарми која броји најмање 1 000 јединки;

б) при старости од 24±2 седмице код јата носиља која се држе на фармама у којима је релевантна Salmonella утврђена код претходног јата;

ц) у случају када постоји сумња на инфекцију Salmonellom код појаве болести које се преносе храном у складу са чланом 8. Правилника о начину праћења зооноза и узрочника зооноза ("Службени гласник БиХ", број 46/10);

д) на свим осталима јатима носиља на фарми у случају да су Salmonella enteritidis или Salmonella typhimurium утврђене код једног јата носиља на фарми;

е) у случајевима када надлежни ветеринарски инспектор сматра да је потребно контролисати јато на фарми.

Службено узорковање може да замијени једно узорковање на захтјев власника. 2.2 Протокол узимања узорака

Да би се постигла максимална осјетљивост узорковања и да би се обезбиједило узимање узорака у складу са протоколом, надлежни ветеринарски инспектор или власник ће обезбиједити да узорке узимају обучена лица. 2.2.1. Узорковање од стране власника:

а) код јата која се држе у кавезима узимаће се 2 x 150 г збирног фецеса са свих покретних трака или сакупљача фецеса на фарми пошто се пусти у погон систем за уклањање фецеса. Међутим, у кавезима код којих не постоје сакупљачи фецеса или покретне траке мора се сакупити 2 x 150 г мјешовитог свјежег фецеса са 60 различитих локација испод кавеза у посудама за дефекацију;

б) на фармама гдје се перад држи на подном систему треба узети два пара ватираних навлака за обућу за узимање бриса фецеса или чарапа.

Навлаке за обућу морају да буду довољно упијајуће да би упиле влагу. Површина навлака за обућу мора да буде навлажена користећи одговарајуће раствараче.

Узорци се морају узети за вријеме ходања на фарми користећи руту која ће допринијети добијању репрезентативног узорка са свих дијелова фарме или одговарајућег сектора. Ово укључује простирку и дијелове са летвицама, осигуравајући да је безбједно ходати по летвицама. Сви одвојени кокошињци унутар фарме морају да буду укључени у узорковање. По завршетку узорковања одабраног сектора, навлаке за обућу се морају пажљиво уклонити да се не би уклонио прикупљени материјал. 2.2.2. Узорковање од стране надлежног ветеринарског

инспектора Најмање један узорак мора да буде прикупљен

користећи протокол узорковања као додатак узорцима наведеним у тачки 2.2.1. Сљедећи узорци се требају узети у циљу постизања репрезентативног узорковања ако то захтијева расподјела или величина јата.

Да би се постигао задовољавајући резултат приликом узимања узорака из тачке 2.1. б), ц), д) и е), спроводе се додатне потребне провјере, углавном лабораторијски тестови и/или провјере документације како би резултати испитивања на салмонелу код перади показали да не постоји употреба антимикробних агенса у јатима.

Када се не потврди присуство Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium, али се утврди присуство антимикробних агенса или ефекти инхибитора раста микроорганизама, односно утврди се да су животиње биле

третиране антимикробним средствима јато ће се сматрати зараженим.

Надлежни ветеринарски инспектор може да одобри замјену једног узорка фецеса или један пар навлака за обућу узорком прашине тежине 100 грама скупљене на више мјеста по цијелој фарми са површина са видљивим присуством прашине. Као алтернатива, један или неколико брисева влажном тканином најмање 900 цм2 укупне површине може да се користи умјесто скупљања прашине са више површина на фарми, осигуравајући да сваки брис садржи довољну количину прашине са стране.

Надлежни ветеринарски инспектор може да одлучи да повећа број узорака у циљу осигурања репрезентативног узорка на основу процјене епидемиолошких параметара појединачног случаја, биосигурносних услова, расподјеле или величине јата или других релевантних услова. 3. Испитивање узорака 3.1 Превоз и припрема узорака

Узорци се пожељно шаљу лично или путем курира у лабораторију наведену у чл. 11. и 12. Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном унутар 24 часа након сакупљања узорака. Ако нису послани унутар 24 часа, морају се држати у фрижидеру. Узорци се могу превозити и у собној температури обезбјеђујући да је избјегнута интензивна топлота (преко 25°Ц) или излагање сунчевој свјетлости. У лабораторији се узорци држе до испитивања у фрижидеру, а које мора да се обави у року од 48 часова послије примања и у року од 4 дана након узорковања.

Посебна припрема може да се уради за навлаке за обућу и прашину или брис прашине тканином у случају да су узорци прикупљени од стране надлежног ветеринарског инспектора, а у случају да их је узорковао власник различити типови узорака могу да се комбинују за један тест. 3.1.1 Узорци који се узимају преко ватираних навлака за

обућу или тканине за узимање бриса фецеса: - пажљиво се распакују два пара ватираних навлака за

обућу за узимање бриса фецеса (или чарапа) или бриса прашине како би се избјегло расипање нахватане фекалне материје која се сакупља и ставља у 225 мл пуферизоване пептонске воде (Buffered Peptone Water-BPW) која је претходно загријана до собне температуре, или 225 мл раствора се мора додати директно на два пара навлака за обућу у њиховом паковању онако како су примљени у лабораторију. Навлаке за обућу/чарапе или брис тканине се потапају у пуферизовану пептонску воду да би се обезбиједило довљно течности око узорка за прелазак салмонела из узорка и ради тога се може додати више пуферизоване пептонске воде по потреби,

- узорак се добро измијеша до потпуног засићења и наставља рад на култури узорака примјеном методе детекције како је наведено у тачки 3.2.

3.1.2 Остале фекалне материје и прашина: - узорци фецеса се сакупе и добро измијешају, а затим

се узима подузорак од 25 г ради добијања културе, - подузорак од 25 г (или 50 мл раствора који садржи 25

грама почетног узорка) треба се ставити у 225 мл пуферизоване пептонске воде која је претходно загријана до собне температуре,

- треба наставити рад на култури узорка примјеном методе детекције како је наведено у тачки 3.2. Ако је постигнут договор о примјени BAS стандарда

за припрему релевантних узорака ради утврђивања


салмонеле, у том случају треба примијенити те стандарде који замјењују одредбе наведене у тачкама 3.1.1. и 3.1.2. 3.2 Метода детекције

Детекција салмонеле спроводи се према Измјени и допуни 1. BAS EN ISO 6579-2002/AMD1:2007. "Микробиологија хране и сточне хране - Хоризонтална метода за изолацију врста из рода Salmonella - Измјена и допуна 1: Прилог Д: Изолација врста из рода Salmonella из фецеса животиња и узорака из околине из примарне производне фазе."

Након инкубације узорци у пуферизованој пептонској води не смију се трести, мијешати или на други начин мућкати. 3.3 Серотипизација

Потребно је одредити серотип најмање једног изолата од сваког позитивног узорка узетог од стране надлежног ветеринарског инспектора према Kaufmann-White-LeMinor шеми. Код изолата узетих од стране власника, најмање серотипизација Salmonelle enteritidis i Salmonelle typhimurium мора да се урадити. 3.4. Алтернативне методе

За узорке који су узети на иницијативу власника, алтернативне методе могу се користити умјесто метода за припрему узорака, метода издвајања и метода серотипизације наведене у тачкама 3.1, 3.2. и 3.3. овог Прилога, уколико су валидоване у складу са задњом верзијом BAS/ISO 16140. 3.5. Тестирање на антимикробну резистенцију

Изолати се требају тестирати за антимикробну резистенцију у складу са Одлуком о усаглашеном праћењу отпорности бактерија рода салмонела код перади и свиња на антимикробне препарате ("Службени гласник БиХ", број 29/12). 3.6. Чување изолованих сојева бактерија

Најмање један изоловани сој релевантних серотипова салмонеле из узорака које је сакупио надлежни ветеринарски инспектор се чува ради даље фаготипизације или тестирања на антимикробну резистенцију. Методе чувања културе морају обезбиједити преживљавање сојева најмање двије године.

Ако надлежни ветеринарски инспектор то одреди, изолати из узорковања од стране власника такође могу да се чувају за ове потребе. 4. Резултати и извјештавање

4.1. Јато носиља је позитивно када се: а) открије присуство релевантних серотипова

салмонеле (које не спадају у сој вакцине) у једном или више узорака узетих од јата носиља, чак и када је релевантни серотип салмонеле откривен само у узорку или брису прашине; или

б) антимикробни лијекови или инхибитори бактеријског раста су откривени у јату.

4.2. Позитивна јата носиља оцјењиваће се само једном без обзира на: а) колико често су релевантни серотипови

салмонеле октривени у јату за вријеме производног периода; или

б) било да је узорковање извршено од стране власника или надлежног ветеринарског инспектора.

Међутим, ако је узорковање за вријеме производног периода трајало кроз двије календарске године, резултати из сваке године се требају пријавити одвојено. 4.3. У извјештају се наводи: а) укупан број јата кока носиља која су испитана

најмање једном за вријеме године извјештавања;

б) резултати тестирања укључују: 1) укупан број јата кока носиља позитивних на

било који серотип салмонеле; 2) број јата кока носиља позитивних најмање

једном на Salmonellu enteritidis и Salmonellu typhimurium;

3) број позитивних јата кока носиља за сваки серотип салмонеле или за недефинисану салмонелу (изолати који се нису могли дефинисати или није извршена серотипизација);

ц) објашњење резултата, а посебно изузетних случајева, или било којих промјена у броју јата тестираних и/или позитивних.

Резултати и све додатне важеће информације достављаће се у извјештају о кретањима и изворима зооноза у складу са чланом 9. Правилника о начину праћења зооноза и узрочника зооноза ("Службени гласник БиХ", број 46/10).

1241 Na osnovu člana 10. stav 5. Zakona o veterinarstvu u

Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), člana 5. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom ("Službeni glasnik BiH", broj 46/10) i člana 61. stav 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine donosi


BAKTERIJA VRSTA SALMONELLA ENTERITIDIS I SALMONELLA TYPHIMURIUM KOD BROJLERA

Član 1. (Predmet)

Ovim Pravilnikom se propisuju ciljevi i način uzorkovanja za smanjenje prisustva Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod brojlera.


Definicije koje se koriste za potrebe ovog Pravilnika su definicije iz člana 2. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

Član 3. (Ciljevi)

(1) Cilj za smanjenje salmonela kod brojlera iznosi 1% ili manje maksimalnog procenta jata brojlera pozitivnih na Salmonellu enteritidis i Salmonellu typhimurium.

(2) Procjenu postignutih ciljeva vrši Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured) u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na kraju kalendarske godine uzimajući u obzir odredbe Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

(3) Šema testiranja na osnovu koje se vrši procjena postignutih ciljeva nalazi se u Prilogu ovog Pravilnika i čini njen sastavni dio.

Član 4. (Program)

(1) Ured će u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na osnovu odredbi ovog Pravilnika i Priloga II. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom propisati godišnji Program za smanjenje prisustva


bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod brojlera.

(2) Program iz stava (1) ovog člana je obavezujući za sve relevantne subjekte uključene u implementaciju istog, u skladu s odredbama člana 5. stav (3) i člana 6. stav (2) Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

Član 5. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika, prestaje važiti Dodatak III Pravilnika o programu testiranja za smanjenje prisutnosti određenih serotipova salmonela kod peradi vrste Gallus gallus i ćurki ("Službeni glasnik BiH", broj 85/10).




Sarajevo Direktor


Prilog Šema testiranja potrebna za verifikaciju postignutog cilja za

smanjenje prisustva Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod jata brojlera kako je navedeno u članu 3. stav

(3) ovog Pravilnika

1. Obim uzorkovanja: Uzorkovanje obuhvata sva jata brojlera vrste Gallus gallus

(u daljnjem tekstu: brojleri) obuhvaćena Pravilnikom za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom. 2. Monitoring kod brojlera 2.1. Učestalost uzorkovanja

(a) Subjekt u poslovanju s hranom (u daljnjem tesktu: vlasnik) će izvršiti uzorkovanje svih jata brojlera unutar tri sedmice prije upućivanja na klanje.

Odstupajući od navedene obaveze uzorkovanja, nadležni organ može dozvoliti da vlasnik uzorkuje najmanje jedno jato brojlera po turnusu na farmi s više jata, ako: - se primjenjuje sistem "sve unutra/sve napolje" kod svih

jata na farmi; - se isti sistem upravljanja primjenjuje na sva jata; - se ista hrana i voda daju svim jatima; - se tokom najmanje šest turnusa vrši ispitivanje na

salmonele u skladu s monitoring šemom kod svih jedinki na farmi i nadležni veterinarski inspektor je uzeo uzorke od svih, bar pri jednom turnusu;

- svi rezultati testova na Salmonella enteritidis ili Salmonella typhimurium su negativni. Odstupajući od obaveznog uzorkovanja navedenog u ovoj

tački, nadležni organ može dozvoliti uzorkovanje unutar šest sedmica prije upućivanja na klanje ako se brojleri drže duže od 81 dana ili se uzgajaju u skladu s organskom proizvodnjom brojlera u skladu s posebnim propisima koji reguliraju ovu oblast.

(b) Nadležni veterinarski inspektor vrši službeno uzorkovanje najmanje jednog jata brojlera na 10% farmi koje imaju više od 5.000 jedinki. Uzorkovanje od strane nadležnog veterinarskog inspektora se vrši i na osnovu analize rizika i svaki put kada nadležni veterinarski inspektor smatra da je to neophodno.

Uzimanje uzoraka koje obavi nadležni veterinarski inspektor može zamijeniti uzimanje uzoraka na inicijativu vlasnika kao što se traži u tački a).

2.2. Protokol uzimanja uzoraka 2.2.1. Opće upute za uzorkovanje

Nadležni veterinarski inspektor ili vlasnik osigurat će da uzorke uzimaju obučena lica.

Upotrebljava se najmanje dva para navlaka za obuću za uzorkovanje. Navlaka za obuću se navuče i uzorak se uzima na način što se hoda po objektu. Navlake za obuću se mogu skupiti u jedan uzorak.

Prije navlačenja navlaka za obuću, navlake se moraju ovlažiti:

(a) s otapalom (MRD-maximum recovery diluent: 0,8% fiziološkog rastvora, 0,1% peptona u sterilnoj deioniziranoj vodi);

(b) sa sterilnom vodom; (c) s drugim otapalom odobrenim za korištenje od

strane referentne laboratorije; (d) na način da se autoklaviraju u spremniku zajedno s

otapalom. Navlake za obuću se vlaže na način da se naspe tekućina

unutar njih prije navlačenja ili da se promiješaju u spremniku zajedno s otapalom.

Mora se osigurati da su svi dijelovi objekta proporcionalno obuhvaćeni uzorkovanjem. Svakim parom navlaka treba obuhvatiti po 50% površine objekta.

Po završetku uzimanja uzoraka navlake za obuću za uzimanje brisa fecesa/čarape treba pažljivo skinuti tako da se ne ošteti nakupljeni materijal. Navlake za obuću mogu se izvrnuti kako bi se sačuvao materijal. Treba ih staviti u kesu ili u posudu i označiti.

Nadležni organ entiteta i Brčko Distrikta BiH može odlučiti da se poveća minimalni broj uzoraka u cilju osiguranja reprezentativnog uzorkovanja nakon procjene epidemioloških parametara, kao što su biosigurnosni uslovi, rasprostranjenost ili veličina jata.

Nadležni organ entiteta i Brčko Distrikta BiH može odobriti zamjenu jednog para navlaka za obuću uzorkom prašine težine 100 grama skupljene na više mjesta po cijeloj farmi s površina s vidljivim prisustvom prašine. Kao alternativa, jedan ili nekoliko briseva vlažnom tkaninom najmanje 900 cm2 ukupne površine može se koristiti umjesto skupljanja prašine s više površina na farmi. Svaki bris mora sadržati dovoljnu količinu prašine s obje strane. 2.2.2. Posebne upute za određene tipove farmi

(a) Za jata brojlera koja se slobodno drže, uzorci se uzimaju samo unutar objekta.

(b) Kada je pristup objektu otežan zbog ograničenog prostora u jatima s manje od 100 brojlera, i radi toga nije moguće koristiti navlake za obuću za vrijeme hodanja, mogu se zamijeniti s istim platnenim ručnim brisevima koji se koriste za prašinu, tako što se brisevi uzimaju s površina na kojima se nalazi svježi feces, ili ako to nije izvodivo, drugim metodama uzorkovanja fecesa koje odgovaraju namjeni.

2.2.3. Uzorkovanje od strane nadležnog veterinarskog inspektora Da bi se postigao zadovoljavajući rezultat prilikom

uzimanja uzoraka, nadležni veterinarski inspektor će po potrebi izvšiti i dodatne testove i/ili provjeru dokumentacije radi utvrđivanja da rezultati nisu izmijenjeni radi prisustva antimikrobnih agenasa ili drugih supstanci inhibitora rasta bakterija.

Kada se ne potvrdi prisustvo Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium, ali se utvrdi prisustvo antimikrobnih agensa ili efekti inhibitora rasta mikroorganizama, odnosno


utvrdi se da su životinje bile tretirane antimikrobnim sredstvima jato brojlera će se smatrati zaraženim. 2.2.4. Transport

Uzorci se šalju bez zadržavanjа lično ili putem kurira u laboratoriju navedenu u čl. 11. i 12. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom. Za vrijeme transporta uzorci trebaju biti zaštićeni od topline od preko 25°C i ne smiju biti izloženi sunčevoj svjetlosti.

Ako nije moguće poslati uzorke unutar 24 sata od vremena uzorkovanja, uzorci se moraju držati u frižideru. 3. Ispitivanje uzoraka 3.1 Priprema uzoraka

Uzorci se u laboratoriji drže u frižideru do ispitivanja. Ispitivanje treba početi unutar 48 sati nakon vremena zaprimanja uzoraka i unutar 4 dana od datuma uzorkovanja.

Uzorak prašine se analizira zasebno. Međutim nadležni organ entiteta i Brčko Distrikta BiH može dozvoliti da se analizira zajedno s parom navlaka za obuću.

Uzorak treba dobro izmiješati do potpunog zasićenja i nastaviti rad na zasijavanju kulture uzoraka primjenom metode detekcije iz tačke 3.2.

Par navlaka za obuću mora se pažljivo raspakirati da bi se izbjeglo rasipanje nakupljenog fekalnog materijala. Materijal treba sakupiti i staviti u 225 ml puferizirane peptonske vode koja je prethodno zagrijana do sobne temperature, ili se 225 ml otapala sipa direktno na par navlaka za obuću u njihov spremnik u kojem su dostavljeni u laboratoriju.

Navlake za obuću trebaju biti u potpunosti potopljene u puferiziranu peptonsku vodu da bi se osigurala dovoljna količina slobodne tekućine oko uzorka radi migracije Salmonella iz uzorka i radi toga ako je potrebno može se dodati više puferizirane peptonske vode.

Ako je postignut dogovor o primjeni BAS standarda za pripremu fecesa radi utvrđivanja salmoneloze u tom slučaju treba primijeniti te standarde i oni zamjenjuju odredbe o pripremi uzoraka. 3.2 Metoda detekcije

Detekcija salmonele provodi se prema Izmjeni i dopuni 1. BAS EN ISO 6579-2002/AMD1:2007. "Mikrobiologija hrane i stočne hrane - Horizontalna metoda za izolaciju vrsta iz roda Salmonella - Izmjena i dopuna 1: Prilog D: Izolacija vrsta iz roda Salmonella iz fecesa životinja i uzoraka iz okoliša iz primarne proizvodne faze." 3.3 Serotipizacija

Potrebno je odrediti serotip najmanje jednog izolata od svakog pozitivnog uzorka uzetog od strane nadležnog veterinarskog inspektora prema Kaufmann-White-LeMinor šemi.

Kod izolata uzetih od strane vlasnika, najmanje serotipizacija Salmonelle enteritidis i Salmonelle typhimurium se mora uraditi. 3.4. Alternativne metode

Za uzorke koji su uzeti na inicijativu vlasnika, alternativne metode mogu se koristiti umjesto metoda za pripremu uzoraka, metoda izdvajanja i metoda serotipizacije navedene u tačkama 3.1., 3.2. i 3.3. ovog Priloga, ukoliko su validirane u skladu sa zadnjom verzijom BAS/ISO 16140. 3.5. Čuvanje izoliranih sojeva bakterija

Najmanje jedan izolirani soj relevantnih serotipova salmonele iz uzoraka koje je sakupio nadležni veterinarski inspektor se čuva radi daljnje fagotipizacije ili testiranja na antimikrobnu rezistenciju. Metode čuvanja kulture moraju osigurati preživljavanje sojeva najmanje dvije godine.

Ako nadležni veterinarski inspektor to odredi, izolati iz uzorkovanja od strane vlasnika se također mogu čuvati radi

daljnje fagotipizacije ili testiranja na antimikrobnu rezistenciju u skladu s Odlukom o usaglašenom praćenju otpornosti bakterija roda salmonela kod peradi i svinja na antimikrobne preparate ("Službeni glasnik BiH", broj 29/12). 4. Rezultati i izvještavanja 4.1. Izračunavanje prevalence

Jato brojlera je pozitivno kada je prisustvo Salmonella enteritidis i/ili Salmonella typhimurium (koje ne spadaju u soj vakcine) potvrđeno u jatu.

Pozitivna jata brojlera uzet će se samo jednom u obzir po jednom turnusu bez obzira na broj uzorkovanja i ispitivanja koja se provedu i bit će navedena u izveštaju samo za onu godinu u kojoj su dobijeni prvi pozitivni uzorci. 4.2 Izvještavanje

U izvještaju se navodi: - ukupan broj jata brojlera koji su testirani najmanje jednom

u godini za koju se vrši izvještavanje; - ukupan broj pozitivnih jata brojlera na bilo koji serotip

Salmonella; - broj jata brojlera pozitivnih najmanje jednom na

Salmonellu enteritidis i Salmonellu typhimurium uključujući monofazni soj s antigenskom formulom 1,4,[5],12:i:-;

- broj pozitivnih jata brojlera za svaki serotip salmonele ili za nedefiniranu salmonelu (izolati koji se nisu mogli definirati ili nije izvršena serotipizacija). Informacije u izvještajima se navode zasebno za ukupni

program kontrole Salmonella kao što je navedeno u tački 2.1. (a) i (b), uzorkovanje od strane vlasnika kao što je navedeno u tački 2.1. (a) i uzorkovanje od strane nadležnog veterinarskog inspektore kao što je navedeno u tački 2.1. (b).

Najmanje sljedeće informacije trebaju biti dostupne nadležnom veterinarskom inspektoru od svakog testiranog jata brojlera:

(a) jedinstvena referenca farme; (b) jedinstvena referenca objekta; (c) mjesec uzorkovanja. Rezultati i sve dodatne relevantne informacije isporučuju

se kao dio izvještaja o trendovima i izvorima iz člana 9. stava (1) Pravilnika o načinu praćenja zoonoza i uzročnika zoonoza ("Službeni glasnik BiH", br. 46/10).

Na temelju članka 10. stavak 5. Zakona o veterinarstvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), članka 5. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom ("Službeni glasnik BiH", broj 46/10) i članka 61. stavak 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine donosi


BAKTERIJA VRSTA SALMONELLA ENTERITIDIS I SALMONELLA TYPHIMURIUM KOD BROJLERA


Ovim se Pravilnikom propisuju ciljevi i način uzorkovanja za smanjenje prisustva Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod brojlera.


Definicije koje se koriste za potrebe ovoga Pravilnika su definicije iz članka 2. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.


Članak 3. (Ciljevi)

(1) Cilj za smanjenje salmonela kod brojlera iznosi 1% ili manje maksimalnog procenta jata brojlera pozitivnih na Salmonellu enteritidis i Salmonellu typhimurium.

(2) Procjenu postignutih ciljeva vrši Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured) u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na kraju kalendarske godine uzimajući u obzir odredbe Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

(3) Šema testiranja na temelju koje se vrši procjena postignutih ciljeva nalazi se u Privitku ovoga Pravilnika i čini njezin sastavni dio.

Članak 4. (Program)

(1) Ured će u suradnji s mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine na temelju odredbi ovoga Pravilnika i Privitka II. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom propisati godišnji Program za smanjenje prisustva bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod brojlera.

(2) Program iz stavka (1) ovog članka je obvezujući za sve relevantne subjekte uključene u implementaciju istog, sukladno odredbama članka 5. stavak (3) i članka 6. stavak (2) Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom.

Članak 5. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika, prestaje važiti Privitak III Pravilnika o programu testiranja za smanjenje prisutnosti određenih serotipova salmonela kod peradi vrste Gallus gallus i ćurki ("Službeni glasnik BiH", broj 85/10).




Sarajevo Direktor


Privitak Šema testiranja potrebita za verifikaciju postignutog cilja za

smanjenje prisustva Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod jata brojlera kako je navedeno u članku 3.

stavak (3) ovoga Pravilnika

1. Opseg uzorkovanja: Uzorkovanje obuhvata sva jata brojlera vrste Gallus gallus

(u daljnjem tekstu: brojleri) obuhvaćena Pravilnikom za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom. 2. Monitoring kod brojlera 2.1. Učestalost uzorkovanja

(a) Subjekt u poslovanju s hranom (u daljnjem tesktu: vlasnik) će izvršiti uzorkovanje svih jata brojlera unutar tri tjedna prije upućivanja na klanje.

Odstupajući od navedene obveze uzorkovanja, mjerodavno tijelo može dozvoliti da vlasnik uzorkuje najmanje jedno jato brojlera po turnusu na posjedu s više jata, ako: - se primjenjuje sustav "sve unutra/sve napolje" kod svih

jata na posjedu; - se isti sustav upravljanja primjenjuje na sva jata; - se ista hrana i voda daju svim jatima;

- se tijekom najmanje šest turnusa vrši ispitivanje na salmonele sukladno monitoring šemi kod svih jedinki na posjedu i mjerodavni veterinarski inspektor je uzeo uzorke od svih, bar pri jednom turnusu;

- svi rezultati testova na Salmonella enteritidis ili Salmonella typhimurium su negativni. Odstupajući od obveznog uzorkovanja navedenog u ovoj

točki, mjerodavno tijelo može dozvoliti uzorkovanje unutar šest tjedana prije upućivanja na klanje ako se brojleri drže dulje od 81 dana ili se uzgajaju sukladno organskoj proizvodnji brojlera sukladno posebnim propisima koji reguliraju ovu oblast.

(b) Mjerodavni veterinarski inspektor vrši službeno uzorkovanje najmanje jednog jata brojlera na 10% posjeda koji imaju više od 5.000 jedinki. Uzorkovanje od strane mjerodavnog veterinarskog inspektora se vrši i na temelju analize rizika i svaki put kada mjerodavni veterinarski inspektor smatra da je to neophodno.

Uzimanje uzoraka koje obavi mjerodavni veterinarski inspektor može zamijeniti uzimanje uzoraka na inicijativu vlasnika kao što se traži u točki a). 2.2. Protokol uzimanja uzoraka 2.2.1. Opći napuci za uzorkovanje

Mjerodavni veterinarski inspektor ili vlasnik osigurat će da uzorke uzimaju obučene osobe.

Uporabljava se najmanje dva para navlaka za obuću za uzorkovanje. Navlaka za obuću se navuče i uzorak se uzima na način što se hoda po objektu. Navlake za obuću se mogu skupiti u jedan uzorak.

Prije navlačenja navlaka za obuću, navlake se moraju ovlažiti:

(a) s otapalom (MRD-maximum recovery diluent: 0,8% fiziološke otopine, 0,1% peptona u sterilnoj deioniziranoj vodi);

(b) sa sterilnom vodom; (c) s drugim otapalom odobrenim za korištenje od

strane referentnog laboratorija; (d) na način da se autoklaviraju u spremniku zajedno s

otapalom. Navlake za obuću se vlaže na način da se naspe tekućina

unutar njih prije navlačenja ili da se promiješaju u spremniku zajedno s otapalom.

Mora se osigurati da su svi dijelovi objekta proporcionalno obuhvaćeni uzorkovanjem. Svakim parom navlaka treba obuhvatiti po 50% površine objekta.

Po završetku uzimanja uzoraka navlake za obuću za uzimanje brisa fecesa/čarape treba pažljivo skinuti tako da se ne ošteti nakupljeni materijal. Navlake za obuću mogu se izvrnuti kako bi se sačuvao materijal. Treba ih staviti u kesu ili u posudu i označiti.

Mjerodavno tijelo entiteta i Brčko Distrikta BiH može odlučiti da se poveća minimalni broj uzoraka u cilju osiguranja reprezentativnog uzorkovanja nakon procjene epidemioloških parametara, kao što su biosigurnosni uvjeti, rasprostranjenost ili veličina jata.

Mjerodavno tijelo entiteta i Brčko Distrikta BiH može odobriti zamjenu jednog para navlaka za obuću uzorkom prašine težine 100 grama skupljene na više mjesta po cijelom posjedu s površina s vidljivim prisustvom prašine. Kao alternativa, jedan ili nekoliko briseva vlažnom tkaninom najmanje 900 cm2 ukupne površine može se koristiti umjesto skupljanja prašine s više površina na posjedu. Svaki bris mora sadržati dovoljnu količinu prašine s obje strane. 2.2.2. Posebni napuci za određene tipove posjeda

(a) Za jata brojlera koja se slobodno drže, uzorci se uzimaju samo unutar objekta.


(b) Kada je pristup objektu otežan zbog ograničenog prostora u jatima s manje od 100 brojlera, i radi toga nije mogućno koristiti navlake za obuću za vrijeme hodanja, mogu se zamijeniti s istim platnenim ručnim brisevima koji se koriste za prašinu, tako što se brisevi uzimaju s površina na kojima se nalazi svježi feces, ili ako to nije izvodljivo, drugim metodama uzorkovanja fecesa koje odgovaraju namjeni.

2.2.3. Uzorkovanje od strane mjerodavnog veterinarskog inspektora Da bi se postigao zadovoljavajući rezultat prilikom

uzimanja uzoraka, mjerodavni veterinarski inspektor će po potrebi izvšiti i dodatne testove i/ili provjeru dokumentacije radi utvrđivanja da rezultati nisu izmijenjeni radi prisustva antimikrobnih agenasa ili drugih tvari inhibitora rasta bakterija.

Kada se ne potvrdi prisustvo Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium, ali se utvrdi prisustvo antimikrobnih agensa ili efekti inhibitora rasta mikroorganizama, odnosno utvrdi se da su životinje bile tretirane antimikrobnim sredstvima jato brojlera će se smatrati zaraženim. 2.2.4. Transport

Uzorci se šalju bez zadržavanjа osobno ili putem kurira u laboratorij naveden u čl. 11. i 12. Pravilnika za kontrolu salmonela i drugih određenih uzročnika zoonoza koji se prenose hranom. Za vrijeme transporta uzorci trebaju biti zaštićeni od topline od preko 25°C i ne smiju biti izloženi sunčevoj svjetlosti.

Ako nije mogućno poslati uzorke unutar 24 sata od vremena uzorkovanja, uzorci se moraju držati u frižideru. 3. Ispitivanje uzoraka 3.1 Priprema uzoraka

Uzorci se u laboratoriju drže u frižideru do ispitivanja. Ispitivanje treba početi unutar 48 sati nakon vremena primitka uzoraka i unutar 4 dana od nadnevka uzorkovanja.

Uzorak prašine se analizira zasebno. Međutim mjerodavno tijelo entiteta i Brčko Distrikta BiH može dozvoliti da se analizira zajedno s parom navlaka za obuću.

Uzorak treba dobro izmiješati do potpunog zasićenja i nastaviti rad na zasijavanju kulture uzoraka primjenom metode detekcije iz točke 3.2.

Par navlaka za obuću mora se pažljivo raspakirati da bi se izbjeglo rasipanje nakupljenog fekalnog materijala. Materijal treba sakupiti i staviti u 225 ml puferizirane peptonske vode koja je prethodno zagrijana do sobne temperature, ili se 225 ml otapala sipa izravno na par navlaka za obuću u njihov spremnik u kojemu su dostavljeni u laboratorij.

Navlake za obuću trebaju biti u potpunosti potopljene u puferiziranu peptonsku vodu da bi se osigurala dovoljna količina slobodne tekućine oko uzorka radi migracije Salmonella iz uzorka i radi toga ako je potrebito može se dodati više puferizirane peptonske vode.

Ako je postignut dogovor o primjeni BAS standarda za pripremu fecesa radi utvrđivanja salmoneloze u tom slučaju treba primijeniti te standarde i oni zamjenjuju odredbe o pripremi uzoraka. 3.2 Metoda detekcije

Detekcija salmonele provodi se prema Izmjeni i dopuni 1. BAS EN ISO 6579-2002/AMD1:2007. "Mikrobiologija hrane i stočne hrane - Horizontalna metoda za izolaciju vrsta iz roda Salmonella - Izmjena i dopuna 1: Privitka D: Izolacija vrsta iz roda Salmonella iz fecesa životinja i uzoraka iz okoliša iz primarne proizvodne faze." 3.3 Serotipizacija

Potrebito je odrediti serotip najmanje jednog izolata od svakog pozitivnog uzorka uzetog od strane mjerodavnog

veterinarskog inspektora prema Kaufmann-White-LeMinor šemi.

Kod izolata uzetih od strane vlasnika, najmanje serotipizacija Salmonelle enteritidis i Salmonelle typhimurium se mora uraditi. 3.4. Alternativne metode

Za uzorke koji su uzeti na inicijativu vlasnika, alternativne metode mogu se koristiti umjesto metoda za pripremu uzoraka, metoda izdvajanja i metoda serotipizacije navedene u točkama 3.1., 3.2. i 3.3. ovoga Privitka, ukoliko su validirane sukladno zadnjoj verziji BAS/ISO 16140. 3.5. Čuvanje izoliranih sojeva bakterija

Najmanje jedan izolirani soj relevantnih serotipova salmonele iz uzoraka koje je sakupio mjerodavni veterinarski inspektor se čuva radi daljnje fagotipizacije ili testiranja na antimikrobnu rezistenciju. Metode čuvanja kulture moraju osigurati preživljavanje sojeva najmanje dvije godine.

Ako mjerodavni veterinarski inspektor to odredi, izolati iz uzorkovanja od strane vlasnika se također mogu čuvati radi daljnje fagotipizacije ili testiranja na antimikrobnu rezistenciju sukladno Odluci o usuglašenom praćenju otpornosti bakterija roda salmonela kod peradi i svinja na antimikrobne preparate ("Službeni glasnik BiH", broj 29/12). 4. Rezultati i izvještavanja 4.1. Izračunavanje prevalence

Jato brojlera je pozitivno kada je prisustvo Salmonella enteritidis i/ili Salmonella typhimurium (koje ne spadaju u soj vakcine) potvrđeno u jatu.

Pozitivna jata brojlera uzet će se samo jednom u obzir po jednom turnusu bez obzira na broj uzorkovanja i ispitivanja koja se provedu i bit će navedena u izvešću samo za onu godinu u kojoj su dobiveni prvi pozitivni uzorci. 4.2 Izvještavanje

U izvješću se navodi: - ukupan broj jata brojlera koji su testirani najmanje jednom

u godini za koju se vrši izvještavanje; - ukupan broj pozitivnih jata brojlera na bilo koji serotip

Salmonella; - broj jata brojlera pozitivnih najmanje jednom na

Salmonellu enteritidis i Salmonellu typhimurium uključujući monofazni soj s antigenskom formulom 1,4,[5],12:i:-;

- broj pozitivnih jata brojlera za svaki serotip salmonele ili za nedefiniranu salmonelu (izolati koji se nisu mogli definirati ili nije izvršena serotipizacija). Informacije u izvješćima se navode zasebno za ukupni

program kontrole Salmonella kao što je navedeno u točki 2.1. (a) i (b), uzorkovanje od strane vlasnika kao što je navedeno u točki 2.1. (a) i uzorkovanje od strane mjerodavnog veterinarskog inspektore kao što je navedeno u točki 2.1. (b).

Najmanje slijedeće informacije trebaju biti dostupne mjerodavnom veterinarskom inspektoru od svakog testiranog jata brojlera:

(a) jedinstvena referenca posjeda; (b) jedinstvena referenca objekta; (c) mjesec uzorkovanja. Rezultati i sve dodatne relevantne informacije isporučuju

se kao dio izvješća o trendovima i izvorima iz članka 9. stavka (1) Pravilnika o načinu praćenja zoonoza i uzročnika zoonoza ("Službeni glasnik BiH", br. 46/10).

На основу члана 10. став 5. Закона о ветеринарству у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 34/02), члана 5. Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе


храном ("Службени гласник БиХ", број 46/10) и члана 61. став 2. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК О ЦИЉЕВИМА ЗА СМАЊЕЊЕ ПРИСУСТВА

БАКТЕРИЈА ВРСТА SALMONELLA ENTERITIDIS И SALMONELLA TYPHIMURIUM КОД БРОЈЛЕРА


Овим Правилником се прописују циљеви и начин узорковања за смањење присуства Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium код бројлера.


Дефиниције које се користе за потребе овог Правилника су дефиниције из члана 2. Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном.

Члан 3. (Циљеви)

(1) Циљ за смањење салмонела код бројлера износи 1% или мање максималног процента јата бројлера позитивних на Salmonellu enteritidis и Salmonellu typhimurium.

(2) Процјену постигнутих циљева врши Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Канцеларија) у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине на крају календарске године узимајући у обзир одредбе Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном.

(3) Шема тестирања на основу које се врши процјена постигнутих циљева налази се у Прилогу овог Правилника и чини њен саставни дио.

Члан 4. (Програм)

(1) Канцеларија ће у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине на основу одредби овог Правилника и Прилога II Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном да пропише годишњи Програм за смањење присуства бактерија врста Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium код бројлера.

(2) Програм из става (1) овог члана је обавезујући за све релевантне субјекте укључене у имплементацију истог, у складу са одредбама члана 5. став (3) и члана 6. став (2) Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном.

Члан 5. (Престанак важења)

Ступањем на снагу овог Правилника, престаје важити Додатак III Правилника о програму тестирања за смањење присутности одређених серотипова салмонела код перади врсте Gallus gallus и ћурки ("Службени гласник БиХ", број 85/10).


Овај Правилник ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".




Прилог Шема тестирања потребна за верификацију постигнутог

циља за смањење присуства Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium код јата бројлера како је наведено у

члану 3. став (3) овог Правилника

1. Обим узорковања: Узорковање обухвата сва јата бројлера врсте Gallus

gallus (у даљем тексту: бројлери) обухваћена Правилником за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном. 2. Мониторинг код бројлера 2.1. Учесталост узорковања (а) Субјекат у пословању са храном (у даљем тескту:

власник) ће извршити узорковање свих јата бројлера унутар три седмице прије упућивања на клање. Одступајући од наведене обавезе узорковања,

надлежни орган може да дозволи да власник узоркује најмање једно јато бројлера по турнусу на фарми са више јата, ако: - се примјењује систем "све унутра /све напоље" код

свих јата на фарми; - се исти систем управљања примјењује на сва јата; - се иста храна и вода дају свим јатима; - се током најмање шест турнуса врши испитивање на

салмонеле у складу са мониторинг шемом код свих јединки на фарми и надлежни ветеринарски инспектор је узео узорке од свих, бар при једном турнусу;

- сви резултати тестова на Salmonella enteritidis или Salmonella typhimurium су негативни. Одступајући од обавезног узорковања наведеног у

овој тачки, надлежни орган може да дозволи узорковање унутар шест седмица прије упућивања на клање ако се бројлери држе дуже од 81 дана или се узгајају у складу са органском производњом бројлера у складу са посебним прописима који регулишу ову област. (б) Надлежни ветеринарски инспектор врши службено

узорковање најмање једног јата бројлера на 10% фарми које имају више од 5.000 јединки. Узорковање од стране надлежног ветеринарског инспектора се врши и на основу анализе ризика и сваки пут када надлежни ветеринарски инспектор сматра да је то неопходно. Узимање узорака које обави надлежни ветеринарски

инспектор може да замијени узимање узорака на иницијативу власника као што се тражи у тачки а). 2.2. Протокол узимања узорака 2.2.1. Општа упутства за узорковање

Надлежни ветеринарски инспектор или власник обезбиједиће да узорке узимају обучена лица.

Употребљава се најмање два пара навлака за обућу за узорковање. Навлака за обућу се навуче и узорак се узима на начин што се хода по објекту. Навлаке за обућу се могу скупити у један узорак.

Прије навлачења навлака за обућу, навлаке се морају навлажити:


(а) са растварачем (MRD-maximum recovery diluent: 0,8% физиолошког раствора, 0,1% пептона у стерилној дејонизованој води);

(б) са стерилном водом; (ц) са другим растварачем одобреним за кориштење

од стране референтне лабораторије; (д) на начин да се аутоклавирају у спремнику

заједно са растварачем. Навлаке за обућу се влаже на начин да се наспе

течност унутар њих прије навлачења или да се промијешају у спремнику заједно са растварачем.

Мора се обезбиједити да су сви дијелови објекта пропорционално обухваћени узорковањем. Сваким паром навлака треба обухватити по 50% површине објекта.

По завршетку узимања узорака навлаке за обућу за узимање бриса фецеса/чарапе треба пажљиво скинути тако да се не оштети накупљени материјал. Навлаке за обућу могу се изврнути како би се сачувао материјал. Треба их ставити у кесу или у посуду и означити.

Надлежни орган ентитета и Брчко дистрикта БиХ може да одлучи да се повећа минимални број узорака у циљу осигурања репрезентативног узорковања након процјене епидемиолошких параметара, као што су биосигурносни услови, распрострањеност или величина јата.

Надлежни орган ентитета и Брчко дистрикта БиХ може да одобри замјену једног пара навлака за обућу узорком прашине тежине 100 грама скупљене на више мјеста по цијелој фарми са површина са видљивим присуством прашине. Као алтернатива, један или неколико брисева влажном тканином најмање 900 цм2 укупне површине може да се користи умјесто скупљања прашине са више површина на фарми. Сваки брис мора да садржи довољну количину прашине са обје стране. 2.2.2. Посебна упутства за одређене типове фарми

(а) За јата бројлера која се слободно држе, узорци се узимају само унутар објекта.

(б) Када је приступ објекту отежан због ограниченог простора у јатима са мање од 100 бројлера, и ради тога није могуће користити навлаке за обућу за вријеме ходања, могу се замијенити са истим платненим ручним брисевима који се користе за прашину, тако што се брисеви узимају са површина на којима се налази свјежи фецес, или ако то није изводиво, другим методама узорковања фецеса које одговарају намјени.

2.2.3. Узорковање од стране надлежног ветеринарског инспектора Да би се постигао задовољавајући резултат приликом

узимања узорака, надлежни ветеринарски инспектор ће по потреби да извши и додатне тестове и/или провјеру документације ради утврђивања да резултати нису измијењени ради присуства антимикробних агенаса или других материја инхибитора раста бактерија.

Када се не потврди присуство Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium, али се утврди присуство антимикробних агенса или ефекти инхибитора раста микроорганизама, односно утврди се да су животиње биле третиране антимикробним средствима јато бројлера ће се сматрати зараженим. 2.2.4. Транспорт

Узорци се шаљу без задржавања лично или путем курира у лабораторију наведену у чл. 11. и 12. Правилника за контролу салмонела и других одређених узрочника зооноза који се преносе храном. За вријеме транспорта

узорци требају да буду заштићени од топлоте од преко 25°Ц и не смију да буду изложени сунчевој свјетлости.

Ако није могуће послати узорке унутар 24 часа од времена узорковања, узорци се морају држати у фрижидеру. 3. Испитивање узорака 3.1 Припрема узорака

Узорци у лабораторији се држе у фрижидеру до испитивања. Испитивање треба почети унутар 48 часова након времена примања узорака и унутар 4 дана од датума узорковања.

Узорак прашине се анализира засебно. Међутим надлежни орган ентитета и Брчко дистрикта БиХ може да дозволи да се анализира заједно са паром навлака за обућу.

Узорак треба добро измијешати до потпуног засићења и наставити рад на засијавању културе узорака примјеном методе детекције из тачке 3.2.

Пар навлака за обућу мора се пажљиво распаковати да би се избјегло расипање накупљеног фекалног материјала. Материјал треба сакупити и ставити у 225 мл пуферизоване пептонске воде која је претходно загријана до собне температуре, или се 225 мл растварача сипа директно на пар навлака за обућу у њихов резервоар у којем су достављени у лабораторију.

Навлаке за обућу требају да буду у потпуности потопљене у пуферизовану пептонску воду да би се обезбиједила довољна количина слободне течности око узорка ради миграције Salmonella из узорка и ради тога ако је потребно може да се дода више пуферизоване пептонске воде.

Ако је постигнут договор о примјени BAS стандарда за припрему фецеса ради утврђивања салмонелозе у том случају треба примијенити те стандарде и они замјењују одредбе о припреми узорака. 3.2 Метода детекције

Детекција салмонеле спроводи се према Измјени и допуни 1. BAS EN ISO 6579-2002/AMD1:2007. "Микробиологија хране и сточне хране - Хоризонтална метода за изолацију врста из рода Salmonella - Измјена и допуна 1: Прилог Д: Изолација врста из рода Salmonella из фецеса животиња и узорака из околине из примарне производне фазе." 3.3 Серотипизација

Потребно је одредити серотип најмање једног изолата од сваког позитивног узорка узетог од стране надлежног ветеринарског инспектора према Kaufmann-White-LeMinor шеми.

Код изолата узетих од стране власника, најмање серотипизација Salmonelle enteritidis и Salmonelle typhimurium мора да се уради. 3.4. Алтернативне методе

За узорке који су узети на иницијативу власника, алтернативне методе могу да се користе умјесто метода за припрему узорака, метода издвајања и метода серотипизације наведене у тачкама 3.1, 3.2. и 3.3. овог Прилога, уколико су валидоване у складу са задњом верзијом BAS/ISO 16140. 3.5. Чување изолованих сојева бактерија

Најмање један изоловани сој релевантних серотипова салмонеле из узорака које је сакупио надлежни ветеринарски инспектор се чува ради даље фаготипизације или тестирања на антимикробну резистенцију. Методе чувања културе морају обезбиједити преживљавање сојева најмање двије године.

Ако надлежни ветеринарски инспектор то одреди, изолати из узорковања од стране власника се такође могу


чувати ради даље фаготипизације или тестирања на антимикробну резистенцију у складу са Одлуком о усаглашеном праћењу отпорности бактерија рода салмонела код перади и свиња на антимикробне препарате ("Службени гласник БиХ", број 29/12). 4. Резултати и извјештавања 4.1. Израчунавање преваленце

Јато бројлера је позитивно када је присуство Salmonella enteritidis и/или Salmonella typhimurium (које не спадају у сој вакцине) потврђено у јату.

Позитивна јата бројлера узеће се само једном у обзир по једном турнусу без обзира на број узорковања и испитивања која се спроведу и биће наведена у извештају само за ону годину у којој су добијени први позитивни узорци. 4.2 Извјештавање

У извјештају се наводи: - укупан број јата бројлера који су тестирани најмање

једном у години за коју се врши извјештавање; - укупан број позитивних јата бројлера на било који

серотип Salmonella; - број јата бројлера позитивних најмање једном на

Salmonellu enteritidis и Salmonellu typhimurium укључујући монофазни сој са антигенском формулом 1,4,[5],12:i:-;

- број позитивних јата бројлера за сваки серотип салмонеле или за недефинисану салмонелу (изолати који се нису могли дефинисати или није извршена серотипизација). Информације у извјештајима се наводе засебно за

укупни програм контроле Salmonella као што је наведено у тачки 2.1. (а) и (б), узорковање од стране власника као што је наведено у тачки 2.1. (а) и узорковање од стране надлежног ветеринарског инспекторе као што је наведено у тачки 2.1. (б).

Најмање сљедеће информације требају да буду доступне надлежном ветеринарском инспектору од сваког тестираног јата бројлера:

(а) јединствена референца фарме; (б) јединствена референца објекта; (ц) мјесец узорковања. Резултати и све додатне релевантне информације

испоручују се као дио извјештаја о трендовима и изворима из члана 9. става (1) Правилника о начину праћења зооноза и узрочника зооноза ("Службени гласник БиХ", бр. 46/10).

REGULATORNI ODBOR ŽELJEZNICA

BOSNE I HERCEGOVINE

1242 Na temelju člana 8. Zakona o željeznicama Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 52/05), odredbi Instrukcije za sigurnost i interoperabilnost željezničkog sustava ("Službeni glasnik BiH", br. 11/12), odredbi Konvencije COTIF, te Odluke o davanju saglasnosti za ratifikaciju protokola o izmjenama Konvencije o međunarodnom željezničkom prijevozu – COTIF ("Službeni glasnik BiH" – Međunarodni ugovori br. 2/06)", Regulatorni odbor željeznica BiH propisuje

UPUTSTVO O CERTIFICIRANJU I NADZORU TIJELA ZADUŽENOG ZA ODRŽAVANJE (ECM)

Član 1. (Predmet Uputstva)

(1) Predmet ovog Uputstva je certifikacija i nadzor tijela zaduženog za održavanje (ECM) teretnih vagona u željezničkom saobraćaju BiH.

(2) Za svako vozilo prije puštanja u rad ili uporabe na mreži mora biti dodijeljeno tijelo zaduženo za održavanje koji se treba upisati u nacionalni registar vozila.

(3) Kada se radi o teretnim vagonima svako tijelo zaduženo za održavanje dobit će certifikat od strane Regulatornog odbora željeznica Bosne i Hercegovine

Član 2. (Područje primjene)

(1) Tijelo zaduženo za održavanje (ECM) može biti željezničko poduzeće-operater ili imatelj.

(2) Ne dovodeći u pitanje odgovornost željezničkih poduzeća-operatera i upravitelja infrastrukture za sigurno prometovanje vlaka, tijelo prati pomoću sustava održavanja, da vozila za koja on jamči održavanje budu u stanju za sigurnu vožnju. U tu svrhu tijelo zaduženo za održavanje omogućuje da se vozila održavaju u skladu s: a) planom o održavanju svakog vozila, i b) zahtjevima na snazi uključujući pravila održavanja i

odredbi tehničkih specifikacija interoperabilnosti. (3) Tijelo zaduženo za održavanje obavljat će održavanje

samostalno ili će koristiti radionice za održavanje s kojima je sklopljen ugovor.


U Uputstvu se koriste sljedeće definicije: a) "imatelj" je osoba ili tijelo koje je vlasnik vozila ili

ima pravo ga koristiti kao prijevozno sredstvo i kao takav je upisan u Nacionalni registar vozila,

b) "tijelo zaduženo za održavanje" je tijelo zaduženo za održavanje vozila koji je kao takav upisan u Nacionalni registar vozila,

c) "vozilo" je željezničko vozilo pogodno za vožnju na vlastitim kotačima po željezničkim prugama s vučom ili bez nje. Vozilo se sastoji od jednog ili više strukturalnih i funkcionalnih podsistema ili dijelova takvih podsustava.

Član 4. (Uloga tijela zaduženog za održavanje)

(1) Uloga tijela zaduženog za održavanje u sustavu održavanja obuhvaća sljedeće funkcije: a) funkciju upravljanja, kojom se kontroliraju i

koordiniraju funkcije upravljanja navedene u točkama b) do d) ovog stavka i kojom se osigurava bezbjedno stanje teretnih vagona u željezničkom sustavu,

b) funkciju razvoja održavanja, koja je odgovorna za upravljanje dokumentacijom o održavanju, uključujući i upravljanje konfiguracijama, na temelju dizajna i operativnih podataka kao i na temelju performansi i iskustva,

c) funkciju upravljanja održavanja voznog parka, koja upravlja isključivanjem teretnih vagona radi održavanja i njihovim vraćanjem u saobraćaj nakon održavanja,

d) funkciju vršenja održavanja, kojom se osigurava tehničko održavanje teretnih vagona ili dijelova


teretnih vagona, uključujući i izdavanje servisne dokumentacije.

(2) Tijelo zaduženo za održavanje vršit će funkcije upravljanja, ali isto tako ono može delegirati funkcije iz točaka b) do d) stavka (1) ove točke ili dijelove tih funkcija drugom ugovornom tijelu - radionici.

(3) Bez obzira na dogovore o delegiranju, tijelo zaduženo za održavanje (ECM) je odgovorno za ishod aktivnosti održavanja kojima upravlja i ECM će osnovati sustav za praćenje rezultata tih aktivnosti.

Član 5. (Procjena sposobnosti ECM-a i procjena funkcija održavanja

koje na njih prenosi ECM) (1) Procjenu sposobnosti nezavisnih tijela nadležnih za

održavanje i procjenu sposobnosti funkcija održavanja koje na njih prenosi ECM da ispune relevantne zahtjeve iz aneksa III i da ih dosljedno primjenjuju na licu mjesta, prije izdavanja sertifikata, obavlja "treće lice" (tehnička komisija eksperata iz oblasti mobilnih kapacioteta) koja ROŽBiH-e predlaže izdavanje odgovarajućeg sertifikata.

(2) Direktor Regulatornog odbora, kod otvaranja pojedinačnog postupka izdavanja certifikata donosi rješenje o formiranju tehničke komisije eksperata u čijem sastavu mogu biti, pored zaposlenih u Regulatornom odboru koji posjeduju određeno iskustvo u održavanju mobilnih kapaciteta i nezavisni eksperti iz oblasti održavanja vozila angažovani po posebnom ugovoru, kao i predstavnici operatera, upravitelja infrastrukture i imalaca.

(3) Predsjednika tehničke komisije, koji može biti predstavnik operatera, upravitelja infrastrukture i imalaca, imenuje direktor Regulatornog odbora, i isti je odgovoran za zakazivanje i održavanje sastanaka kao i izradi izvještaja o procjeni sposobnosti ECM-a i sposobnosti funkcija održavanja. Za administrativno-tehnička pitanja odgovo-

ran je Regulatorni odbor, koji arhivira i čuva dosije u vezi izdatih certifikata.

Član 6. (Nadzor i kontrola)

(1) Certfikacija će uključiti sustav nadzora, najmanje jednom godišnje kako bi se osigurala usklađenost s važećim zahtjevima poslije dobivanja ECM certifikata.

(2) Predstavnici Regulatornog odbora željeznica Bosne i Hercegovine će obavljati nadzor i pregledati potrebne dokumente. Tijelo zaduženo za održavanje očekivano će preduzeti sve da istima bude dostupan sav potreban materijal.

(3) U provođenju nadzora predstavnicima Regulatornog odbora željeznica Bosne i Hercegovine odredit će se osoba u poduzeću koja će ih pratiti prilikom kontrole.

Član 7. (Aneksi i doprinosi)

Sastavnim dijelom ovog Uputstva smatra se Prilog I Aneks A ATMF-a (dodatak G COTIF-a 1999) pod nazivom Certificiranje i nadzor tijela nadležnog za održavanje (ECM). ATMF su jedinstvena pravila za tehnički prijem željezničkog materijala koji se koristi za međunarodni promet i dodatak G su Konvencije COTIF 1999.


Ovo Uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a objaviće se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta BiH.


Doboj

DirektorRegulatornog odbora

željeznica BiH Borka Trkulja, s. r.

Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 62



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 64



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 66



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 68



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 70



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 72



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 74



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 76



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 78



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 80



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 82



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 84



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 86



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 88



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 90



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 92



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 94



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.




Na temelju članka 8. Zakona o željeznicama Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 52/05), odredbi Instrukcije za sigurnost i interoperabilnost željezničkog sustava ("Službeni glasnik BiH", br. 11/12), odredbi Konvencije COTIF, te Odluke o davanju suglasnosti za ratificiranje protokola o izmjenama Konvencije o međunarodnom željezničkom prijevozu – COTIF ("Službeni glasnik BiH – Međunarodni ugovori", br. 2/06), Regulatorni odbor željeznica BiH propisuje

NAPUTAK O CERTIFICIRANJU I NADZORU TIJELA ZADUŽENOG ZA ODRŽAVANJE (ECM)

Članak 1. (Predmet Naputka)

(1) Predmet ovog Naputka je certificiranje nadzor tijela zaduženog za održavanje (ECM) teretnih vagona u željezničkom prometu BiH.

(2) Za svako vozilo prije puštanja u rad ili uporabe na mreži mora biti dodijeljeno tijelo zaduženo za održavanje koji se treba upisati u nacionalni registar vozila.

(3) Kada se radi o teretnim vagonima svako tijelo zaduženo za održavanje dobiće certifikat od strane Regulatornog odbora željeznica Bosne i Hercegovine.

Članak 2. (Područje primjene)

(1) Tijelo zaduženo za održavanje (ECM) može biti željezničko poduzeće-operater ili imatelj.

(2) Ne dovodeći u pitanje odgovornost željezničkih poduze-ća-operatera i upravitelj infrastrukture za bezbjedno saobraćanje voza, tijelo prati pomoću sustava održavanja, da vozila za koja on jamči održavanje budu u stanju za sigurnu vožnju. U tu svrhu tijelo zaduženo za održavanje omogućuje da se vozila održavaju u skladu s: a) planom o održavanju svakog vozila, i b) zahtjevima na snazi uključujući pravila održavanja i

odredbi tehničkih specifikacija interoperabilnosti. (3) Tijelo zaduženo za održavanje obavljat održavanje

samostalno ili će koristiti radionice za održavanje s kojima je sklopljen ugovor.

Članak 3.

(Definicije) U Naputku se koriste sljedeće definicije: a) "imatelj" je osoba ili tijelo koje je vlasnik vozila ili

ima pravo ga koristiti kao prijevozno sredstvo i kao takav je upisan u Nacionalni registar vozila,

b) "tijelo zaduženo za održavanje" je tijelo zaduženo za održavanje vozila koji je kao takav upisan u Nacionalni registar vozila, i

c) "vozilo" je željezničko vozilo pogodno za vožnju na vlastitim kotačima po željezničkim prugama s vučom ili bez nje. Vozilo se sastoji od jednog ili više strukturalnih i funkcionalnih podsistema ili dijelova takvih podsustava.

Članak 4.

(Uloga tijela zaduženog za održavanje) (1) Uloga tijela zaduženog za održavanje u sustavu

održavanja obuhvaća sljedeće funkcije: a) funkciju upravljanja, kojom se kontroliraju i

koordiniraju funkcije upravljanja navedene u točkama b) do d) ovog stavka i kojom se osigurava

bezbjedno stanje teretnih vagona u željezničkom sustavu,

b) funkciju razvoja održavanja, koja je odgovorna za upravljanje dokumentacijom o održavanju, uključujući i upravljanje konfiguracijama, na temelju dizajna i operativnih podataka kao i na temelju performansi i iskustva,

c) funkciju upravljanja održavanja voznog parka, koja upravlja isključivanjem teretnih vagona radi održavanja i njihovim vraćanjem u saobraćaj nakon održavanja, i

d) funkciju vršenja održavanja, kojom se osigurava tehničko održavanje teretnih vagona ili dijelova teretnih vagona, uključujući i izdavanje servisne dokumentacije.

(2) Tijelo zaduženo za održavanje će vršiti funkcije upravljanja, ali isto tako ono može delegirati funkcije iz točaka b) do d) stavka (1) ove točke ili dijelove tih funkcija drugom ugovornom tijelu - radionici.

(3) Bez obzira na dogovore o delegiranju, tijelo zaduženo za održavanje (ECM) je odgovoran za ishod aktivnosti održavanja kojima upravlja i ECM će osnovati sustav za praćenje rezultata tih aktivnosti.

Članak 5. (Procjena sposobnosti ECM-a i procjena funkcija održavanja

koje na njih prenosi ECM) (1) Procjenu sposobnosti nezavisnih tijela nadležnih za

održavanje i procjenu sposobnosti funkcija održavanja koje na njih prenosi ECM da ispune relevantne zahtjeve iz aneksa III i da ih dosljedno primjenjuju na licu mjesta, prije izdavanja sertifikata, obavlja "treće lice" (tehnička komisija eksperata iz oblasti mobilnih kapacioteta) koja ROŽBiH-e predlaže izdavanje odgovarajućeg certifikata.

(2) Direktor Regulatornog odbora, kod otvaranja pojedina-čnog postupka izdavanja certifikata donosi rješenje o formiranju tehničke komisije eksperata u čijem sastavu mogu biti, pored zaposlenih u Regulatornom odboru koji posjeduju određeno iskustvo u održavanju mobilnih kapaciteta i nezavisni eksperti iz oblasti održavanja vozila angažovani po posebnom ugovoru, kao i predstavnici operatera, upravitelja infrastrukture i imalaca.

(3) Predsjednika tehničke komisije, koji može biti predstavnik operatera, upravitelja infrastrukture i imalaca, imenuje direktor Regulatornog odbora, i isti je odgovoran za zakazivanje i održavanje sastanaka kao i izradi izvještaja o procjeni sposobnosti ECM-a i sposobnosti funkcija održavanja. Za administrativno-tehnička pitanja odgovo-ran je Regulatorni odbor, koji arhivira i čuva dosije u svezi izdatih sertifikata.

Članak 6. (Nadzor i kontrola)

(1) Certfikacija će uključiti sustav nadzora, najmanje jednom godišnje kako bi se osigurala usklađenost s važećim zahtjevima poslije dobivanja ECM certifikata.

(2) Predstavnici Regulatornog odbora željeznica Bosne i Hercegovine će obavljati nadzor i pregledati potrebne dokumente. Tijelo zaduženo za održavanje očekivano preduzet će sve da istima bude dostupan sav potreban materijal.

(3) U provođenju nadzora predstavnicima Regulatornog odbora željeznica Bosne i Hercegovine odredit će se osoba u poduzeću koja će ih pratiti prilikom kontrole.

Ponedjeljak, 2

SastavnAneks A ATCertifikacija ATMF su jedmaterijala kojKonvencije C

24. 12. 2012.

Č(Anek

im dijelom ovTMF-a (dodatak

i nadzor tijeladinstvena praviji se koristi za m

COTIF 1999.

Članak 7. ksi i doprinosi) vog Naputka sk G COTIF-a

a nadležnog zaila za tehnički međunarodni pr

S L U Ž B E

smatra se Priv1999) pod naz održavanje (Eprijem željezn

romet i dodatak

E N I G L A S

vitak I zivom

ECM). ničkog k G su

u "Sglasil

Bro26.

S N I K B i H

Ovaj Naputak lužbenom glaslima entiteta i B

oj 10-01-29-7-4studenoga 2012

Doboj

Članak (Stupanje na

stupa na snaguniku BiH", a o

Brčko Distrikta

409-1/12 2. godine

Broj 1

8. a snagu) u osmog dana oobjavit će se BiH.

DirekRegulatorno

željeznicBorka Trk

02 - Strana 97

od dana objave i u službenim

ktorog odbora ca BiH

kulja, v. r.

Broj 102 - Str

rana 98



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 100



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 102



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 104



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 106



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 108



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 110



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 112



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 114



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 116



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 118



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 120



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 122



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 124



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 126



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 128



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 130



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.




На основу члана 8. Закона о жељезницама Босне и

Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 52/05), одредби Инструкције за безбједност и интероперабилност жељезни-чког система ("Службени гласник BiH", бр. 11/12), одредби Конвенције COTIF, те Одлуке о давању сагласности за ратификацији протокола о измјенама Конвенције о међународном жељезничком превозу – COTIF ("Службени гласник БиХ – Међународни уговори" бр. 2/06), Регулаторни одбор жељезница БиХ прописује

УПУТСТВО О СЕРТИФИКАЦИЈИ И НАДЗОРУ ТИЈЕЛА

ЗАДУЖЕНОГ ЗА ОДРЖАВАЊЕ (ECM)

Члан 1. (Предмет Упутства)

(1) Предмет овог Упутства је сертификација и надзор тијела задуженог за одржавање (ECM) теретних вагона у жељезничком саобраћају БиХ.

(2) За свако возило прије пуштања у рад или у коришћења на мрежи мора бити додијељенo тијело задужено за одржавање које се треба уписати у национални регистар возила.

(3) Када се ради о теретним вагонима свако тијело задужено за одржавање добиће сертификат од стране Регулаторног одбора жељезница Босне и Херцеговине.

Члан 2. (Подручје примјене)

(1) Тијело задужено за одржавање (ECM) може бити жељезничко предузеће-оператер или ималац.

(2) Не доводећи у питање одговорност жељезничких предузећа-оператера и управљач инфраструктуре за безбједно саобраћање воза, тијело прати помоћу система одржавања, да возила за која он гарантује одржавање буду у стању за безбједну вожњу. У ту сврху тијело задужено за одржавање омогућује да се возила одржавају у складу сa: а) планом о одржавању сваког возила, и б) захтјевима на снази укључујући правила

одржавања и одредби техничких спецификација интероперабилности.

(3) Тијело задужено за одржавање обављаће одржавање самостално или ће користити радионице за одржавање сa којима је склопљен уговор.


У Упутству се користе сљедеће дефиниције: а) "ималац" је лице или тијело које је власник возила

или има право да га користити као превозно средство и као такав је уписан у Национални регистар возила,

б) "тијело задужено за одржавање" је тијело задужено за одржавање возила који је као такав уписан у Национални регистар возила, и

ц) "возило" је жељезничко возило погодно за вожњу на сопственим точковима по жељезничким пругама сa вучом или без ње. Возило се састоји од једног или више структуралних и функционалних подсистема или дијелова таквих подсистема.

Члан 4. (Улога тијела задуженог за одржавање)

(1) Улога тијела задуженог за одржавање у систему одржавања обухвата сљедеће функције: а) функцију управљања, којом се контролишу и

координирају функције управљања наведене у

тачкама б) до д) овог става и којом се обезбеђује безбједно стање теретних вагона у жељезничком систему,

б) функцију развоја одржавања, која је одговорна за управљање документацијом о одржавању, укључујући и управљање конфигурацијама, на основу дизајна и оперативних података као и на основу перформанси и искуства,

ц) функцију управљања одржавања возног парка, која управља искључивањем теретних вагона ради одржавања и њиховим враћањем у саобраћај након одржавања, и

д) функцију вршења одржавања, којом се обезбјеђује техничко одржавање теретних вагона или дијелова теретних вагона, укључујући и издавање сервисне документације.

(2) Тијело задужено за одржавање ће вршити функције управљања, али исто тако оно може да делегира функције из тачака б) до д) става (1) ове тачке или дијелове тих функција другом уговорном органу - радионици.

(3) Без обзира на договоре о делегирању, тијело задужено за одржавање (ECM) је одговорно за исход активности одржавања којима управља и ECM ће основати систем за праћење резултата тих активности.

Члан 5. (Процјена способности ECM-а и процјена функција

одржавања које на њих преноси ECM) (1) Процјену способности независних тијела надлежних за

одржавање и процјену способности функција одржавања које на њих преноси ECM да испуне релевантне захтјеве из анекса III и да их досљедно примјењују на лицу мјеста, прије издавања сертификата, обавља "треће лице" (техничка комисија експерата из области мобилних капациотета) која РОЖБиХ-е предлаже издавање одговарајућег сертификата.

(2) Директор Регулаторног одбора, код отварања поједина-чног поступка издавања сертификата доноси рјешење о формирању техничке комисије експерата у чијем саставу могу бити, поред запослених у Регулаторном одбору који посједују одређено искуство у одржавању мобилних капацитета и независни експерти из области одржавања возила ангажовани по посебном уговору, као и представници оператера, управитеља инфрастру-ктуре и ималаца.

(3) Предсједника техничке комисије, који може бити представник оператера, управитеља инфраструктуре и ималаца, именује директор Регулаторног одбора, и исти је одговоран за заказивање и одржавање састанака као и изради извјештаја о процјени способности ECM-а и способности функција одржавања. За администра-тивно-техничка питања одговоран је Регулаторни одбор, који архивира и чува досије у вези издатих сертификата.

Члан 6. (Надзор и контрола)

(1) Сертфикација ће укључити систем надзора, најмање једном годишње како би се обезбиједила усклађеност са важећим захтјевима послије добијања ECM сертификата.

(2) Представници Регулаторног одбора жељезница Босне и Херцеговине ће обављати надзор и прегледати потребне документе. Тијело задужено за одржавање ће

Ponedjeljak, 2

предузематериј

(3) У спроодбора лице уконтрол

СаставнАнекс А ATСертификациодржавање технички при

24. 12. 2012.

ети све да истјал. овођењу надзоржељезница Бо

у предузећу ле.

(Анексним дијелом оTMF-а (додатаија и испит(ECM). ATMијем жељезнич

тима буде дост

ра представниосне и Херцегкоја ће их

Члан 7. си и прилози) овог Упутства ак G COTIF-a тивање тијел

MF су јединсчког материјала

S L U Ž B E

тупан сав пот

ицима Регулатговине одредипратити прил

сматра се При1999) под наз

ла надлеженоствена правила, који се корис

E N I G L A S

требан

торног иће се ликом

илог I зивом ог за ла за сти за

међу1999

објавслуж

Бро26.

S N I K B i H

ународни саобр.

Ово Упутстввљивања у "Слжбеним гласили

ој 10-01-29-7-4новембра 2012

Добој

раћај, и додата

Члан 8(Ступање на

о ступа на сужбеном гласнима ентитета и

409-1/12. 2. године

Broj 10

ак Г су Конве

8. а снагу) снагу осмог днику БиХ", а о Брчко Дистри

ДирекРегулаторнжељезни

Борка Трк

2 - Strana 133

енције COTIF

дана од дана бјавиће се и у икта БиХ. кторог одбора ца БиХ куља, с. р.

Broj 102 - Str

rana 134



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 136



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 138



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 140



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 142



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 144



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 146



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 148



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 150



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 152



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 154



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 156



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 158



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 160



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 162



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 164



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 166



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



Broj 102 - Str

rana 168



Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.




1243 Na temelju člana 8. Zakona o željeznicama Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 52/05), odredbi Instrukcije za sigurnost i interoperabilnost željezničkog sustava ("Službeni glasnik BiH", br. 11/12), odredbi Konvencije COTIF, te Odluke o davanju saglasnosti za ratifikaciju protokola o izmjenama Konvencije o međunarodnom željezničkom prijevozu - COTIF ("Službeni glasnik BiH", - Međunarodni ugovori br. 2/06)", Regulatorni odbor željeznica BiH, propisuje

UPUTSTVO O PRIMJENI JEDINSTVENIH PRAVILA O

TEHNIČKOM PRIJEMU ŽELJEZNIČKIH VOZNIH SREDSTAVA I JEDINSTVENIH PRAVILA O PRIZNAVANJU TEHNIČKIH STANDARDA I

USVAJANJU JEDINSTVENIH TEHNIČKIH PROPISA KOJI SE PRIMJENJUJU NA ŽELJEZNIČKA VOZNA

SREDSTVA NAMIJENJENIH ZA KORIŠĆENJE U MEĐUNARODNOM PREVOZU

Član 1.

(Predmet Uputstva) Ovim Uputstvom vrši se objava Jedinstvenih pravila o

tehničkom prijemu željezničkih voznih sredstava i Jedinstvenih pravila o priznavanju tehničkih standarda i usvajanju jedinstvenih tehničkih propisa koji se primjenjuju na željeznička vozna sredstva namijenjenih za korišćenje u međunarodnom prevozu, u svrhu njihove obavezne primjene u željezničkom sisitemu Bosne i Hercegovine.

Član 2.

(Područje primjene) Ovim Uputstvom potvrđuju se procedure prema kojim se

željeznička vozila i druga željeznička sredstva odobravaju za kretanje ili upotrebu u međunarodnom saobraćaju odnosno utvrđuje se postupak priznavanja tehničkih standarda i usvajanje tehničkih propisa (JTP) za željeznička sredstva koja su namijenjena za korištenje u međunarodnom saobraćaju, iz Jedinstvenih pravila o tehničkom prijemu željezničkih voznih sredstava i Jedinstvenih pravila o priznavanju tehničkih standarda i usvajanju jedinstvenih tehničkih propisa koji se primjenjuju na željeznička vozna sredstva namijenjenih za korišćenje u međunarodnom prevozu, a koja su sastavni dio ovog Uputstva.

Član 3. (Prilozi)

Sastavnim dijelovima ovog Uputstva smatraju se: Prilog I APTU (dodatak F konvencije COTIF-a 1999) pod

nazivom Jedinstvena pravila o priznavanju tehničkih standarda i usvajanju jedinstvenih tehničkih propisa koji se primjenjuju na željeznička vozna sredstva namijenjenih za korišćenje u međunarodnom prevozu sa prilozima:

- Aneks 1- A JP APTU (osnovni zahtjevi) - Aneks 1- B JP APTU (podsistemi) - Aneks 1- C JP APTU (tehnička dokumentacija) i - Aneks 1- E JP APTU (tijelo za usaglašavanje –

kvalifikacije i nezavisnost) i Prilog II ATMF (dodatak G konvencije COTIF-a 1999)

pod nazivom Jedinstvena pravila o tehničkom prijemu željezničkih voznih sredstava koja se koriste u međunarodnom prevozu


Ovo Uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a objaviće se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta BiH.


Doboj



JEDINSTVENA PRAVILA O PRIZNAVANJU TEHNIČKIH STANDARDA I USVAJANJU

JEDINSTVENIH TEHNIČKIH PROPISA KOJI SE PRIMJENJUJU NA ŽELJEZNIČKA VOZNA SREDSTVA NAMIJENJENA ZA KORIŠTENJE U MEĐUNARODNOM

PRIJEVOZU (APTU-DODATAK F KONVENCIJE)

Član 1. (Područje primjene)

Ovim Jedinstvenim pravilima utvrđuje se postupak priznavanja tehničkih standarda i usvajanje Jedinstvenih tehničkih propisa (JTP) za željeznička sredstva koja su namijenjena za korištenje u međunarodnom saobraćaju.


Za svrhe ovih Jedinstvenih pravila, njihovih priloga i JTP, pored izraza definiranih u tačku 2. ATMF, izraz:

a) "putnička kola" označava željezničko vozilo koje je namijenjeno za prijevoz putnika a nije opremljeno sredstvom za vuču; ovaj naziv obuhvaća i prtljažna kola namijenjena za prijevoz u putničkom vlaku;

b) "projekt u poodmakloj fazi izrade" označava svaki projekt čija je faza planiranja/izgradnje dosegla takav nivo da bi svaka izmjena tehničkih zahtjeva bila neprihvatljiva za dotičnu državu članicu. Takva prepreka može biti pravne, ugovorne, gospodarske, financijske, društvene ili ekološke prirode i treba adekvatno da se obrazloži;

c) "zamjena u okviru održavanja" označava svaku zamjenu komponenti dijelovima koji imaju iste funkcije i performanse u okviru preventivnog i korektivnog održavanja;

d) "tehnički propis" označava ona pravila, koja nisu tehnički standardi, uključena u JTP, a koja se odnose na gradnju, eksploataciju, održavanje, sigurnost ili na neki postupak u vezi sa željezničkim sredstvima;

e) "tehnički standard" označava dobrovoljni standard usvojen od strane priznatog nacionalnog ili međunarodnog tijela za standardizaciju shodno važećim postupkom;

f) "vučno vozilo" označava željezničko vozilo opremljeno sredstvom za vuču;

g) "teretna kola" označava željezničko vozilo koje nije opremljeno sredstvom za vuču i koje je namijenjeno za prijevoz robe.

Član 3. (Cilj)

(1) Priznavanje tehničkih standarda za željeznička sredstva i usvajanje jedinstvenih tehničkih propisa (JTP) koji se primjenjuju na željeznička sredstva imaju sljedeće za cilj: a) olakšavanje slobodnog saobraćaja vozila i slobodnog

korištenja drugih željezničkih sredstava u međunarodnom saobraćaju;

b) doprinos osiguranju sigurnosti, učinkovitosti i dostupnosti u međunarodnom saobraćaju;


c) vođenje računa o zaštiti okoliša i javnog zdravlja. (2) Prilikom priznavanja tehničkih standarda ili usvajanja JTP,

uzimat će se u obzir samo oni koji su urađeni na međunarodnom nivou.

(3) U onoj mjeri u kojoj je moguće: a) treba osigurati interoperabilnost tehničkih sistema i

komponenata koji su neophodni za međunarodni saobraćaj;

b) tehnički standardi i JTP su vezani za funkcionalne karakteristike; u slučaju potrebe, obuhvaćat i varijante.

Član 4. (Izrada tehničkih standarda i propisa)

(1) Izrada tehničkih standarda za željeznička sredstva i standardizacija industrijskih proizvoda i procedura spadaju u nadležnost priznatih nacionalnih i međunarodnih tijela za normizaciju.

(2) Izrada JTP, na temelju zahtjeva podnijetih u skladu s članom 6, spada u nadležnost Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja kojoj u radu pomažu odgovarajuće radne grupe i Glavni sekretar.

Član 5. (Priznavanje tehničkih standarda)

(1) Komisija stručnjaka za tehnička pitanja donosi odluku o priznavanju tehničkog standarda ili njegovih određenih dijelova shodno s postupkom navedenim u čl. 16, 20. i 33. tačka 6. Konvencije. Odluke stupaju na snagu u skladu s članom 35. tač. 3. i 4. Konvencije.

(2) Zahtjev za priznavanje tehničkog standarda može podnijeti: a) bilo koja država ugovornica; b) bilo koja regionalna organizacija definirana članom 2,

pod x) iz ATMF; c) bilo koje nacionalno ili međunarodno tijelo za

standardizaciju koje je zaduženo za standardizaciju u domeni željeznice; uzima se u obzir član 3. tačka 2;

d) bilo koje reprezentativno međunarodno udruženje, za čije članove je neophodno postojanje tehničkih standarda za željeznička sredstva iz razloga sigurnosti i ekonomičnosti u realizaciji njihovog poslovanja.

(3) Reference priznatih tehničkih standarda objavljuje Generalni sekretar na web stranici Organizacije. Nakon što se referenca objavi, smatra se da je tehnički standard usuglašen s odgovarajućim JTP.

(4) Primjena priznatih tehničkih standarda je dobrovoljna međutim, standard ili neki njegov dio može postati obvezan na temelju odredbi sadržanih u JTP.

Član 6. (Usvajanje jedinstvenih tehničkih propisa)

(1) Komisija stručnjaka za tehnička pitanja donosi odluku o usvajanju JTP ili odredbe kojom se on mijenja shodno s postupkom navedenim u čl. 16, 20. i 33, tačka 6. Konvencije. Odluke stupaju na snagu shodno članu 35, tač. 3. i 4. Konvencije.

(2) Zahtjev za usvajanje JTP ili odredbe kojom se on mijenja u skladu sa tačkom 1., može podnijeti: a) bilo koja država ugovornica; b) bilo koja regionalna organizacija definirana članom 2,

pod x) ATMF; c) bilo koje reprezentativno međunarodno udruženje, za

čije članove je neophodno postojanje tehničkih standarda za željeznička sredstva iz razloga sigurnosti i ekonomičnosti u realizaciji njihovog poslovanja.

Član 7. (Oblik zahtjeva)

Zahtjeve navedene u čl. 5. i 6. treba dostaviti Glavnom sekretaru i uputiti na adresu Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja na jednom od radnih jezika, shodno članu 1, tačka 6. Konvencije. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može odbaciti zahtjev ukoliko ga smatra nepotpunim, nepreciznim, nepravilno obrazloženim ili neopravdanim. Zahtjev treba sadržavati procjenu društvenih, ekonomskih i ekoloških posljedica.

Član 7a (Procjena posljedica)

(1) Komisija stručnjaka za tehnička pitanja donosi odluku nakon što razmotri obrazloženja dostavljena od strane podnositelja zahtjeva.

(2) U ocjeni se navodi moguć utjecaj na sve države ugovornice, operatere i druge sudionike na koje se to odnosi. Ukoliko zahtjev ima neke druge utjecaje na JTP, osim onih izravno navedenih u zahtjevu, te utjecaje treba također uzeti u obzir.

(3) Sve zainteresirane osobe sudjeluju u ocjenjivanju tako što besplatno dostavljaju zahtijevane podatke, osim ukoliko ti podaci nisu zaštićeni pravom intelektualnog vlasništva.

Član 8. (JTP)

(1) Usvojeni JTP se objavljuju na web stranici Organizacije. (2) U principu, svaki podsistem se regulira jednim JTP. Po

potrebi, jedan podsistem može biti pokriven s više JTP, a jedan JTP može pokrivati više podsistema.

(2a) JTP se primjenjuju na nove podsisteme. Također se primjenjuju na postojeći podsistem ako se on renovira ili unaprijedi sukladno strategiji prelaska s jednog sistema na drugi navedenom u tački 4. pod f.

(3) Po završetku postupka obavješćivanja predviđenog članom 35. tač. 3. i 4. Konvencije, a najmanje mjesec dana prije stupanja na snagu, Glavni sekretar objavljuje na web stranici Organizacije. a) usvojena JTP o kojima je dostavljeno obavještenje; b) datum njegovog stupanja na snagu; c) popis država potpisnica od koje se primjenjuje; d) ažuriran popis JTP i datume njihovog stupanja na

snagu. (4) U onoj mjeri u kojoj je to potrebno kako bi se ostvario cilj

određen u članu 3, u JTP koji se odnose na podsisteme treba najmanje: a) navesti predviđeno polje primjene (dio mreže ili

vozila, podsistem ili dio podsistema); b) odrediti osnovne zahtjeve za svaki predmetni

podsistem i njegove sučelja s ostalim sistemima; c) odrediti tehničke i funkcionalne specifikacije koje

treba poštivati svaki podsistem i njegove sučelja s drugim podsistemima. Po potrebi, te specifikacije mogu razlikovati ovisno od upotrebe podsistema, primjerice ovisno od kategorije pruge, čvorova i/ili vozila;

d) odrediti elemente konstrukcije ili sastavne dijelove interoperabilnosti i sučelja koje treba obuhvatiti tehnički standardi i koji su neophodni za postizanje interoperabilnosti u željezničkom sistemu;

e) navesti, za svaki predmetni slučaj, postupke koji se primjenjuju pri ocjenjivanju usklađenosti s odredbama JTP. Ti postupci se temelje na modulima za ocjenjivanje usklađenosti definiranim u općem JTP navedenom u tački 8;

f) navesti strategiju za provedbu JTP. Posebno je potrebno da se odrede faze kroz koje treba da se prođe


kako bi se postupno prešlo s postojeće situacije do konačne situacije, u kojoj je udovoljavanje JTP pravilo; za svaku fazu treba predvidjeti odgovarajuće prijelazne odredbe, i

g) navesti profesionalne kvalifikacije za odgovarajuće osoblje, kao i zdravstvene i sigurnosne uslove na radu koji se zahtijevaju pri eksploataciji i održavanju predmetnog podsistema, kao i pri provođenju JTP.

(5) Svaki JTP treba da se izradi na temelju mišljenja postojećeg podsistema i kao cilj, koji može postići postupno i u okviru primjerenog roka, treba navesti jedan ili više podsistema. Sukladno tome, postupno usvajanje JTP i udovoljavanje njima omogućuju postupno postizanje interoperabilnosti željezničkog sistema.

(6) JTP treba na odgovarajući način sačuvati kompatibilnost postojećeg željezničkog sistema svake države ugovornice. U svrhu ostvarenja ovog cilja, u svakom JTP može predvidjeti odredba o "posebnim slučajevima" koji se primjenjuju u jednoj ili više država ugovornica u domeni mreže i vozila; posebnu pozornost treba obratiti na tovarni profil, širinu kolosijeka ili udaljenost između kolosijeka i na vozila čije je polazno ili odredišno mjesto u trećim zemljama. Za svaki poseban slučaj, JTP će utvrditi pravila za uvođenje elemenata navedenih u tački 4., od c) do g).

(7) Ako se određeni tehnički aspekti koji odgovaraju osnovnim zahtjevima ne mogu eksplicitno pokriti sa JTP, onda će oni jasno biti označeni kao "otvorena pitanja".

(8) Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može usvojiti JTP koji se ne odnose na podsisteme, poput opće odredbe, osnovni zahtjevi ili moduli za ocjenjivanje usklađenosti.

(9) JTP se rade u formatu sa dvije kolone. Tekst ispisan cijelom širinom, bez stupaca, je identičan odgovarajućem tekstu iz Tehničkih specifikacija interoperabilnosti (TSI) Europske zajednice. Tekst koji je podijeljen na dvije kolone je različit za JTP i u odgovarajući TSI ili drugi odgovarajući propis Europske zajednice. Tekst u lijevoj koloni je tekst JTP (propis OTIF), a tekst u desnom stupcu je tekst TSI Europske zajednice. Sasvim desno se naznačava TSI reference.

Član 8a (Nedostaci u JTP)

(1) Ako Komisija stručnjaka za tehnička pitanja sazna da usvojeni JTP sadrži greške ili nedostatke, uključujući i slučaj da usvojeni JTP ne ispunjava u potpunosti temeljne zahtjeve, Komisija će poduzeti odgovarajuće mjere koje uključuju: a. odluku da li predmetni JTP treba da se izmijeni

shodno čl. 6. i 8, i b. preporuke za opravdana privremena rješenja.

(2) Države ugovornice, regionalne organizacije i tijela za ocjenjivanje usklađenosti imaju obvezu da bez odgode obavijeste glavnog sekretara o svim uočenim pogreškama i nedostacima u JTP.

Član 9. (Izjave)

(1) Svaka država može, u roku od četiri mjeseca počevši od dana dostavljanja obavještenja od strane Generalnog sekretara o odluci Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja, podnijeti glavnom sekretaru obrazloženu izjavu prema kojoj ta država neće ili će samo djelomično primjenjivati priznate tehničke standarde, odnosno usvojene JTP po pitanju željezničke infrastrukture, koja se nalazi na njenoj teritoriji i po pitanju saobraćaja na toj infrastrukturi.

(2) Države članice koje su dale izjavu u skladu s tačkom 1. ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja broja država koje

moraju uložiti prigovor shodno članu 35. tačka 4. Konvencije da neka odluka Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja ne bi stupila na snagu.

(3) Država koja je dala izjavu u skladu s tačkom 1. može u bilo kojem trenutku da je povuče obavještavajući o tome glavnog sekretara. Ovo povlačenje izjave počeće važiti Od prvog dana drugog mjeseca koji slijedi po obavještavanju.

Član 10. (Ukidanje tehničkog jedinstva)

Stupanjem na snagu, u svim državama potpisnicama Međunarodne konvencije o Tehničkom jedinstvu željeznica, koja je potpisana u Bernu, 21. oktobra 1882. godine, u verziji iz 1938. godine, JTP usvojeni od strane Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja shodno članu 6. tačka 1. ukidaju navedenu Konvenciju.

Član 11. (Prvenstvo JTP)

(1) Po stupanju na snagu JTP usvojenih od strane Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja shodno članu 6, tačka 1, tehnički standardi i JTP u odnosima između država ugovornica imaju prvenstvo nad odredbama Međunarodne konvencije o Tehničkom jedinstvu željeznica koja je potpisana u Bernu, 21. oktobra 1882. godine, u verziji iz 1938. godine.

(2) Po stupanju na snagu JTP, usvojenih od strane Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja shodno članu 6. tačka 1. ova Jedinstvena pravila, kao i tehnički standardi i JTP, u državama ugovornicama imaju prvenstvo u odnosu na tehničke odredbe: a) Pravilnika o uzajamnoj uporabi putničkih i prtljažnih

kola u međunarodnom prijevozu (RIC); b) Pravilnika o uzajamnoj uporabi teretnih kola u

međunarodnom prijevozu (RIV).

Član 12. (Nacionalni tehnički zahtjevi)

(1) Države stranke vode računa o tome da obavijeste glavnog sekretara o svojim nacionalnim tehničkim zahtjevima koji se primjenjuju na željeznička vozila i druga željeznička sredstva. Generalni sekretar objavljuje te zahtjeve u banci podataka navedenoj u tačku 13. Jedinstvenih pravila ATMF. Ta informacija se dostavlja glavnom sekretaru u roku od tri mjeseca nakon stupanja na snagu revidiranih Jedinstvenih pravila. Takav zahtjev može ostati na snazi samo dok on ili analogni zahtjev ne stupi na snagu usvajanjem propisa shodno prethodnim člancima. Država ugovornica može u svakom trenutku povući svoju privremenu odredbu obavještavajući o tome glavnog sekretara.

(2) Kada se JTP usvoji ili izmijeni, država ugovornica treba osigurati da Generalni sekretar bude obaviješten (s obrazloženjem) o nacionalnim tehničkim zahtjevima navedenim u tački 1. koji i dalje trebaju poštivati kako bi se jamčila tehnička kompatibilnost između vozila i njene mreže; ti zahtjevi obuhvaćaju nacionalna pravila koja se primjenjuju na "otvorena pitanja" u tehničkim propisima i na posebne slučajeve navedene u tehničkom propisu. Dostavljeno obavještenje sadrži naznaku o jednom ili više "otvorenih pitanja" i / ili jednom ili više "posebnih slučajeva" u JTP na koje se odnosi svaki nacionalni tehnički zahtjev. Nacionalni tehnički zahtjevi ostaju važeći samo ukoliko

Generalni sekretar dobije obavijest u roku od šest mjeseci počevši od dana stupanja na snagu predmetnog tehničkog propisa ili izmjene koja je u njemu izvršena.


(3) Dostavljeno obavještenje sadrži integralni tekst nacionalne tehničke odredbe na službenom jeziku države ugovornice, kao i naslov i sažetak na jednom od službenih jezika OTIF.

Član 13. (Tablice ekvivalentnosti)

(1) Kako bi se ocjenjivanje usklađenosti, a samim tim i troškovi vezani za podnošenje zahtjeva za tehničko odobravanje sveli na minimum, nacionalni tehnički zahtjevi iz tačka 12. klasificiraju se sukladno spiskom parametara i načela definiranih u prilogu uz ova Jedinstvena pravila. Za provođenje klasifikacije je odgovorna Komisija stručnjaka za tehnička pitanja. Države članice i regionalne organizacije surađuju s Komisijom stručnjaka za tehnička pitanja i Generalnim sekretarom u izvršenju ovog zadatka.

(2) Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može izvršiti reviziju priloga uzimajući u obzir iskustvo stečeno pri uzajamnom prihvaćanju vozila u državama potpisnicama.

(3) Komisija stručnjaka za tehnička pitanja vodi računa o izradi referentnog dokumenta koji sadrži reference svih nacionalnih tehničkih zahtjeva o kojima je dostavljeno obavještenje. Taj dokument u kojem se također navode i mjerodavne odredbe JTP i odgovarajućih TSI (član 8, tačka 9), biće objavljen i ažuriran na web stranici Organizacije.

(4) Uzimajući u obzir mišljenje zainteresiranih država ugovornica i uključenih regionalnih organizacija, Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može odlučiti da proglasi ekvivalentnost, po pitanju željezničke sigurnosti: a) između nacionalnih tehničkih zahtjeva različitih

država ugovornica; b) između odredbi JTP i odgovarajućih odredbi TSI; c) između nacionalnih tehničkih zahtjeva jedne ili više

država ugovornica i odredbi JTP i/ili odredbi TSI. Proglašena ekvivalentnost će biti navedena u tablici

ekvivalentnosti u referentnom dokumentu navedenom u tački 3.

ANEKS PARAMETRI KOJE TREBA PROVJERITI GLEDE

TEHNIČKIM ODOBRAVANJE VOZILA KOJA NISU SUKLADNO JTP I KLASIFIKACIJA NACIONALNIH

TEHNIČKIH ZAHTJEVA 1.SPISAK PARAMETARA

1.1. Opća dokumentacija Opća dokumentacija (koja obuhvaća opis novog,

renoviranog ili unaprijeđenog vozila i njegovu predviđenu uporabu, informacije o konstrukciji, popravcima, eksploataciji i održavanju, tehničku dokumentaciju, itd.). 1.2. Konstrukcija i mehanički dijelovi

Mehanički integritet i sučelja između vozila (uključujući vučno-odbojnu opremu, prelaznice), čvrstoća konstrukcije vozila i njegove opreme (na primjer, sjedišta), granica tovarenja, pasivna sigurnost (uključujući unutarnju i vanjsku otpornost na udare). 1.3 Interakcije između vozila/kolosijeka i tovarnog profila:

Sučelja u odnosu na infrastrukturu (uključujući i statičko i dinamičko ponašanje, zazore i tolerancije, tovarni profil, trčeći strojeve, itd.). 1.4 Kočiona oprema

Uređaji za kočenje (uključujući protukliznu zaštitu, naredbu za kočenje, ponašanje kočnice pri eksploataciji, osiguravanju od samopokretanja i kočenju u slučaju opasnosti). 1.5 Uređaji koji se odnose na putnike

Instalacije koje se koriste za putnike i prostor koji okružuje putnike (uključujući prozore i vrata putničkih kola, posebne zahtjeve za osobe sa smanjenom sposobnošću kretanja, itd.).

1.6 Uvjeti okoliša i aerodinamički učinci: Utjecaj okoliša na vozilo i utjecaj vozila na okoliš

(uključujući i aerodinamičke uslove, sučelja između vozila i pružnog dijela željezničkog sistema, s jedne strane, i vozila i vanjskog okruženja, s druge strane). 1.7 Vanjska upozorenja, oznake, zahtjevi po pitanju

funkcioniranja i integriteta softvera Vanjska upozorenja, oznake, funkcije i integritet softvera,

primjerice funkcije koje se odnose na sigurnost i utječu na ponašanje vlaka, uključujući i prijenos informacija kroz vlak. 1.8 Ugrađeni izvori napajanja energijom i kontrolni sistemi:

Pogonski, energetski i upravljački sistemi, interfejsi između vozila i infrastrukture za snabdijevanje energijom, kao i svi oblici elektromagnetske kompatibilnosti. 1.9 Instalacije namijenjene osoblju, interfejsi i okruženje:

Ugrađene instalacije, interfejsi, radni uslovi i okruženje osoblja (uključujući i upravljačnice, sučelje mašinovođa-mašina). 1.10 Protupožarna zaštita i evakuacija 1.11 Servisiranje

Ugrađene instalacije i interfejsi i za servisiranje. 1.12 Kontrola, upravljanje i signalizacija u vlaku

Sva oprema u vlaku koja služi za sigurnost, upravljanje i kontrolu kretanja vlakova koji imaju dozvolu za saobraćanje na mreži i njezini utjecaji na pružni dio željezničkog sistema. 1.13 Specifični zahtjevi vezani za eksploataciju

Specifični zahtjevi vezani za eksploataciju vozila (uključujući otežane uslove, otklanjanje smetnji na vozilima, itd.). 1.14 Komponente vezane za robu

Zahtjevi i okruženje specifično za robu (uključujući i postrojenja koja su specijalno potrebna za opasnu robu).

Objašnjenja i primjeri navedeni u kurzivu u gornjem tekstu služe samo kao informacija i nisu definicije parametara.

2. KLASIFIKACIJA NACIONALNIH TEHNIČKIH ZAHTJEVA

Nacionalni tehnički zahtjevi koji se odnose na parametre navedene u odjeljku 1. pripadaju jednoj od tri sljedeće grupe. To se ne odnosi na pravila i ograničenja koja su strogo lokalnog karaktera; njihova verifikacija uključuje kontrole koje se provode prema međusobnom sporazumu između željezničkih poduzeća i upravljača infrastrukture.

Skupina A Skupina A obuhvaća: - međunarodne standarde, - nacionalne propise koji se smatraju ekvivalentnim

nacionalnim propisima drugih država članica po pitanju željezničke sigurnosti, i

- nacionalne propise koji se smatraju ekvivalentnim odredbama JTP i/ili TSI po pitanju željezničke sigurnosti.

Skupina B Skupina B obuhvaća sve propise koji ne spadaju u Skupinu

A ili Skupinu C, ili koje još uvijek nije moguće smjestiti u jednu od ovih grupa.

Skupina C Skupina C obuhvaća propise vezane za tehničke

karakteristike infrastrukture koji su nužni kako bi se jamčila bezbjedna i interoperabilne upotreba na predmetnoj mreži (na primjer tovarni profil).

Broj 102 - Str

rana 174


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 176


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 178


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 180


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 182 S L U Ž B EE N I G L A SS N I K B i H Ponedjeljak,, 24. 12. 2012.

Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 184


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 186


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 188



JEDINSTVENA PRAVILA O TEHNIČKOM PRIJEMU ŽELJEZNIČKIH VOZNIH SREDSTAVA KOJA SE

KORISTE U MEĐUNARODNOM PREVOZU (ATMF–DODATAK G KONVENCIJE)

Član 1. Područje primjene

Ovim jedinstvenim pravilima utvrđuje se procedura prema kojoj se željeznička vozila i druga željeznička sredstva odobravaju za kretanje ili upotrebu u međunarodnom saobraćaju.

Član 2. Definicije

Za svrhe ovih Jedinstvenih pravila i njihovih (budućih) priloga, Jedinstvenih pravila APTU i njihovih priloga i APTU jedinstvenih tehničkih propisa (JTP), primjenjuju se sljedeće definicije:

a) „nesreća“ označava neželjeni ili nenamjerni iznenadni događaj ili poseban niz takvih događaja sa štetnim posljedicama; nesreće se dijele u sljedeće kategorije: sudari, iskliznuća, nesreće na putnim prelazima u nivou, nesreće u kojima su stradala lica izazvane voznim sredstvima u pokretu, požari i ostalo;

b) „odobrenje tipa vozila“ označava odobreno pravo kojim nadležni organ odobrava tip konstrukcije željezničkog vozila, kao osnovu za odobravanje za saobraćaj onih vozila koja odgovaraju tom tipu konstrukcije;

c) „odobrenje za saobraćaj“ označava odobreno pravo kojim nadležni organ odobrava svako željezničko vozilo ili drugo željezničko sredstvo za upotrebu u međunarodnom saobraćaju;

d) „Komisija stručnjaka za tehnička pitanja“ označava Komisiju predviđenu članom 13. tačka 1, pod g) Konvencije;

dа) „naručilac“ označava bilo koji javni ili privatni subjekt koje naručuje projektiranje i/ili konstrukciju, obnovu ili unaprijeđenje podsistema. Taj subjekt može da bude željezničko preduzeće, upravljač infrastrukture ili imalac, odnosno nosilac koncesije koji je odgovoran za izvođenje projekta;

e) „država ugovornica“ označava državu članicu Organizacije koja nije dala izjavu u vezi sa ovim Jedinstvenim pravilima u skladu sa članom 42. tačka 1, prva rečenica Konvencije;

f) „deklaracija“ označava dokaz o cjelovitoj ili djelomičnoj evaluaciji izvršenoj kako bi se potvrdilo da je vozilo, tip konstrukcije ili element konstrukcije u skladu sa odredbama Jedinstvenih pravila APTU i njihovim JTP (uključujući i važeće posebne slučajeve, kao i važeće nacionalne zahtjeve u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU).

g) „element konstrukcije“ ili „sastavni dio“ označava svaku osnovnu komponentu, grupu komponenti, kompletnu opremu ili ugradne grupe opreme koja je ugrađena ili je namjenjena za ugrađivanje u željezničko vozilo, druga željeznička sredstva ili infrastrukturu; pojam „element konstrukcije“ obuhvata istodobno materijalna i nematerijalna sredstva, kao što je softver;

h) „tijelo nadležno za održavanje“ (ECM) označava tijelo nadležno za održavanje vozila koje je kao takvo upisano u registar vozila u skladu sa članom 13; ova definicija se takođe primjenjuje i na druga željeznička sredstva;

i) „osnovni zahtjevi“ označavaju sve uslove definirane Jedinstvenim pravilima APTU koje moraju da ispune željeznički sistem, podsistemi i sastavni dijelovi interoperabilnosti, uključujući i interfejs;

j) „incident“ označava svaki događaj koji ne spada u nesreće ili teške nesrećne slučajeve, a vezan je za saobraćanje vozova i utiče na bezbjednost prometa;

k) „upravljač infrastrukture“ označava preduzeće ili organ vlasti koji upravlja željezničkom infrastrukturom;

l) „međunarodni saobraćaj“ označava kretanje željezničkih vozila na željezničkim prugama preko teritorije najmanje dvije države ugovornice;

m) „istraga“ označava postupak u cilju spriječavanja nesreća i incidenata koji obuhvata sakupljanje i analizu informacija, izvođenje zaključaka, uključujući i određivanje uzroka (radnje, propusti, događaji, uslovi, ili kombinacija tih uzroka koja je dovela do nesreće ili incidenta) i, ukoliko je potrebno, formuliranje preporuka u pogledu bezbjednosti;

n) „imalac“ označava lice ili subjekt koji, budući da je vlasnik vozila ili ima pravo korišćenja vozila, koristi vozilo kao transportno sredstvo i kao takvo je upisano u registar vozila predviđen članom 13;

o) „dokumentacija o održavanju“ označava dokumenta kojima se definiraju zadaci vezani za pregled i održavanje koji moraju da se izvrše na vozilu (tipu vozila) ili drugim željezničkim sredstvima, utvrđena u skladu sa pravilima i specifikacijama iz JTP, uključujući eventualne posebne slučajeve i prijavljene nacionalne važeće tehničke zahtjeve, u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU;

p) „dosije o održavanju“ označava dokumentaciju koja se odnosi na odobreno vozilo ili drugo željezničko sredstvo, i koja sadrži podatke o njihovom korišćenju, kao i o radovima vezanim za održavanje i pregledima koji su na njima izvršeni;

q) „mreža“ označava pruge, stanice, terminale i sve vrste fiksne opreme koja je potrebna da se postigne bezbjedno i kontinuirano funkcioniranje željezničkog sistema;

r) „otvorena pitanja“ označavaju tehničke aspekte vezane za osnovne zahtjeve koji nisu eksplicitno obuhvaćeni jedinstvenim tehničkim propisima (JTP);

s) „ostala željeznička sredstva“ označavaju sva pokretna željeznička sredstva namjenjena za upotrebu u međunarodnom saobraćaju koja ne spadaju u željeznička vozila;

t) „željezničko preduzeće“ označava privatno ili javno preduzeće: - koje je ovlašćeno da prevozi putnike ili robu

željeznicom i koje obezbjeđuje vuču ili - koje pruža samo usluge vuče;

u) „željeznička infrastruktura“ (ili samo „infrastruktura“) označava skup željezničkih pruga i fiksnih instalacija potrebnih za osiguranje kompatibilnosti sa željezničkim vozilima i drugim željezničkim sredstvima odobrenim u skladu s ovim Jedinstvenim pravilima, kao i za sigurno kretanje tih vozila i ostalih željezničkih sredstava;

v) „željeznička sredstva“ označavaju željeznička vozila, ostala željeznička sredstva i željezničku infrastrukturu;


w) „željezničko vozilo“ označava vozilo koje može da se kreće na sopstvenim točkovima na prugama, sa ili bez vuče;

x) „regionalna organizacija“ označava organizaciju definiranu članom 38. Konvencije u okviru ekskluzivne nadležnosti koju su joj prenijele države ugovornice;

y) „obnova“ označava sve veće radove na zamjeni dijelova podsistema ili jednom njegovom dijelu koji ne mijenjaju ukupne karakteristike podsistema;

ya) „RID“ označava dodatak C Konvencije; z) „teška nesreća“ označava svaki sudar vozova ili

iskliznuće voza koje rezultira smrću najmanje jedne osobe ili teškim povredama pet ili više osoba ili velikom štetom nanesenom voznim sredstvima, željezničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini, kao i svaka druga slična nesreća sa očiglednim posljedicama na reguliranje ili upravljanje sigurnošću na željeznici; „velika šteta“ označava štete za koje tijelo za istrage odmah može da procijeni da iznose ukupno najmanje 1.8 miliona specijalnih prava vučenja;

aa) „poseban slučaj“ označava svaki dio željezničkog sistema država ugovornica za koji su potrebne posebne odredbe Jedinstvenih tehničkih propisa (JTP), bilo privremene ili definitivne, zbog geografskih ili topografskih ograničenja, kao i ograničenja gradske sredine, ili takvih koji utiču na kompatibilnost s postojećim sistemom. To takođe može da se odnosi na željezničke pruge i mreže koje su izolovane od ostatka mreže, natovarni profil, širinu kolosijeka, ili razmak osa kolosijeka, kao i na vozila i druga željeznička sredstva koja su isključivo namjenjena za lokalnu, regionalnu ili historijsku uporabu i vozila i druga željeznička sredstva koja dolaze iz trećih zemalja ili im je odredišno mjesto u trećim zemljama.

bb) „podsistem“ označava rezultat podjele željezničkog sistema, kao što je prikazano u JTP; ovi podsistemi za koje se utvrđuju osnovni zahtjevi mogu da budu strukturalni ili funkcionalni.

cc) „tehničko odobravanje“ označava proceduru koju sprovodi nadležni organ u cilju odobravanja željezničkih vozila i drugih željezničkih sredstava za uporabu u međunarodnom saobraćaju, ili odobravanja tipa vozila;

dd) „tehnički sertifikat“ označava zvanični dokaz o uspješno sprovedenom tehničkom odobravanju u vidu važeće dozvole za tip ili dozvole za korišćenje.

ee) „tehnička dokumentacija“ označava dokumentaciju o vozilu ili drugom željezničkom sredstvu koja sadrži sve njegove tehničke karakteristike (karakteristike tipa), uključujući i uputstvo za upotrebu, kao i karakteristike potrebne za identifikaciju jednog ili više predmeta na koje se odnosi;

eea) „TSI“ označava tehničke specifikacije interoperabilnosti usvojene u skladu sa direktivama 96/48/EZ, 2001/16/EZi 2008/57/EZ, kojima su obuhvaćeni svi podsistemi ili dijelovi podsistema u cilju ispunjavanja osnovnih zahtjeva i garantiranja interoperabilnosti željezničkog sistema;

ff) „tip vozila“ označava osnovne karakteristike konstrukcije željezničkog vozila ili drugih željezničkih sredstava obuhvaćene jedinstvenim

sertifikatom o ispitivanju opisanim modulom SB iz JTP;

gg) „unaprijeđenje“ označava svaku značajniju izmjenu podsistema ili dijela podsistema kojom se poboljšavaju njegove opšte karakteristike.

Član 3. Odobravanje za međunarodni saobraćaj

1. Da bi se koristilo u međunarodnom saobraćaju, svako željezničko vozilo mora da bude odobreno u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima.

2. Tehničko odobravanje ima za cilj da se utvrdi da li su željeznička vozila u skladu sa: a) propisima o konstrukciji navedenim u JTP, b) propisima o konstrukciji i opremi navedenim u RID, c) posebnim uslovima odobravanja prema članu 7a.

3. Tač. 1. i 2, kao i naredni članovi, primjenjuju se po analogiji na tehničko odobravanje drugih željezničkih sredstava i na elemente konstrukcije vozila ili drugih željezničkih sredstava.

Član 3a. Interakcija sa drugim međunarodnim sporazumima

1. Željeznička vozila i druga željeznička sredstva koja su puštena u promet prema važećem zakonodavstvu Europske zajednice (EZ) i odgovarajućem domaćem zakonodavstvu, smatraće se odobrenim za promet od strane svih država ugovornica u skladu s ovim Jedinstvenim pravilima a) u slučaju potpune ekvivalentnosti između važećih

odredbi TSI i odgovarajućih JTP, i b) pod uslovom da skup važećih TSI, na osnovu kojih

su željeznička vozila ili druga željeznička sredstva bila odobrena, obuhvata sve aspekte odgovarajućih podsistema koji čine sastavni dio vozila, i

c) pod uslovom da te TSI ne sadrže otvorena pitanja koja se odnose na tehničku usaglašenost sa infrastrukturom, i

d) pod uslovom da vozilo ili druga željeznička sredstva ne podliježu odstupanjima.

Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, na vozilo ili druga željeznička sredstva se primjenjuje član 6. tačka 4. 2. Željeznička vozila i druga željeznička sredstva koja su

odobrena za saobraćaj u skladu s ovim Jedinstvenim pravilima, smatraće se puštenim u saobraćaj u državama članicama Evropske zajednice i državama koje primjenjuju zakonodavstvo Zajednice na osnovu međunarodnih sporazuma zaključenih sa Europskom zajednicom a) u slučaju potpune ekvivalentnosti između odredbi

važećih JTP i odgovarajućih TSI, i b) pod uvjetom da skup važećih TSI, u skladu sa

kojima su željeznička vozila ili druga željeznička sredstva dobila dozvolu, obuhvata sve aspekte predmetnih podsistema koji čine sastavni dio vozila, i

c) pod uslovom da TSI ne sadrže otvorena pitanja koja se odnose na tehničku usaglašenost sa infrastrukturom, i

d) pod uslovom da vozilo ili druga željeznička sredstva ne podliježu odstupanjima.

Ukoliko ovi uvjeti nisu ispunjeni, vozilo ili drugo željezničko sredstvo će morati da dobiju dozvolu u skladu sa pravom koje se primjenjuje u državama članicama Evropske zajednice i državama koje primjenjuju zakonodavstvo Zajednice na osnovu međunarodnih sporazuma zaključenih sa Europskom zajednicom.


3. Odobravanje za saobraćaj, saobraćanje i održavanje željezničkih vozila i drugih željezničkih sredstava koja se koriste samo u državama članicama Evropske zajednice, reguliraju se važećim zakonodavstvom Zajednice i nacionalnim zakonodavstvom. Ova odredba se takođe primjenjuje na države ugovornice koje primjenjuju mjerodavno zakonodavstvo Evropske zajednice na osnovu međunarodnih sporazuma sklopljenih sa Europskom zajednicom.

4. Tač. 1. i 2. primjenjuju se po analogiji na odobrenja/dozvole za tipove vozila.

5. Tijelo nadležno za održavanje (ECM) teretnih kola, sertifikovano u skladu sa članom 15, tačka 2, smatra se sertificiranim u skladu sa važećim zakonodavstvom Evropske zajednice i odgovarajućim domaćim zakonodavstvom i obrnuto, u slučaju potpune ekvivalentnosti između sistema sertifikacije usvojenog prema članu 14a (5) EZ direktive 2004/49/EZ o sigurnosti na željeznici i pravila usvojenih od strane Komisije stručnjaka za tehnička pitanja u skladu sa članom 15, tačka 2.

Član 4. Procedura

1. Tehničko odobravanje vozila se vrši na sljedeći način: a) ili u samo jednoj fazi, izdavanjem odobrenja za

saobraćaj određenom vozilu pojedinačno, b) ili u dvije sukcesivne faze, izdavanjem:

- odobrenja za određeni tip vozila, - a zatim, odobrenja za saobraćaj za pojedinačna

vozila koja odgovaraju tom tipu konstrukcije kroz pojednostavljeni postupak kojim se potvrđuje pripadnost tom tipu.

2. Ocjenjivanje usaglašenosti vozila ili elementa konstrukcije s odredbama JTP na kojima se zasniva odobrenje može biti podijeljeno na elemente ocjenjivanja koji su potvrđeni deklaracijom. Elemente ocjenjivanja i obrazac deklaracije utvrdiće Komisija stručnjaka za tehnička pitanja.

3. Procedure vezane za tehničko odobravanje željezničke infrastrukture reguliraju važeće odredbe u predmetnim državama ugovornicama.

Član 5. Nadležni organ

1. Tehničko odobravanje vrši nacionalni ili međunarodni organ nadležan za ovo pitanje u skladu sa važećim zakonima i propisima u svakoj državi ugovornici.

2. Organi navedeni u tački 1, u skladu sa važećim odredbama u njihovoj državi, mogu da prenesu ili prenose, u cijelosti ili djelomično, nadležnost za vršenje ocjenjivanja, kao i za izdavanje odgovarajućih deklaracija, na priznata tijela sa sjedištem u njihovoj državi. Zabranjeno je prenošenje nadležnosti na: a) željezničko preduzeće b) upravitelja infrastrukture, c) imaoca, d) tijelo nadležno za održavanje (ECM), e) projektanta ili proizvođača željezničkih sredstava

koji neposredno ili posredno učestvuje u izradi željezničkih sredstava, uključujući i filijale navedenih lica.

3. Da bi tijela navedena u tački 2. bila priznata, moraju da ispune sljedeće uslove: a) tijelo mora da bude neovisno u odnosu na bilo koje

željezničko preduzeće, upravljača infrastrukture, podnosioca zahtjeva ili naručioca u pogledu svoje

organizacije, pravne strukture i donošenja odluka; njegov direktor i osoblje odgovorno za sprovođenje ocjenjivanja ili izdavanja sertifikata ili deklaracija ne smiju da budu umiješani, bilo direktno ili preko ovlašćenog predstavnika, u projektiranje, proizvodnju, konstrukciju ili održavanje sastavnih dijelova, vozila ili željezničkih sredstava ili u njihovo korišćenje. To, međutim, ne isključuje mogućnost razmjene tehničkih informacija između proizvođača ili konstruktora i navedenog tijela.

b) Tijelo i osoblje odgovorno za ocjenjivanje sprovode ocjenjivanje uz najveći mogući profesionalni integritet i najveću moguću tehničku kompetenciju i ne smiju da budu pod uticajem bilo kakvih pritisaka ili podsticaja, posebno finansijske prirode, koji bi mogli da utiču na njihov sud ili rezultate njihove provjere, naročito ukoliko potiču od lica ili grupa lica na koje utiču rezultati ocjenjivanja.

c) Tijelo i osoblje odgovorno za ocjenjivanje će naročito biti funkcionalno neovisno od organa zaduženih za istragu u slučaju nesreće.

d) Tijelo zapošljava osoblje i posjeduje potrebna sredstva za pravilno izvršavanje tehničkih i administracijskih zadataka u vezi sa ocjenjivanjem; ono također mora da ima pristup opremi potrebnoj za izuzetna ocjenjivanja.

e) Osoblje odgovorno za ocjenjivanje posjeduje: - odgovarajuće tehničko i stručno obrazovanje, - zadovoljavajuće poznavanje zahtjeva koji se

odnose na ocjenjivanje koje vrši, kao i dovoljnu praksu u vršenju tih ocjenjivanja, i

- sposobnost za izradu sertifikata, izvještaja i zapisa koji predstavljaju dio formalnog izvještavanja o izvršenim ocjenjivanjima.

f) Neovisnost osoblja odgovornog za ocjenjivanje je zagarantirana. Nijedan službenik ne smije biti plaćen, bilo na osnovu broja izvršenih ocjenjivanja ili rezultata tih ocjenjivanja.

g) Tijelo zaključuje osiguranje od odgovornosti, osim ukoliko ta odgovornost nije pokrivena od strane države u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili ukoliko ocjenjivanje vrši direktno država ugovornica.

h) Osoblje tijela se obavezuje na čuvanje profesionalne tajne u vezi sa svim što sazna u toku vršenja svojih funkcija (sa izuzetkom nadležnih upravnih organa u državi u kojoj sprovode te aktivnosti) u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima ili bilo kojim pravnim zahtjevom i/ili propisima države ugovornice, uključujući po potrebi i zakonodavstvo Europske zajednice.

4. Odredbe iz tačke 3. primjenjuju se po analogiji na organe koji vrše tehničko odobravanje.

5. Država ugovornica, putem obavještavanja, ili, po potrebi, putem sredstava predviđenim pravom Zajednice ili pravom država koje primjenjuju pravo Zajednice na osnovu međunarodnih sporazuma zaključenih sa Evropskom zajednicom, vodi računa o tome da Generalni sekretar bude obaviješten o tijelima odgovornim za sprovođenje ocjenjivanja, verifikacije i odobravanja, uz naznaku oblasti za koju je odgovorno svako tijelo. Generalni sekretar objavljuje i ažurira spise organa, njihovih identifikacijskih brojeva i oblasti za koje su odgovorni.

6. Država ugovornica garantira odgovarajući nadzor tijela navedenih u tački 2. i povlači nadležnost tijelu koje više


ne ispunjava kriterije navedene u tački 3, i u tom slučaju odmah o tome obavještava Generalnog sekretara.

7. Država ugovornica koja smatra da organ za ocjenjivanje ili odobravanje neke druge države ugovornice, ili tijelo kojem je on prenio svoju nadležnost, ne ispunjava kriterije navedene u tački 3, može to pitanje da proslijedi Komisiji stručnjaka za tehnička pitanja koja, u roku od četiri mjeseca, obavještava dotičnu državu ugovornicu o svim promjenama koje je potrebno izvršiti kako bi to tijelo zadržalo status koji mu je bio dodijeljen. U vezi sa tim, Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da donese odluku da uputi državu ugovornicu da opozove ili povuče odobrenja izdata na osnovu postupaka sprovedenih od strane navedenih tijela ili organa.

Član 6. Važenje tehničkih sertifikata

1. Tehnički sertifikati izdati od strane nadležnog organa države ugovornice u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima, važe u svim drugim državama ugovornicama. Međutim, kretanje i uporaba na teritoriji tih drugih država podliježu uslovima navedenim u ovom članu.

2. Odobrenje za saobraćaj omogućuje željezničkim poduzećima da koriste vozilo samo na infrastrukturama koje su kompatibilne sa tim vozilom u skladu sa njegovim specifikacijama i drugim uslovima odobrenja; odgovornost je željezničkog preduzeća da to obezbijedi.

3. Ne dovodeći u pitanje član 3a, odobrenje za saobraćaj izdato za vozilo koje je u skladu sa svim važećim JTP, omogućuje tom vozilu da se slobodno kreće na teritoriju drugih država ugovornica pod uslovom da

a) su svi osnovni zahtjevi obuhvaćeni ovim JTP, i b) da vozilo nije predmet:

- posebnog slučaja; - otvorenih pitanja koja se odnose na tehničku

usaglašenost sa infrastrukturom; - odstupanja. Uvjeti za slobodno kretanje mogu takođe da budu

navedeni u odgovarajućim JTP. 4.a) Ukoliko je u državi ugovornici izdato odobrenje za

saobraćaj za vozilo koje: - predstavlja poseban slučaj, otvoreno pitanje koje se

odnosi na tehničku usaglašenost sa infrastrukturom ili podliježe odstupanju, ili

- nije u skladu sa JTP voznim sredstvima i svim drugim mjerodavnim odredbama, ili

b) ukoliko svi osnovni zahtjevi nisu obuhvaćeni u JTP,nadležni organi drugih država mogu zatražiti od podnosioca zahtjeva dodatne tehničke informacije kao što su analiza rizika i/ili ispitivanje vozila prije izdavanja dodatnog odobrenja za saobraćaj. Za dio vozila koji je u skladu sa JTP ili sa jednim dijelom

JTP, nadležni organi moraju da prihvate verifikacije koje su izvršili drugi nadležni organi u skladu sa JTP. Za drugi dio vozila nadležni organi moraju u potpunosti da uzmu u obzir tabelu ekvivalentnosti predviđenu članom 13. Jedinstvenih pravila APTU.

Ispunjenost: a) identičnih odredbi i odredbi koje su proglašene

ekvivalentnim, b) odredbi koje se ne odnose na poseban slučaj, c) odredbi koje se ne odnose na tehničku usaglašenost

sa infrastrukturom, neće se ponovo ocjenjivati. 5. Tač. 2. i 4. primjenjuju se po analogiji na odobravanje tipa

konstrukcije.

Član 6a. Priznavanje dokumentacije o postupku

1. Nadležni organi i tijela, željeznička poduzeća, imaoci i upravitelji infrastrukture u svim državama ugovornicama bez odlaganja priznaju ocjenjivanje, deklaracije i ostala dokumenta izrađena u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima.

2. Ukoliko su zahtjevi ili odredba proglašeni kao ekvivalentni u skladu sa članom 13. Jedinstvenih pravila APTU, nije potrebno ponovo vršiti već sprovedena i dokumentirana ocjenjivanja i ispitivanja koja se na to odnose.

Član 6b. Priznavanje tehničkih i eksploatacijskih ispitivanja

Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da usvoji pravila koja moraju da budu obuhvaćena Prilogom ovih Jedinstvenih pravila i zahtjeve koji moraju da budu obuhvaćeni jednim ili više JTP u vezi sa odredbama o tehničkim inspekcijama, dosijeima o održavanju odobrenih vozila i eksploatacijskim ispitivanjima, kao što je proba kočnica voza, i njihovom međusobnom priznavanju.

Član 7. Propisi koji se primjenjuju na vozila

i. Da bi bilo odobreno za međunarodni promet i da bi zadržalo odobrenje, željezničko vozilo mora da bude u skladu sa: a) JTP; b) odredbama RID, gde se primjenjuju.

ii. Ukoliko ne postoje JTP koji se primjenjuju na podsistem, tehničko odobravanje se zasniva na važećim nacionalnim tehničkim zahtjevima koji se primjenjuju u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU u državi ugovornici, u kojoj se podnosi zahtjev za tehničko odobravanje.

iii. Ukoliko JTP ne obuhvataju sve osnovne zahtjeve, ili ukoliko su u pitanju posebni slučajevi ili otvorena pitanja, tehničko odobravanje se temelji na: a) odredbama sadržanim u JTP, b) odredbama sadržanim u RID, gde se primjenjuju, c) važećim nacionalnim tehničkim zahtjevima koji se

primjenjuju u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU.

Član 7a. Odstupanja

Komisija stručnjaka za tehnička pitanja usvaja smjernice ili obavezujuće odredbe u vezi sa odstupanjima od odredbi iz člana 7. i metodima ocjenjivanja koje mogu da se koriste ili će se koristiti.

Član 8. Propisi koji se primjenjuju na željezničku infrastrukturu

1. Da bi se garantiralo da će vozilo koje je odobreno za međunarodni saobraćaj u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima sigurno saobraćati na željezničkoj infrastrukturi i da će s njom biti kompatibilno, ta željeznička infrastruktura mora da bude u skladu sa: a) odredbama sadržanim u JTP, i b) odredbama sadržanim u RID-u, ukoliko su

primjenljive. 2. Odobravanje infrastrukture i kontrola njenog održavanja i

dalje se reguliraju važećim odredbama u državi ugovornici u kojoj se nalazi infrastruktura.

3. Čl. 7. i 7a primjenjuju se po analogiji i na infrastrukturu.


Član 9. Propisi o saobraćaju

1. Željeznička preduzeća koja eksploatiraju željeznička vozila odobrena za međunarodni promet dužna su da poštuju propise koji se odnose na eksploataciju vozila u međunarodnom saobraćaju, navedene u JTP.

2. Poduzeća i uprave koje u državama ugovornicama upravljaju infrastrukturom, uključujući i sisteme za bezbjednost i kontrolu prometa, koja je namjenjena i odgovarajuća za upotrebu u međunarodnom saobraćaju, moraju da poštuju tehničke propise navedene u JTP i moraju da ih stalno ispunjavaju prilikom gradnje i upravljanja tom infrastrukturom.

Član 10. Podnošenje zahtjeva i izdavanje tehničkih sertifikata i

deklaracije i odgovarajući uvjeti 1. Izdavanje tehničkog sertifikata se tiče tipa konstrukcije

željezničkog vozila ili samog željezničkog vozila. 2. Zahtjev za izdavanje tehničkog sertifikata može da

podnese: a) proizvođač, b) željezničko preduzeće, c) imalac vozila, d) vlasnik vozila, e) upravitelj infrastrukture.

3. Zahtjev za tehnički sertifikat, uključujući i odgovarajuće deklaracije, može biti podnijet bilo kom nadležnom organu ili tijelu u okviru svoje nadležnosti predviđenih članom 5, u jednoj od država ugovornica.

4. Ukoliko se član 6. stav 4. primjenjuje na vozilo, podnosilac zahtjeva navodi države ugovornice (ukoliko je potrebno i pruge) za koje se zahtjevaju tehnički sertifikati u cilju slobodnog saobraćanja; u tom slučaju, nadležni organi i uključena tijela za ocjenjivanje usaglašenosti moraju da surađuju kako bi se olakšao postupak za podnositelja zahtjeva.

5. Sve troškove postupka odobravanja snosi podnosilac zahtjeva, osim ukoliko nije drugačije predviđeno važećim zakonima i propisima u državi u kojoj se izdaje odobrenje. Zabranjeno je izdavanje tehničkih odobrenja u svrhe ostvarivanja profita.

5a. Sve odluke, ocjenjivanja, ispitivanja, itd, sprovode se bez diskriminacije.

6. Podnositelj zahtjeva izrađuje i prilaže uz svoj zahtjev tehničku dokumentaciju i dokumentaciju o održavanju koja sadrži informacije zahtjevane u JTP. Tijelo za ocjenjivanje usaglašenosti tu dokumentaciju provjerava, korigira i dodaje joj odgovarajuće informacije kako bi ona odražavala svojstva vozila.

7. Ocjenjivač opisuje svako izvršeno ocjenjivanje u izvještaju o ocjenjivanju kojim se potvrđuju izvršena ocjenjivanja i navode odredbe u odnosu na koje je vršeno ocjenjivanje usaglašenosti, kao i da li je predmet uspješno prošao ocjenjivanje ili ne.

8. Onaj ko traži dozvolu za korišćenje vozila po pojednostavljenom postupku za tehničko odobravanje (član 4, tačka 1, podb), mora uz zahtjev priložiti dozvolu za tip izdatu u skladu sa članom 11, tačka 2, i mora na odgovarajući način dokazati da vozila za koja traži dozvolu za korišćenje odgovaraju tom tipu konstrukcije.

9. Tehnički sertifikat se u principu dodijeljuje na neograničen period; njegovo polje primjene može biti opće ili ograničeno.

10. Ukoliko dođe do izmjene mjerodavnih odredbi propisa navedenih u članu 7, na osnovu kojih je odobren tip konstrukcije, iako mjerodavne prelazne odredbe ne mogu

da se primjene, država ugovornica u kojoj je izdata dozvola za tip, nakon konsultacija sa drugim državama u kojima je dozvola važeća u skladu sa članom 6, odlučuje da li dozvola može da zadrži svoje važenje ili mora da bude obnovljena. Kriteriji za provjeru u slučaju obnovljenog odobrenja za tip mogu da se odnose samo na izmjenjene odredbe. Obnavljanje odobrenja za tip ne utiče na odobrenja za saobraćaj koja su već dodijeljena na osnovu prethodno odobrenih tipova.

11. U slučaju obnove ili unaprijeđenja, naručilac ili proizvođač šalje dotičnoj državi ugovornici dokumentaciju sa opisom projekta. Država ugovornica proučava tu dokumentaciju i, uzimajući u obzir strategiju sprovođenja navedenu u važećim JTP, odlučuje o tome da li obim radova zahtjeva novo odobrenje za saobraćaj u smislu ovih Jedinstvenih pravila. Novo odobrenje za saobraćaj je neophodno u svim slučajevima kada predviđeni radovi mogu nepovoljno da utiču na opšti nivo sigurnosti predmetnog podsistema. Ukoliko je potrebno novo odobrenje, država ugovornica odlučuje u kojoj mjeri odgovarajuće odredbe JTP moraju da se primjene na projekat. Država ugovornica donosi odluku najkasnije četiri mjeseca nakon podnošenja kompletne dokumentacije od strane podnosioca zahtjeva. Ukoliko je potrebno novo odobrenje za saobraćaj i ukoliko se JTP ne primjenjuju u potpunosti, država ugovornica Generalnog sekretara obaviještava o: a) razlogu iz kojeg se JTP ne primjenjuju u potpunosti, b) tehničkim karakteristikama koje se primjenjuju

umjesto JTP, c) tijelima odgovornim za pribavljanje informacija koje

se zahtjevaju pod a) i b). Generalni sekretar objavljuje dostavljene informacije na Veb sajtu Organizacije.

12. Tačka 11. primjenjuje se po analogiji na dozvolu za tip i na sve deklaracije koje se odnose na konstrukciju ili elemente predmetne konstrukcije.

Član 10a Pravila za povlačenje ili suspendiranje tehničkih sertifikata

1. Ukoliko neki drugi nadležni organ države ugovornice, a ne onaj koji je izdao (prvo) odobrenje za saobraćaj, otkrije neusaglašenost, dužan je da o tome detaljno obavijesti (prvi) organ koji je izdao odobrenje; ukoliko se neusaglašenost odnosi na dozvolu za tip, o tome se takođe obavještava organ koji ju je izdao.

2. Dozvola za korišćenje može biti povučena: a) ukoliko željezničko vozilo više nije u skladu sa:

- propisima navedenim u JTP i važećim nacionalnim odredbama u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU,

- posebnim uvjetima za njegovo odobravanje u skladu sa članom 7a,

- propisima o konstrukciji ili opremi navedenim u RID.

b) ukoliko imalac ne ispuni zahtjev nadležnog organa da ispravi nedostatke u propisanom roku.

c) u koliko se ne ispune ili ne poštuju propisi i uslovi koji proizilaze iz ograničenog odobrenja u skladu sa članom 10, tačka 10.

3. Samo organ koji je izdao dozvolu za tip ili dozvolu za korišćenje može da povuče te dozvole.

4. Dozvola za korišćenje se suspendira: a) ukoliko se ne izvrše tehničke kontrole, inspekcije,

radovi na održavanju i servisiranje željezničkog vozila kao što je navedeno u dokumentaciji o


održavanju, u JTP i posebnim uvjetima za odobravanje predviđenim članom 7a ili propisima o konstrukciji i opremi navedenim u RID (ili ukoliko se ne poštuju rokovi);

b) ukoliko se, u slučaju teškog oštećenja željezničkog vozila, ne ispuni nalog nadležnog tijela za stavljanje vozila na uvid;

c) u slučaju nepoštovanja ovih Jedinstvenih pravila i propisa navedenih u JTP;

d) ukoliko se ne poštuju važeće nacionalne odredbe koje se primjenjuju u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU ili odredbe koje su proglašene ekvivalentnim u skladu sa članom 13. Jedinstvenih pravila APTU. Važenje dozvole se suspendira za jednu ili više država ugovornica na koje se odnosi.

5. Dozvola za korišćenje postaje nevažeća ukoliko je željezničko vozilo povučeno iz saobraćaja. O povlačenju iz saobraćaja se obaviještava nadležni organ koji je izdao odobrenje za saobraćaj.

6. Tačke od 1. do 4. primjenjuju se po analogiji na dozvolu za tip.

Član 10b Pravila ocjenjivanja i procedure

1. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja je nadležna za usvajanje dodatnih obavezujućih odredbi u vezi sa ocjenjivanjem i pravilima koja se odnose na procedure za tehničko odobravanje.

2. Osim toga, ne dolazeći na bilo koji način u sukob s odredbama koje je propisala Komisija stručnjaka za tehnička pitanja u skladu sa tačkom 1, države ugovornice ili regionalne organizacije mogu da usvoje (ili zadrže) odredbe u vezi sa obaveznim, detaljnim i nediskriminacijskim procedurama koje se odnose na ocjenjivanje i zahtjeve u vezi sa deklaracijama. Obavjest o tim odredbama se dostavlja Generalnom sekretaru koji o tome obaviještava Komisiju stručnjaka za tehnička pitanja, a objavljuje ih Organizacija.

Član 11. Tehnički sertifikati i deklaracije

1. Odobrenje tipa konstrukcije i odobrenje za saobraćaj dokazuju se odvojenim dokumentima pod sljedećim nazivima:“Dozvola za tip“ i „Dozvola za korišćenje“.

2. Dozvola za tip: a) navodi projektanta i predviđenog proizvođača za tip

konstrukcije željezničkog vozila; b) sadrži tehničku dokumentaciju i dokumentaciju o

održavanju u prilogu; c) ukoliko je potrebno, navodi posebna ograničenja i

uvjete saobraćanja za tip konstrukcije željezničkog vozila i za željeznička vozila koja odgovaraju tom tipu konstrukcije;

d) sadrži jedan ili više izvještaja o ocjenjivanju u prilogu;

e) ukoliko je potrebno, navodi sve izdate deklaracije (o usaglašenosti i verifikaciji) koje se na to odnose;

f) navodi nadležni organ koji je izdao dozvolu, datum izdavanja i sadrži potpis nadležnog organa;

g) ukoliko je potrebno, sadrži rok važenja. 3. Dozvola za korišćenje obuhvata:

a) sve informacije navedene u tački 2, i b) jedan ili više identifikacijskih kodova jednog ili više

vozila obuhvaćenih dozvolom;

c) informacije o imaocu jednog ili više željezničkih vozila obuhvaćenih dozvolom na dan njenog izdavanja;

d) ukoliko je potrebno, rok važenja. 4. Dozvola za korišćenje može obuhvatati grupu

pojedinačnih vozila istog tipa i u tom slučaju informacije zahtjevane u skladu sa tačkom 3. navode se posebno za svako vozilo u grupi, a tehnička dokumentacija sadrži spisak dokumentacije o izvršenim ispitivanjima na svakom vozilu.

5. Tehnička dokumentacija i dokumentacija o održavanju sadrže informacije koje se zahtijevaju u skladu sa odredbama iz JTP.

6. Dozvole se štampaju na jednom od radnih jezika u skladu sa članom 1, tačka 6. Konvencije.

7. Dozvole i deklaracije se izdaju podnositelju zahtijeva. 8. Dozvola za korišćenje se vezuje za predmet. Kada se

vozilo pusti u promet, imalac dozvole za korišćenje (uključujući tehničku dokumentaciju i dokumentaciju o održavanju), ukoliko on nije aktuelni imalac u trenutku korišćenja vozila, bez odlaganja dostavlja dozvolu aktuelnom imaocu, zajedno sa dosijeom o održavanju, i stavlja mu na raspolaganje sva detaljna (dodatna) uputstva u vezi sa eksploatacijom i održavanjem koja su još uvijek u njegovom posjedu.

9. Tačka 8. Primjenjuje se po analogiji na vozila i željeznička sredstva odobrena u skladu sa članom 19, pri čemu je dokumentacija o kojoj je riječ dokumentacija vezana za odobravanje kao i bilo koja druga dokumentacija koja sadrži informacije koje su u cijelosti ili djelimično slične informacijama koje su uključene u zahtjeve za tehničku dokumentaciju, dokumentaciju o održavanju i dosije o održavanju.

Član 12. Jedinstveni obrasci

1. Organizacija propisuje jedinstvene obrasce za dozvole navedene u članu 11, za deklaracije o kojima je donijeta odluka u skladu sa članom 4, tačka 2. i za izvještaj o ocjenjivanju u skladu sa članom 10, tačka 7.

2. Obrasce priprema i usvaja Komisija stručnjaka za tehnička pitanja.

3. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da donese odluku da odobri dozvole i deklaracije izdate na obrascu koji nije propisan Jedinstvenim pravilima, ukoliko on sadrži potrebne informacije u skladu sa članom 11, kako bi te dozvole i deklaracije bile priznate kao ekvivalentna zamjena.

Član 13. Registri

1. Organizacija formira i ažurira registar u vidu banke elektronskih podataka koji sadrži informacije o željezničkim vozilima za koje je izdata dozvola za korišćenje i tipove konstrukcija za koje je izdata dozvola za tip. Registar obuhvata željeznička vozila odobrena za promet u skladu sa članom 19; on može da obuhvata željeznička vozila koja su odobrena samo za nacionalni saobraćaj.

2. Banka podataka takođe obuhvata registar koji sadrži informacije o nadležnim organima i tijelima kojima je nadležnost prenijeta u skladu sa članom 5, kao i akreditirane/priznate kontrolore u skladu sa članom 15, tačka 2.

3. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može odlučiti da u banku podataka uključi druge podatke koji će se koristiti u željezničkom prometu, kao što su informacije u vezi sa


deklaracijama, inspekcijama i održavanjem odobrenih vozila (uključujući i sljedeću predviđenu inspekciju), kao i informacije u vezi sa incidentima i nesrećama i registrima u kojima se navodi šifriranje vozila, lokacijama, željezničkim poduzećima, imaocima, upraviteljima infrastrukture, radionicama, proizvođačima, tijelima nadležnim za održavanje (ECM), itd.

4. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja određuje tehničku i funkcionalnu arhitekturu banke podataka, kao i potrebne podatke, vrijeme i način na koji će se podaci dostavljati, vrstu prava pristupa i ostale administracijske i organizacijske aspekte, uključujući i vrstu strukture baze podataka koja će se primjenjivati. U svakom slučaju, generalni sekretar mora bez odlaganja da bude obaviješten o promjeni imaoca, tijela nadležnog za održavanje, povlačenju iz saobraćaja, zvaničnim imobilizacijama, suspenziji i povlačenju dozvola, deklaracija i drugih dokumenata, kao i o izmjenama izvršenim na vozilu koje odstupaju od odobrenog tipa konstrukcije.

5. U cilju primjene ovog člana, Komisija stručnjaka za tehnička pitanja će uzimati u obzir registre uspostavljene od strane država ugovornica i regionalnih organizacija kako bi se smanjili svi prekomjerni troškovi za zainteresirane strane, kao što su regionalne organizacije, države ugovornice, nadležni organi i industrija. Kako bi se takođe i troškovi za Organizaciju sveli na minimum i u cilju dobijanja koherentnih sistema registara, sve zainteresirane strane će sa Organizacijom usklađivati svoje planove i razvoj registara koji ulaze u polje primjene ovih Jedinstvenih pravila.

6. Podaci registrirani u banci podataka smatraju se prima facie dokazom o tehničkom odobrenju željezničkog vozila.

7. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može odlučiti da troškove formiranja i funkcioniranja banke podataka u cijelosti ili djelimično snose korisnici; dostava i izmjena podataka će biti besplatni, dok se za konsultaciju podataka može odrediti plaćanje takse.

Član 14. Natpisi i oznake

1. Željeznička vozila odobrena za saobraćaj moraju imati: a) oznaku na osnovu koje se jasno vidi da su odobrena

za međunarodni promet u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima, i

b) ostale natpise i oznake propisane u JTP, uključujući i jedinstveni identifikacijski kod(broj vozila).

Nadležni organ koji izdaje odobrenje za saobraćaj dužan je da se uvjeri da je svakom vozilu dodijeljen l fanumerički identifikacijski kod. Taj kod, koji sadrži kod zemlje (prve) države koja je odobrila vozilo, mora da se istakne na svakom vozilu i da se unese u Nacionalni registar vozila (NRV) te države, kao što se to zahtjeva u skladu sa članom 13.

2. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja određuje oznaku predviđenu u tački 1, pod a), kao i prelazne periode tokom kojih željeznička vozila koja su odobrena za međunarodni promet mogu da nose natpise i oznake koji odstupaju od natpisa i oznaka propisanih u tački 1.

Član 15. Održavanje

1. Željeznička vozila i druga željeznička sredstva moraju biti dobro održavana kako bi bila u skladu sa odredbama navedenim u JTP i kako bi ih stalno ispunjavala, kao i da njihovo stanje ne bi ni na koji način uticalo na bezbjednost saobraćaja i ugrožavalo infrastrukturu,

životnu sredinu i zdravlje ljudi tokom vožnje ili njihovog korišćenja u međunarodnom saobraćaju. U tu svrhu, željeznička vozila i druga željeznička sredstva moraju da budu na raspolaganju za servisiranje, inspekcije I održavanje, kao što je propisano u dokumentaciji o održavanju koja je u prilogu dozvole za korišćenje, u JTP, u posebnim uslovima za odobravanje u skladu sa članom 7a i u odredbama navedenim u RID.

2. Svakom vozilu se prije odobrenja za promet ili uporabe na mreži dodijeljuje tijelo nadležno za održavanje (ECM) koje se registrira u banci podataka predviđeno je u članu 13. Tijelo nadležno za održavanje može da bude željezničko preduzeće, upravljač infrastrukture ili imalac. Tijelo nadležno za održavanje, primjenom sistema za održavanje, garantira da vozila čije im je održavanje povjereno mogu potpuno sigurno da saobraćaju. Tijelo nadležno za održavanje može samo da održava vozila ili da koristi usluge radionica za održavanje sa kojima je zaključilo ugovore. Tijelo nadležno za održavanje teretnih kola mora da posjeduje važeći sertifikat izdat od strane spoljnog kontrolora, koji je akreditiran/priznat u jednoj od država ugovornica. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja usvaja dodatna detaljna pravila o sertifikaciji i kontroli tijela nadležnih za održavanje, akreditiranih/priznatih kontrolora, njihovoj akreditaciji/priznavanju, kao i o kontrolama i sertifikatima o kontroli. U tim pravilima se navodi da li su ekvivalentna kriterijima koji se primjenjuju na sistem za sertifikaciju tijela nadležnih za održavanje usvojenim u okviru Europske zajednice ili u državama koje primjenjuju zakonodavstvo zajednice na osnovu međunarodnih sporazuma zaključenih sa Evropskom zajednicom. Navedena pravila, koja obuhvataju takođe i pravila koja se odnose na povlačenje i suspendiranje sertifikata i akreditacija, definiraće se u prilogu ovih Jedinstvenih pravila i činiće njihov sastavni dio.

3. Željezničko preduzeće je odgovorno za bezbjedan saobraćaj svojih vozova i dužno je da vodi računa da se vozila koja prevoze pravilno održavaju. U skladu s tim, tijelo nadležno za održavanje je dužno da osigura da se željezničkom poduzeću stave na raspolaganje pouzdane informacije u vezi s podacima i postupkom održavanja, a željezničko preduzeće je dužno da tijelu nadležnom za održavanje na vrijeme dostavi podatke i informacije u vezi sa eksploatacijom tih vozila i drugih željezničkih sredstava za koje je to tijelo zaduženo.U oba slučaja, ti podaci i informacije se navode u Prilogu navedenom u tački 2.

4. Tijelo nadležno za održavanje vozila koje je odobreno dužno je da vodi i ažurira dosije o održavanju koji se odnosi na vozilo. Dosije se stavlja na raspolaganje nadležnom nacionalnom organu radi kontrole.

5. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da usvoji smjernice ili propise o sertifikaciji i kontrolira dionice za održavanje i o međusobnom priznavanju sertifikata i kontrole. Propisi predviđeni ovom tačkom definiraće se u Prilogu uz ova Jedinstvena pravila i činiće njihov sastavni dio, a objavljuju se na veb stranici Organizacije.

Član 16. Nesreće, incidenti, teška oštećenja

1. U slučaju nesreće, incidenta ili teškog oštećenja željezničkih vozila, sve umiješane strane (upravitelji infrastrukture, imaoci, tijela nadležna za održavanje, zainteresirana željeznička poduzeća i, ako je potrebno, drugi akteri) dužni su da:


a) bez odlaganja poduzmu sve potrebne mjere kako bi omogućili bezbjednost željezničkog saobraćaja, poštovanje životne sredine i zdravlja ljudi, i

b) utvrde uzroke nesreće, incidenta ili teškog oštećenja. 1a Mjerama predviđenim u tački 1. mora da se koordinira. Tu

koordinaciju je dužan da sprovodi upravljač infrastrukture, osim ukoliko nije drugačije propisano važećim odredbama u dotičnoj državi. Pored istrage koju su dužne da sprovedu umiješane strane, država ugovornica može da zahtijeva da se sprovede i neovisna istraga.

2. Smatra se da je vozilo teško oštećeno ukoliko više ne može da se opravi manjom intervencijom koja bi mu omogućila da se priključi kompoziciji voza i da saobraća na sopstvenim točkovima bez opasnosti po promet. Ukoliko popravka može da se izvrši u roku kraćem od sedamdeset i dva sata ili ukoliko su ukupni troškovi manji od 0,18 miliona prava povlačenja, ne smatra se da je došlo do teškog oštećenja.

3. O nesrećama, incidentima, i teškim oštećenjima se odmah obaviještava nadležni organ ili tijelo koje je odobrilo vozilo za saobraćaj. Taj organ ili tijelo može da zahtijeva da se oštećeno vozilo, koje je eventualno već opravljeno, stavi na uvid kako bi se ispitala važnost odobrenja za saobraćaj. Ukoliko je potrebno, postupak odobravanja za promet mora da se ponovi.

4. Države ugovornice vode evidencije, objavljuju izvještaje o istrazi koji obuhvataju njihove zaključke i preporuke, obavještavaju organ zadužen za izdavanje odobrenja i Organizaciju o uzrocima nesreća, incidenata, i teških oštećenja u međunarodnom saobraćaju koja su se desila na njihovoj teritoriji. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da prouči uzroke ozbiljnih nesreća, incidenata, i teških oštećenja u međunarodnom saobraćaju u cilju da, ukoliko je moguće, unaprijedi propise o konstrukciji i eksploataciji željezničkih vozila i drugih željezničkih sredstava navedenih u JTP i može, ako je potrebno, u kratkom roku da naloži državama ugovornicama da suspendiraju predmetne dozvole za korišćenje, dozvole za tip ili izdate deklaracije.

5. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da izradi i usvoji dodatna obavezujuća pravila koja se odnose na istragu nesreća, incidenata i teških oštećenja, zahtjeve u vezi sa neovisnim državnim istražnim organima kao i obrazac i sadržaj izvještaja. Ona takođe može da izmijeni vrijednosti/brojeve predviđene u tački 2. i u članu 2. pod ff).

Član 17. Isključivanje iz prometa i odbijanje vozila

1. Nadležni organ, drugo željezničko poduzeće ili upravitelj infrastrukture ne mogu odbiti ili isključiti iz saobraćaja željeznička vozila kako bi ih spriječili da saobraćaju na kompatibilnim željezničkim infrastrukturama ukoliko su ona u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima, propisima iz JTP, eventualnim posebnim uslovima za odobravanje definiranim od strane organa za odobravanje, kao i propisima o konstrukciji i eksploataciji iz RID.

2. Pravo nadležnog organa da ispita vozilo i da ga isključi iz saobraćaja se ne dovodi u pitanje ukoliko se posumnja u nepoštovanje tačke 1; međutim, trebalo bi što prije izvršiti ispitivanje koje omogućuje da se dobiju precizne informacije, a u svakom slučaju u roku od dvadeset i četiri sata.

3. Međutim, ukoliko država ugovornica ne suspendira ili povuče sertifikat u roku određenom u skladu sa članom 5. tačka 7. ili sa članom 16. tačka 4, druge države ugovornice su ovlašćene da odbiju ili isključe iz prometa jedno ili više predmetnih vozila.

Član 18. Nepoštovanje propisa

1. Izuzimajući tačku 2. i član 10a, tačka 4, pod c), pravne posljedice koje proisteknu iz nepoštovanja ovih Jedinstvenih pravila i JTP reguliraju se važećim odredbama u državi ugovornici čiji je nadležni organ dodijelio prvo odobrenje za saobraćaj, uključujući i pravila koja se odnose na sukob zakona.

2. Posljedice u oblasti građanskog i krivičnog prava koje proisteknu iz nepoštovanja ovih Jedinstvenih pravila i JTP reguliraju se, što se tiče infrastrukture, važećim odredbama u državi ugovornici u kojoj upravljač infrastrukture ima sjedište, uključujući i pravila koja se odnose na sukob zakona.

Član 19. Prelazne odredbe

1. Član 3. tačka 1. se primjenjuje na unaprijeđena, obnovljena i postojeća vozila. Prelazne odredbe navedene u ovom članu odnose se na vozila koja su odobrena za međunarodni saobraćaj u skladu sa RIV i RIC ili drugim mjerodavnim međunarodnim sporazumima i koja su u skladu sa tim obilježena.

2. Na dan stupanja na snagu ovih Jedinstvenih pravila, postojeća vozila sa oznakama RIV ili RIC, koje dokazuju njihovu usaglašenost sa tehničkim odredbama sporazuma RIV 2000 (izdanje revidovano 1. januara 2004. godine) ili sporazuma RIC, odobrena od jedne države ugovornice, smatraju se odobrenim za promet na mrežama država ugovornica pod uvjetom da su kompatibilna sa željezničkim infrastrukturama (što se određuje oznakama na vagonu).

2a Postojeća vozila koja nemaju oznake RIV ili RIC, već su odobrena za promet i obilježena u skladu sa bilateralnim ili multilateralnim sporazumima između država ugovornica o kojima je Organizacija obavještena, takođe se smatraju odobrenim za saobraćaj na mrežama koje pokriva predmetni sporazum.

3. Prelazno odobrenje u skladu sa tač. 2 i 2a važi sve dok vozilu ne zatreba novo odobrenje u skladu sa članom 10, tačka 11.

4. Natpisi RIV, RIC ili druge oznake na vozilu prihvaćene od strane Komisije stručnjaka za tehnička pitanja, kao i podaci sačuvani u bazi podataka predviđeni članom 13, smatraju se dovoljnim dokazima o odobravanju. Svaka nedozvoljena izmjena ove oznake se smatra prevarom i podliježe sudskom gonjenju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

5. Bez obzira na ovu prelaznu odredbu, vozilo i njegova dokumentacija moraju da budu u skladu sa važećim odredbama JTP u vezi sa obilježavanjem i održavanjem; takođe mora da se garantira usaglašenost sa važećim odredbama RID, gdje je to potrebno. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može također da donese odluku da odredbe koje se odnose na sigurnost, unijete u JTP, moraju da se poštuju u određenom roku, nezavisno od bilo koje prelazne odredbe.

6. Postojeća vozila koja ne spadaju u polje primjene tač. 2. i 2a, mogu da budu odobrena za promet na osnovu zahtjeva podnijetog nadležnom organu. Nadležni organ može da zahtjeva da podnosilac zahtijeva dostavi dodatne tehničke informacije, odnosno analizu rizika i/ili ispitivanja vozila, prije izdavanja dodatnog odobrenja za promet. Međutim, nadležni organi su dužni da u punoj mjeri uzmu u obzir tabelu ekvivalentnosti navedenu u članu 13. Jedinstvenih pravila APTU.

7. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može usvojiti druge prelazne odredbe.


Član 20. Sporovi

Sporove koji se odnose na tehničko odobravanje željezničkih vozila i drugih željezničkih sredstava namjenjenih za korišćenje u međunarodnom saobraćaju može da riješava Komisija stručnjaka za tehnička pitanja, ukoliko se ne riješe putem neposrednih pregovora između umiješanih strana. Takvi sporovi takođe mogu da se vode pred arbitražnim sudom, u skladu sa procedurom navedenom u Dijelu V Konvencije.

Na temelju članka 8. Zakona o željeznicama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 52/05), odredbi Instrukcije za sigurnost i interoperabilnost željezničkog sustava ("Službeni glasnik BiH", br. 11/12), odredbi Konvencije COTIF, te Odluke o davanju saglasnosti za ratifikaciju protokola o izmjenama Konvencije o međunarodnom željezničkom prijevozu - COTIF ("Službeni glasnik BiH", - Međunarodni ugovori br. 2/06)", Regulatorni odbor željeznica BiH, propisuje

NAPUTAK O PRIMJENI JEDINSTVENIH PRAVILA O

TEHNIČKOM PRIJEMU ŽELJEZNIČKIH VOZNIH SREDSTAVA I JEDINSTVENIH PRAVILA O PRIZNAVANJU TEHNIČKIH STANDARDA I

USVAJANJU JEDINSTVENIH TEHNIČKIH PROPISA KOJI SE PRIMJENJUJU NA ŽELJEZNIČKA VOZNA

SREDSTVA NAMIJENJENIH ZA KORIŠTENJE U MEĐUNARODNOM PRIJEVOZU

Članak 1. (Predmet Naputka)

Ovim Naputkom vrši se objava Jedinstvenih pravila o tehničkom prijemu željezničkih voznih sredstava i Jedinstvenih pravila o priznavanju tehničkih standarda i usvajanju jedinstvenih tehničkih propisa koji se primjenjuju na željeznička vozna sredstva namijenjenih za korištenje u međunarodnom prijevozu, u svrhu njihove obvezne primjene u željezničkom sistemu Bosne i Hercegovine.


Ovim Naputkom potvrđuju se procedure prema kojim se željeznička vozila i druga željeznička sredstva odobravaju za kretanje ili uporabu u međunarodnom prometu odnosno utvrđuje se postupak priznavanja tehničkih standarda i usvajanje tehničkih propisa (JTP) za željeznička sredstva koja su namijenjena za korištenje u međunarodnom prometu, iz Jedinstvenih pravila o tehničkom prijemu željezničkih voznih sredstava i Jedinstvenih pravila o priznavanju tehničkih standarda i usvajanju jedinstvenih tehničkih propisa koji se primjenjuju na željeznička vozna sredstva namijenjenih za korištenje u međunarodnom prijevozu, a koja su sastavni dio ovog Naputka.

Članak 3. (Prilozi)

Sastavnim dijelovima ovog Naputka smatraju se: Prilog I APTU (dodatak F konvencije COTIF-a 1999) pod

nazivom Jedinstvena pravila o priznavanju tehničkih standarda i usvajanju jedinstvenih tehničkih propisa koji se primjenjuju na željeznička vozna sredstva namijenjenih za korištenje u međunarodnom prijevozu sa prilozima:

- Aneks 1 - A JP APTU (osnovni zahtjevi) - Aneks 1 - B JP APTU (podsustavi) - Aneks 1 - C JP APTU (tehnička dokumentacija) i - Aneks 1 - E JP APTU (tijelo za usuglašavanje -

kvalifikacije i neovisnost)

i Prilog II ATMF (dodatak G konvencije COTIF-a 1999) pod nazivom Jedinstvena pravila o tehničkom prijemu željezničkih voznih sredstava koja se koriste u međunarodnom prijevozu.


Ovaj Naputak stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a objavit će se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta BiH.


Doboj



JEDINSTVENA PRAVILA O PRIZNAVANJU TEHNIČKIH STANDARDA I USVAJANJU

JEDINSTVENIH TEHNIČKIH PROPISA KOJI SE PRIMJENJUJU NA ŽELJEZNIČKA VOZNA SREDSTVA NAMIJENJENA ZA KORIŠTENJE U MEĐUNARODNOM

PRIJEVOZU (APTU-DODATAK F KONVENCIJE)


Ovim Jedinstvenim pravilima utvrđuje se postupak priznavanja tehničkih standarda i usvajanje Jedinstvenih tehničkih propisa (JTP) za željeznička sredstva koja su namijenjena za korištenje u međunarodnom prometu.


Za svrhe ovih Jedinstvenih pravila, njihovih priloga i JTP, pored izraza definiranih u članku 2. ATMF, izraz:

a) "putnička kola" označava željezničko vozilo koje je namijenjeno za prijevoz putnika a nije opremljeno sredstvom za vuču; ovaj naziv obuhvaća i prtljažna kola namijenjena za prijevoz u putničkom vlaku;

b) "projekt u poodmakloj fazi izrade" označava svaki projekt čija je faza planiranja/izgradnje dosegla takvu razinu da bi svaka izmjena tehničkih zahtjeva bila neprihvatljiva za dotičnu državu članicu. Takva prepreka može biti pravne, ugovorne, gospodarske, financijske, društvene ili ekološke prirode i treba adekvatno da se obrazloži;

c) "zamjena u okviru održavanja" označava svaku zamjenu komponenti dijelovima koji imaju iste funkcije i performanse u okviru preventivnog i korektivnog održavanja;

d) "tehnički propis" označava ona pravila, koja nisu tehnički standardi, uključena u JTP, a koja se odnose na gradnju, eksploataciju, održavanje, sigurnost ili na neki postupak u vezi sa željezničkim sredstvima;

e) "tehnički standard" označava dobrovoljni standard usvojen od strane priznatog nacionalnog ili međunarodnog tijela za standardizaciju sukladno važećim postupkom;

f) "vučno vozilo" označava željezničko vozilo opremljeno sredstvom za vuču;

g) "teretna kola" označava željezničko vozilo koje nije opremljeno sredstvom za vuču i koje je namijenjeno za prijevoz robe.

Članak 3. (Cilj)

(1) Priznavanje tehničkih standarda za željeznička sredstva i usvajanje jedinstvenih tehničkih propisa (JTP) koji se primjenjuju na željeznička sredstva imaju sljedeće za cilj:


a) olakšavanje slobodnog prometa vozila i slobodnog korištenja drugih željezničkih sredstava u međunarodnom prometu;

b) doprinos osiguranju sigurnosti, učinkovitosti i dostupnosti u međunarodnom prometu;

c) vođenje računa o zaštiti okoliša i javnog zdravlja. (2) Prilikom priznavanja tehničkih standarda ili usvajanja JTP,

uzimat će se u obzir samo oni koji su urađeni na međunarodnoj razini.

(3) U onoj mjeri u kojoj je moguće: a) treba osigurati interoperabilnost tehničkih sustava i

komponenata koji su neophodni za međunarodni promet;

b) tehnički standardi i JTP su vezani za funkcionalne karakteristike; u slučaju potrebe, obuhvaćat i varijante.

Članak 4. (Izrada tehničkih standarda i propisa)

(1) Izrada tehničkih standarda za željeznička sredstva i standardizacija industrijskih proizvoda i procedura spadaju u nadležnost priznatih nacionalnih i međunarodnih tijela za normizaciju.

(2) Izrada JTP, na temelju zahtjeva podnijetih sukladno članku 6, spada u nadležnost Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja kojoj u radu pomažu odgovarajuće radne skupine i Glavni tajnik.

Članak 5. (Priznavanje tehničkih standarda)

(1) Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja donosi odluku o priznavanju tehničkog standarda ili njegovih određenih dijelova sukladno s postupkom navedenim u čl. 16, 20. i 33. točka 6. Konvencije. Odluke stupaju na snagu sukladno članku 35. toč. 3. i 4. Konvencije.

(2) Zahtjev za priznavanje tehničkog standarda može podnijeti: a) bilo koja država ugovornica; b) bilo koja regionalna organizacija definirana člankom

2, pod x) iz ATMF; c) bilo koje nacionalno ili međunarodno tijelo za

standardizaciju koje je zaduženo za standardizaciju u domeni željeznice; uzima se u obzir članak 3. točka 2;

d) bilo koje reprezentativno međunarodno udruženje, za čije članove je neophodno postojanje tehničkih standarda za željeznička sredstva iz razloga sigurnosti i ekonomičnosti u realizaciji njihovog poslovanja.

(3) Reference priznatih tehničkih standarda objavljuje Generalni tajnik na web stranici Organizacije. Nakon što se referenca objavi, smatra se da je tehnički standard usuglašen s odgovarajućim JTP.

(4) Primjena priznatih tehničkih standarda je dobrovoljna međutim, standard ili neki njegov dio može postati obvezan na temelju odredbi sadržanih u JTP.

Članak 6. (Usvajanje jedinstvenih tehničkih propisa)

(1) Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja donosi odluku o usvajanju JTP ili odredbe kojom se on mijenja sukladno s postupkom navedenim u čl. 16, 20. i 33, točka 6. Konvencije. Odluke stupaju na snagu shodno članu 35, toč. 3. i 4. Konvencije.

(2) Zahtjev za usvajanje JTP ili odredbe kojom se on mijenja sukladno točki 1. može podnijeti: a) bilo koja država ugovornica; b) bilo koja regionalna organizacija definirana člankom

2, pod x) ATMF; c) bilo koje reprezentativno međunarodno udruženje, za

čije članove je neophodno postojanje tehničkih

standarda za željeznička sredstva iz razloga sigurnosti i ekonomičnosti u realizaciji njihovog poslovanja.

Članak 7. (Oblik zahtjeva)

Zahtjeve navedene u čl. 5. i 6. treba dostaviti Glavnom tajniku i uputiti na adresu Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja na jednom od radnih jezika, sukladno članku 1, točka 6. Konvencije. Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja može odbaciti zahtjev ukoliko ga smatra nepotpunim, nepreciznim, nepravilno obrazloženim ili neopravdanim. Zahtjev treba sadržavati procjenu društvenih, ekonomskih i ekoloških posljedica.

Članak 7a (Procjena posljedica)

(1) Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja donosi odluku nakon što razmotri obrazloženja dostavljena od strane podnositelja zahtjeva.

(2) U ocjeni se navodi moguć utjecaj na sve države ugovornice, operatere i druge sudionike na koje se to odnosi. Ukoliko zahtjev ima neke druge utjecaje na JTP, osim onih izravno navedenih u zahtjevu, te utjecaje treba također uzeti u obzir.

(3) Sve zainteresirane osobe sudjeluju u ocjenjivanju tako što besplatno dostavljaju zahtjevane podatke, osim ukoliko ti podaci nisu zaštićeni pravom intelektualnog vlasništva.

Članak 8. (JTP)

(1) Usvojeni JTP se objavljuju na web stranici Organizacije. (2) U principu, svaki podsustav se regulira jednim JTP. Po

potrebi, jedan podsustav može biti pokriven s više JTP, a jedan JTP može pokrivati više podsustava.

(2a) JTP se primjenjuju na nove podsustave. Također se primjenjuju na postojeći podsustav ako se on renovira ili unaprijedi sukladno strategiji prelaska s jednog sustava na drugi navedenom u točki 4. pod f.

(3) Po završetku postupka obavješćivanja predviđenog člankom 35. toč. 3. i 4. Konvencije, a najmanje mjesec dana prije stupanja na snagu, Glavni tajnik objavljuje na web stranici Organizacije. a) usvojena JTP o kojima je dostavljeno obavještenje; b) datum njegovog stupanja na snagu; c) popis država potpisnica od koje se primjenjuje; d) ažuriran popis JTP i datume njihovog stupanja na

snagu. (4) U onoj mjeri u kojoj je to potrebno kako bi se ostvario cilj

određen u članku 3, u JTP koji se odnose na podsustave treba najmanje: a) navesti predviđeno polje primjene (dio mreže ili

vozila, podsustav ili dio podsustava); b) odrediti osnovne zahtjeve za svaki predmetni

podsustav i njegove sučelja s ostalim sustavima; c) odrediti tehničke i funkcionalne specifikacije koje

treba poštivati svaki podsustav i njegove sučelja s drugim podsustavima. Po potrebi, te specifikacije mogu razlikovati ovisno od upotrebe podsustava, primjerice ovisno od kategorije pruge, čvorova i/ili vozila;

d) odrediti elemente konstrukcije ili sastavne dijelove interoperabilnosti i sučelja koje treba obuhvatiti tehnički standardi i koji su neophodni za postizanje interoperabilnosti u željezničkom sustavu;

e) navesti, za svaki predmetni slučaj, postupke koji se primjenjuju pri ocjenjivanju usklađenosti s odredbama JTP. Ti postupci se temelje na modulima za ocjenjivanje usklađenosti definiranim u općem JTP navedenom u točki 8;


f) navesti strategiju za provedbu JTP. Posebno je potrebno da se odrede faze kroz koje treba da se prođe kako bi se postupno prešlo s postojeće situacije do konačne situacije, u kojoj je udovoljavanje JTP pravilo; za svaku fazu treba predvidjeti odgovarajuće prijelazne odredbe, i

g) navesti profesionalne kvalifikacije za odgovarajuće osoblje, kao i zdravstvene i sigurnosne uvjete na radu koji se zahtijevaju pri eksploataciji i održavanju predmetnog podsustava, kao i pri provođenju JTP.

(5) Svaki JTP treba da se izradi na temelju mišljenja postojećeg podsustava i kao cilj, koji može postići postupno i u okviru primjerenog roka, treba navesti jedan ili više podsustava. Sukladno tome, postupno usvajanje JTP i udovoljavanje njima omogućuju postupno postizanje interoperabilnosti željezničkog sustava.

(6) JTP treba na odgovarajući način sačuvati kompatibilnost postojećeg željezničkog sustava svake države ugovornice. U svrhu ostvarenja ovog cilja, u svakom JTP može predvidjeti odredba o "posebnim slučajevima" koji se primjenjuju u jednoj ili više država ugovornica u domeni mreže i vozila; posebnu pozornost treba obratiti na tovarni profil, širinu kolosijeka ili udaljenost između kolosijeka i na vozila čije je polazno ili odredišno mjesto u trećim zemljama. Za svaki poseban slučaj, JTP će utvrditi pravila za uvođenje elemenata navedenih u točki 4., od c) do g).

(7) Ako se određeni tehnički aspekti koji odgovaraju osnovnim zahtjevima ne mogu eksplicitno pokriti sa JTP, onda će oni jasno biti označeni kao "otvorena pitanja".

(8) Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja može usvojiti JTP koji se ne odnose na podsustave, poput opće odredbe, osnovni zahtjevi ili moduli za ocjenjivanje usklađenosti.

(9) JTP se rade u formatu sa dvije kolone. Tekst ispisan cijelom širinom, bez stupaca, je identičan odgovarajućem tekstu iz Tehničkih specifikacija interoperabilnosti (TSI) Europske zajednice. Tekst koji je podijeljen na dvije kolone je različit za JTP i u odgovarajući TSI ili drugi odgovarajući propis Europske zajednice. Tekst u lijevoj koloni je tekst JTP (propis OTIF), a tekst u desnom stupcu je tekst TSI Europske zajednice. Sasvim desno se naznačava TSI reference.

Članak 8a (Nedostaci u JTP)

(1) Ako Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja sazna da usvojeni JTP sadrži greške ili nedostatke, uključujući i slučaj da usvojeni JTP ne ispunjava u potpunosti temeljne zahtjeve, Povjerenstvo će poduzeti odgovarajuće mjere koje uključuju: a. odluku da li predmetni JTP treba da se izmijeni

sukladno čl. 6 i 8, i b. preporuke za opravdana privremena rješenja.

(2) Države ugovornice, regionalne organizacije i tijela za ocjenjivanje usklađenosti imaju obvezu bez odgode obavijeste glavnog tajnika o svim uočenim pogreškama i nedostacima u JTP.

Članak 9. (Izjave)

(1) Svaka država može, u roku od četiri mjeseca počevši od dana dostavljanja obavještenja od strane Generalnog tajnika o odluci Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja, podnijeti glavnom tajniku obrazloženu izjavu prema kojoj ta država neće ili će samo djelomično primjenjivati priznate tehničke standarde, odnosno usvojene JTP po pitanju željezničke infrastrukture, koja se nalazi na njenoj teritoriji i po pitanju prometa na toj infrastrukturi.

(2) Države članice koje su dale izjavu sukladno točki 1. ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja broja država koje moraju uložiti prigovor sukladno članku 35. točka 4. Konvencije da neka odluka Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja ne bi stupila na snagu.

(3) Država koja je dala izjavu sukladno točki 1. može u bilo kojem trenutku da je povuče obavještavajući o tome glavnog tajnika. Ovo povlačenje izjave počeće važiti Od prvog dana drugog mjeseca koji slijedi po obavještavanju.

Članak 10. (Ukidanje tehničkog jedinstva)

Stupanjem na snagu, u svim državama potpisnicama Međunarodne konvencije o Tehničkom jedinstvu željeznica, koja je potpisana u Bernu, 21. listopada 1882. godine, u verziji iz 1938. godine, JTP usvojeni od strane Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja sukladno članku 6. točka 1. ukidaju navedenu Konvenciju.

Članak 11. (Prvenstvo JTP)

(1) Po stupanju na snagu JTP usvojenih od strane Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja sukladno članku 6, točka 1, tehnički standardi i JTP u odnosima između država ugovornica imaju prvenstvo nad odredbama Međunarodne konvencije o Tehničkom jedinstvu željeznica koja je potpisana u Bernu, 21. listopada 1882. godine, u verziji iz 1938. godine.

(2) Po stupanju na snagu JTP, usvojenih od strane Povjerenstva stručnjaka za tehnička pitanja sukladno članku 6. točka 1. ova Jedinstvena pravila, kao i tehnički standardi i JTP, u državama ugovornicama imaju prvenstvo u odnosu na tehničke odredbe: a) Pravilnika o uzajamnoj uporabi putničkih i prtljažnih

kola u međunarodnom prijevozu (RIC); b) Pravilnika o uzajamnoj uporabi teretnih kola u

međunarodnom prijevozu (RIV).

Članak 12. (Nacionalni tehnički zahtjevi)

(1) Države stranke vode računa o tome da obavijeste glavnog tajnika o svojim nacionalnim tehničkim zahtjevima koji se primjenjuju na željeznička vozila i druga željeznička sredstva. Generalni tajnik objavljuje te zahtjeve u banci podataka navedenoj u članku 13. Jedinstvenih pravila ATMF. Ta informacija se dostavlja glavnom tajniku u roku od tri mjeseca nakon stupanja na snagu revidiranih Jedinstvenih pravila. Takav zahtjev može ostati na snazi samo dok on ili analogni zahtjev ne stupi na snagu usvajanjem propisa sukladno prethodnim člancima. Država ugovornica može u svakom trenutku povući svoju privremenu odredbu obaviještavajući o tome glavnog tajnika.

(2) Kada se JTP usvoji ili izmijeni, država ugovornica treba osigurati da Generalni tajnik bude obaviješten (s obrazloženjem) o nacionalnim tehničkim zahtjevima navedenim u točki 1. koji i dalje trebaju poštivati kako bi se jamčila tehnička kompatibilnost između vozila i njene mreže; ti zahtjevi obuhvaćaju nacionalna pravila koja se primjenjuju na "otvorena pitanja" u tehničkim propisima i na posebne slučajeve navedene u tehničkom propisu. Dostavljeno obavještenje sadrži naznaku o jednom ili više "otvorenih pitanja" i / ili jednom ili više "posebnih slučajeva" u JTP na koje se odnosi svaki nacionalni tehnički zahtjev. Nacionalni tehnički zahtjevi ostaju važeći samo ukoliko Generalni sekretar dobije obavijest u roku od šest mjeseci


počevši od dana stupanja na snagu predmetnog tehničkog propisa ili izmjene koja je u njemu izvršena.

(3) Dostavljeno obavještenje sadrži integralni tekst nacionalne tehničke odredbe na službenom jeziku države ugovornice, kao i naslov i sažetak na jednom od službenih jezika OTIF.

Članak 13. (Tablice ekvivalentnosti)

(1) Kako bi se ocjenjivanje usklađenosti, a samim tim i troškovi vezani za podnošenje zahtjeva za tehničko odobravanje sveli na minimum, nacionalni tehnički zahtjevi iz članka 12. klasificiraju se sukladno spiskom parametara i načela definiranih u prilogu uz ova Jedinstvena pravila. Za provođenje klasifikacije je odgovorna Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja. Države članice i regionalne organizacije surađuju s Povjerenstvom stručnjaka za tehnička pitanja i Generalnim tajnikom u izvršenju ovog zadatka.

(2) Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja može izvršiti reviziju priloga uzimajući u obzir iskustvo stečeno pri uzajamnom prihvaćanju vozila u državama potpisnicama.

(3) Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja vodi računa o izradi referentnog dokumenta koji sadrži reference svih nacionalnih tehničkih zahtjeva o kojima je dostavljeno obavještenje. Taj dokument u kojem se također navode i mjerodavne odredbe JTP i odgovarajućih TSI (članak 8, točka 9), biće objavljen i ažuriran na web stranici Organizacije.

(4) Uzimajući u obzir mišljenje zainteresiranih država ugovornica i uključenih regionalnih organizacija, Povjerenstvo stručnjaka za tehnička pitanja može odlučiti da proglasi ekvivalentnost, po pitanju željezničke sigurnosti: a) između nacionalnih tehničkih zahtjeva različitih

država ugovornica; b) između odredbi JTP i odgovarajućih odredbi TSI; c) između nacionalnih tehničkih zahtjeva jedne ili više

država ugovornica i odredbi JTP i/ili odredbi TSI. Proglašena ekvivalentnost će biti navedena u tablici

ekvivalentnosti u referentnom dokumentu navedenom u točki 3.

ANEKS PARAMETRI KOJE TREBA PROVJERITI GLEDE

TEHNIČKIM ODOBRAVANJE VOZILA KOJA NISU SUKLADNO JTP I KLASIFIKACIJA NACIONALNIH

TEHNIČKIH ZAHTJEVA 1. SPISAK PARAMETARA

1.1. Opća dokumentacija Opća dokumentacija (koja obuhvaća opis novog,

renoviranog ili unaprijeđenog vozila i njegovu predviđenu uporabu, informacije o konstrukciji, popravcima, eksploataciji i održavanju, tehničku dokumentaciju, itd.). 1.2. Konstrukcija i mehanički dijelovi

Mehanički integritet i sučelja između vozila (uključujući vučno-odbojnu opremu, prelaznice), čvrstoća konstrukcije vozila i njegove opreme (na primjer, sjedišta), granica tovarenja, pasivna sigurnost (uključujući unutarnju i vanjsku otpornost na udare). 1.3 Interakcije između vozila/kolosijeka i tovarnog profila:

Sučelja u odnosu na infrastrukturu (uključujući i statičko i dinamičko ponašanje, zazore i tolerancije, tovarni profil, trčeći strojeve, itd.). 1.4 Kočiona oprema

Uređaji za kočenje (uključujući protukliznu zaštitu, naredbu za kočenje, ponašanje kočnice pri eksploataciji, osiguravanju od samopokretanja i kočenju u slučaju opasnosti).

1.5 Uređaji koji se odnose na putnike Instalacije koje se koriste za putnike i prostor koji okružuje

putnike (uključujući prozore i vrata putničkih kola, posebne zahtjeve za osobe sa smanjenom sposobnošću kretanja, itd.). 1.6 Uvjeti okoliša i aerodinamički učinci:

Utjecaj okoliša na vozilo i utjecaj vozila na okoliš (uključujući i aerodinamičke uvjete, sučelja između vozila i pružnog dijela željezničkog sustava, s jedne strane, i vozila i vanjskog okruženja, s druge strane). 1.7 Vanjska upozorenja, oznake, zahtjevi po pitanju

funkcioniranja i integriteta softvera Vanjska upozorenja, oznake, funkcije i integritet softvera,

primjerice funkcije koje se odnose na sigurnost i utječu na ponašanje vlaka, uključujući i prijenos informacija kroz vlak. 1.8 Ugrađeni izvori napajanja energijom i kontrolni sustavi:

Pogonski, energetski i upravljački sustavi, interfejsi između vozila i infrastrukture za snabdijevanje energijom, kao i svi oblici elektromagnetske kompatibilnosti. 1.9 Instalacije namijenjene osoblju, interfejsi i okruženje:

Ugrađene instalacije, interfejsi, radni uvjeti i okruženje osoblja (uključujući i upravljačnice, sučelje mašinovođa-mašina). 1.10 Protupožarna zaštita i evakuacija 1.11 Servisiranje

Ugrađene instalacije i interfejsi i za servisiranje. 1.12 Kontrola, upravljanje i signalizacija u vlaku

Sva oprema u vlaku koja služi za sigurnost, upravljanje i kontrolu kretanja vlakova koji imaju dozvolu za saobraćanje na mreži i njezini utjecaji na pružni dio željezničkog sustava. 1.13 Specifični zahtjevi vezani za eksploataciju

Specifični zahtjevi vezani za eksploataciju vozila (uključujući otežane uvjete, otklanjanje smetnji na vozilima, itd.). 1.14 Komponente vezane za robu

Zahtjevi i okruženje specifično za robu (uključujući i postrojenja koja su specijalno potrebna za opasnu robu).

Objašnjenja i primjeri navedeni u kurzivu u gornjem tekstu služe samo kao informacija i nisu definicije parametara.

2. KLASIFIKACIJA NACIONALNIH TEHNIČKIH ZAHTJEVA

Nacionalni tehnički zahtjevi koji se odnose na parametre navedene u odjeljku 1. pripadaju jednoj od tri sljedeće skupine. To se ne odnosi na pravila i ograničenja koja su strogo lokalnog karaktera; njihova verifikacija uključuje kontrole koje se provode prema međusobnom sporazumu između željezničkih poduzeća i upravljača infrastrukture.

Skupina A Skupina A obuhvaća: - međunarodne standarde, - nacionalne propise koji se smatraju ekvivalentnim

nacionalnim propisima drugih država članica po pitanju željezničke sigurnosti, i

- nacionalne propise koji se smatraju ekvivalentnim odredbama JTP i/ili TSI po pitanju željezničke sigurnosti.

Skupina B Skupina B obuhvaća sve propise koji ne spadaju u Skupinu

A ili Skupinu C, ili koje još uvijek nije moguće smjestiti u jednu od ovih skupina.

Skupina C Skupina C obuhvaća propise vezane za tehničke

karakteristike infrastrukture koji su nužni kako bi se jamčila bezbjedna i interoperabilne upotreba na predmetnoj mreži (na primjer tovarni profil).

Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 202


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 204


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 206


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 208


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 210


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 212


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 214


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



JEDINSTVENA PRAVILA O TEHNIČKOM PRIJAMU ŽELJEZNIČKIH VOZNIH SREDSTAVA KOJA SE

KORISTE U MEĐUNARODNOM PRIJEVOZU (ATMF–DODATAK G KONVENCIJE)

Član 1. Područje primjene

Ovim jedinstvenim pravilima utvrđuje se procedura prema kojoj se željeznička vozila i druga željeznička sredstva odobravaju za kretanje ili uporabu u međunarodnom prometu.

Član 2. Definicije

Za svrhe ovih Jedinstvenih pravila i njihovih (budućih) priloga, Jedinstvenih pravila APTU i njihovih priloga i APTU jedinstvenih tehničkih propisa (JTP), primijenjuju se sljedeće definicije:

a) „nezgoda“ označava neželjeni ili nenamjerni iznenadni događaj ili poseban niz takovih događaja sa štetnim posljedicama; nezgode se dijele u sljedeće kategorije: sudari, iskliznuća, nezgode na cestovnim prelazima na razini, nezgode u kojima su stradala lica izazvane voznim sredstvima u pokretu, požari i ostalo;

b) „odobrenje tipa vozila“ označava odobreno pravo kojim nadležni organ odobrava tip konstrukcije željezničkog vozila, kao osnovu za odobravanje za promet onih vozila koja odgovaraju tom tipu konstrukcije;

c) „odobrenje za promet“ označava odobreno pravo kojim nadležni organ odobrava svako željezničko vozilo ili drugo željezničko sredstvo za uporabu u međunarodnom prometu;

d) „Komisija stručnjaka za tehnička pitanja“ označava Komisiju predviđenu članom 13. točka 1, pod g) Konvencije;

dа) „naručilac“ označava bilo koji javni ili privatni subjekt koje naručuje projektiranje i/ili konstrukciju, obnovu ili unapređenje podsustava. Taj subjekt može da bude željezničko poduzeće, upravitelj infrastrukture ili imalac, odnosno nosilac koncesije koji je odgovoran za izvođenje projekta;

e) „država ugovornica“ označava državu članicu Organizacije koja nije dala izjavu glede ovih Jedinstvenih pravila sukladno članu 42. točki 1, prva rečenica Konvencije;

f) „deklaracija“ označava dokaz o cjelovitoj ili djelomičnoj evaluaciji izvršenoj kako bi se potvrdilo da je vozilo, tip konstrukcije ili element konstrukcije sukladan odredbama Jedinstvenih pravila APTU i njihovim JTP (uključujući i važeće posebne slučajeve, kao i važeće nacionalne zahtjeve u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU).

g) „element konstrukcije“ ili „sastavni dio“ označava svaku osnovnu komponentu, skupinu komponenti, kompletnu opremu ili ugradne grupe opreme koja je ugrađena ili je namijenjena za ugrađivanje u željezničko vozilo, druga željeznička sredstva ili infrastrukturu; pojam „element konstrukcije“ obuhvata istodobno materijalna i nematerijalna sredstva, kao što je softver;

h) „tijelo nadležno za održavanje“ (ECM) označava tijelo nadležno za održavanje vozila koje je kao takovo upisano u registar vozila u skladu sa članom 13; ova definicija se takođe primjenjuje i na druga željeznička sredstva;

i) „osnovni zahtjevi“ označavaju sve uvjete definirane Jedinstvenim pravilima APTU koje moraju da ispune željeznički sustav, podsustavi i sastavni dijelovi interoperabilnosti, uključujući i interfejs;

j) „incident“ označava svaki događaj koji ne spada u nezgode ili teške nezgodne slučajeve, a vezan je za prometovanje vlakova i utiče na sigurnost prometa;

k) „upravitelj infrastrukture“ označava poduzeće ili organ vlasti koji upravlja željezničkom infrastrukturom;

l) „međunarodni promet“ označava kretanje željezničkih vozila na željezničkim tračnicama preko teritorija najmanje dvije države ugovornice;

m) „istraga“ označava postupak u cilju spriječavanja nezgoda i incidenata koji obuhvata sakupljanje i analizu informacija, izvođenje zaključaka, uključujući i određivanje uzroka (radnje, propusti, događaji, uvjeti, ili kombinacija tih uzroka koja je dovela do nezgode ili incidenta) i, ukoliko je potrebno, formuliranje preporuka glede sigurnosti;

n) „imalac“ označava lice ili subjekt koji, budući da je vlasnik vozila ili ima pravo korišćenja vozila, koristi vozilo kao transportno sredstvo i kao takovo je upisano u registar vozila predviđen članom 13;

o) „dokumentacija o održavanju“ označava dokumenta kojima se definiraju zadaci vezani za pregled i održavanje koji moraju da se izvrše na vozilu (tipu vozila) ili drugim željezničkim sredstvima, utvrđena u skladu sa pravilima i specifikacijama iz JTP, uključujući eventualne posebne slučajeve i prijavljene nacionalne važeće tehničke zahtjeve, u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU;

p) „dosije o održavanju“ označava dokumentaciju koja se odnosi na odobreno vozilo ili drugo željezničko sredstvo, i koja sadrži podatke o njihovom korišćenju, kao i o radovima u svezi održavanja i pregleda koji su na njima izvršeni;

q) „mreža“ označava tračnice, postaje, terminale i sve vrste fiksne opreme koja je potrebna da se postigne sigurno i kontinuirano funkcioniranje željezničkog sustava;

r) „otvorena pitanja“ označavaju tehničke aspekte vezane za temeljne zahtjeve koji nisu eksplicite obuhvaćeni jedinstvenim tehničkim propisima (JTP);

s) „ostala željeznička sredstva“ označavaju sva pokretna željeznička sredstva namijenjena za uporabu u međunarodnom prometu koja ne spadaju u željeznička vozila;

t) „željezničko poduzeće“ označava privatno ili javno poduzeće: - koje je ovlašćeno da prevozi putnike ili robu

željeznicom i koje osigurava vuču ili - koje pruža samo usluge vuče;

u) „željeznička infrastruktura“ (ili samo „infrastruktura“) označava skup željezničkih tračnica i fiksnih instalacija potrebnih za osiguravanje kompatibilnosti sa željezničkim vozilima i drugim željezničkim sredstvima odobrenim sukladno ovim Jedinstvenim pravilima, kao i za sigurno kretanje tih vozila i ostalih željezničkih sredstava;

v) „željeznička sredstva“ označavaju željeznička vozila, ostala željeznička sredstva i željezničku infrastrukturu;


w) „željezničko vozilo“ označava vozilo koje može da se kreće na sopstvenim kotočima na tračnicama, sa ili bez vuče;

x) „regionalna organizacija“ označava organizaciju definiranu članom 38. Konvencije u okviru ekskluzivne nadležnosti koju su joj prenijele države ugovornice;

y) „obnova“ označava sve veće radove na zamjeni dijelova podsustava ili jednom njegovom dijelu koji ne mijenjaju ukupne karakteristike podsustava;

ya) „RID“ označava dodatak C Konvencije; z) „teška nezgoda“ označava svaki sudar vlakova ili

iskliznuće vlaka koje rezultira smrću najmanje jedne osobe ili teškim povredama pet ili više osoba ili velikom štetom nanesenom voznim sredstvima, željezničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini, kao i svaka druga slična nezgoda sa očitim posljedicama na reguliranje ili upravljanje sigurnošću na željeznici; „velika šteta“ označava štete za koje tijelo za istrage odmah može da procijeni da iznose ukupno najmanje 1.8 milijuna specijalnih prava vučenja;

aa) „poseban slučaj“ označava svaki dio željezničkog sustava država ugovornica za koji su potrebne posebne odredbe Jedinstvenih tehničkih propisa (JTP), bilo privremene ili definitivne, zbog geografskih ili topografskih ograničenja, kao i ograničenja gradske sredine, ili takovih koji utječu na kompatibilnost s postojećim sustavom. To takođe može da se odnosi na željezničke tračnice i mreže koje su izolovane od ostatka mreže, natovarni profil, širinu kolosijeka, ili razmak osa kolosijeka, kao i na vozila i druga željeznička sredstva koja su isključivo namijenjena za lokalnu, regionalnu ili povijesnu uporabu i vozila i druga željeznička sredstva koja dolaze iz trećih zemalja ili im je odredišno mjesto u trećim zemljama.

bb) „podsustav“ označava rezultat podjele željezničkog sustava, kao što je prikazano u JTP; ovi podsustavi za koje se utvrđuju temeljni zahtjevi mogu da budu strukturalni ili funkcionalni.

cc) „tehničko odobravanje“ označava proceduru koju sprovodi nadležni organ ciljem odobravanja željezničkih vozila i drugih željezničkih sredstava za uporabu u međunarodnom prometu, ili odobravanja tipa vozila;

dd) „tehnički sertifikat“ označava zvanični dokaz o uspješno sprovedenom tehničkom odobravanju u vidu važeće dozvole za tip ili dozvole za korišćenje.

ee) „tehnička dokumentacija“ označava dokumentaciju o vozilu ili drugom željezničkom sredstvu koja sadrži sve njegove tehničke karakteristike (karakteristike tipa), uključujući i naputak za uporabu, kao i karakteristike potrebne za identifikaciju jednog ili više predmeta na koje se odnosi;

eea) „TSI“ označava tehničke specifikacije interopera-bilnosti usvojene u skladu sa direktivama 96/48/EZ, 2001/16/EZi 2008/57/EZ, kojima su obuhvaćeni svi podsustavi ili dijelovi podsustava ciljem ispunjavanja osnovnih zahtjeva i garantiranja interoperabilnosti željezničkog sustava;

ff) „tip vozila“ označava osnovne karakteristike konstrukcije željezničkog vozila ili drugih željezničkih sredstava obuhvaćene jedinstvenim

sertifikatom o ispitivanju opisanim modulom SB iz JTP;

gg) „unaprijeđenje“ označava svaku značajniju izmjenu podsustava ili dijela podsustava kojom se poboljšavaju njegove opće karakteristike.

Član 3. Odobravanje za međunarodni promet

1. Da bi se koristilo u međunarodnom prometu, svako željezničko vozilo mora da bude odobreno sukladno ovim Jedinstvenim pravilima.

2. Tehničko odobravanje ima za cilj da se utvrdi da li su željeznička vozila u skladu sa: a) propisima o konstrukciji navedenim u JTP, b) propisima o konstrukciji i opremi navedenim u RID, c) posebnim uvjetima odobravanja prema članu 7a.

3. Toč. 1. i 2, kao i naredni članovi,primjenjuju se po analogiji na tehničko odobravanje drugih željezničkih sredstava i na elemente konstrukcije vozila ili drugih željezničkih sredstava.

Član 3a. Interakcija sa drugim međunarodnim sporazumima

1. Željeznička vozila i druga željeznička sredstva koja su puštena u promet prema važećem zakonodavstvu Europske zajednice (EZ) i odgovarajućem domaćem zakonodavstvu, smatraće se odobrenim za promet od strane svih država ugovornica u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima a) u slučaju potpune ekvivalentnosti između važećih

odredbi TSI i odgovarajućih JTP, i b) pod uvjetom da skup važećih TSI,temeljem kojih su

željeznička vozila ili druga željeznička sredstva bila odobrena, obuhvata sve aspekte odgovarajućih podsustava koji čine sastavni dio vozila, i

c) pod uvjetom date TSI ne sadrže otvorena pitanja koja se odnose na tehničku usaglašenost sa infrastrukturom, i

d) pod uvjetom da vozilo ili druga željeznička sredstva ne podliježu odstupanjima.

Ukoliko ovi uvjeti nisu ispunjeni, na vozilo ili druga željeznička sredstva se primjenjuje član 6. točka 4.

2. Željeznička vozila i druga željeznička sredstva koja su odobrena za promet u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima, smatraće se puštenim u promet u državama članicama Evropske zajednice i državama koje primjenjuju zakonodavstvo Zajednice na osnovu međunarodnih sporazuma zaključenih sa Evropskom zajednicom a) u slučaju potpune ekvivalentnosti između odredbi

važećih JTP i odgovarajućih TSI, i b) pod uvjetom da skup važećih TSI, u skladu sa

kojima su željeznička vozila ili druga željeznička sredstva dobila dozvolu, obuhvata sve aspekte predmetnih podsustava koji čine sastavni dio vozila, i

c) pod uvjetom da TSI ne sadrže otvorena pitanja koja se odnose na tehničku usaglašenost sa infrastrukturom, i

d) pod uvjetom da vozilo ili druga željeznička sredstva ne podliježu odstupanjima.

Ukoliko ovi uvjeti nisu ispunjeni, vozilo ili drugo željezničko sredstvo će morati da dobiju dozvolu u skladu s pravom koje se primjenjuje u državama članicama Europske zajednice i državama koje primjenjuju zakonodavstvo Zajednice temeljem međunarodnih sporazuma zaključenih s Europskom zajednicom.


3. Odobravanje za promet, prometovanje i održavanje željezničkih vozila i drugih željezničkih sredstava koja se koriste samo u državama članicama Europske zajednice, reguliraju se važećim zakonodavstvom Zajednice i nacionalnim zakonodavstvom. Ova odredba se također primjenjuje na države ugovornice koje primjenjuju mjerodavno zakonodavstvo Europske zajednice temeljem međunarodnih sporazuma sklopljenih s Europskom zajednicom.

4. Toč. 1. i 2. primjenjuju se po analogiji na odobrenja/dozvole za tipove vozila.

5. Tijelo nadležno za održavanje (ECM) teretnih kola, sertifikovano u skladu sa članom 15, točka 2, smatra se sertificiranim u skladu sa važećim zakonodavstvom Europske zajednice i odgovarajućim domaćim zakonodavstvom i obrnuto, u slučaju potpune ekvivalentnosti između sustava sertifikacije usvojenog prema članu 14a (5) EZ direktive 2004/49/EZ o sigurnosti na željeznici i pravila usvojenih od strane Komisije stručnjaka za tehnička pitanja u skladu sa članom 15, točka 2.

Član 4. Procedura

1. Tehničko odobravanje vozila se vrši na sljedeći način: a) ili u samo jednoj fazi, izdavanjem odobrenja za

promet određenom vozilu pojedinačno, b) ili u dvije sukcesivne faze, izdavanjem:

- odobrenja za određeni tip vozila, - a zatim, odobrenja za promet za pojedinačna

vozila koja odgovaraju tom tipu konstrukcije kroz pojednostavljeni postupak kojim se potvrđuje pripadnost tom tipu.

2. Ocjenjivanje usaglašenosti vozila ili elementa konstrukcije s odredbama JTP na kojima se zasniva odobrenje može biti podijeljeno na elemente ocjenjivanja koji su potvrđeni deklaracijom. Elemente ocjenjivanja i obrazac deklaracije utvrdiće Komisija stručnjaka za tehnička pitanja.

3. Procedure vezane za tehničko odobravanje željezničke infrastrukture reguliraju važeće odredbe u predmetnim državama ugovornicama.

Član 5. Nadležni organ

1. Tehničko odobravanje radi nacionalni ili međunarodni organ nadležan za ovo pitanje sukladno važećim zakonima i propisima u svakoj državi ugovornici.

2. Organi navedeni u točki 1, u skladu sa važećim odredbama u njihovoj državi, mogu da prenesu ili prenose, u cijelosti ili djelimice, nadležnost za vršenje ocjenjivanja, kao i za izdavanje odgovarajućih deklaracija, na priznata tijela sa sjedištem u njihovoj državi. Zabranjeno je prenošenje nadležnosti na: a) željezničko poduzeće b) upravitelja infrastrukture, c) imaoca, d) tijelo nadležno za održavanje (ECM), e) projektanta ili proizvoditelja željezničkih sredstava

koji izravno ili neizravno učestvuje u izradi željezničkih sredstava, uključujući i filijale navedenih lica.

3. Da bi tijela navedena u točki 2. bila priznata, moraju da ispune sljedeće uvjete: a) tijelo mora da bude neovisno u odnosu na bilo koje

željezničko poduzeće, upravitelja infrastrukture, podnosioca zahtjeva ili naručioca glede svoje

organizacije, pravne strukture i donošenja odluka; njegov ravnatelj i osoblje odgovorno za sprovođenje ocjenjivanja ili izdavanja sertifikata ili deklaracija ne smiju da budu umiješani, bilo izravno ili preko ovlašćenog predstavnika, u projektiranje, proizvodnju, konstrukciju ili održavanje sastavnih dijelova, vozila ili željezničkih sredstava ili u njihovo korišćenje. To, međutim, ne isključuje mogućnost razmjene tehničkih informacija između proizvoditelja ili konstruktora i navedenog tijela.

b) Tijelo i osoblje odgovorno za ocjenjivanje sprovode ocjenjivanje uz najveći mogućni profesionalni integritet i najveću moguću tehničku kompetenciju i ne smiju da budu pod utjecajem bilo kakovih pritisaka ili podsticaja, posebice financijskih, koji bi mogli da utječu na njihov sud ili rezultate njihove provjere, naročito ukoliko potječu od lica ili skupina lica na koje utječu rezultati ocjenjivanja.

c) Tijelo i osoblje odgovorno za ocjenjivanje će naročito biti funkcionalno neovisno od organa zaduženih za istragu u slučaju nezgode.

d) Tijelo zapošljava osoblje i posjeduje potrebna sredstva za pravilno izvršavanje tehničkih i administracijskih zadataka u svezi ocjenjivanja; ono također mora da ima pristup opremi potrebnoj za izuzetna ocjenjivanja.

e) Osoblje odgovorno za ocjenjivanje posjeduje: - odgovarajuće tehničko i stručnu naobrazbu, - zadovoljavajuće poznavanje zahtjeva koji se

odnose na ocjenjivanje koje radi, kao i dovoljnu praksu u vršenju tih ocjenjivanja, i

- sposobnost za izradu sertifikata, izvješća i zapisa koji predstavljaju dio formalnog izvještavanja o izvršenim ocjenjivanjima.

f) Neovisnost osoblja odgovornog za ocjenjivanje je zagarantirana. Nijedan službenik ne smije biti plaćen, bilo na osnovu broja izvršenih ocjenjivanja ili rezultata tih ocjenjivanja.

g) Tijelo zaključuje osiguranje od odgovornosti, osim ukoliko ta odgovornost nije pokrivena od strane države u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili ukoliko ocjenjivanje vrši izravno država ugovornica.

h) Osoblje tijela se obvezuje na čuvanje profesionalne tajne glede svega što sazna tijekom vršenja svojih funkcija (izuzev nadležnih upravnih organa u državi u kojoj sprovode te aktivnosti) u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima ili bilo kojim pravnim zahtjevom i/ili propisima države ugovornice, uključujući po potrebi i zakonodavstvo Europske zajednice.

4. Odredbe iz točke 3. primjenjuju se po analogiji na organe koji vrše tehničko odobravanje.

5. Država ugovornica, putem obavjesti, ili, po potrebi, putem sredstava predviđenim pravom Zajednice ili pravom država koje primjenjuju pravo Zajednice temeljem međunarodnih sporazuma zaključenih s Europskom zajednicom, vodi računa o tome da Generalni tajnik bude obaviješten o tijelima odgovornim za sprovođenje ocjenjivanja, verifikacije i odobravanja, uz naznaku oblasti za koju je odgovorno svako tijelo. Generalni tajnik objavljuje i ažurira spisak organa, njihovih identifikacijskih brojeva i oblasti za koje su odgovorni.

6. Država ugovornica garantira odgovarajući nadzor tijela navedenih u točki 2. i povlači nadležnost tijelu koje više ne ispunjava kriterije navedene u točki 3, i u tom slučaju odmah o tome obavještava Generalnog tajnika.


7. Država ugovornica koja smatra da organ za ocjenjivanje ili odobravanje neke druge države ugovornice, ili tijelo kojem je on prenio svoju nadležnost, ne ispunjava kriterije navedene u točki 3, može to pitanje da proslijedi Komisiji stručnjaka za tehnička pitanja koja, u roku od četiri mjeseca, obavještava dotičnu državu ugovornicu o svim promjenama koje je potrebno izvršiti kako bi to tijelo zadržalo status koji mu je bio dodijeljen. U svezi sa tim, Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da donese odluku da uputi državu ugovornicu da opozove ili povuče odobrenja izdata na osnovu postupaka sprovedenih od strane navedenih tijela ili organa.

Član 6. Važenje tehničkih sertifikata

1. Tehnički sertifikati izdati od strane nadležnog organa države ugovornice sukladno ovim Jedinstvenim pravilima, važe u svim drugim državama ugovornicama. Međutim, kretanje i uporaba na teritoriji tih drugih država podliježu uvjetima navedenim u ovom članu.

2. Odobrenje za promet omogućuje željezničkim poduzećima da koriste vozilo samo na infrastrukturama koje su kompatibilne sa tim vozilom u skladu sa njegovim specifikacijama i drugim uvjetima odobrenja; odgovornost je željezničkog poduzeća da to osigura.

3. Ne dovodeći u pitanje član 3a, odobrenje za promet izdato za vozilo koje je u skladu sa svim važećim JTP, omogućuje tom vozilu da se slobodno kreće na teritoriju drugih država ugovornica pod uvjetom da a) su svi osnovni zahtjevi obuhvaćeni ovim JTP, i b) da vozilo nije predmet:

- posebnog slučaja; - otvorenih pitanja koja se odnose na tehničku

usaglašenost sa infrastrukturom; - odstupanja.

Uvjeti za slobodno kretanje mogu također da budu navedeni u odgovarajućim JTP.

4.a) Ukoliko je u državi ugovornici izdato odobrenje za promet za vozilo koje: - predstavlja poseban slučaj, otvoreno pitanje koje se

odnosi na tehničku usaglašenost sa infrastrukturom ili podliježe odstupanju, ili

- nije u skladu sa JTP voznim sredstvima i svim drugim mjerodavnim odredbama, ili

b) ukoliko svi osnovni zahtjevi nisu obuhvaćeni u JTP,nadležni organi drugih država mogu zatražiti od podnosioca zahtjeva dodatne tehničke informacije kao što su analiza rizika i/ili ispitivanje vozila prije izdavanja dodatnog odobrenja za promet.

Za dio vozila koji je u skladu sa JTP ili sa jednim dijelom JTP, nadležni organi moraju da prihvate verifikacije koje su izvršili drugi nadležni organi u skladu sa JTP. Za drugi dio vozila nadležni organi moraju u potpunosti da uzmu u obzir tabelu ekvivalentnosti predviđenu članom 13. Jedinstvenih pravila APTU. Ispunjenost: a) identičnih odredbi i odredbi koje su proglašene

ekvivalentnim, b) odredbi koje se ne odnose na poseban slučaj, c) odredbi koje se ne odnose na tehničku usaglašenost

sa infrastrukturom, neće se ponovo ocjenjivati. 5. Toč. 2. i 4. primjenjuju se po analogiji na odobravanje tipa

konstrukcije.

Član 6a. Priznavanje dokumentacije o postupku

1. Nadležni organi i tijela, željeznička poduzeća, imaoci i upravitelji infrastrukture u svim državama ugovornicama bez odlaganja priznaju ocjenjivanje, deklaracije i ostala dokumenta izrađena u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima.

2. Ukoliko su zahtjevi ili odredba proglašeni kao ekvivalentni u skladu sa članom 13. Jedinstvenih pravila APTU, nije potrebno ponovno vršiti već sprovedena i dokumentirana ocjenjivanja i ispitivanja koja se na to odnose.

Član 6b. Priznavanje tehničkih i eksploatacijskih ispitivanja

Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da usvoji pravila koja moraju da budu obuhvaćena Prilogom ovih Jedinstvenih pravila i zahtjeve koji moraju da budu obuhvaćeni jednim ili više JTP glede odredaba o tehničkim inspekcijama, dosijeima o održavanju odobrenih vozila i eksploatacijskim ispitivanjima, kao što je proba kočnica vlaka, i njihovom međusobnom priznavanju.

Član 7. Propisi koji se primijenjuju na vozila

i. Da bi bilo odobreno za međunarodni promet i da bi zadržalo odobrenje, željezničko vozilo mora da bude u skladu sa: a) JTP; b) odredbama RID, gde se primijenjuju.

ii. Ukoliko ne postoje JTP koji se primijenjuju na podsustav, tehničko odobravanje se temelji na važećim nacionalnim tehničkim zahtjevima koji se primjenjuju u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU u državi ugovornici u kojoj se podnosi zahtjev za tehničko odobravanje.

iii. Ukoliko JTP ne obuhvataju sve osnovne zahtjeve, ili ukoliko su u pitanju posebni slučajevi ili otvorena pitanja, tehničko odobravanje se temelji na: a) odredbama sadržanim u JTP, b) odredbama sadržanim u RID, gde se primijenjuju, c) važećim nacionalnim tehničkim zahtjevima koji se

primijenjuju u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU.

Član 7a. Odstupanja

Komisija stručnjaka za tehnička pitanja usvaja smjernice ili obvezujuće odredbe glede odstupanja od odredbi iz člana 7. i metodima ocjenjivanja koje mogu da se koriste ili će se koristiti.

Član 8. Propisi koji se primjenjuju na željezničku infrastrukturu

1. Da bi se garantiralo da će vozilo koje je odobreno za međunarodni promet u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima zasigurno prometovati na željezničkoj infrastrukturi i da će sa njom biti kompatibilno, ta željeznička infrastruktura mora da bude sukladna: a) odredbama sadržanim u JTP, i b) odredbama sadržanim u RID-u, ukoliko su

primjenljive. 2. Odobravanje infrastrukture i kontrola njenog održavanja i

dalje se reguliraju važećim odredbama u državi ugovornici u kojoj se nalazi infrastruktura.

3. Čl. 7. i 7a primijenjuju se po analogiji i na infrastrukturu.


Član 9. Propisi o prometu

1. Željeznička poduzeća koja eksploatiraju željeznička vozila odobrena za međunarodni promet dužna su da poštuju propise koji se tiču eksploatacije vozila u međunarodnom prometu, navedene u JTP.

2. Poduzeća i uprave koje u državama ugovornicama upravljaju infrastrukturom, uključujući i sustave za sigurnost i kontrolu prometa, koja je namijenjena i odgovarajuća za uporabu u međunarodnom prometu, moraju da poštuju tehničke propise navedene u JTP i moraju da ih stalno ispunjavaju tijekom gradnje i upravljanja tom infrastrukturom.

Član 10. Podnošenje zahtjeva i izdavanje tehničkih sertifikata i

deklaracije i odgovarajući uvjeti 1. Izdavanje tehničkog sertifikata se tiče tipa konstrukcije

željezničkog vozila ili na samo željezničkog vozila. 2. Zahtjev za izdavanje tehničkog sertifikata može da

podnese: a) proizvoditelj, b) željezničko poduzeće, c) imalac vozila, d) vlasnik vozila, e) upravitelj infrastrukture.

3. Zahtjev za tehnički sertifikat, uključujući i odgovarajuće deklaracije, može biti podnijet bilo kom nadležnom organu ili tijelu u okviru svojih nadležnosti predviđenih članom 5, u jednoj od država ugovornica.

4. Ukoliko se član 6. stav 4. primjenjuje na vozilo, podnositelj zahtjeva navodi države ugovornice (ukoliko je potrebno i pruge) za koje se zahtijevaju tehnički sertifikati u cilju slobodnog prometovanja; u tom slučaju, nadležni organi i uključena tijela za ocjenjivanje usaglašenosti moraju da surađuju kako bi se olakšao postupak za podnositelja zahtjeva.

5. Sve troškove postupka odobravanja snosi podnositelj zahtjeva, osim ukoliko nije drugačije predviđeno važećim zakonima i propisima u državi u kojoj se izdaje odobrenje. Zabranjeno je izdavanje tehničkih odobrenja u svrhe ostvarivanja profita.

5a. Sve odluke, ocjenjivanja, ispitivanja, itd, sprovode se bez diskriminacije.

6. Podnositelj zahtjeva izrađuje i prilaže uz svoj zahtjev tehničku dokumentaciju i dokumentaciju o održavanju koja sadrži informacije zahtijevane u JTP. Tijelo za ocjenjivanje usaglašenosti tu dokumentaciju provjerava, korigira i dodaje joj odgovarajuće informacije kako bi ona odražavala osobnosti vozila.

7. Ocjenjivač opisuje svako izvršeno ocjenjivanje u izvješću o ocjenjivanju kojim se potvrđuju izvršena ocjenjivanja i navode odredbe u odnosu na koje je vršeno ocjenjivanje usaglašenosti, kao i da li je predmet uspješno prošao ocjenjivanje ili ne.

8. Onaj ko traži dozvolu za korišćenje vozila po pojednostavljenom postupku za tehničko odobravanje (član 4, točka 1, podb), mora uz zahtjev priložiti dozvolu za tip izdatu u skladu sa članom 11, točka 2, i mora na odgovarajući način dokazati da vozila za koja traži dozvolu za korišćenje odgovaraju tom tipu konstrukcije.

9. Tehnički sertifikat se u principu dodijeljuje na neograničen period; njegovo polje primjene može biti opće ili ograničeno.

10. Ukoliko dođe do izmjene mjerodavnih odredbi propisa navedenih u članu 7, na temelju kojih je odobren tip konstrukcije, iako mjerodavne prijelazne odredbe ne

mogu da se primjene, država ugovornica u kojoj je izdata dozvola za tip, nakon konzultacija sa drugim državama u kojima je dozvola važeća u skladu sa članom 6, odlučuje da li dozvola može da zadrži svoje važenje ili mora da bude obnovljena. Kriteriji za provjeru u slučaju obnovljenog odobrenja za tip mogu se ticati samo izmjenjenih odredbi. Obnavljanje odobrenja za tip ne utječe na odobrenja za promet koja su već dodijeljena na temelju prethodno odobrenih tipova.

11. U slučaju obnove ili unapređenja, naručitelj ili proizvoditelj šalje dotičnoj državi ugovornici dokumentaciju sa opisom projekta. Država ugovornica proučava tu dokumentaciju i, uzimajući u obzir strategiju sprovođenja navedenu u važećim JTP, odlučuje o tomu da li širina radova zahtjeva novo odobrenje za promet u smislu ovih Jedinstvenih pravila. Novo odobrenje za promet je potrebno u svim slučajevima kada predviđeni radovi mogu nepovoljno da utječu na opću razinu sigurnosti predmetnog podsustava. Ukoliko je potrebno novo odobrenje, država ugovornica odlučuje u kojoj mjeri odgovarajuće odredbe JTP moraju da se primijene na projekat. Država ugovornica donosi odluku najkasnije četiri mjeseca nakon podnošenja kompletne dokumentacije od strane podnosioca zahtjeva. Ukoliko je potrebno novo odobrenje za promet i ukoliko se JTP ne primjenjuju u potpunosti, država ugovornica Generalnog tajnika obaviještava o: a) razlogu iz kojeg se JTP ne primjenjuju u potpunosti, b) tehničkim karakteristikama koje se primjenjuju

umjesto JTP, c) tijelima odgovornim za pribavljanje informacija koje

se zahtijevaju pod a) i b). Generalni tajnik objavljuje dostavljene informacije na veb sajtu Organizacije.

12. Točka 11. primjenjuje se po analogiji na dozvolu za tip i na sve deklaracije koje se tiču konstrukcije ili elemenata predmetne konstrukcije.

Član 10a Pravila za povlačenje ili suspendiranje tehničkih sertifikata

1. Ukoliko neki drugi nadležni organ države ugovornice, a ne onaj koji je izdao (prvo) odobrenje za promet, otkrije neusaglašenost, dužan je da o tome detaljno obavijesti (prvi) organ koji je izdao odobrenje; ukoliko se neusaglašenost tiče dozvole za tip, o tome se takođe obaviještava organ koji ju je izdao.

2. Dozvola za korišćenje može biti povučena: a) ukoliko željezničko vozilo više nije sukladna: - propisima navedenim u JTP i važećim nacionalnim

odredbama u skladu sa članom 12. Jedinstvenih pravila APTU,

- posebnim uvjetima za njegovo odobravanje u skladu sa članom 7a,

- propisima o konstrukciji ili opremi navedenim u RID.

b) ukoliko imalac ne ispuni zahtjev nadležnog organa da ispravi nedostatke u propisanom roku.

c) ukoliko se ne ispune ili ne poštuju propisi i uvjeti koji proizilaze iz ograničenog odobrenja u skladu sa članom 10, točka 10.

3. Samo organ koji je izdao dozvolu za tip ili dozvolu za korišćenje može da povuče te dozvole.

4. Dozvola za korišćenje se suspendira: a) ukoliko se ne izvrše tehničke kontrole, inspekcije,

radovi na održavanju i servisiranje željezničkog vozila kao što je navedeno u dokumentaciji o


održavanju, u JTP i posebnim uvjetima za odobravanje predviđenim članom 7a ili propisima o konstrukciji i opremi navedenim u RID (ili ukoliko se ne poštuju rokovi);

b) ukoliko se, u slučaju teškog oštećenja željezničkog vozila, ne ispuni nalog nadležnog tijela za stavljanje vozila na uvid;

c) u slučaju nepoštovanja ovih Jedinstvenih pravila i propisa navedenih u JTP;

d) ukoliko se ne poštuju važeće nacionalne odredbe koje se primjenjuju sukladno članu 12. Jedinstvenih pravila APTU ili odredbe koje su proglašene ekvivalentnim u skladu sa članom 13. Jedinstvenih pravila APTU. Važenje dozvole se suspendira za jednu ili više država ugovornica kojih se tiče.

5. Dozvola za korišćenje postaje nevažeća ukoliko je željezničko vozilo povučeno iz prometa. O povlačenju iz prometa se obaviještava nadležni organ koji je izdao odobrenje za promet.

6. Točke od 1. do 4. primjenjuju se po analogiji na dozvolu za tip.

Član 10b Pravila ocjenjivanja i procedure

1. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja je nadležna za usvajanje dodatnih obvezujućih odredbi glede ocjenjivanja i pravila koja se tiču procedure za tehničko odobravanje.

2. Osim toga, ne dolazeći na bilo koji način u sukob sa odredbama koje je propisala Komisija stručnjaka za tehnička pitanja u skladu sa točkom 1, države ugovornice ili regionalne organizacije mogu da usvoje (ili zadrže) odredbe u svezi sa obveznim, detaljnim i nediskriminatornim procedurama koje se odnose na ocjenjivanje i zahtjeve glede deklaracija. Obavijest o tim odredbama se dostavlja Generalnom tajniku koji o tomu obaviještava Komisiju stručnjaka za tehnička pitanja, a objavljuje ih Organizacija.

Član 11. Tehnički sertifikati i deklaracije

1. Odobrenje tipa konstrukcije i odobrenje za promet dokazuju se odvojenim dokumentima pod sljedećim nazivima:“Dozvola za tip“ i „Dozvola za korišćenje“.

2. Dozvola za tip: a) navodi projektanta i predviđenog proizvoditelja za

tip konstrukcije željezničkog vozila; b) sadrži tehničku dokumentaciju i dokumentaciju o

održavanju u prilogu; c) ukoliko je potrebno, navodi posebna ograničenja i

uvjete prometovanja za tip konstrukcije željezničkog vozila i za željeznička vozila koja odgovaraju tom tipu konstrukcije;

d) sadrži jedno ili više izvješća o ocjenjivanju u prilogu;

e) ukoliko je potrebno, navodi sve izdate deklaracije (o usaglašenosti i verifikaciji) koje se na to odnose;

f) navodi nadležni organ koji je izdao dozvolu, datum izdavanja i sadrži potpis nadležnog organa;

g) ukoliko je potrebno, sadrži rok važnosti. 3. Dozvola za korišćenje obuhvata:

a) sve informacije navedene u točki 2, i b) jedan ili više identifikacijskih kodova jednog ili više

vozila obuhvaćenih dozvolom; c) informacije o imaocu jednog ili više željezničkih

vozila obuhvaćenih dozvolom na dan njenog izdavanja;

d) ukoliko je potrebno, rok važenja. 4. Dozvola za korišćenje može obuhvatati grupu

pojedinačnih vozila istog tipa i u tom slučaju informacije zahtijevane u skladu sa točkom 3. Navode se posebice za svako vozilo u skupini, a tehnička dokumentacija sadrži spisak dokumentacije o izvršenim ispitivanjima na svakom vozilu.

5. Tehnička dokumentacija i dokumentacija o održavanju sadrže informacije koje se zahtijevaju sukladno odredbama iz JTP.

6. Dozvole se tiskaju na jednom od radnih jezika u skladu sa članom 1, točka 6. Konvencije.

7. Dozvole i deklaracije se izdaju podnosiocu zahtjeva. 8. Dozvola za korišćenje se vezuje za predmet. Kada se

vozilo pusti u promet, imalac dozvole za korišćenje (uključujući tehničku dokumentaciju i dokumentaciju o održavanju), ukoliko on nije aktuelni imalac u trenutku korišćenja vozila, bez odlaganja dostavlja dozvolu aktuelnom imaocu, zajedno sa dosijeom o održavanju, i stavlja mu na raspolaganje sva detaljne (dodatne) naputke glede eksploatacije i održavanja koja su još uvijek u njegovom posjedu.

9. Točka 8. Primjenjuje se po analogiji na vozila i željeznička sredstva odobrena u skladu sa članom 19, pri čemu je dokumentacija o kojoj je riječ dokumentacija vezana za odobravanje kao i bilo koja druga dokumentacija koja sadrži informacije koje su u cijelosti ili djelomice slične informacijama koje su uključene u zahtjeve za tehničku dokumentaciju, dokumentaciju o održavanju i dosije o održavanju.

Član 12. Jedinstveni obrasci

1. Organizacija propisuje jedinstvene obrasce za dozvole navedene u članu 11, za deklaracije o kojima je donijeta odluka u skladu sa članom 4, točka 2. i za izvješće o ocjenjivanju u skladu sa članom 10, točka 7.

2. Obrasce priprema i usvaja Komisija stručnjaka za tehnička pitanja.

3. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da donese odluku da odobri dozvole i deklaracije izdate na obrascu koji nije propisan Jedinstvenim pravilima, ukoliko on sadrži potrebne informacije u skladu sa članom 11, kako bi te dozvole i deklaracije bile priznate kao ekvivalentna zamjena.

Član 13. Registri

1. Organizacija formira i ažurira registar u vidu banke elektronskih podataka koji sadrži informacije o željezničkim vozilima za koje je izdata dozvola za korišćenje i tipove konstrukcija za koje je izdata dozvola za tip. Registar obuhvata željeznička vozila odobrena za promet u skladu sa članom 19; on može da obuhvata željeznička vozila koja su odobrena samo za nacionalni promet.

2. Banka podataka također obuhvata registar koji sadrži informacije o nadležnim organima i tijelima kojima je nadležnost prenijeta sukladno članu 5, kao i akreditirane/priznate kontrolore u skladu sa članom 15, točka 2.

3. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može odlučiti da u banku podataka uključi druge podatke koji će se koristiti u željezničkom prometu, kao što su informacije u svezi sa deklaracijama, inspekcijama i održavanjem odobrenih vozila (uključujući i sljedeću predviđenu inspekciju), kao i informacije glede incidenata nezgoda i registara u


kojima se navodi šifriranje vozila, lokacija, željezničkih poduzeća, imaoca, upravitelja infrastrukture, radiona, proizvoditelja, tijela nadležnih za održavanje (ECM), itd.

4. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja određuje tehničku i funkcionalnu arhitekturu banke podataka, kao i potrebne podatke, vrijeme i način na koji će se podaci dostavljati, vrstu prava pristupa i ostale administracijske i organizacijske aspekte, uključujući i vrstu strukture baze podataka koja će se primijenjivati. U svakom slučaju, generalni tajnik mora bez odlaganja da bude obaviješten o promjeni imaoca, tijela nadležnog za održavanje, povlačenju iz prometa, zvaničnim imobilizacijama, suspenziji i povlačenju dozvola, deklaracija i drugih dokumenata, kao i o izmjenama izvršenim na vozilu koje odstupaju od odobrenog tipa konstrukcije.

5. Ciljem primjene ovog člana, Komisija stručnjaka za tehnička pitanja će uzimati u obzir registre uspostavljene od strane država ugovornica i regionalnih organizacija kako bi se smanjili svi prekomjerni troškovi za zainteresirane strane, kao što su regionalne organizacije, države ugovornice, nadležni organi i industrija. Kako bi se također i troškovi za Organizaciju sveli na minimum i u cilju dobijanja koherentnih sustava registara, sve zainteresirane strane će sa Organizacijom usklađivati svoje planove i razvoj registara koji ulaze u polje primjene ovih Jedinstvenih pravila.

6. Podaci registrirani u banci podataka smatraju se prima facie dokazom o tehničkom odobrenju željezničkogvozila.

7. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može odlučiti da troškove formiranja i funkcioniranja banke podataka u cijelosti ili djelomično snose korisnici; dostava i izmjena podataka će bit besplatni, dok se za konzultaciju podataka može odrediti plaćanje takse.

Član 14. Natpisi i oznake

1. Željeznička vozila odobrena za promet moraju imati: a) oznaku na temelju koje se jasno vidi da su odobrena

za međunarodni promet sukladno ovim Jedinstvenim pravilima, i

b) ostale natpise i oznake propisane u JTP, uključujući i jedinstveni identifikacijski kod(broj vozila).

Nadležni organ koji izdaje odobrenje za promet dužan je da se uvjeri da je svakom vozilu dodijeljen l fanumerički identifikacijski kod. Taj kod, koji sadrži kod zemlje (prve) države koja je odobrila vozilo, mora da se istakne na svakom vozilu i da se unese u Nacionalni registar vozila (NRV) te države, kao što se to zahtijeva u skladu sa članom 13.

2. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja određuje oznaku predviđenu u točki 1, pod a), kao i prijelazne periode tijekom kojih željeznička vozila koja su odobrena za međunarodni promet mogu da nose natpise i oznake koji odstupaju od natpisa i oznaka propisanih u točki 1.

Član 15. Održavanje

1. Željeznička vozila i druga željeznička sredstva moraju biti dobro održavana kako bi bila u skladu sa odredbama navedenim u JTP i kako bi ih stalno ispunjavala, kao i da njihovo stanje ne bi ni na koji način utjecalo na sigurnost prometa i ugrožavalo infrastrukturu, životni okoliš i zdravlje ljudi tijekom vožnje ili njihovog korišćenja u međunarodnom prometu. U tu svrhu, željeznička vozila i druga željeznička sredstva moraju da budu na raspolaganju za servisiranje, inspekcije i održavanje, kao što je propisano u dokumentaciji o održavanju koja je u

prilogu dozvole za korišćenje, u JTP, u posebnim uvjetima za odobravanje u skladu sa članom 7a i u odredbama navedenim u RID.

2. Svakom vozilu se prije odobrenja za promet ili uporabe na mreži dodijeljuje tijelo nadležno za održavanje (ECM) koje se registrira u banci podataka predviđeno je u članu 13. Tijelo nadležno za održavanje može da bude željezničko poduzeće, upravitelj infrastrukture ili imalac. Tijelo nadležno za održavanje, primjenom sustava za održavanje, garantira da vozila čije im je održavanje povjereno mogu u potpunosti sigurno da prometuju. Tijelo nadležno za održavanje može samo da održava vozila ili da koristi usluge radiona za održavanje sa kojima je zaključilo ugovore. Tijelo nadležno za održavanje teretnih kola mora da posjeduje važeći sertifikat izdat od strane vanjskog kontrolora, koji je akreditiran/priznat u jednoj od država ugovornica. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja usvaja dodatna detaljna pravila o sertifikaciji i kontroli tijela nadležnih za održavanje, akreditiranih/priznatih kontrolora, njihovoj akreditaciji/priznavanju, kao i o kontrolama i sertifikatima o kontroli. U tim pravilima se navodi da li su ekvivalentna kriterijumima koji se primjenjuju na sustav za sertifikaciju tijela nadležnih za održavanje usvojenim u okviru Europske zajednice ili u državama koje primjenjuju zakonodavstvo zajednice na osnovu međunarodnih sporazuma zaključenih sa Europskom zajednicom. Navedena pravila, koja obuhvataju također i pravila koja se odnose na povlačenje i suspendiranje sertifikata i akreditacija, definiraće se u prilogu ovih Jedinstvenih pravila i činiće njihov sastavni dio.

3. Željezničko poduzeće je odgovorno za siguran promet svojih vlakova i dužno je da vodi računa da se vozila koja prevoze pravilno održavaju. U skladu s tim, tijelo nadležno za održavanje je dužno da osigura da se željezničkom poduzeću stave na raspolaganje pouzdane informacije glede podataka i postupka održavanja, a željezničko poduzeće je dužno da tijelu nadležnom za održavanje na vrijeme dostavi podatke i informacije u vezi sa eksploatacijom tih vozila i drugih željezničkih sredstava za koje je to tijelo zaduženo.U oba slučaja, ti podaci i informacije se navode u Prilogu navedenom u točki 2.

4. Tijelo nadležno za održavanje vozila koje je odobreno dužno je da vodi i ažurira dosije o održavanju koji se odnosi na vozilo. Dosije se stavlja na raspolaganje nadležnom nacionalnom organu radi kontrole.

5. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da usvoji smjernice ili propise o sertifikaciji i kontrolira dionice za održavanje i o međusobnom priznavanju sertifikata i kontrole. Propisi predviđeni ovom točkom definiraće se u Prilogu uz ova Jedinstvena pravila i činiće njihov sastavni dio, a objavljuju se na veb stranici Organizacije.

Član 16. Nezgode, incidenti, teška oštećenja

1. U slučaju nezgode, incidenta ili teškog oštećenja željezničkih vozila, sve umiješane strane (upravitelji infrastrukture, imaoci, tijela nadležna za održavanje, zainteresirana željeznička poduzeća i, ako je potrebno, drugi učesnici) dužni su da: a) bez odlaganja poduzmu sve potrebne mjere kako bi

omogućili sigurnost željezničkog prometa, poštovanje životnog okoliša i zdravlja ljudi, i

b) utvrde uzroke nezgode, incidenta ili teškog oštećenja.


1a Mjerama predviđenim u točki 1. mora da se koordinira. Tu koordinaciju je dužan da sprovodi upravitelj infrastrukture, osim ukoliko nije drugačije propisano važećim odredbama u dotičnoj državi. Pored istrage koju su dužne da sprovedu umiješane strane, država ugovornica može da zahtijeva da se sprovede i neovisna istraga.

2. Smatra se da je vozilo teško oštećeno ukoliko više ne može da se opravi manjom intervencijom koja bi mu omogućila da se priključi kompoziciji vlaka i da prometuje na sopstvenim kotačima bez opasnosti po promet. Ukoliko opravka može da se izvrši u roku kraćem od sedamdeset i dva sata ili ukoliko su ukupni troškovi manji od 0,18 milijuna prava povlačenja, ne smatra se da je došlo do teškog oštećenja.

3. O nezgodama, incidentima, i teškim oštećenjima se odmah obavijesti nadležni organ ili tijelo koje je odobrilo vozilo za promet. Taj organ ili tijelo može da zahtijeva da se oštećeno vozilo, koje je eventualno već opravljeno, stavi na uvid kako bi se ispitala važnost odobrenja za promet. Ukoliko je potrebno, postupak odobravanja za promet mora da se ponovi.

4. Države ugovornice vode evidencije, objavljuju izvješća o istrazi koja obuhvataju njihove zaključke i preporuke, obaviještavaju organ zadužen za izdavanje odobrenja i Organizaciju o uzrocima nezgoda, incidenata, i teških oštećenja u međunarodnom prometu koja su se desila na njihovoj teritoriji. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da prouči uzroke ozbiljnih nezgoda, incidenata, i teških oštećenja u međunarodnom prometu u cilju da, ukoliko je mogućno, unaprijedi propise o konstrukciji i eksploataciji željezničkih vozila i drugih željezničkih sredstava navedenih u JTP i može, ako je potrebno, u kratkom roku da naloži državama ugovornicama da suspendiraju predmetne dozvole za korišćenje, dozvole za tip ili izdate deklaracije.

5. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može da izradi i usvoji dodatna obvezujuća pravila koja se odnose na istragu nezgoda, incidenata i teških oštećenja, zahtjeve glede nezavisnih državnih istražnih organa kao i obrazac i sadržaj izvješća. Ona također može da izmijeni vrijednosti/brojeve predviđene u točki 2. i u članu 2. pod ff).

Član 17. Isključivanje iz prometa i odbijanje vozila

1. Nadležni organ, drugo željezničko poduzeće ili upravitelj infrastrukture ne mogu odbiti ili isključiti iz prometa željeznička vozila kako bi ih spriječili da prometuju na kompatibilnim željezničkim infrastrukturama ukoliko su ona u skladu sa ovim Jedinstvenim pravilima, propisima iz JTP, eventualnim posebnim uvjetima za odobravanje definiranim od strane organa za odobravanje, kao i propisima o konstrukciji i eksploataciji iz RID.

2. Pravo nadležnog organa da ispita vozilo i da ga isključi iz prometa se ne dovodi u pitanje ukoliko se posumnja u nepoštovanje točke 1; međutim, trebalo bi što prije uraditi ispitivanje koje omogućuje da se dobiju precizne informacije, a u svakom slučaju u roku od dvadeset i četiri sata.

3. Međutim, ukoliko država ugovornica ne suspendira ili povuče sertifikat u roku određenom u skladu sa članom 5. točka 7. ili sa članom 16. točka 4, druge države ugovornice su ovlašćene da odbiju ili isključe iz prometa jedno ili više predmetnih vozila.

Član 18. Nepoštovanje propisa

1. Izuzimajući točku 2. i član 10a, točka 4, pod c), pravne posljedice koje proisteknu iz nepoštovanja ovih Jedinstvenih pravila i JTP reguliraju se važećim odredbama u državi ugovornici čiji je nadležni organ dodijelio prvo odobrenje za promet, uključujući i pravila koja se odnose na sukob zakona.

2. Posljedice u oblasti građanskog i krivičnog prava koje proisteknu iz nepoštovanja ovih Jedinstvenih pravila i JTP reguliraju se, što se tiče infrastrukture, važećim odredbama u državi ugovornici u kojoj upravitelj infrastrukture ima sjedište, uključujući i pravila koja se odnose na sukob zakona.

Član 19. Prelazne odredbe

1. Član 3. točka 1. se primjenjuje na unapređena, obnovljena i postojeća vozila. Prelazne odredbe navedene u ovom članu odnose se na vozila koja su odobrena za međunarodni promet sukladno RIV i RIC ili drugim mjerodavnim međunarodnim sporazumima i koja su u skladu s tim obilježena.

2. Na dan stupanja na snagu ovih Jedinstvenih pravila, postojeća vozila sa oznakama RIV ili RIC koje dokazuju njihovu usaglašenost sa tehničkim odredbama sporazuma RIV 2000 (izdanje revidirano 1. siječnja 2004. godine) ili sporazuma RIC, odobrena od jedne države ugovornice, smatraju se odobrenim za promet na mrežama država ugovornica pod uvjetom da su kompatibilna sa željezničkim infrastrukturama (što se određuje oznakama na vagonu).

2a Postojeća vozila koja nemaju oznake RIV ili RIC, već su odobrena za promet i obilježena sukladno bilateralnim ili multilateralnim sporazumima između država ugovornica o kojima je Organizacija obaviještena, također se smatraju odobrenim za promet na mrežama koje pokriva predmetni sporazum.

3. Prelazno odobrenje u skladu sa toč. 2 i 2a važi sve dok vozilu ne zatreba novo odobrenje u skladu sa članom 10, točka 11.

4. Natpisi RIV, RIC ili druge oznake na vozilu prihvaćene od strane Komisije stručnjaka za tehnička pitanja, kao i podaci sačuvani u bazi podataka predviđeni članom 13, smatraju se dovoljnim dokazima o odobravanju. Svaka nedozvoljena izmjena ove oznake se smatra prijevarom i podliježe sudskom gonjenju sukladno nacionalnom zakonodavstvu.

5. Bez obzira na ovu prelaznu odredbu, vozilo i njegova dokumentacija moraju da budu u skladu sa važećim odredbama JTP glede obilježavanja i održavanja; također mora da se garantira usaglašenost sa važećim odredbama RID, gdje je to potrebno. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može također da donese odluku da odredbe koje se odnose na sigurnost, unijete u JTP, moraju da se poštuju u određenom roku, neovisno od bilo koje prelazne odredbe.

6. Postojeća vozila koja ne spadaju u polje primjene toč. 2. i 2a, mogu da budu odobrena za promet temeljem zahtjeva podnijetog nadležnom organu. Nadležni organ može da zahtijeva da podnositelj zahtjeva dostavi dodatne tehničke informacije, odnosno analizu rizika i/ili ispitivanja vozila, prije izdavanja dodatnog odobrenja za promet. Međutim, nadležni organi su dužni da u punoj mjeri uzmu u obzir tabelu ekvivalentnosti navedenu u članu 13. Jedinstvenih pravila APTU.

7. Komisija stručnjaka za tehnička pitanja može usvojiti druge prelazne odredbe.


Član 20. Sporovi

Sporove koji se odnose na tehničko odobravanje željezničkih vozila i drugih željezničkih sredstava namijenjenih za korišćenje u međunarodnom prometu može da riješava Komisija stručnjaka za tehnička pitanja, ukoliko se ne riješe putem izravnih pregovora između umiješanih strana. Takovi sporovi također mogu da se vode pred arbitražnim sudom, sukladno proceduri navedenoj u Dijelu V Konvencije.

На основу члана 8. Закона о жељезницама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 52/05), одредби Инструкције за безбједност и интероперабилност жељезничког система ("Службени гласник БиХ", бр. 11/12), одредби Конвенције COTIF, те Одлуке о давању сагласности за ратификацију протокола о измјенама Конвенције о међународном жељезничком превозу - COTIF ("Службени гласник БиХ, - Међународни уговори", бр. 2/06)", Регулаторни одбор жељезница БиХ прописује

УПУТСТВО О ПРИМЈЕНИ ЈЕДИНСТВЕНИХ ПРАВИЛА О

ТЕХНИЧКОМ ПРИЈЕМУ ЖЕЉЕЗНИЧКИХ ВОЗНИХ СРЕДСТАВА И ЈЕДИНСТВЕНИХ ПРАВИЛА О ПРИЗНАВАЊУ ТЕХНИЧКИХ СТАНДАРДА И УСВАЈАЊУ ЈЕДИНСТВЕНИХ ТЕХНИЧКИХ ПРОПИСА КОЈИ СЕ ПРИМЈЕЊУЈУ НА

ЖЕЉЕЗНИЧКА ВОЗНА СРЕДСТВА НАМИЈЕЊЕНA ЗА КОРИШЋЕЊЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ПРЕВОЗУ

Члан 1. (Предмет Упутства)

Овим Упутством врши се објава Јединствених правила о техничком пријему жељезничких возних средстава и Јединствених правила о признавању техничких стандарда и усвајању јединствених техничких прописа који се примjењују на жељезничка возна средства намијењених за коришћење у међународном превозу, у сврху њихове обавезне примjене у жељезничком систему Босне и Херцеговине.

Члан 2. (Подручје примене)

Овим Упутством потврђују се процедуре према којој се железничка возила и друга жељезничка средства одобравају за кретање или употребу у међународном саобраћају односно утврђује се поступак признавања техничких стандарда и усвајање техничких прописа (ЈТП) за жељезничка средства која су намијењена за коришћење у међународном саобраћају, из Јединствених правила о техничком пријему жељезничких возних средстава и Јединствених правила о признавању техничких стандарда и усвајању јединствених техничких прописа који се примјењују на жељезничка возна средства намијењених за коришћење у међународном превозу, а која су саставни дио овог Упутства.

Члан 3. (Прилози)

Саставним дијеловима овог Упутства сматрају се: Прилог I APTU (додатак Ф конвенције COTIF-a 1999)

под називом Јединствена правила о признавању техничких стандарда и усвајању јединствених техничких прописа који се примењују на жељезничка возна средства намијењених за коришћење у међународном превозу са прилозима:

Анекс 1- A JP APTU (основни захтјеви) Анекс 1- B JP APTU (подсистеми)

Анекс 1- C JP APTU (техничка документација) и Анекс 1- E JP APTU (тијело за усаглашавање-

квалификације и независност) и Прилог II ATMF (додатак Г конвенције COTIF-a

1999) под називом Јединствена правила о техничком пријему жељезничких возних средстава која се користе у међународном превозу


Ово Упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а објавиће се и у службеним гласилима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ.


Добој

ДиректорРегулаторног одбора жељезница БиХ

Борка Тркуља, с. р.

ЈЕДИНСТВЕНА ПРАВИЛА О ПРИЗНАВАЊУ ТЕХНИЧКИХ СТАНДАРДА И УСВАЈАЊУ

ЈЕДИНСТВЕНИХ ТЕХНИЧКИХ ПРОПИСА КОЈИ СЕ ПРИМЈЕЊУЈУ НА ЖЕЉЕЗНИЧКА ВОЗНА

СРЕДСТВА НАМИЈЕЊЕНА ЗА КОРИШЋЕЊЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ПРЕВОЗУ

(АПТУ–ДОДАТАК Ф КОНВЕНЦИЈЕ)

Члан 1. (Подручје примјене)

Овим Јединственим правилима утврђује се поступак признавања техничких стандарда и усвајање Јединствених техничких прописа (ЈТП) за жељезничка средства која су намијењена за коришћење у међународном саобраћају.


За сврхе ових Јединствених правила, њихових прилога и ЈТП, поред израза дефинисаних у члану 2. ATMF, израз:

а) "путничка кола" означава жељезничко возило које је намијењено за превоз путника а није опремљено средством за вучу; овај назив обухвата и пртљажна кола намијењена за превоз у путничком возу;

б) "пројекат у поодмаклој фази израде" означава сваки пројекат чија је фаза планирања/изградње достигла такав ниво да би свака измјена техничких захтјева била неприхватљива за дотичну државу уговорницу. Таква препрека може да буде правне, уговорне, економске, финансијске, друштвене или еколошке природе и треба адекватно да се образложи;

ц) "замјена у оквиру одржавања" означава сваку замјену компоненти дијеловима који имају исте функције и перформансе у оквиру превентивног и корективног одржавања;

д) "технички пропис" означава она правила, која нису технички стандарди, укључена у ЈТП, а која се односе на изградњу, експлоатацију, одржавање, безбједност или на неки поступак у вези са жељезничким средствима;

е) "технички стандард" означава добровољни стандард усвојен од стране признатог националног или међународног тијела за стандардизацију у складу са важећим поступком;

ф) "вучно возило" означава жељезничко возило опремљено средством за вучу;

г) "теретна кола" означава жељезничко возило које није опремљено средством за вучу и које је намијењено за превоз робе.


Члан 3. (Циљ)

(1) Признавање техничких стандарда за жељезничка средства и усвајање јединствених техничких прописа (ЈТП) који се примјењују на жељезничка средства имају за циљ сљедеће: а) олакшавање слободног саобраћаја возила и

слободног коришћења других жељезничких средстава у међународном саобраћају;

б) допринос осигурању безбједности, ефикасности и расположивости у међународном саобраћају;

ц) вођење рачуна о заштити животне средине и јавног здравља.

(2) Приликом признавања техничких стандарда или усвајања ЈТП, узимаће се у обзир само они који су урађени на међународном нивоу.

(3) У оној мјери у којој је могуће: а) треба обезбиједити интероперабилност техничких

система и компонената који су неопходни за међународни саобраћај;

б) технички стандарди и ЈТП су везани за функционалне карактеристике; у случају потребе, обухватаће и варијанте.

Члан 4. (Израда техничких стандарда и прописа)

(1) Израда техничких стандарда за жељезничка средства и стандардизација индустријских производа и процедура спадају у надлежност признатих националних и међународних тијела за стандардизацију.

(2) Израда ЈТП, на основу захтјева поднијетих у складу са чланом 6. спада у надлежност Комисије стручњака за техничка питања којој у раду помажу одговарајуће радне групе и Генерални секретар.

Члан 5. (Признавање техничких стандарда)

(1) Комисија стручњака за техничка питања доноси одлуку о признавању техничког стандарда или његових одређених дијелова у складу са поступком наведеним у чл. 16., 20. и 33. тачка 6. Конвенције. Одлуке ступају на снагу у складу са чланом 35. тач. 3. и 4. Конвенције.

(2) Захтјев за признавање техничког стандарда може поднијети: а) било која држава уговорница; б) било која регионална организација дефинисана

чланом 2. под x) из ATMF; ц) било које национално или међународно тијело за

стандардизацију које је задужено за стандардизацију у домену жељезнице; узима се у обзир члан 3. тачка 2.;

д) било које репрезентативно међународно удружење, за чије чланове је неопходно постојање техничких стандарда за жељезничка средства из разлога безбједности и економичности у реализацији њиховог пословања.

(3) Референце признатих техничких стандарда објављује Генерални секретар на веб страници Организације. Након што се референца објави, сматра се да је технички стандард усаглашен са одговарајућим ЈТП.

(4) Примјена признатих техничких стандарда је добровољна међутим, стандард или неки његов дио може да постане обавезан на основу одредби садржаних у ЈТП.

Члан 6. (Усвајање јединствених техничких прописа)

(1) Комисија стручњака за техничка питања доноси одлуку о усвајању ЈТП или одредбе којом се он мијења у складу са поступком наведеним у чл. 16., 20. и 33. тачка 6. Конвенције. Одлуке ступају на снагу сходно члану 35. тачка 3. и 4. Конвенције.

(2) Захтјев за усвајање ЈТП или одредбе којом се он мијења у складу са тачком 1. може поднијети: а) било која држава уговорница; б) било која регионална организација дефинисана

чланом 2. под x) ATMF; ц) било које репрезентативно међународно

удружење, за чије чланове је неопходно постојање техничких стандарда за жељезничка средства из разлога безбједности и економичности у реализацији њиховог пословања.

Члан 7. (Облик захтјева)

Захтјеве наведене у чл. 5. и 6. треба доставити Генералном секретару и упутити на адресу Комисије стручњака за техничка питања на једном од радних језика, у складу са чланом 1. тачка 6. Конвенције. Комисија стручњака за техничка питања може да одбаци захтјев уколико га сматра непотпуним, непрецизним, неправилно образложеним или неоправданим. Захтјев треба да садржи процјену друштвених, економских и еколошких посљедица.

Члан 7а (Процјена посљедица)

(1) Комисија стручњака за техничка питања доноси одлуку након што размотри образложења достављена од стране подносиоца захтјева.

(2) У оцјени се наводи могући утицај на све државе уговорнице, оператере и друге учеснике на које се то односи. Уколико захтјев има неке друге утицаје на ЈТП, осим оних директно наведених у захтјеву, те утицаје треба такође узети у обзир.

(3) Сва заинтересована лица учествују у оцјењивању тако што бесплатно достављају захтјеване податке, осим уколико ти подаци нису заштићени правом на интелектуалну својину.

Члан 8. (ЈТП)

(1) Усвојени ЈТП се објављују на веб страници Организације.

(2) У принципу, сваки подсистем се регулише једним ЈТП. По потреби, један подсистем може да буде покривен са више ЈТП, а један ЈТП може да покрива више подсистема.

(2а) ЈТП се примјењују на нове подсистеме. Такође се примјењују на постојећи подсистем ако се он реновира или унаприједи у складу са стратегијом преласка с једног система на други наведеном у тачки 4. под ф.

(3) По завршетку поступка обавјештавања предвиђеног чланом 35. тачка 3. и 4. Конвенције, а најмање мјесец дана прије ступања на снагу, Генерални секретар објављује на веб страници Организације а) усвојена ЈТП о којима је достављено

обавјештење; б) датум његовог ступања на снагу; ц) списак држава уговорница на које се примјењује;


д) ажуриран списак ЈТП и датуме њиховог ступања на снагу.

(4) У оној мјери у којој је то потребно како би се остварио циљ одређен у члану 3. у ЈТП који се односе на подсистеме треба најмање: а) навести предвиђено поље примјене (дио мреже

или возила, подсистем или дио подсистема); б) одредити основне захтјеве за сваки предметни

подсистем и његове интерфејсе са осталим системима;

ц) одредити техничке и функционалне специфика-ције које треба да поштује сваки подсистем и његове интерфејсе са другим подсистемима. По потреби, те спецификације могу да се разликују у зависности од употребе подсистема, на примјер у зависности од категорије пруге, чворова и/или возила;

д) одредити елементе конструкције или саставне дијелове интероперабилности и интерфејсе које треба да обухвате технички стандарди и који су неопходни за постизање интероперабилности у жељезничком систему;

е) навести, за сваки предметни случај, поступке који се примјењују при оцјењивању усаглашено-сти са одредбама ЈТП. Ти поступци се заснивају на модулима за оцјењивање усаглашености дефинисаним у општем ЈТП наведеном у тачки 8;

ф) навести стратегију за спровођење ЈТП. Нарочито је потребно да се одреде фазе кроз које треба да се прође како би се постепено прешло са постојеће ситуације до коначне ситуације, у којој је усаглашеност са ЈТП правило; за сваку фазу треба предвидјети одговарајуће прелазне одредбе;

г) навести професионалне квалификације за одговарајуће особље, као и здравствене и безбједносне услове на раду који се захтијевају при експлоатацији и одржавању предметног подсистема, као и при спровођењу ЈТП.

(5) Сваки ЈТП треба да се изради на основу прегледа постојећег подсистема и као циљ, који може да се постигне поступно и у оквиру примјереног рока, треба навести један или више подсистема. У складу са тим, постепено усвајање ЈТП и усаглашеност са њима омогућавају поступно постизање интероперабилности жељезничког система.

(6) ЈТП треба на одговарајући начин да сачувају компатибилност постојећег жељезничког система сваке државе уговорнице. У сврху остварења овог циља, у сваком ЈТП може да се предвиди одредба о "посебним случајевима" који се примјењују у једној или више држава уговорница у домену мреже и возила; посебну пажњу треба обратити на товарни профил, ширину колосијека или растојање између колосијека и на возила чије је полазно или одредишно мјесто у трећим земљама. За сваки посебан случај, ЈТП ће утврдити правила за увођење елемената наведених у тачки 4. од ц) до г).

(7) Ако се одређени технички аспекти који одговарају основним захтјевима не могу експлицитно покрити са ЈТП, онда ће они јасно бити означени као "отворена питања".

(8) Комисија стручњака за техничка питања може усвојити ЈТП који се не односе на подсистеме, као

што су опште одредбе, основни захтјеви или модули за оцјењивање усаглашености.

(9) ЈТП се раде у формату са двије колоне. Текст исписан цијелом ширином, без колона, је идентичан одговарајућем тексту из Техничких спецификација интероперабилности (TSI) Европске заједнице. Текст који је подијељен на двије колоне је различит за ЈТП и за одговарајући TSI или други одговарајући пропис Европске заједнице. Текст у лијевој колони је текст ЈТП (пропис OTIF), а текст у десној колони је текст TSI Европске заједнице. Сасвим десно се назначава TSI референца.

Члан 8а (Недостаци у ЈТП)

(1) Ако Комисија стручњака за техничка питања сазна да усвојени ЈТП садржи грешке или недостатке, укључујући и случај да усвојени ЈТП не испуњава у потпуности основне захтјеве, Комисија ће предузети одговарајуће мјере које укључују: а. одлуку да ли предметни ЈТП треба да се

измијени у складу са чл. 6. и 8., и б. препоруке за оправдана привремена рјешења.

(2) Државе уговорнице, регионалне организације и тијела за оцјењивање усаглашености имају обавезу да без одлагања обавијесте Генералног секретара о свим уоченим грешкама и недостацима у ЈТП.

Члан 9. (Изјаве)

(1) Свака држава уговорница може, у року од четири мјесеца почев од дана достављања обавјештења од стране Генералног секретара о одлуци Комисије стручњака за техничка питања, поднијети Генералном секретару образложену изјаву према којој та држава неће или ће само дјелимично примјењивати признате техничке стандарде, односно усвојене ЈТП по питању жељезничке инфраструктуре, која се налази на њеној територији и по питању саобраћаја на тој инфраструктури.

(2) Државе уговорнице које су дале изјаву у складу са тачком 1. не узимају се у обзир приликом утврђивања броја држава које морају да уложе приговор у складу са чланом 35. тачка 4. Конвенције да нека одлука Комисије стручњака за техничка питања не би ступила на снагу.

(3) Држава која је дала изјаву у складу са тачком 1. може у било ком тренутку да је повуче обавјештавајући о томе Генералног секретара. Ово повлачење изјаве почеће да важи почев од првог дана другог мјесеца који слиједи по обавјештавању.

Члан 10. (Укидање техничког јединства)

Ступањем на снагу, у свим државама уговорницама Међународне конвенције о Техничком јединству жељезница, која је потписана у Берну, 21. октобра 1882. године, у верзији из 1938. године, ЈТП усвојени од стране Комисије стручњака за техничка питања у складу са чланом 6. тачка 1. укидају наведену Конвенцију.

Члан 11. (Првенство ЈТП)

(1) По ступању на снагу ЈТП усвојених од стране Комисије стручњака за техничка питања у складу са чланом 6. тачка 1., технички стандарди и ЈТП у односима између држава уговорница имају првенство над одредбама Међународне конвенције о Техничком


јединству жељезница која је потписана у Берну, 21. октобра 1882. године, у верзији из 1938. године.

(2) По ступању на снагу ЈТП, усвојених од стране Комисије стручњака за техничка питања у складу са чланом 6. тачка 1., ова Јединствена правила, као и технички стандарди и ЈТП, у државама уговорницама имају првенство у односу на техничке одредбе: а) Правилника о узајамној употреби путничких и

пртљажних кола у међународном превозу (RIC); б) Правилника о узајамној употреби теретних кола

у међународном превозу (РИВ).

Члан 12. (Национални технички захтјеви)

(1) Државе уговорнице воде рачуна о томе да обавијесте Генералног секретара о својим националним техничким захтјевима који се примјењују на жељезничка возила и друга жељезничка средства. Генерални секретар објављује те захтјеве у банци података наведеној у члану 13. Јединствених правила ATMF. Та информација се доставља Генералном секретару у року од три мјесеца након датума ступања на снагу ревидираних Јединствених правила. Такав захтјев може да остане на снази само док он или аналогни захтјев не ступи на снагу усвајањем прописа у складу са претходним члановима. Држава уговорница може у сваком тренутку да повуче своју привремену одредбу обавјештавајући о томе Генералног секретара.

(2) Када се ЈТП усвоји или измјени, држава уговорница треба да обезбједи да Генерални секретар буде обавјештен (са образложењем) о националним техничким захтјевима наведеним у тачки 1. који и даље треба да се поштују како би се гарантовала техничка компатибилност између возила и њене мреже; ти захтјеви обухватају национална правила која се примјењују на "отворена питања" у техничким прописима и на посебне случајеве наведене у техничком пропису. Достављено обавјештење садржи назнаку о једном или више "отворених питања" и/или једном или више "посебних случајева" у ЈТП на које се односи сваки национални технички захтјев. Национални технички захтјеви остају важећи само уколико Генерални секретар добије обавјештење у року од шест мјесеци почев од дана ступања на снагу предметног техничког прописа или измјене која је у њему извршена.

(3) Достављено обавјештење садржи интегрални текст националне техничке одредбе на званичном језику државе уговорнице, као и наслов и резиме на једном од званичних језика OTIF.

Члан 13. (Табеле еквивалентности)

(1) Како би се оцјењивање усаглашености, а самим тим и трошкови везани за подношење захтјева за техничко одобравање свели на минимум, национални технички захтјеви из члана 12. класификују се у складу са списком параметара и принципа дефинисаних у прилогу уз ова Јединствена правила. За спровођење класификације је одговорна Комисија стручњака за техничка питања. Државе уговорнице и регионалне организације сарађују са Комисијом стручњака за техничка питања и Генералним секретаром у извршењу овог задатка.

(2) Комисија стручњака за техничка питања може да изврши ревизију прилога узимајући у обзир искуство стечено при узајамном прихватању возила у државама уговорницама.

(3) Комисија стручњака за техничка питања води рачуна о изради референтног документа који садржи референце свих националних техничких захтјева о којима је достављено обавјештење. Тај документ у којем се такође наводе и мјеродавне одредбе ЈТП и одговарајућих TSI (члан 8. тачка 9.), биће објављен и ажуриран на веб страници Организације.

(4) Узимајући у обзир мишљење заинтересованих држава уговорница и укључених регионалних организација, Комисија стручњака за техничка питања може да одлучи да прогласи еквивалентност, по питању жељезничке безбједности: а) између националних техничких захтјева

различитих држава уговорница; б) између одредби ЈТП и одговарајућих одредби

TSI; ц) између националних техничких захтјева једне

или више држава уговорница и одредби ЈТП и/или одредби TSI.

Проглашена еквивалентност ће бити наведена у табели еквивалентности у референтном документу наведеном у тачки 3.

АНЕКС ПАРАМЕТРИ КОЈЕ ТРЕБА ПРОВЈЕРИТИ У ВЕЗИ СА

ТЕХНИЧКИМ ОДОБРАВАЊЕМ ВОЗИЛА КОЈА НИСУ У СКЛАДУ СА ЈТП И КЛАСИФИКАЦИЈА

НАЦИОНАЛНИХ ТЕХНИЧКИХ ЗАХТЈЕВА

1. СПИСАК ПАРАМЕТАРА 1.1. Општа документација

Општа документација (која обухвата опис новог, реновираног или унапређеног возила и његову предвиђену употребу, информације о конструкцији, оправкама, експлоатацији и одржавању, техничку документацију, итд.). 1.2. Конструкција и механички дијелови

Механички интегритет и интерфејси између возила (укључујући вучно-одбојну опрему, прелазнице), чврстоћа конструкције возила и његове опреме (на примјер, сједишта), граница товарења, пасивна безбједност (укључујући унутрашњу и спољашњу отпорност на ударе). 1.3 Интеракције између возила/колосијека и товарног

профила: Интерфејси у односу на инфраструктуру (укључујући

и статичко и динамичко понашање, зазоре и толеранције, товарни профил, трчеће стројеве, итд.). 1.4 Кочиона опрема

Уређаји за кочење (укључујући и противклизну заштиту, команду за кочење, понашање кочнице при експлоатацији, обезбјеђивању од самопокретања и кочењу у случају опасности). 1.5 Уређаји који се односе на путнике

Инсталације које се користе за путнике и простор који окружује путнике (укључујући прозоре и врата путничких кола, посебне захтјеве за особе са смањеном способношћу кретања, итд.). 1.6 Услови животне средине и аеродинамички ефекти:

Утицај животне средине на возило и утицај возила на животну средину (укључујући и аеродинамичке услове, интерфејсе између возила и пружног дијела жељезничког система, с једне стране, и возила и спољног окружења, с друге стране).


1.7 Спољашња упозорења, ознаке, захтјеви по питању функционисања и интегритета софтвера Спољашња упозорења, ознаке, функције и интегритет

софтвера, на примјер функције које се односе на безбједност и утичу на понашање воза, укључујући и пренос информација кроз воз. 1.8 Уграђени извори напајања енергијом и контролни

системи: Погонски, енергетски и управљачки системи,

интерфејси између возила и инфраструктуре за снабдијевање енергијом, као и сви видови електромагнетске компатиби-лности. 1.9 Инсталације намијењене особљу, интерфејси и

окружење: Уграђене инсталације, интерфејси, радни услови и

окружење особља (укључујући и управљачнице, интерфејс машиновођа-машина). 1.10 Противпожарна заштита и евакуација

1.11 Сервисирање Уграђене инсталације и интерфејси и за сервисирање.

1.12 Контрола, управљање и сигнализација у возу Сва опрема у возу која служи за безбједност,

управљање и контролу кретања возова који имају дозволу за саобраћање на мрежи и њени утицаји на пружни дио жељезничког система. 1.13 Специфични захтјеви везани за експлоатацију

Специфични захтјеви везани за експлоатацију возила (укључујући отежане услове, отклањање сметњи на возилима, итд.). 1.14 Компоненте везане за робу

Захтјеви и окружење специфично за робу (укључујући и постројења која су специјално потребна за опасну робу).

Објашњења и примјери наведени у курзиву у горњем тексту служе само као информација и нису дефиниције параметара.

2. КЛАСИФИКАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ ТЕХНИЧКИХ ЗАХТЈЕВА

Национални технички захтјеви који се односе на параметре наведене у одјељку 1. припадају једној од три сљедеће групе. То се не односи на правила и ограничења која су строго локалног карактера; њихова верификација укључује контроле које се спроводе према међусобном споразуму између жељезничких предузећа и управљача инфраструктуре.

Група А Група А. обухвата: - међународне стандарде, - националне прописе који се сматрају

еквивалентним са националним прописима других држава чланица по питању жељезничке безбједности, и

- националне прописе који се сматрају еквивалентним са одредбама ЈТП и/или TSI по питању жељезничке безбједности.

Група Б Група Б. обухвата све прописе који не спадају у Групу

А. или Групу Ц., или које још увијек није могуће смјестити у једну од ових група.

Група Ц Група Ц. обухвата прописе везане за техничке

карактеристике инфраструктуре који су неопходни како би се гарантовала безбједна и интероперабилна употреба на предметној мрежи (на примјер товарни профил).

Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 230


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 232


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 234


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 236


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 238


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 240


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 242


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.



ЈЕДИНСТВЕНА ПРАВИЛА О ТЕХНИЧКОМ ПРИЈЕМУ ЖЕЉЕЗНИЧКИХ ВОЗНИХ СРЕДСТАВА КОЈА СЕ КОРИСТЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ПРЕВОЗУ

(ATMF – ДОДАТАК (G) КОНВЕНЦИЈЕ)

Члан 1. Подручје примјене

Овим јединственим правилима утврђује се процедура према којој се жељезничка возила и друга жељезничка средства одобравају за кретање или употребу у међународном саобраћају.

Члан 2. Дефиниције

За сврхе ових Јединствених правила и њихових (будућих) прилога, Јединствених правила APTU и њихових прилога и APTU јединствених техничких прописа (ЈТП), примијењују се сљедеће дефиниције:

a) „несрећа“ означава нежељени или ненамјерни изненадни догађај или посебан низ таквих догађаја са штетним посљедицама; несреће се дијеле у сљедеће категорије: судари, исклизнућа, несреће на путним прелазима у нивоу, несреће у којима су страдала лица изазване возним средствима у покрету, пожари и остало;

b) „одобрење типа возила“ означава одобрено право којим надлежни орган одобрава тип конструкције жељезничког возила, као основу за одобравање за саобраћај оних возила која одговарају том типу конструкције;

c) „одобрење за саобраћај“ означава одобрено право којим надлежни орган одобрава свако жељезничко возило или друго жељезничко средство за употребу у међународном саобраћају;

d) „Комисија стручњака за техничка питања“ означава Комисију предвиђену чланом 13. тачка 1, под (g) Конвенције;

dа) „наручилац“ означава било који јавни или приватни субјект које наручује пројектовање и/или конструкцију, обнову или унапређење подсистема. Тај субјект може да буде жељезничко предузеће, управљач инфраструктуре или ималац, односно носилац концесије који је одговоран за извођење пројекта;

e) „држава уговорница“ означава државу чланицу Организације која није дала изјаву у вези са овим Јединственим правилима у складу са чланом 42. тачка 1, прва реченица Конвенције;

f) „декларација“ означава доказ о цјеловитој или дјелимичној евалуацији извршеној како би се потврдило да је возило, тип конструкције или елемент конструкције у складу са одредбама Јединствених правила APTU и њиховим ЈТП (укључујући и важеће посебне случајеве, као и важеће националне захтјеве у складу са чланом 12. Јединствених правила APTU).

g) „елемент конструкције“ или „саставни дио“ означава сваку основну компоненту, групу компоненти, комплетну опрему или уградне групе опреме која је уграђена или је намијењена за уграђивање у жељезничко возило, друга жељезничка средства или инфраструктуру; појам „елемент конструкције“ обухвата истовремено материјална и нематеријална средства, као што је софтвер;

h) „тијело надлежно за одржавање“ (ECM) означава тијело надлежно за одржавање возила које је као такво уписано у регистар возила у складу са чланом 13; ова дефиниција се такође примјењује и на друга жељезничка средства;

i) „основни захтјеви“ означавају све услове дефинисане Јединственим правилима APTU које морају да испуне жељезнички систем, подсистеми и саставни дијелови интероперабилности, укључујући и интерфејс;

j) „инцидент“ означава сваки догађај који не спада у несреће или тешке несрећне случајеве, а везан је за саобраћање возова и утиче на безбједност саобраћаја;

k) „управљач инфраструктуре“ означава предузеће или орган власти који управља жељезничком инфраструктуром;

l) „међународни саобраћај“ означава кретање жељезничких возила на жељезничким пругама преко територије најмање двије државе уговорнице;

m) „истрага“ означава поступак у циљу спречавања несрећа и инцидената који обухвата сакупљање и анализу информација, извођење закључака, укључујући и одређивање узрока (радње, пропусти, догађаји, услови, или комбинација тих узрока која је довела до несреће или инцидента) и, уколико је потребно, формулисање препорука у погледу безбједности;

n) „ималац“ означава лице или субјект који, будући да је власник возила или има право коришћења возила, користи возило као транспортно средство и као такво је уписано у регистар возила предвиђен чланом 13;

o) „документација о одржавању“ означава документа којима се дефинишу задаци везани за преглед и одржавање који морају да се изврше на возилу (типу возила) или другим жељезничким средствима, утврђена у складу са правилима и спецификацијама из ЈТП, укључујући евентуалне посебне случајеве и пријављене националне важеће техничке захтјеве, у складу са чланом 12. Јединствених правила APTU;

p) „досије о одржавању“ означава документацију која се односи на одобрено возило или друго жељезничко средство, и која садржи податке о њиховом коришћењу, као и о радовима везаним за одржавање и прегледима који су на њима извршени;

q) „мрежа“ означава пруге, станице, терминале и све врсте фиксне опреме која је потребна да се постигне безбједно и континуирано функционисање жељезничког система;

r) „отворена питања“ означавају техничке аспекте везане за основне захтјеве који нису експлицитно обухваћени јединственим техничким прописима (ЈТП);

s) „остала жељезничка средства“ означавају сва покретна жељезничка средства намијењена за употребу у међународном саобраћају која не спадају у жељезничка возила;

t) „жељезничко предузеће“ означава приватно или јавно предузеће: - које је овлашћено да превози путнике или

робу жељезницом и које обезбјеђује вучу или


- које пружа само услуге вуче; u) „жељезничка инфраструктура“ (или само

„инфраструктура“) означава скуп жељезничких пруга и фиксних инсталација потребних за обезбјеђивање компатибилности са жељезничким возилима и другим жељезничким средствима одобреним у складу с овим Јединственим правилима, као и за безбједно кретање тих возила и осталих жељезничких средстава;

v) „жељезничка средства“ означавају жељезничка возила, остала жељезничка средства и жељезничку инфраструктуру;

w) „жељезничко возило“ означава возило које може да се креће на сопственим точковима на пругама, са или без вуче;

x) „регионална организација“ означава организацију дефинисану чланом 38. Конвенције у оквиру ексклузивне надлежности коју су јој пренијеле државе уговорнице;

y) „обнова“ означава све веће радове на замјени дијелова подсистема или једном његовом дијелу који не мијењају укупне карактеристике подсистема;

ya) RID означава додатак (C) Koнвенције; z) „тешка несрећа“ означава сваки судар возова или

исклизнуће воза које резултира смрћу најмање једне особе или тешким повредама пет или више особа или великом штетом нанесеном возним средствима, жељезничкој инфраструктури или животној средини, као и свака друга слична несрећа са очигледним посљедицама на регулисање или управљање безбједношћу на жељезници; „велика штета“ означава штете за које тијело за истраге одмах може да процијени да износе укупно најмање 1.8 милиона специјалних права вучења;

aa) „посебан случај“ означава сваки дио жељезничког система држава уговорница за који су потребне посебне одредбе Јединствених техничких прописа (ЈТП), било привремене или дефинитивне, због географских или топографских ограничења, као и ограничења градске средине, или таквих који утичу на компатибилност с постојећим системом. То такође може да се односи на жељезничке пруге и мреже које су изоловане од остатка мреже, натоварни профил, ширину колосијека, или размак оса колосијека, као и на возила и друга жељезничка средства која су искључиво намијењена за локалну, регионалну или историјску употребу и возила и друга жељезничка средства која долазе из трећих земаља или им је одредишно мјесто у трећим земљама.

bb) „подсистем“ означава резултат подјеле жељезничког система, као што је приказано у ЈТП; ови подсистеми за које се утврђују основи захтјеви могу да буду структурални или функционални.

cc) „техничко одобравање“ означава процедуру коју спроводи надлежни орган у циљу одобравања жељезничких возила и других жељезничких средстава за употребу у међународном саобраћају, или одобравања типа возила;

dd) „технички сертификат“ означава званични доказ о успјешно спроведеном техничком одобравању у виду важеће дозволе за тип или дозволе за коришћење.

ee) „техничка документација“ означава документацију о возилу или другом жељезничком средству која садржи све његове техничке карактеристике (карактеристике типа), укључујући и упутство за употребу, као и карактеристике неопходне за идентификацију једног или више предмета на које се односи;

eea) TSI/ТСИ означава техничке спецификације интероперабилности усвојене у складу са директивама 96/48/EЗ, 2001/16/EЗ и 2008/57/EЗ, којима су обухваћени сви подсистеми или дијелови подсистема у циљу испуњавања основних захтјева и гарантовања интероперабилности жељезничког система;

ff) „тип возила“ означава основне карактеристике конструкције жељезничког возила или других жељезничких средстава обухваћене јединственим сертификатом о испитивању описаним модулом SB из ЈТП;

gg) „унапријеђење“ означава сваку значајнију измјену подсистема или дијела подсистема којом се побољшавају његове опште карактеристике.

Члан 3. Одобравање за међународни саобраћај

1. Да би се користило у међународном саобраћају, свако жељезничко возило мора да буде одобрено у складу са овим Јединственим правилима.

2. Техничко одобравање има за циљ да се утврди да ли су жељезничка возила у складу са: а) прописима о конструкцији наведеним у ЈТП, б) прописима о конструкцији и опреми наведеним у

RID, в) посебним условима одобравања према члану 7a.

3. Тач. 1. и 2, као и наредни чланови,примјењују се по аналогији на техничко одобравање других жељезничких средстава и на елементе конструкције возила или других жељезничких средстава.

Члан 3а. Интеракција са другим међународним споразумима

1. Жељезничка возила и друга жељезничка средства која су пуштена у саобраћај према важећем законодавству Европске заједнице (ЕЗ) и одговарајућем домаћем законодавству, сматраће се одобреним за саобраћај од стране свих држава уговорница у складу са овим Јединственим правилима a) у случају потпуне еквивалентности између

важећих одредби ТСИ и одговарајућих ЈТП, и б) под условом да скуп важећих ТСИ, на основу

којих су жељезничка возила или друга жељезничка средства била одобрена, обухвата све аспекте релевантних подсистема који чине саставни дио возила, и

в) под условом дате ТСИ не садрже отворена питања која се односе на техничку усаглашеност са инфраструктуром, и

г) под условом да возило или друга жељезничка средства не подлијежу одступањима.

Уколико ови услови нису испуњени, на возило или друга жељезничка средства се примјењује члан 6. тачка 4.


2. Жељезничка возила и друга жељезничка средства која су одобрена за саобраћај у складу са овим Јединственим правилима, сматраће се пуштеним у саобраћај у државама чланицама Европске заједнице и државама које примјењују законодавство Заједнице на основу међународних споразума закључених са Европском заједницом а) у случају потпуне еквивалентности између

одредби важећих ЈТП и одговарајућих ТСИ, и б) под условом да скуп важећих ТСИ, у складу са

којима су жељезничка возила или друга жељезничка средства добила дозволу, обухвата све аспекте предметних подсистема који чине саставни дио возила, и

в) под условом да ТСИ не садрже отворена питања која се односе на техничку усаглашеност са инфраструктуром, и

г) под условом да возило или друга жељезничка средства не подлијежу одступањима.

Уколико ови услови нису испуњени, возило или друго жељезничко средство ће морати да добију дозволу у складу са правом које се примјењује у државама чланицама Европске заједнице и државама које примјењују законодавство Заједнице на основу међународних споразума закључених са Европском заједницом.

3. Одобравање за саобраћај, саобраћање и одржавање жељезничких возила и других жељезничких средстава која се користе само у државама чланицама Европске заједнице, регулишу се важећим законодавством Заједнице и националним законодавством. Ова одредба се такође примјењује на државе уговорнице које примјењују мјеродавно законодавство Европске заједнице на основу међународних споразума склопљених са Европском заједницом.

4. Тач. 1. и 2. примјењују се по аналогији на одобрења/дозволе за типове возила.

5. Тијело надлежно за одржавање (ЕCМ) теретних кола, сертификовано у складу са чланом 15, тачка 2, сматра се сертификованим у складу са важећим законодавством Европске заједнице и одговарајућим домаћим законодавством и обрнуто, у случају потпуне еквивалентности између система сертификације усвојеног према члану 14а (5) ЕЗ директиве 2004/49/ЕЗ о безбједности на жељезници и правила усвојених од стране Комисије стручњака за техничка питања у складу са чланом 15, тачка 2.

Члан 4. Процедура

1. Техничко одобравање возила се врши на сљедећи начин: а) или у само једној фази, издавањем одобрења за

саобраћај одређеном возилу појединачно, б) или у двије сукцесивне фазе, издавањем:

- одобрења за одређени тип возила, - а затим, одобрења за саобраћај за

појединачна возила која одговарају том типу конструкције кроз поједностављени поступак којим се потврђује припадност том типу.

2. Оцјењивање усаглашености возила или елемента конструкције са одредбама ЈТП на којима се заснива одобрење може бити подијељено на елементе оцјењивања који су потврђени декларацијом. Елементе оцјењивања и образац декларације утврдиће Комисија стручњака за техничка питања.

3. Процедуре везане за техничко одобравање жељезничке инфраструктуре регулишу важеће одредбе у предметним државама уговорницама.

Члан 5. Надлежни орган

1. Техничко одобравање врши национални или међународни орган надлежан за ово питање у складу са важећим законима и прописима у свакој држави уговорници.

2. Органи наведени у тачки 1, у складу са важећим одредбама у њиховој држави, могу да пренесу или преносе, у цијелости или дјелимично, надлежност за вршење оцјењивања, као и за издавање одговарајућих декларација, на призната тијела са сједиштем у њиховој држави. Забрањено је преношење надлежности на: а) жељезничко предузеће б) управљача инфраструктуре, в) имаоца, г) тијело надлежно за одржавање (ЕCМ), д) пројектанта или произвођача жељезничких

средстава који непосредно или посредно учествује у изради жељезничких средстава, укључујући и филијале наведених лица.

3. Да би тијела наведена у тачки 2. била призната, морају да испуне сљедеће услове: а) тијело мора да буде независно у односу на било

које жељезничко предузеће, управљача инфраструктуре, подносиоца захтјева или наручиоца у погледу своје организације, правне структуре и доношења одлука; његов директор и особље одговорно за спровођење оцјењивања или издавања сертификата или декларација не смију да буду умијешани, било директно или преко овлашћеног представника, у пројектовање, производњу, конструкцију или одржавање саставних дијелова, возила или жељезничких средстава или у њихово коришћење. То, међутим, не искључује могућност размјене техничких информација између произвођача или конструктора и наведеног тијела.

б) Тијело и особље одговорно за оцјењивање спроводе оцјењивање уз највећи могући професионални интегритет и највећу могућу техничку компетенцију и не смију да буду под утицајем било каквих притисака или подстицаја, посебно финансијске природе, који би могли да утичу на њихов суд или резултате њихове провјере, нарочито уколико потичу од лица или група лица на које утичу резултати оцјењивања.

в) Тијело и особље одговорно за оцјењивање ће нарочито бити функционално независно од органа задужених за истрагу у случају несреће.

г) Тијело запошљава особље и посједује потребна средства за правилно извршавање техничких и административних задатака у вези са оцјењивањем; оно такође мора да има приступ опреми потребној за изузетна оцјењивања.

д) Особље одговорно за оцјењивање посједује: - одговарајуће техничко и стручно образовање, - задовољавајуће познавање захтјева који се

односе на оцјењивање које врши, као и довољну праксу у вршењу тих оцјењивања, и

- способност за израду сертификата, извештаја и записа који представљају дио формалног извјештавања о извршеним оцјењивањима.


ђ) Независност особља одговорног за оцјењивање је загарантована. Ниједан службеник не смије бити плаћен, било на основу броја извршених оцјењивања или резултата тих оцјењивања.

е) Тијело закључује осигурање од одговорности, осим уколико та одговорност није покривена од стране државе у складу са националним законодавством или уколико оцјењивање врши директно држава уговорница.

ж) Особље тијела се обавезује на чување професионалне тајне у вези са свим што сазна у току вршења својих функција (са изузетком надлежних управних органа удржави у којој спроводе те активности) у складу са овим Јединственим правилима или било којим правним захтјевом и/или прописима државе уговорнице, укључујући по потреби и законодавство Европске заједнице.

4. Одредбе из тачке 3. примјењују се по аналогији на органе који врше техничко одобравање.

5. Држава уговорница, путем обавјештавања, или, по потреби, путем средстава предвиђеним правом Заједнице или правом држава које примјењују право Заједнице на основу међународних споразума закључених са Европском заједницом, води рачуна о томе да Генерални секретар буде обавијештен о тијелима одговорним за спровођење оцјењивања, верификације и одобравања, уз назнаку области за коју је одговорно свако тијело. Генерални секретар објављује и ажурира списа органа, њихових идентификационих бројева и области за које су одговорни.

6. Држава уговорница гарантује одговарајући надзор тијела наведених у тачки 2. и повлачи надлежност тијелу које више не испуњава критеријуме наведене у тачки 3, и у том случају одмах о томе обавјештава Генералног секретара.

7. Држава уговорница која сматра да орган за оцјењивање или одобравање неке друге државе уговорнице, или тијело којем је он пренио своју надлежност, не испуњава критеријуме наведене у тачки 3, може то питање да прослиједи Комисији стручњака за техничка питања која, у року од четири мјесеца, обавјештава дотичну државу уговорницу о свим промјенама које је потребно извршити како би то тијело задржало статус који му је био додијељен. У вези са тим, Комисија стручњака за техничка питања може да донесе одлуку да упути државу уговорницу да опозове или повуче одобрења издата на основу поступака спроведених од стране наведених тијела или органа.

Члан 6. Важење техничких сертификата

1. Технички сертификати издати од стране надлежног органа државе уговорнице у складу са овим Јединственим правилима, важе у свим другим државама уговорницама. Међутим, кретање и употреба на територији тих других држава подлијежу условима наведеним у овом члану.

2. Одобрење за саобраћај омогућује жељезничким предузећима да користе возило само на инфраструктурама које су компатибилне са тим возилом у складу са његовим спецификацијама и другим условима одобрења; одговорност је жељезничког предузећа да то обезбиједи.

3. Не доводећи у питање члан 3а, одобрење за саобраћај издато за возило које је у складу са свим важећим ЈТП, омогућује том возилу да се слободно креће на територији других држава уговорница под условом да а) су сви основни захтјеви обухваћени овим ЈТП, и б) да возило није предмет: - посебног случаја; - отворених питања која се односе на техничку

усаглашеност са инфраструктуром; - одступања. Услови за слободно кретање могу такође да буду

наведени у одговарајућим ЈТП. 4.а) Уколико је у држави уговорници издато одобрење за

саобраћај за возило које: - представља посебан случај, отворено питање које

се односи на техничку усаглашеност са инфраструктуром или подлијеже одступању, или

- није у складу са ЈТП возним средствима и свим другим мјеродавним одредбама, или

б) уколико сви основни захтјеви нису обухваћени у ЈТП,надлежни органи других држава могу затражити од подносиоца захтјева додатне техничке информације као што су анализа ризика и/или испитивање возила прије издавања додатног одобрења за саобраћај.

За дио возила који је у складу са ЈТП или са једним дијелом ЈТП, надлежни органи морају да прихвате верификације које су извршили други надлежни органи у складу са ЈТП. За други дио возила надлежни органи морају у потпуности да узму у обзир табелу еквивалентности предвиђену чланом 13. Јединствених правила АPTU. Испуњеност: а) идентичних одредби и одредби које су

проглашене еквивалентним, б) одредби које се не односе на посебан случај, в) одредби које се не односе на техничку

усаглашеност са инфраструктуром, неће се поново оцјењивати.

5. Тач. 2. и 4. примјењују се по аналогији на одобравање типа конструкције.

Члан 6а. Признавање документације о поступку

1. Надлежни органи и тијела, жељезничка предузећа, имаоци и управљачи инфраструктуре у свим државама уговорницама без одлагања признају оцјењивање, декларације и остала документа израђена у складу са овим Јединственим правилима.

2. Уколико су захтјеви или одредба проглашени као еквивалентни у складу са чланом 13. Јединствених правила АPTU, није потребно поново вршити већ спроведена и документована оцјењивања и испитивања која се на то односе.

Члан 6б. Признавање техничких и експлоатационих испитивања

Комисија стручњака за техничка питања може да усвоји правила која морају да буду обухваћена Прилогом ових Јединствених правила и захтјеве који морају да буду обухваћени једним или више ЈТП у вези са одредбама о техничким инспекцијама, досијеима о одржавању одобрених возила и експлоатационим испитивањима, као што је проба кочница воза, и њиховом међусобном признавању.


Члан 7. Прописи који се примијењују на возила

i. Да би било одобрено за међународни саобраћај и да би задржало одобрење, жељезничко возило мора да буде у складу са: а) ЈТП; б) одредбама RID, где се примијењују.

ii. Уколико не постоје ЈТП који се примијењују на подсистем, техничко одобравање се заснива на важећим националним техничким захтјевима који се примјењују у складу са чланом 12. Јединствених правила АPTU у држави уговорници у којој се подноси захтјев за техничко одобравање.

iii. Уколико ЈТП не обухватају све основне захтјеве, или уколико су у питању посебни случајеви или отворена питања, техничко одобравање се заснива на: а) одредбама садржаним у ЈТП, б) одредбама садржаним у RID, где се примијењују, в) важећим националним техничким захтјевима

који се примијењују у складу са чланом 12. Јединствених правила АPTU.

Члан 7а. Одступања

Комисија стручњака за техничка питања усваја смјернице или обавезујуће одредбе у вези са одступањима од одредби из члана 7. и методама оцјењивања које могу да се користе или ће се користити.

Члан 8. Прописи који се примјењују на жељезничку

инфраструктуру 1. Да би се гарантовало да ће возило које је одобрено за

међународни саобраћај у складу са овим Јединственим правилима безбједно саобраћати на жељезничкој инфраструктури и да ће са њом бити компатибилно, та жељезничка инфраструктура мора да буде у складу са: а) одредбама садржаним у ЈТП, и б) одредбама садржаним у RID-у, уколико су

примјенљиве. 2. Одобравање инфраструктуре и контрола њеног

одржавања и даље се регулишу важећим одредбама у држави уговорници у којој се налази инфраструктура.

3. Чл. 7. и 7а примијењују се по аналогији и на инфраструктуру.

Члан 9. Прописи о саобраћају

1. Жељезничка предузећа која експлоатишу жељезничка возила одобрена за међународни саобраћај дужна су да поштују прописе који се односе на експлоатацију возила у међународном саобраћају, наведене у ЈТП.

2. Предузећа и управе које у државама уговорницама управљају инфраструктуром, укључујући и системе за безбједност и контролу саобраћаја, која је намијењена и одговарајућа за употребу у међународном саобраћају, морају да поштују техничке прописе наведене у ЈТП и морају да их стално испуњавају приликом градње и управљања том инфраструктуром.

Члан 10. Подношење захтјева и издавање техничких сертификата

и декларације и релевантни услови 1. Издавање техничког сертификата се односи на тип

конструкције жељезничког возила или на само жељезничко возило.

2. Захтјев за издавање техничког сертификата може да поднесе:

а) произвођач, б) жељезничко предузеће, в) ималац возила, г) власник возила, д) управљач инфраструктуре.

3. Захтјев за технички сертификат, укључујући и одговарајуће декларације, може бити поднијет било ком надлежном органу или тијелу у оквиру своје надлежности предвиђених чланом 5, у једној од држава уговорница.

4. Уколико се члан 6. став 4. примјењује на возило, подносилац захтјева наводи државе уговорнице (уколико је потребно и пруге) за које се захтијевају технички сертификати у циљу слободног саобраћања; у том случају, надлежни органи и укључена тијела за оцјењивање усаглашености морају да сарађују како би се олакшао поступак за подносиоца захтјева.

5. Све трошкове поступка одобравања сноси подносилац захтјева, осим уколико није другачије предвиђено важећим законима и прописима у држави у којој се издаје одобрење. Забрањено је издавање техничких одобрења у сврхе остваривања профита.

5а. Све одлуке, оцјењивања, испитивања, итд, спроводе се без дискриминације.

6. Подносилац захтјева израђује и прилаже уз свој захтјев техничку документацију и документацију о одржавању која садржи информације захтијеване у ЈТП. Тијело за оцјењивање усаглашености ту документацију провјерава, коригује и додаје јој одговарајуће информације како би она одражавала својства возила.

7. Оцјењивач описује свако извршено оцјењивање у извјештају о оцјењивању којим се потврђују извршена оцјењивања и наводе одредбе у односу на које је вршено оцјењивање усаглашености, као и да ли је предмет успјешно прошао оцјењивање или не.

8. Онај ко тражи дозволу за коришћење возила по поједностављеном поступку за техничко одобравање (члан 4, тачка 1, под б), мора уз захтјев приложити дозволу за тип издату у складу са чланом 11, тачка 2, и мора на одговарајући начин доказати да возила за која тражи дозволу за коришћење одговарају том типу конструкције.

9. Технички сертификат се у принципу додијељује на неограничен период; његово поље примјене може бити опште или ограничено.

10. Уколико дође до измјене мјеродавних одредби прописа наведених у члану 7, на основу којих је одобрен тип конструкције, иако мјеродавне прелазне одредбе не могу да се примјене, држава уговорница у којој је издата дозвола за тип, након консултација са другим државама у којима је дозвола важећа у складу са чланом 6, одлучује да ли дозвола може да задржи своје важење или мора да буде обновљена. Критеријуми за провјеру у случају обновљеног одобрења за тип могу да се односе само на измјењене одредбе. Обнављање одобрења за тип не утиче на одобрења за саобраћај која су већ додијељена на основу претходно одобрених типова.

11. У случају обнове или унапређења, наручилац или произвођач шаље дотичној држави уговорници документацију са описом пројекта. Држава уговорница проучава ту документацију и, узимајући у обзир стратегију спровођења наведену у важећим ЈТП, одлучује о томе да ли обим радова захтјева нов


одобрење за саобраћај у смислу ових Јединствених правила. Ново одобрење за саобраћај је неопходно у свим случајевима када предвиђени радови могу неповољно да утичу на општи ниво безбједности предметног подсистема. Уколико је потребно ново одобрење, држава уговорница одлучује у којој мјери одговарајуће одредбе ЈТП морају да се примијене на пројекат. Држава уговорница доноси одлуку најкасније четири мјесеца након подношења комплетне документације од стране подносиоца захтјева. Уколико је потребно ново одобрење за саобраћај и уколико се ЈТП не примјењују у потпуности, држава уговорница Генералног секретара обавијештава о: а) разлогу из којег се ЈТП не примјењују у

потпуности, б) техничким карактеристикама које се примјењују

умјесто ЈТП, в) тијелима одговорним за прибављање

информација које се захтијевају под а) и б). Генерални секретар објављује достављене информа-ције на Веб сајту Организације.

12. Тачка 11. примјењује се по аналогији на дозволу за тип и на све декларације које се односе на конструкцију или елементе предметне конструкције.

Члан 10а Правила за повлачење или суспендовање техничких

сертификата 1. Уколико неки други надлежни орган државе

уговорнице, а не онај који је издао (прво) одобрење за саобраћај, открије неусаглашеност, дужан је да о томе детаљно обавијести (први) орган који је издао одобрење; уколико се неусаглашеност односи на дозволу за тип, о томе се такође обавијештава орган који ју је издао.

2. Дозвола за коришћење може бити повучена: а) уколико жељезничко возило више није у складу

са: - прописима наведеним у ЈТП и важећим

националним одредбама у складу са чланом 12. Јединствених правила АPTU,

- посебним условима за његово одобравање у складу са чланом 7а,

- прописима о конструкцији или опреми наведеним у RID.

б) уколико ималац не испуни захтјев надлежног органа да исправи недостатке у прописаном року.

в) у колико се не испуне или не поштују прописи и услови који произилазе из ограниченог одобрења у складу са чланом 10, тачка 10.

3. Само орган који је издао дозволу за тип или дозволу за коришћење може да повуче те дозволе.

4. Дозвола за коришћење се суспендује: а) уколико се не изврше техничке контроле,

инспекције, радови на одржавању и сервисирање жељезничког возила као што је наведено у документацији о одржавању, у ЈТП и посебним условима за одобравање предвиђеним чланом 7а или прописима о конструкцији и опреми наведеним у RID (или уколико се не поштују рокови);

б) уколико се, у случају тешког оштећења жељезничког возила, не испуни налог надлежног тијела за стављање возила на увид;

в) у случају непоштовања ових Јединствених правила и прописа наведених у ЈТП;

г) уколико се не поштују важеће националне одредбе које се примјењују у складу са чланом 12. Јединствених правила АPTU или одредбе које су проглашене еквивалентним у складу са чланом 13. Јединствених правила АPTU. Важење дозволе се суспендује за једну или више држава уговорница на које се односи.

5. Дозвола за коришћење постаје неважећа уколико је жељезничко возило повучено из саобраћаја. О повлачењу из саобраћаја се обавијештава надлежни орган који је издао одобрење за саобраћај.

6. Тачке од 1. до 4. примјењују се по аналогији на дозволу за тип.

Члан 10б Правила оцјењивања и процедуре

1. Комисија стручњака за техничка питања је надлежна за усвајање додатних обавезујућих одредби у вези са оцјењивањем и правилима која се односе на процедуре за техничко одобравање.

2. Осим тога, не долазећи на било који начин у сукоб са одредбама које је прописала Комисија стручњака за техничка питања у складу са тачком 1, државе уговорнице или регионалне организације могу да усвоје (или задрже) одредбе у вези са обавезним, детаљним и недискриминаторним процедурама које се односе на оцјењивање и захтјеве у вези са декларацијама. Обавјештење о тим одредбама се доставља Генералном секретару који о томе обавијештава Комисију стручњака за техничка питања, а објављује их Организација.

Члан 11. Технички сертификати и декларације

1. Одобрење типа конструкције и одобрење за саобраћај доказују се одвојеним документима под сљедећим називима:“Дозвола за тип“ и „Дозвола за коришћење“.

2. Дозвола за тип: а) наводи пројектанта и предвиђеног произвођача

за тип конструкције жељезничког возила; б) садржи техничку документацију и документа-

цију о одржавању у прилогу; в) уколико је потребно, наводи посебна ограничења

и услове саобраћања за тип конструкције жељезничког возила и за жељезничка возила која одговарају том типу конструкције;

г) садржи један или више извјештаја о оцјењивању у прилогу;

д) уколико је потребно, наводи све издате декларације (о усаглашености и верификацији) које се на то односе;

ђ) наводи надлежни орган који је издао дозволу, датум издавања и садржи потпис надлежног органа;

е) уколико је потребно, садржи рок важења. 3. Дозвола за коришћење обухвата:

а) све информације наведене у тачки 2, и б) један или више идентификационих кодова једног

или више возила обухваћених дозволом; в) информације о имаоцу једног или више

жељезничких возила обухваћених дозволом на дан њеног издавања;

г) уколико је потребно, рок важења. 4. Дозвола за коришћење може обухватати групу

појединачних возила истог типа и у том случају


информације захтијеване у складу са тачком 3. Наводе се посебно за свако возило у групи, а техничка документација садржи списак документације о извршеним испитивањима на сваком возилу.

5. Техничка документација и документација о одржавању садрже информације које се захтијевају у складу са одредбама из ЈТП.

6. Дозволе се штампају на једном од радних језика у складу са чланом 1, тачка 6. Конвенције.

7. Дозволе и декларације се издају подносиоцу захтјева. 8. Дозвола за коришћење се везује за предмет. Када се

возило пусти у саобраћај, имала дозволе за коришћење (укључујући техничку документацију и документацију о одржавању), уколико он није актуелни ималац у тренутку коришћења возила, без одлагања доставља дозволу актуелном имаоцу, заједно са досијеом о одржавању, и ставља му на располагање сва детаљна (додатна) упутства у вези са експлоатацијом и одржавањем која су још увијек у његовом посједу.

9. Тачка 8. Примјењује се по аналогији на возила и жељезничка средства одобрена у складу са чланом 19, при чему је документација о којој је ријеч документација везана за одобравање као и било која друга документација која садржи информације које су у цијелости или дјелимично сличне информацијама које су укључене у захтјеве за техничку документацију, документацију о одржавању и досије о одржавању.

Члан 12. Јединствени обрасци

1. Организација прописује јединствене обрасце за дозволе наведене у члану 11, за декларације о којима је донијета одлука у складу са чланом 4, тачка 2. и за извјештај о оцјењивању у складу са чланом 10, тачка 7.

2. Обрасце припрема и усваја Комисија стручњака за техничка питања.

3. Комисија стручњака за техничка питања може да донесе одлуку да одобри дозволе и декларације издате на обрасцу који није прописан Јединственим правилима, уколико он садржи потребне информације у складу са чланом 11, како би те дозволе и декларације биле признате као еквивалентна замјена.

Члан 13. Регистри

1. Организација формира и ажурира регистар у виду банке електронских података који садржи информације о жељезничким возилима за које је издата дозвола за коришћење и типове конструкција за које је издата дозвола за тип. Регистар обухвата жељезничка возила одобрена за саобраћај у складу са чланом 19; он може да обухвата жељезничка возила која су одобрена само за национални саобраћај.

2. Банка података такође обухвата регистар који садржи информације о надлежним органима и тијелима којима је надлежност пренијета у складу са чланом 5, као и акредитоване/признате контролоре у складу са чланом 15, тачка 2.

3. Комисија стручњака за техничка питања може одлучити да у банку података укључи друге податке који ће се користити у жељезничком саобраћају, као што су информације у вези са декларацијама, инспекцијама и одржавањем одобрених возила (укључујући и сљедећу предвиђену инспекцију), као и

информације у вези са инцидентима и несрећама и регистрима у којима се наводи шифрирање возила, локацијама, жељезничким предузећима, имаоцима, управљачима инфраструктуре, радионицама, произвођачима, тијелима надлежним за одржавање (ЕCМ), итд.

4. Комисија стручњака за техничка питања одређује техничку и функционалну архитектуру банке података, као и потребне податке, вријеме и начин на који ће се подаци достављати, врсту права приступа и остале административне и организационе аспекте, укључујући и врсту структуре базе података која ће се примијењивати. У сваком случају, генерални секретар мора без одлагања да буде обавијештен о промјени имаоца, тијела надлежног за одржавање, повлачењу из саобраћаја, званичним имобилизацијама, суспензији и повлачењу дозвола, декларација и других докумената, као и о измјенама извршеним на возилу које одступају од одобреног типа конструкције.

5. У циљу примјене овог члана, Комисија стручњака за техничка питања ће узимати у обзир регистре успостављене од стране држава уговорница и регионалних организација како би се смањили сви прекомјерни трошкови за заинтересоване стране, као што су регионалне организације, државе уговорнице, надлежни органи и индустрија. Како би се такође и трошкови за Организацију свели на минимум и у циљу добијања кохерентних система регистара, све заинтересоване стране ће са Организацијом усклађивати своје планове и развој регистара који улазе у поље примјене ових Јединствених правила.

6. Подаци регистровани у банци података сматрају се prima facie доказом о техничком одобрењу жељезничког возила.

7. Комисија стручњака за техничка питања може одлучити да трошкове формирања и функционисања банке података у цијелости или дјелимично сносе корисници; достава и измјена података ће бити бесплатни, док се за консултацију података може одредити плаћање таксе.

Члан 14. Натписи и ознаке

1. Жељезничка возила одобрена за саобраћај морају имати: а) ознаку на основу које се јасно види да су

одобрена за међународни саобраћај у складу са овим Јединственим правилима, и

б) остале натписе и ознаке прописане у ЈТП, укључујући и јединствени идентификациони код(број возила).

Надлежни орган који издаје одобрење за саобраћај дужан је да се увјери да је сваком возилу додијељена л фанумерички идентификациони код. Тај код, који садржи код земље (прве) државе која је одобрила возило, мора да се истакне на сваком возилу и да се унесе у Национални регистар возила (НРВ) те државе, као што се то захтијева у складу са чланом 13.

2. Комисија стручњака за техничка питања одређује ознаку предвиђену у тачки 1, под а), као и прелазне периоде током којих жељезничка возила која су одобрена за међународни саобраћај могу да носе натписе и ознаке који одступају од натписа и ознака прописаних у тачки 1.


Члан 15. Одржавање

1. Жељезничка возила и друга жељезничка средства морају бити добро одржавана како би била у складу са одредбама наведеним у ЈТП и како би их стално испуњавала, као и да њихово стање не би ни на који начин утицало на безбједност саобраћаја и угрожавало инфраструктуру, животну средину и здравље људи током вожње или њиховог коришћења у међународном саобраћају. У ту сврху, жељезничка возила и друга жељезничка средства морају да буду на располагању за сервисирање, инспекције и одржавање, као што је прописано у документацији о одржавању која је у прилогу дозволе за коришћење, у ЈТП, у посебним условима за одобравање у складу са чланом 7а и у одредбама наведеним у RID.

2. Сваком возилу се прије одобрења за саобраћај или употребе на мрежи додијељује тијело надлежно за одржавање (ЕCМ) које се региструје у банци података предвиђено је у члану 13. Тијело надлежно за одржавање може да буде жељезничко предузеће, управљач инфраструктуре или ималац. Тијело надлежно за одржавање, примјеном система за одржавање, гарантује да возила чије им је одржавање повјерено могу потпуно безбједно да саобраћају. Тијело надлежно за одржавање може само да одржава возила или да користи услуге радионица за одржавање са којима је закључило уговоре. Тијело надлежно за одржавање теретних кола мора да посједује важећи сертификат издат од стране спољног контролора, који је акредитован/признат у једној од држава уговорница. Комисија стручњака за техничка питања усваја додатна детаљна правила о сертификацији и контроли тијела надлежних за одржавање, акредитованих/признатих контролора, њиховој акредитацији/признавању, као и о контролама и сертификатима о контроли. У тим правилима се наводи да ли су еквивалентна критеријумима који се примјењују на систем за сертификацију тијела надлежних за одржавање усвојеним у оквиру Европске заједнице или у државама које примјењују законодавство заједнице на основу међународних споразума закључених са Европском заједницом. Наведена правила, која обухватају такође и правила која се односе на повлачење и суспендовање сертификата и акредитација, дефинисаће се у прилогу ових Јединствених правила и чиниће њихов саставни дио.

3. Жељезничко предузеће је одговорно за безбједан саобраћај својих возова и дужно је да води рачуна да се возила која превозе правилно одржавају. У складу с тим, тијело надлежно за одржавање је дужно да обезбиједи да се жељезничком предузећу ставе на располагање поуздане информације у вези са подацима и поступком одржавања, а жељезничко предузеће је дужно да тијелу надлежном за одржавање на вријеме достави податке и информације у вези са експлоатацијом тих возила и других жељезничких средстава за које је то тијело задужено.У оба случаја, ти подаци и информације се наводе у Прилогу наведеном у тачки 2.

4. Тијело надлежно за одржавање возила које је одобрено дужно је да води и ажурира досије о одржавању који се односи на возило. Досије се ставља

на располагање надлежном националном органу ради контроле.

5. Комисија стручњака за техничка питања може да усвоји смјернице или прописе о сертификацији и контролира дионице за одржавање и о међусобном признавању сертификата и контроле. Прописи предвиђени овом тачком дефинисаће се у Прилогу уз ова Јединствена правила и чиниће њихов саставни дио, а објављују се на веб страници Организације.

Члан 16. Несреће, инциденти, тешка оштећења

1. У случају несреће, инцидента или тешког оштећења жељезничких возила, све умијешане стране (управљачи инфраструктуре, имаоци, тијела надлежна за одржавање, заинтересована жељезничка предузећа и, ако је потребно, други актери) дужни су да: а) без одлагања предузму све потребне мјере како

би омогућили безбједност жељезничког саобраћаја, поштовање животне средине и здравља људи, и

б) утврде узроке несреће, инцидента или тешког оштећења.

1а Мјерама предвиђеним у тачки 1. мора да се координише. Ту координацију је дужан да спроводи управљач инфраструктуре, осим уколико није другачије прописано важећим одредбама у дотичној држави. Поред истраге коју су дужне да спроведу умијешане стране, држава уговорница може да захтијева да се спроведе и независна истрага.

2. Сматра се да је возило тешко оштећено уколико више не може да се поправи мањом интервенцијом која би му омогућила да се прикључи композицији воза и да саобраћа на сопственим точковима без опасности по саобраћај. Уколико поправка може да се изврши у року краћем од седамдесет и два сата или уколико су укупни трошкови мањи од 0,18 милиона права повлачења, не сматра се да је дошло до тешког оштећења.

3. О несрећама, инцидентима, и тешким оштећењима се одмах обавијештава надлежни орган или тијело које је одобрило возило за саобраћај. Тај орган или тијело може да захтијева да се оштећено возило, које је евентуално већ поправљено, стави на увид како би се испитала важност одобрења за саобраћај. Уколико је потребно, поступак одобравања за саобраћај мора да се понови.

4. Државе уговорнице воде евиденције, објављују извјештаје о истрази који обухватају њихове закључке и препоруке, обавијештавају орган задужен за издавање одобрења и Организацију о узроцима несрећа, инцидената, и тешких оштећења у међународном саобраћају која су се десила на њиховој територији. Комисија стручњака за техничка питања може да проучи узроке озбиљних несрећа, инцидената, и тешких оштећења у међународном саобраћају у циљу да, уколико је могуће, унаприједи прописе о конструкцији и експлоатацији жељезничких возила и других жељезничких средстава наведених у ЈТП и може, ако је потребно, у кратком року да наложи државама уговорницама да суспендују предметне дозволе за коришћење, дозволе за тип или издате декларације.

5. Комисија стручњака за техничка питања може да изради и усвоји додатна обавезујућа правила која се односе на истрагу несрећа, инцидената и тешких оштећења, захтјеве у вези са независним државним


истражним органима као и образац и садржај извјештаја. Она такође може да измијени вриједности/бројеве предвиђене у тачки 2. и у члану 2. под (ff)).

Члан 17. Искључивање из саобраћаја и одбијање возила

1. Надлежни орган, друго жељезничко предузеће или управљач инфраструктуре не могу одбити или искључити из саобраћаја жељезничка возила како би их спријечили да саобраћају на компатибилним жељезничким инфраструктурама уколико су она у складу са овим Јединственим правилима, прописима из ЈТП, евентуалним посебним условима за одобравање дефинисаним од стране органа за одобравање, као и прописима о конструкцији и експлоатацији из RID.

2. Право надлежног органа да испита возило и да га искључи из саобраћаја се не доводи у питање уколико се посумња у непоштовање тачке 1; међутим, требало би што прије извршити испитивање које омогућује да се добију прецизне информације, а у сваком случају у року од двадесет и четири сата.

3. Међутим, уколико држава уговорница не суспендује или повуче сертификат у року одређеном у складу са чланом 5. тачка 7. Или са чланом 16. тачка 4, друге државе уговорнице су овлашћене да одбију или искључе из саобраћаја једно или више предметних возила.

Члан 18. Непоштовање прописа

1. Изузимајући тачку 2. и члан 10а, тачка 4, под в), правне посљедице које проистекну из непоштовања ових Јединствених правила и ЈТП регулишу се важећим одредбама у држави уговорници чији је надлежни орган додијели о прво одобрење за саобраћај, укључујући и правила која се односе на сукоб закона.

2. Посљедице у области грађанског и кривичног права које проистекну из непоштовања ових Јединствених правила и ЈТП регулишу се, што се тиче инфраструктуре, важећим одредбама у држави уговорници у којој управљач инфраструктуре има сједиште, укључујући и правила која се односе на сукоб закона.

Члан 19. Прелазне одредбе

1. Члан 3. тачка 1. се примјењује на унапређена, обновљена и постојећа возила. Прелазне одредбе наведене у овом члану односе се на возила која су одобрена за међународни саобраћај у складу са RIV и RIC или другим мјеродавним међународним споразумима и која су у складу са тим обиљежена.

2. На дан ступања на снагу ових Јединствених правила, постојећа возила са ознакама RIV или RIC које доказују њихову усаглашеност са техничким одредбама споразума RIV 2000 (издање ревидирано 1. јануара 2004. године) или споразума RIC, одобрена од једне државе уговорнице, сматрају се одобреним за саобраћај на мрежама држава уговорница под условом да су компатибилна са жељезничким инфраструктура-ма (што се одређује ознакама на вагону).

2а Постојећа возила која немају ознаке RIV или RIC, већ су одобрена за саобраћај и обиљежена у складу са билатералним или мултилатералним споразумима између држава уговорница о којима је Организација

обавијештена, такође се сматрају одобреним за саобраћај на мрежама које покрива предметни споразум.

3. Прелазно одобрење у складу са тач. 2 и 2а важи све док возилу не затреба ново одобрење у складу са чланом 10, тачка 11.

4. Натписи RIV, RIC или друге ознаке на возилу прихваћене од стране Комисије стручњака за техничка питања, као и подаци сачувани у бази података предвиђени чланом 13, сматрају се довољним доказима о одобравању. Свака недозвољена измјена ове ознаке се сматра преваром и подлијеже судском гоњењу у складу са националним законодавством.

5. Без обзира на ову прелазну одредбу, возило и његова документација морају да буду у складу са важећим одредбама ЈТП у вези са обиљежавањем и одржавањем; такође мора да се гарантује усаглашеност са важећим одредбама RID, гдје је то потребно. Комисија стручњака за техничка питања може такође да донесе одлуку да одредбе које се односе на безбједност, унијете у ЈТП, морају да се поштују у одређеном року, независно од било које прелазне одредбе.

6. Постојећа возила која не спадају у поље примјене тач. 2. и 2а, могу да буду одобрена за саобраћај на основу захтјева поднијетог надлежном органу. Надлежни орган може да захтијева да подносилац захтјева достави додатне техничке информације, односно анализу ризика и/или испитивања возила, прије издавања додатног одобрења за саобраћај. Међутим, надлежни органи су дужни да у пуној мјери узму у обзир табелу еквивалентности наведену у члану 13. Јединствених правила АPTU.

7. Комисија стручњака за техничка питања може усвојити друге прелазне одредбе.

Члан 20. Спорови

Спорове који се односе на техничко одобравање жељезничких возила и других жељезничких средстава намијењених за коришћење у међународном саобраћају може да ријешава Комисија стручњака за техничка питања, уколико се не ријеше путем непосредних преговора између умијешаних страна. Такви спорови такође могу да се воде пред арбитражним судом, у складу са процедуром наведеном у Дијелу V Конвенције.

VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

1244 Na osnovu člana 17. stav 1. tačka (1), a u vezi sa članom

33. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 45. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 28.11.2012. godine, donijelo

ODLUKU O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUDIJI U

KANTONALNOM SUDU U SARAJEVU

I Produžava se mandat Efraimu Čosiću, dodatnom sudiji u

Kantonalnom sudu u Sarajevu, na period od dvije godine.


II Prilikom imenovanja Visoko sudsko i tužilačko vijeće

Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat je u proteklom mandatu pokazao stručnost u izvršenju zadataka i spremnost za obavljanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.

III Imenovanom se produžava mandat sa danom 4.1.2013.

godine i dužnost će obavljati do 4.1.2015. godine.

IV Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja.

V U skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i

tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.

Broj 06-07-3483-2/2012 28. novembra 2012. godine

Predsjednik Milorad Novković, s. r.

Na temelju članka 17. stavak 1. točka (1), a u svezi sa člankom 33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 45. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 28.11.2012. godine, donijelo

ODLUKU O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUCU U

KANTONALNOM SUDU U SARAJEVU

I Produžava se mandat Efraimu Čosiću, dodatnom sucu u

Kantonalnom sudu u Sarajevu, na period od dvije godine.

II Prigodom imenovanja Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće

Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat je u proteklom mandatu pokazao stručnost u izvršenju zadataka i spremnost za obnašanje dužnosti u narednom periodu. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.

III Imenovanom se produžava mandat sa danom 4.1.2013.

godine i dužnost će obnašati do 4.1.2015. godine.

IV Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja.

V Sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i

tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, ova Odluka bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.

Broj 06-07-3483-2/2012 28. studenoga 2012. godine

Predsjednik Milorad Novković, v. r.

На основу члана 17. став 1. тачка (1), а у вези са чланом 33. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ ",

бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 45. Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ " бр. 44/09, 28/10, 58/10 и 57/12), Савјет је, на сједници одржаној 28.11.2012. године, донио

ОДЛУКУ О ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОМ СУДИЈИ У

КАНТОНАЛНОМ СУДУ У САРАЈЕВУ

I Продужава се мандат Ефраиму Чосићу, додатном

судији у Кантоналном суду у Сарајеву, на период од двије године.

II Приликом именовања Високи судски и тужилачки

савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именованог кандидата. Именовани кандидат је у протеклом мандату показао стручност у извршењу задатака и спремност за обављање дужности у наредном периоду. Савјет сматра да овај кандидат у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.

III Именованом се продужава мандат са даном 4.1.2013.

године и дужност ће обављати до 4.1.2015. године.

IV Ова Одлука ступа на снагу даном доношења.

V У складу са чланом 45. Закона о Високом судском и

тужилачком савјету Босне и Херцеговине, ова Одлука биће објављена у "Службеном гласнику БиХ ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.

Број 06-07-3483-2/2012 28. новембра 2012. године

Предсједник Милорад Новковић, с. р.

1245 U skladu sa članom 88. stav 1. tačka d) Zakona o

Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u vezi sa članom 48. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.11.2012. godine, donijelo

ODLUKU O PRESTANKU MANDATA

Jozi Barišiću, sudiji Osnovnog suda u Doboju, prestaje mandat sudije tog suda sa danom 31.12.2012. godine, zbog podnošenja ostavke.

Ova Odluka biće objavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.

Obrazloženje

Jozo Barišić, sudija Osnovnog suda u Doboju, dana 29.10.2012. godine, u pismenoj formi, uputio je ostavku Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH na dužnost sudije navedenog suda, sa danom 31.12.2012. godine.

Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom pod podnošenja ostavke, mandat sudije ili tužioca ističe na dan kada Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka treba da stupi na snagu, koje od


navedenog nastupa kasnije, a što je u konkretnom slučaju dan 31.12.2012. godine.

U skladu sa naprijed navedenim, a na osnovu odredaba člana 88. stav 1. tačka d) Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH, kao i člana 48. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH, donijeta je Odluka kao u dispozitivu.



Sukladno članku 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u svezi sa člankom 48. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.11.2012. godine, donijelo


Jozi Barišiću, sucu Osnovnog suda u Doboju, prestaje mandat suca tog suda sa danom 31.12.2012. godine, zbog podnošenja ostavke.

Ova Odluka bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.

Obrazloženje

Jozo Barišić, sudac Osnovnog suda u Doboju, dana 29.10.2012. godine, u pismenoj formi, uputio je ostavku Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću BiH na dužnost suca navedenog suda, sa danom 31.12.2012. godine.

Člankom 88. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili tužitelja, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom podnošenja ostavke, mandat suca ili tužitelja ističe na dan kada Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što je u konkretnom slučaju dan 31.12.2012. godine.

Sukladno naprijed navedenom, a na temelju odredaba članka 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću BiH, kao i članka 48. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH, donijeta je Odluka kao u dispozitivu.



У складу са чланом 88. став 1. тачка д) Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), а у вези са чланом 48. Пословника Високог судског и тужилачког савјета БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 44/09, 28/10, 58/10 и 57/12), Савјет је, на сједници одржаној 29.11.2012. године, донио

ОДЛУКУ О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА

Јози Баришићу, судији Основног суда у Добоју, престаје мандат судије тог суда са даном 31.12.2012. године, због подношења оставке.

Ова Одлука биће објављена у "Службеном гласнику БиХ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.


Јозо Баришић, судија Основног суда у Добоју, дана 29.10.2012. године, у писменој форми, упутио је оставку Високом судском и тужилачком савјету БиХ на дужност судије наведеног суда, са даном 31.12.2012. године.

Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, прописани су разлози због којих престаје мандат судије или тужиоца, а један од разлога је у случају подношења оставке. Приликом подношења оставке, мандат судије или тужиоца истиче на дан када Савјет прими његову писмену оставку или на дан када оставка треба да ступи на снагу, које од наведеног наступа касније, а што је у конкретном случају дан 31.12.2012. године.

У складу са напријед наведеним, а на основу одредаба члана 88. став 1. тачка д) Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, као и члана 48. Пословника Високог судског и тужилачког савјета БиХ, донијета је Одлука као у диспозитиву.



1246 U skladu sa članom 88. stav 1. tačka a) Zakona o

Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u vezi sa članom 48. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.11.2012. godine, donijelo


Pamučina Stevi, sudiji Okružnog suda u Trebinju, prestaje mandat sudije tog suda, sa danom 7.12.2012. godine, zbog odlaska u penziju.


Obrazloženje

Na osnovu službene evidencije Vijeća i obavijesti predsjednika Okružnog suda u Trebinju, konstatovano je da Pamučina Stevo, sudija Okružnog suda u Trebinju, dana 7.12.2012. godine, navršava starosnu dob od sedamdeset (70) godina života.

Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob propisanu za obavezan odlazak u penziju. Prema članu 90. istog Zakona, propisana starosna dob za obavezan odlazak u penziju je navršenih sedamdeset (70) godina života.

Na osnovu navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za prestanak mandata radi obaveznog odlaska u penziju, a što je u konkretnom slučaju dan 7.12.2012. godine, pa je, na osnovu odredaba člana 88. stav 1. tačka a) Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH, kao i člana 48. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH, donijeta Odluka kao u dispozitivu.

Broj 04-02-2896/2012 29. novembra 2012. godine


Sukladno članku 88. stavak 1. točka a) Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni


glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u svezi sa člankom 48. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 44/09, 28/10, 58/10 i 57/12), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.11.2012. godine, donijelo


Pamučina Stevi, sucu Okružnog suda u Trebinju, prestaje mandat suca tog suda, sa danom 7.12.2012. godine, zbog odlaska u mirovinu.


Obrazloženje

Na temelju službene evidencije Vijeća i pismene obavijesti predsjednika Okružnog suda u Trebinju, konstatirano je da Pamučina Stevo, sudac Okružnog suda u Trebinju, dana 7.12.2012. godine, navršava starosnu dob od sedamdeset (70) godina života.

Člankom 88. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću BiH, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili tužitelja, a jedan od razloga je kada navrše starosnu dob propisanu za obvezan odlazak u mirovinu. Prema članku 90. istog Zakona, propisana starosna dob za obvezan odlazak u mirovinu je navršenih sedamdeset (70) godina života.

Na temelju navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni uvjeti za prekid mandata radi obveznog odlaska u mirovinu, a što je u konkretnom slučaju dan 7.12.2012. godine, pa je, na temelju odredaba članka 88. stavak 1. točka a) Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću BiH, kao i članka 48. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća BiH, donijeta Odluka kao u dispozitivu.

Broj 04-02-2896/2012 29. studenoga 2012. godine


У складу са чланом 88. став 1. тачка a) Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), а у вези са чланом 48. Пословника Високог судског и тужилачког савјета БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 44/09, 28/10, 58/10 и 57/12), Савјет је, на сједници одржаној 29.11.2012. године, донио


Памучина Стеви, судији Окружног суду у Требињу, престаје мандат судије тог суда, са даном 7.12.2012. године, због одласка у пензију.

Ова Одлука биће објављена у "Службеном гласнику БиХ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.


На основу службене евиденције Савјета и писмене обавијести предсједника Окружног суда у Требињу, констатовано је да Памучина Стево, судија Окружног судa у Требињу, дана 7.12.2012. године навршава старосну доб од седамдесет (70) година живота.

Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, прописани су разлози због којих престаје мандат судије или тужиоца, а један од разлога је када наврше старосну доб прописану за обавезан одлазак у пензију. Према члану 90. истог Закона, прописана старосна доб за обавезан одлазак у пензију је навршених седамдесет (70) година живота.

На основу наведеног, утврђено је да су испуњени услови за прекид мандата ради обавезног одласка у

пензију, а што је у конкретном случају дан 7.12.2012. године, па је, на основу одредаба члана 88. став 1. тачка а) Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, као и члана 48. Пословника Високог судског и тужилачког савјета БиХ, донијета Одлука као у диспозитиву.

Број 04-02-2896/2012 29. новембра 2012. године


1247 U skladu sa članom 88. stav 1. tačka d) i stav 4. Zakona o

Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u vezi sa članom 48. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 44/09, 28/10 i 58/10), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.11.2012. godine, doniјelo


Šesenamu Ćosiću, glavnom tužiocu Kantonalnog tužilaštva Tuzlanskog kantona, prestaje mandat glavnog tužioca i tužioca u navedenom tužilaštvu sa danom 11.12.2012. godine, zbog podnošenja ostavke.

Ova Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.

Obrazloženje

Šesenam Ćosić, glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva Tuzlanskog kantona, dana 20.11.2012. godine, uputio je pismenu ostavku Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine na dužnost glavnog tužioca u nevedenom tužilaštvu, zbog odlaska u advokaturu.

Članom 88. stav 1. tačka d) Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke.

Kako je imenovani podnio ostavku na dužnost glavnog tužioca u Kantonalnom tužilaštvu Tuzlanskog kantona zbog prelaska na drugu dužnost, samim tim mu prestaje i mandat tužioca u ovom tužilaštvu.

Postupajući u skladu sa odredbama člana 88. stav 1. tačka d) i stav 4. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine, kao i člana 48. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, Vijeće je donijelo Odluku kao u dispozitivu.



Sukladno članku 88. stavak 1. točka d) i stavak 4. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH ", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), a u svezi sa člankom 48. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH ", br. 44/09, 28/10 i 58/10), Vijeće je, na sjednici održanoj 29.11.2012. godine, doniјelo


Šesenamu Ćosiću, glavnom tužitelju Kantonalnog tužiteljstva Tuzlanskog kantona, prestaje mandat glavnog tužitelja i tužitelja u navedenom tužiteljstvu sa danom 11.12.2012. godine, zbog podnošenja ostavke.

Ova Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH", kao i u prostorijama Vijeća dostupnim javnosti.


Obrazloženje

Šesenam Ćosić, glavni tužitelj Kantonalnog tužiteljstva Tuzlanskog kantona, dana 20.11.2012. godine, uputio je pismenu ostavku Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine na dužnost glavnog tužitelja u navedenom tužiteljstvu, zbog odlaska u odvjetništvo.

Člankom 88. stavak 1. točka d) Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili tužitelja, a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke.

Kako je imenovani podnio ostavku na dužnost glavnog tužitelja u Kantonalnom tužiteljstvu Tuzlanskog kantona zbog prelaska na drugu dužnost, samim tim mu prestaje i mandat tužitelja u ovom tužiteljstvu.

Postupajući sukladno sa odredbama članka 88. stavak 1. točka d) i stavak 4. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine, kao i članka 48. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine, Vijeće je donijelo Odluku kao u dispozitivu.



У складу са чланом 88. став 1. тачка д) и став 4. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), а у вези са чланом 48. Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ " бр. 44/09, 28/10 и 58/10), Савјет је, на сједници одржаној 29.11.2012. године, донио


Шесенаму Ћосићу, главном тужиоцу Кантоналног тужилаштва Тузланског кантона, престаје мандат главног тужиоца и тужиоца у наведеном тужилаштву са даном 11.12.2012. године, због подношења оставке.

Ова Одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику БиХ", као и у просторијама Савјета доступним јавности.


Шесенам Ћосић, главни тужилац Кантоналног тужилаштва Тузланског кантона, дана 20.11.2012. године, упутио је писмену оставку Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине на дужност главног тужиоца у неведеном тужилаштву, због одласка у адвокатуру.

Чланом 88. став 1. тачка д) Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине, прописани су разлози због којих престаје мандат судије или тужиоца, а један од разлога је у случају подношења оставке.

Како је именовани поднио оставку на дужност главног тужиоца у Кантоналном тужилаштву Тузланског кантона због преласка на другу дужност, самим тим му престаје и мандат тужиоца у овом тужилаштву.

Поступајући у складу са одредбама члана 88. став 1. тачка д) и став 4. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине, као и члана 48. Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, Савјет је донио Одлуку као у диспозитиву.



1248 Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom

sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 29.11.2012. godine, donijelo

ODLUKU O IMENOVANJU SUDIJE U KANTONALNI SUD U

SARAJEVU

I Za sudiju u Kantonalni sud u Sarajevu, imenuje se

Altijana Šeta.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.

III Imenovana preuzima dužnost 3.1.2013. godine.

IV Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.

V Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH" u

skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.

Broj 04-02-3897/2012 29. novembra 2012. godine


Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 29.11.2012. godine, donijelo

ODLUKU O IMENOVANJU SUCA U KANTONALNI SUD U

SARAJEVU

I Za suca u Kantonalni sud u Sarajevu, imenuje se Altijana

Šeta.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova suca i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.




V Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",

sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.

Broj 04-02-3897/2012 29. studenoga 2012. godine


На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници одржаној дана 29.11.2012. године, донио

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ У КАНТОНАЛНИ СУД У

САРАЈЕВУ

I За судију у Кантонални суд у Сарајеву, именује се

Алтијана Шета.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именоване кандидаткиње. Именована кандидаткиња се истакла, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да ова кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.

III Именованa преузима дужност 3.1.2013. године.

IV Ова одлука ступа на снагу даном доношења.

V Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику

БиХ" у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.

Број 04-02-3897/2012 29. новембра 2012. године




ODLUKU O IMENOVANJU SUDIJE I PREDSJEDNIKA

OPĆINSKOG SUDA U TUZLI

I Za sudiju i predsjednika Općinskog suda u Tuzli, imenuje

se Muhamed Tulumović.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.

III Imenovani preuzima dužnost 3.1.2013. godine.







ODLUKU O IMENOVANJU SUCA I PREDSJEDNIKA

OPĆINSKOG SUDA U TUZLI

I Za suca i predsjednika Općinskog suda u Tuzli, imenuje

se Muhamed Tulumović.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova suca i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.








На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом

судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници одржаној дана 29.11.2012. године, донио

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ И ПРЕДСЈЕДНИКА

ОПЋИНСКОГ СУДА У ТУЗЛИ

I За судију и предсједника Опћинског суда у Тузли,

именује се Мухамед Тулумовић.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именованог кандидата. Именовани кандидат се истакао, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и руководиоца, могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да овај кандидат у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.

III Именовани преузима дужност 3.1.2013. године.








ODLUKU O IMENOVANJU SUDIJE U KANTONALNI SUD U

SARAJEVU

I Za sudiju u Kantonalni sud u Sarajevu, imenuje se

Danijela Mikić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje

propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.








ODLUKU O IMENOVANJU SUCA U KANTONALNI SUD U

SARAJEVU

I Za suca u Kantonalni sud u Sarajevu, imenuje se Danijela

Mikić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova suca i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.








ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ У КАНТОНАЛНИ СУД У

САРАЈЕВУ

I За судију у Кантонални суд у Сарајеву, именује се

Данијела Микић.



савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именоване кандидаткиње. Именована кандидаткиња се истакла, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да ова кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.









ODLUKU O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OPĆINSKOG SUDA

U LJUBUŠKOM

I Za predsjednika Općinskog suda u Ljubuškom, imenuje se

Milena Perić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine



V Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH", u




Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o

Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 29.11.2012. godine, donijelo


U LJUBUŠKOM

I Za predsjednika Općinskog suda u Ljubuškom, imenuje se

Milena Perić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova suca i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.








ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОПЋИНСКОГ

СУДА У ЉУБУШКОМ

I За предсједника Опћинског суда у Љубушком,

именује се Милена Перић.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именоване кандидаткиње. Именована кандидаткиња се истакла, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и руководиоца, могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да ова кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о


Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.




БиХ", у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.





ODLUKU O IMENOVANJU TUŽIOCA KANTONALNOG TUŽILAŠTVA UNSKO-SANSKOG KANTONA

I Za tužioca Kantonalnog tužilaštva Unsko-sanskog

kantona, imenuje se Senad Ljubijankić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova tužioca i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.








ODLUKU O IMENOVANJU TUŽITELJA KANTONALNOG TUŽITELJSTVА UNSKO-SANSKOG KANTONA

I Za tužitelja Kantonalnog tužiteljstvа Unsko-sanskog

kantona, imenuje se Senad Ljubijankić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova tužitelja i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.








ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ТУЖИОЦА КАНТОНАЛНОГ ТУЖИЛАШТВА УНСКО-САНСКОГ КАНТОНА

I За тужиоца Кантоналног тужилаштва Унско-санског

кантона, именује се Сенад Љубијанкић.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именованог кандидата. Именовани кандидат се истакао, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова тужиоца и могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да овај кандидат у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.










ODLUKU O IMENOVANJU TUŽIOCA KANTONALNOG TUŽILAŠTVA UNSKO-SANSKOG KANTONA

I Za tužioca Kantonalnog tužilaštva Unsko-sanskog

kantona, imenuje se Adnan Kapić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova tužioca i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.








ODLUKU O IMENOVANJU TUŽITELJA KANTONALNOG TUŽITELJSTVА UNSKO-SANSKOG KANTONA

I Za tužitelja Kantonalnog tužiteljstvа Unsko-sanskog

kantona, imenuje se Adnan Kapić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova tužitelja i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.








ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ТУЖИОЦА КАНТОНАЛНОГ ТУЖИЛАШТВА УНСКО-САНСКОГ КАНТОНА

I За тужиоца Кантоналног тужилаштва Унско-санског

кантона, именује се Аднан Капић.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именованог кандидата. Именовани кандидат се истакао, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова тужиоца и могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да овај кандидат у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.







1254 Na osnovu člana 17. stav 1. tačka (1) Zakona o Visokom


ODLUKU O IMENOVANJU SUDIJE OSNOVNOG SUDA U BRČKO

DISTRIKTU BOSNE I HERCEGOVINE

I Za sudiju Osnovnog suda u Brčko Distriktu Bosne i

Hercegovine, imenuje se Dragan Tomaš.



Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.








ODLUKU O IMENOVANJU SUCA OSNOVNOG SUDA U BRČKO

DISTRIKTU BOSNE I HERCEGOVINE

I Za suca Općinskog suda u Brčko Distriktu Bosne i

Hercegovine, imenuje se Dragan Tomaš.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova suca i mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.







На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом

судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници одржаној дана 29.11.2012. године, донио

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ ОСНОВНОГ СУДА У БРЧКО ДИСТРИКТУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

I За судију Основног суда у Брчко Дистрикту Босне и

Херцеговине, именује се Драган Томаш.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именованог кандидата. Именовани кандидат се истакао, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да овај кандидат у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.










U ŽEPČU

I Za predsjednika Općinskog suda u Žepču, imenuje se

Dragica Dragičević.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za


imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.









U ŽEPČU

I Za predsjednika Općinskog suda u Žepču, imenuje se

Dragica Dragičević.











СУДА У ЖЕПЧУ

I За предсједника Опћинског суда у Жепчу, именује се

Драгица Драгичевић.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именованe кандидаткиње. Именована кандидаткиња се истакла, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и руководиоца, могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да ова кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.










U MOSTARU

I Za predsjednika Općinskog suda u Mostaru, imenuju se

Marin Zadrić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.








Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o

Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj dana 29.11.2012. godine, donijelo


U MOSTARU

I Za predsjednika Općinskog suda u Mostaru, imenuje se

Marin Zadrić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovanog kandidata. Imenovani kandidat se istakao, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova suca i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ovaj kandidat u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.









СУДА У МОСТАРУ

I За предсједника Опћинског суда у Мостару, именује

се Марин Задрић.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именованог кандидата. Именовани кандидат се истакао, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и руководиоца, могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да овај кандидат у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о

Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.










U GRADAČCU

I Za predsjednika Općinskog suda u Gradačcu, imenuje se

Slobodanka Kojić.


Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.









U GRADAČCU

I Za predsjednika Općinskog suda u Gradačcu, imenuje se

Slobodanka Kojić.












СУДА У ГРАДАЧЦУ

I За предсједника Опћинског суда у Градачцу, именује

се Слободанка Којић.


савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именоване кандидаткиње. Именована кандидаткиња се истакла, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и руководиоца, могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да ова кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.







USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1258 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj AP 1011/08, rješavajući apelaciju Riste Markovića i drugih, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, potpredsjednik Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 23. novembra 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvajaju se apelacije Riste Markovića, Milenka Đurice,

Mile Sučić, Nade Đukić, Nikole Torbice, Milana Petrovića, Duška Miljanovića, Mladena Dujmovića, Zdravka Volaša, Davora Pleše i Gordane Pleše, Branka Markovića, Milana Kneževića, Zdravka Mastilovića, Milana Nedeljkovića, Dragana Ćosića, Zdravka Grabovca, Dragana Vejnovića, Petra Ivanovića, Biljane Milišić, Vlastimira Stamenkovića, Safeta Bejtovića i Budimira Antunovića.

Utvrđuje se povreda prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ova odluka se dostavlja Vladi Federacije Bosne i Hercegovine koja je dužna da osigura prava apelanata u skladu sa standardima iz Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine, objavljene u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/12, u roku od tri mjeseca od podnošenja zahtjeva svakog apelanta pojedinačno.

Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o privremenoj mjeri broj AP 1543/09 od 12. maja 2011. godine više ne proizvodi pravno djelovanje.

Odluku objaviti u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“, „Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u „Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine“.

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Risto Marković iz Sarajeva, kojeg zastupa Amir Šapčanin, advokat iz Sarajeva; Milenko Đurica iz Nikšića, Crna Gora, kojeg zastupa Maja Škoro, advokatica iz Mostara; Mila Sučić iz Sarajeva, koju zastupa Edina Jahić, advokatica iz Sarajeva; Nada Đukić iz Sarajeva, koju zastupa Edina Jahić, advokatica iz Sarajeva; Nikola Torbica iz Mostara, kojeg zastupa Zajednička advokatska kancelarija „Kebo & Guzin“ iz Mostara; Milan Petrović iz Novog Sada, Srbija; Duško Miljanović iz Mostara, kojeg zastupa Maja Škoro, advokatica iz Mostara; Mladen Dujmović iz Zagreba, kojeg zastupa Drago Reljić, advokat iz Tuzle; Zdravko Volaš iz Mostara, kojeg zastupaju Maja Škoro, advokatica iz Mostara i Svetozar Ivetić, advokat iz Banje Luke; Davor Pleše i Gordana Pleše iz Tuzle; Branko Marković iz Mostara, kojeg zastupa Advokatura „Ćupina i Co“ d.o.o. Mostar; Milan Knežević iz Banje Luke; Zdravko Mastilović iz Pala; Milan Nedeljković iz Užica, Srbija,


kojeg zastupa Miloš Stanimirović iz Tuzle; Dragan Ćosić iz Mostara, kojeg zastupa Zajednička advokatska kancelarija „Kebo & Guzin“ iz Mostara; Zdravko Grabovac iz Bihaća, kojeg zastupa Safeta Alijagić, advokatica iz Bihaća; Dragan Vejnović iz Sarajeva, kojeg zastupa Nenad Maglajlić, advokat iz Sarajeva; Petar Ivanović iz Tuzle, kojeg zastupa Drago Reljić, advokat iz Tuzle; Biljana Milišić iz Sarajeva, koju zastupa Vahdet Ibranović, advokat iz Ilidže; Vlastimir Stamenković iz Novog Sada, Republika Srbija; Safet Bejtović iz Tutina, kojeg zastupa Ismet Mehić, advokat iz Sarajeva i Budimir Antunović iz Berkovića, kojeg zastupaju Momo Turanjanin i Dragan Škuletić, advokati iz Trebinja (u daljnjem tekstu: apelanti), podnijeli su u periodu od 1. aprila 2008. godine do 30. maja 2012. godine apelacije Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zbog nemogućnosti da vrate u posjed stanove koje su koristili prije rata u Bosni i Hercegovini i da u zemljišnim knjigama budu upisani kao njihovi vlasnici.

2. Apelant Milan Knežević je 18. maja 2009. godine podnio apelaciju Ustavnom sudu, koja je registrirana pod brojem AP 1543/09, a 8. septembra 2010. godine apelaciju koja je registrirana pod brojem AP 3865/10. Uz apelaciju registriranu pod brojem AP 1543/09 apelant je podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud naložio Službi imovinskopravnih poslova i katastra nekretnina Općine Bihać odlaganje izvršenja pravosnažne Presude Kantonalnog suda broj 01 0 U 000009 08 od 20. aprila 2009. godine do donošenja konačne odluke Ustavnog suda. Apelant je 4. oktobra 2010. godine podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud naložio Službi imovinskopravnih poslova i katastra nekretnina Općine Bihać odlaganje izvršenja do donošenja konačne odluke Ustavnog suda, pravosnažnog Rješenja broj 3/36-372-1004/98 od 4. juna 2009. godine, donesenog u postupku izvršenja Presude Kantonalnog suda broj 01 0 U 000009 08 od 20. aprila 2009. godine, kojim se nalaže apelantu i članovima njegovog porodičnog domaćinstva da u roku od 15 dana od dana prijema rješenja iseli iz stana u Bihaću u naselju Harmani H-15 i stan prazan od ljudi i stvari preda Službi, pod prijetnjom prinudnog izvršenja.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

3. S obzirom na to da je Ustavnom sudu dostavljeno više apelacija iz njegove nadležnosti, koje se tiču istog činjeničnog i pravnog osnova, Ustavni sud je, u skladu sa članom 31. stav 1. Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 1011/08. Spojene su sljedeće apelacije: AP 1011/08, AP 2136/08, AP 3129/08, AP 3130/08, AP 3175/08, AP 3495/08, AP 3654/08, AP 3761/08, AP 3954/08, AP 3975/08, AP 501/09, AP 747/09, AP 1543/09, AP 3865/10, AP 1814/09, AP 1855/09, AP 2103/09, AP 3112/09, AP 3303/09, AP 3647/09, AP 3937/09, AP 3898/10, AP 1578/12 i AP 2059/12.

4. Ustavni sud je Odlukom broj AP 1543/09 od 12. maja 2011. godine usvojio apelantov zahtjev za donošenje privremene mjere.

III. Činjenično stanje Činjenice iz apelacije broj AP 1011/08

5. Rješenjem Uprave za stambena pitanja Kantona Sarajevo (u daljnjem tekstu: Uprava) broj 23/1-372-1248/98 od 7. februara 2006. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-3989/06 od 19. aprila 2006. godine, odbijen je zahtjev apelanta Riste Markovića za vraćanje u posjed stana u ul. Dajanli Ibrahim-bega broj 10/5 u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 17-496 od 16.

juna 1989. godine i Rješenje Generalštaba Armije Bosne i Hercegovine broj 8/27-6-NT-1245/96 od 23. maja 1996. godine. Dalje, Uprava je tokom postupka, uvidom u fotokopiju „Službenog vojnog lista“ broj 11 od 11. juna 1998. godine, stranica 249, utvrdila da je Naredbom komandanta III Armije broj 8-110 od 21. maja 1998. godine apelantu Risti Markoviću, sanitetskom potpukovniku, prestala profesionalna vojna služba. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na član 3a. Zakona i ukazala da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

6. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 009-0-U-06-000676 od 27. februara 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-3989/06 od 19. aprila 2006. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. decembra 1995. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Činjenice iz apelacije broj AP 2136/08

7. Rješenjem Odjela društvenih djelatnosti Grada Mostara (u daljnjem tekstu: Odjel) dj. broj 13/V-25-1-366/04 od 22. decembra 2005. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva građenja i prostornog uređenja Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-II-09-04-25-23/06 od 22. januara 2008. godine, odbijen je zahtjev apelanta Milenka Đurice za vraćanje u posjed stana u ul. Rude Hrozničeka 26/2 u Mostaru. Odjel je tokom postupka, uvidom u službenu evidenciju Vojno-stambenog fonda FMO-a i ostale priložene dokaze, utvrdio da je apelant na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava. Dalje, uvidom u potvrdu VP-5607 Podgorica, te izjavu koju je apelant dao na zapisnik, Odjel je utvrdio da je apelant ostao u službi u Vojsci Srbije i Crne Gore u svojstvu civilnog lica poslije 19. maja 1992. godine. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Odjel se pozvao na član 3a. Zakona i istakao da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine te da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

8. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 001092 08 U od 13. juna 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva građenja i prostornog uređenja Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-II-09-04-25-23/06 od 22. januara 2008. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su primjenom člana 3a. Zakona o prestanku primjene odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 18. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


9. Rješenjem Uprave broj 23/1-372-2710/98 od 16. februara 2004. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva broj 27/02-23-1105/04 od 23. juna 2004. godine, odbijen je zahtjev apelantice Mile Sučić za vraćanje u posjed


stana u ul. Husrefa Redžića broj 15/I u Sarajevu. Uprava je tokom postupka utvrdila da je apelanticin suprug Drago Sučić na osnovu Ugovora o korištenju stana broj 27-245-1294 od 14. jula 1988. godine bio nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu. Dalje, uvidom u Naredbu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 66-38 od 17. maja 1993. godine („Službeni vojni list SRJ“ broj 32/93) i Naredbu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 10-59 od 23. aprila 1997. godine, Uprava je utvrdila da je Drago Sučić unaprijeđen u čin potpukovnika muzičke službe 2. marta 1997. godine. Uprava je ukazala na to da, s obzirom na činjenicu da je Drago Sučić poslije 19. maja 1992. godine ostao u službi Vojske Jugoslavije, on se ne može smatrati izbjeglicom. Također, naglašeno je da apelantici Mili Sučić, koja svoje pravo izvodi iz prava svog supruga, u skladu sa odredbom člana 3a. Zakona, ne pripada pravo na povrat predmetnog stana.

10. Presudom Kantonalnog suda broj U-910/04 od 16. jula 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelantica pokrenula upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-1105/04 od 23. juna 2004. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelanticin zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelanticin suprug Drago Sučić nakon 14. decembra 1995. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, te da apelantica svoje pravo na predmetnom stanu izvodi iz njegovog prava, pa s obzirom na to da se Drago Sučić ne smatra izbjeglicom, slijedom relevantnih odredbi Zakona proizlazi da nema pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


11. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-6640/98 od 20. decembra 2005. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva broj 27/02-23-947/06 od 27. januara 2006. godine, odbijen je zahtjev apelantice Nade Đukić za vraćanje u posjed stana u ul. Topal Osman-paše br. 26/4 u Sarajevu. Uprava je tokom postupka utvrdila da je apelanticin suprug Miloš Đukić na osnovu Ugovora o korištenju stana broj 40-344/81 od 20. marta 1981. godine bio nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu. Dalje, iz izjave koju je apelantica dala na zapisnik prilikom usmene rasprave i u kojoj je navela da je njen suprug Miloš Đukić tokom rata, a i poslije Daytona, radio kao građansko lice u Vojsci Jugoslavije u kojoj je i ostvario i starosnu penziju 13. juna 1996. godine, Uprava je utvrdila da je Miloš Đukić poslije 19. maja 1992. godine ostao u službi Vojske Jugoslavije, pa se ne može smatrati izbjeglicom. Također, ukazano je na to da slijedom navedenog apelantici Nadi Đukić, koja svoje pravo izvodi iz prava svog supruga, u skladu sa odredbom člana 3a. Zakona, ne pripada pravo na povrat predmetnog stana.

12. Presudom Kantonalnog suda broj 009-0-U-06-000303 od 17. jula 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelantica pokrenula upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-947/06 od 27. januara 2006. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju istakao da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelanticin zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelanticin suprug Miloš Đukić nakon 19. maja 1992. godine odnosno 14. decembra 1995. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, te da apelantica svoje pravo na predmetnom stanu izvodi iz njegovog prava, pa s obzirom na to da se Miloš Đukić ne smatra izbjeglicom, slijedom relevantnih odredbi Zakona proizlazi da nema pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


13. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinskopravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Gradske općine Mostar-Zapad broj 07/II-3-1040/99 od 19. maja 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Nikole Torbice za priznanje stanarskog prava i vraćanje u posjed stana i utvrđeno da mu prestaje stanarsko pravo na stanu u ul. Ante Starčevića br. 46 u Mostaru. Služba je u obrazloženju navela da je apelant podnio zahtjev za vraćanje u posjed predmetnog stana na kojem postoji stanarsko pravo uz koji je priložio Ugovor o korištenju stana broj 40-226/80 od 28. februara 1980. godine i Rješenje broj 296-3 od 20. decembra 1979. godine. Na usmenoj raspravi apelantova supruga Stana Torbica je potvrdila da je navedeni zahtjev podnesen 4. augusta 1999. godine. Služba je ukazala na to da je u članu 5. stav 1. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 12/99) određeno da se zahtjev za vraćanje stana u posjed mora podnijeti u roku od 15 mjeseci od dana stupanja na snagu Zakona. Služba je naglasila da je, s obzirom na to da je navedeni Zakon stupio na snagu 4. aprila 1998. godine, krajnji rok za podnošenje zahtjeva bio 4. juli 1999. godine. Konačno, s obzirom na to da je tokom postupka, na osnovu izjave apelantove supruge utvrđeno da je zahtjev za povrat stana podnesen 4. augusta 1999. godine, Služba je zahtjev odbacila kao neblagovremen.

14. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline broj 09-03-25-186/03 od 23. jula 2003. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-395/02 od 1. decembra 2003. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 07/II-3-1040/99 od 19. maja 2003. godine. U obrazloženju rješenja Ministarstvo je istaklo da je osnovan apelantov žalbeni navod o tome kako je Služba pogriješila prilikom utvrđenja datuma kada joj je dostavljen predmetni zahtjev. Apelant je dostavio kopiju o prijemu preporučene pošiljke Pošte Vladimirovci broj 26315 od 3. jula 1999. godine iz koje je vidljivo da je zahtjev dostavio blagovremeno i uz uredno adresiranje. Dalje, Ministarstvo je utvrdilo da je apelant bio nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu koji mu je dodijeljen iz stambenog fonda JNA na osnovu Rješenja Komande Garnizona Mostar broj 296-3 od 20. decembra 1979. godine. Utvrđeno je i da je apelant Rješenjem Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, Personalna uprava Vojske Jugoslavije, POV broj 02/2716-3 od 19. maja 1992. godine razriješen od aktivne vojne službe u JNA koju je do tada obnašao u činu zastavnika I. klase zaključno sa 1. junom 1992. godine. Ministarstvo je ukazalo na to da iz navedenog proizlazi da je apelant poslije 19. maja 1992. godine ostao u službi Vojske Jugoslavije, pa se, u skladu sa odredbom člana 3a. Zakona, ne može smatrati izbjeglicom niti mu pripada pravo na povrat predmetnog stana.

15. Presudom Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj Už-52/04 od 31. jula 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-395/02 od 1. decembra 2003. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine.


16. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-P-6014/98 od 28. juna 2002. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva


broj 27/02-23-4367/02 od 28. marta 2003. godine, odbijen je zahtjev apelanta Milana Petrovića za vraćanje u posjed stana u ul. Hasana Brkića br. 13/III u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 27/02-136-0-339 od 19. marta 1986. godine. Dalje, Uprava je iz izjave apelantovog punomoćnika, date na zapisnik 24. aprila 2002. godine, i potvrde Vojne pošte br. 3366 Novi Sad broj 31-30 od 29. marta 2002. godine, utvrdila da je apelant nakon 14. decembra 1995. godine ostao u službi u svojstvu profesionalnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na član 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

17. Presudom Kantonalnog suda broj 009-0-U-06-000040 od 15. septembra 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-4367/02 od 28. marta 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

18. Rješenjem Općinske službe za stambene poslove, rekonstrukciju i katastar nekretnina Općine Stari Grad Grada Mostara broj 06-23-227/99 od 12. novembra 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Duška Miljanovića za vraćanje u posjed stana u ul. Maršala Tita br. 82d u Mostaru. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Rješenje Komande Garnizona o dodjeli stana na korištenje broj 2/67-3 od 27. novembra 1986. godine i evidenciju JSP „Dom“ Mostar. Dalje, Služba je uvidom u Naredbu Komande ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane broj 3-16 od 7. maja 1997. godine, koja je objavljena u „Službenom listu Vojske Jugoslavije“ broj 9, stranica 232, od 12. juna 1997. godine, utvrdila da je apelant 28. februara 1995. godine unaprijeđen u čin zračnoplovnotehničkog kapetana, odnosno da je apelant nakon 14. decembra 1995. godine ostao u službi u svojstvu profesionalnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na član 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

19. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP/II-13-25-222/01 od 14. decembra 2003. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-57/04 od 13. aprila 2004. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 06-23-227/99 od 12. novembra 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. decembra 1995. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

20. Presudom Vrhovnog suda broj Už-268/04 od 13. augusta 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio

protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-57/04 od 13. aprila 2004. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. decembra 1995. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine.


21. Rješenjem Službe za stambene poslove Općine Tuzla broj 05-02/3-23-447/99 od 13. augusta 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Mladena Dujmovića za vraćanje u posjed stana u ul. Stupine B-6 u Tuzli. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana zaključen između apelanta i Zajednice stanovanja JNA br. 17-1003 od 21. novembra 1989. godine i Rješenje Komande Garnizona o dodjeli stana na korištenje broj 1-57/3 od 8. augusta 1988. godine. Dalje, Služba je uvidom u potvrdu Ministarstva obrane Republike Hrvatske, Glavnog stožera Oružanih snaga Republike Hrvatske, Zapovjedništva RHZ i PZO, ur. br. 3044-G1-08-01-48 od 11. jula 2001. godine, utvrdila da je apelant u djelatnom sastavu Oružanih snaga Republike Hrvatske proveo od 9. decembra 1991. godine do 30. juna 1995. godine, odnosno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine.

22. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na član 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

23. Rješenjem Ministarstva prostornog uređenja i zaštite okolice Tuzlanskog kantona broj 12-06/1-23-1618/03 od 11. decembra 2003. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Tuzli broj U.5/04 od 26. aprila 2004. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe za stambene poslove Općine Tuzla broj 05-02/3-23-447/99 od 13. augusta 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

24. Presudom Vrhovnog suda broj Už-391/04 od 28. augusta 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj U.5/04 od 26. aprila 2004. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Tuzli i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine.

Činjenice iz apelacije br. AP 3954/08 i AP 3975/08

25. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinskopravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Sektora za stambeno gospodarstvo i poslovne prostorije Općine Mostar-Jugozapad broj 07/II-3-973/99 od 27. oktobra 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Zdravka Volaša za vraćanje u posjed stana u ul. Splitska br. 11 u Mostaru. Apelant je na predmetnom stanu


bio nosilac stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana zaključen 28. aprila 1988. godine. Također, uvidom u Zapisnik o uvođenju u posjed Ministarstva za izbjegla i raseljena lica Republike Srpske, Odsjek Banja Luka, od 17. januara 2002. godine, Služba je utvrdila da apelant nije stekao novo stanarsko pravo. Dalje, Služba je uvidom u Uvjerenje Ministarstva odbrane Republike Srpske, Odsjek Banja Luka, broj 8/2-02-08-835-17 od 27. novembra 2002. godine utvrdila da apelant ima priznato učešće u ratu neprekidno od 25. juna 1991. godine do 30. juna 1996. godine, te uvidom u „Službeni vojni list Vojske Jugoslavije“ broj 19, stranica 408, od 14. jula 1994. godine u kojem je navedeno da je Naredbom načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije od 25. maja 1994. godine apelant unaprijeđen u čin zračnoplovnotehničkog majora u Vojsci Jugoslavije, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. maja 1992. godine odnosno 14. decembra 1995. godine ostao u službi u svojstvu profesionalnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na član 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

26. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-09-25-03-125/03 od 19. januara 2004. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-83/04 od 23. marta 2004. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 07/II-3-973/99 od 27. oktobra 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine odnosno 14. decembra 1995. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

27. Presudom Vrhovnog suda broj Už-234/04 od 22. septembra 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-83/04 od 23. marta 2004. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine odnosno 14. decembra 1995. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine.


28. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-2888/98 od 21. juna 2005. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-16759/05 od 16. augusta 2005. godine, odbijen je zahtjev apelanta Davora Pleše za vraćanje u posjed stana u ul. Topal Osman-paše br. 15 u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 17-795 od 7. septembra 1989. godine. Dalje, Uprava je tokom postupka, uvidom u Uvjerenje Personalne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije int. br. 3-17 od 8. juna 1994. godine, te uvidom u fotokopiju vojne legitimacije, utvrdila da je apelantu 15. juna 1992. godine prestala aktivna vojna služba u činu starijeg vodnika. Uprava je uvidom u Naredbu komandanta ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane broj 2-19, koja je objavljena u „Službenom vojnom listu“ broj 13 od 5. maja 1994. godine,

stranica 259, utvrdila da je apelantu, starijem vodniku veze, profesionalna vojna služba prestala 18. marta 1994. godine. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na član 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine nakon 19. maja 1992. godine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

29. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj U-2242/05 od 17. decembra 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-16759/05 od 16. augusta 2005. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


30. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinskopravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Općine Mostar-Zapad broj 07/II-3-356/99 od 1. augusta 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Branka Markovića za vraćanje u posjed stana u ul. Kralja Tomislava br. 16/V u Mostaru na kojem je apelant bio nosilac stanarskog prava. Služba je uvidom u Naredbu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije objavljenu u „Službenom vojnom listu Vojske Jugoslavije“, stranica 637, utvrdila da je apelant unaprijeđen iz čina vodnika u čin zračnoplovnotehničkog vodnika I. klase 18. jula 1994. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u svojstvu profesionalnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na član 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

31. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj 09-03-25-323/03 od 30. septembra 2003. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-472/03 od 21. maja 2004. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 07/II-3-356/99 od 1. augusta 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

32. Presudom Vrhovnog suda broj Už-374/04 od 7. januara 2009. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-472/03 od 21. maja 2004. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine.



33. Apelant Milan Knežević je na osnovu Ugovora o korištenju stana od 12. februara 1987. godine zaključenog sa Komandom Garnizona Bihać bio nosilac stanarskog prava na stanu koji se nalazi u Bihaću, naselje Harmani H-15, ulaz III, sprat IV.

34. Apelant je 20. jula 1998. godine, na osnovu odredaba Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima, podnio zahtjev Službi za vraćanje u posjed predmetnog stana. U vrijeme kada o njegovom zahtjevu još uvijek nije bilo konačno i pravosnažno odlučeno, apelant je podnio prijavu Domu za ljudska prava Bosne i Hercegovine. Komisija za ljudska prava pri Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Komisija) donijela je Odluku o prihvatljivosti i meritumu broj CH/00/6254 od 7. septembra 2005. godine kojom je utvrđeno da je prekršeno apelantovo pravo na pravično suđenje, prema članu 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), u smislu prava na donošenje odluke u razumnom roku i u tački broj 8 zaključka naredila Federaciji Bosne i Hercegovine da donese pravosnažnu odluku u apelantovom predmetu u roku od šest mjeseci od dana prijema odluke Komisije. U pogledu navoda o povredi prava na imovinu, Komisija je smatrala da član 3a. stav 1. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima („Službene novine FBiH“ br. 11/98, 38/98, 12/99, 27/99, 43/99, 31/01, 15/02, 24/03 i 29/03) uspostavlja pravičnu ravnotežu između prava nosioca stanarskog prava i javnog interesa. Komisija je zaključila da nije prekršeno apelantovo pravo na mirno uživanje imovine prema članu 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i da apelant nema pravo na povrat predmetnog stana, kao i da nije potrebno ulaziti u ispitivanje člana 8. Evropske konvencije.

35. Rješenjem Službe broj 3/36-372-1004/98 od 30. januara 2008. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Kantonalnog ministarstava za građenje, prostorno uređenje i zaštitu okoline Bihać (u daljnjem tekstu: Kantonalno ministarstvo) broj 11/2-23-133-UP-2/08 od 7. jula 2008. godine, potvrđeno je da je apelant nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, te da se stan vraća u posjed nosiocu stanarskog prava. U tački 3. izreke rješenja je navedeno da privremenom korisniku Safiji Nanić prestaje pravo privremenog korištenja stana.

36. Federacija Bosne i Hercegovine, Služba za zajedničke poslove organa i tijela Federacije Bosne i Hercegovine, koju zastupa federalni pravobranilac, i Safija Nanić (u daljnjem tekstu: tužioci), podnijeli su Kantonalnom sudu tužbu u upravnom sporu radi poništenja Rješenja Kantonalnog ministarstva broj 11/2-23-133-UP-2/08 od 7. jula 2008. godine.

37. Kantonalni sud je 20. aprila 2009. godine donio Presudu broj 01 0 U 000009 08 U kojom je uvažio tužbu tuženih, poništio Rješenje Kantonalnog ministarstva broj 11/2-23-133-UP-2/08 od 7. jula 2008. godine i Rješenje Službe broj 3/36-372-1004/98 od 30. januara 2008. godine kao nezakonite, te upravnu stvar riješio tako što je odbio apelantov zahtjev za vraćanje u posjed predmetnog stana, a predmetni stan je ustupljen na raspolaganje Federaciji Bosne i Hercegovine – Službi za zajedničke poslove organa i tijela Federacije BiH.

38. U obrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da je u toku postupka utvrđeno da je apelant Rješenjem VP 3001 Beograd od 28. decembra 1998. godine kao zastavnik 1. klase razriješen profesionalne vojne službe 31. decembra 1998. godine, kada je i predao dužnost na kojoj je bio postavljen u sastavu navedene VP. Iz navedenog rješenja je evidentno da apelant nije bio pripadnik Vojske Republike Srpske (u daljnjem tekstu: VRS), jer je u vrijeme kada je penzioniran postojao Zakon o Vojsci Republike Srpske, koji je objavljen 1. juna

1992. godine („Službene novine Republike Srpske“ broj 7/92), kao i Zakon o službi u VRS, objavljen 31. decembra 1996. godine („Službene novine Republike Srpske“ broj 31/96). U tom smislu, Kantonalni sud nije mogao prihvatiti apelantove navode da je bio pripadnik VRS i da je rješenje od VP Beograd, u stvari, dobio kao pripadnik VRS, jer u navedenom rješenju to uopće nije navedeno, odnosno u njemu je eksplicitno napisano da je bio zastavnik 1. klase i kao takav penzioniran u Vojsci Jugoslavije. Također je iz note Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije broj 5/7617-6/07 utvrđeno da je apelant bio u profesionalnoj vojnoj službi od 23. jula 1966. godine do dana razrješenja 31. decembra 1998. godine, te da je 1998. godine podnio molbu za dodjelu stana u zakup u Garnizonu Beograd i da nije dobio stan iz vojnog stambenog fonda na teritoriji Republike Srbije. Kantonalni sud je, također, naveo da ne može prihvatiti uvjerenje koje je izdao tzv. Tim za rasformiranje Generalštaba VRS, budući da taj tim nije organ koji je mogao izdati uvjerenje ovakve vrste, jer je za to nadležna Personalna služba Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine. Dokaz da je apelant bio pripadnik Vojske Jugoslavije je i samo Rješenje o penziji Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Srbije broj 526881 UP-1-159/99 od 10. februara 1999. godine, iz kojeg je vidljivo da je apelant boravio u Beogradu na adresi ul. Agostina Neta broj 56/14, te da mu je kao zastavniku priznato pravo na starosnu penziju iz navedenog Fonda. Iz Odluke CRPC-a broj 703-960-1/1 od 9. jula 2002. godine, koja je potvrđena Odlukom CRPC-a broj R-703-960-1/1-90-1084 od 4. marta 2003. godine, utvrđeno je da je apelant ostao u aktivnoj službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine poslije 14. decembra 1995. godine, te se ne smatra izbjeglicom, u skladu sa članom 3. stav 3. Pravilnika o potvrđivanju stanarskih prava raseljenih lica i izbjeglica. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, a prema odredbama člana 3a. stav 1. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima, Kantonalni sud je zaključio da se apelant ne može smatrati izbjeglicom niti imati pravo na povrat stana u FBiH. Kantonalni sud je, dalje, naveo da je tuženi organ, Kantonalno ministarstvo, očigledno pogrešno tumačio član 3a. citiranog zakona, što je vidljivo iz Odluke Ustavnog suda broj U 83/03 od 22. septembra 2004. godine, kojom je utvrđeno da je član 3a. u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine i da nije u suprotnosti sa članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Također je iz člana 3a. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima („Službene novine FBiH“ broj 29/03), koji je bio predmet ocjene Ustavnog suda, vidljivo da st. 1. i 2. nisu postavljeni kumulativno. S obzirom na to da je Kantonalni sud utvrdio da su navodi tužilaca u cijelosti osnovani, odlučio je kao u dispozitivu presude, na osnovu odredaba iz člana 36. stav 2. Zakona o upravnim sporovima FBiH.

39. Rješenjem Službe broj 3/36-372-1004/98 od 4. juna 2009. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Kantonalnog ministarstva broj 11/2-23-410-UP-2/09 od 9. oktobra 2009. godine, naloženo je apelantu i članovima njegovog porodičnog domaćinstva da u roku od 15 dana od prijema rješenja isele iz predmetnog stana i stan prazan od ljudi i stvari, pod prijetnjom izvršenja, predaju Službi.

40. Apelant je Kantonalnom sudu podnio tužbu u upravnom sporu radi poništenja Rješenja Kantonalnog ministarstva broj 11/2-23-410-UP-2/09 od 9. oktobra 2009. godine.

41. Presudom Kantonalnog suda broj 01 0 U 001287 09 U od 7. jula 2010. godine odbijena je apelantova tužba kao neosnovana.

42. U obrazloženju presude Kantonalni sud je istakao da je Kantonalno ministarstvo pravilno postupilo kada je izvršilo


pravosnažnu i konačnu odluku Kantonalnog suda, a da su apelantovi navodi u cijelosti neosnovani. Kantonalni sud je istakao da nije tačno da je Odlukom Komisije apelantu vraćen stan u posjed, jer se tačka 8. zaključka Odluke Komisije odnosi na donošenje pravosnažne odluke u roku od šest mjeseci, a ne na vraćanje stana u posjed. U prilog tome ide i Odluka CRPC-a broj 703-960-171 od 9. jula 2002. godine, koja je potvrđena Odlukom CRPC-a broj R-703-960-1/1-90-1084 od 4. marta 2003. godine, iz koje je vidljivo da se apelant ne smatra izbjeglicom, u skladu sa članom 3. stav 3. Pravilnika o potvrđivanju stanarskog prava raseljenih lica i izbjeglica. Navedene odluke su konačne i obavezujuće i na osnovu njih je Kantonalni sud i donio presudu, u skladu s kojom je Kantonalno ministarstvo pravilno postupilo. S obzirom na to da Kantonalni sud nije utvrdio da je učinjena povreda postupka u toku donošenja osporenog akta, primjenom odredaba člana 36. stav 2. Zakona o upravnim sporovima FBiH, odbio je apelantovu tužbu kao neosnovanu.


43. Rješenjem Uprave broj 23/5-372-5364/98 od 23. decembra 2003. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-441/04 od 8. juna 2004. godine, odbijen je zahtjev apelanta Zdravka Mastilovića za vraćanje u posjed stana u ul. Adija Mulabegovića br. 13/I u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Rješenje Komande Garnizona in. br. M-443/II od 8. juna 1987. godine. Dalje, Uprava je tokom postupka, uvidom u Naredbu načelnika Personalne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 4-58 od 14. augusta 1996. godine utvrdila da je apelant razriješen od profesionalne vojne službe 3. decembra 1996. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u svojstvu profesionalnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije.

44. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 009-0-U-07-000404 od 18. marta 2009. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-441/04 od 8. juna 2004. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


45. Rješenjem Službe za stambene poslove Općine Tuzla broj 05-02/5-23-3045/99 od 12. septembra 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Milana Nedeljkovića za vraćanje u posjed stana u ul. Armije BiH br. 19 u Tuzli. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u rješenje bliže označeno u navedenom rješenju Službe. Dalje, Služba je uvidom u potvrdu Vojne pošte Ponikve-Užice broj 4036 UP-1 br. 1-2 od 10. jula 1992. godine utvrdila da je apelant u vrijeme kada je potvrda izdata bio u stalnom radnom odnosu u Vojsci Jugoslavije, na radnom mjestu blagajnika, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. Služba je ukazala i na to da apelant nije dostavio dokaze da mu je odobren status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na član 3a. Zakona i istakla da, s obzirom na činjenicu da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid

zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

46. Rješenjem Ministarstva prostornog uređenja i zaštite okolice Tuzlanskog kantona broj 12-06/3-23-1733/03 od 7. januara 2004. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Tuzli broj U.103/04 od 24. januara 2005. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe za stambene poslove Općine Tuzla broj 05-02/5-23-3045/99 od 12. septembra 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

47. Presudom Vrhovnog suda broj Už-209/05 od 5. marta 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj U.103/04 od 24. januara 2005. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Tuzli i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine.


48. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinskopravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Općine Mostar-Jugozapad broj 07/II-3-2224/98 od 6. maja 2003. godine stavljen je van snage Zaključak o dozvoli izvršenja Odluke CRPC-a broj 07/II-3-2224/98 koji je Služba donijela 11. novembra 2002. godine, kojim je apelantu Draganu Ćosiću priznato stanarsko pravo na stan u ul. Kralja Tomislava u Mostaru. Istim rješenjem odbijen je apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed. U obrazloženju rješenja Služba je navela da je uvidom u „Službeni vojni list“ broj 29 od 16. augusta 1999. godine utvrdila da je apelant odlikovan medaljom za vrline u oblasti odbrane i sigurnosti, odnosno da je nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, zbog čega se, u skladu sa članom 3a. Zakona, ne može smatrati izbjeglicom niti mu pripada pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine. Rješenjem Ministarstva graditeljstva, prostornog uređenja i zaštite okoliša Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-09-25-03-165/03 od 15. septembra 2003. godine odbijena je apelantova žalba protiv prvostepenog rješenja.

49. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-436/2003 od 7. oktobra 2004. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva graditeljstva, prostornog uređenja i zaštite okoliša Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-09-25-03-165/03 od 15. septembra 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

50. Presudom Vrhovnog suda broj Už-598/04 od 29. aprila 2009. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv presude Kantonalnog suda. Vrhovni sud je u


obrazloženju naveo da je Kantonalni sud pravilno ocijenio da su organi uprave utvrdili sve relevantne činjenice za pravilno i zakonito rješavanje apelantovog zahtjeva i da je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primijenjeno materijalno pravo, te donesena pravilna odluka da se apelantova tužba odbije.


51. Rješenjem Službe imovinskopravnih poslova i katastra nekretnina Općine Bihać broj 04-23-3041/99 od 27. oktobra 2008. godine, potvrđenim Rješenjem Ministarstva za građenje, prostorno uređenje i zaštitu okoline Unsko-sanskog kantona broj 11/2-23-614-UP-2/08 od 5. februara 2009. godine, odbijen je zahtjev apelanta Zdravka Grabovca za vraćanje u posjed stana u ul. Harmani br. H-15 u Bihaću. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Rješenje Komande Garnizona in. br. 458-59 od 27. juna 1986. godine, te uvidom o Ugovor o korištenju stana broj 23-238 od 11. februara 1987. godine. Dalje, Služba je uvidom u Naredbu komandanta ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane broj 2-9 od 5. aprila 2000. godine, objavljenu u „Službenom vojnom listu“ broj 11 od 4. maja 2000. godine, stranica 227, i u Rješenje Vojne pošte broj 6478 in. br. 22-5 od 16. juna 2000. godine kojim se apelant razrješava vojne službe zaključno sa 15. augustom 2000. godine, utvrdila da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na član 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

52. Presudom Kantonalnog suda u Bihaću broj 01 0 U 000738 09 U od 21. augusta 2009. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Ministarstva za građenje, prostorno uređenje i zaštitu okoline Unsko-sanskog kantona broj 11/2-23-614-UP-2/08 od 5. februara 2009. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


53. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-4641/98 od 23. juna 2005. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-16467/05 od 18. augusta 2005. godine, odbijen je zahtjev apelanta Dragana Vejnovića za vraćanje u posjed stana u ul. Derviša Numića br. 20/4 u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 27/245-265 od 29. aprila 1988. godine. Dalje, Uprava je tokom postupka, uvidom u Uvjerenje VP 3001 Beograd in. br. 5471-2 od 6. jula 2000. godine, te na osnovu apelantove izjave date na zapisnik, utvrdila da je apelantu prestala vojna služba u činu zastavnika I klase Naredbom načelnika Personalne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 160-43 od 15. jula 2001. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 14. decembra 1995. godine ostao u službi u svojstvu profesionalnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na član 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili

drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

54. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 003177 05 U od 27. marta 2009. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-16467/05 od 18. augusta 2005. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. decembra 1995. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


55. Apelant Petar Ivanović je 9. augusta 2005. godine pred Općinskim sudom u Tuzli pokrenuo parnični postupak protiv Federacije Bosne i Hercegovine i predložio da sud nakon provedenog postupka utvrdi da je valjan Ugovor o otkupu stana IN broj 3513-7104-4 od 4. marta 1992. godine koji je zaključio sa SSNO Vojno-građevinska direkcija Sarajevo, te da se naloži tuženoj da trpi da se apelant na predmetnom stanu uknjiži sa pravom vlasništva 1/1 i uvede u posjed tog stana. Općinski sud je Presudom broj P-1397/05 od 10. septembra 2007. godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda u Tuzli broj 003-0-Gž-07-001708 od 28. maja 2008. godine, apelantov zahtjev u cijelosti odbio. Općinski sud je u obrazloženju presude naveo da je nakon provedenog postupka nedvojbeno utvrdio da je apelant zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana, da je za njega platio cijenu utvrđenu u ugovoru ali da ugovor nakon zaključenja nije dostavio nadležnoj poreznoj službi na ovjeru. Uvidom u Ugovor o korištenju predmetnog stana broj 55-281 od 6. maja 1991. godine utvrđeno je da je apelant bio nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu. Također, utvrđeno je i da je apelant bio pripadnik Vojske Jugoslavije i da mu je profesionalna vojna služba prestala 26. septembra 2000. godine. Na osnovu navedenog, Općinski sud se pozvao na odredbu člana 39.e st. 1. i 2. Zakona o prodaji stanova kojim je propisano da apelantu umjesto prava na upis vlasništva u zemljišnim knjigama pripada pravo na naknadu od FBiH.

56. Presudom Vrhovnog suda broj 070-0-Rev-08-001335 od 3. septembra 2009. godine odbijena je revizija koju je apelant izjavio protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 003-0-Gž-07-001708 od 28. maja 2008. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su odluke Kantonalnog i Općinskog suda pravilne i zasnovane na zakonu, te da nisu osnovani apelantovi navodi iz revizije, zbog čega im nije moglo biti udovoljeno.


57. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-P-3499/99 od 22. aprila 2003. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 23/6-372-3499/99 od 7. januara 2008. godine, odbijen je zahtjev apelantice Biljane Milišić za vraćanje u posjed stana u ul. Nedima Filipovića br. 23/VI u Sarajevu. Apelantica je na predmetnom stanu bila nosilac stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 17-889 od 6. septembra 1989. godine. Dalje, Uprava je tokom postupka, uvidom u potvrdu broj 2-163 od 16. aprila 2003. godine, izdatu u Vojnoj pošti br. 9195 Meljine, utvrdila da je apelantica 12. januara 1993. godine bila zaposlena u VP Meljine, na radnom mjestu farmaceuta u Biohemijsko-hematološkom odjeljenju Vojne bolnice, iz čega proizlazi da je nakon 19. maja 1992. godine ostala u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično


stanje, Služba se pozvala na član 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelantica ostala u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da joj nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantici ne pripada pravo na povrat stana.

58. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 001200 08 U od 29. oktobra 2009. godine odbijena je tužba kojom je apelantica pokrenula upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 23/6-372-3499/99 od 7. januara 2008. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelanticin zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je nakon 19. maja 1992. godine ostala u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelantica ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


59. Rješenjem Odjela za društvene djelatnosti Grada Mostara broj 06-25-579/05 od 1. februara 2007. godine odbijen je zahtjev apelanta Vlastimira Stamenkovića za vraćanje u posjed stana u ul. Brune Bušića br. 5 u Mostaru. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Odjel utvrdio uvidom u Ugovor o korištenju stana od 26. aprila 1988. godine. Dalje, Odjel je tokom postupka, uvidom u Rješenje Zavoda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Vojske Jugoslavije broj 103292-Up-1-1252/94 od 18. januara 1994. godine, utvrdio da je apelant penzioniran 31. decembra 1993. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Odjel se pozvao na član 3a. Zakona i ukazao na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

60. Rješenjem Ministarstva graditeljstva i prostornog uređenja Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-09-03-25-37/03 od 26. marta 2009. godine, koje je potvrđeno Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 002831 09 U od 13. novembra 2009. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Odjela broj 06-25-579/05 od 1. februara 2007. godine.

61. Presudom Vrhovnog suda broj 07 0 U 002831 10 Uvp od 30. juna 2010. godine odbijen je apelantov zahtjev za vanredno preispitivanje Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 002831 09 U od 13. novembra 2009. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine.


62. Rješenjem Uprave broj 23/1-372-2669/98 od 15. maja 2008. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambene politike Kantona Sarajevo broj 27/02-23-3543/08 od 1. jula 2008. godine, odbijen je zahtjev apelanta Safeta Bejtovića za vraćanje u posjed stana u ul. Hamze Orlovića br. 3 u Sarajevu. Uprava je na osnovu dokaza u spisu utvrdila da je apelant na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava. Dalje, Uprava je tokom postupka, uvidom u Naredbu načelnika Personalne uprave Saveznog sekretarijata za narodnu upravu broj 2-229/29 od 25. aprila 1992. godine, utvrdila da je

apelantu, na njegov zahtjev, prestala aktivna vojna služba 1. jula 1992. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na član 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

63. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 001153 08 U od 27. februara 2012. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-3543/08 od 1. jula 2008. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


64. Rješenjem Uprave za stambena pitanja Kantona Sarajevo broj 23/6-372-6525/98 od 16. decembra 2008. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambene politike Kantona Sarajevo broj 27/02-23-876/09 od 16. februara 2009. godine, odbijen je zahtjev apelanta Budimira Antunovića za vraćanje u posjed stana u ul. Topal Osman-paše br. 26 u Sarajevu. Uprava je uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 40-326/81 od 19. marta 1981. godine utvrdila da je apelant na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava. Dalje, Uprava je tokom postupka, uvidom u Naredbu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 3-12 od 14. januara 1994. godine, koja je objavljena u „Službenom vojnom listu Vojske Jugoslavije“ broj 4 od 10. februara 1994. godine, utvrdila da je apelant 7. juna 1992. godine unaprijeđen u čin pukovnika tehničke službe, a uvidom u Rješenje Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Beograd SP broj 508173 UP 1151/99 od 28. januara 1999. godine da je apelant od profesionalne vojne službe razriješen 31. decembra 1998. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. maja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na član 3a. Zakona i istakla da, s obzirom na činjenicu da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

65. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 003693 09 U od 16. aprila 2012. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-876/09 od 16. februara 2009. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tokom postupka utvrđeno da je nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacija

66. Apelanti su podnijeli apelacije zbog nemogućnosti da vrate u posjed stanove koje su koristili prije rata u Bosni i Hercegovini. Istakli su da su im zbog nemogućnosti povrata u posjed njihovih stanova povrijeđeni pravo na pravično suđenje


iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Osim toga, svi apelanti su naveli da su im stanovi svojevremeno bili dodijeljeni na korištenje kao „vojni stanovi“ iz stambenog fonda bivše JNA i to na osnovu valjanih rješenja o dodjeli stana i ugovora o korištenju. Apelanti su vodili postupke na različitim nivoima, u nadležnim upravnim organima, prvostepenim i drugostepenim redovnim sudovima, tako da se praksa rješavanja ovih predmeta razlikuje od jednog do drugog organa pojedinačno po predmetima.

V. Relevantni propisi

67. U Zakonu o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima („Službene novine FBiH“ br. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 i 81/09) relevantne odredbe glase:

Član 3. st. 1. i 2. Nosilac stanarskog prava na stanu koji je proglašen

napuštenim ili član njegovog porodičnog domaćinstva kao što je utvrđeno članom 6. ZOSO (…) ima pravo na povratak u skladu sa Aneksom VII Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Stav 1. ovog člana primjenjuje se samo na nosioce stanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domove prema članu 1. Aneksa VII Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. „Osobe koje su napustile svoje stanove između 30. aprila 1991. godine i 4. aprila 1998. godine smatraju se izbjeglicama i raseljenim licima prema Aneksu 7 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini“.

Član 3a. Izuzetno od odredbe člana 3. st. 1. i 2. Zakona stanovi „iz

stambenog fonda bivšeg Federalnog ministarstva odbrane“ koji su proglašeni napuštenim na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, a kojima raspolaže „Vlada Federacije Bosne i Hercegovine“, čiji je nosilac stanarskog prava poslije 19. maja 1992. godine ostao u službi vojnog ili civilnog lica u bilo kojim oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, ne smatra se izbjeglicom, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzev ako mu je odobren boravak u statusu izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu u nekoj od zemalja van bivše SFRJ prije 14. decembra 1995. godine.

Izbjeglicom se ne smatra niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine ni nosilac stanarskog prava na stanove iz stava 1. ovog člana, koji je iz istog stambenog fonda bivše JNA ili novoformiranih fondova oružanih snaga država nastalih na prostorima bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

VI. Dopustivost

68. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

69. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

70. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijama su odluke koje su različiti organi donosili u različitim postupcima koje su apelanti vodili radi vraćanja u posjed stanova koje su koristili prije rata i na kojima su bili nosioci stanarskog prava. Apelacije su podnesene u roku od 60 dana od kada su primili odluke o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacije ispunjavaju i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nisu očigledno (prima facie) neosnovane, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacije nisu dopustive.

71. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetne apelacije ispunjavaju uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

72. Apelanti osporavaju odluke redovnih sudova i nadležnih upravnih organa tvrdeći da su im tim odlukama povrijeđena prava iz člana II/3.e), f) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno čl. 6. i 8. Evropske konvencije i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Navodi apelacija se u suštini odnose na nemogućnost apelanata da se vrate u posjed tzv. vojnih stanova na kojima su bili nosioci stanarskog prava, ali nisu zaključili pravno obavezujuće ugovore o njihovom otkupu.

73. U vezi sa apelacionim navodima, Ustavni sud ukazuje na to da je u svojoj dosadašnjoj praksi u brojnim odlukama odlučivao o pravu povrata u prijeratne stanove u kojima je, u svjetlu odredbe iz člana II/5. Ustava Bosne i Hercegovine, izražen stav da izbjeglice i raseljena lica imaju pravo slobodno da se vrate u svoje domove. U brojnim odlukama Ustavni sud je zaključio da je povrat imovine primarni cilj Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i Ustava Bosne i Hercegovine i da uspostavljanje nekadašnjih prava na kuće i stanove treba predstavljati osnovni cilj (vidi, npr., Ustavni sud, Odluka broj U 14/00 od 4. maja 2001. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 33/01). Ustavni sud podsjeća na to da se, s obzirom na novonastalu pravnu situaciju i izmjene u domenu zakonodavstva iz stambene oblasti, bavio pitanjima povrata vojnih stanova u nekoliko svojih odluka, od kojih su posljednje Odluka broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 37/12, dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1205 08 od 25. maja 2012. godine. U navedenim odlukama Ustavni sud se bavio sličnim pitanjima koja pokreću i ove apelacije. U Odluci o dopustivosti i meritumu broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine istaknuto je da se Sud time bavio i kroz ocjenu ustavnosti relevantnih odredaba domaćeg prava koje reguliraju pravo na povrat vojnog stana u posjed u slučaju kada apelant ima pravno obavezujući ugovor o otkupu stana; kada nije učestvovao u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine; pravo na uknjižbu vlasništva na takvom stanu i pravo javnih vlasti da umjesto naturalne restitucije isplate naknadu, te da li je propisana naknada u skladu sa poštivanjem prava na imovinu, u svjetlu presude Evropskog suda Đokić protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 27. maja 2010. godine, aplikacija broj 6518/04, objavljena na www.mhrr.gov.ba). U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 1205/08 od 25. maja 2012. godine Ustavni sud se bavio pitanjem povrede ustavnih prava apelanata u slučaju kada su apelanti imali pravno obavezujući ugovor o otkupu prijeratnih tzv. vojnih stanova, a uskraćena im je mogućnost da se vrate u posjed stanova koji su bili predmet


kupoprodajnih ugovora i da se na njima uknjiže kao vlasnici, iako nisu učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, a u međuvremenu od napuštanja spornih stanova nisu iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFR, stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Također, Ustavni sud ukazuje i na presudu Evropskog suda Mago i dr. protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 3. maja 2012. godine, objavljena na www.mhrr.gov.ba), u kojoj se Evropski sud bavio zahtjevima aplikanata da vrate u posjed svoje prijeratne tzv. vojne stanove na kojima su imali stanarska prava, ali nisu imali zaključen pravno obavezujući ugovor, za koje je utvrđivao da li su učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, te da li su ili ne u međuvremenu od napuštanja predmetnih stanova iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

Pravo na imovinu

Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

k) Pravo na imovinu.

Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju glasi: Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu s općim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

74. Prilikom razmatranja pitanja da li su povrijeđeni član II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud, prije svega, mora utvrditi da li su apelanti imali „imovinu“ u smislu navedenih odredbi Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije.

75. U odgovoru na pitanje da li su apelanti imali „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije, Ustavni sud, osim vlastite prakse, podsjeća na već citiranu presudu Evropskog suda Mago i dr. protiv Bosne i Hercegovine, u kojoj je Evropski sud u tački 78. istakao: „Predmeti Gaćeša i Trifunović protiv Republike Hrvatske, spomenuti u gornjem tekstu, slično ovom predmetu se bave pitanjem povrata stanova nakon masovnih migracija koje su uslijedile zbog grubog raspada SFRJ. Sud je u tim predmetima zaključio da aplikanti nisu imali 'posjed' u smislu člana 1. Protokola br. 1, jer nositelji stanarskog prava u Hrvatskoj nisu nakon 1. januara 1996. godine više bili u mogućnosti da otkupe svoje stanove. Međutim, ovaj predmet se mora razlučiti od toga. U skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i domaćim zakonima, koji su doneseni pod pritiskom međunarodne zajednice, svi nositelji stanarskog prava u Bosni i Hercegovini po pravilu imaju pravo povrata svojih predratnih stanova te njihovog otkupa po veoma povoljnim uvjetima. U Hrvatskoj, ovo nije slučaj. Nadalje, za razliku od hrvatskih organa vlasti, bosansko-hercegovački organi vlasti su konzistentno smatrali da stanarsko pravo predstavlja 'posjed' u smislu člana 1. Protokola br. 1 (vidi, na primjer, odluku Komisije za ljudska prava iz tačke 34. u gornjem tekstu i odluku Ustavnog suda iz tačke 54. u gornjem tekstu). Kako je ovaj stav domaćih organa vlasti naizgled u

skladu sa međunarodnim standardima, Evropski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi od njega odstupio. I na kraju, situacija u ovom predmetu se ne razlikuje mnogo od situacije u predmetu Đokić, uzimajući u obzir da oni koji su otkupili vojne stanove, koji se nalaze na teritoriji današnje Federacije Bosne i Hercegovine, nisu mogli upisati svoje vlasništvo te su ostali, usko gledajući, nositelji stanarskog prava (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, stav 12). Evropski sud stoga odbacuje prigovor tužene Vlade“.

76. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da su osporenim odlukama odbijeni zahtjevi apelanata za povrat u stanove na kojima su prije rata oni ili njihovi bračni drugovi imali stanarsko pravo. Budući da, prema praksi Ustavnog i Evropskog suda, stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu člana 1. Protokola broj 1, Ustavni sud smatra da predmetni stanovi na kojima su apelanti ili njihovi bračni drugovi imali stanarska prava predstavljaju imovinu apelanata koja uživa zaštitu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

77. U vezi sa pitanjem da li je u konkretnom slučaju došlo do miješanja u pravo apelanata na imovinu, Ustavni sud podsjeća na to da je u nizu svojih odluka (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2531/05 od 12. aprila 2006. godine, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1512/06 od 3. aprila 2008. godine) zaključio da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Evropski sud je u predmetu Mago i dr. protiv BiH razmatrao aplikacije dvije grupe aplikanata. U svim slučajevima iz navedene odluke Evropski sud je utvrdio da otkazivanje stanarskih prava aplikanata odnosno onemogućavanje da se oni vrate u svoje predratne stanove predstavlja lišavanje imovine u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Dakle, ni Ustavni sud ne nalazi razlog da odstupi od svoje dosadašnje prakse i prakse Evropskog suda, pa zaključuje da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

78. Imajući u vidu navedeno, za Ustavni sud ostaje da odgovori na pitanja: (a) da li je miješanje bilo u skladu sa zakonom i u javnom interesu i (b) da li je miješanje proporcionalno cilju odnosno da li uspostavlja pravičnu ravnotežu između prava apelanata i općeg javnog interesa.

79. Ustavni sud podsjeća na to da je u citiranoj odluci Mago i dr. protiv BiH, ispitujući princip zakonitosti miješanja javnih vlasti u imovinu aplikanata, Evropski sud u tačkama 96-97. svoje odluke zaključio da su stanarska prava aplikanata u ovom predmetu otkazana u skladu sa članom 3a. Zakona o prestanku primjene iz 1998. godine. Ustavni sud je tu odredbu proglasio ustavnom (vidi tačku 73. u prethodnom tekstu). Stoga je jasno da je ometanje bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1, zaključak je Evropskog suda. Ustavni sud nema razloga da ne slijedi svoju praksu i praksu Evropskog suda, pa je i zaključak Ustavnog suda da je ometanje u mirnom uživanju imovine apelanata bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

80. Ispitujući cilj ometanja, Ustavni sud zapaža da je Evropski sud u tački 100. svoje odluke Mago i dr. protiv BiH istakao: „Iako je Evropski sud svjestan toga da su tokom i odmah nakon rata, mnogi napušteni stanovi navodno dodijeljeni najvišim vojnim i civilnim zvaničnicima čije su stambene potrebe već bile zadovoljene (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, tačke 10. i 61.), izgleda da su ti nedostaci kasnije ispravljeni. U tom smislu, Evropski sud prihvata da je ometanje


posjeda aplikanata provedeno s ciljem jačanja socijalne pravde, kao što to tvrdi tužena Vlada“. Stoga, u odnosu na cilj ometanja u mirnom uživanju imovine apelanata, Ustavni sud nastavlja slijediti svoju praksu i praksu Evropskog suda i zaključuje da je izvršeno ometanje imalo legitiman cilj.

81. U odgovoru na pitanje da li je postignuta pravična ravnoteža, Ustavni sud podsjeća na to da je Evropski sud u već navedenoj odluci Mago i dr. protiv BiH izrazio dva stanovišta: da je došlo do kršenja člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju u pogledu gđe Ljeposave Mago (tačka 102) jer je ona lišena svoje imovine zbog službe gosp. Mage u snagama VJ tokom i nakon rata. Međutim, domaće vlasti su isticale da su, prema stambenim zakonima, bračni drugovi posjedovali stanarsko pravo zajednički, a zanemarile su činjenicu da gđa Mago više nije bila u braku sa gosp. koji je pripadnik snaga VJ. Naglašeno je da u slučaju razvoda bračni drugovi imaju pravo, prema stambenim zakonima, odabrati koji od njih će nastaviti koristiti zajednički stan (vidi tačku 6. u prethodnom tekstu). Evropski sud smatra da organi vlasti moraju poštovati taj izbor. Tužena Vlada je, također, tvrdila da se aplikantica trebala obratiti nadležnom sudu za prijenos stanarskog prava nakon razvoda. Međutim, u skladu sa stambenim zakonima, takav postupak se mora provesti samo u slučaju nepostojanja sporazuma između bivših bračnih drugova u pogledu upotrebe njihovog stana nakon razvoda. U predmetnom slučaju, gospodin Mago nije predao zahtjev za povrat stana u Sarajevu i time se prešutno složio s tim da ga gđa Mago preuzme. U tim okolnostima, njegov status nije trebao biti uzet u obzir prilikom odlučivanja o zahtjevu za povrat stana gđe Mago. Kako aplikantica nije spadala ni u jednu od kategorija koje su podlijegale osporavanim mjerama, a tužena Vlada nije navela nijedan drugi razlog za lišavanje gđe Mago njenog posjeda, došlo je do kršenja člana 1. Protokola br. 1 u pogledu gđe Mago, zaključio je Evropski sud. Zatim je Evropski sud u tački 103. citirane odluke istakao: „[…] da su gosp. Jovan Radović i gosp. Vase Krstevski lišeni svojih posjeda isključivo zbog njihove službe u VJ tokom i nakon rata u Bosni i Hercegovini. Ne postoji nikakva naznaka, a kamoli dokaz, da su ti aplikanti učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine. Iako je tužena Vlada navela da su tim aplikantima vjerovatno dodijeljeni stanovi u Srbiji, ona nije pružila dokaze za tu tvrdnju. Strane su se složile, što je doista općepoznato, da je priroda rata u Bosni i Hercegovini bila takva da je služba u određenim oružanim snagama u velikoj mjeri ukazivala na etničko porijeklo te osobe (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, tačka 60.). Kao rezultat toga, sporne mjere, iako su se činile neutralnim, imale su takvo dejstvo da su se ljudi tretirali različito na osnovu svog etničkog porijekla. Evropski sud je u sličnim situacijama presudio da, principijelno gledano, nijedna razlika u tretmanu koja je zasnovana isključivo ili u odlučujućoj mjeri na nečijem etničkom porijeklu ne može biti objektivno opravdana u savremenom demokratskom društvu (Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine [GC], br. 27996/06 i 34836/06, tačka 44, ECHR 2009; D.H. i drugi protiv Češke Republike [GC], br. 57325/00, tačka 176, ECHR 2007-IV; i Timishev protiv Rusije, br. 55762/00 i 55974/00, tačka 58, ECHR 2005-XII). Evropski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi odstupio od tog zaključka. Kako aplikantima nije pružena nikakva nadoknada, Evropski sud zaključuje da je došlo do kršenja člana 1. Protokola br. 1 u pogledu gosp. Jovana Radovića i gosp. Vase Krstevskog“.

82. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud bi, slijedeći praksu Evropskog suda u presudi Mago i dr. protiv BiH, trebao u slučajevima gdje su apelanti, koji su ostali u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine: a) nakon napuštanja prijeratnog stana stekli novo stanarsko pravo ili

pravo koje odgovara tom pravu utvrditi da nije došlo do kršenja prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i apelacije odbiti kao neosnovane; b) nakon napuštanja prijeratnog stana nisu stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu utvrditi da jeste došlo do kršenja prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i apelacije usvojiti kao osnovane.

83. Međutim, Ustavni sud je suočen s činjenicom da niti organi uprave niti redovni sudovi nisu utvrđivali činjenicu da li su nakon napuštanja prijeratnog stana stekli ili nisu stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, izuzev primjera apelanata Zdravka Volaša (AP 3954/08 i AP 3975/08) i Milana Kneževića (AP 1543/09), za koje je utvrđeno da nisu stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

84. Dakle, Ustavni sud zaključuje da je u slučaju apelanata obuhvaćenih ovom odlukom došlo do kršenja prava na imovinu jer im je imovina oduzeta a da nisu utvrđene relevantne činjenice da li su ispunjeni uvjeti da im njihova predratna stanarska prava budu kompenzirana kroz odgovarajuću naknadu, čime je na apelante stavljen prevelik teret, odnosno nije postignuta pravična ravnoteža između zaštite imovine apelanata i zahtjeva javnog interesa.

85. Ustavni sud podsjeća na to da je Evropski sud sam u postupku koji je prethodio donošenju odluke Mago i dr. protiv BiH i uz pomoć Vlade Srbije utvrđivao relevantne činjenice. Ustavni sud ne može neposredno provesti takav postupak utvrđivanja ovih relevantnih činjenica, zbog čega je odlučio ovu odluku dostaviti Vladi Federacije BiH, koja će, odlučujući o zahtjevu svakog od apelanata, utvrditi da li je apelant ili njegov bračni drug s kojim živi u braku nakon napuštanja prijeratnog stana stekao/stekla novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Za sve apelante za koje utvrdi da oni ili njihovi bračni drugovi s kojima žive u braku nakon napuštanja prijeratnog stana nisu stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu Vlada FBiH će osigurati prava u skladu sa standardima iz Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine objavljene u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/12, u roku od tri mjeseca od podnošenja zahtjeva svakog apelanta pojedinačno. Za apelante za koje utvrdi da su oni ili njihovi bračni drugovi s kojima žive u braku nakon napuštanja prijeratnog stana stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu Vlada će okončati postupak uzimajući u obzir da u njihovom slučaju nije došlo do kršenja prava na imovinu pa da im ne pripada pravo u skladu sa standardima iz Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine objavljene u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/12.

Pravo na pravično suđenje i pravo na poštivanje doma

86. Imajući u vidu navode i zaključke iznesene u povodu razmatranja povrede prava na imovinu apelanata, Ustavni sud smatra da nije neophodno razmatrati navode o povredi prava na pravično suđenje i prava na poštivanje doma apelanata.

VIII. Zaključak

87. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju kada su javne vlasti miješanjem u imovinu apelanata, koje je bilo zakonito i imalo legitiman cilj, i time što nisu dopustili vraćanje u stanove na kojima su oni ili njihovi bračni drugovi imali stanarsko pravo, apelantima, u stvari, oduzeli imovinu a da nisu utvrđene relevantne činjenice da li su ispunjeni uvjeti da im njihova predratna stanarska prava budu kompenzirana kroz


odgovarajuću naknadu, čime je na apelante stavljen prevelik teret, odnosno nije postignuta pravična ravnoteža između zaštite imovine apelanata i zahtjeva javnog interesa.

88. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

89. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj AP 1011/08, rješavajući apelaciju Riste Markovića i drugih, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, dopredsjednik Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 23. studenoga 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvajaju se apelacije Riste Markovića, Milenka Đurice,

Mile Sučić, Nade Đukić, Nikole Torbice, Milana Petrovića, Duška Miljanovića, Mladena Dujmovića, Zdravka Volaša, Davora Pleše i Gordane Pleše, Branka Markovića, Milana Kneževića, Zdravka Mastilovića, Milana Nedeljkovića, Dragana Ćosića, Zdravka Grabovca, Dragana Vejnovića, Petra Ivanovića, Biljane Milišić, Vlastimira Stamenkovića, Safeta Bejtovića i Budimira Antunovića.

Utvrđuje se povreda prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ova odluka se dostavlja Vladi Federacije Bosne i Hercegovine koja je dužna osigurati prava apelanata sukladno standardima iz Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine, objavljene u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/12, u roku od tri mjeseca od podnošenja zahtjeva svakog apelanta pojedinačno.

Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o privremenoj mjeri broj AP 1543/09 od 12. svibnja 2011. godine više ne proizvodi pravno djelovanje.



1. Risto Marković iz Sarajeva, kojeg zastupa Amir Šapčanin, odvjetnik iz Sarajeva; Milenko Đurica iz Nikšića, Crna Gora, kojeg zastupa Maja Škoro, odvjetnica iz Mostara; Mila Sučić iz Sarajeva, koju zastupa Edina Jahić, odvjetnica iz Sarajeva; Nada Đukić iz Sarajeva, koju zastupa Edina Jahić, odvjetnica iz Sarajeva; Nikola Torbica iz Mostara, kojeg zastupa Zajednički odvjetnički ured „Kebo & Guzin“ iz

Mostara; Milan Petrović iz Novog Sada, Srbija; Duško Miljanović iz Mostara, kojeg zastupa Maja Škoro, odvjetnica iz Mostara; Mladen Dujmović iz Zagreba, kojeg zastupa Drago Reljić, odvjetnik iz Tuzle; Zdravko Volaš iz Mostara, kojeg zastupaju Maja Škoro, odvjetnica iz Mostara i Svetozar Ivetić, odvjetnik iz Banje Luke; Davor Pleše i Gordana Pleše iz Tuzle; Branko Marković iz Mostara, kojeg zastupa Odvjetništvo „Ćupina i Co“ d.o.o. Mostar; Milan Knežević iz Banje Luke; Zdravko Mastilović iz Pala; Milan Nedeljković iz Užica, Srbija, kojeg zastupa Miloš Stanimirović iz Tuzle; Dragan Ćosić iz Mostara, kojeg zastupa Zajednički odvjetnički ured „Kebo & Guzin“ iz Mostara; Zdravko Grabovac iz Bihaća, kojeg zastupa Safeta Alijagić, odvjetnica iz Bihaća; Dragan Vejnović iz Sarajeva, kojeg zastupa Nenad Maglajlić, odvjetnik iz Sarajeva; Petar Ivanović iz Tuzle, kojeg zastupa Drago Reljić, odvjetnik iz Tuzle; Biljana Milišić iz Sarajeva, koju zastupa Vahdet Ibranović, odvjetnik iz Ilidže; Vlastimir Stamenković iz Novog Sada, Republika Srbija; Safet Bejtović iz Tutina, kojeg zastupa Ismet Mehić, odvjetnik iz Sarajeva i Budimir Antunović iz Berkovića, kojeg zastupaju Momo Turanjanin i Dragan Škuletić, odvjetnici iz Trebinja (u daljnjem tekstu: apelanti), podnijeli su u razdoblju od 1. travnja 2008. godine do 30. svibnja 2012. godine apelacije Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zbog nemogućnosti da vrate u posjed stanove koje su koristili prije rata u Bosni i Hercegovini i da u zemljišnim knjigama budu upisani kao njihovi vlasnici.

2. Apelant Milan Knežević je 18. svibnja 2009. godine podnio apelaciju Ustavnom sudu, koja je registrirana pod brojem AP 1543/09, a 8. rujna 2010. godine apelaciju koja je registrirana pod brojem AP 3865/10. Uz apelaciju registriranu pod brojem AP 1543/09 apelant je podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud naložio Službi imovinskopravnih poslova i katastra nekretnina Općine Bihać odlaganje izvršenja pravomoćne Presude Kantonalnog suda broj 01 0 U 000009 08 od 20. travnja 2009. godine do donošenja konačne odluke Ustavnog suda. Apelant je 4. listopada 2010. godine podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud naložio Službi imovinskopravnih poslova i katastra nekretnina Općine Bihać odlaganje izvršenja do donošenja konačne odluke Ustavnog suda, pravomoćnog Rješenja broj 3/36-372-1004/98 od 4. lipnja 2009. godine, donesenog u postupku izvršenja Presude Kantonalnog suda broj 01 0 U 000009 08 od 20. travnja 2009. godine, kojim se nalaže apelantu i članovima njegovog obiteljskog kućanstva da u roku od 15 dana od dana prijema rješenja iseli iz stana u Bihaću u naselju Harmani H-15 i stan prazan od ljudi i stvari preda Službi, pod prijetnjom prinudnog izvršenja.


3. S obzirom na to da je Ustavnom sudu dostavljeno više apelacija iz njegove nadležnosti, koje se tiču iste činjenične i pravne osnove, Ustavni sud je, sukladno članku 31. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 1011/08. Spojene su sljedeće apelacije: AP 1011/08, AP 2136/08, AP 3129/08, AP 3130/08, AP 3175/08, AP 3495/08, AP 3654/08, AP 3761/08, AP 3954/08, AP 3975/08, AP 501/09, AP 747/09, AP 1543/09, AP 3865/10, AP 1814/09, AP 1855/09, AP 2103/09, AP 3112/09, AP 3303/09, AP 3647/09, AP 3937/09, AP 3898/10, AP 1578/12 i AP 2059/12.

4. Ustavni sud je Odlukom broj AP 1543/09 od 12. svibnja 2011. godine usvojio apelantov zahtjev za donošenje privremene mjere.



5. Rješenjem Uprave za stambena pitanja Kantona Sarajevo (u daljnjem tekstu: Uprava) broj 23/1-372-1248/98 od 7. veljače 2006. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-3989/06 od 19. travnja 2006. godine, odbijen je zahtjev apelanta Riste Markovića za vraćanje u posjed stana u ul. Dajanli Ibrahim-bega broj 10/5 u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 17-496 od 16. lipnja 1989. godine i Rješenje Generalštaba Armije Bosne i Hercegovine broj 8/27-6-NT-1245/96 od 23. svibnja 1996. godine. Dalje, Uprava je tijekom postupka, uvidom u fotokopiju „Službenog vojnog lista“ broj 11 od 11. lipnja 1998. godine, stranica 249, utvrdila da je Naredbom komandanta III Armije broj 8-110 od 21. svibnja 1998. godine apelantu Risti Markoviću, sanitetskom potpukovniku, prestala profesionalna vojna služba. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na članak 3a. Zakona i ukazala da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

6. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 009-0-U-06-000676 od 27. veljače 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-3989/06 od 19. travnja 2006. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


7. Rješenjem Odjela društvenih djelatnosti Grada Mostara (u daljnjem tekstu: Odjel) dj. broj 13/V-25-1-366/04 od 22. prosinca 2005. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva građenja i prostornog uređenja Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-II-09-04-25-23/06 od 22. siječnja 2008. godine, odbijen je zahtjev apelanta Milenka Đurice za vraćanje u posjed stana u ul. Rude Hrozničeka 26/2 u Mostaru. Odjel je tijekom postupka, uvidom u službenu evidenciju Vojno-stambenog fonda FMO-a i ostale priložene dokaze, utvrdio da je apelant na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava. Dalje, uvidom u potvrdu VP-5607 Podgorica, te izjavu koju je apelant dao na zapisnik, Odjel je utvrdio da je apelant ostao u službi u Vojsci Srbije i Crne Gore u svojstvu civilne osobe poslije 19. svibnja 1992. godine. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Odjel se pozvao na članak 3a. Zakona i istakao da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine te da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

8. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 001092 08 U od 13. lipnja 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva građenja i prostornog uređenja Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-II-09-04-25-23/06 od 22. siječnja 2008. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su

primjenom članka 3a. Zakona o prestanku primjene odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 18. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


9. Rješenjem Uprave broj 23/1-372-2710/98 od 16. veljače 2004. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva broj 27/02-23-1105/04 od 23. lipnja 2004. godine, odbijen je zahtjev apelantice Mile Sučić za vraćanje u posjed stana u ul. Husrefa Redžića broj 15/I u Sarajevu. Uprava je tijekom postupka utvrdila da je apelantičin suprug Drago Sučić na temelju Ugovora o korištenju stana broj 27-245-1294 od 14. srpnja 1988. godine bio nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu. Dalje, uvidom u Naredbu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 66-38 od 17. svibnja 1993. godine („Službeni vojni list SRJ“ broj 32/93) i Naredbu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 10-59 od 23. travnja 1997. godine, Uprava je utvrdila da je Drago Sučić unaprijeđen u čin potpukovnika muzičke službe 2. ožujka 1997. godine. Uprava je ukazala na to da, s obzirom na činjenicu da je Drago Sučić poslije 19. svibnja 1992. godine ostao u službi Vojske Jugoslavije, on se ne može smatrati izbjeglicom. Također, naglašeno je da apelantici Mili Sučić, koja svoje pravo izvodi iz prava svog supruga, sukladno odredbi članka 3a. Zakona, ne pripada pravo na povrat predmetnog stana.

10. Presudom Kantonalnog suda broj U-910/04 od 16. srpnja 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelantica pokrenula upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-1105/04 od 23. lipnja 2004. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantičin zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelantičin suprug Drago Sučić nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, te da apelantica svoje pravo na predmetnom stanu izvodi iz njegovog prava, pa s obzirom na to da se Drago Sučić ne smatra izbjeglicom, slijedom relevantnih odredaba Zakona proizlazi da nema pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


11. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-6640/98 od 20. prosinca 2005. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva broj 27/02-23-947/06 od 27. siječnja 2006. godine, odbijen je zahtjev apelantice Nade Đukić za vraćanje u posjed stana u ul. Topal Osman-paše br. 26/4 u Sarajevu. Uprava je tijekom postupka utvrdila da je apelantičin suprug Miloš Đukić na temelju Ugovora o korištenju stana broj 40-344/81 od 20. ožujka 1981. godine bio nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu. Dalje, iz izjave koju je apelantica dala na zapisnik prilikom usmene rasprave i u kojoj je navela da je njezin suprug Miloš Đukić tijekom rata, a i poslije Daytona, radio kao građanska osoba u Vojsci Jugoslavije u kojoj je i ostvario i starosnu mirovinu 13. lipnja 1996. godine, Uprava je utvrdila da je Miloš Đukić poslije 19. svibnja 1992. godine ostao u službi Vojske Jugoslavije, pa se ne može smatrati izbjeglicom. Također, ukazano je na to da slijedom navedenog apelantici Nadi Đukić, koja svoje pravo izvodi iz prava svog supruga, sukladno odredbi članka 3a. Zakona, ne pripada pravo na povrat predmetnog stana.

12. Presudom Kantonalnog suda broj 009-0-U-06-000303 od 17. srpnja 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelantica pokrenula upravni spor protiv Rješenja Ministarstva


broj 27/02-23-947/06 od 27. siječnja 2006. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju istakao da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantičin zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelantičin suprug Miloš Đukić nakon 19. svibnja 1992. godine odnosno 14. prosinca 1995. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, te da apelantica svoje pravo na predmetnom stanu izvodi iz njegovog prava, pa s obzirom na to da se Miloš Đukić ne smatra izbjeglicom, slijedom relevantnih odredaba Zakona proizlazi da nema pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


13. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinskopravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Gradske općine Mostar-Zapad broj 07/II-3-1040/99 od 19. svibnja 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Nikole Torbice za priznanje stanarskog prava i vraćanje u posjed stana i utvrđeno da mu prestaje stanarsko pravo na stanu u ul. Ante Starčevića br. 46 u Mostaru. Služba je u obrazloženju navela da je apelant podnio zahtjev za vraćanje u posjed predmetnog stana na kojem postoji stanarsko pravo uz koji je priložio Ugovor o korištenju stana broj 40-226/80 od 28. veljače 1980. godine i Rješenje broj 296-3 od 20. prosinca 1979. godine. Na usmenoj raspravi apelantova supruga Stana Torbica je potvrdila da je navedeni zahtjev podnesen 4. kolovoza 1999. godine. Služba je ukazala na to da je u članku 5. stavak 1. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 12/99) određeno da se zahtjev za vraćanje stana u posjed mora podnijeti u roku od 15 mjeseci od dana stupanja na snagu Zakona. Služba je naglasila da je, s obzirom na to da je navedeni Zakon stupio na snagu 4. travnja 1998. godine, krajnji rok za podnošenje zahtjeva bio 4. srpanj 1999. godine. Konačno, s obzirom na to da je tijekom postupka, na temelju izjave apelantove supruge utvrđeno da je zahtjev za povrat stana podnesen 4. kolovoza 1999. godine, Služba je zahtjev odbacila kao nepravodoban.

14. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline broj 09-03-25-186/03 od 23. srpnja 2003. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-395/02 od 1. prosinca 2003. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 07/II-3-1040/99 od 19. svibnja 2003. godine. U obrazloženju rješenja Ministarstvo je istaklo da je utemeljen apelantov žalbeni navod o tome kako je Služba pogriješila prilikom utvrđenja datuma kada joj je dostavljen predmetni zahtjev. Apelant je dostavio kopiju o prijemu preporučene pošiljke Pošte Vladimirovci broj 26315 od 3. srpnja 1999. godine iz koje je vidljivo da je zahtjev dostavio pravodobno i uz uredno adresiranje. Dalje, Ministarstvo je utvrdilo da je apelant bio nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu koji mu je dodijeljen iz stambenog fonda JNA na temelju Rješenja Komande Garnizona Mostar broj 296-3 od 20. prosinca 1979. godine. Utvrđeno je i da je apelant Rješenjem Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, Personalna uprava Vojske Jugoslavije, POV broj 02/2716-3 od 19. svibnja 1992. godine razriješen od aktivne vojne službe u JNA koju je do tada obnašao u činu zastavnika I. klase zaključno sa 1. lipnjem 1992. godine. Ministarstvo je ukazalo na to da iz navedenog proizlazi da je apelant poslije 19. svibnja 1992. godine ostao u službi Vojske Jugoslavije, pa se, sukladno odredbi članka 3a. Zakona, ne može smatrati izbjeglicom niti mu pripada pravo na povrat predmetnog stana.

15. Presudom Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj Už-52/04 od 31. srpnja 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-395/02 od

1. prosinca 2003. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine.


16. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-P-6014/98 od 28. lipnja 2002. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva broj 27/02-23-4367/02 od 28. ožujka 2003. godine, odbijen je zahtjev apelanta Milana Petrovića za vraćanje u posjed stana u ul. Hasana Brkića br. 13/III u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 27/02-136-0-339 od 19. ožujka 1986. godine. Dalje, Uprava je iz izjave apelantovog punomoćnika, dane na zapisnik 24. travnja 2002. godine, i potvrde Vojne pošte br. 3366 Novi Sad broj 31-30 od 29. ožujka 2002. godine, utvrdila da je apelant nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u službi u svojstvu profesionalne vojne osobe u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na članak 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

17. Presudom Kantonalnog suda broj 009-0-U-06-000040 od 15. rujna 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-4367/02 od 28. ožujka 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


18. Rješenjem Općinske službe za stambene poslove, rekonstrukciju i katastar nekretnina Općine Stari Grad Grada Mostara broj 06-23-227/99 od 12. studenoga 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Duška Miljanovića za vraćanje u posjed stana u ul. Maršala Tita br. 82d u Mostaru. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Rješenje Komande Garnizona o dodjeli stana na korištenje broj 2/67-3 od 27. studenoga 1986. godine i evidenciju JSP „Dom“ Mostar. Dalje, Služba je uvidom u Naredbu Komande ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane broj 3-16 od 7. svibnja 1997. godine, koja je objavljena u „Službenom listu Vojske Jugoslavije“ broj 9, stranica 232, od 12. lipnja 1997. godine, utvrdila da je apelant 28. veljače 1995. godine unaprijeđen u čin zračnoplovnotehničkog kapetana, odnosno da je apelant nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u službi u svojstvu profesionalne vojne osobe u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na članak 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

19. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP/II-13-25-222/01 od 14. prosinca 2003. godine, potvrđenim


Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-57/04 od 13. travnja 2004. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 06-23-227/99 od 12. studenoga 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

20. Presudom Vrhovnog suda broj Už-268/04 od 13. kolovoza 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-57/04 od 13. travnja 2004. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine.


21. Rješenjem Službe za stambene poslove Općine Tuzla broj 05-02/3-23-447/99 od 13. kolovoza 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Mladena Dujmovića za vraćanje u posjed stana u ul. Stupine B-6 u Tuzli. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana zaključen između apelanta i Zajednice stanovanja JNA br. 17-1003 od 21. studenoga 1989. godine i Rješenje Komande Garnizona o dodjeli stana na korištenje broj 1-57/3 od 8. kolovoza 1988. godine. Dalje, Služba je uvidom u potvrdu Ministarstva obrane Republike Hrvatske, Glavnog stožera Oružanih snaga Republike Hrvatske, Zapovjedništva RHZ i PZO, ur. br. 3044-G1-08-01-48 od 11. srpnja 2001. godine, utvrdila da je apelant u djelatnom sastavu Oružanih snaga Republike Hrvatske proveo od 9. prosinca 1991. godine do 30. lipnja 1995. godine, odnosno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine.

22. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na članak 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

23. Rješenjem Ministarstva prostornog uređenja i zaštite okolice Tuzlanskog kantona broj 12-06/1-23-1618/03 od 11. prosinca 2003. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Tuzli broj U.5/04 od 26. travnja 2004. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe za stambene poslove Općine Tuzla broj 05-02/3-23-447/99 od 13. kolovoza 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

24. Presudom Vrhovnog suda broj Už-391/04 od 28. kolovoza 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj U.5/04 od 26. travnja 2004. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Tuzli i organi uprave

pravilno odlučili kada su primjenom odredbe članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine.


25. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinskopravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Sektora za stambeno gospodarstvo i poslovne prostorije Općine Mostar-Jugozapad broj 07/II-3-973/99 od 27. listopada 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Zdravka Volaša za vraćanje u posjed stana u ul. Splitska br. 11 u Mostaru. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana zaključen 28. travnja 1988. godine. Također, uvidom u Zapisnik o uvođenju u posjed Ministarstva za izbjegle i raseljene osobe Republike Srpske, Odsjek Banja Luka, od 17. siječnja 2002. godine, Služba je utvrdila da apelant nije stekao novo stanarsko pravo. Dalje, Služba je uvidom u Uvjerenje Ministarstva odbrane Republike Srpske, Odsjek Banja Luka, broj 8/2-02-08-835-17 od 27. studenoga 2002. godine utvrdila da apelant ima priznato učešće u ratu neprekidno od 25. lipnja 1991. godine do 30. lipnja 1996. godine, te uvidom u „Službeni vojni list Vojske Jugoslavije“ broj 19, stranica 408, od 14. srpnja 1994. godine u kojemu je navedeno da je Naredbom načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije od 25. svibnja 1994. godine apelant unaprijeđen u čin zračnoplovnotehničkog majora u Vojsci Jugoslavije, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine odnosno 14. prosinca 1995. godine ostao u službi u svojstvu profesionalne vojne osobe u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na članak 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

26. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-09-25-03-125/03 od 19. siječnja 2004. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-83/04 od 23. ožujka 2004. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 07/II-3-973/99 od 27. listopada 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine odnosno 14. prosinca 1995. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

27. Presudom Vrhovnog suda broj Už-234/04 od 22. rujna 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-83/04 od 23. ožujka 2004. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine odnosno 14. prosinca 1995. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine.


28. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-2888/98 od 21. lipnja 2005. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva


stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-16759/05 od 16. kolovoza 2005. godine, odbijen je zahtjev apelanta Davora Pleše za vraćanje u posjed stana u ul. Topal Osman-paše br. 15 u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 17-795 od 7. rujna 1989. godine. Dalje, Uprava je tijekom postupka, uvidom u Uvjerenje Personalne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije int. br. 3-17 od 8. lipnja 1994. godine, te uvidom u fotokopiju vojne legitimacije, utvrdila da je apelantu 15. lipnja 1992. godine prestala aktivna vojna služba u činu starijeg vodnika. Uprava je uvidom u Naredbu komandanta ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane broj 2-19, koja je objavljena u „Službenom vojnom listu“ broj 13 od 5. svibnja 1994. godine, stranica 259, utvrdila da je apelantu, starijem vodniku veze, profesionalna vojna služba prestala 18. ožujka 1994. godine. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na članak 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine nakon 19. svibnja 1992. godine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

29. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj U-2242/05 od 17. prosinca 2008. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-16759/05 od 16. kolovoza 2005. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


30. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinskopravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Općine Mostar-Zapad broj 07/II-3-356/99 od 1. kolovoza 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Branka Markovića za vraćanje u posjed stana u ul. Kralja Tomislava br. 16/V u Mostaru na kojem je apelant bio nositelj stanarskog prava. Služba je uvidom u Naredbu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije objavljenu u „Službenom vojnom listu Vojske Jugoslavije“, stranica 637, utvrdila da je apelant unaprijeđen iz čina vodnika u čin zračnoplovnotehničkog vodnika I. klase 18. srpnja 1994. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u svojstvu profesionalne vojne osobe u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Uprava se pozvala na članak 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

31. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj 09-03-25-323/03 od 30. rujna 2003. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-472/03 od 21. svibnja 2004. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 07/II-3-356/99 od 1. kolovoza 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona

apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

32. Presudom Vrhovnog suda broj Už-374/04 od 7. siječnja 2009. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-472/03 od 21. svibnja 2004. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine.


33. Apelant Milan Knežević je na temelju Ugovora o korištenju stana od 12. veljače 1987. godine zaključenog sa Komandom Garnizona Bihać bio nositelj stanarskog prava na stanu koji se nalazi u Bihaću, naselje Harmani H-15, ulaz III, kat IV.

34. Apelant je 20. srpnja 1998. godine, na temelju odredaba Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima, podnio zahtjev Službi za vraćanje u posjed predmetnog stana. U vrijeme kada o njegovom zahtjevu još uvijek nije bilo konačno i pravomoćno odlučeno, apelant je podnio prijavu Domu za ljudska prava Bosne i Hercegovine. Povjerenstvo za ljudska prava pri Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) donijelo je Odluku o prihvatljivosti i meritumu broj CH/00/6254 od 7. rujna 2005. godine kojom je utvrđeno da je prekršeno apelantovo pravo na pravično suđenje, prema članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), u smislu prava na donošenje odluke u razumnom roku i u točki broj 8 zaključka naredilo Federaciji Bosne i Hercegovine da donese pravomoćnu odluku u apelantovom predmetu u roku od šest mjeseci od dana prijema odluke Povjerenstva. U pogledu navoda o povredi prava na imovinu, Povjerenstvo je smatralo da članak 3a. stavak 1. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima („Službene novine FBiH“ br. 11/98, 38/98, 12/99, 27/99, 43/99, 31/01, 15/02, 24/03 i 29/03) uspostavlja pravičnu ravnotežu između prava nositelja stanarskog prava i javnog interesa. Povjerenstvo je zaključilo da nije prekršeno apelantovo pravo na mirno uživanje imovine prema članku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i da apelant nema pravo na povrat predmetnog stana, kao i da nije potrebno ulaziti u ispitivanje članka 8. Europske konvencije.

35. Rješenjem Službe broj 3/36-372-1004/98 od 30. siječnja 2008. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Kantonalnog ministarstava za građenje, prostorno uređenje i zaštitu okoline Bihać (u daljnjem tekstu: Kantonalno ministarstvo) broj 11/2-23-133-UP-2/08 od 7. srpnja 2008. godine, potvrđeno je da je apelant nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu, te da se stan vraća u posjed nositelju stanarskog prava. U točki 3. izreke rješenja je navedeno da privremenom korisniku Safiji Nanić prestaje pravo privremenog korištenja stana.

36. Federacija Bosne i Hercegovine, Služba za zajedničke poslove organa i tijela Federacije Bosne i Hercegovine, koju zastupa federalni pravobranitelj, i Safija Nanić (u daljnjem tekstu: tužitelji), podnijeli su Kantonalnom sudu tužbu u upravnom sporu radi poništenja Rješenja Kantonalnog ministarstva broj 11/2-23-133-UP-2/08 od 7. srpnja 2008. godine.

37. Kantonalni sud je 20. travnja 2009. godine donio Presudu broj 01 0 U 000009 08 U kojom je uvažio tužbu


tuženih, poništio Rješenje Kantonalnog ministarstva broj 11/2-23-133-UP-2/08 od 7. srpnja 2008. godine i Rješenje Službe broj 3/36-372-1004/98 od 30. siječnja 2008. godine kao nezakonite, te upravnu stvar riješio tako što je odbio apelantov zahtjev za vraćanje u posjed predmetnog stana, a predmetni stan je ustupljen na raspolaganje Federaciji Bosne i Hercegovine – Službi za zajedničke poslove organa i tijela Federacije BiH.

38. U obrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da je u tijeku postupka utvrđeno da je apelant Rješenjem VP 3001 Beograd od 28. prosinca 1998. godine kao zastavnik 1. klase razriješen profesionalne vojne službe 31. prosinca 1998. godine, kada je i predao dužnost na kojoj je bio postavljen u sastavu navedene VP. Iz navedenog rješenja je evidentno da apelant nije bio pripadnik Vojske Republike Srpske (u daljnjem tekstu: VRS), jer je u vrijeme kada je umirovljen postojao Zakon o Vojsci Republike Srpske, koji je objavljen 1. lipnja 1992. godine („Službene novine Republike Srpske“ broj 7/92), kao i Zakon o službi u VRS, objavljen 31. prosinca 1996. godine („Službene novine Republike Srpske“ broj 31/96). U tom smislu, Kantonalni sud nije mogao prihvatiti apelantove navode da je bio pripadnik VRS i da je rješenje od VP Beograd, u biti, dobio kao pripadnik VRS, jer u navedenom rješenju to uopće nije navedeno, odnosno u njemu je eksplicitno napisano da je bio zastavnik 1. klase i kao takav umirovljen u Vojsci Jugoslavije. Također je iz note Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije broj 5/7617-6/07 utvrđeno da je apelant bio u profesionalnoj vojnoj službi od 23. srpnja 1966. godine do dana razrješenja 31. prosinca 1998. godine, te da je 1998. godine podnio molbu za dodjelu stana u zakup u Garnizonu Beograd i da nije dobio stan iz vojnog stambenog fonda na teritoriju Republike Srbije. Kantonalni sud je, također, naveo da ne može prihvatiti uvjerenje koje je izdao tzv. Tim za rasformiranje Generalštaba VRS, budući da taj tim nije organ koji je mogao izdati uvjerenje ovakve vrste, jer je za to nadležna Personalna služba Ministarstva obrane Bosne i Hercegovine. Dokaz da je apelant bio pripadnik Vojske Jugoslavije je i samo Rješenje o mirovini Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Srbije broj 526881 UP-1-159/99 od 10. veljače 1999. godine, iz kojeg je vidljivo da je apelant boravio u Beogradu na adresi ul. Agostina Neta broj 56/14, te da mu je kao zastavniku priznato pravo na starosnu mirovinu iz navedenog Fonda. Iz Odluke CRPC-a broj 703-960-1/1 od 9. srpnja 2002. godine, koja je potvrđena Odlukom CRPC-a broj R-703-960-1/1-90-1084 od 4. ožujka 2003. godine, utvrđeno je da je apelant ostao u aktivnoj službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine poslije 14. prosinca 1995. godine, te se ne smatra izbjeglicom, sukladno članku 3. stavak 3. Pravilnika o potvrđivanju stanarskih prava raseljenih osoba i izbjeglica. Na temelju utvrđenog činjeničnog stanja, a prema odredbama članka 3a. stavak 1. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima, Kantonalni sud je zaključio da se apelant ne može smatrati izbjeglicom niti imati pravo na povrat stana u FBiH. Kantonalni sud je, dalje, naveo da je tuženi organ, Kantonalno ministarstvo, očito pogrešno tumačio članak 3a. citiranog zakona, što je vidljivo iz Odluke Ustavnog suda broj U 83/03 od 22. rujna 2004. godine, kojom je utvrđeno da je članak 3a. sukladan Ustavu Bosne i Hercegovine i da nije u suprotnosti sa člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Također je iz članka 3a. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima („Službene novine FBiH“ broj 29/03), koji je bio predmet ocjene Ustavnog suda, vidljivo da st. 1. i 2. nisu postavljeni kumulativno. S obzirom na to da je Kantonalni sud utvrdio da su navodi tužitelja u cijelosti utemeljeni, odlučio je kao u dispozitivu

presude, na temelju odredaba iz članka 36. stavak 2. Zakona o upravnim sporovima FBiH.

39. Rješenjem Službe broj 3/36-372-1004/98 od 4. lipnja 2009. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Kantonalnog ministarstva broj 11/2-23-410-UP-2/09 od 9. listopada 2009. godine, naloženo je apelantu i članovima njegovog obiteljskog kućanstva da u roku od 15 dana od prijema rješenja isele iz predmetnog stana i stan prazan od ljudi i stvari, pod prijetnjom izvršenja, predaju Službi.

40. Apelant je Kantonalnom sudu podnio tužbu u upravnom sporu radi poništenja Rješenja Kantonalnog ministarstva broj 11/2-23-410-UP-2/09 od 9. listopada 2009. godine.

41. Presudom Kantonalnog suda broj 01 0 U 001287 09 U od 7. srpnja 2010. godine odbijena je apelantova tužba kao neutemeljena.

42. U obrazloženju presude Kantonalni sud je istakao da je Kantonalno ministarstvo pravilno postupilo kada je izvršilo pravomoćnu i konačnu odluku Kantonalnog suda, a da su apelantovi navodi u cijelosti neutemeljeni. Kantonalni sud je istakao da nije točno da je Odlukom Povjerenstva apelantu vraćen stan u posjed, jer se točka 8. zaključka Odluke Povjerenstva odnosi na donošenje pravomoćne odluke u roku od šest mjeseci, a ne na vraćanje stana u posjed. U prilog tome ide i Odluka CRPC-a broj 703-960-171 od 9. srpnja 2002. godine, koja je potvrđena Odlukom CRPC-a broj R-703-960-1/1-90-1084 od 4. ožujka 2003. godine, iz koje je vidljivo da se apelant ne smatra izbjeglicom, sukladno članku 3. stavak 3. Pravilnika o potvrđivanju stanarskog prava raseljenih osoba i izbjeglica. Navedene odluke su konačne i obvezujuće i na temelju njih je Kantonalni sud i donio presudu, sukladno kojoj je Kantonalno ministarstvo pravilno postupilo. S obzirom na to da Kantonalni sud nije utvrdio da je učinjena povreda postupka u tijeku donošenja pobijanog akta, primjenom odredaba članka 36. stavak 2. Zakona o upravnim sporovima FBiH, odbio je apelantovu tužbu kao neutemeljenu.


43. Rješenjem Uprave broj 23/5-372-5364/98 od 23. prosinca 2003. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-441/04 od 8. lipnja 2004. godine, odbijen je zahtjev apelanta Zdravka Mastilovića za vraćanje u posjed stana u ul. Adija Mulabegovića br. 13/I u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Rješenje Komande Garnizona in. br. M-443/II od 8. lipnja 1987. godine. Dalje, Uprava je tijekom postupka, uvidom u Naredbu načelnika Personalne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 4-58 od 14. kolovoza 1996. godine utvrdila da je apelant razriješen od profesionalne vojne službe 3. prosinca 1996. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u svojstvu profesionalne vojne osobe u Vojsci Jugoslavije.

44. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 009-0-U-07-000404 od 18. ožujka 2009. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-441/04 od 8. lipnja 2004. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.



45. Rješenjem Službe za stambene poslove Općine Tuzla broj 05-02/5-23-3045/99 od 12. rujna 2003. godine odbijen je zahtjev apelanta Milana Nedeljkovića za vraćanje u posjed stana u ul. Armije BiH br. 19 u Tuzli. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u rješenje bliže označeno u navedenom rješenju Službe. Dalje, Služba je uvidom u potvrdu Vojne pošte Ponikve-Užice broj 4036 UP-1 br. 1-2 od 10. srpnja 1992. godine utvrdila da je apelant u vrijeme kada je potvrda izdana bio u stalnom radnom odnosu u Vojsci Jugoslavije, na radnom mjestu blagajnika, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. Služba je ukazala i na to da apelant nije dostavio dokaze da mu je odobren status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na članak 3a. Zakona i istakla da, s obzirom na činjenicu da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

46. Rješenjem Ministarstva prostornog uređenja i zaštite okolice Tuzlanskog kantona broj 12-06/3-23-1733/03 od 7. siječnja 2004. godine, potvrđenim Presudom Kantonalnog suda u Tuzli broj U.103/04 od 24. siječnja 2005. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe za stambene poslove Općine Tuzla broj 05-02/5-23-3045/99 od 12. rujna 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

47. Presudom Vrhovnog suda broj Už-209/05 od 5. ožujka 2008. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj U.103/04 od 24. siječnja 2005. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su Kantonalni sud u Tuzli i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine.


48. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinskopravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Općine Mostar-Jugozapad broj 07/II-3-2224/98 od 6. svibnja 2003. godine stavljen je izvan snage Zaključak o dozvoli izvršenja Odluke CRPC-a broj 07/II-3-2224/98 koji je Služba donijela 11. studenoga 2002. godine, kojim je apelantu Draganu Ćosiću priznato stanarsko pravo na stan u ul. Kralja Tomislava u Mostaru. Istim rješenjem odbijen je apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed. U obrazloženju rješenja Služba je navela da je uvidom u „Službeni vojni list“ broj 29 od 16. kolovoza 1999. godine utvrdila da je apelant odlikovan medaljom za vrline u oblasti obrane i sigurnosti, odnosno da je nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, zbog čega se, sukladno članku 3a. Zakona, ne može smatrati izbjeglicom niti mu pripada pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine. Rješenjem Ministarstva graditeljstva, prostornog uređenja i zaštite okoliša Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-09-25-03-165/03

od 15. rujna 2003. godine odbijena je apelantova žalba protiv prvostupanjskog rješenja.

49. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-436/2003 od 7. listopada 2004. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva graditeljstva, prostornog uređenja i zaštite okoliša Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-09-25-03-165/03 od 15. rujna 2003. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

50. Presudom Vrhovnog suda broj Už-598/04 od 29. travnja 2009. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv presude Kantonalnog suda. Vrhovni sud je u obrazloženju naveo da je Kantonalni sud pravilno ocijenio da su organi uprave utvrdili sve relevantne činjenice za pravilno i zakonito rješavanje apelantovog zahtjeva i da je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primijenjeno materijalno pravo, te donesena pravilna odluka da se apelantova tužba odbije.


51. Rješenjem Službe imovinskopravnih poslova i katastra nekretnina Općine Bihać broj 04-23-3041/99 od 27. listopada 2008. godine, potvrđenim Rješenjem Ministarstva za građenje, prostorno uređenje i zaštitu okoline Unsko-sanskog kantona broj 11/2-23-614-UP-2/08 od 5. veljače 2009. godine, odbijen je zahtjev apelanta Zdravka Grabovca za vraćanje u posjed stana u ul. Harmani br. H-15 u Bihaću. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Rješenje Komande Garnizona in. br. 458-59 od 27. lipnja 1986. godine, te uvidom o Ugovor o korištenju stana broj 23-238 od 11. veljače 1987. godine. Dalje, Služba je uvidom u Naredbu komandanta ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane broj 2-9 od 5. travnja 2000. godine, objavljenu u „Službenom vojnom listu“ broj 11 od 4. svibnja 2000. godine, stranica 227, i u Rješenje Vojne pošte broj 6478 in. br. 22-5 od 16. lipnja 2000. godine kojim se apelant razrješava vojne službe zaključno sa 15. kolovozom 2000. godine, utvrdila da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na članak 3a. Zakona i istakla da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

52. Presudom Kantonalnog suda u Bihaću broj 01 0 U 000738 09 U od 21. kolovoza 2009. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Ministarstva za građenje, prostorno uređenje i zaštitu okoline Unsko-sanskog kantona broj 11/2-23-614-UP-2/08 od 5. veljače 2009. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


53. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-4641/98 od 23. lipnja 2005. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva


stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-16467/05 od 18. kolovoza 2005. godine, odbijen je zahtjev apelanta Dragana Vejnovića za vraćanje u posjed stana u ul. Derviša Numića br. 20/4 u Sarajevu. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 27/245-265 od 29. travnja 1988. godine. Dalje, Uprava je tijekom postupka, uvidom u Uvjerenje VP 3001 Beograd in. br. 5471-2 od 6. srpnja 2000. godine, te na temelju apelantove izjave dane na zapisnik, utvrdila da je apelantu prestala vojna služba u činu zastavnika I. klase Naredbom načelnika Personalne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 160-43 od 15. srpnja 2001. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u službi u svojstvu profesionalne vojne osobe u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na članak 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

54. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 003177 05 U od 27. ožujka 2009. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-16467/05 od 18. kolovoza 2005. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


55. Apelant Petar Ivanović je 9. kolovoza 2005. godine pred Općinskim sudom u Tuzli pokrenuo parnični postupak protiv Federacije Bosne i Hercegovine i predložio da sud nakon provedenog postupka utvrdi da je valjan Ugovor o otkupu stana IN broj 3513-7104-4 od 4. ožujka 1992. godine koji je zaključio sa SSNO Vojno-građevinska direkcija Sarajevo, te da se naloži tuženoj da trpi da se apelant na predmetnom stanu uknjiži sa pravom vlasništva 1/1 i uvede u posjed tog stana. Općinski sud je Presudom broj P-1397/05 od 10. rujna 2007. godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda u Tuzli broj 003-0-Gž-07-001708 od 28. svibnja 2008. godine, apelantov zahtjev u cijelosti odbio. Općinski sud je u obrazloženju presude naveo da je nakon provedenog postupka nedvojbeno utvrdio da je apelant zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana, da je za njega platio cijenu utvrđenu u ugovoru ali da ugovor nakon zaključenja nije dostavio nadležnoj poreznoj službi na ovjeru. Uvidom u Ugovor o korištenju predmetnog stana broj 55-281 od 6. svibnja 1991. godine utvrđeno je da je apelant bio nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu. Također, utvrđeno je i da je apelant bio pripadnik Vojske Jugoslavije i da mu je profesionalna vojna služba prestala 26. rujna 2000. godine. Na temelju navedenog, Općinski sud se pozvao na odredbu članka 39.e st. 1. i 2. Zakona o prodaji stanova kojim je propisano da apelantu umjesto prava na upis vlasništva u zemljišnim knjigama pripada pravo na naknadu od FBiH.

56. Presudom Vrhovnog suda broj 070-0-Rev-08-001335 od 3. rujna 2009. godine odbijena je revizija koju je apelant izjavio protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 003-0-Gž-07-001708 od 28. svibnja 2008. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su odluke Kantonalnog i Općinskog suda pravilne i utemeljene na zakonu, te da nisu

utemeljeni apelantovi navodi iz revizije, zbog čega im nije moglo biti udovoljeno.


57. Rješenjem Uprave broj 23/6-372-P-3499/99 od 22. travnja 2003. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 23/6-372-3499/99 od 7. siječnja 2008. godine, odbijen je zahtjev apelantice Biljane Milišić za vraćanje u posjed stana u ul. Nedima Filipovića br. 23/VI u Sarajevu. Apelantica je na predmetnom stanu bila nositelj stanarskog prava, što je Uprava utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 17-889 od 6. rujna 1989. godine. Dalje, Uprava je tijekom postupka, uvidom u potvrdu broj 2-163 od 16. travnja 2003. godine, izdanu u Vojnoj pošti br. 9195 Meljine, utvrdila da je apelantica 12. siječnja 1993. godine bila uposlena u VP Meljine, na radnom mjestu farmaceuta u Biokemijsko-hematološkom odjelu Vojne bolnice, iz čega proizlazi da je nakon 19. svibnja 1992. godine ostala u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na članak 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelantica ostala u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da joj nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantici ne pripada pravo na povrat stana.

58. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 001200 08 U od 29. listopada 2009. godine odbijena je tužba kojom je apelantica pokrenula upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 23/6-372-3499/99 od 7. siječnja 2008. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantičin zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je nakon 19. svibnja 1992. godine ostala u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelantica ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


59. Rješenjem Odjela za društvene djelatnosti Grada Mostara broj 06-25-579/05 od 1. veljače 2007. godine odbijen je zahtjev apelanta Vlastimira Stamenkovića za vraćanje u posjed stana u ul. Brune Bušića br. 5 u Mostaru. Apelant je na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava, što je Odjel utvrdio uvidom u Ugovor o korištenju stana od 26. travnja 1988. godine. Dalje, Odjel je tijekom postupka, uvidom u Rješenje Zavoda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Vojske Jugoslavije broj 103292-Up-1-1252/94 od 18. siječnja 1994. godine, utvrdio da je apelant umirovljen 31. prosinca 1993. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Odjel se pozvao na članak 3a. Zakona i ukazao na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

60. Rješenjem Ministarstva graditeljstva i prostornog uređenja Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-09-03-25-37/03 od 26. ožujka 2009. godine, koje je potvrđeno Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 002831 09 U od 13. studenoga 2009. godine, odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Odjela broj 06-25-579/05 od 1. veljače 2007. godine.

61. Presudom Vrhovnog suda broj 07 0 U 002831 10 Uvp od 30. lipnja 2010. godine odbijen je apelantov zahtjev za izvanredno preispitivanje Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj 07 0 U 002831 09 U od 13. studenoga 2009. godine. Vrhovni sud je u obrazloženju presude ukazao na to da su


Kantonalni sud u Mostaru i organi uprave pravilno odlučili kada su primjenom odredbe članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima odbili apelantov zahtjev za povrat predmetnog stana, s obzirom na to da je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine.


62. Rješenjem Uprave broj 23/1-372-2669/98 od 15. svibnja 2008. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambene politike Kantona Sarajevo broj 27/02-23-3543/08 od 1. srpnja 2008. godine, odbijen je zahtjev apelanta Safeta Bejtovića za vraćanje u posjed stana u ul. Hamze Orlovića br. 3 u Sarajevu. Uprava je na temelju dokaza u spisu utvrdila da je apelant na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava. Dalje, Uprava je tijekom postupka, uvidom u Naredbu načelnika Personalne uprave Saveznog sekretarijata za narodnu upravu broj 2-229/29 od 25. travnja 1992. godine, utvrdila da je apelantu, na njegov zahtjev, prestala aktivna vojna služba 1. srpnja 1992. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na članak 3a. Zakona i ukazala na to da, budući da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

63. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 001153 08 U od 27. veljače 2012. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-3543/08 od 1. srpnja 2008. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


64. Rješenjem Uprave za stambena pitanja Kantona Sarajevo broj 23/6-372-6525/98 od 16. prosinca 2008. godine, koje je potvrđeno Rješenjem Ministarstva stambene politike Kantona Sarajevo broj 27/02-23-876/09 od 16. veljače 2009. godine, odbijen je zahtjev apelanta Budimira Antunovića za vraćanje u posjed stana u ul. Topal Osman-paše br. 26 u Sarajevu. Uprava je uvidom u Ugovor o korištenju stana broj 40-326/81 od 19. ožujka 1981. godine utvrdila da je apelant na predmetnom stanu bio nositelj stanarskog prava. Dalje, Uprava je tijekom postupka, uvidom u Naredbu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije broj 3-12 od 14. siječnja 1994. godine, koja je objavljena u „Službenom vojnom listu Vojske Jugoslavije“ broj 4 od 10. veljače 1994. godine, utvrdila da je apelant 7. lipnja 1992. godine unaprijeđen u čin pukovnika tehničke službe, a uvidom u Rješenje Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Beograd SP broj 508173 UP 1151/99 od 28. siječnja 1999. godine da je apelant od profesionalne vojne službe razriješen 31. prosinca 1998. godine, iz čega proizlazi da je apelant nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi u Vojsci Jugoslavije. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na članak 3a. Zakona i istakla da, s obzirom na činjenicu da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

65. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 003693 09 U od 16. travnja 2012. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-876/09 od 16. veljače 2009. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao na to da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, budući da je tijekom postupka utvrđeno da je nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredaba Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacija

66. Apelanti su podnijeli apelacije zbog nemogućnosti da vrate u posjed stanove koje su koristili prije rata u Bosni i Hercegovini. Istakli su da su im zbog nemogućnosti povrata u posjed njihovih stanova povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Osim toga, svi apelanti su naveli da su im stanovi svojedobno bili dodijeljeni na korištenje kao „vojni stanovi“ iz stambenog fonda bivše JNA i to na temelju valjanih rješenja o dodjeli stana i ugovora o korištenju. Apelanti su vodili postupke na različitim razinama, u nadležnim upravnim organima, prvostupanjskim i drugostupanjskim redovitim sudovima, tako da se praksa rješavanja ovih predmeta razlikuje od jednog do drugog organa pojedinačno po predmetima.



Članak 3. st. 1. i 2. Nositelj stanarskog prava na stanu koji je proglašen

napuštenim ili član njegovog obiteljskog domaćinstva kao što je utvrđeno člankom 6. ZOSO (…) ima pravo na povratak sukladno Aneksu VII Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Stavak 1. ovog članka primjenjuje se samo na nositelje stanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domove prema članku 1. Aneksa VII Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Osobe koje su napustile svoje stanove između 30. travnja 1991. godine i 4. travnja 1998. godine smatraju se izbjeglicama i raseljenim licima prema Aneksu VII Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Članak 3a. Iznimno od odredbe članka 3. st. 1. i 2. Zakona stanovi „iz

stambenog fonda bivšeg Federalnog ministarstva obrane“ koji su proglašeni napuštenim na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine, a kojima raspolaže „Vlada Federacije Bosne i Hercegovine“, čiji je nositelj stanarskog prava poslije 19. svibnja 1992. godine ostao u službi vojne ili civilne osobe u bilo kojim oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, ne smatra se izbjeglicom, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzev ako mu je odobren boravak u statusu izbjeglice ili drugi oblik zaštite koji odgovara tom statusu u nekoj od zemalja izvan bivše SFRJ prije 14. prosinca 1995. godine.


Izbjeglicom se ne smatra niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine ni nositelj stanarskog prava na stanove iz stavka 1. ovog članka, koji je iz istog stambenog fonda bivše JNA ili utemeljenih fondova oružanih snaga država nastalih na prostorima bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

VI. Dopustivost

68. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

69. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

70. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijama su odluke koje su različiti organi donosili u različitim postupcima koje su apelanti vodili radi vraćanja u posjed stanova koje su koristili prije rata i na kojima su bili nositelji stanarskog prava. Apelacije su podnesene u roku od 60 dana od kada su primili odluke o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacije ispunjavaju i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nisu očito (prima facie) neutemeljene, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacije nisu dopustive.

71. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetne apelacije ispunjavaju uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

72. Apelanti pobijaju odluke redovitih sudova i nadležnih upravnih organa tvrdeći da su im tim odlukama povrijeđena prava iz članka II/3.(e), (f) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno čl. 6. i 8. Europske konvencije i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Navodi apelacija se u biti odnose na nemogućnost apelanata da se vrate u posjed tzv. vojnih stanova na kojima su bili nositelji stanarskog prava, ali nisu zaključili pravno obvezujuće ugovore o njihovom otkupu.

73. U vezi sa apelacionim navodima, Ustavni sud ukazuje na to da je u svojoj dosadašnjoj praksi u brojnim odlukama odlučivao o pravu povrata u prijeratne stanove u kojima je, u svjetlu odredbe iz članka II/5. Ustava Bosne i Hercegovine, izražen stav da izbjeglice i raseljene osobe imaju pravo slobodno se vratiti u svoje domove. U brojnim odlukama Ustavni sud je zaključio da je povrat imovine primarni cilj Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i Ustava Bosne i Hercegovine i da uspostava nekadašnjih prava na kuće i stanove treba predstavljati osnovni cilj (vidi, npr., Ustavni sud, Odluka broj U 14/00 od 4. svibnja 2001. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 33/01). Ustavni sud podsjeća na to da se, s obzirom na novonastalu pravnu situaciju i izmjene u domeni zakonodavstva iz stambene oblasti, bavio pitanjima povrata vojnih stanova u nekoliko svojih odluka, od kojih su posljednje Odluka broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 37/12, dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1205 08 od 25. svibnja 2012. godine. U navedenim odlukama Ustavni sud se bavio sličnim pitanjima koja pokreću

i ove apelacije. U Odluci o dopustivosti i meritumu broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine istaknuto je da se Sud time bavio i kroz ocjenu ustavnosti relevantnih odredaba domaćeg prava koje reguliraju pravo na povrat vojnog stana u posjed u slučaju kada apelant ima pravno obvezujući ugovor o otkupu stana; kada nije sudjelovao u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine; pravo na uknjižbu vlasništva na takvom stanu i pravo javnih vlasti da umjesto naturalne restitucije isplate naknadu, te je li propisana naknada sukladna poštivanju prava na imovinu, u svjetlu presude Europskog suda Đokić protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 27. svibnja 2010. godine, aplikacija broj 6518/04, objavljena na www.mhrr.gov.ba). U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 1205/08 od 25. svibnja 2012. godine Ustavni sud se bavio pitanjem povrede ustavnih prava apelanata u slučaju kada su apelanti imali pravno obvezujući ugovor o otkupu prijeratnih tzv. vojnih stanova, a uskraćena im je mogućnost da se vrate u posjed stanova koji su bili predmet kupoprodajnih ugovora i da se na njima uknjiže kao vlasnici, iako nisu sudjelovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine, a u međuvremenu od napuštanja spornih stanova nisu iz istog stambenog fonda ili utemeljenih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFR, stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Također, Ustavni sud ukazuje i na presudu Europskog suda Mago i dr. protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 3. svibnja 2012. godine, objavljena na www.mhrr.gov.ba), u kojoj se Europski sud bavio zahtjevima aplikanata da vrate u posjed svoje prijeratne tzv. vojne stanove na kojima su imali stanarska prava, ali nisu imali zaključen pravno obvezujući ugovor, za koje je utvrđivao jesu li sudjelovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine, te jesu li ili nisu u međuvremenu od napuštanja predmetnih stanova iz istog stambenog fonda ili utemeljenih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

Pravo na imovinu

Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

k) Pravo na imovinu. Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju glasi: Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Nitko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječu na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

74. Prilikom razmatranja pitanja jesu li povrijeđeni članak II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, Ustavni sud, prije svega, mora utvrditi jesu li apelanti imali „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije.

75. U odgovoru na pitanje jesu li apelanti imali „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije, Ustavni sud, osim vlastite prakse, podsjeća na već citiranu presudu Europskog suda Mago i dr. protiv Bosne i Hercegovine, u kojoj je Europski sud u točki 78.


istakao: „Predmeti Gaćeša i Trifunović protiv Republike Hrvatske, spomenuti u gornjem tekstu, slično ovom predmetu se bave pitanjem povrata stanova nakon masovnih migracija koje su uslijedile zbog grubog raspada SFRJ. Sud je u tim predmetima zaključio da aplikanti nisu imali 'posjed' u smislu člana 1. Protokola br. 1, jer nositelji stanarskog prava u Hrvatskoj nisu nakon 1. januara 1996. godine više bili u mogućnosti da otkupe svoje stanove. Međutim, ovaj predmet se mora razlučiti od toga. U skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i domaćim zakonima, koji su doneseni pod pritiskom međunarodne zajednice, svi nositelji stanarskog prava u Bosni i Hercegovini po pravilu imaju pravo povrata svojih predratnih stanova te njihovog otkupa po veoma povoljnim uvjetima. U Hrvatskoj, ovo nije slučaj. Nadalje, za razliku od hrvatskih organa vlasti, bosansko-hercegovački organi vlasti su konzistentno smatrali da stanarsko pravo predstavlja 'posjed' u smislu člana 1. Protokola br. 1 (vidi, na primjer, odluku Komisije za ljudska prava iz tačke 34. u gornjem tekstu i odluku Ustavnog suda iz tačke 54. u gornjem tekstu). Kako je ovaj stav domaćih organa vlasti naizgled u skladu sa međunarodnim standardima, Evropski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi od njega odstupio. I na kraju, situacija u ovom predmetu se ne razlikuje mnogo od situacije u predmetu Đokić, uzimajući u obzir da oni koji su otkupili vojne stanove, koji se nalaze na teritoriji današnje Federacije Bosne i Hercegovine, nisu mogli upisati svoje vlasništvo te su ostali, usko gledajući, nositelji stanarskog prava (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, stav 12). Evropski sud stoga odbacuje prigovor tužene Vlade“.

76. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da su pobijanim odlukama odbijeni zahtjevi apelanata za povrat u stanove na kojima su prije rata oni ili njihovi bračni drugovi imali stanarsko pravo. Budući da, prema praksi Ustavnog i Europskog suda, stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu članka 1. Protokola broj 1, Ustavni sud smatra da predmetni stanovi na kojima su apelanti ili njihovi bračni drugovi imali stanarska prava predstavljaju imovinu apelanata koja uživa zaštitu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

77. U vezi sa pitanjem je li u konkretnom slučaju došlo do miješanja u pravo apelanata na imovinu, Ustavni sud podsjeća na to da je u nizu svojih odluka (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2531/05 od 12. travnja 2006. godine, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1512/06 od 3. travnja 2008. godine) zaključio da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Europski sud je u predmetu Mago i dr. protiv BiH razmatrao aplikacije dvije skupine aplikanata. U svim slučajevima iz navedene odluke Europski sud je utvrdio da otkazivanje stanarskih prava aplikanata odnosno onemogućavanje da se oni vrate u svoje predratne stanove predstavlja lišavanje imovine u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Dakle, ni Ustavni sud ne nalazi razlog da odstupi od svoje dosadašnje prakse i prakse Europskog suda, pa zaključuje da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

78. Imajući u vidu navedeno, za Ustavni sud ostaje da odgovori na pitanja: (a) je li miješanje bilo sukladno zakonu i u javnom interesu i (b) je li miješanje proporcionalno cilju odnosno uspostavlja li pravičnu ravnotežu između prava apelanata i općeg javnog interesa.

79. Ustavni sud podsjeća na to da je u citiranoj odluci Mago i dr. protiv BiH, ispitujući načelo zakonitosti miješanja

javnih vlasti u imovinu aplikanata, Europski sud u točkama 96-97. svoje odluke zaključio da su stanarska prava aplikanata u ovom predmetu otkazana sukladno članku 3a. Zakona o prestanku primjene iz 1998. godine. Ustavni sud je tu odredbu proglasio ustavnom (vidi točku 73. u prethodnom tekstu). Stoga je jasno da je ometanje bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1, zaključak je Europskog suda. Ustavni sud nema razloga da ne slijedi svoju praksu i praksu Europskog suda, pa je i zaključak Ustavnog suda da je ometanje u mirnom uživanju imovine apelanata bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

80. Ispitujući cilj ometanja, Ustavni sud zapaža da je Europski sud u točki 100. svoje odluke Mago i dr. protiv BiH istakao: „Iako je Evropski sud svjestan toga da su tokom i odmah nakon rata, mnogi napušteni stanovi navodno dodijeljeni najvišim vojnim i civilnim zvaničnicima čije su stambene potrebe već bile zadovoljene (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, tačke 10. i 61.), izgleda da su ti nedostaci kasnije ispravljeni. U tom smislu, Evropski sud prihvata da je ometanje posjeda aplikanata provedeno s ciljem jačanja socijalne pravde, kao što to tvrdi tužena Vlada“. Stoga, u odnosu na cilj ometanja u mirnom uživanju imovine apelanata, Ustavni sud nastavlja slijediti svoju praksu i praksu Europskog suda i zaključuje da je izvršeno ometanje imalo legitiman cilj.

81. U odgovoru na pitanje je li postignuta pravična ravnoteža, Ustavni sud podsjeća na to da je Europski sud u već navedenoj odluci Mago i dr. protiv BiH izrazio dva stajališta: da je došlo do kršenja članka 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju u pogledu gđe Ljeposave Mago (točka 102) jer je ona lišena svoje imovine zbog službe gosp. Mage u snagama VJ tijekom i nakon rata. Međutim, domaće vlasti su isticale da su, prema stambenim zakonima, bračni drugovi posjedovali stanarsko pravo zajednički, a zanemarile su činjenicu da gđa Mago više nije bila u braku sa gosp. koji je pripadnik snaga VJ. Naglašeno je da u slučaju razvoda bračni drugovi imaju pravo, prema stambenim zakonima, odabrati koji od njih će nastaviti koristiti zajednički stan (vidi točku 6. u prethodnom tekstu). Europski sud smatra da organi vlasti moraju poštivati taj izbor. Tužena Vlada je, također, tvrdila da se aplikantica trebala obratiti nadležnom sudu za prijenos stanarskog prava nakon razvoda. Međutim, sukladno stambenim zakonima, takav postupak se mora provesti samo u slučaju nepostojanja sporazuma između bivših bračnih drugova u pogledu upotrebe njihovog stana nakon razvoda. U predmetnom slučaju, gospodin Mago nije predao zahtjev za povrat stana u Sarajevu i time se prešutno složio s tim da ga gđa Mago preuzme. U tim okolnostima, njegov status nije trebao biti uzet u obzir prilikom odlučivanja o zahtjevu za povrat stana gđe Mago. Kako aplikantica nije spadala ni u jednu od kategorija koje su podlijegale pobijanim mjerama, a tužena Vlada nije navela nijedan drugi razlog za lišavanje gđe Mago njezinog posjeda, došlo je do kršenja članka 1. Protokola br. 1 u pogledu gđe Mago, zaključio je Europski sud. Zatim je Europski sud u točki 103. citirane odluke istakao: „[…] da su gosp. Jovan Radović i gosp. Vase Krstevski lišeni svojih posjeda isključivo zbog njihove službe u VJ tokom i nakon rata u Bosni i Hercegovini. Ne postoji nikakva naznaka, a kamoli dokaz, da su ti aplikanti učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine. Iako je tužena Vlada navela da su tim aplikantima vjerovatno dodijeljeni stanovi u Srbiji, ona nije pružila dokaze za tu tvrdnju. Strane su se složile, što je doista općepoznato, da je priroda rata u Bosni i Hercegovini bila takva da je služba u određenim oružanim snagama u velikoj mjeri ukazivala na etničko porijeklo te osobe (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, tačka 60.). Kao rezultat


toga, sporne mjere, iako su se činile neutralnim, imale su takvo dejstvo da su se ljudi tretirali različito na osnovu svog etničkog porijekla. Evropski sud je u sličnim situacijama presudio da, principijelno gledano, nijedna razlika u tretmanu koja je zasnovana isključivo ili u odlučujućoj mjeri na nečijem etničkom porijeklu ne može biti objektivno opravdana u savremenom demokratskom društvu (Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine [GC], br. 27996/06 i 34836/06, tačka 44, ECHR 2009; D.H. i drugi protiv Češke Republike [GC], br. 57325/00, tačka 176, ECHR 2007-IV; i Timishev protiv Rusije, br. 55762/00 i 55974/00, tačka 58, ECHR 2005-XII). Evropski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi odstupio od tog zaključka. Kako aplikantima nije pružena nikakva nadoknada, Evropski sud zaključuje da je došlo do kršenja članka 1. Protokola br. 1 u pogledu gosp. Jovana Radovića i gosp. Vase Krstevskog“.

82. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud bi, slijedeći praksu Europskog suda u presudi Mago i dr. protiv BiH, trebao u slučajevima gdje su apelanti, koji su ostali u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine: a) nakon napuštanja prijeratnog stana stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu utvrditi da nije došlo do kršenja prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i apelacije odbiti kao neutemeljene; b) nakon napuštanja prijeratnog stana nisu stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu utvrditi da jeste došlo do kršenja prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i apelacije usvojiti kao utemeljene.

83. Međutim, Ustavni sud je suočen s činjenicom da niti organi uprave niti redoviti sudovi nisu utvrđivali činjenicu jesu li nakon napuštanja prijeratnog stana stekli ili nisu stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, izuzev primjera apelanata Zdravka Volaša (AP 3954/08 i AP 3975/08) i Milana Kneževića (AP 1543/09), za koje je utvrđeno da nisu stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

84. Dakle, Ustavni sud zaključuje da je u slučaju apelanata obuhvaćenih ovom odlukom došlo do kršenja prava na imovinu jer im je imovina oduzeta a da nisu utvrđene relevantne činjenice jesu li ispunjeni uvjeti da im njihova predratna stanarska prava budu kompenzirana kroz odgovarajuću naknadu, čime je na apelante stavljen prevelik teret, odnosno nije postignuta pravična ravnoteža između zaštite imovine apelanata i zahtjeva javnog interesa.

85. Ustavni sud podsjeća na to da je Europski sud sam u postupku koji je prethodio donošenju odluke Mago i dr. protiv BiH i uz pomoć Vlade Srbije utvrđivao relevantne činjenice. Ustavni sud ne može neposredno provesti takav postupak utvrđivanja ovih relevantnih činjenica, zbog čega je odlučio ovu odluku dostaviti Vladi Federacije BiH, koja će, odlučujući o zahtjevu svakog od apelanata, utvrditi je li apelant ili njegov bračni drug s kojim živi u braku nakon napuštanja prijeratnog stana stekao/stekla novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Za sve apelante za koje utvrdi da oni ili njihovi bračni drugovi s kojima žive u braku nakon napuštanja prijeratnog stana nisu stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu Vlada FBiH će osigurati prava sukladno standardima iz Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine objavljene u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/12, u roku od tri mjeseca od podnošenja zahtjeva svakog apelanta pojedinačno. Za apelante za koje utvrdi da su oni ili njihovi bračni drugovi s kojima žive u braku nakon napuštanja prijeratnog stana stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu Vlada će okončati postupak uzimajući u obzir da u njihovom slučaju nije došlo do kršenja prava na

imovinu pa da im ne pripada pravo sukladno standardima iz Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine objavljene u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/12.


86. Imajući u vidu navode i zaključke iznesene u povodu razmatranja povrede prava na imovinu apelanata, Ustavni sud smatra da nije nužno razmatrati navode o povredi prava na pravično suđenje i prava na poštivanje doma apelanata.

VIII. Zaključak

87. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju kada su javne vlasti miješanjem u imovinu apelanata, koje je bilo zakonito i imalo legitiman cilj, i time što nisu dopustili vraćanje u stanove na kojima su oni ili njihovi bračni drugovi imali stanarsko pravo, apelantima, u biti, oduzeli imovinu a da nisu utvrđene relevantne činjenice jesu li ispunjeni uvjeti da im njihova predratna stanarska prava budu kompenzirana kroz odgovarajuću naknadu, čime je na apelante stavljen prevelik teret, odnosno nije postignuta pravična ravnoteža između zaštite imovine apelanata i zahtjeva javnog interesa.

88. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

89. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Valerija Galić, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном

сазиву, у предмету број АП 1011/08, рјешавајући апелацију Ристе Марковића и других, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Tudor Pantiru, потпредсједник Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Constance Grewe, суткиња Мирсад Ћеман, судија Margarita Caca-Nikolovska, суткиња Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 23. новембра 2012. године

донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усвајају се апелације Ристе Марковића, Миленка

Ђурице, Миле Сучић, Наде Ђукић, Николе Торбице, Милана Петровића, Душка Миљановића, Младена Дујмовића, Здравка Волаша, Давора Плеше и Гордане Плеше, Бранка Марковића, Милана Кнежевића, Здравка Мастиловића, Милана Недељковића, Драгана Ћосића, Здравка Грабовца, Драгана Вејновића, Петра Ивановића, Биљане Милишић, Властимира Стаменко-вића, Сафета Бејтовића и Будимира Антуновића.

Утврђује се повреда права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода.


Ова одлука се доставља Влади Федерације Босне и Херцеговине која је дужна да обезбиједи права апеланата у складу са стандардима из Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број У 15/11 од 30. марта 2012. године, објављене у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 37/12, у року од три мјесеца од подношења захтјева сваког апеланта појединачно.

Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине о привременој мјери број АП 1543/09 од 12. маја 2011. године више не производи правно дејство.

Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ и у „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине“.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Ристо Марковић из Сарајева, ког заступа Амир Шапчанин, адвокат из Сарајева; Миленко Ђурица из Никшића, Црна Гора, ког заступа Маја Шкоро, адвокатица из Мостара; Мила Сучић из Сарајева, коју заступа Едина Јахић, адвокатица из Сарајева; Нада Ђукић из Сарајева, коју заступа Едина Јахић, адвокатица из Сарајева; Никола Торбица из Мостара, ког заступа Заједничка адвокатска канцеларија „Кебо & Гузин“ из Мостара; Милан Петровић из Новог Сада, Србија; Душко Миљановић из Мостара, ког заступа Маја Шкоро, адвокатица из Мостара; Младен Дујмовић из Загреба, ког заступа Драго Рељић, адвокат из Тузле; Здравко Волаш из Мостара, ког заступају Маја Шкоро, адвокатица из Мостара и Светозар Иветић, адвокат из Бањалуке; Давор Плеше и Гордана Плеше из Тузле; Бранко Марковић из Мостара, ког заступа Адвокатура „Ћупина и Цо“ д.о.о. Мостар; Милан Кнежевић из Бањалуке; Здравко Мастиловић из Пала; Милан Недељковић из Ужица, Србија, ког заступа Милош Станимировић из Тузле; Драган Ћосић из Мостара, ког заступа Заједничка адвокатска канцеларија „Кебо & Гузин“ из Мостара; Здравко Грабовац из Бихаћа, ког заступа Сафета Алијагић, адвокатица из Бихаћа; Драган Вејновић из Сарајева, ког заступа Ненад Маглајлић, адвокат из Сарајева; Петар Ивановић из Тузле, ког заступа Драго Рељић, адвокат из Тузле; Биљана Милишић из Сарајева, коју заступа Вахдет Ибрановић, адвокат из Илиџе; Властимир Стаменковић из Новог Сада, Република Србија; Сафет Бејтовић из Тутина, ког заступа Исмет Мехић, адвокат из Сарајева и Будимир Антуновић из Берковића, ког заступају Момо Турањанин и Драган Шкулетић, адвокати из Требиња (у даљњем тексту: апеланти), поднијели су у периоду од 1. априла 2008. године до 30. маја 2012. године апелације Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) због немогућности да врате у посјед станове које су користили прије рата у Босни и Херцеговини и да у земљишним књигама буду уписани као њихови власници.

2. Апелант Милан Кнежевић је 18. маја 2009. године поднио апелацију Уставном суду, која је регистрована под бројем АП 1543/09, а 8. септембра 2010. године апелацију која је регистрована под бројем АП 3865/10. Уз апелацију регистровану под бројем АП 1543/09 апелант је поднио захтјев за доношење привремене мјере којом би Уставни суд наложио Служби имовинскоправних послова и катастра некретнина Општине Бихаћ одлагање извршења правоснажне Пресуде Кантоналног суда број 01 0 У 000009 08 од 20. априла 2009. године до доношења коначне одлуке Уставног суда. Апелант је 4. октобра 2010. године поднио

захтјев за доношење привремене мјере којом би Уставни суд наложио Служби имовинскоправних послова и катастра некретнина Општине Бихаћ одлагање извршења до доношења коначне одлуке Уставног суда, правоснажног Рјешења број 3/36-372-1004/98 од 4. јуна 2009. године, донесеног у поступку извршења Пресуде Кантоналног суда број 01 0 У 000009 08 од 20. априла 2009. године, којим се налаже апеланту и члановима његовог породичног домаћинства да у року од 15 дана од дана пријема рјешења исели из стана у Бихаћу у насељу Хармани Х-15 и стан празан од људи и ствари преда Служби, под пријетњом принудног извршења.

II. Поступак пред Уставним судом

3. С обзиром на то да је Уставном суду достављено више апелација из његове надлежности, које се тичу истог чињеничног и правног основа, Уставни суд је, у складу са чланом 31 став 1 Правила Уставног суда, донио одлуку о спајању предмета у којима ће водити један поступак и донијети једну одлуку под бројем АП 1011/08. Спојене су сљедеће апелације: АП 1011/08, АП 2136/08, АП 3129/08, АП 3130/08, АП 3175/08, АП 3495/08, АП 3654/08, АП 3761/08, АП 3954/08, АП 3975/08, АП 501/09, АП 747/09, АП 1543/09, АП 3865/10, АП 1814/09, АП 1855/09, АП 2103/09, АП 3112/09, АП 3303/09, АП 3647/09, АП 3937/09, АП 3898/10, АП 1578/12 и АП 2059/12.

4. Уставни суд је Одлуком број АП 1543/09 од 12. маја 2011. године усвојио апелантов захтјев за доношење привремене мјере.

III. Чињенично стање Чињенице из апелације број АП 1011/08

5. Рјешењем Управе за стамбена питања Кантона Сарајево (у даљњем тексту: Управа) број 23/1-372-1248/98 од 7. фебруара 2006. године, које је потврђено Рјешењем Министарства стамбених послова Кантона Сарајево број 27/02-23-3989/06 од 19. априла 2006. године, одбијен је захтјев апеланта Ристе Марковића за враћање у посјед стана у ул. Дајанли Ибрахим-бега број 10/5 у Сарајеву. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Управа утврдила увидом у Уговор о коришћењу стана број 17-496 од 16. јуна 1989. године и Рјешење Генералштаба Армије Босне и Херцеговине број 8/27-6-НТ-1245/96 од 23. маја 1996. године. Даље, Управа је током поступка, увидом у фотокопију „Службеног војног листа“ број 11 од 11. јуна 1998. године, страна 249, утврдила да је Наредбом команданта III Армије број 8-110 од 21. маја 1998. године апеланту Ристи Марковићу, санитетском потпуковнику, престала професионална војна служба. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Управа се позвала на члан 3а. Закона и указала да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

6. Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 009-0-У-06-000676 од 27. фебруара 2008. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-3989/06 од 19. априла 2006. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 14. децембра 1995. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби


Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

Чињенице из апелације број АП 2136/08

7. Рјешењем Одјела друштвених дјелатности Града Мостара (у даљњем тексту: Одјел) дј. број 13/В-25-1-366/04 од 22. децембра 2005. године, које је потврђено Рјешењем Министарства грађења и просторног уређења Херцеговачко-неретванског кантона број УП- II-09-04-25-23/06 од 22. јануара 2008. године, одбијен је захтјев апеланта Миленка Ђурице за враћање у посјед стана у ул. Руде Хрозничека 26/2 у Мостару. Одјел је током поступка, увидом у службену евиденцију Војно-стамбеног фонда ФМО-а и остале приложене доказе, утврдио да је апелант на предметном стану био носилац станарског права. Даље, увидом у потврду ВП-5607 Подгорица, те изјаву коју је апелант дао на записник, Одјел је утврдио да је апелант остао у служби у Војсци Србије и Црне Горе у својству цивилног лица послије 19. маја 1992. године. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Одјел се позвао на члан 3а. Закона и истакао да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине те да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

8. Пресудом Кантоналног суда у Мостару број 07 0 У 001092 08 У од 13. јуна 2008. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства грађења и просторног уређења Херцеговачко-неретванског кантона број УП- II-09-04-25-23/06 од 22. јануара 2008. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су примјеном члана 3а. Закона о престанку примјене одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 18. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


9. Рјешењем Управе број 23/1-372-2710/98 од 16. фебруара 2004. године, које је потврђено Рјешењем Министарства број 27/02-23-1105/04 од 23. јуна 2004. године, одбијен је захтјев апеланткиње Миле Сучић за враћање у посјед стана у ул. Хусрефа Реџића број 15/I у Сарајеву. Управа је током поступка утврдила да је апеланткињин супруг Драго Сучић на основу Уговора о коришћењу стана број 27-245-1294 од 14. јула 1988. године био носилац станарског права на предметном стану. Даље, увидом у Наредбу начелника Генералштаба Војске Југославије број 66-38 од 17. маја 1993. године („Службени војни лист СРЈ“ број 32/93) и Наредбу начелника Генералштаба Војске Југославије број 10-59 од 23. априла 1997. године, Управа је утврдила да је Драго Сучић унапријеђен у чин потпуковника музичке службе 2. марта 1997. године. Управа је указала на то да, с обзиром на чињеницу да је Драго Сучић послије 19. маја 1992. године остао у служби Војске Југославије, он се не може сматрати избјеглицом. Такође, наглашено је да апеланткињи Мили Сучић, која своје право изводи из права свог супруга, у складу са одредбом члана 3а. Закона, не припада право на повраћај предметног стана.

10. Пресудом Кантоналног суда број У-910/04 од 16. јула 2008. године одбијена је тужба којом је апеланткиња покренула управни спор против Рјешења Министарства

број 27/02-23-1105/04 од 23. јуна 2004. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апеланткињин захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апеланткињин супруг Драго Сучић након 14. децембра 1995. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, те да апеланткиња своје право на предметном стану изводи из његовог права, па с обзиром на то да се Драго Сучић не сматра избјеглицом, слиједом релевантних одредби Закона произилази да нема право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


11. Рјешењем Управе број 23/6-372-6640/98 од 20. децембра 2005. године, које је потврђено Рјешењем Министарства број 27/02-23-947/06 од 27. јануара 2006. године, одбијен је захтјев апеланткиње Наде Ђукић за враћање у посјед стана у ул. Топал Осман-паше бр. 26/4 у Сарајеву. Управа је током поступка утврдила да је апеланткињин супруг Милош Ђукић на основу Уговора о коришћењу стана број 40-344/81 од 20. марта 1981. године био носилац станарског права на предметном стану. Даље, из изјаве коју је апеланткиња дала на записник приликом усмене расправе и у којој је навела да је њен супруг Милош Ђукић током рата, а и послије Дејтона, радио као грађанско лице у Војсци Југославије у којој је и остварио и старосну пензију 13. јуна 1996. године, Управа је утврдила да је Милош Ђукић послије 19. маја 1992. године остао у служби Војске Југославије, па се не може сматрати избјеглицом. Такође, указано је на то да слиједом наведеног апеланткињи Нади Ђукић, која своје право изводи из права свог супруга, у складу са одредбом члана 3а. Закона, не припада право на повраћај предметног стана.

12. Пресудом Кантоналног суда број 009-0-У-06-000303 од 17. јула 2008. године одбијена је тужба којом је апеланткиња покренула управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-947/06 од 27. јануара 2006. године. Кантонални суд је у образложењу истакао да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апеланткињин захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апеланткињин супруг Милош Ђукић након 19. маја 1992. године односно 14. децембра 1995. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, те да апеланткиња своје право на предметном стану изводи из његовог права, па с обзиром на то да се Милош Ђукић не сматра избјеглицом, слиједом релевантних одредби Закона произилази да нема право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


13. Рјешењем Службе градитељства, имовинскоправ-них и стамбених послова и заштите околиша Градске општине Мостар-Запад број 07/II-3-1040/99 од 19. маја 2003. године одбијен је захтјев апеланта Николе Торбице за признање станарског права и враћање у посјед стана и утврђено да му престаје станарско право на стану у ул. Анте Старчевића бр. 46 у Мостару. Служба је у образложењу навела да је апелант поднио захтјев за враћање у посјед предметног стана на ком постоји станарско право уз који је приложио Уговор о коришћењу стана број 40-226/80 од 28. фебруара 1980. године и Рјешење број 296-3 од 20. децембра 1979. године. На усменој расправи апелантова супруга Стана Торбица је потврдила да је наведени захтјев поднесен 4. августа 1999. године. Служба је указала на то да је у члану 5 став 1


Закона о измјенама и допунама Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима („Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“ број 12/99) одређено да се захтјев за враћање стана у посјед мора поднијети у року од 15 мјесеци од дана ступања на снагу Закона. Служба је нагласила да је, с обзиром на то да је наведени Закон ступио на снагу 4. априла 1998. године, крајњи рок за подношење захтјева био 4. јули 1999. године. Коначно, с обзиром на то да је током поступка, на основу изјаве апелантове супруге утврђено да је захтјев за повраћај стана поднесен 4. августа 1999. године, Служба је захтјев одбацила као неблаговремен.

14. Рјешењем Министарства грађења, просторног уређења и заштите околине број 09-03-25-186/03 од 23. јула 2003. године, потврђеним Пресудом Кантоналног суда у Мостару број У-395/02 од 1. децембра 2003. године, одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Службе број 07/II-3-1040/99 од 19. маја 2003. године. У образложењу рјешења Министарство је истакнуло да је основан апелантов жалбени навод о томе како је Служба погријешила приликом утврђења датума када јој је достављен предметни захтјев. Апелант је доставио копију о пријему препоручене пошиљке Поште Владимировци број 26315 од 3. јула 1999. године из које је видљиво да је захтјев доставио благовремено и уз уредно адресирање. Даље, Министарство је утврдило да је апелант био носилац станарског права на предметном стану који му је додијељен из стамбеног фонда ЈНА на основу Рјешења Команде Гарнизона Мостар број 296-3 од 20. децембра 1979. године. Утврђено је и да је апелант Рјешењем Савезног секретаријата за народну одбрану, Персонална управа Војске Југославије, ПОВ број 02/2716-3 од 19. маја 1992. године разријешен од активне војне службе у ЈНА коју је до тада обављао у чину заставника I класе закључно са 1. јуном 1992. године. Министарство је указало на то да из наведеног произилази да је апелант послије 19. маја 1992. године остао у служби Војске Југославије, па се, у складу са одредбом члана 3а. Закона, не може сматрати избјеглицом нити му припада право на повраћај предметног стана.

15. Пресудом Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Врховни суд) број Уж-52/04 од 31. јула 2008. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Пресуде Кантоналног суда у Мостару број У-395/02 од 1. децембра 2003. године. Врховни суд је у образложењу пресуде указао на то да су Кантонални суд у Мостару и органи управе правилно одлучили када су примјеном одредбе члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима одбили апелантов захтјев за повраћај предметног стана, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине.


16. Рјешењем Управе број 23/6-372-П-6014/98 од 28. јуна 2002. године, које је потврђено Рјешењем Министарства број 27/02-23-4367/02 од 28. марта 2003. године, одбијен је захтјев апеланта Милана Петровића за враћање у посјед стана у ул. Хасана Бркића бр. 13/III у Сарајеву. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Управа утврдила увидом у Уговор о коришћењу стана број 27/02-136-0-339 од 19. марта 1986. године. Даље, Управа је из изјаве апелантовог пуномоћника, дате на записник 24. априла 2002. године, и потврде Војне поште бр. 3366 Нови Сад број 31-30 од 29.

марта 2002. године, утврдила да је апелант након 14. децембра 1995. године остао у служби у својству професионалног војног лица у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Управа се позвала на члан 3а. Закона и истакла да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

17. Пресудом Кантоналног суда број 009-0-У-06-000040 од 15. септембра 2008. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-4367/02 од 28. марта 2003. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


18. Рјешењем Општинске службе за стамбене послове, реконструкцију и катастар некретнина Општине Стари Град Града Мостара број 06-23-227/99 од 12. новембра 2003. године одбијен је захтјев апеланта Душка Миљановића за враћање у посјед стана у ул. Маршала Тита бр. 82д у Мостару. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Служба утврдила увидом у Рјешење Команде Гарнизона о додјели стана на коришћење број 2/67-3 од 27. новембра 1986. године и евиденцију ЈСП „Дом“ Мостар. Даље, Служба је увидом у Наредбу Команде ратног ваздухопловства и противваздушне одбране број 3-16 од 7. маја 1997. године, која је објављена у „Службеном листу Војске Југославије“ број 9, страна 232, од 12. јуна 1997. године, утврдила да је апелант 28. фебруара 1995. године унапријеђен у чин ваздухопловнотехничког капетана, односно да је апелант након 14. децембра 1995. године остао у служби у својству професионалног војног лица у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Управа се позвала на члан 3а. Закона и истакла да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

19. Рјешењем Министарства грађења, просторног уређења и заштите околине Херцеговачко-неретванског кантона број УП/II-13-25-222/01 од 14. децембра 2003. године, потврђеним Пресудом Кантоналног суда у Мостару број У-57/04 од 13. априла 2004. године, одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Службе број 06-23-227/99 од 12. новембра 2003. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 14. децембра 1995. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

20. Пресудом Врховног суда број Уж-268/04 од 13. августа 2008. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Пресуде Кантоналног суда у Мостару број


У-57/04 од 13. априла 2004. године. Врховни суд је у образложењу пресуде указао на то да су Кантонални суд у Мостару и органи управе правилно одлучили када су примјеном одредбе члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима одбили апелантов захтјев за повраћај предметног стана, с обзиром на то да је током поступка утврђено да је апелант након 14. децембра 1995. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине.


21. Рјешењем Службе за стамбене послове Општине Тузла број 05-02/3-23-447/99 од 13. августа 2003. године одбијен је захтјев апеланта Младена Дујмовића за враћање у посјед стана у ул. Ступине Б-6 у Тузли. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Служба утврдила увидом у Уговор о коришћењу стана закључен између апеланта и Заједнице становања ЈНА бр. 17-1003 од 21. новембра 1989. године и Рјешење Команде Гарнизона о додјели стана на коришћење број 1-57/3 од 8. августа 1988. године. Даље, Служба је увидом у потврду Министарства обране Републике Хрватске, Главног стожера Оружаних снага Републике Хрватске, Заповједни-штва РХЗ и ПЗО, ур. бр. 3044-Г1-08-01-48 од 11. јула 2001. године, утврдила да је апелант у дјелатном саставу Оружаних снага Републике Хрватске провео од 9. децембра 1991. године до 30. јуна 1995. године, односно да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине.

22. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Управа се позвала на члан 3а. Закона и истакла да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

23. Рјешењем Министарства просторног уређења и заштите околице Тузланског кантона број 12-06/1-23-1618/03 од 11. децембра 2003. године, потврђеним Пресудом Кантоналног суда у Тузли број У.5/04 од 26. априла 2004. године, одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Службе за стамбене послове Општине Тузла број 05-02/3-23-447/99 од 13. августа 2003. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

24. Пресудом Врховног суда број Уж-391/04 од 28. августа 2008. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Пресуде Кантоналног суда у Тузли број У.5/04 од 26. априла 2004. године. Врховни суд је у образложењу пресуде указао на то да су Кантонални суд у Тузли и органи управе правилно одлучили када су примјеном одредбе члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима одбили апелантов захтјев за повраћај предметног стана, с обзиром на то да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине.

Чињенице из апелације бр. АП 3954/08 и АП 3975/08

25. Рјешењем Службе градитељства, имовинскоправ-них и стамбених послова и заштите околиша Сектора за

стамбено господарство и пословне просторије Општине Мостар-Југозапад број 07/II-3-973/99 од 27. октобра 2003. године одбијен је захтјев апеланта Здравка Волаша за враћање у посјед стана у ул. Сплитска бр. 11 у Мостару. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Служба утврдила увидом у Уговор о коришћењу стана закључен 28. априла 1988. године. Такође, увидом у Записник о увођењу у посјед Министарства за избјегла и расељена лица Републике Српске, Одсјек Бањалука, од 17. јануара 2002. године, Служба је утврдила да апелант није стекао ново станарско право. Даље, Служба је увидом у Увјерење Министарства одбране Републике Српске, Одсјек Бањалука, број 8/2-02-08-835-17 од 27. новембра 2002. године утврдила да апелант има признато учешће у рату непрекидно од 25. јуна 1991. године до 30. јуна 1996. године, те увидом у „Службени војни лист Војске Југославије“ број 19, страна 408, од 14. јула 1994. године у ком је наведено да је Наредбом начелника Генералштаба Војске Југославије од 25. маја 1994. године апелант унапријеђен у чин ваздухопловнотехничког мајора у Војсци Југославије, из чега произилази да је апелант након 19. маја 1992. године односно 14. децембра 1995. године остао у служби у својству професионалног војног лица у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Управа се позвала на члан 3а. Закона и истакла да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

26. Рјешењем Министарства грађења, просторног уређења и заштите околине Херцеговачко-неретванског кантона број УП-09-25-03-125/03 од 19. јануара 2004. године, потврђеним Пресудом Кантоналног суда у Мостару број У-83/04 од 23. марта 2004. године, одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Службе број 07/II-3-973/99 од 27. октобра 2003. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године односно 14. децембра 1995. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

27. Пресудом Врховног суда број Уж-234/04 од 22. септембра 2008. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Пресуде Кантоналног суда у Мостару број У-83/04 од 23. марта 2004. године. Врховни суд је у образложењу пресуде указао на то да су Кантонални суд у Мостару и органи управе правилно одлучили када су примјеном одредбе члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима одбили апелантов захтјев за повраћај предметног стана, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године односно 14. децембра 1995. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине.


28. Рјешењем Управе број 23/6-372-2888/98 од 21. јуна 2005. године, које је потврђено Рјешењем Министарства стамбених послова Кантона Сарајево број 27/02-23-16759/05 од 16. августа 2005. године, одбијен је захтјев апеланта Давора Плеше за враћање у посјед стана у ул. Топал Осман-паше бр. 15 у Сарајеву. Апелант је на


предметном стану био носилац станарског права, што је Управа утврдила увидом у Уговор о коришћењу стана број 17-795 од 7. септембра 1989. године. Даље, Управа је током поступка, увидом у Увјерење Персоналне управе Генералштаба Војске Југославије инт. бр. 3-17 од 8. јуна 1994. године, те увидом у фотокопију војне легитимације, утврдила да је апеланту 15. јуна 1992. године престала активна војна служба у чину старијег водника. Управа је увидом у Наредбу команданта ратног ваздухопловства и противваздушне одбране број 2-19, која је објављена у „Службеном војном листу“ број 13 од 5. маја 1994. године, страна 259, утврдила да је апеланту, старијем воднику везе, професионална војна служба престала 18. марта 1994. године. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Управа се позвала на члан 3а. Закона и указала на то да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине након 19. маја 1992. године и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

29. Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву број У-2242/05 од 17. децембра 2008. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-16759/05 од 16. августа 2005. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


30. Рјешењем Службе градитељства, имовинскоправ-них и стамбених послова и заштите околиша Општине Мостар-Запад број 07/II-3-356/99 од 1. августа 2003. године одбијен је захтјев апеланта Бранка Марковића за враћање у посјед стана у ул. Краља Томислава бр. 16/V у Мостару на ком је апелант био носилац станарског права. Служба је увидом у Наредбу начелника Генералштаба Војске Југославије објављену у „Службеном војном листу Војске Југославије“, страна 637, утврдила да је апелант унаприје-ђен из чина водника у чин ваздухопловнотехничког водника I класе 18. јула 1994. године, из чега произилази да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у својству професионалног војног лица у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Управа се позвала на члан 3а. Закона и указала на то да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

31. Рјешењем Министарства грађења, просторног уређења и заштите околине Херцеговачко-неретванског кантона број 09-03-25-323/03 од 30. септембра 2003. године, потврђеним Пресудом Кантоналног суда у Мостару број У-472/03 од 21. маја 2004. године, одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Службе број 07/II-3-356/99 од 1. августа 2003. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и

Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

32. Пресудом Врховног суда број Уж-374/04 од 7. јануара 2009. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Пресуде Кантоналног суда у Мостару број У-472/03 од 21. маја 2004. године. Врховни суд је у образложењу пресуде указао на то да су Кантонални суд у Мостару и органи управе правилно одлучили када су примјеном одредбе члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима одбили апелантов захтјев за повраћај предметног стана, с обзиром на то да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине.

Чињенице из апелације бр. АП 1543/09 и АП 3865/10

33. Апелант Милан Кнежевић је на основу Уговора о коришћењу стана од 12. фебруара 1987. године закљученог са Командом Гарнизона Бихаћ био носилац станарског права на стану који се налази у Бихаћу, насеље Хармани Х-15, улаз III, спрат IV.

34. Апелант је 20. јула 1998. године, на основу одредби Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима, поднио захтјев Служби за враћање у посјед предметног стана. У вријеме када о његовом захтјеву још увијек није било коначно и правоснажно одлучено, апелант је поднио пријаву Дому за људска права Босне и Херцеговине. Комисија за људска права при Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Комисија) донијела је Одлуку о прихватљивости и меритуму број ЦХ/00/6254 од 7. септембра 2005. године којом је утврђено да је прекршено апелантово право на правично суђење, према члану 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), у смислу права на доношење одлуке у разумном року и у тачки број 8 закључка наредила Федерацији Босне и Херцеговине да донесе правоснажну одлуку у апелантовом предмету у року од шест мјесеци од дана пријема одлуке Комисије. У погледу навода о повреди права на имовину, Комисија је сматрала да члан 3а. став 1 Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима („Службене новине ФБиХ“ бр. 11/98, 38/98, 12/99, 27/99, 43/99, 31/01, 15/02, 24/03 и 29/03) успоставља правичну равнотежу између права носиоца станарског права и јавног интереса. Комисија је закључила да није прекршено апелантово право на мирно уживање имовине према члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и да апелант нема право на повраћај предметног стана, као и да није потребно улазити у испитивање члана 8 Европске конвенције.

35. Рјешењем Службе број 3/36-372-1004/98 од 30. јануара 2008. године, које је потврђено Рјешењем Кантоналног министарстава за грађење, просторно уређење и заштиту околине Бихаћ (у даљњем тексту: Кантонално министарство) број 11/2-23-133-УП-2/08 од 7. јула 2008. године, потврђено је да је апелант носилац станарског права на предметном стану, те да се стан враћа у посјед носиоцу станарског права. У тачки 3 изреке рјешења је наведено да привременом кориснику Сафији Нанић престаје право привременог коришћења стана.

36. Федерација Босне и Херцеговине, Служба за заједничке послове органа и тијела Федерације Босне и Херцеговине, коју заступа федерални правобранилац, и Сафија Нанић (у даљњем тексту: тужиоци), поднијели су Кантоналном суду тужбу у управном спору ради


поништења Рјешења Кантоналног министарства број 11/2-23-133-УП-2/08 од 7. јула 2008. године.

37. Кантонални суд је 20. априла 2009. године донио Пресуду број 01 0 У 000009 08 У којом је уважио тужбу тужених, поништио Рјешење Кантоналног министарства број 11/2-23-133-УП-2/08 од 7. јула 2008. године и Рјешење Службе број 3/36-372-1004/98 од 30. јануара 2008. године као незаконите, те управну ствар ријешио тако што је одбио апелантов захтјев за враћање у посјед предметног стана, а предметни стан је уступљен на располагање Федерацији Босне и Херцеговине – Служби за заједничке послове органа и тијела Федерације БиХ.

38. У образложењу пресуде Кантонални суд је навео да је у току поступка утврђено да је апелант Рјешењем ВП 3001 Београд од 28. децембра 1998. године као заставник 1. класе разријешен професионалне војне службе 31. децембра 1998. године, када је и предао дужност на којој је био постављен у саставу наведене ВП. Из наведеног рјешења је евидентно да апелант није био припадник Војске Републике Српске (у даљњем тексту: ВРС), јер је у вријеме када је пензионисан постојао Закон о Војсци Републике Српске, који је објављен 1. јуна 1992. године („Службене новине Републике Српске“ број 7/92), као и Закон о служби у ВРС, објављен 31. децембра 1996. године („Службене новине Републике Српске“ број 31/96). У том смислу, Кантонални суд није могао да прихвати апелантове наводе да је био припадник ВРС и да је рјешење од ВП Београд, у ствари, добио као припадник ВРС, јер у наведеном рјешењу то уопште није наведено, односно у њему је експлицитно написано да је био заставник 1. класе и као такав пензионисан у Војсци Југославије. Такође је из ноте Министарства спољних послова Републике Србије број 5/7617-6/07 утврђено да је апелант био у професионалној војној служби од 23. јула 1966. године до дана разрјешења 31. децембра 1998. године, те да је 1998. године поднио молбу за додјелу стана у закуп у Гарнизону Београд и да није добио стан из војног стамбеног фонда на територији Републике Србије. Кантонални суд је, такође, навео да не може прихватити увјерење које је издао тзв. Тим за расформирање Генералштаба ВРС, будући да тај тим није орган који је могао издати увјерење овакве врсте, јер је за то надлежна Персонална служба Министарства одбране Босне и Херцеговине. Доказ да је апелант био припадник Војске Југославије је и само Рјешење о пензији Фонда за социјално осигурање војних осигураника Србије број 526881 УП-1-159/99 од 10. фебруара 1999. године, из ког је видљиво да је апелант боравио у Београду на адреси ул. Агостина Нета број 56/14, те да му је као заставнику признато право на старосну пензију из наведеног Фонда. Из Одлуке CRPC-a број 703-960-1/1 од 9. јула 2002. године, која је потврђена Одлуком CRPC-a број Р-703-960-1/1-90-1084 од 4. марта 2003. године, утврђено је да је апелант остао у активној служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине послије 14. децембра 1995. године, те се не сматра избјеглицом, у складу са чланом 3 став 3 Правилника о потврђивању станарских права расељених лица и избјеглица. На основу утврђеног чињеничног стања, а према одредбама члана 3а. став 1 Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима, Кантонални суд је закључио да се апелант не може сматрати избјеглицом нити имати право на повраћај стана у ФБиХ. Кантонални суд је, даље, навео да је тужени орган, Кантонално министарство, очигледно погрешно тумачио члан 3а. цитираног закона, што је видљиво из Одлуке Уставног суда број У 83/03 од 22. септембра 2004. године, којом је утврђено да је члан 3а. у складу са

Уставом Босне и Херцеговине и да није у супротности са чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Такође је из члана 3а. Закона о измјенама и допунама Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима („Службене новине ФБиХ“ број 29/03), који је био предмет оцјене Уставног суда, видљиво да ст. 1 и 2 нису постављени кумулативно. С обзиром на то да је Кантонални суд утврдио да су наводи тужилаца у цијелости основани, одлучио је као у диспозитиву пресуде, на основу одредби из члана 36 став 2 Закона о управним споровима ФБиХ.

39. Рјешењем Службе број 3/36-372-1004/98 од 4. јуна 2009. године, које је потврђено Рјешењем Кантоналног министарства број 11/2-23-410-УП-2/09 од 9. октобра 2009. године, наложено је апеланту и члановима његовог породичног домаћинства да у року од 15 дана од пријема рјешења иселе из предметног стана и стан празан од људи и ствари, под пријетњом извршења, предају Служби.

40. Апелант је Кантоналном суду поднио тужбу у управном спору ради поништења Рјешења Кантоналног министарства број 11/2-23-410-УП-2/09 од 9. октобра 2009. године.

41. Пресудом Кантоналног суда број 01 0 У 001287 09 У од 7. јула 2010. године одбијена је апелантова тужба као неоснована.

42. У образложењу пресуде Кантонални суд је истакао да је Кантонално министарство правилно поступило када је извршило правоснажну и коначну одлуку Кантоналног суда, а да су апелантови наводи у цијелости неосновани. Кантонални суд је истакао да није тачно да је Одлуком Комисије апеланту враћен стан у посјед, јер се тачка 8 закључка Одлуке Комисије односи на доношење правоснажне одлуке у року од шест мјесеци, а не на враћање стана у посјед. У прилог томе иде и Одлука CRPC-a број 703-960-171 од 9. јула 2002. године, која је потврђена Одлуком CRPC-a број Р-703-960-1/1-90-1084 од 4. марта 2003. године, из које је видљиво да се апелант не сматра избјеглицом, у складу са чланом 3 став 3 Правилника о потврђивању станарског права расељених лица и избјеглица. Наведене одлуке су коначне и обавезујуће и на основу њих је Кантонални суд и донио пресуду, у складу с којом је Кантонално министарство правилно поступило. С обзиром на то да Кантонални суд није утврдио да је учињена повреда поступка у току доношења оспореног акта, примјеном одредби члана 36 став 2 Закона о управним споровима ФБиХ, одбио је апелантову тужбу као неосновану.


43. Рјешењем Управе број 23/5-372-5364/98 од 23. децембра 2003. године, које је потврђено Рјешењем Министарства стамбених послова Кантона Сарајево број 27/02-23-441/04 од 8. јуна 2004. године, одбијен је захтјев апеланта Здравка Мастиловића за враћање у посјед стана у ул. Адија Мулабеговића бр. 13/I у Сарајеву. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Управа утврдила увидом у Рјешење Команде Гарнизона ин. бр. М-443/II од 8. јуна 1987. године. Даље, Управа је током поступка, увидом у Наредбу начелника Персоналне управе Генералштаба Војске Југославије број 4-58 од 14. августа 1996. године утврдила да је апелант разријешен од професионалне војне службе 3. децембра 1996. године, из чега произилази да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у својству професионалног војног лица у Војсци Југославије.


44. Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву број 009-0-У-07-000404 од 18. марта 2009. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-441/04 од 8. јуна 2004. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


45. Рјешењем Службе за стамбене послове Општине Тузла број 05-02/5-23-3045/99 од 12. септембра 2003. године одбијен је захтјев апеланта Милана Недељковића за враћање у посјед стана у ул. Армије БиХ бр. 19 у Тузли. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Служба утврдила увидом у рјешење ближе означено у наведеном рјешењу Службе. Даље, Служба је увидом у потврду Војне поште Поникве-Ужице број 4036 УП-1 бр. 1-2 од 10. јула 1992. године утврдила да је апелант у вријеме када је потврда издата био у сталном радном односу у Војсци Југославије, на радном мјесту благајника, из чега произилази да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у Војсци Југославије. Служба је указала и на то да апелант није доставио доказе да му је одобрен статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Служба се позвала на члан 3а. Закона и истакла да, с обзиром на чињеницу да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

46. Рјешењем Министарства просторног уређења и заштите околице Тузланског кантона број 12-06/3-23-1733/03 од 7. јануара 2004. године, потврђеним Пресудом Кантоналног суда у Тузли број У.103/04 од 24. јануара 2005. године, одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Службе за стамбене послове Општине Тузла број 05-02/5-23-3045/99 од 12. септембра 2003. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

47. Пресудом Врховног суда број Уж-209/05 од 5. марта 2008. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Пресуде Кантоналног суда у Тузли број У.103/04 од 24. јануара 2005. године. Врховни суд је у образложењу пресуде указао на то да су Кантонални суд у Тузли и органи управе правилно одлучили када су примјеном одредбе члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима одбили апелантов захтјев за повраћај предметног стана, с обзиром на то да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине.


48. Рјешењем Службе градитељства, имовинскоправ-них и стамбених послова и заштите околиша Општине Мостар-Југозапад број 07/II-3-2224/98 од 6. маја 2003. године стављен је ван снаге Закључак о дозволи извршења Одлуке CRPC-a број 07/II-3-2224/98 који је Служба донијела 11. новембра 2002. године, којим је апеланту Драгану Ћосићу признато станарско право на стан у ул. Краља Томислава у Мостару. Истим рјешењем одбијен је апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед. У образложењу рјешења Служба је навела да је увидом у „Службени војни лист“ број 29 од 16. августа 1999. године утврдила да је апелант одликован медаљом за врлине у области одбране и безбједности, односно да је након 19. маја 1992. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, због чега се, у складу са чланом 3а. Закона, не може сматрати избјеглицом нити му припада право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине. Рјешењем Министарства градитељства, просторног уређења и заштите околиша Херцеговачко-неретванског кантона број УП-09-25-03-165/03 од 15. септембра 2003. године одбијена је апелантова жалба против првостепеног рјешења.

49. Пресудом Кантоналног суда у Мостару број У-436/2003 од 7. октобра 2004. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства градитељства, просторног уређења и заштите околиша Херцеговачко-неретванског кантона број УП-09-25-03-165/03 од 15. септембра 2003. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

50. Пресудом Врховног суда број Уж-598/04 од 29. априла 2009. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против пресуде Кантоналног суда. Врховни суд је у образложењу навео да је Кантонални суд правилно оцијенио да су органи управе утврдили све релевантне чињенице за правилно и законито рјешавање апелантовог захтјева и да је на тако утврђено чињенично стање правилно примијењено материјално право, те донесена правилна одлука да се апелантова тужба одбије.


51. Рјешењем Службе имовинскоправних послова и катастра некретнина Општине Бихаћ број 04-23-3041/99 од 27. октобра 2008. године, потврђеним Рјешењем Министарства за грађење, просторно уређење и заштиту околине Унско-санског кантона број 11/2-23-614-УП-2/08 од 5. фебруара 2009. године, одбијен је захтјев апеланта Здравка Грабовца за враћање у посјед стана у ул. Хармани бр. Х-15 у Бихаћу. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Служба утврдила увидом у Рјешење Команде Гарнизона ин. бр. 458-59 од 27. јуна 1986. године, те увидом о Уговор о коришћењу стана број 23-238 од 11. фебруара 1987. године. Даље, Служба је увидом у Наредбу команданта ратног ваздухопловства и противваздушне одбране број 2-9 од 5. априла 2000. године, објављену у „Службеном војном листу“ број 11 од 4. маја 2000. године, страна 227, и у Рјешење Војне поште број 6478 ин. бр. 22-5 од 16. јуна 2000. године којим се


апелант разрјешава војне службе закључно са 15. августом 2000. године, утврдила да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Служба се позвала на члан 3а. Закона и истакла да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

52. Пресудом Кантоналног суда у Бихаћу број 01 0 У 000738 09 У од 21. августа 2009. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Министарства за грађење, просторно уређење и заштиту околине Унско-санског кантона број 11/2-23-614-УП-2/08 од 5. фебруара 2009. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


53. Рјешењем Управе број 23/6-372-4641/98 од 23. јуна 2005. године, које је потврђено Рјешењем Министарства стамбених послова Кантона Сарајево број 27/02-23-16467/05 од 18. августа 2005. године, одбијен је захтјев апеланта Драгана Вејновића за враћање у посјед стана у ул. Дервиша Нумића бр. 20/4 у Сарајеву. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Управа утврдила увидом у Уговор о коришћењу стана број 27/245-265 од 29. априла 1988. године. Даље, Управа је током поступка, увидом у Увјерење ВП 3001 Београд ин. бр. 5471-2 од 6. јула 2000. године, те на основу апелантове изјаве дате на записник, утврдила да је апеланту престала војна служба у чину заставника I класе Наредбом начелника Персоналне управе Генералштаба Војске Југославије број 160-43 од 15. јула 2001. године, из чега произилази да је апелант након 14. децембра 1995. године остао у служби у својству професионалног војног лица у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Служба се позвала на члан 3а. Закона и указала на то да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

54. Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 У 003177 05 У од 27. марта 2009. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-16467/05 од 18. августа 2005. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је апелант након 14. децембра 1995. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


55. Апелант Петар Ивановић је 9. августа 2005. године пред Општинским судом у Тузли покренуо парнични поступак против Федерације Босне и Херцеговине и

предложио да суд након спроведеног поступка утврди да је ваљан Уговор о откупу стана ИН број 3513-7104-4 од 4. марта 1992. године који је закључио са ССНО Војно-грађевинска дирекција Сарајево, те да се наложи туженој да трпи да се апелант на предметном стану укњижи са правом својине 1/1 и уведе у посјед тог стана. Општински суд је Пресудом број П-1397/05 од 10. септембра 2007. године, која је потврђена Пресудом Кантоналног суда у Тузли број 003-0-Гж-07-001708 од 28. маја 2008. године, апелантов захтјев у цијелости одбио. Општински суд је у образложењу пресуде навео да је након спроведеног поступка недвојбено утврдио да је апелант закључио уговор о купопродаји предметног стана, да је за њега платио цијену утврђену у уговору али да уговор након закључења није доставио надлежној пореској служби на овјеру. Увидом у Уговор о коришћењу предметног стана број 55-281 од 6. маја 1991. године утврђено је да је апелант био носилац станарског права на предметном стану. Такође, утврђено је и да је апелант био припадник Војске Југославије и да му је професионална војна служба престала 26. септембра 2000. године. На основу наведеног, Општински суд се позвао на одредбу члана 39.е ст. 1 и 2 Закона о продаји станова којим је прописано да апеланту умјесто права на упис својине у земљишним књигама припада право на накнаду од ФБиХ.

56. Пресудом Врховног суда број 070-0-Рев-08-001335 од 3. септембра 2009. године одбијена је ревизија коју је апелант изјавио против Пресуде Кантоналног суда у Тузли број 003-0-Гж-07-001708 од 28. маја 2008. године. Врховни суд је у образложењу пресуде указао на то да су одлуке Кантоналног и Општинског суда правилне и засноване на закону, те да нису основани апелантови наводи из ревизије, због чега им није могло бити удовољено.


57. Рјешењем Управе број 23/6-372-П-3499/99 од 22. априла 2003. године, које је потврђено Рјешењем Министарства стамбених послова Кантона Сарајево број 23/6-372-3499/99 од 7. јануара 2008. године, одбијен је захтјев апеланткиње Биљане Милишић за враћање у посјед стана у ул. Недима Филиповића бр. 23/VI у Сарајеву. Апеланткиња је на предметном стану била носилац станарског права, што је Управа утврдила увидом у Уговор о коришћењу стана број 17-889 од 6. септембра 1989. године. Даље, Управа је током поступка, увидом у потврду број 2-163 од 16. априла 2003. године, издату у Војној пошти бр. 9195 Мељине, утврдила да је апеланткиња 12. јануара 1993. године била запослена у ВП Мељине, на радном мјесту фармацеута у Биохемијско-хематолошком одјељењу Војне болнице, из чега произилази да је након 19. маја 1992. године остала у служби у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Служба се позвала на члан 3а. Закона и указала на то да, будући да је апеланткиња остала у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да јој није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланткињи не припада право на повраћај стана.

58. Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 У 001200 08 У од 29. октобра 2009. године одбијена је тужба којом је апеланткиња покренула управни спор против Рјешења Министарства број 23/6-372-3499/99 од 7. јануара 2008. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апеланткињин захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је након 19. маја 1992. године остала у оружаним снагама ван


територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апеланткиња не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


59. Рјешењем Одјела за друштвене дјелатности Града Мостара број 06-25-579/05 од 1. фебруара 2007. године одбијен је захтјев апеланта Властимира Стаменковића за враћање у посјед стана у ул. Бруне Бушића бр. 5 у Мостару. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Одјел утврдио увидом у Уговор о коришћењу стана од 26. априла 1988. године. Даље, Одјел је током поступка, увидом у Рјешење Завода за социјално осигурање војних осигураника Војске Југославије број 103292-Уп-1-1252/94 од 18. јануара 1994. године, утврдио да је апелант пензионисан 31. децембра 1993. године, из чега произилази да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Одјел се позвао на члан 3а. Закона и указао на то да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

60. Рјешењем Министарства градитељства и простор-ног уређења Херцеговачко-неретванског кантона број УП-09-03-25-37/03 од 26. марта 2009. године, које је потврђено Пресудом Кантоналног суда у Мостару број 07 0 У 002831 09 У од 13. новембра 2009. године, одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Одјела број 06-25-579/05 од 1. фебруара 2007. године.

61. Пресудом Врховног суда број 07 0 У 002831 10 Увп од 30. јуна 2010. године одбијен је апелантов захтјев за ванредно преиспитивање Пресуде Кантоналног суда у Мостару број 07 0 У 002831 09 У од 13. новембра 2009. године. Врховни суд је у образложењу пресуде указао на то да су Кантонални суд у Мостару и органи управе правилно одлучили када су примјеном одредбе члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима одбили апелантов захтјев за повраћај предметног стана, с обзиром на то да је током поступка утврђено да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине.


62. Рјешењем Управе број 23/1-372-2669/98 од 15. маја 2008. године, које је потврђено Рјешењем Министарства стамбене политике Кантона Сарајево број 27/02-23-3543/08 од 1. јула 2008. године, одбијен је захтјев апеланта Сафета Бејтовића за враћање у посјед стана у ул. Хамзе Орловића бр. 3 у Сарајеву. Управа је на основу доказа у спису утврдила да је апелант на предметном стану био носилац станарског права. Даље, Управа је током поступка, увидом у Наредбу начелника Персоналне управе Савезног секретаријата за народну управу број 2-229/29 од 25. априла 1992. године, утврдила да је апеланту, на његов захтјев, престала активна војна служба 1. јула 1992. године, из чега произилази да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Служба се позвала на члан 3а. Закона и указала на то да, будући да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

63. Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 У 001153 08 У од 27. фебруара 2012. године одбијена је

тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-3543/08 од 1. јула 2008. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


64. Рјешењем Управе за стамбена питања Кантона Сарајево број 23/6-372-6525/98 од 16. децембра 2008. године, које је потврђено Рјешењем Министарства стамбене политике Кантона Сарајево број 27/02-23-876/09 од 16. фебруара 2009. године, одбијен је захтјев апеланта Будимира Антуновића за враћање у посјед стана у ул. Топал Осман-паше бр. 26 у Сарајеву. Управа је увидом у Уговор о коришћењу стана број 40-326/81 од 19. марта 1981. године утврдила да је апелант на предметном стану био носилац станарског права. Даље, Управа је током поступка, увидом у Наредбу начелника Генералштаба Војске Југославије број 3-12 од 14. јануара 1994. године, која је објављена у „Службеном војном листу Војске Југославије“ број 4 од 10. фебруара 1994. године, утврдила да је апелант 7. јуна 1992. године унапријеђен у чин пуковника техничке службе, а увидом у Рјешење Фонда за социјално осигурање војних осигураника Београд СП број 508173 УП 1151/99 од 28. јануара 1999. године да је апелант од професионалне војне службе разријешен 31. децембра 1998. године, из чега произилази да је апелант након 19. маја 1992. године остао у служби у Војсци Југославије. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Служба се позвала на члан 3а. Закона и истакла да, с обзиром на чињеницу да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

65. Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 У 003693 09 У од 16. априла 2012. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-876/09 од 16. фебруара 2009. године. Кантонални суд је у образложењу указао на то да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, будући да је током поступка утврђено да је након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

IV. Апелација а) Наводи из апелација

66. Апеланти су поднијели апелације због немогућности да врате у посјед станове које су користили прије рата у Босни и Херцеговини. Истакли су да су им због немогућности повраћаја у посјед њихових станова повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз


Европску конвенцију. Сем тога, сви апеланти су навели да су им станови својевремено били додијељени на коришћење као „војни станови“ из стамбеног фонда бивше ЈНА и то на основу ваљаних рјешења о додјели стана и уговора о коришћењу. Апеланти су водили поступке на различитим нивоима, у надлежним управним органима, првостепеним и другостепеним редовним судовима, тако да се пракса рјешавања ових предмета разликује од једног до другог органа појединачно по предметима.

V. Релевантни прописи

67. У Закону о престанку примјене Закона о напуштеним становима („Службене новине ФБиХ“ бр. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 и 81/09) релевантне одредбе гласе:

Члан 3. ст. 1. и 2. Носилац станарског права на стану који је проглашен

напуштеним или члан његовог породичног домаћинства као што је утврђено чланом 6. ЗОСО (…) има право на повратак у складу са Анексом VII Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Став 1. овог члана примјењује се само на носиоце станарског права који имају право да се врате у своје домове према члану 1. Анекса VII Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. „Особе које су напустиле своје станове између 30. априла 1991. године и 4. априла 1998. године сматрају се избјеглицама и расељеним лицима према Анексу 7 Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини“.

Члан 3а. Изузетно од одредбе члана 3. ст. 1. и 2. Закона

станови „из стамбеног фонда бившег Федералног министарства одбране“ који су проглашени напуштеним на територији Федерације Босне и Херцеговине, а којима располаже „Влада Федерације Босне и Херцеговине“, чији је носилац станарског права послије 19. маја 1992. године остао у служби војног или цивилног лица у било којим оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, не сматра се избјеглицом, нити има право на поврат стана у Федерацији Босне и Херцеговине, изузев ако му је одобрен боравак у статусу избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу у некој од земаља ван бивше СФРЈ прије 14. децембра 1995. године.

Избјеглицом се не сматра нити има право на поврат стана у Федерацији Босне и Херцеговине ни носилац станарског права на станове из става 1. овог члана, који је из истог стамбеног фонда бивше ЈНА или новоформираних фондова оружаних снага држава насталих на просторима бивше СФРЈ стекао ново станарско право или право које одговара том праву.

VI. Допустивост

68. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

69. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

70. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијама су одлуке које су различити органи доносили у

различитим поступцима које су апеланти водили ради враћања у посјед станова које су користили прије рата и на којима су били носиоци станарског права. Апелације су поднесене у року од 60 дана од када су примили одлуке о посљедњем дјелотворном правном лијеку, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелације испуњавају и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер нису очигледно (prima facie) неосноване, нити постоји неки други формални разлог због ког апелације нису допустиве.

71. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметне апелације испуњавају услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

72. Апеланти оспоравају одлуке редовних судова и надлежних управних органа тврдећи да су им тим одлукама повријеђена права из члана II/3е), ф) и к) Устава Босне и Херцеговине, односно чл. 6 и 8 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Наводи апелација се у суштини односе на немогућност апеланата да се врате у посјед тзв. војних станова на којима су били носиоци станарског права, али нису закључили правно обавезујуће уговоре о њиховом откупу.

73. У вези са апелационим наводима, Уставни суд указује на то да је у својој досадашњој пракси у бројним одлукама одлучивао о праву повраћаја у пријератне станове у којима је, у свјетлу одредбе из члана II/5 Устава Босне и Херцеговине, изражен став да избјеглице и расељена лица имају право слободно да се врате у своје домове. У бројним одлукама Уставни суд је закључио да је повраћај имовине примарни циљ Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и Устава Босне и Херцеговине и да успостављање некадашњих права на куће и станове треба представљати основни циљ (види, нпр., Уставни суд, Одлука број У 14/00 од 4. маја 2001. године, „Службени гласник БиХ“ број 33/01). Уставни суд подсјећа на то да се, с обзиром на новонасталу правну ситуацију и измјене у домену законодавства из стамбене области, бавио питањима повраћаја војних станова у неколико својих одлука, од којих су посљедње Одлука број У 15/11 од 30. марта 2012. године (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 15/11 од 30. марта 2012. године, „Службени гласник БиХ“ број 37/12, доступна на web-stranici Уставног суда www.ustavnisud.ba) и Одлука о допустивости и меритуму број АП 1205 08 од 25. маја 2012. године. У наведеним одлукама Уставни суд се бавио сличним питањима која покрећу и ове апелације. У Одлуци о допустивости и меритуму број У 15/11 од 30. марта 2012. године истакнуто је да се Суд тиме бавио и кроз оцјену уставности релевантних одредби домаћег права које регулишу право на повраћај војног стана у посјед у случају када апелант има правно обавезујући уговор о откупу стана; када није учествовао у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине; право на укњижбу својине на таквом стану и право јавних власти да умјесто натуралне реституције исплате накнаду, те да ли је прописана накнада у складу са поштовањем права на имовину, у свјетлу пресуде Европског суда Ђокић против Босне и Херцеговине (пресуда од 27. маја 2010. године, апликација број 6518/04, објављена на www.mhrr.gov.ba). У Одлуци о допустивости и меритуму број АП 1205/08 од 25. маја 2012. године Уставни суд се бавио питањем повреде уставних права апеланата у случају када су апеланти имали правно


обавезујући уговор о откупу пријератних тзв. војних станова, а ускраћена им је могућност да се врате у посјед станова који су били предмет купопродајних уговора и да се на њима укњиже као власници, иако нису учествовали у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине, а у међувремену од напуштања спорних станова нису из истог стамбеног фонда или новоформираних стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФР, стекли ново станарско право или право које одговара том праву. Такође, Уставни суд указује и на пресуду Европског суда Маго и др. против Босне и Херцеговине (пресуда од 3. маја 2012. године, објављена на www.mhrr.gov.ba), у којој се Европски суд бавио захтјевима апликаната да врате у посјед своје пријератне тзв. војне станове на којима су имали станарска права, али нису имали закључен правно обавезујући уговор, за које је утврђивао да ли су учествовали у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине, те да ли су или не у међувремену од напуштања предметних станова из истог стамбеног фонда или новоформираних стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекли ново станарско право или право које одговара том праву.

Право на имовину

Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

к) Право на имовину.

Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи: Свако физичко или правно лице има право на

неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбиједила наплату пореза или других доприноса или казни.

74. Приликом разматрања питања да ли су повријеђени члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, Уставни суд, прије свега, мора утврдити да ли су апеланти имали „имовину“ у смислу наведених одредби Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције.

75. У одговору на питање да ли су апеланти имали „имовину“ у смислу наведених одредби Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције, Уставни суд, сем сопствене праксе, подсјећа на већ цитирану пресуду Европског суда Маго и др. против Босне и Херцеговине, у којој је Европски суд у тачки 78 истакао: „Предмети Гаћеша и Трифуновић против Републике Хрватске, споменути у горњем тексту, слично овом предмету се баве питањем поврата станова након масовних миграција које су услиједиле због грубог распада СФРЈ. Суд је у тим предметима закључио да апликанти нису имали 'посјед' у смислу члана 1. Протокола бр. 1, јер носитељи станарског права у Хрватској нису након 1. јануара 1996. године више били у могућности да откупе своје станове. Међутим, овај предмет се мора разлучити од тога. У складу са Дејтонским мировним споразумом и домаћим законима, који су донесени под притиском међународне заједнице,

сви носитељи станарског права у Босни и Херцеговини по правилу имају право поврата својих предратних станова те њиховог откупа по веома повољним увјетима. У Хрватској, ово није случај. Надаље, за разлику од хрватских органа власти, босанско-херцеговачки органи власти су конзистентно сматрали да станарско право представља 'посјед' у смислу члана 1. Протокола бр. 1 (види, на примјер, одлуку Комисије за људска права из тачке 34. у горњем тексту и одлуку Уставног суда из тачке 54. у горњем тексту). Како је овај став домаћих органа власти наизглед у складу са међународним стандардима, Европски суд не види никакав разлог зашто би од њега одступио. И на крају, ситуација у овом предмету се не разликује много од ситуације у предмету Ђокић, узимајући у обзир да они који су откупили војне станове, који се налазе на територији данашње Федерације Босне и Херцеговине, нису могли уписати своје власништво те су остали, уско гледајући, носитељи станарског права (види Ђокић, цитиран у горњем тексту, став 12). Европски суд стога одбацује приговор тужене Владе“.

76. У конкретном случају, Уставни суд запажа да су оспореним одлукама одбијени захтјеви апеланата за повраћај у станове на којима су прије рата они или њихови брачни другови имали станарско право. Будући да, према пракси Уставног и Европског суда, станарско право представља „посјед“ у смислу члана 1 Протокола број 1, Уставни суд сматра да предметни станови на којима су апеланти или њихови брачни другови имали станарска права представљају имовину апеланата која ужива заштиту из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

77. У вези са питањем да ли је у конкретном случају дошло до мијешања у право апеланата на имовину, Уставни суд подсјећа на то да је у низу својих одлука (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2531/05 од 12. априла 2006. године, Одлука о допустивости и меритуму број АП 1512/06 од 3. априла 2008. године) закључио да одбијање захтјева за враћање стана у посјед представља мијешање у право апеланата на имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Европски суд је у предмету Маго и др. против БиХ разматрао апликације двије групе апликаната. У свим случајевима из наведене одлуке Европски суд је утврдио да отказивање станарских права апликаната односно онемогућавање да се они врате у своје предратне станове представља лишавање имовине у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Дакле, ни Уставни суд не налази разлог да одступи од своје досадашње праксе и праксе Европског суда, па закључује да одбијање захтјева за враћање стана у посјед представља мијешање у право апеланата на имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

78. Имајући у виду наведено, за Уставни суд остаје да одговори на питања: (а) да ли је мијешање било у складу са законом и у јавном интересу и (б) да ли је мијешање пропорционално циљу односно да ли успоставља правичну равнотежу између права апеланата и општег јавног интереса.

79. Уставни суд подсјећа на то да је у цитираној одлуци Маго и др. против БиХ, испитујући принцип законитости мијешања јавних власти у имовину апликаната, Европски суд у тачкама 96-97 своје одлуке закључио да су станарска права апликаната у овом предмету отказана у складу са чланом 3а. Закона о престанку примјене из 1998. године. Уставни суд је ту одредбу прогласио уставном (види тачку 73 у претходном


тексту). Стога је јасно да је ометање било прописано законом у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1, закључак је Европског суда. Уставни суд нема разлога да не слиједи своју праксу и праксу Европског суда, па је и закључак Уставног суда да је ометање у мирном уживању имовине апеланата било прописано законом у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

80. Испитујући циљ ометања, Уставни суд запажа да је Европски суд у тачки 100 своје одлуке Маго и др. против БиХ истакао: „Иако је Европски суд свјестан тога да су током и одмах након рата, многи напуштени станови наводно додијељени највишим војним и цивилним званичницима чије су стамбене потребе већ биле задовољене (види Ђокић, цитиран у горњем тексту, тачке 10. и 61.), изгледа да су ти недостаци касније исправљени. У том смислу, Европски суд прихвата да је ометање посједа апликаната проведено с циљем јачања социјалне правде, као што то тврди тужена Влада“. Стога, у односу на циљ ометања у мирном уживању имовине апеланата, Уставни суд наставља слиједити своју праксу и праксу Европског суда и закључује да је извршено ометање имало легитиман циљ.

81. У одговору на питање да ли је постигнута правична равнотежа, Уставни суд подсјећа на то да је Европски суд у већ наведеној одлуци Маго и др. против БиХ изразио два становишта: да је дошло до кршења члана 1 Протокола број 1 уз Конвенцију у погледу гђе Љепосаве Маго (тачка 102) јер је она лишена своје имовине због службе госп. Маге у снагама ВЈ током и након рата. Међутим, домаће власти су истицале да су, према стамбеним законима, брачни другови посједовали станарско право заједнички, а занемариле су чињеницу да гђа Маго више није била у браку са госп. који је припадник снага ВЈ. Наглашено је да у случају развода брачни другови имају право, према стамбеним законима, одабрати који од њих ће наставити користити заједнички стан (види тачку 6 у претходном тексту). Европски суд сматра да органи власти морају поштовати тај избор. Тужена Влада је, такође, тврдила да се апликанткиња требала обратити надлежном суду за пренос станарског права након развода. Међутим, у складу са стамбеним законима, такав поступак се мора спровести само у случају непостојања споразума између бивших брачних другова у погледу употребе њиховог стана након развода. У предметном случају, господин Маго није предао захтјев за повраћај стана у Сарајеву и тиме се прећутно сложио с тим да га гђа Маго преузме. У тим околностима, његов статус није требао бити узет у обзир приликом одлучивања о захтјеву за повраћај стана гђе Маго. Како апликанткиња није спадала ни у једну од категорија које су подлијегале оспораваним мјерама, а тужена Влада није навела ниједан други разлог за лишавање гђе Маго њеног посједа, дошло је до кршења члана 1 Протокола бр. 1 у погледу гђе Маго, закључио је Европски суд. Затим је Европски суд у тачки 103 цитиране одлуке истакао: „[…] да су госп. Јован Радовић и госп. Васе Крстевски лишени својих посједа искључиво због њихове службе у ВЈ током и након рата у Босни и Херцеговини. Не постоји никаква назнака, а камоли доказ, да су ти апликанти учествовали у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине. Иако је тужена Влада навела да су тим апликантима вјероватно додијељени станови у Србији, она није пружила доказе за ту тврдњу. Стране су се сложиле, што је доиста опћепознато, да је природа рата у Босни и Херцеговини била таква да је служба у одређеним

оружаним снагама у великој мјери указивала на етничко поријекло те особе (види Ђокић, цитиран у горњем тексту, тачка 60.). Као резултат тога, спорне мјере, иако су се чиниле неутралним, имале су такво дејство да су се људи третирали различито на основу свог етничког поријекла. Европски суд је у сличним ситуацијама пресудио да, принципијелно гледано, ниједна разлика у третману која је заснована искључиво или у одлучујућој мјери на нечијем етничком поријеклу не може бити објективно оправдана у савременом демократском друштву (Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине [GC], бр. 27996/06 и 34836/06, тачка 44, ECHR 2009; Д.Х. и други против Чешке Републике [GC], бр. 57325/00, тачка 176, ECHR 2007-IV; и Timishev против Русије, бр. 55762/00 и 55974/00, тачка 58, ECHR 2005-XII). Европски суд не види никакав разлог зашто би одступио од тог закључка. Како апликантима није пружена никаква надокнада, Европски суд закључује да је дошло до кршења члана 1. Протокола бр. 1 у погледу госп. Јована Радовића и госп. Васе Крстевског“.

82. Имајући у виду све наведено, Уставни суд би, слиједећи праксу Европског суда у пресуди Маго и др. против БиХ, требао у случајевима гдје су апеланти, који су остали у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине: а) након напуштања пријератног стана стекли ново станарско право или право које одговара том праву утврдити да није дошло до кршења права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и апелације одбити као неосноване; б) након напуштања пријератног стана нису стекли ново станарско право или право које одговара том праву утврдити да јесте дошло до кршења права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и апелације усвојити као основане.

83. Међутим, Уставни суд је суочен с чињеницом да нити органи управе нити редовни судови нису утврђивали чињеницу да ли су након напуштања пријератног стана стекли или нису стекли ново станарско право или право које одговара том праву, изузев примјера апеланата Здравка Волаша (АП 3954/08 и АП 3975/08) и Милана Кнежевића (АП 1543/09), за које је утврђено да нису стекли ново станарско право или право које одговара том праву.

84. Дакле, Уставни суд закључује да је у случају апеланата обухваћених овом одлуком дошло до кршења права на имовину јер им је имовина одузета а да нису утврђене релевантне чињенице да ли су испуњени услови да им њихова предратна станарска права буду компензирана кроз одговарајућу накнаду, чиме је на апеланте стављен превелик терет, односно није постигнута правична равнотежа између заштите имовине апеланата и захтјева јавног интереса.

85. Уставни суд подсјећа на то да је Европски суд сам у поступку који је претходио доношењу одлуке Маго и др. против БиХ и уз помоћ Владе Србије утврђивао релевантне чињенице. Уставни суд не може непосредно спровести такав поступак утврђивања ових релевантних чињеница, због чега је одлучио ову одлуку доставити Влади Федерације БиХ, која ће, одлучујући о захтјеву сваког од апеланата, утврдити да ли је апелант или његов брачни друг с којим живи у браку након напуштања пријератног стана стекао/стекла ново станарско право или право које одговара том праву. За све апеланте за које утврди да они или њихови брачни другови с којима живе у браку након напуштања пријератног стана нису стекли ново станарско право или право које одговара том праву Влада ФБиХ ће обезбиједити права у складу са стандардима из


Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број У 15/11 од 30. марта 2012. године објављене у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 37/12, у року од три мјесеца од подношења захтјева сваког апеланта појединачно. За апеланте за које утврди да су они или њихови брачни другови с којима живе у браку након напуштања пријератног стана стекли ново станарско право или право које одговара том праву Влада ће окончати поступак узимајући у обзир да у њиховом случају није дошло до кршења права на имовину па да им не припада право у складу са стандардима из Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број У 15/11 од 30. марта 2012. године објављене у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 37/12.

Право на правично суђење и право на поштовање дома

86. Имајући у виду наводе и закључке изнесене у поводу разматрања повреде права на имовину апеланата, Уставни суд сматра да није неопходно разматрати наводе о повреди права на правично суђење и права на поштовање дома апеланата.

VIII. Закључак

87. Уставни суд закључује да постоји кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када су јавне власти мијешањем у имовину апеланата, које је било законито и имало легитиман циљ, и тиме што нису дозволили враћање у станове на којима су они или њихови брачни другови имали станарско право, апелантима, у ствари, одузели имовину а да нису утврђене релевантне чињенице да ли су испуњени услови да им њихова предратна станарска права буду компензирана кроз одговарајућу накнаду, чиме је на апеланте стављен превелик терет, односно није постигнута правична равнотежа између заштите имовине апеланата и захтјева јавног интереса.

88. На основу члана 61 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

89. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине

Валерија Галић, с. р.


predmetu broj AP 1207/08, rješavajući apelaciju Vojislava Vukašinovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, potpredsjednik Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 23. novembra 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Vojislava

Vukašinovića podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u

Sarajevu broj 009-0-Gž-000709 od 25. januara 2008. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu broj P-4508/04 od 7. jula 2005. godine.



1. Vojislav Vukašinović iz Sarajeva (u daljnjem tekstu: apelant) podnio je 21. aprila 2008. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 009-0-Gž-000709 od 25. januara 2008. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj P-4508/04 od 7. jula 2005. godine, odnosno zbog nemogućnosti da vrati u posjed stan koji je koristio prije rata u Bosni i Hercegovini i da u zemljišnim knjigama bude upisan kao njegov vlasnik.


2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog i Općinskog suda u Sarajevu, Federalnog pravobranilaštva u Sarajevu i L. M. (suprotna strana u postupku) zatraženo je 20. maja 2008. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Kantonalni sud je dostavio odgovor 6. juna 2008. godine, Općinski sud 19. juna 2008. godine, Federalno pravobranilaštvo 6. juna 2008. godine, a L. M. 9. juna 2008. godine.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 19. juna 2008. godine.

III. Činjenično stanje

5. Apelant Vojislav Vukašinović je 25. augusta 2003. godine pred Općinskim sudom pokrenuo parnični postupak protiv Ministarstva odbrane Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: tuženi) i opredijeljenim tužbenim zahtjevom od 9. juna 2005. godine predložio da sud, nakon provedenog postupka, donese presudu kojom će utvrditi da je apelant stekao pravo vlasništva na stanu u Ulici branilaca Sarajeva broj 19 za koji je 19. marta 1992. godine sa SSNO, kao pravnim prednikom tuženog, zaključio kupoprodajni Ugovor broj 3513-4660-4, te narediti da tuženi trpi da se apelant na predmetnom stanu uknjiži sa pravom vlasništva 1/1 i uvede u posjed tog stana. Također je tražio da se poništi rješenje Općinskog suda - Zemljišnoknjižnog ureda na osnovu kojega je izvršen upis prava vlasništva na predmetnom stanu u korist L. M. i M. M., te da se obavežu L. M. i M. M. i tuženi da apelantu predaju u posjed predmetni stan u roku od 30 dana od donošenja presude.

6. Općinski sud je donio Presudu broj P-4508/04 od 7. jula 2005. godine, potvrđenu Presudom Kantonalnog suda broj 009-0-Gž-07-000709 od 25. januara 2008. godine, kojom je odbijen apelantov zahtjev da se utvrdi da je stekao pravo vlasništva na predmetnom stanu na osnovu Ugovora broj 3513-4660-4 od 19. marta 1992. godine. Odbijen je i dio apelantovog tužbenog zahtjeva kojim je tražio da se poništi rješenje Općinskog suda - Zemljišnoknjižnog ureda na osnovu kojega je izvršen upis prava vlasništva na predmetnom stanu u korist L. M. i M. M. Istom presudom odbijen je i protivtužbeni zahtjev tuženog koji je tražio da se utvrdi da je ništav Ugovor o kupoprodaji-otkupu predmetnog stana broj 3513-4660-4 od 19. marta 1992. godine koji je apelant zaključio sa SSNO. Konačno, istom presudom usvojen je protivtužbeni zahtjev tuženog i utvrđeno da je prenovom raskinut ugovor o


kupoprodaji-otkupu nekretnina predmetnog stana, u momentu zaključenja ugovora o kupoprodaji-otkupu nekretnine stana u Podgorici, Ulica Stara Varoš broj 82-2, koji je 22. septembra 1998. godine apelant zaključio sa SSNO - VP 4212 Podgorica.

7. Općinski sud je u obrazloženju presude ukazao, između ostalog, na to da je izvršio uvid u Ugovor o kupoprodaji stana u Podgorici broj OTS 84-2 od 22. septembra 1998. godine i аneks tog ugovora, te izjavu koju je apelant dao pred Domom za ljudska prava u predmetu broj CH/99/2817, na osnovu čega je utvrđeno da se apelant odrekao stanarskog prava na stan u Sarajevu, zaključio kupoprodajni ugovor sa državom SRJ - SMO VP 4212 i kupio stan u Podgorici. Općinski sud je na osnovu navedenog zaključio da je apelant iz novoutemeljenog stambenog fonda oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo na osnovu kojega je otkupio stan. Općinski sud je ukazao na odredbu člana 2. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo (u daljnjem tekstu: Zakon o prodaji stanova) kojim je izmijenjen član 39.e i koji glasi: „Nosioci prava iz kupoprodajnog ugovora koji su zaključili pravno obavezujući ugovor iz člana 39. stav 1. Zakona, a koji su napustili stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon toga iz istog stambenog fonda ili novoosnovanih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, stjecanjem novog stana raskinut je ugovor o otkupu stana i nemaju pravo upisa vlasništva na tom stanu.“

8. Općinski sud je, u skladu s navedenim, usvojio stav da se tuženi osnovano pozvao na postojanje prenova iz člana 368. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), jer je momentom kupovine stana u Podgorici iz istog stambenog fonda prestalo apelantovo pravo iz ugovora zaključenog na stanu u Sarajevu, pa je taj ugovor raskinut po sili zakona. Apelantova saglasnost za prenov sadržana je u izjavi kojom se odriče stanarskog prava na stanu u Sarajevu radi stjecanja prava na kupovinu stana u Podgorici.

9. Kantonalni sud je u Presudi broj 009-0-Gž-07-000709 od 25. januara 2008. godine, kojom je potvrdio presudu Općinskog suda, ukazao da je, suprotno neosnovanim apelantovim tvrdnjama, prvostepeni sud prilikom donošenja osporene presude u skladu sa članom 8. ZPP ocijenio sve dokaze koji su bili od odlučnog značaja za donošenje pravilne i odluke zasnovane na zakonu, pa je na osnovu takve potpune i pravilne ocjene dokaza pravilno utvrdio činjenično stanje i na njega primijenio odgovarajuće materijalnopravne odredbe zbog čega njegovim žalbenim navodima nije moglo biti udovoljeno.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

10. Apelant je podnio apelaciju zbog nemogućnosti da vrati u posjed stan koji je koristio prije rata u Bosni i Hercegovini i da u zemljišnim knjigama bude upisan kao njegov vlasnik. S tim u vezi, istakao je da mu je, zbog nemogućnosti povrata u posjed stana i nemogućnosti uknjižbe vlasništva na predmetnom stanu na njegovo ime u zemljišnim knjigama, povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije, pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije, pravo na zabranu diskriminacije iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije. Apelant, također, smatra da su povrijeđena njegova

prava iz aneksa 6. i 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Osim toga, apelant je naveo da mu je stan bio dodijeljen na korištenje kao „vojni stan“ iz stambenog fonda bivše JNA i da je početkom 1992. godine, prije izbijanja ratnih djejstava u BiH, zaključio kupoprodajni ugovor za otkup tog stana.

b) Odgovor na apelaciju

11. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju ukazao da apelantovi navodi iz apelacije nisu osnovani zbog istih razloga koje je detaljno naveo u osporenoj presudi. Ukazano je i da osporenom presudom nisu povrijeđena apelantova prava garantirana Ustavom Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijom, pa je predloženo da se apelacija kao neosnovana odbije.

12. Općinski sud je u odgovoru na apelaciju naveo da prvostepenom presudom nisu povrijeđena apelantova prava garantirana Ustavom Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijom. Ukazano je i da je Općinski sud cjelokupan postupak vodio u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku i Evropske konvencije, te predloženo da se apelacija odbije kao neosnovana.

13. Suština iscrpnog i detaljnog odgovora Federalnog pravobranilaštva jeste da je apelant, umjesto stana u Sarajevu čiji je otkup započeo po ugovoru od 19. marta 1992. godine, dobio i otkupio drugi adekvatan stan iz istog ili novoformiranog stambenog fonda oružanih snaga druge države van Bosne i Hercegovine, pa proizlazi da apelant nema nikakvo imovinsko pravo na stanu u Sarajevu. Na osnovu navedenog proizlazi da osporenim presudama nisu povrijeđena apelantova prava garantirana Ustavom Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijom.

14. U odgovoru na apelaciju L. M., u svojstvu suprotne strane u postupku, naveo je da su redovni sudovi u konkretnom predmetu donijeli pravilne i odluke zasnovane na zakonu kojima nije povrijeđeno bilo koje apelantovo pravo, pa je predložio da Ustavni sud apelaciju odbije kao neosnovanu.



Član 3. st. 1. i 2. Nosilac stanarskog prava na stanu koji je proglašen

napuštenim ili član njegovog porodičnog domaćinstva kao što je utvrđeno članom 6. Zakona o stambenim odnosima, ima pravo na povratak u skladu sa Aneksom 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Stav 1. ovog člana primjenjuje se samo na nosioce stanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domove prema članu 1. Aneksa 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Osobe koje su napustile svoje stanove između 30. aprila 1991. godine i 4. aprila 1998. godine smatraju se izbjeglicama i raseljenim licima prema Aneksu 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Član 3.a Izuzetno od odredbe člana 3. st. 1. i 2. Zakona stanovi iz

stambenog fonda bivšeg Federalnog ministarstva odbrane koji su proglašeni napuštenim na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, a kojima raspolaže Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, čiji je nosilac stanarskog prava poslije 19. maja 1992. godine ostao u službi vojnog ili civilnog lica u bilo kojim oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, ne smatra se izbjeglicom, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzev ako mu je odobren


boravak u statusu izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu u nekoj od zemalja van bivše SFRJ prije 14. decembra 1995. godine.

Izbjeglicom se ne smatra, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine ni nosilac stanarskog prava na stanove iz stava 1. ovog člana koji je iz istog stambenog fonda bivše JNA ili novoformiranih fondova oružanih snaga država nastalih na prostorima bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

16. U Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo („Službene novine FBiH“ br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 72/08, 23/09 i 5/10) relevantne odredbe glase:

Član 39.e Nosiocu prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključio

pravno obavezujući ugovor iz člana 39. stav 1. Zakona, a koji je napustio stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon toga iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, sticanjem novog stana raskinut je ugovor o otkupu stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, te nema pravo na upis prava vlasništva nad tim stanom.

VI. Dopustivost

17. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

18. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

19. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom su odluke Kantonalnog i Općinskog suda u Sarajevu donesene u postupku koji je apelant vodio radi vraćanja u posjed stana koji je koristio prije rata i na kojem je bio nosilac stanarskog prava. Apelacija je podnesena u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

20. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

21. Apelant pobija presude redovnih sudova, tvrdeći da su tim presudama povrijeđena njegova prava iz člana II/3.e), f) i k) i II/4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno čl. 6, 8, 13. i 14. Evropske konvencije i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Navodi apelacije se, u suštini, odnose na apelantovu nemogućnost da se vrati u posjed stana koji je bio predmet kupoprodajnog ugovora i nemogućnost da se na tim stanovima uknjiži kao vlasnik.

22. U odnosu na navode iz apelacije, Ustavni sud ukazuje da je u brojnim odlukama u dosadašnjoj vlastitoj praksi odlučivao o pravu povrata u prijeratne stanove u kojima je, u svjetlu odredbe iz člana II/5. Ustava Bosne i Hercegovine, izražen stav da izbjeglice i raseljena lica imaju pravo da se

slobodno vrate u svoje domove. U velikom broju odluka Ustavni sud je zaključio da je povrat imovine primarni cilj Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i Ustava Bosne i Hercegovine, te da uspostavljanje nekadašnjih prava na kuće i stanove treba predstavljati osnovni cilj (vidi, npr., Odluka Ustavnog suda broj U 14/00 od 4. maja 2001. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 33/01). Ustavni sud podsjeća da se, s obzirom na novonastalu pravnu situaciju i izmjene u zakonodavstvu iz stambene oblasti, bavio pitanjima povrata vojnih stanova u nekoliko svojih odluka od kojih su posljednje Odluka broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 37/12, dostupna na web-stranici Ustavnog suda: www.ustavnisud.ba) i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1205/08 od 25. maja 2012. godine. U navedenim odlukama Ustavni sud se bavio sličnim pitanjima koja pokreće i ova apelacija: u Odluci o dopustivosti i meritumu broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine putem ocjene ustavnosti relevantnih odredaba domaćeg prava koje reguliraju pravo na povrat vojnog stana u posjed u slučaju kada apelant ima pravno obavezujući ugovor o otkupu stana, kada nije učestvovao u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, pravo na uknjižbu vlasništva na takvom stanu i pravo javnih vlasti da, umjesto naturalne restitucije, isplate naknadu, te da li je propisana naknada u skladu sa poštivanjem prava na imovinu, u svjetlu presude Evropskog suda Đokić protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 27. maja 2010. godine, aplikacija broj 6518/04, objavljena na www.mhrr.gov.ba). U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 1205/08 od 25. maja 2012. godine Ustavni sud se bavio pitanjem povrede ustavnih prava apelanata u slučaju kada su apelanti imali pravno obavezujući ugovor o otkupu prijeratnih tzv. vojnih stanova, a uskraćena im je mogućnost da se vrate u posjed stanova koji su bili predmet kupoprodajnih ugovora i da se na njima uknjiže kao vlasnici iako nisu učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, a u postupcima pred redovnim sudovima je utvrđeno da u međuvremenu od napuštanja spornih stanova nisu iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Također, Ustavni sud ukazuje i na presudu Evropskog suda Mago i dr. protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 3. maja 2012. godine, objavljena na www.mhrr.gov.ba) u kojoj se Evropski sud bavio zahtjevima aplikanata da vrate u posjed svoje prijeratne tzv. vojne stanove na kojima su imali stanarska prava, ali nisu imali zaključen pravno obavezujući ugovor, za koje je utvrđivao da li su učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, te da li jesu ili nisu u međuvremenu, od napuštanja predmetnih stanova, iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

Pravo na imovinu

Član II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:


[…] k) Pravo na imovinu. Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju glasi: Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na mirno i

neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje


imovine osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim principima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječu na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi kontrolirala korištenje imovine u skladu sa općim interesima, ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

23. Prilikom razmatranja pitanja da li su povrijeđeni član II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud, prije svega, mora utvrditi da li je apelant imao „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije.

24. Odgovarajući na pitanje da li je apelant imao „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije, Ustavni sud, osim vlastite prakse, podsjeća na već citiranu presudu Evropskog suda Mago i drugi protiv Bosne i Hercegovine u kojoj je Evropski sud u tački 78. istakao: Predmeti Gaćeša i Trifunović protiv Republike Hrvatske,... slično ovom predmetu se bave pitanjem povrata stanova nakon masovnih migracija koje su uslijedile zbog grubog raspada SFRJ. U tim predmetima Evropski sud je zaključio da aplikanti nisu imali „posjed“ u smislu člana 1. Protokola broj 1, jer nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj nisu nakon 1. januara 1996. godine više bili u mogućnosti da otkupe svoje stanove. Međutim, ovaj predmet se mora razlučiti od toga. U skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i domaćim zakonima koji su doneseni pod pritiskom međunarodne zajednice, svi nosioci stanarskog prava u Bosni i Hercegovini, prema pravilu, imaju pravo na povrat svojih predratnih stanova, te na njihov otkup po veoma povoljnim uvjetima. U Hrvatskoj ovo nije slučaj. Dalje, za razliku od hrvatskih organa vlasti, bosanskohercegovački organi vlasti su konzistentno smatrali da stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu člana 1. Protokola broj 1. Pošto je ovaj stav domaćih organa vlasti naizgled u skladu sa međunarodnim standardima, Evropski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi od njega odstupio. I, na kraju, situacija u ovom predmetu se ne razlikuje mnogo od situacije u predmetu Đokić, uzimajući u obzir da oni koji su otkupili vojne stanove koji se nalaze na teritoriji današnje Federacije Bosne i Hercegovine nisu mogli upisati svoje vlasništvo, te su ostali, usko gledajući, nosioci stanarskog prava (vidi, Đokić, citiran u gornjem tekstu, stav 12). Evropski sud, stoga, odbacuje prigovor tužene Vlade.

25. U konkretnom slučaju Ustavni sud zapaža da je osporenim odlukama odbijen apelantov zahtjev za povrat u stan na kojemu je prije rata imao stanarsko pravo i za upis vlasništva na tom stanu u zemljišne knjige za koji je u postupku okončanom pred redovnim sudovima utvrđeno da ima pravno obavezujući ugovor o otkupu u smislu člana 39. Zakona o prodaji stanova. Budući da prema praksi Ustavnog i Evropskog suda stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu člana 1. Protokola broj 1, te imajući u vidu već navedeni stav Evropskog suda, prema kojem se situacija u predmetima u kojima nije zaključen pravno obavezujući ugovor u smislu člana 39. Zakona o prodaji stanova ne razlikuje mnogo od situacije u predmetima u kojima takvi ugovori jesu zaključeni za stanove koji se nalaze na teritoriji današnje Federacije Bosne i Hercegovine, ali na kojima aplikanti nisu mogli upisati vlasništvo na tim stanovima, pa su ostali, usko gledajući, nosioci stanarskog prava, Ustavni sud smatra da predmetni stanovi na kojima su apelanti ili njihovi bračni drugovi imali stanarska prava predstavljaju imovinu apelanata koja uživa zaštitu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

26. U vezi s pitanjem da li je u konkretnom slučaju došlo do miješanja u apelantovo pravo na imovinu, Ustavni sud

ukazuje na svoju i praksu Evropskog suda prema kojima član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju obuhvata tri različita pravila. Prvo pravilo, navedeno u prvom stavu, opće je prirode i iskazuje princip mirnog uživanja imovine. Drugo pravilo, sadržano u drugoj rečenici istog stava, obuhvata lišavanje imovine i čini ga podložnim određenim uvjetima. Treće pravilo, iz stava dva navedenog člana, priznaje da države članice imaju pravo, između ostalog, nadzirati korištenje imovine u skladu sa javnim interesom. Ova tri pravila nisu „različita“ u smislu da su nepovezana, drugo i treće pravilo se odnose na pojedine slučajeve ometanja prava na mirno uživanje imovine, te ih, stoga, treba tumačiti u svjetlu općeg principa iskazanog u prvom pravilu. Ustavni sud, također, podsjeća da je u nizu svojih odluka (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2531/05 od 12. aprila 2006. godine, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1512/06 od 3. aprila 2008. godine) zaključio da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. U predmetu Mago i dr. protiv BiH Evropski sud je razmatrao aplikacije dviju grupa aplikanata. U svim slučajevima iz navedene odluke Evropski sud je utvrdio da otkazivanje stanarskih prava aplikantima, odnosno onemogućavanje da se oni vrate u svoje predratne stanove predstavlja lišavanje imovine u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Evropski sud je, također, u već navedenoj odluci Đokić protiv BiH, ispitujući da li je došlo do miješanja u aplikantovu imovinu, istakao, između ostalog, da složenost pravne situacije u predmetnom slučaju sprečava njegovu klasifikaciju u određenu kategoriju: s jedne strane, osporavani ugovor o kupoprodaji smatra se pravno valjanim, a, s druge strane, aplikantu je onemogućeno da vrati stan u posjed i da se uknjiži kao vlasnik stana. Dok ovakva situacija podsjeća na de facto ekproprijaciju, Evropski sud ne smatra da je potrebno da presudi da li se druga rečenica iz prvog stava člana 1. primjenjuje u ovom slučaju. Kao što je već navedeno, situacija propisana u drugoj rečenici prvog stava člana 1. jeste samo jedan slučaj ometanja prava na neometano uživanje imovine kako je garantirano općim pravilom navedenim u prvoj rečenici. Evropski sud, stoga, smatra da spornu situaciju treba ispitati u svjetlu općeg pravila. Zato, ni Ustavni sud ne nalazi razlog da odstupi od svoje dosadašnje i prakse Evropskog suda, pa zaključuje da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed i zahtjeva za upis vlasništva na njemu u zemljišne knjige predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

27. Imajući u vidu navedeno, Ustavnom sudu ostaje da odgovori na pitanja: (a) Da li je miješanje bilo u skladu sa zakonom i u javnom interesu i (b) Da li je miješanje proporcionalno cilju, odnosno da li uspostavlja pravičnu ravnotežu između prava apelanata i općeg javnog interesa?

28. Odgovarajući na pitanje da li je miješanje u pravo na imovinu apelanata bilo u skladu sa zakonom i u javnom interesu, Ustavni sud podsjeća da je u najnovijoj odluci o tzv. vojnim stanovima Mago i drugi protiv BiH, ispitujući princip zakonitosti miješanja javnih vlasti u imovinu aplikanata, Evropski sud u tač. 96-97. odluke zaključio da su stanarska prava aplikanata u ovom predmetu otkazana u skladu sa članom 3.a Zakona o prestanku primjene iz 1998. godine. Tu odredbu Ustavni sud je proglasio ustavnom (vidi tačku 54. u gornjem tekstu). Stoga je jasno da je ometanje bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1, zaključio je Evropski sud. Ustavni sud nema razloga da ne slijedi svoju i praksu Evropskog suda, pa je i zaključak Ustavnog suda da je ometanje u mirnom uživanju imovine apelanata bilo propisano


zakonom u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

29. Ispitujući cilj ometanja Ustavni sud zapaža da je Evropski sud, ispitujući cilj ometanja u odluci Đokić protiv BiH, istakao da ometanje u uživanju prava iz Konvencije mora, kao što se može zaključiti iz člana 18. Konvencije, slijediti legitiman cilj. Princip „pravične ravnoteže“ koji je sadržan u članu 1. Protokola broj 1 pretpostavlja postojanje općeg interesa zajednice. Štaviše, treba ponoviti da različita pravila sadržana u članu 1. nisu zasebna u smislu da su međusobno nepovezana (vidi tačku 55. gore). Dakle, postojanje „javnog interesa“, koji se traži u drugoj rečenici, ili „općeg interesa“, koji se spominje u drugom stavu, jesu, ustvari, nužne posljedice principa postavljenog u prvoj rečenici, tako da ometanje prava na mirno uživanje imovine u smislu prve rečenice člana 1. Protokola broj 1 mora, također, slijediti cilj koji je u javnom interesu. Evropski sud se slaže sa aplikantom da lišavanje imovine koje je izvršeno samo zbog toga da se pruži privatna korist pojedincu ne može biti „od javnog interesa“. S obzirom na navedeno, prinudni prenos imovine sa jednog pojedinca na drugog može, što zavisi od okolnosti, predstavljati zakonito sredstvo za promoviranje javnog interesa (vidi, James i ostali, gore navedeno, § 40). U tom smislu oduzimanje imovine koje je izvršeno pri provođenju zakonskih socijalnih, ekonomskih i drugih politika može biti „u javnom interesu“ čak i ako zajednica u cjelini nema neposredne koristi, niti uživa oduzetu imovinu (ibid., § 45). U predmetnom slučaju Sud je spreman da prihvati da su sporne mjere bile usmjerene ka unapređenju socijalne pravde, kao što je tvrdila tužena strana, i da, stoga, slijede opravdani cilj. Ustavni sud podsjeća da je Evropski sud i u tački 100. svoje odluke Mago i drugi protiv BiH istakao: „Iako je Evropski sud svjestan toga da su tokom i odmah nakon rata mnogi napušteni stanovi navodno dodijeljeni najvišim vojnim i civilnim zvaničnicima čije su stambene potrebe već bile zadovoljene (vidi, Đokić, citiran u gornjem tekstu, tač. 10. i 61), izgleda da su ti nedostaci kasnije ispravljeni. U tom smislu Evropski sud prihvata da je ometanje posjeda aplikanata provedeno s ciljem jačanja socijalne pravde, kao što to tvrdi tužena Vlada.“ Stoga, u odnosu na cilj ometanja u mirnom uživanju imovine apelanata, Ustavni sud nastavlja slijediti svoju i praksu Evropskog suda i zaključuje da je izvršeno ometanje imalo legitiman cilj.

30. Odgovarajući na pitanje da li je postignuta pravična ravnoteža, Ustavni sud zapaža da je Evropski sud u presudi Đokić protiv BiH (tač. 59-63. presude) usvojio stav da u predmetnom slučaju nije postignuta pravična ravnoteža, smatrajući relevantnim odgovor na četiri pitanja. Evropski sud je istakao da nije sigurno da li se može smatrati da je aplikant „napustio“ Sarajevo u smislu odredbe relevantnog prava prema kojoj bi se mogao smatrati izbjeglicom. U svakom slučaju, Evropski sud nije smatrao da je potrebno da odgovori na ovo pitanje, jer se razlozi koje je Evropski sud smatrao relevantnim da se ustanovi kršenje člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju ogledaju u sljedećem: 1) Postoji dosta dokaza o direktnom ili indirektnom učešću snaga Vojske Jugoslavije u vojnim operacijama u BiH, i to objašnjava jako lokalno protivljenje povratku prijeratnim domovima lica koja su služila u snagama VJ, ali ga ne opravdava. Evropski sud je zapazio da nema indikacija da je aplikant, kao pripadnik snaga VJ, učestvovao u vojnim operacijama u BiH, niti u bilo kakvim ratnim zločinima, nego da je tretiran drugačije samo zato što je služio u snagama VJ, a poznato je da je priroda nedavnog rata u BiH bila takva da je služenje u određenim oružanim snagama u velikoj mjeri ukazivalo na etničku pripadnost. U skladu s tim, rezultat spornih mjera, iako naizgled nepristrasnih, bilo je različito postupanje sa ljudima na osnovu njihovog etničkog

porijekla, a prema praksi Evropskog suda, kao stvar principa, nikakva razlika u postupanju isključivo ili presudno na osnovu etničkog porijekla ne može se objektivno opravdati u savremenom demokratskom društvu. 2) Evropski sud je smatrao neprihvatljivim obrazloženje tužene Vlade da su sporne mjere opravdane uslijed oskudnog stambenog fonda i hitne potrebe da se smjeste nezbrinuti pripadnici ARBiH i njihove porodice nakon okončanja rata koji je trajao od 1992. do 1995. godine, jer je, prema mišljenju Evropskog suda, tužena Vlada propustila pružiti dokaze da je oslobođeni stambeni prostor stvarno korišten za smještaj lica koja zaslužuju zaštitu. Ustavni sud zapaža da je Evropski sud ovaj svoj stav u presudi Mago i drugi protiv BiH revidirao, tako da je smatrao da je tužena Vlada sporne mjere opravdala (tačka 100. presude Mago i drugi protiv BiH). 3) U odnosu na aplikantovu mogućnost da stekne pravo na zakup stana u Srbiji, Evropski sud je utvrdio da njemu stan nije dodijeljen. Štaviše, aplikant Đokić je mogao steći samo pravo na zakup na određeno vrijeme koje Vrhovni sud Federacije BiH ne izjednačava sa stanarskim pravom u smislu relevantnog zakonodavstva o povratu stanova.

31. Iz navedenog, odnosno sadržaja cjelovite presude Đokić Ustavni sud zaključuje da je Evropski sud u toj presudi utvrdio kršenje prava na imovinu i naredio tuženoj BiH da mu isplati dosuđenu naknadu umjesto povrata stana, jer je utvrdio da aplikant Đokić kao pripadnik Vojske Jugoslavije nije učestvovao u zločinima u BiH, te da aplikant Đokić nije stekao stanarsko pravo u Srbiji, odnosno pravo ekvivalentno stanarskom pravu, već je mogao steći samo pravo zakupa na određeno vrijeme za što je i Vrhovni sud FBiH usvojio stav da se ne može izjednačiti sa stanarskim pravom.

32. Navedeno proizlazi i iz jedne od posljednjih relevantnih odluka Evropskog suda u vezi sa tzv. vojnim stanovima Mago i drugi protiv BiH u kojoj je Evropski sud usvojio stav da nije došlo do kršenja člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju u pogledu aplikanata Ivana Antonova i Milutina Radojevića. U tački 104. iste odluke Evropski sud je istakao „da su njima dodijeljena prava zakupa neograničenog trajanja na stanove u Srbiji, odnosno Crnoj Gori. Da bi se kvalificirali za stjecanje tih prava u Srbiji i Crnoj Gori, oni su se morali odreći ekvivalentnih prava na svoje predratne stanove u Sarajevu (vidi tačku 59. u gornjem tekstu). Istina je da države moraju ponuditi naknadu ukoliko oduzimaju imovinu. Dalje, činjenica da je lice steklo imovinsko pravo u jednoj državi obično nije dovoljna sama po sebi da opravda oduzimanje te imovine u drugoj državi. Imajući u vidu navedeno, u izuzetnim okolnostima u kojim se raspala SFRJ i u kojim su se vodili ratovi u tom regionu, Evropski sud smatra da tužena država nije bila obavezna prema članu 1. Protokola broj 1 isplatiti naknadu aplikantima za otkaz njihovih stanarskih prava, uzimajući u obzir da su oni u međuvremenu stekli ekvivalentna prava u drugim bivšim republikama SFRJ (vidi, Jahn i drugi, citirana u gornjem tekstu, tačka 117). Stoga nije došlo do kršenja člana 1. Protokola broj 1 u pogledu Ivana Antonova i Milutina Radojevića“. U tački 105. citirane odluke Evropski sud je naveo: „Na kraju, Milutin Banović je dobio hipotekarni kredit da bi otkupio stan u Srbiji. Vlada Srbije je tvrdila da je njegov položaj bio potpuno drugačiji od položaja onih koji su dobili pravo na zakup vojnih stanova u Srbiji. Međutim, Evropski sud se s tim ne slaže. Prvo, aplikantov kredit su sufinansirali vojni organi vlasti. Drugo, poput onih koji su dobili pravo na zakup vojnog stana u Srbiji, i ovaj aplikant se morao odreći stanarskog prava na svoj stan u Sarajevu. Stoga, nije došlo do kršenja člana 1. Protokola broj 1 u pogledu Milutina Banovića“, zaključio je Evropski sud.


33. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da su u apelantovom slučaju redovni sudovi, između ostalog, utvrdili da je apelant nakon napuštanja prijeratnog stana stekao novo stanarsko pravo, odnosno pravo koje odgovara tom pravu u državama nastalim iz bivše SFRJ, iz čega proizlazi da je, da bi se kvalificirao za stjecanje tih prava u Srbiji i Crnoj Gori, morao da se odrekne ekvivalentnih prava na svoje predratne stanove u Bosni i Hercegovini, kao i činjenicu da države uglavnom moraju ponuditi naknadu ukoliko oduzimaju imovinu i da sama činjenica da je lice steklo imovinsko pravo u jednoj državi uglavnom nije dovoljna da opravda oduzimanje te imovine u drugoj državi, ali i izuzetne okolnosti u kojima se raspala bivša SFRJ i u kojim su se vodili ratovi u regionu, Ustavni sud smatra da je preduzetim mjerama javnih vlasti postignuta pravična ravnoteža između javnog interesa i tereta koji apelant snosi. Ustavni sud zaključuje da javna vlast nije obavezna prema članu 1. Protokola broj 1 apelantu vratiti njegov predratni stan, niti mu dozvoliti uknjižbu prava vlasništva po osnovu pravno obavezujućih ugovora zaključenih prije rata, niti mu osigurati prava u skladu sa standardima Odluke Ustavnog suda broj U 15/11.

34. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud, slijedeći praksu Evropskog suda u presudama Đokić protiv BiH i Mago i dr. protiv BiH, zaključuje da u konkretnom slučaju nije povrijeđeno apelantovo pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Ostali navodi

35. Imajući u vidu prethodni zaključak u vezi sa pravom na imovinu i stav Evropskog suda u presudama Đokić protiv Bosne i Hercegovine i Mago i dr. protiv BiH, te da su činjenice u ovoj odluci i presudi Evropskog suda slične, odnosno identične, kao i da je Evropski sud u presudi Đokić aplikaciju odbacio kao prima facie neosnovanu u odnosu na navodno kršenje prava na pravično suđenje, Ustavni sud zaključuje da nije neophodno posebno razmatrati ostale navode iz apelacije.

VIII. Zaključak

36. Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nije povrijeđeno apelantovo pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju s obzirom na to da je miješanje bilo predviđeno zakonom i služilo legitimnom cilju, te da je apelant u međuvremenu, od napuštanja predratnog stana, stekao ekvivalentna prava u državama nastalim na prostorima bivše SFRJ i da odlukama redovnih sudova na apelanta nije stavljen preveliki teret.






predmetu broj AP 1207/08, rješavajući apelaciju Vojislava Vukašinovića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, dopredsjednik Miodrag Simović, dopredsjednik

Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 23. studenog 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija Vojislava

Vukašinovića podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 009-0-Gž-000709 od 25. siječnja 2008. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu broj P-4508/04 od 7. srpnja 2005. godine.



1. Vojislav Vukašinović iz Sarajeva (u daljnjem tekstu: apelant) podnio je 21. travnja 2008. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 009-0-Gž-000709 od 25. siječnja 2008. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj P-4508/04 od 7. srpnja 2005. godine, odnosno zbog nemogućnosti da vrati u posjed stan koji je koristio prije rata u Bosni i Hercegovini i da u zemljišnim knjigama bude upisan kao njegov vlasnik.


2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog i Općinskog suda u Sarajevu, Federalnog pravobraniteljstva u Sarajevu i L. M. (suprotna strana u postupku) zatraženo je 20. svibnja 2008. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Kantonalni sud je dostavio odgovor 6. lipnja 2008. godine, Općinski sud 19. lipnja 2008. godine, Federalno pravobraniteljstvo 6. lipnja 2008. godine, a L. M. 9. lipnja 2008. godine.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 19. lipnja 2008. godine.


5. Apelant Vojislav Vukašinović je 25. kolovoza 2003. godine pred Općinskim sudom pokrenuo parnični postupak protiv Ministarstva obrane Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: tuženi) i opredijeljenim tužbenim zahtjevom od 9. lipnja 2005. godine predložio da sud, nakon provedenog postupka, donese presudu kojom će utvrditi da je apelant stekao pravo vlasništva na stanu u Ulici branilaca Sarajeva broj 19 za koji je 19. ožujka 1992. godine sa SSNO, kao pravnim prednikom tuženog, zaključio kupoprodajni Ugovor broj 3513-4660-4, te narediti da tuženi trpi da se apelant na predmetnom stanu uknjiži sa pravom vlasništva 1/1 i uvede u posjed tog stana. Također je tražio da se poništi rješenje Općinskog suda - Zemljišnoknjižnog ureda na temelju kojega je izvršen upis prava vlasništva na predmetnom stanu u korist L. M. i M. M., te da se obvežu L. M. i M. M. i tuženi da apelantu predaju u posjed predmetni stan u roku od 30 dana od donošenja presude.

6. Općinski sud je donio Presudu broj P-4508/04 od 7. srpnja 2005. godine, potvrđenu Presudom Kantonalnog suda broj 009-0-Gž-07-000709 od 25. siječnja 2008. godine, kojom je odbijen apelantov zahtjev da se utvrdi da je stekao pravo vlasništva na predmetnom stanu na temelju Ugovora broj 3513-


4660-4 od 19. ožujka 1992. godine. Odbijen je i dio apelantovog tužbenog zahtjeva kojim je tražio da se poništi rješenje Općinskog suda - Zemljišnoknjižnog ureda na temelju kojega je izvršen upis prava vlasništva na predmetnom stanu u korist L. M. i M. M. Istom presudom odbijen je i protutužbeni zahtjev tuženog koji je tražio da se utvrdi da je ništav Ugovor o kupoprodaji-otkupu predmetnog stana broj 3513-4660-4 od 19. ožujka 1992. godine koji je apelant zaključio sa SSNO. Konačno, istom presudom usvojen je protutužbeni zahtjev tuženog i utvrđeno da je prenovom raskinut ugovor o kupoprodaji-otkupu nekretnina predmetnog stana, u momentu zaključenja ugovora o kupoprodaji-otkupu nekretnine stana u Podgorici, Ulica Stara Varoš broj 82-2, koji je 22. rujna 1998. godine apelant zaključio sa SSNO - VP 4212 Podgorica.

7. Općinski sud je u obrazloženju presude ukazao, između ostalog, na to da je izvršio uvid u Ugovor o kupoprodaji stana u Podgorici broj OTS 84-2 od 22. rujna 1998. godine i аneks tog ugovora, te izjavu koju je apelant dao pred Domom za ljudska prava u predmetu broj CH/99/2817, na temelju čega je utvrđeno da se apelant odrekao stanarskog prava na stan u Sarajevu, zaključio kupoprodajni ugovor sa državom SRJ - SMO VP 4212 i kupio stan u Podgorici. Općinski sud je na temelju navedenog zaključio da je apelant iz novoutemeljenog stambenog fonda oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo na temelju kojega je otkupio stan. Općinski sud je ukazao na odredbu članka 2. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo (u daljnjem tekstu: Zakon o prodaji stanova) kojim je izmijenjen članak 39.e i koji glasi: „Nositelji prava iz kupoprodajnog ugovora koji su zaključili pravno obvezujući ugovor iz članka 39. stavak 1. Zakona, a koji su napustili stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon toga iz istog stambenog fonda ili novoutemeljenih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, stjecanjem novog stana raskinut je ugovor o otkupu stana i nemaju pravo upisa vlasništva na tom stanu.“

8. Općinski sud je, sukladno navedenom, usvojio stajalište da se tuženi utemeljeno pozvao na postojanje prenova iz članka 368. stavak 1. Zakona o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), jer je momentom kupovine stana u Podgorici iz istog stambenog fonda prestalo apelantovo pravo iz ugovora zaključenog na stanu u Sarajevu, pa je taj ugovor raskinut po sili zakona. Apelantova suglasnost za prenov sadržana je u izjavi kojom se odriče stanarskog prava na stanu u Sarajevu radi stjecanja prava na kupovinu stana u Podgorici.

9. Kantonalni sud je u Presudi broj 009-0-Gž-07-000709 od 25. siječnja 2008. godine, kojom je potvrdio presudu Općinskog suda, ukazao da je, protivno neutemeljenim apelantovim tvrdnjama, prvostupanjski sud prigodom donošenja osporene presude sukladno članku 8. ZPP ocijenio sve dokaze koji su bili od odlučnog značaja za donošenje pravilne i odluke utemeljene na zakonu, pa je na temelju takve potpune i pravilne ocjene dokaza pravilno utvrdio činjenično stanje i na njega primijenio odgovarajuće materijalnopravne odredbe zbog čega njegovim prizivnim navodima nije moglo biti udovoljeno.


10. Apelant je podnio apelaciju zbog nemogućnosti da vrati u posjed stan koji je koristio prije rata u Bosni i Hercegovini i da u zemljišnim knjigama bude upisan kao njegov vlasnik. S tim u svezi, istaknuo je da mu je, zbog nemogućnosti povrata u posjed stana i nemogućnosti uknjižbe vlasništva na predmetnom stanu na njegovo ime u zemljišnim

knjigama, povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije, pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, pravo na učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije, pravo na zabranu diskriminacije iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije. Apelant, također, smatra da su povrijeđena njegova prava iz aneksa 6. i 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Osim toga, apelant je naveo da mu je stan bio dodijeljen na korištenje kao „vojni stan“ iz stambenog fonda bivše JNA i da je početkom 1992. godine, prije izbijanja ratnih djejstava u BiH, zaključio kupoprodajni ugovor za otkup tog stana.


11. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju ukazao da apelantovi navodi iz apelacije nisu utemeljeni zbog istih razloga koje je detaljno naveo u osporenoj presudi. Ukazano je i da osporenom presudom nisu povrijeđena apelantova prava garantirana Ustavom Bosne i Hercegovine i Europskom konvencijom, pa je predloženo da se apelacija kao neutemeljena odbije.

12. Općinski sud je u odgovoru na apelaciju naveo da prvostupanjskom presudom nisu povrijeđena apelantova prava garantirana Ustavom Bosne i Hercegovine i Europskom konvencijom. Ukazano je i da je Općinski sud cjelokupan postupak vodio sukladno odredbama Zakona o parničnom postupku i Europske konvencije, te predloženo da se apelacija odbije kao neutemeljena.

13. Suština iscrpnog i detaljnog odgovora Federalnog pravobraniteljstva jeste da je apelant, umjesto stana u Sarajevu čiji je otkup započeo po ugovoru od 19. ožujka 1992. godine, dobio i otkupio drugi adekvatan stan iz istog ili novoformiranog stambenog fonda oružanih snaga druge države izvan Bosne i Hercegovine, pa proizlazi da apelant nema nikakvo imovinsko pravo na stanu u Sarajevu. Na temelju navedenog proizlazi da osporenim presudama nisu povrijeđena apelantova prava garantirana Ustavom Bosne i Hercegovine i Europskom konvencijom.

14. U odgovoru na apelaciju L. M., u svojstvu protivne strane u postupku, naveo je da su redoviti sudovi u konkretnom predmetu donijeli pravilne i odluke utemeljene na zakonu kojima nije povrijeđeno bilo koje apelantovo pravo, pa je predložio da Ustavni sud apelaciju odbije kao neutemeljenu.



Članak 3. st. 1. i 2. Nositelj stanarskog prava na stanu koji je proglašen

napuštenim ili član njegovog obiteljskog kućanstva kao što je utvrđeno člankom 6. Zakona o stambenim odnosima, ima pravo na povratak sukladno Aneksu 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Stavak 1. ovog članka primjenjuje se samo na nositelje stanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domove prema članku 1. Aneksa 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Osobe koje su napustile svoje stanove između 30. travnja 1991. godine i 4. travnja 1998. godine


smatraju se izbjeglicama i raseljenim osobama prema Aneksu 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Članak 3.a Iznimno od odredbe članka 3. st. 1. i 2. Zakona stanovi „iz

stambenog fonda bivšeg Federalnog ministarstva obrane“ koji su proglašeni napuštenim na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine, a kojima raspolaže „Vlada Federacije Bosne i Hercegovine“, čiji je nositelj stanarskog prava poslije 19. svibnja 1992. godine ostao u službi vojne ili civilne osobe u bilo kojim oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, ne smatra se izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzev ako mu je odobren boravak u statusu izbjeglice ili drugi oblik zaštite koji odgovara tome statusu u nekoj od zemalja izvan bivše SFRJ prije 14. prosinca 1995. godine.

Izbjeglicom se ne smatra niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine ni nositelj stanarskog prava na stanove iz stavka 1. ovog članka koji je iz istoga stambenog fonda bivše JNA ili utemeljenih fondova oružanih snaga država nastalih na prostorima bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.


Članak 39.e Nositelju prava iz kupoprodajnog ugovora koji je

zaključio pravno obvezujući ugovor iz članka 39. stavak 1. Zakona, a koji je napustio stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon toga iz istoga stambenog fonda ili novoutemeljenih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tome pravu, stjecanjem novoga stana raskinut je ugovor o otkupu stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, te nema pravo na upis prava vlasništva nad tim stanom.

VI. Dopustivost

17. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

18. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojeg je koristio.

19. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom su odluke Kantonalnog i Općinskog suda u Sarajevu donesene u postupku koji je apelant vodio radi vraćanja u posjed stana koji je koristio prije rata i na kojem je bio nositelj stanarskog prava. Apelacija je podnesena u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

20. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

21. Apelant pobija presude redovitih sudova, tvrdeći da su tim presudama povrijeđena njegova prava iz članka II/3.(e), (f) i (k) i II/4. Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno čl. 6, 8, 13. i 14. Europske konvencije i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Navodi apelacije se, u suštini, odnose na apelantovu nemogućnost da se vrati u posjed stana koji je bio predmetom kupoprodajnog ugovora i nemogućnost da se na tim stanovima uknjiži kao vlasnik.

22. U odnosu na navode iz apelacije, Ustavni sud ukazuje da je u brojnim odlukama u dosadašnjoj vlastitoj praksi odlučivao o pravu povrata u prijeratne stanove u kojima je, u svjetlu odredbe iz članka II/5. Ustava Bosne i Hercegovine, izraženo stajalište da izbjeglice i raseljene osobe imaju pravo slobodno se vratiti u svoje domove. U velikom broju odluka Ustavni sud je zaključio da je povrat imovine primarni cilj Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i Ustava Bosne i Hercegovine, te da uspostava nekadašnjih prava na kuće i stanove treba predstavljati temeljni cilj (vidi, npr., Odluka Ustavnog suda broj U 14/00 od 4. svibnja 2001. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 33/01). Ustavni sud podsjeća da se, obzirom na novonastalu pravnu situaciju i izmjene u zakonodavstvu iz stambene oblasti, bavio pitanjima povrata vojnih stanova u nekoliko svojih odluka od kojih su posljednje Odluka broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 37/12, dostupna na web-stranici Ustavnog suda: www.ustavnisud.ba) i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1205/08 od 25. svibnja 2012. godine. U navedenim odlukama Ustavni sud se bavio sličnim pitanjima koja pokreće i ova apelacija: u Odluci o dopustivosti i meritumu broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine putem ocjene ustavnosti relevantnih odredaba domaćeg prava koje reguliraju pravo na povrat vojnog stana u posjed u slučaju kada apelant ima pravno obvezujući ugovor o otkupu stana, kada nije sudjelovao u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine, pravo na uknjižbu vlasništva na takvom stanu i pravo javnih vlasti da, umjesto naturalne restitucije, isplate naknadu, te je li propisana naknada sukladno poštivanju prava na imovinu, u svjetlu presude Europskog suda Đokić protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 27. svibnja 2010. godine, aplikacija broj 6518/04, objavljena na www.mhrr.gov.ba). U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 1205/08 od 25. svibnja 2012. godine Ustavni sud se bavio pitanjem povrede ustavnih prava apelanata u slučaju kada su apelanti imali pravno obvezujući ugovor o otkupu prijeratnih tzv. vojnih stanova, a uskraćena im je mogućnost vratiti se u posjed stanova koji su bili predmetom kupoprodajnih ugovora i uknjižiti se na njima kao vlasnici iako nisu sudjelovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine, a u postupcima pred redovitim sudovima je utvrđeno da u međuvremenu od napuštanja spornih stanova nisu iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Također, Ustavni sud ukazuje i na presudu Europskog suda Mago i dr. protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 3. svibnja 2012. godine, objavljena na www.mhrr.gov.ba) u kojoj se Europski sud bavio zahtjevima aplikanata da vrate u posjed svoje prijeratne tzv. vojne stanove na kojima su imali stanarska prava, ali nisu imali zaključen pravno obvezujući ugovor, za koje je utvrđivao jesu li sudjelovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine, te jesu li ili nisu u međuvremenu, od napuštanja predmetnih stanova, iz


istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

Pravo na imovinu

Članak II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, što uključuje:

[…] k) Pravo na imovinu.

Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju glasi: Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometano


Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječu na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općim interesima, ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

23. Prigodom razmatranja pitanja jesu li povrijeđeni članak II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, Ustavni sud, prije svega, mora utvrditi je li apelant imao „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije.

24. Odgovarajući na pitanje je li apelant imao „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije, Ustavni sud, osim vlastite prakse, podsjeća na već citiranu presudu Europskog suda Mago i drugi protiv Bosne i Hercegovine u kojoj je Europski sud u točki 78. istaknuo: Predmeti Gaćeša i Trifunović protiv Republike Hrvatske,... slično ovom predmetu se bave pitanjem povrata stanova nakon masovnih migracija koje su uslijedile zbog grubog raspada SFRJ. U tim predmetima Europski sud je zaključio da aplikanti nisu imali „posjed“ u smislu članka 1. Protokola broj 1, jer nositelji stanarskog prava u Hrvatskoj nisu nakon 1. siječnja 1996. godine više bili u mogućnosti otkupiti svoje stanove. Međutim, ovaj predmet se mora razlučiti od toga. Sukladno Daytonskom mirovnom sporazumu i domaćim zakonima koji su doneseni pod pritiskom međunarodne zajednice, svi nositelji stanarskog prava u Bosni i Hercegovini, prema pravilu, imaju pravo na povrat svojih predratnih stanova, te na njihov otkup po veoma povoljnim uvjetima. U Hrvatskoj ovo nije slučaj. Dalje, za razliku od hrvatskih tijela vlasti, bosanskohercegovačka tijela vlasti su konzistentno smatrala da stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu članka 1. Protokola broj 1. Pošto je ovo stajalište domaćih tijela vlasti na izgled sukladno međunarodnim standardima, Europski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi od njega odstupio. I, na koncu, situacija u ovom predmetu se ne razlikuje mnogo od situacije u predmetu Đokić, uzimajući u obzir da oni koji su otkupili vojne stanove koji se nalaze na teritoriju današnje Federacije Bosne i Hercegovine nisu mogli upisati svoje vlasništvo, te su ostali, usko gledajući, nositelji stanarskog prava (vidi, Đokić, citiran u gornjem tekstu, stavak 12). Europski sud, stoga, odbacuje prigovor tužene Vlade.

25. U konkretnom slučaju Ustavni sud zapaža da je osporenim odlukama odbijen apelantov zahtjev za povrat u stan na kojemu je prije rata imao stanarsko pravo i za upis vlasništva na tom stanu u zemljišne knjige za koji je u postupku okončanom pred redovitim sudovima utvrđeno da ima pravno obvezujući ugovor o otkupu u smislu članka 39. Zakona o prodaji stanova. Budući da prema praksi Ustavnog i Europskog

suda stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu članka 1. Protokola broj 1, te imajući u vidu već navedeno stajalište Europskog suda, prema kojem se situacija u predmetima u kojima nije zaključen pravno obvezujući ugovor u smislu članka 39. Zakona o prodaji stanova ne razlikuje mnogo od situacije u predmetima u kojima takvi ugovori jesu zaključeni za stanove koji se nalaze na teritoriju današnje Federacije Bosne i Hercegovine, ali na kojima aplikanti nisu mogli upisati vlasništvo na tim stanovima, pa su ostali, usko gledajući, nositelji stanarskog prava, Ustavni sud smatra da predmetni stanovi na kojima su apelanti ili njihovi bračni drugovi imali stanarska prava predstavljaju imovinu apelanata koja uživa zaštitu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

26. U svezi s pitanjem je li u konkretnom slučaju došlo do miješanja u apelantovo pravo na imovinu, Ustavni sud ukazuje na svoju i praksu Europskog suda prema kojima članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju obuhvaća tri različita pravila. Prvo pravilo, navedeno u prvom stavku, opće je naravi i iskazuje načelo mirnog uživanja imovine. Drugo pravilo, sadržano u drugoj rečenici istog stavka, obuhvaća lišavanje imovine i čini ga podložnim određenim uvjetima. Treće pravilo, iz stavka dva navedenog članka, priznaje da države članice imaju pravo, između ostalog, nadzirati korištenje imovine sukladno javnom interesu. Ova tri pravila nisu „različita“ u smislu da su nepovezana, drugo i treće pravilo se odnose na pojedine slučajeve ometanja prava na mirno uživanje imovine, te ih, stoga, treba tumačiti u svjetlu općeg načela iskazanog u prvom pravilu. Ustavni sud, također, podsjeća da je u nizu svojih odluka (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2531/05 od 12. travnja 2006. godine, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1512/06 od 3. travnja 2008. godine) zaključio da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. U predmetu Mago i dr. protiv BiH Europski sud je razmatrao aplikacije dviju skupina aplikanata. U svim slučajevima iz navedene odluke Europski sud je utvrdio da otkazivanje stanarskih prava aplikantima, odnosno onemogućavanje da se oni vrate u svoje predratne stanove predstavlja lišavanje imovine u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Europski sud je, također, u već navedenoj odluci Đokić protiv BiH, ispitujući je li došlo do miješanja u aplikantovu imovinu, istaknuo, između ostalog, da složenost pravne situacije u predmetnom slučaju sprečava njegovu klasifikaciju u određenu kategoriju: s jedne strane, osporavani ugovor o kupoprodaji smatra se pravno valjanim, a, s druge strane, aplikantu je onemogućeno da vrati stan u posjed i da se uknjiži kao vlasnik stana. Dok ovakva situacija podsjeća na de facto ekproprijaciju, Europski sud ne smatra da je potrebno presuditi primjenjuje li se druga rečenica iz prvog stavka članka 1. u ovom slučaju. Kao što je već navedeno, situacija propisana u drugoj rečenici prvog stavka članka 1. jeste samo jedan slučaj ometanja prava na neometano uživanje imovine kako je garantirano općim pravilom navedenim u prvoj rečenici. Europski sud, stoga, smatra da spornu situaciju treba ispitati u svjetlu općeg pravila. Zato, ni Ustavni sud ne nalazi razlog da odstupi od svoje dosadašnje i prakse Europskog suda, pa zaključuje da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed i zahtjeva za upis vlasništva na njemu u zemljišne knjige predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

27. Imajući u vidu navedeno, Ustavnom sudu ostaje odgovoriti na pitanja: (a) Je li miješanje bilo sukladno zakonu i u javnom interesu i (b) Je li miješanje proporcionalno cilju,


odnosno uspostavlja li pravičnu ravnotežu između prava apelanata i općeg javnog interesa?

28. Odgovarajući na pitanje je li miješanje u pravo na imovinu apelanata bilo sukladno zakonu i u javnom interesu, Ustavni sud podsjeća da je u najnovijoj odluci o tzv. vojnim stanovima Mago i drugi protiv BiH, ispitujući načelo zakonitosti miješanja javnih vlasti u imovinu aplikanata, Europski sud u toč. 96-97. odluke zaključio da su stanarska prava aplikanata u ovom predmetu otkazana sukladno članku 3.a Zakona o prestanku primjene iz 1998. godine. Tu odredbu Ustavni sud je proglasio ustavnom (vidi točku 54. u gornjem tekstu). Stoga je jasno da je ometanje bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1, zaključio je Europski sud. Ustavni sud nema razloga ne slijediti svoju i praksu Europskog suda, pa je i zaključak Ustavnog suda da je ometanje u mirnom uživanju imovine apelanata bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

29. Ispitujući cilj ometanja Ustavni sud zapaža da je Europski sud, ispitujući cilj ometanja u odluci Đokić protiv BiH, istaknuo da ometanje u uživanju prava iz Konvencije mora, kao što se može zaključiti iz članka 18. Konvencije, slijediti legitiman cilj. Načelo „pravične ravnoteže“ koje je sadržano u članku 1. Protokola broj 1 pretpostavlja postojanje općeg interesa zajednice. Štoviše, treba ponoviti da različita pravila sadržana u članku 1. nisu zasebna u smislu da su međusobno nepovezana (vidi točku 55. gore). Dakle, postojanje „javnog interesa“, koji se traži u drugoj rečenici, ili „općeg interesa“, koji se spominje u drugom stavku, jesu, u stvari, nužne posljedice načela postavljenog u prvoj rečenici, tako da ometanje prava na mirno uživanje imovine u smislu prve rečenice članka 1. Protokola broj 1 mora, također, slijediti cilj koji je u javnom interesu. Europski sud se slaže sa aplikantom da lišavanje imovine koje je izvršeno samo zbog toga da se pruži privatna korist pojedincu ne može biti „od javnog interesa“. Obzirom na navedeno, prinudni prijenos imovine sa jednog pojedinca na drugog može, što ovisi o okolnostima, predstavljati zakonito sredstvo za promoviranje javnog interesa (vidi, James i ostali, gore navedeno, § 40). U tom smislu oduzimanje imovine koje je izvršeno pri provedbi zakonskih socijalnih, ekonomskih i drugih politika može biti „u javnom interesu“ čak i ako zajednica u cjelini nema neposredne koristi, niti uživa oduzetu imovinu (ibid., § 45). U predmetnom slučaju Sud je spreman prihvatiti da su sporne mjere bile usmjerene ka promicanju socijalne pravde, kao što je tvrdila tužena strana, i da, stoga, slijede opravdani cilj. Ustavni sud podsjeća da je Europski sud i u točki 100. svoje odluke Mago i drugi protiv BiH istaknuo: „Iako je Europski sud svjestan toga da su tijekom i odmah nakon rata mnogi napušteni stanovi navodno dodijeljeni najvišim vojnim i civilnim zvaničnicima čije su stambene potrebe već bile zadovoljene (vidi, Đokić, citiran u gornjem tekstu, toč. 10. i 61), izgleda da su ti nedostaci kasnije ispravljeni. U tom smislu Europski sud prihvaća da je ometanje posjeda aplikanata provedeno s ciljem jačanja socijalne pravde, kao što to tvrdi tužena Vlada.“ Stoga, u odnosu na cilj ometanja u mirnom uživanju imovine apelanata, Ustavni sud nastavlja slijediti svoju i praksu Europskog suda i zaključuje da je izvršeno ometanje imalo legitiman cilj.

30. Odgovarajući na pitanje je li postignuta pravična ravnoteža, Ustavni sud zapaža da je Europski sud u presudi Đokić protiv BiH (toč. 59-63. presude) usvojio stajalište da u predmetnom slučaju nije postignuta pravična ravnoteža, smatrajući relevantnim odgovor na četiri pitanja. Europski sud je istaknuo kako nije sigurno može li se smatrati da je aplikant „napustio“ Sarajevo u smislu odredbe relevantnog prava prema kojoj bi se mogao smatrati izbjeglicom. U svakom slučaju,

Europski sud nije smatrao da je potrebno odgovoriti na ovo pitanje, jer se razlozi koje je Europski sud smatrao relevantnim da se ustanovi kršenje članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju ogledaju u sljedećem: 1) Postoji dosta dokaza o izravnom ili neizravnom sudjelovanju snaga Vojske Jugoslavije u vojnim operacijama u BiH, i to objašnjava jako lokalno protivljenje povratku prijeratnim domovima osoba koje su služile u snagama VJ, ali ga ne opravdava. Europski sud je zapazio da nema indikacija da je aplikant, kao pripadnik snaga VJ, sudjelovao u vojnim operacijama u BiH, niti u bilo kakvim ratnim zločinima, nego da je tretiran drugačije samo zato što je služio u snagama VJ, a poznato je da je narav nedavnog rata u BiH bila takva da je služenje u određenim oružanim snagama u velikoj mjeri ukazivalo na etničku pripadnost. Sukladno tomu, rezultat spornih mjera, iako na izgled nepristranih, bilo je različito postupanje sa ljudima na temelju njihovog etničkog podrijetla, a prema praksi Europskog suda, kao stvar načela, nikakva razlika u postupanju isključivo ili presudno na temelju etničkog podrijetla ne može se objektivno opravdati u suvremenom demokratskom društvu. 2) Europski sud je smatrao neprihvatljivim obrazloženje tužene Vlade da su sporne mjere opravdane uslijed oskudnog stambenog fonda i žurne potrebe da se smjeste nezbrinuti pripadnici ARBiH i njihove obitelji nakon okončanja rata koji je trajao od 1992. do 1995. godine, jer je, prema mišljenju Europskog suda, tužena Vlada propustila pružiti dokaze da je oslobođeni stambeni prostor stvarno korišten za smještaj osoba koje zaslužuju zaštitu. Ustavni sud zapaža da je Europski sud ovo svoje stajalište u presudi Mago i drugi protiv BiH revidirao, tako da je smatrao da je tužena Vlada sporne mjere opravdala (točka 100. presude Mago i drugi protiv BiH). 3) U odnosu na aplikantovu mogućnost da stekne pravo na zakup stana u Srbiji, Europski sud je utvrdio da njemu stan nije dodijeljen. Štoviše, aplikant Đokić je mogao steći samo pravo na zakup na određeno vrijeme koje Vrhovni sud Federacije BiH ne izjednačava sa stanarskim pravom u smislu relevantnog zakonodavstva o povratu stanova.

31. Iz navedenog, odnosno sadržaja cjelovite presude Đokić Ustavni sud zaključuje da je Europski sud u toj presudi utvrdio kršenje prava na imovinu i naredio tuženoj BiH da mu isplati dosuđenu naknadu umjesto povrata stana, jer je utvrdio da aplikant Đokić kao pripadnik Vojske Jugoslavije nije sudjelovao u zločinima u BiH, te da aplikant Đokić nije stekao stanarsko pravo u Srbiji, odnosno pravo ekvivalentno stanarskom pravu, već je mogao steći samo pravo zakupa na određeno vrijeme za što je i Vrhovni sud FBiH usvojio stajalište da se ne može izjednačiti sa stanarskim pravom.

32. Navedeno proizlazi i iz jedne od posljednjih relevantnih odluka Europskog suda u svezi sa tzv. vojnim stanovima Mago i drugi protiv BiH u kojoj je Europski sud usvojio stajalište da nije došlo do kršenja članka 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju u pogledu aplikanata Ivana Antonova i Milutina Radojevića. U točki 104. iste odluke Europski sud je istaknuo „da su njima dodijeljena prava zakupa neograničenog trajanja na stanove u Srbiji, odnosno Crnoj Gori. Da bi se kvalificirali za stjecanje tih prava u Srbiji i Crnoj Gori, oni su se morali odreći ekvivalentnih prava na svoje predratne stanove u Sarajevu (vidi točku 59. u gornjem tekstu). Istina je da države moraju ponuditi naknadu ukoliko oduzimaju imovinu. Dalje, činjenica da je osoba stekla imovinsko pravo u jednoj državi obično nije dostatna sama po sebi da opravda oduzimanje te imovine u drugoj državi. Imajući u vidu navedeno, u iznimnim okolnostima u kojim se raspala SFRJ i u kojim su se vodili ratovi u tom regionu, Europski sud smatra da tužena država nije bila obvezna prema članku 1. Protokola broj 1 isplatiti naknadu aplikantima za otkaz njihovih stanarskih prava,


uzimajući u obzir da su oni u međuvremenu stekli ekvivalentna prava u drugim bivšim republikama SFRJ (vidi, Jahn i drugi, citirana u gornjem tekstu, točka 117). Stoga nije došlo do kršenja članka 1. Protokola broj 1 u pogledu Ivana Antonova i Milutina Radojevića“. U točki 105. citirane odluke Europski sud je naveo: „Na koncu, Milutin Banović je dobio hipotekarni kredit da bi otkupio stan u Srbiji. Vlada Srbije je tvrdila da je njegov položaj bio potpuno drugačiji od položaja onih koji su dobili pravo na zakup vojnih stanova u Srbiji. Međutim, Europski sud se s tim ne slaže. Prvo, aplikantov kredit su sufinancirala vojna tijela vlasti. Drugo, poput onih koji su dobili pravo na zakup vojnog stana u Srbiji, i ovaj aplikant se morao odreći stanarskog prava na svoj stan u Sarajevu. Stoga, nije došlo do kršenja članka 1. Protokola broj 1 u pogledu Milutina Banovića“, zaključio je Europski sud.

33. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da su u apelantovom slučaju redoviti sudovi, između ostalog, utvrdili da je apelant nakon napuštanja prijeratnog stana stekao novo stanarsko pravo, odnosno pravo koje odgovara tom pravu u državama nastalim iz bivše SFRJ, iz čega proizlazi da je, kako bi se kvalificirao za stjecanje tih prava u Srbiji i Crnoj Gori, morao se odreći ekvivalentnih prava na svoje predratne stanove u Bosni i Hercegovini, kao i činjenicu da države uglavnom moraju ponuditi naknadu ukoliko oduzimaju imovinu i da sama činjenica da je osoba stekla imovinsko pravo u jednoj državi uglavnom nije dostatna opravdati oduzimanje te imovine u drugoj državi, ali i iznimne okolnosti u kojima se raspala bivša SFRJ i u kojim su se vodili ratovi u regionu, Ustavni sud smatra da je poduzetim mjerama javnih vlasti postignuta pravična ravnoteža između javnog interesa i tereta koji apelant snosi. Ustavni sud zaključuje da javna vlast nije obvezna prema članku 1. Protokola broj 1 apelantu vratiti njegov predratni stan, niti mu dozvoliti uknjižbu prava vlasništva po osnovi pravno obvezujućih ugovora zaključenih prije rata, niti mu osigurati prava sukladno standardima Odluke Ustavnog suda broj U 15/11.

34. Obzirom na sve navedeno, Ustavni sud, slijedeći praksu Europskog suda u presudama Đokić protiv BiH i Mago i dr. protiv BiH, zaključuje da u konkretnom slučaju nije povrijeđeno apelantovo pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Ostali navodi

35. Imajući u vidu prethodni zaključak u svezi sa pravom na imovinu i stajalište Europskog suda u presudama Đokić protiv Bosne i Hercegovine i Mago i dr. protiv BiH, te da su činjenice u ovoj odluci i presudi Europskog suda slične, odnosno identične, kao i da je Europski sud u presudi Đokić aplikaciju odbacio kao prima facie neutemeljenu u odnosu na navodno kršenje prava na pravično suđenje, Ustavni sud zaključuje da nije neophodno posebice razmatrati ostale navode iz apelacije.

VIII. Zaključak

36. Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nije povrijeđeno apelantovo pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju obzirom na to da je miješanje bilo predviđeno zakonom i služilo legitimnom cilju, te da je apelant u međuvremenu, od napuštanja predratnog stana, stekao ekvivalentna prava u državama nastalim na prostorima bivše SFRJ i da odlukama redovitih sudova na apelanta nije stavljen preveliki teret.



PredsjednicaUstavnog suda Bosne i Hercegovine



сазиву, у предмету број АП 1207/08, рјешавајући апелацију Војислава Вукашиновића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Tudor Pantiru, потпредсједник Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Constance Grewe, судија Мирсад Ћеман, судија Маргарита Цаца-Николовска, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 23. новембра 2012. године

донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Војислава

Вукашиновића поднесена против Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 009-0-Гж-000709 од 25. јануара 2008. године и Пресуде Општинског суда у Сарајеву број П-4508/04 од 7. јула 2005. године.



1. Војислав Вукашиновић из Сарајева (у даљњем тексту: апелант) поднио је 21. априла 2008. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 009-0-Гж-000709 од 25. јануара 2008. године и Пресуде Општинског суда у Сарајеву (у даљњем тексту: Општински суд) број П-4508/04 од 7. јула 2005. године, односно због немогућности да врати у посјед стан који је користио прије рата у Босни и Херцеговини и да у земљишним књигама буде уписан као његов сопственик.


2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Кантоналног и Општинског суда у Сарајеву, Федералног правобранилаштва у Сарајеву и Л. М. (супротна страна у поступку) затражено је 20. маја 2008. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Кантонални суд је доставио одговор 6. јуна 2008. године, Општински суд 19. јуна 2008. године, Федерално правобранилаштво 6. јуна 2008. године, а Л. М. 9. јуна 2008. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију достављени су апеланту 19. јуна 2008. године.


III. Чињенично стање

5. Апелант Војислав Вукашиновић је 25. августа 2003. године пред Општинским судом покренуо парнични поступак против Министарства одбране Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: тужени) и опредијељеним тужбеним захтјевом од 9. јуна 2005. године предложио да суд, након спроведеног поступка, донесе пресуду којом ће утврдити да је апелант стекао право својине на стану у Улици бранилаца Сарајева број 19 за који је 19. марта 1992. године са ССНО, као правним предником туженог, закључио купопродајни Уговор број 3513-4660-4, те наредити да тужени трпи да се апелант на предметном стану укњижи са правом својине 1/1 и уведе у посјед тог стана. Такође је тражио да се поништи рјешење Општинског суда - Земљишнокњижног уреда на основу којег је извршен упис права својине на предметном стану у корист Л. М. и М. М., те да се обавежу Л. М. и М. М. и тужени да апеланту предају у посјед предметни стан у року од 30 дана од доношења пресуде.

6. Општински суд је донио Пресуду број П-4508/04 од 7. јула 2005. године, потврђену Пресудом Кантоналног суда број 009-0-Гж-07-000709 од 25. јануара 2008. године, којом је одбијен апелантов захтјев да се утврди да је стекао право својине на предметном стану на основу Уговора број 3513-4660-4 од 19. марта 1992. године. Одбијен је и дио апелантовог тужбеног захтјева којим је тражио да се поништи рјешење Општинског суда - Земљишнокњижног уреда на основу којег је извршен упис права својине на предметном стану у корист Л. М. и М. М. Истом пресудом одбијен је и противтужбени захтјев туженог који је тражио да се утврди да је ништав Уговор о купопродаји-откупу предметног стана број 3513-4660-4 од 19. марта 1992. године који је апелант закључио са ССНО. Коначно, истом пресудом усвојен је противтужбени захтјев туженог и утврђено да је преновом раскинут уговор о купопродаји-откупу непокретности предметног стана, у моменту закључења уговора о купопродаји-откупу непокретности стана у Подгорици, Улица Стара Варош број 82-2, који је 22. септембра 1998. године апелант закључио са ССНО - ВП 4212 Подгорица.

7. Општински суд је у образложењу пресуде указао, између осталог, на то да је извршио увид у Уговор о купопродаји стана у Подгорици број ОТС 84-2 од 22. септембра 1998. године и анекс тог уговора, те изјаву коју је апелант дао пред Домом за људска права у предмету број CH/99/2817, на основу чега је утврђено да се апелант одрекао станарског права на стан у Сарајеву, закључио купопродајни уговор са државом СРЈ - СМО ВП 4212 и купио стан у Подгорици. Општински суд је на основу наведеног закључио да је апелант из новооснованог стамбеног фонда оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекао ново станарско право на основу којег је откупио стан. Општински суд је указао на одредбу члана 2 Закона о измјенама и допунама Закона о продаји станова на којима постоји станарско право (у даљњем тексту: Закон о продаји станова) којим је измијењен члан 39е и који гласи: „Носиоци права из купопродајног уговора који су закључили правно обавезујући уговор из члана 39 став 1 Закона, а који су напустили стан у Федерацији Босне и Херцеговине и након тога из истог стамбеног фонда или новооснованих стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекли ново станарско право или право које одговара том праву, стицањем новог стана раскинут је уговор о откупу стана и немају право уписа својине на том стану.“

8. Општински суд је, у складу с наведеним, усвојио становиште да се тужени основано позвао на постојање пренова из члана 368 став 1 Закона о облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО), јер је моментом куповине стана у Подгорици из истог стамбеног фонда престало апелантово право из уговора закљученог на стану у Сарајеву, па је тај уговор раскинут по сили закона. Апелантова сагласност за пренов садржана је у изјави којом се одриче станарског права на стану у Сарајеву ради стицања права на куповину стана у Подгорици.

9. Кантонални суд је у Пресуди број 009-0-Гж-07-000709 од 25. јануара 2008. године, којом је потврдио пресуду Општинског суда, указао да је, супротно неоснованим апелантовим тврдњама, првостепени суд приликом доношења оспорене пресуде у складу са чланом 8 ЗПП оцијенио све доказе који су били од одлучног значаја за доношење правилне и одлуке засноване на закону, па је на основу такве потпуне и правилне оцјене доказа правилно утврдио чињенично стање и на њега примијенио одговарајуће материјалноправне одредбе због чега његовим жалбеним наводима није могло бити удовољено.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

10. Апелант је поднио апелацију због немогућности да врати у посјед стан који је користио прије рата у Босни и Херцеговини и да у земљишним књигама буде уписан као његов сопственик. С тим у вези, истакао је да му је, због немогућности поврата у посјед стана и немогућности укњижбе својине на предметном стану на његово име у земљишним књигама, повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције, право на забрану дискриминације из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције. Апелант, такође, сматра да су повријеђена његова права из анекса 6 и 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Осим тога, апелант је навео да му је стан био додијељен на коришћење као „војни стан“ из стамбеног фонда бивше ЈНА и да је почетком 1992. године, прије избијања ратних дејстава у БиХ, закључио купопродајни уговор за откуп тог стана.

b) Одговор на апелацију

11. Кантонални суд је у одговору на апелацију указао да апелантови наводи из апелације нису основани због истих разлога које је детаљно навео у оспореној пресуди. Указано је и да оспореном пресудом нису повријеђена апелантова права гарантована Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом, па је предложено да се апелација као неоснована одбије.

12. Општински суд је у одговору на апелацију навео да првостепеном пресудом нису повријеђена апелантова права гарантована Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом. Указано је и да је Општински суд цјелокупан поступак водио у складу са одредбама Закона о парничном поступку и Европске конвенције, те предложено да се апелација одбије као неоснована.

13. Суштина исцрпног и детаљног одговора Федералног правобранилаштва јесте да је апелант, умјесто


стана у Сарајеву чији је откуп започео по уговору од 19. марта 1992. године, добио и откупио други адекватан стан из истог или новоформираног стамбеног фонда оружаних снага друге државе ван Босне и Херцеговине, па произилази да апелант нема никакво имовинско право на стану у Сарајеву. На основу наведеног произилази да оспореним пресудама нису повријеђена апелантова права гарантована Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом.

14. У одговору на апелацију Л. М., у својству супротне стране у поступку, навео је да су редовни судови у конкретном предмету донијели правилне и одлуке засноване на закону којима није повријеђено било које апелантово право, па је предложио да Уставни суд апелацију одбије као неосновану.



Члан 3. ст. 1. и 2. Носилац станарског права на стану који је проглашен

напуштеним или члан његовог породичног домаћинства као што је утврђено чланом 6. Закона о стамбеним односима, има право на повратак у складу са Анексом 7. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Став 1. овог члана примјењује се само на носиоце станарског права који имају право да се врате у своје домове према члану 1. Анекса 7. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Лица која су напустила своје станове између 30. априла 1991. године и 4. априла 1998. године сматрају се избјеглицама и расељеним лицима према Анексу 7. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Члан 3.а Изузетно од одредбе члана 3. ст. 1. и 2. Закона

станови „из стамбеног фонда бившег Федералног министарства одбране“ који су проглашени напуштеним на територији Федерације Босне и Херцеговине, а којима располаже „Влада Федерације Босне и Херцеговине“, чији је носилац станарског права послије 19. маја 1992. године остао у служби војног или цивилног лица у било којим оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, не сматра се избјеглицом, нити има право на поврат стана у Федерацији Босне и Херцеговине, изузев ако му је одобрен боравак у статусу избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу у некој од земаља ван бивше СФРЈ прије 14. децембра 1995. године.

Избјеглицом се не сматра нити има право на поврат стана у Федерацији Босне и Херцеговине ни носилац станарског права на станове из става 1. овог члана који је из истог стамбеног фонда бивше ЈНА или новоформираних фондова оружаних снага држава насталих на просторима бивше СФРЈ стекао ново станарско право или право које одговара том праву.

16. У Закону о продаји станова на којима постоји станарско право („Службене новине ФБиХ“ бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 72/08, 23/09 и 5/10) релевантне одредбе гласе:

Члан 39.е Носиоцу права из купопродајног уговора који је

закључио правно обавезујући уговор из члана 39. став 1. Закона, а који је напустио стан у Федерацији Босне и Херцеговине и након тога из истог стамбеног фонда или

новоформираних стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекао ново станарско право или право које одговара том праву, стицањем новог стана раскинут је уговор о откупу стана у Федерацији Босне и Херцеговине, те нема право на упис права власништва над тим станом.


17. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

18. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је користио.

19. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом су одлуке Кантоналног и Општинског суда у Сарајеву донесене у поступку који је апелант водио ради враћања у посјед стана који је користио прије рата и на којем је био носилац станарског права. Апелација је поднесена у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због којег апелација није допустива.

20. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

21. Апелант побија пресуде редовних судова, тврдећи да су тим пресудама повријеђена његова права из члана II/3е), ф) и к) и II/4 Устава Босне и Херцеговине, односно чл. 6, 8, 13 и 14 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Наводи апелације се, у суштини, односе на апелантову немогућност да се врати у посјед стана који је био предмет купопродајног уговора и немогућност да се на тим становима укњижи као сопственик.

22. У односу на наводе из апелације, Уставни суд указује да је у бројним одлукама у досадашњој сопственој пракси одлучивао о праву поврата у пријератне станове у којима је, у свјетлу одредбе из члана II/5 Устава Босне и Херцеговине, изражено становиште да избјеглице и расељена лица имају право да се слободно врате у своје домове. У великом броју одлука Уставни суд је закључио да је поврат имовине примарни циљ Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и Устава Босне и Херцеговине, те да успостављање некадашњих права на куће и станове треба да представља основни циљ (види, нпр., Одлука Уставног суда број У 14/00 од 4. маја 2001. године, „Службени гласник БиХ“ број 33/01). Уставни суд подсјећа да се, с обзиром на новонасталу правну ситуацију и измјене у законодавству из стамбене области, бавио питањима поврата војних станова у неколико својих одлука од којих су посљедње Одлука број У 15/11 од 30. марта 2012. године (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 15/11 од 30. марта 2012. године, „Службени гласник БиХ“ број 37/12, доступна на wеb-страници Уставног суда: www.ustavnisud.ba) и Одлука о


допустивости и меритуму број АП 1205/08 од 25. маја 2012. године. У наведеним одлукама Уставни суд се бавио сличним питањима која покреће и ова апелација: у Одлуци о допустивости и меритуму број У 15/11 од 30. марта 2012. године путем оцјене уставности релевантних одредаба домаћег права које регулишу право на поврат војног стана у посјед у случају када апелант има правно обавезујући уговор о откупу стана, када није учествовао у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине, право на укњижбу својине на таквом стану и право јавних власти да, умјесто натуралне реституције, исплате накнаду, те да ли је прописана накнада у складу са поштивањем права на имовину, у свјетлу пресуде Европског суда Ђокић против Босне и Херцеговине (пресуда од 27. маја 2010. године, апликација број 6518/04, објављена на www.mhrr.gov.ba). У Одлуци о допустивости и меритуму број АП 1205/08 од 25. маја 2012. године Уставни суд се бавио питањем повреде уставних права апеланата у случају када су апеланти имали правно обавезујући уговор о откупу пријератних тзв. војних станова, а ускраћена им је могућност да се врате у посјед станова који су били предмет купопродајних уговора и да се на њима укњиже као сопственици иако нису учествовали у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине, а у поступцима пред редовним судовима је утврђено да у међувремену од напуштања спорних станова нису из истог стамбеног фонда или новоформираних стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекли ново станарско право или право које одговара том праву. Такође, Уставни суд указује и на пресуду Европског суда Mago и др. против Босне и Херцеговине (пресуда од 3. маја 2012. године, објављена на www.mhrr.gov.ba) у којој се Европски суд бавио захтјевима апликаната да врате у посјед своје пријератне тзв. војне станове на којима су имали станарска права, али нису имали закључен правно обавезујући уговор, за које је утврђивао да ли су учествовали у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине, те да ли јесу или нису у међувремену, од напуштања предметних станова, из истог стамбеног фонда или новоформираних стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекли ново станарско право или право које одговара том праву.


Члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:


[…] к) Право на имовину.

Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи: Свако физичко или правно лице има право на

неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу са општим интересима, или да би обезбиједила наплату пореза или других доприноса или казни.

23. Приликом разматрања питања да ли су повријеђени члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, Уставни суд, прије свега, мора да утврди да ли је апелант имао „имовину“ у смислу наведених одредаба Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције.

24. Одговарајући на питање да ли је апелант имао „имовину“ у смислу наведених одредаба Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције, Уставни суд, осим сопствене праксе, подсјећа на већ цитирану пресуду Европског суда Mago и други против Босне и Херцеговине у којој је Европски суд у тачки 78 истакао: Предмети Гаћеша и Трифуновић против Републике Хрватске,... слично овом предмету се баве питањем поврата станова након масовних миграција које су услиједиле због грубог распада СФРЈ. У тим предметима Европски суд је закључио да апликанти нису имали „посјед“ у смислу члана 1 Протокола број 1, јер носиоци станарског права у Хрватској нису након 1. јануара 1996. године више били у могућности да откупе своје станове. Међутим, овај предмет мора да се разлучи од тога. У складу са Дејтонским мировним споразумом и домаћим законима који су донесени под притиском међународне заједнице, сви носиоци станарског права у Босни и Херцеговини, према правилу, имају право на поврат својих предратних станова, те на њихов откуп по веома повољним условима. У Хрватској ово није случај. Даље, за разлику од хрватских органа власти, босанскохерцеговачки органи власти су конзистентно сматрали да станарско право представља „посјед“ у смислу члана 1 Протокола број 1. Пошто је ово становиште домаћих органа власти на изглед у складу са међународним стандардима, Европски суд не види никакав разлог зашто би од њега одступио. И, на крају, ситуација у овом предмету се не разликује много од ситуације у предмету Ђокић, узимајући у обзир да они који су откупили војне станове који се налазе на територији данашње Федерације Босне и Херцеговине нису могли да упишу своју својину, те су остали, уско гледајући, носиоци станарског права (види, Ђокић, цитиран у горњем тексту, став 12). Европски суд, стога, одбацује приговор тужене Владе.

25. У конкретном случају Уставни суд запажа да је оспореним одлукама одбијен апелантов захтјев за поврат у стан на којем је прије рата имао станарско право и за упис својине на том стану у земљишне књиге за који је у поступку окончаном пред редовним судовима утврђено да има правно обавезујући уговор о откупу у смислу члана 39 Закона о продаји станова. Будући да према пракси Уставног и Европског суда станарско право представља „посјед“ у смислу члана 1 Протокола број 1, те имајући у виду већ наведено становиште Европског суда, према којем се ситуација у предметима у којима није закључен правно обавезујући уговор у смислу члана 39 Закона о продаји станова не разликује много од ситуације у предметима у којима такви уговори јесу закључени за станове који се налазе на територији данашње Федерације Босне и Херцеговине, али на којима апликанти нису могли да упишу својину на тим становима, па су остали, уско гледајући, носиоци станарског права, Уставни суд сматра да предметни станови на којима су апеланти или њихови брачни другови имали станарска права представљају имовину апеланата која ужива заштиту из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

26. У вези с питањем да ли је у конкретном случају дошло до мијешања у апелантово право на имовину, Уставни суд указује на своју и праксу Европског суда


према којима члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију обухвата три различита правила. Прво правило, наведено у првом ставу, опште је природе и исказује принцип мирног уживања имовине. Друго правило, садржано у другој реченици истог става, обухвата лишавање имовине и чини га подложним одређеним условима. Треће правило, из става два наведеног члана, признаје да државе чланице имају право, између осталог, да надзиру коришћење имовине у складу са јавним интересом. Ова три правила нису „различита“ у смислу да су неповезана, друго и треће правило се односе на поједине случајеве ометања права на мирно уживање имовине, те их, стога, треба тумачити у свјетлу општег принципа исказаног у првом правилу. Уставни суд, такође, подсјећа да је у низу својих одлука (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2531/05 од 12. априла 2006. године, Одлука о допустивости и меритуму број АП 1512/06 од 3. априла 2008. године) закључио да одбијање захтјева за враћање стана у посјед представља мијешање у право апеланата на имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. У предмету Mago и др. против БиХ Европски суд је разматрао апликације двију група апликаната. У свим случајевима из наведене одлуке Европски суд је утврдио да отказивање станарских права апликантима, односно онемогућавање да се они врате у своје предратне станове представља лишавање имовине у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Европски суд је, такође, у већ наведеној одлуци Ђокић против БиХ, испитујући да ли је дошло до мијешања у апликантову имовину, истакао, између осталог, да сложеност правне ситуације у предметном случају спречава његову класификацију у одређену категорију: с једне стране, оспоравани уговор о купопродаји сматра се правно ваљаним, а, с друге стране, апликанту је онемогућено да врати стан у посјед и да се укњижи као сопственик стана. Док оваква ситуација подсјећа на de facto екпропријацију, Европски суд не сматра да је потребно да пресуди да ли се друга реченица из првог става члана 1 примјењује у овом случају. Као што је већ наведено, ситуација прописана у другој реченици првог става члана 1 јесте само један случај ометања права на неометано уживање имовине како је гарантовано општим правилом наведеним у првој реченици. Европски суд, стога, сматра да спорну ситуацију треба испитати у свјетлу општег правила. Зато, ни Уставни суд не налази разлог да одступи од своје досадашње и праксе Европског суда, па закључује да одбијање захтјева за враћање стана у посјед и захтјева за упис својине на њему у земљишне књиге представља мијешање у право апеланата на имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

27. Имајући у виду наведено, Уставном суду остаје да одговори на питања: (а) Да ли је мијешање било у складу са законом и у јавном интересу и (b) Да ли је мијешање пропорционално циљу, односно да ли успоставља правичну равнотежу између права апеланата и општег јавног интереса?

28. Одговарајући на питање да ли је мијешање у право на имовину апеланата било у складу са законом и у јавном интересу, Уставни суд подсјећа да је у најновијој одлуци о тзв. војним становима Mago и други против БиХ, испитујући принцип законитости мијешања јавних власти у имовину апликаната, Европски суд у тач. 96-97 одлуке закључио да су станарска права апликаната у овом предмету отказана у складу са чланом 3а Закона о престанку примјене из 1998. године. Ту одредбу Уставни

суд је прогласио уставном (види тачку 54 у горњем тексту). Стога је јасно да је ометање било прописано законом у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1, закључио је Европски суд. Уставни суд нема разлога да не слиједи своју и праксу Европског суда, па је и закључак Уставног суда да је ометање у мирном уживању имовине апеланата било прописано законом у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

29. Испитујући циљ ометања Уставни суд запажа да је Европски суд, испитујући циљ ометања у одлуци Ђокић против БиХ, истакао да ометање у уживању права из Конвенције мора, као што може да се закључи из члана 18 Конвенције, да слиједи легитиман циљ. Принцип „правичне равнотеже“ који је садржан у члану 1 Протокола број 1 претпоставља постојање општег интереса заједнице. Штавише, треба поновити да различита правила садржана у члану 1 нису засебна у смислу да су међусобно неповезана (види тачку 55 горе). Дакле, постојање „јавног интереса“, који се тражи у другој реченици, или „општег интереса“, који се помиње у другом ставу, јесу, у ствари, нужне посљедице принципа постављеног у првој реченици, тако да ометање права на мирно уживање имовине у смислу прве реченице члана 1 Протокола број 1 мора, такође, да слиједи циљ који је у јавном интересу. Европски суд се слаже са апликантом да лишавање имовине које је извршено само због тога да се пружи приватна корист појединцу не може да буде „од јавног интереса“. С обзиром на наведено, принудни пренос имовине са једног појединца на другог може, што зависи од околности, да представља законито средство за промовисање јавног интереса (види, James и остали, горе наведено, § 40). У том смислу одузимање имовине које је извршено при спровођењу законских социјалних, економских и других политика може бити „у јавном интересу“ чак и ако заједница у цјелини нема непосредне користи, нити ужива одузету имовину (ibid., § 45). У предметном случају Суд је спреман да прихвати да су спорне мјере биле усмјерене ка унапређењу социјалне правде, као што је тврдила тужена страна, и да, стога, слиједе оправдани циљ. Уставни суд подсјећа да је Европски суд и у тачки 100 своје одлуке Mago и други против БиХ истакао: „Иако је Европски суд свјестан тога да су током и одмах након рата многи напуштени станови наводно додијељени највишим војним и цивилним званичницима чије су стамбене потребе већ биле задовољене (види, Ђокић, цитиран у горњем тексту, тач. 10 и 61), изгледа да су ти недостаци касније исправљени. У том смислу Европски суд прихвата да је ометање посједа апликаната спроведено с циљем јачања социјалне правде, као што то тврди тужена Влада.“ Стога, у односу на циљ ометања у мирном уживању имовине апеланата, Уставни суд наставља да слиједи своју и праксу Европског суда и закључује да је извршено ометање имало легитиман циљ.

30. Одговарајући на питање да ли је постигнута правична равнотежа, Уставни суд запажа да је Европски суд у пресуди Ђокић против БиХ (тач. 59-63 пресуде) усвојио становиште да у предметном случају није постигнута правична равнотежа, сматрајући релевантним одговор на четири питања. Европски суд је истакао да није сигурно да ли може да се сматра да је апликант „напустио“ Сарајево у смислу одредбе релевантног права према којој би могао да се сматра избјеглицом. У сваком случају, Европски суд није сматрао да је потребно да одговори на ово питање, јер се разлози које је Европски суд сматрао релевантним да се установи кршење члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију огледају у сљедећем: 1)


Постоји доста доказа о директном или индиректном учешћу снага Војске Југославије у војним операцијама у БиХ, и то објашњава јако локално противљење повратку пријератним домовима лица која су служила у снагама ВЈ, али га не оправдава. Европски суд је запазио да нема индикација да је апликант, као припадник снага ВЈ, учествовао у војним операцијама у БиХ, нити у било каквим ратним злочинима, него да је третиран другачије само зато што је служио у снагама ВЈ, а познато је да је природа недавног рата у БиХ била таква да је служење у одређеним оружаним снагама у великој мјери указивало на етничку припадност. У складу с тим, резултат спорних мјера, иако наизглед непристрасних, било је различито поступање са људима на основу њиховог етничког поријекла, а према пракси Европског суда, као ствар принципа, никаква разлика у поступању искључиво или пресудно на основу етничког поријекла не може да се објективно оправда у савременом демократском друштву. 2) Европски суд је сматрао неприхватљивим образложење тужене Владе да су спорне мјере оправдане услијед оскудног стамбеног фонда и хитне потребе да се смјесте незбринути припадници АРБиХ и њихове породице након окончања рата који је трајао од 1992. до 1995. године, јер је, према мишљењу Европског суда, тужена Влада пропустила да пружи доказе да је ослобођени стамбени простор стварно коришћен за смјештај лица која заслужују заштиту. Уставни суд запажа да је Европски суд ово своје становиште у пресуди Mago и други против БиХ ревидирао, тако да је сматрао да је тужена Влада спорне мјере оправдала (тачка 100 пресуде Mago и други против БиХ). 3) У односу на апликантову могућност да стекне право на закуп стана у Србији, Европски суд је утврдио да њему стан није додијељен. Штавише, апликант Ђокић је могао да стекне само право на закуп на одређено вријеме које Врховни суд Федерације БиХ не изједначава са станарским правом у смислу релевантног законодавства о поврату станова.

31. Из наведеног, односно садржине цјеловите пресуде Ђокић Уставни суд закључује да је Европски суд у тој пресуди утврдио кршење права на имовину и наредио туженој БиХ да му исплати досуђену накнаду умјесто поврата стана, јер је утврдио да апликант Ђокић као припадник Војске Југославије није учествовао у злочинима у БиХ, те да апликант Ђокић није стекао станарско право у Србији, односно право еквивалентно станарском праву, већ је могао да стекне само право закупа на одређено вријеме за што је и Врховни суд ФБиХ усвојио становиште да не може да се изједначи са станарским правом.

32. Наведено произилази и из једне од посљедњих релевантних одлука Европског суда у вези са тзв. војним становима Mago и други против БиХ у којој је Европски суд усвојио становиште да није дошло до кршења члана 1 Протокола број 1 уз Конвенцију у погледу апликаната Ивана Антонова и Милутина Радојевића. У тачки 104 исте одлуке Европски суд је истакао „да су њима додијељена права закупа неограниченог трајања на станове у Србији, односно Црној Гори. Да би се квалификовали за стицање тих права у Србији и Црној Гори, они су морали да се одрекну еквивалентних права на своје предратне станове у Сарајеву (види тачку 59 у горњем тексту). Истина је да државе морају да понуде накнаду уколико одузимају имовину. Даље, чињеница да је лице стекло имовинско право у једној држави обично није довољна сама по себи да оправда одузимање те имовине у другој држави. Имајући у виду наведено, у изузетним околностима у којим се распала СФРЈ и у којим су се водили ратови у том региону,

Европски суд сматра да тужена држава није била обавезна према члану 1 Протокола број 1 да исплати накнаду апликантима за отказ њихових станарских права, узимајући у обзир да су они у међувремену стекли еквивалентна права у другим бившим републикама СФРЈ (види, Jahn и други, цитирана у горњем тексту, тачка 117). Стога није дошло до кршења члана 1 Протокола број 1 у погледу Ивана Антонова и Милутина Радојевића“. У тачки 105 цитиране одлуке Европски суд је навео: „На крају, Милутин Бановић је добио хипотекарни кредит да би откупио стан у Србији. Влада Србије је тврдила да је његов положај био потпуно другачији од положаја оних који су добили право на закуп војних станова у Србији. Међутим, Европски суд се с тим не слаже. Прво, апликантов кредит су суфинансирали војни органи власти. Друго, попут оних који су добили право на закуп војног стана у Србији, и овај апликант је морао да се одрекне станарског права на свој стан у Сарајеву. Стога, није дошло до кршења члана 1 Протокола број 1 у погледу Милутина Бановића“, закључио је Европски суд.

33. Имајући у виду наведено, те чињеницу да су у апелантовом случају редовни судови, између осталог, утврдили да је апелант након напуштања пријератног стана стекао ново станарско право, односно право које одговара том праву у државама насталим из бивше СФРЈ, из чега произилази да је, да би се квалификовао за стицање тих права у Србији и Црној Гори, морао да се одрекне еквивалентних права на своје предратне станове у Босни и Херцеговини, као и чињеницу да државе углавном морају да понуде накнаду уколико одузимају имовину и да сама чињеница да је лице стекло имовинско право у једној држави углавном није довољна да оправда одузимање те имовине у другој држави, али и изузетне околности у којима се распала бивша СФРЈ и у којим су се водили ратови у региону, Уставни суд сматра да је предузетим мјерама јавних власти постигнута правична равнотежа између јавног интереса и терета који апелант сноси. Уставни суд закључује да јавна власт није обавезна према члану 1 Протокола број 1 апеланту да врати његов предратни стан, нити да му дозволи укњижбу права својине по основу правно обавезујућих уговора закључених прије рата, нити да му обезбиједи права у складу са стандардима Одлуке Уставног суда број У 15/11.

34. С обзиром на све наведено, Уставни суд, слиједећи праксу Европског суда у пресудама Ђокић против БиХ и Mago и др. против БиХ, закључује да у конкретном случају није повријеђено апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Остали наводи

35. Имајући у виду претходни закључак у вези са правом на имовину и становиште Европског суда у пресудама Ђокић против Босне и Херцеговине и Mago и др. против БиХ, те да су чињенице у овој одлуци и пресуди Европског суда сличне, односно идентичне, као и да је Европски суд у пресуди Ђокић апликацију одбацио као prima facie неосновану у односу на наводно кршење права на правично суђење, Уставни суд закључује да није неопходно посебно разматрати остале наводе из апелације.


36. Уставни суд закључује да у конкретном случају није повријеђено апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију с обзиром на то да је мијешање било предвиђено законом и служило легитимном


циљу, те да је апелант у међувремену, од напуштања предратног стана, стекао еквивалентна права у државама насталим на просторима бивше СФРЈ и да одлукама редовних судова на апеланта није стављен превелики терет.



Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине



predmetu broj AP 1250/08, rješavajući apelaciju Dragoslava Pešića i dr., na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, potpredsjednik Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Constance Grewe, sudija Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 23. novembra 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvajaju se apelacije Dragoslava Pešića, Mirjane

Kovačević, Radoslava Matića i Petka Lukovića. Utvrđuje se povreda prava na imovinu iz člana II/3.k)

Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ova odluka se dostavlja Vladi Federacije Bosne i Hercegovine, koja je dužna da osigura prava apelanata u skladu sa standardima Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine, objavljene u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/12, u roku od tri mjeseca od podnošenja zahtjeva svakog apelanta pojedinačno.

Odluku objaviti u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“, „Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i „Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine“.


1. Dragoslav Pešić iz Mostara, kojeg zastupa Maja Škoro, advokat iz Mostara, Mirjana Kovačević iz Sarajeva, koju zastupa Amir Šapčanin, advokat iz Sarajeva, Radoslav Matić iz Mostara, kojeg zastupa Mile Smiljanić, advokat iz Mostara i Petko Luković iz Šljivovica, Srbija, kojeg zastupa Advokatura „Čupina i Co.“ d.o.o. Mostar (u daljnjem tekstu: apelanti), podnijeli su u periodu od 25. aprila 2008. godine do 20. jula 2009. godine apelacije Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zbog nemogućnosti da vrate u posjed stanove koje su koristili prije rata u Bosni i Hercegovini i na kojima su bili nositelji stanarskog prava.


2. S obzirom da je Ustavnom sudu dostavljeno više apelacija iz njegove nadležnosti, koje se tiču istog činjeničnog i

pravnog osnova, Ustavni sud je, u skladu s članom 31. stav 1. Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 1250/08. Spojene su sljedeće apelacije: AP 1250/08, AP 1569/09, AP 1971/09 i AP 2340/09.


3. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinsko-pravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Gradske općine Mostar-Jugozapad broj 07/II-3-3659/98 od 9. jula 2002. godine, potvrđenog Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj Up-09-25-03-732/02, od 22. marta 2004. godine, odbijen je zahtjev apelanta Dragoslava Pešića za vraćanje u posjed stana u ul. Splitska br. 1 u Mostaru. Apelant je na predmetnom stanu bio nosilac stanarskog prava, što je Služba utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana od 20. jula 1983. godine. Dalje, Služba je uvidom u „Službeni vojni list“ Vojske Jugoslavije broj 6, od 21. marta 1996. godine, utvrdila da je apelant unaprijeđen u čin potpukovnika avijacije Vojske Jugoslavije, iz čega proizlazi da je apelant ostao u službi u Vojsci Jugoslavije nakon 14. decembra 1995. godine. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na član 3a. Zakona i ukazala da, s obzirom na činjenicu da je apelant ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine i da mu nije priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

4. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-229/04 od 26. januara 2005. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva građenja i prostornog uređenja Hercegovačko-neretvanskog kantona broj Up-09-25-03-732/02 od 22. marta 2004. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, zbog toga što je tokom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. decembra 1995. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine. Kantonalni sud je naveo da, prema citiranim zakonskim odredbama, samo služba u oružanim snagama van teritorije BiH predstavlja zapreku ostvarenju prava na povrat stana. Kantonalni sud je ocijenio neosnovanim apelantove navode da mu je povrijeđeno pravo na imovinu i pravo na dom budući da je sporni stan otkupljen na osnovu Zakona o stambenom obezbjeđivanju u JNA. Ovo iz razloga što apelant niti u jednom od postupaka nije dostavio ugovor o kupoprodaji stana, već samo fotokopije uplatnica da je platio određene iznose na ime otkupa stana. Zatim je Kantonalni sud naveo da je članom 39e. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo propisano da nosilac stanarskog prava koji nema pravo na povrat stana u skladu s odredbom člana 3a. Zakona o prestanku primjene, koji je prije 6. aprila 1992. godine zaključio pravno obavezujući ugovor o kupovini stana sa bivšim SSNO, umjesto upisa prava vlasništva po zaključenom ugovoru ima pravo podnijeti zahtjev FBiH za nadoknadu sredstava plaćenih po ovom osnovu izuzev ako se dokaže da su mu ta sredstva priznata za otkup stana van teritorije BiH, odnosno ako nije stekao stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

5. Presudu Kantonalnog suda potvrdio je Vrhovni sud FBiH svojom Odlukom broj Už-195/05, od 20. februara 2008. godine, uz obrazloženje da se u smislu odredbi člana 3a. st. 1. i 2. Zakona o prestanku primjene apelant ne može smatrati izbjeglim licem (jer su kumulativno ispunjeni svi uvjeti


propisani tim odredbama), pa mu stoga (u smislu odredbi člana 3. st. 1. i 2. navedenog zakona) ne pripada pravo na vraćanje u posjed stana. Isto tako, naglasio je Vrhovni sud, apelant je u pogledu svojih eventualnih prava po osnovu zaključenog ugovora o kupovini stana sa SSNO upućen da ih može ostvariti u skladu s odredbama Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.

Činjenice iz apelacije AP 1569/09

6. Apelantica Mirjana Kovačević je kod Uprave za stambena pitanja Kantona Sarajevo pokrenula postupak za vraćanje u posjed stana u ul. Merhemića trg u Sarajevu. Uprava je, rješavajući u ponovnom postupku, donijela Rješenje broj 23/1-372-522/98 od 18. oktobra 2006. godine kojim je odbila apelanticin zahtjev kao neosnovan. U obrazloženju rješenja je navedeno da je Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj U-874/04 od 21. augusta 2006. godine predmet vraćen Upravi na ponovni postupak, uz uputstvo da se sa sigurnošću utvrdi da li je apelantica otkupila predmetni stan, odnosno da li je zaključila valjan ugovor o otkupu stana, da li je isplatila kupoprodajnu cijenu, te druge okolnosti iz kojih se može zaključiti da se radi o njenoj imovini u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Uprava je, postupajući u skladu s navedenom presudom, pozvala apelanticu da dostavi sve isprave iz kojih se na nedvojben način može utvrditi da je predmetni stan okupila, te da se, ukoliko dokumente ne posjeduje, obrati prodavcu (pravnom slijedniku Zajednice stanovanja JNA) ili drugoj javnoj ustanovi koja vodi evidenciju dokumenata. Apelantica je 4. oktobra 2006. godine dostavila Upravi podnesak uz koji je priložila fotokopiju priznanice o uplati za otkup stana, fotokopiju potvrde YU GARANT BANKE a.d. Beograd o izvršenim uplatama te fotokopiju zahtjeva za otkup stana. S obzirom da apelantica nije dostavila isprave koje su tražene (Ugovor o otkupu predmetnog stana, potvrdu o uplaćenoj cijeni za predmetni stan i sl.), Uprava je apelanticin zahtjev odbila.

7. Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-9639/06 od 19. decembra 2006. godine odbijena je žalba koju je apelantica podnijela protiv rješenja Uprave. Ministarstvo je u obrazloženju rješenja navelo da je tokom postupka utvrdilo da je Uprava pozvala apelanticu da dostavi dokumentaciju kojom može dokazati da je otkupila predmetni stan, i da apelantica po tom pozivu nije postupila. Također, Ministarstvo je utvrdilo da je apelantica bila nositeljica stanarskog prava na predmetnom stanu i da je nakon 19. maja 1992. godine ostala u aktivnoj službi u Vojsci Jugoslavije, zbog čega se, u smislu člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ne može smatrati izbjeglicom, niti može ostvariti pravo na vraćanje stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

8. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 002814 07 U od 10. aprila 2009. godine odbijena je tužba kojom je apelantica pokrenula upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-9639/06 od 19. decembra 2006. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelanticin zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, zbog toga što je tokom postupka utvrđeno da je nakon 19. maja 1992. godine ostala u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelantica ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


9. Apelant Radoslav Matić je kod Službe graditeljstva, imovinsko-pravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Općine Mostar-Jugozapad pokrenuo postupak za vraćanje u posjed

stana u ul. Kralja Tomislava u Mostaru. Rješenjem Službe broj 07/II-3-3989/98 od 1. oktobra 2003. godine apelantov zahtjev je odbijen. U obrazloženju rješenja Služba je ukazala da je apelant uz svoj zahtjev priložio Ugovor o korištenju stana koji je zaključio sa Zajednicom stanovanja JNA, i Potvrdu Narodne banke Jugoslavije o uplati određenog iznosa. Dalje, tokom postupka Služba je, uvidom u Naredbu komandanta ratnog vazduhoplovstva i protivvazdužne odbrane, utvrdila da je apelantu profesionalna vojna služba prestala od 6. augusta 1997. godine. Na temelju navedenog, Služba je apelantov zahtjev odbila.

10. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline broj UP-09-25-03-380/03 od 2. aprila 2004. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 07/II-3-3989/98 od 1. oktobra 2003. godine. U obrazloženju rješenja Ministarstvo je navelo da je uvidom u Potvrdu vojnog servisa Narodne banke Beograd broj 748 od 15. maja 1996. godine utvrđeno da je apelant 14. februara 1992. godine izvršio uplatu u iznosu tadašnjih 177.000,00 dinara i da je ta uplata knjižena na partiji na kojoj se knjiže uplate vezane za otkup stanova iz Stambenog fonda Vojske Jugoslavije. Ministarstvo je ukazalo da se iz navedene potvrde i uplatnice ne može vidjeti da li je to kompletna cijena stana ili samo jedan dio, jer apelant nije dostavio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana iz kojeg bi se moglo vidjeti koja je kompletna cijena stana, te da ne postoji nikakav drugi dokaz iz kojeg bi se moglo nedvojbeno utvrditi da je apelant predmetni stan otkupio. Konačno, Ministarstvo je utvrdilo da je apelant bio nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu i da je nakon 19. maja 1992. godine ostao u aktivnoj službi u Vojsci Jugoslavije, zbog čega se, u smislu člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ne može smatrati izbjeglicom, niti može ostvariti pravo na vraćanje stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

11. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-220/04 od 26. januara 2005. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj UP-09-25-03-380/03 od 2. aprila 2004. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao da su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, zbog toga što je tokom postupka utvrđeno da je nakon 19. maja 1992. godine ostao u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine. Presudom Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj Už-196/05 od 26. marta 2009. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-220/04 od 26. januara 2005. godine


12. Apelant Petko Luković je kod Odjela opće uprave i kulture Općine Čapljina pokrenuo postupak za vraćanje u posjed stana u ul. Petra Krešimira u Čapljini. Rješenjem Odjela broj 02-372-234/1-01 od 26. februara 2001. godine, potvrđenim Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-13-03-25-2498/01 od 30. jula 2001. godine, apelantov zahtjev je odbijen. U obrazloženju rješenja Odjel je naveo da je apelant uz zahtjev priložio potvrdu Službe za poslove financija i knjigovodstva Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije o uplati 13. februara 1992. godine iznosa od 290.000,00 dinara na ime otkupa stana. Dalje, tokom postupka, Odjel je uvidom u Naredbu broj 17659 od 9. decembra 1996. godine utvrdio da je apelantu profesionalna vojna služba prestala 17. marta 1997. godine, kada je penzioniran. Odjel se, s obzirom na tako


utvrđeno činjenično stanje, pozvao na član 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima i ukazao da se apelant ne može smatrati izbjeglicom, niti može ostvariti pravo na vraćanje stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

13. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-2213/01 od 29. decembra 2004. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj UP-13-03-25-2498/01 od 30. jula 2001. godine. Kantonalni sud je tokom postupka utvrdio da nisu osnovani navodi apelanta, nositelja stanarskog prava na predmetnom stanu, da je na temelju ugovora o kupoprodaji postao vlasnik predmetnog stana. Ukazano je da potvrda o uplati izvršenoj 13. februara 1992. godine, ne može zamijeniti kupoprodajni ugovor, a da apelant takav ugovor nije dostavio, pa nije dokazao da je predmetni stan stvarno i otkupio. Ukazano je da je pravilna odluka organa uprave koji su, na temelju člana 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima utvrdili da se apelant ne može smatrati izbjeglicom, niti može ostvariti pravo na vraćanje stana u Federaciji Bosne i Hercegovine. Presudom Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj Už-72/05 od 19. februara 2009. godine odbijena je žalba koju je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-2213/01 od 29. decembra 2004. godine.


14. Apelanti su podnijeli apelacije zbog nemogućnosti da vrate u posjed stanove koje su koristili prije rata u Bosni i Hercegovini i da u zemljišnim knjigama budu upisani kao njihovi vlasnici. S tim u vezi istakli su da im je zbog nemogućnosti povrata u posjed njihovih stanova i nemogućnosti uknjižbe vlasništva na predmetnim stanovima na njihovo ime u zemljišnim knjigama, povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije, kao i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Osim toga, svi apelanti su naveli da su im stanovi svojevremeno bili dodijeljeni na korištenje kao „vojni stanovi“ iz stambenog fonda bivše JNA i da su početkom 1992. godine, prije izbijanja ratnih dejstava u BiH, zaključili kupoprodajne ugovore za otkup tih stanova. Apelanti su vodili postupke na različitim nivoima, od nadležnih upravnih organa, prvostepenih i drugostepenih redovnih sudova, pa se praksa rješavanja ovih predmeta razlikuje od jednog do drugog organa pojedinačno po predmetima.



Član 3. st. 1. i 2. glasi: Nosilac stanarskog prava na stanu koji je proglašen

napuštenim ili član njegovog porodičnog domaćinstva kao što je utvrđeno članom 6. Zakona o stambenim odnosima, ima pravo na povratak u skladu sa Aneksom 7 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Stav 1. ovog člana primjenjuje se samo na nositelje stanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domove prema članu 1. Aneksa 7 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Osobe koje su napustile svoje stanove između 30. aprila 1991. godine i 4. aprila 1998. godine

smatraju se izbjeglicama i raseljenim licima prema Aneksu 7 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Član 3.a Izuzetno od odredbe člana 3. st. 1. i 2. Zakona stanovi iz

stambenog fonda bivšeg Federalnog ministarstva odbrane koji su proglašeni napuštenim na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, a kojima raspolaže Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, čiji je nosilac stanarskog prava poslije 19. maja 1992. godine ostao u službi vojnog ili civilnog lica u bilo kojim oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, ne smatra se izbjeglicom, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzev ako mu je odobren boravak u statusu izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu u nekoj od zemalja van bivše SFRJ prije 14. decembra 1995. godine.

Izbjeglicom se ne smatra, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine ni nosilac stanarskog prava na stanove iz stava 1. ovog člana, koji je iz istog stambenog fonda bivše JNA ili novoformiranih fondova oružanih snaga država nastalih na prostorima bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.


Član 39. Nosilac prava iz kupoprodajnog ugovora zaključenog sa

bivšim SSNO-om, na osnovu Zakona o stambenom obezbjeđenju u JNA („Službeni list SFRJ“, broj 84/90) i podzakonskih akata za njegovo provođenje, za stan koji je na raspolaganju Federalnom ministarstvu odbrane, zaključio je pravno obavezujući ugovor ako je zaključio pisani ugovor o otkupu stana do 06. aprila 1992. godine i ugovor dostavio na ovjeru nadležnoj poreskoj službi, te ukoliko je kupoprodajna cijena utvrđena u skladu sa tada važećim Zakonom i iznos cijene u potpunosti izmirio u ugovorenom roku.

VI. Dopustivost

17. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

18. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

19. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijama su odluke koje su različiti organi donosili u različitim postupcima koje su apelanti vodili radi vraćanja u posjed stanova koje su koristili prije rata i na kojima su bili nositelji stanarskog prava. Apelacije su podnesene u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacije ispunjavaju i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nisu očigledno (prima facie) neosnovane, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacije nisu dopustive.

20. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetne apelacije ispunjavaju uvjete u pogledu dopustivosti.


VII. Meritum

21. Apelanti pobijaju odluke redovnih sudova i nadležnih upravnih organa, tvrdeći da su tim odlukama povrijeđena njihova prava iz člana II/3.e), f) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno čl. 6. i 8. Evropske konvencije i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Navodi apelacija se u suštini odnose na nemogućnost apelanata da se vrate u posjed tzv. vojnih stanova na kojima su bili nositelji stanarskog prava, za koje je u postupcima pred redovnim sudovima utvrđeno da nisu zaključili pravno obavezujuće ugovore o njihovom otkupu u smislu člana 39. Zakona o prodaji stanova jer sudu nisu dostavili ugovore za koje tvrde da su zaključeni nego samo uplatnice na određene iznose i potvrde banaka o izvršenim uplatama.

22. U vezi s apelacionim navodima, Ustavni sud ukazuje da je u brojnim odlukama, kroz dosadašnju vlastitu praksu, odlučivao o pravu povrata u prijeratne stanove u kojima je, u svjetlu odredbe iz člana II/5. Ustava Bosne i Hercegovine, izražen stav da izbjeglice i raseljena lica imaju pravo slobodno da se vrate u svoje domove. U brojnim odlukama, Ustavni sud je zaključio da je povrat imovine primarni cilj Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i Ustava Bosne i Hercegovine i da uspostavljanje nekadašnjih prava na kuće i stanove treba predstavljati osnovni cilj (vidi, npr., Ustavni sud, Odluka broj U 14/00 od 4. maja 2001. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 33/01). Ustavni sud podsjeća da se s obzirom na novonastalu pravnu situaciju i izmjene u domenu zakonodavstva iz stambene oblasti, bavio pitanjima povrata vojnih stanova u nekoliko svojih odluka, od kojih su posljednje Odluka broj U 15/11 od 30. marta 2012. godine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu U 15/11 od 30. marta 2012. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 37/12, dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) i Odluka o dopustivosti i meritumu AP 1205/08 od 25. maja 2012. godine. U navedenim odlukama Ustavni sud se bavio sličnim pitanjima koja pokreću i ove apelacije: u Odluci o dopustivosti i meritumu U 15/11 od 30. marta 2012. godine, kroz ocjenu ustavnosti relevantnih odredaba domaćeg prava koje reguliraju pravo na povrat vojnog stana u posjed u slučaju kada apelant ima pravno obavezujući ugovor o otkupu stana; kada nije učestvovao u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine; pravo na uknjižbu vlasništva na takvom stanu i pravo javnih vlasti da umjesto naturalne restitucije isplate naknadu, te da li je propisana naknada u skladu sa poštivanjem prava na imovinu, u svjetlu presude Evropskog suda Đokić protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 27. maja 2010. godine, aplikacija broj 6518/04, objavljena na www.mhrr.gov.ba). U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 1205/08 od 25. maja 2012. godine Ustavni sud se bavio pitanjem povrede ustavnih prava apelanata u slučaju kada su apelanti imali pravno obavezujući ugovor o otkupu prijeratnih, tzv. vojnih stanova, a uskraćena im je mogućnost da se vrate u posjed stanova koji su bili predmet kupoprodajnih ugovora i da se na njima uknjiže kao vlasnici, iako nisu učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, a u međuvremenu od napuštanja spornih stanova, nisu iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ, stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Također, Ustavni sud ukazuje i na presudu Evropskog suda Mago i dr. protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 3. maja 2012. godine, objavljena na www.mhrr.gov.ba), u kojoj se Evropski sud bavio zahtjevima aplikanata da vrate u posjed svoje prijeratne, tzv. vojne stanove, na kojima su imali stanarska prava, ali nisu imali zaključen pravno obavezujući ugovor, za koje je utvrđivao da li

su učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, te da li jesu ili nisu, u međuvremenu od napuštanja predmetnih stanova, iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ, stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

Pravo na imovinu

Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:


k) Pravo na imovinu.

Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju glasi: Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na mirno i

neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim principima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječu na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi kontrolirala korištenje imovine u skladu sa općim interesima, ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

23. Prilikom razmatranja pitanja da li su povrijeđeni član II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud, prije svega, mora utvrditi da li su apelanti imali „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije.

24. U odgovoru na pitanje da li su apelanti imali „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije Ustavni sud, pored vlastite prakse, podsjeća na već citiranu presudu Evropskog suda Mago i drugi protiv Bosne i Hercegovine, u kojoj je Evropski sud u tački 78. istakao: „Predmeti Gaćeša i Trifunović protiv Republike Hrvatske, spomenuti u gornjem tekstu, slično ovom predmetu se bave pitanjem povrata stanova nakon masovnih migracija koje su uslijedile zbog grubog raspada SFRJ. Sud je u tim predmetima zaključio da aplikanti nisu imali „posjed“ u smislu člana 1. Protokola br. 1, jer nositelji stanarskog prava u Hrvatskoj nisu nakon 1. januara 1996. godine više bili u mogućnosti da otkupe svoje stanove. Međutim, ovaj predmet se mora razlučiti od toga. U skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom i domaćim zakonima, koji su doneseni pod pritiskom međunarodne zajednice, svi nositelji stanarskog prava u Bosni i Hercegovini po pravilu imaju pravo povrata svojih predratnih stanova te njihovog otkupa po veoma povoljnim uvjetima. U Hrvatskoj, ovo nije slučaj. Dalje, za razliku od hrvatskih organa vlasti, bosanskohercegovački organi vlasti su konzistentno smatrali da stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu člana 1. Protokola br. 1 (vidi, na primjer, odluku Komisije za ljudska prava iz tačke 34. u gornjem tekstu i odluku Ustavnog suda iz tačke 54. u gornjem tekstu). Kako je ovaj stav domaćih organa vlasti naizgled u skladu s međunarodnim standardima, Evropski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi od njega odstupio. I na kraju, situacija u ovom predmetu se ne razlikuje mnogo od situacije u predmetu Đokić, uzimajući u obzir da oni koji su otkupili vojne stanove, koji se nalaze na teritoriji današnje Federacije Bosne i Hercegovine, nisu mogli upisati svoje vlasništvo te su ostali, usko gledajući, nositelji stanarskog prava (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, stav 12). Evropski sud stoga odbacuje prigovor tužene Vlade).“

25. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da su osporenim odlukama odbijeni zahtjevi apelanata za povrat u stanove na kojima su prije rata oni ili njihovi bračni drugovi imali stanarsko pravo. Budući da prema praksi Ustavnog i


Evropskog suda stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu člana 1. Protokola br. 1, Ustavni sud, bez obzira što apelanti nisu dokazali da imaju pravno obavezujući ugovor o otkupu predmetnih stanova na kojima su nesporno imali stanarska prava, smatra da predmetni stanovi predstavljaju imovinu apelanata koja uživa zaštitu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

26. U vezi s pitanjem da li je u konkretnom slučaju došlo do miješanja u pravo apelanata na imovinu, Ustavni sud podsjeća da je u nizu svojih odluka (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2531/05 od 12. aprila 2006. godine, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1512/06 od 3. aprila 2008. godine) zaključio, da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Evropski sud je u predmetu Mago i dr. protiv BiH razmatrao aplikacije dvije grupe aplikanata. U svim slučajevima iz navedene odluke Evropski sud je utvrdio da otkazivanje stanarskih prava aplikanata odnosno onemogućavanje da se oni vrate u svoje predratne stanove predstavlja lišavanje imovine u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Dakle, ni Ustavni sud ne nalazi razloga da odstupi od svoje dosadašnje prakse i prakse Evropskog suda, pa zaključuje da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

27. Imajući u vidu navedeno, za Ustavni sud ostaje da odgovori na pitanja: (a) da li je miješanje bilo u skladu sa zakonom i u javnom interesu i (b) da li je miješanje proporcionalno cilju odnosno uspostavlja li pravičnu ravnotežu između prava apelanata i općeg javnog interesa.

28. Ustavni sud podsjeća da je u citiranoj odluci Mago i drugi protiv BiH, ispitujući princip zakonitosti miješanja javnih vlasti u imovinu aplikanata Evropski sud u tačkama 96-97. svoje odluke zaključio da su stanarska prava aplikanata u ovom predmetu otkazana u skladu s članom 3a. Zakona o prestanku primjene iz 1998. godine. Ustavni sud je tu odredbu proglasio ustavnom (vidi tačku 54. u gornjem tekstu). Stoga je jasno da je ometanje bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1, zaključak je Evropskog suda. Ustavni sud nema razloga da ne slijedi svoju praksu i praksu Evropskog suda, pa je i zaključak Ustavnog suda da je ometanje u mirnom uživanju imovine apelanata bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

29. Ispitujući cilj ometanja Ustavni sud zapaža da je Evropski sud u tački 100. svoje odluke Mago i drugi protiv BiH istakao: „Iako je Evropski sud svjestan toga da su tokom i odmah nakon rata mnogi napušteni stanovi navodno dodijeljeni najvišim vojnim i civilnim zvaničnicima čije su stambene potrebe već bile zadovoljene (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, tačke 10. i 61), izgleda da su ti nedostaci kasnije ispravljeni. U tom smislu, Evropski sud prihvata da je ometanje posjeda aplikanata provedeno s ciljem jačanja socijalne pravde, kao što to tvrdi tužena Vlada“. Stoga, u odnosu na cilj ometanja u mirnom uživanju imovine apelanata Ustavni sud nastavlja slijediti svoju praksu i praksu Evropskog suda i zaključuje da je izvršeno ometanje imalo legitiman cilj.

30. U odgovoru na pitanje da li je postignuta pravična ravnoteža Ustavni sud podsjeća da je Evropski sud u već navedenoj odluci Mago i drugi protiv BiH zauzeo stajalište da je došlo do kršenja člana 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju u pogledu gđe Ljeposave Mago (tačka 102) jer je ona lišena svoje imovine zbog službe gosp. Mage u snagama VJ tokom i nakon

rata. Međutim, domaće vlasti su isticale da su prema stambenim zakonima bračni drugovi posjedovali stanarsko pravo zajednički, a zanemarile su činjenicu da gđa Mago više nije bila u braku sa gosp. koji je pripadnik snaga VJ. Naglašeno je da u slučaju razvoda bračni drugovi imaju pravo, prema stambenim zakonima, odabrati koji od njih će nastaviti koristiti zajednički stan (vidi tačku 6. u gornjem tekstu). Evropski sud smatra da organi vlasti moraju poštovati taj izbor. Tužena Vlada je, također, tvrdila da se aplikantica trebala obratiti nadležnom sudu za prijenos stanarskog prava nakon razvoda. Međutim, u skladu sa stambenim zakonima, takav postupak se mora provesti samo u slučaju nepostojanja sporazuma između bivših bračnih drugova u pogledu upotrebe njihovog stana nakon razvoda. U predmetnom slučaju, gospodin Mago nije predao zahtjev za povrat stana u Sarajevu i time se prešutno složio da ga gđa Mago preuzme. U tim okolnostima, njegov status nije trebao biti uzet u obzir prilikom odlučivanja o zahtjevu za povrat stana gđe Mago. Kako aplikantica nije spadala ni u jednu od kategorija koje su podlijegale osporavanim mjerama, a tužena Vlada nije navela nijedan drugi razlog za lišavanje gđe Mago njenog posjeda, došlo je do kršenja člana 1. Protokola br. 1 u pogledu gđe Mago, zaključio je Evropski sud. Zatim je Evropski sud u tački 103. citirane odluke istakao da primjećuje „da su gosp. Jovan Radović i gosp. Vase Krstevski lišeni svojih posjeda isključivo zbog njihove službe u VJ tokom i nakon rata u Bosni i Hercegovini. Ne postoji nikakva naznaka, a kamoli dokaz, da su ti aplikanti učestvovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine. Iako je tužena Vlada navela da su tim aplikantima vjerovatno dodijeljeni stanovi u Srbiji, ona nije pružila dokaze za tu tvrdnju. Strane su se složile, što je doista općepoznato, da je priroda rata u Bosni i Hercegovini bila takva da je služba u određenim oružanim snagama u velikoj mjeri ukazivala na etničko porijeklo te osobe (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, tačka 60). Kao rezultat toga, sporne mjere, iako su se činile neutralnim, imale su takvo dejstvo da su se ljudi tretirali različito na osnovu svog etničkog porijekla. Evropski sud je u sličnim situacijama presudio da, principijelno gledano, nijedna razlika u tretmanu koja je zasnovana isključivo ili u odlučujućoj mjeri na nečijem etničkom porijeklu ne može biti objektivno opravdana u savremenom demokratskom društvu (Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine [GC], br. 27996/06 i 34836/06, tačka 44, ECHR 2009; D.H. i drugi protiv Češke Republike [GC], br. 57325/00, tačka 176, ECHR 2007-IV; i Timishev protiv Rusije, br. 55762/00 i 55974/00, tačka 58, ECHR 2005-XII). Evropski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi odstupio od tog zaključka. Kako aplikantima nije pružena nikakva nadoknada, Evropski sud zaključuje da je došlo do kršenja člana 1. Protokola br. 1 u pogledu gosp. Jovana Radovića i gosp. Vase Krstevskog.“

31. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da je u slučaju apelanata obuhvaćenih ovom odlukom došlo do kršenja prava na imovinu jer im je imovina oduzeta a da nisu utvrđene relevantne činjenice da li su ispunjeni uvjeti da im njihova predratna stanarska prava budu kompenzirana kroz odgovarajuću naknadu, čime je na apelante stavljen preveliki teret, odnosno čime nije postignuta pravična ravnoteža između zaštite imovine apelanata i zahtjeva javnog interesa.


32. Imajući u vidu navode i zaključke iznesene u povodu razmatranja povrede prava na imovinu apelanata, Ustavni smatra da nije neophodno razmatrati navode o povredi prava na pravično suđenje i prava na poštivanje doma apelanata.


VIII. Zaključak

33. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, kada su javne vlasti miješanjem u imovinu apelanata koje je bilo zakonito i imalo legitiman cilj, nedopuštanjem vraćanja u stanove na kojima su oni ili njihovi bračni drugovi ili pravni prednici imali stanarsko pravo apelantima, u stvari, oduzeli imovinu, a da nisu utvrđene relevantne činjenice da li su ispunjeni uvjeti da im njihova predratna stanarska prava budu kompenzirana kroz odgovarajuću naknadu, čime je na apelante stavljen preveliki teret, odnosno čime nije postignuta pravična ravnoteža između zaštite imovine apelanata i zahtjeva javnog interesa.





Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u plenarnom sazivu, u

predmetu broj AP 1250/08, rješavajući apelaciju Dragoslava Pešića i dr., na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. odvjetnik 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, dopredsjednik Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 23. studenoga 2012. godine donio

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvajaju se apelacije Dragoslava Pešića, Mirjane

Kovačević, Radoslava Matića i Petka Lukovića. Utvrđuje se povreda prava na imovinu iz članka II/3.(k)

Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ova se odluka dostavlja Vladi Federacije Bosne i Hercegovine, koja je dužna osigurati prava apelanata sukladno standardima Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine, objavljene u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/12, u roku od tri mjeseca od podnošenja zahtjeva svakog apelanta pojedinačno.

Odluku objaviti u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“, „Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i „Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine“.


1. Dragoslav Pešić iz Mostara, kojega zastupa Maja Škoro, odvjetnica iz Mostara, Mirjana Kovačević iz Sarajeva, koju zastupa Amir Šapčanin, odvjetnik iz Sarajeva, Radoslav Matić iz Mostara, kojega zastupa Mile Smiljanić, odvjetnik iz Mostara i Petko Luković iz Šljivovica, Srbija, kojega zastupa Advokatura „Čupina i Co.“ d.o.o. Mostar (u daljnjem tekstu:

apelanti), podnijeli su u razdoblju od 25. travnja 2008. godine do 20. srpnja 2009. godine apelacije Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zbog nemogućnosti da vrate u posjed stanove koje su koristili prije rata u Bosni i Hercegovini i na kojima su bili nositelji stanarskog prava.


2. S obzirom da je Ustavnom sudu dostavljeno više apelacija iz njegove nadležnosti, koje se tiču istog činjeničnog i pravnog osnova, Ustavni sud je, sukladno članku 31. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 1250/08. Spojene su sljedeće apelacije: AP 1250/08, AP 1569/09, AP 1971/09 i AP 2340/09.


3. Rješenjem Službe graditeljstva, imovinsko-pravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Gradske općine Mostar-Jugozapad broj 07/II-3-3659/98 od 9. srpnja 2002. godine, potvrđenog Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj Up-09-25-03-732/02, od 22. ožujka 2004. godine, odbijen je zahtjev apelanta Dragoslava Pešića za vraćanje u posjed stana u ul. Splitska br. 1 u Mostaru. Apelant je na predmetnome stanu bio nositelj stanarskoga prava, što je Služba utvrdila uvidom u Ugovor o korištenju stana od 20. srpnja 1983. godine. Dalje, Služba je uvidom u „Službeni vojni list“ Vojske Jugoslavije broj 6, od 21. ožujka 1996. godine, utvrdila kako je apelant unaprijeđen u čin potpukovnika avijacije Vojske Jugoslavije, iz čega proizlazi da je apelant ostao u službi u Vojsci Jugoslavije nakon 14. prosinca 1995. godine. S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, Služba se pozvala na članak 3a. Zakona i ukazala kako, s obzirom na činjenicu da je apelant ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine i nije mu priznat status izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu, apelantu ne pripada pravo na povrat stana.

4. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-229/04 od 26. siječnja 2005. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva građenja i prostornog uređenja Hercegovačko-neretvanskog kantona broj Up-09-25-03-732/02 od 22. ožujka 2004. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao kako su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, zbog toga što je tijekom postupka utvrđeno da je apelant nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelant ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine. Kantonalni sud je naveo kako, prema citiranim zakonskim odredbama, samo služba u oružanim snagama izvan teritorija BiH predstavlja zapreku ostvarenju prava na povrat stana. Kantonalni sud je ocijenio neutemeljenim apelantove navode kako mu je povrijeđeno pravo na imovinu i pravo na dom budući da je prijeporni stan otkupljen na temelju Zakona o stambenom obezbjeđivanju u JNA. Ovo iz razloga što apelant niti u jednom od postupaka nije dostavio ugovor o kupoprodaji stana, već samo preslike uplatnica da je platio određene iznose na ime otkupa stana. Potom je Kantonalni sud naveo kako je članku 39e. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo propisano da nositelj stanarskog prava koji nema pravo na povrat stana sukladno odredbi članka 3a. Zakona o prestanku primjene, koji je prije 6. travnja 1992. godine zaključio pravno obvezujući ugovor o kupovini stana sa bivšim SSNO, umjesto upisa prava vlasništva po zaključenom


ugovoru ima pravo podnijeti zahtjev FBiH za nadoknadu sredstava plaćenih po ovom osnovu izuzev ako se dokaže da su mu ta sredstva priznata za otkup stana izvan teritorija BiH, odnosno ako nije stekao stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

5. Presudu Kantonalnog suda je potvrdio Vrhovni sud FBiH svojom Odlukom broj Už-195/05, od 20. veljače 2008. godine, uz obrazloženje da se u smislu odredbi članka 3a. st. 1. i 2. Zakona o prestanku primjene apelant ne može smatrati izbjeglom osobom (jer su kumulativno ispunjeni svi uvjeti propisani tim odredbama), pa mu stoga (u smislu odredbi članka 3. st. 1. i 2. navedenog zakona) ne pripada pravo na vraćanje u posjed stana. Isto tako, naglasio je Vrhovni sud, apelant je glede svojih eventualnih prava temeljem zaključenog ugovora o kupovini stana sa SSNO upućen da ih može ostvariti sukladno odredbama Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.


6. Apelantica Mirjana Kovačević je kod Uprave za stambena pitanja Kantona Sarajevo pokrenula postupak za vraćanje u posjed stana u ul. Merhemića trg u Sarajevu. Uprava je, rješavajući u ponovnom postupku, donijela Rješenje broj 23/1-372-522/98 od 18. listopada 2006. godine kojim je odbila apelantičin zahtjev kao neutemeljen. U obrazloženju rješenja je navedeno kako je Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj U-874/04 od 21. kolovoza 2006. godine predmet vraćen Upravi na ponovni postupak, uz naputak da se sa sigurnošću utvrdi da li je apelantica otkupila predmetni stan, odnosno da li je zaključila valjan ugovor o otkupu stana, da li je isplatila kupoprodajnu cijenu, te druge okolnosti iz kojih se može zaključiti da se radi o njenoj imovini u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Uprava je, postupajući sukladno navedenoj presudi, pozvala apelanticu da dostavi sve isprave iz kojih se na nedvojben način može utvrditi je li predmetni stan okupila, te da se, ukoliko dokumente ne posjeduje, obrati prodavcu (pravnom slijedniku Zajednice stanovanja JNA) ili drugoj javnoj ustanovi koja vodi evidenciju dokumenata. Apelantica je 4. listopada 2006. godine dostavila Upravi podnesak uz koji je priložila presliku priznanice o uplati za otkup stana, presliku potvrde YU GARANT BANKE a.d. Beograd o izvršenim uplatama te presliku zahtjeva za otkup stana. S obzirom da apelantica nije dostavila isprave koje su tražene (Ugovor o otkupu predmetnog stana, potvrdu o uplaćenoj cijeni za predmetni stan i sl.), Uprava je apelantičin zahtjev odbila.

7. Rješenjem Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo broj 27/02-23-9639/06 od 19. prosinca 2006. godine je odbijen priziv koji je apelantica podnijela protiv rješenja Uprave. Ministarstvo je u obrazloženju rješenja navelo kako je tijekom postupka utvrdilo da je Uprava pozvala apelanticu da dostavi dokumentaciju kojom može dokazati da je otkupila predmetni stan, i da apelantica po tome pozivu nije postupila. Također, Ministarstvo je utvrdilo kako je apelantica bila nositeljica stanarskog prava na predmetnom stanu i kako je nakon 19. svibnja 1992. godine ostala u aktivnoj službi u Vojsci Jugoslavije, zbog čega se, u smislu članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ne može smatrati izbjeglicom, niti može ostvariti pravo na vraćanje stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

8. Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu broj 09 0 U 002814 07 U od 10. travnja 2009. godine je odbijena tužba kojom je apelantica pokrenula upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj 27/02-23-9639/06 od 19. prosinca 2006. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao kako su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantičin

zahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed, zbog toga što je tijekom postupka utvrđeno da je nakon 19. svibnja 1992. godine ostala u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona apelantica ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.


9. Apelant Radoslav Matić je kod Službe graditeljstva, imovinsko-pravnih i stambenih poslova i zaštite okoliša Općine Mostar-Jugozapad pokrenuo postupak za vraćanje u posjed stana u ul. Kralja Tomislava u Mostaru. Rješenjem Službe broj 07/II-3-3989/98 od 1. listopada 2003. godine apelantov zahtjev je odbijen. U obrazloženju rješenja Služba je ukazala da je apelant uz svoj zahtjev priložio Ugovor o korištenju stana koji je zaključio sa Zajednicom stanovanja JNA, i Potvrdu Narodne banke Jugoslavije o uplati određenog iznosa. Dalje, tijekom postupka Služba je, uvidom u Naredbu komandanta ratnog vazduhoplovstva i protivvazdužne odbrane, utvrdila da je apelantu profesionalna vojna služba prestala od 6. kolovoza 1997. godine. Na temelju navedenoga, Služba je apelantov zahtjev odbila.

10. Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite okoline broj UP-09-25-03-380/03 od 2. travnja 2004. godine odbijen je priziv koju je apelant podnio protiv Rješenja Službe broj 07/II-3-3989/98 od 1. listopada 2003. godine. U obrazloženju rješenja Ministarstvo je navelo kako je uvidom u Potvrdu vojnog servisa Narodne banke Beograd broj 748 od 15. svibnja 1996. godine utvrđeno da je apelant 14. veljače 1992. godine izvršio uplatu u iznosu tadašnjih 177.000,00 dinara i da je ta uplata knjižena na partiji na kojoj se knjiže uplate vezane za otkup stanova iz Stambenog fonda Vojske Jugoslavije. Ministarstvo je ukazalo kako se iz navedene potvrde i uplatnice ne može vidjeti je li to kompletna cijena stana ili samo jedan dio, jer apelant nije dostavio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana iz kojeg bi se moglo vidjeti koja je kompletna cijena stana, te da ne postoji nikakav drugi dokaz iz kojeg bi se moglo nedvojbeno utvrditi da je apelant predmetni stan otkupio. Konačno, Ministarstvo je utvrdilo kako je apelant bio nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu i kako je nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u aktivnoj službi u Vojsci Jugoslavije, zbog čega se, u smislu članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ne može smatrati izbjeglicom, niti može ostvariti pravo na vraćanje stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

11. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-220/04 od 26. siječnja 2005. godine je odbijena tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj UP-09-25-03-380/03 od 2. travnja 2004. godine. Kantonalni sud je u obrazloženju ukazao kako su organi uprave donijeli pravilnu odluku kada su odbili apelantov zahtjev za vraćanje predmetnoga stana u posjed, zbog toga što je tijekom postupka utvrđeno da je nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, pa se slijedom relevantnih odredbi Zakona ne smatra izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine. Presudom Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj Už-196/05 od 26. ožujka 2009. godine odbijen je priziv koji je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-220/04 od 26. siječnja 2005. godine


12. Apelant Petko Luković je kod Odjela opće uprave i kulture Općine Čapljina pokrenuo postupak za vraćanje u posjed stana u ul. Petra Krešimira u Čapljini. Rješenjem Odjela broj 02-372-234/1-01 od 26. veljače 2001. godine, potvrđenim Rješenjem Ministarstva građenja, prostornog uređenja i zaštite


okoline Hercegovačko-neretvanskog kantona broj UP-13-03-25-2498/01 od 30. srpnja 2001. godine, apelantov zahtjev je odbijen. U obrazloženju rješenja Odjel je naveo kako je apelant uz zahtjev priložio potvrdu Službe za poslove financija i knjigovodstva Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije o uplati 13. veljače 1992. godine iznosa od 290.000,00 dinara na ime otkupa stana. Dalje, tijekom postupka, Odjel je uvidom u Naredbu broj 17659 od 9. prosinca 1996. godine utvrdio da je apelantu profesionalna vojna služba prestala 17. ožujka 1997. godine, kada je umirovljen. Odjel se, s obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, pozvao na članak 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima i ukazao kako se apelant ne može smatrati izbjeglicom, niti može ostvariti pravo na vraćanje stana u Federaciji Bosne i Hercegovine.

13. Presudom Kantonalnog suda u Mostaru broj U-2213/01 od 29. prosinca 2004. godine odbijena je tužba kojom je apelant pokrenuo upravni spor protiv Rješenja Ministarstva broj UP-13-03-25-2498/01 od 30. srpnja 2001. godine. Kantonalni sud je tijekom postupka utvrdio kako nisu utemeljeni navodi apelanta, nositelja stanarskoga prava na predmetnome stanu, da je na temelju ugovora o kupoprodaji postao vlasnik predmetnog stana. Ukazano je da potvrda o uplati izvršenoj 13. veljače 1992. godine, ne može zamijeniti kupoprodajni ugovor, a da apelant takav ugovor nije dostavio, pa nije dokazao da je predmetni stan stvarno i otkupio. Ukazano je kako je pravilna odluka organa uprave koji su, na temelju članka 3a. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima utvrdili da se apelant ne može smatrati izbjeglicom, niti može ostvariti pravo na vraćanje stana u Federaciji Bosne i Hercegovine. Presudom Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj Už-72/05 od 19. veljače 2009. godine odbijen je priziv koji je apelant podnio protiv Presude Kantonalnog suda u Mostaru broj U-2213/01 od 29. prosinca 2004. godine.


14. Apelanti su podnijeli apelacije zbog nemogućnosti da vrate u posjed stanove koje su koristili prije rata u Bosni i Hercegovini i da u zemljišnim knjigama budu upisani kao njihovi vlasnici. S tim u svezi istaknuli su kako im je zbog nemogućnosti povrata u posjed njihovih stanova i nemogućnosti uknjižbe vlasništva na predmetnim stanovima na njihovo ime u zemljišnim knjigama, povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije, kao i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Osim toga, svi apelanti su naveli kako su im stanovi svojevremeno bili dodijeljeni na korištenje kao „vojni stanovi“ iz stambenog fonda bivše JNA i da su početkom 1992. godine, prije izbijanja ratnih dejstava u BiH, zaključili kupoprodajne ugovore za otkup tih stanova. Apelanti su vodili postupke na različitim razinama, od nadležnih upravnih organa, prvostupanjskih i drugostepenih redovitih sudova, pa se praksa rješavanja ovih predmeta razlikuje od jednog do drugog organa pojedinačno po predmetima.



Članak 3.st. 1. i 2. Nositelj stanarskog prava na stanu koji je proglašen

napuštenim ili član njegovog obiteljskog domaćinstva kao što je utvrđeno člankom 6. ZOSO (u daljem tekstu: nositelj stanarskog prava) ima pravo na povratak sukladno Aneksu VII Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Stavak 1. ovog članka primjenjuje se samo na nositelje stanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domove prema članku 1. Aneksa VII Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Osobe koje su napustile svoje stanove nakon 30. travnja 1991. godine i 4. travnja 1998. godine smatraju se izbjeglicama i raseljenim licima prema Aneksu VII Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Članak 3.a "Iznimno od odredbe članka 3. st. 1. i 2. Zakona stanovi

"iz stambenog fonda bivšeg Federalnog ministarstva obrane" koji su proglašeni napuštenim na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine, a kojima raspolaže "Vlada Federacije Bosne i Hercegovine" čiji je nositelj stanarskog prava nakon 19. svibnja 1992. godine ostao u službi vojne ili civilne osobe u bilo kojim oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, ne smatra se izbjeglicom niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzev ako mu je odobren boravak u statusu izbjeglice ili drugi oblik zaštite koji odgovara tome statusu u nekoj od zemalja izvan bivše SFRJ prije 14. prosinca 1995. godine.

Izbjeglicom se ne smatra niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine ni nositelj stanarskog prava na stanove iz stavka 1. ovog članka, koji je iz istoga stambenog fonda bivše JNA ili utemeljenih fondova oružanih snaga država nastalih na prostorima bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tomu pravu."


Članak 39. Nositelj prava iz kupoprodajnog ugovora zaključenog sa

bivšim SSNO-om, na temelju Zakona o stambenom obezbjeđenju u JNA („Službeni list SFRJ“, broj 84/90) i podzakonskih akata za njegovo provođenje, za stan koji je na raspolaganju Federalnom ministarstvu odbrane, zaključio je pravno obvezujući ugovor ako je zaključio pisani ugovor o otkupu stana do 06. travnja 1992. godine i ugovor dostavio na ovjeru nadležnoj poreskoj službi, te ukoliko je kupoprodajna cijena utvrđena u skladu s tada važećim Zakonom i iznos cijene u potpunosti izmirio u ugovorenom roku.

VI. Dopustivost

17. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima prizivnu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovome ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojega suda u Bosni i Hercegovini.

18. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojega je koristio.

19. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijama su odluke koje su različiti organi donosili u različitim postupcima koje su apelanti vodili radi vraćanja u posjed stanova koje su koristili prije rata i na kojima su bili nositelji stanarskog prava. Apelacije su podnesene u roku od 60


dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacije ispunjavaju i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nisu očevidno (prima facie) neutemeljene, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojega apelacije nisu dopustive.

20. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio kako predmetne apelacije ispunjavaju uvjete glede dopustivosti.

VII. Meritum

21. Apelanti pobijaju odluke redovitih sudova i nadležnih upravnih organa, tvrdeći kako su tim odlukama povrijeđena njihova prava iz članka II/3.(e), (f) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine, odnosno čl. 6. i 8. Europske konvencije i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Navodi apelacija se u suštini odnose na nemogućnost apelanata da se vrate u posjed tzv. vojnih stanova na kojima su bili nositelji stanarskog prava, za koje je u postupcima pred redovitim sudovima utvrđeno da nisu zaključili pravno obvezujuće ugovore o njihovom otkupu u smislu članka 39. Zakona o prodaji stanova jer sudu nisu dostavili ugovore za koje tvrde da su zaključeni nego samo uplatnice na određene iznose i potvrde banaka o izvršenim uplatama.

22. U svezi s apelacijskim navodima, Ustavni sud ukazuje kako je u brojnim odlukama, kroz dosadašnju vlastitu praksu, odlučivao o pravu povrata u prijeratne stanove u kojima je, u svjetlu odredbe iz članka II/5. Ustava Bosne i Hercegovine, izražen stav da izbjeglice i raseljene osobe imaju pravo slobodno se vratiti u svoje domove. U brojnim odlukama, Ustavni sud je zaključio kako je povrat imovine primarni cilj Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i Ustava Bosne i Hercegovine i kako uspostava nekadašnjih prava na kuće i stanove treba predstavljati temeljni cilj (vidi, npr., Ustavni sud, Odluka broj U 14/00 od 4. svibnja 2001. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 33/01). Ustavni sud podsjeća kako se s obzirom na novonastalu pravnu situaciju i izmjene u domenu zakonodavstva iz stambene oblasti, bavio pitanjima povrata vojnih stanova u nekoliko svojih odluka, od kojih su posljednje Odluka broj U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine, „Službeni glasnik BiH“ broj 37/12, dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) i Odluka o dopustivosti i meritumu AP 1205/08 od 25. svibnja 2012. godine. U navedenim odlukama Ustavni sud se bavio sličnim pitanjima koja pokreću i ove apelacije: u Odluci o dopustivosti i meritumu U 15/11 od 30. ožujka 2012. godine, kroz ocjenu ustavnosti relevantnih odredaba domaćeg prava koje reguliraju pravo na povrat vojnog stana u posjed u slučaju kada apelant ima pravno obvezujući ugovor o otkupu stana; kada nije sudjelovao u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine; pravo na uknjižbu vlasništva na takvom stanu i pravo javnih vlasti da umjesto naturalne restitucije isplate naknadu, te da li je propisana naknada sukladna poštivanju prava na imovinu, u svjetlu presude Europskog suda Đokić protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 27. svibnja 2010. godine, aplikacija broj 6518/04, objavljena na www.mhrr.gov.ba). U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 1205/08 od 25. svibnja 2012. godine Ustavni sud se bavio pitanjem povrede ustavnih prava apelanata u slučaju kada su apelanti imali pravno obvezujući ugovor o otkupu prijeratnih, tzv. vojnih stanova, a uskraćena im je mogućnost vratiti u posjed stanove koji su bili predmetom kupoprodajnih ugovora i na njima se uknjižiti kao vlasnici, iako nisu sudjelovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim

zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine, a u međuvremenu od napuštanja prijepornih stanova, nisu iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ, stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Također, Ustavni sud ukazuje i na presudu Europskog suda Mago i dr. protiv Bosne i Hercegovine (presuda od 3. svibnja 2012. godine, objavljena na www.mhrr.gov.ba), u kojoj se Europski sud bavio zahtjevima aplikanata da vrate u posjed svoje prijeratne, tzv. vojne stanove, na kojima su imali stanarska prava, ali nisu imali zaključen pravno obvezujući ugovor, za koje je utvrđivao jesu li sudjelovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine, te jesu li ili nisu, u međuvremenu od napuštanja predmetnih stanova, iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova oružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ, stekli novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.

Pravo na imovinu

Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje:

(k) Pravo na imovinu. Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju glasi: Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometano



23. Prilikom razmatranja pitanja jesu li povrijeđeni članak II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, Ustavni sud, prije svega, mora utvrditi jesu li apelanti imali „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije.

24. U odgovoru na pitanje jesu li apelanti imali „imovinu“ u smislu navedenih odredaba Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije Ustavni sud, pored vlastite prakse, podsjeća na već citiranu presudu Europskog suda Mago i drugi protiv Bosne i Hercegovine, u kojoj je Europski sud u točki 78. istaknuo: „Predmeti Gaćeša i Trifunović protiv Republike Hrvatske, spomenuti u gornjem tekstu, slično ovom predmetu se bave pitanjem povrata stanova nakon masovnih migracija koje su uslijedile zbog grubog raspada SFRJ. Sud je u tim predmetima zaključio kako aplikanti nisu imali „posjed“ u smislu članka 1. Protokola br. 1, jer nositelji stanarskog prava u Hrvatskoj nisu nakon 1. siječnja 1996. godine više bili u mogućnosti otkupiti svoje stanove. Međutim, ovaj predmet se mora razlučiti od toga. Sukladno Dejtonskom mirovnom sporazumu i domaćim zakonima, koji su doneseni pod pritiskom međunarodne zajednice, svi nositelji stanarskog prava u Bosni i Hercegovini po pravilu imaju pravo povrata svojih predratnih stanova te njihovog otkupa po veoma povoljnim uvjetima. U Hrvatskoj, ovo nije slučaj. Dalje, za razliku od hrvatskih organa vlasti, bosanskohercegovački organi vlasti su konzistentno smatrali kako stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu članka 1. Protokola br. 1 (vidi, primjerice, odluku Povjerenstva za ljudska prava iz točke 34. u gornjem tekstu i odluku Ustavnog suda iz točke 54. u gornjem tekstu). Kako je ovaj stav domaćih organa vlasti naizgled


sukladan međunarodnim standardima, Europski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi od njega odstupio. I u konačnici, situacija u ovom predmetu se ne razlikuje mnogo od situacije u predmetu Đokić, uzimajući u obzir da oni koji su otkupili vojne stanove, koji se nalaze na teritoriju današnje Federacije Bosne i Hercegovine, nisu mogli upisati svoje vlasništvo te su ostali, usko gledajući, nositelji stanarskog prava (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, stavak 12). Europski sud stoga odbacuje prigovor tužene Vlade).“

25. U konkretnom slučaju, Ustavni sud opaža kako su pobijanim odlukama odbijeni zahtjevi apelanata za povrat u stanove na kojima su prije rata oni ili njihovi bračni drugovi imali stanarsko pravo. Budući da prema praksi Ustavnog i Europskog suda stanarsko pravo predstavlja „posjed“ u smislu članka 1. Protokola br. 1, Ustavni sud, bez obzira što apelanti nisu dokazali da imaju pravno obvezujući ugovor o otkupu predmetnih stanova na kojima su neprijeporno imali stanarska prava, smatra da predmetni stanovi predstavljaju imovinu apelanata koja uživa zaštitu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

26. U svezi s pitanjem je li u konkretnom slučaju došlo do miješanja u pravo apelanata na imovinu, Ustavni sud podsjeća kako je u nizu svojih odluka (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2531/05 od 12. travnja 2006. godine, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1512/06 od 3. travnja 2008. godine) zaključio, da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Europski sud je u predmetu Mago i dr. protiv BiH razmatrao aplikacije dvije grupe aplikanata. U svim slučajevima iz navedene odluke Europski sud je utvrdio kako otkazivanje stanarskih prava aplikanata odnosno onemogućavanje da se oni vrate u svoje predratne stanove predstavlja lišavanje imovine u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Dakle, ni Ustavni sud ne nalazi razloga da odstupi od svoje dosadašnje prakse i prakse Europskog suda, pa zaključuje da odbijanje zahtjeva za vraćanje stana u posjed predstavlja miješanje u pravo apelanata na imovinu u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

27. Imajući u vidu navedeno, za Ustavni sud ostaje odgovoriti na pitanja: (a) je li miješanje bilo sukladno zakonu i u javnom interesu i (b) je li miješanje proporcionalno cilju odnosno uspostavlja li pravičnu ravnotežu između prava apelanata i općeg javnog interesa.

28. Ustavni sud podsjeća kako je u citiranoj odluci Mago i drugi protiv BiH, ispitujući princip zakonitosti miješanja javnih vlasti u imovinu aplikanata Europski sud u točkama 96-97. svoje odluke zaključio kako su stanarska prava aplikanata u ovom predmetu otkazana sukladno članku 3a. Zakona o prestanku primjene iz 1998. godine. Ustavni sud je tu odredbu proglasio ustavnom (vidi točku 54. u gornjem tekstu). Stoga je jasno da je ometanje bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1, zaključak je Europskog suda. Ustavni sud nema razloga ne slijediti svoju praksu i praksu Europskog suda, pa je i zaključak Ustavnog suda da je ometanje u mirnom uživanju imovine apelanata bilo propisano zakonom u smislu drugog pravila članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

29. Ispitujući cilj ometanja Ustavni sud opaža kako je Europski sud u točki 100. svoje odluke Mago i drugi protiv BiH istaknuo: „Iako je Europski sud svjestan toga da su tijekom i odmah nakon rata mnogi napušteni stanovi navodno dodijeljeni najvišim vojnim i civilnim zvaničnicima čije su stambene potrebe već bile zadovoljene (vidi Đokić, citiran u gornjem

tekstu, točke 10. i 61), izgleda da su ti nedostaci kasnije ispravljeni. U tome smislu, Europski sud prihvata da je ometanje posjeda aplikanata provedeno s ciljem jačanja socijalne pravde, kao što to tvrdi tužena Vlada“. Stoga, u odnosu na cilj ometanja u mirnom uživanju imovine apelanata Ustavni sud nastavlja slijediti svoju praksu i praksu Europskog suda i zaključuje da je izvršeno ometanje imalo legitiman cilj.

30. U odgovoru na pitanje je li postignuta pravična ravnoteža Ustavni sud podsjeća da je Europski sud u već navedenoj odluci Mago i drugi protiv BiH zauzeo stajalište da je došlo do kršenja članka 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju glede gđe Ljeposave Mago (točka 102) jer je ona lišena svoje imovine zbog službe gosp. Mage u snagama VJ tijekom i nakon rata. Međutim, domaće su vlasti isticale kako su prema stambenim zakonima bračni drugovi posjedovali stanarsko pravo zajednički, a zanemarile su činjenicu da gđa Mago više nije bila u braku s gosp. koji je pripadnik snaga VJ. Naglašeno je kako u slučaju razvoda bračni drugovi imaju pravo, prema stambenim zakonima, odabrati koji od njih će nastaviti koristiti zajednički stan (vidi točku 6. u gornjem tekstu). Europski sud smatra kako organi vlasti moraju poštovati taj izbor. Tužena Vlada je, također, tvrdila kako se aplikantica trebala obratiti mjerodavnom sudu za prijenos stanarskog prava nakon razvoda. Međutim, sukladno stambenim zakonima, takav postupak se mora provesti samo u slučaju nepostojanja sporazuma između bivših bračnih drugova glede uporabe njihovog stana nakon razvoda. U predmetnom slučaju, gospodin Mago nije predao zahtjev za povrat stana u Sarajevu i time se prešutno složio da ga gđa Mago preuzme. U tim okolnostima, njegov status nije trebao biti uzet u obzir prilikom odlučivanja o zahtjevu za povrat stana gđe Mago. Kako aplikantica nije spadala ni u jednu od kategorija koje su podlijegale osporavanim mjerama, a tužena Vlada nije navela nijedan drugi razlog za lišavanje gđe Mago njenog posjeda, došlo je do kršenja članka 1. Protokola br. 1 glede gđe Mago, zaključio je Europski sud. Potom je Europski sud u točki 103. citirane odluke istaknuo kako primjećuje „da su gosp. Jovan Radović i gosp. Vase Krstevski lišeni svojih posjeda isključivo zbog njihove službe u VJ tijekom i nakon rata u Bosni i Hercegovini. Ne postoji nikakva naznaka, a kamoli dokaz, da su ti aplikanti sudjelovali u sklopu snaga VJ u bilo kakvim ratnim zločinima koji su počinjeni na teritoriju Bosne i Hercegovine. Iako je tužena Vlada navela da su tim aplikantima vjerojatno dodijeljeni stanovi u Srbiji, ona nije pružila dokaze za tu tvrdnju. Strane su se složile, što je doista općepoznato, kako je priroda rata u Bosni i Hercegovini bila takva da je služba u određenim oružanim snagama u velikoj mjeri ukazivala na etničko podrijetlo te osobe (vidi Đokić, citiran u gornjem tekstu, točka 60). Kao rezultat toga, prijeporne mjere, iako su se činile neutralnim, imale su takvo dejstvo da su se ljudi tretirali različito na temelju svoga etničkog podrijetla. Europski sud je u sličnim situacijama presudio da, principijelno gledano, nijedna razlika u tretmanu koja je utemeljena isključivo ili u odlučujućoj mjeri na nečijem etničkom podrijetlu ne može biti objektivno opravdana u suvremenom demokratskom društvu (Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine [GC], br. 27996/06 i 34836/06, točka 44, ECHR 2009; D.H. i drugi protiv Češke Republike [GC], br. 57325/00, točka 176, ECHR 2007-IV; i Timishev protiv Rusije, br. 55762/00 i 55974/00, točka 58, ECHR 2005-XII). Europski sud ne vidi nikakav razlog zašto bi odstupio od toga zaključka. Kako aplikantima nije pružena nikakva nadoknada, Europski sud zaključuje da je došlo do kršenja članka 1. Protokola br. 1 glede gosp. Jovana Radovića i gosp. Vase Krstevskog.“

31. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da je u slučaju apelanata obuhvaćenih ovom odlukom došlo do


kršenja prava na imovinu jer im je imovina oduzeta a da nisu utvrđene relevantne činjenice jesu li ispunjeni uvjeti da im njihova predratna stanarska prava budu kompenzirana kroz odgovarajuću naknadu, čime je na apelante stavljen preveliki teret, odnosno čime nije postignuta pravična ravnoteža između zaštite imovine apelanata i zahtjeva javnog interesa.


32. Imajući u vidu navode i zaključke iznesene u povodu razmatranja povrede prava na imovinu apelanata, Ustavni smatra kako nije nužno razmatrati navode o povredi prava na pravično suđenje i prava na poštivanje doma apelanata.

VIII. Zaključak

33. Ustavni sud zaključuje kako postoji kršenje prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, kada su javne vlasti miješanjem u imovinu apelanata koje je bilo zakonito i imalo legitiman cilj, nedopuštanjem vraćanja u stanove na kojima su oni ili njihovi bračni drugovi ili pravni prednici imali stanarsko pravo apelantima, u stvari, oduzeli imovinu, a da nisu utvrđene relevantne činjenice jesu li ispunjeni uvjeti da im njihova predratna stanarska prava budu kompenzirana kroz odgovarajuću naknadu, čime je na apelante stavljen preveliki teret, odnosno čime nije postignuta pravična ravnoteža između zaštite imovine apelanata i zahtjeva javnog interesa.






сазиву, у предмету број АП 1250/08, рјешавајући апелацију Драгослава Пешића и др., на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Tudor Pantiru, потпредсједник Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Constance Grewe, судија Мирсад Ћеман, судија Маргарита Цаца-Николовска, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 23. новембра 2012. године

донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усвајају се апелације Драгослава Пешића, Мирјане

Ковачевић, Радослава Матића и Петка Луковића. Утврђује се повреда права на имовину из члана II/3к)

Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода.

Ова одлука се доставља Влади Федерације Босне и Херцеговине, која је дужна да обезбиједи права апеланата у складу са стандардима Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број У 15/11 од 30. марта 2012. године, објављене у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“

број 37/12, у року од три мјесеца од подношења захтјева сваког апеланта појединачно.

Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ и „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине“.


1. Драгослав Пешић из Мостара, ког заступа Маја Шкоро, адвокат из Мостара, Мирјана Ковачевић из Сарајева, коју заступа Амир Шапчанин, адвокат из Сарајева, Радослав Матић из Мостара, ког заступа Миле Смиљанић, адвокат из Мостара и Петко Луковић из Шљивовица, Србија, ког заступа Адвокатура „Čupina i Co.“ д.о.о. Мостар (у даљњем тексту: апеланти), поднијели су у периоду од 25. априла 2008. године до 20. јула 2009. године апелације Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) због немогућности да врате у посјед станове које су користили прије рата у Босни и Херцеговини и на којима су били носиоци станарског права.


2. С обзиром да је Уставном суду достављено више апелација из његове надлежности, које се тичу истог чињеничног и правног основа, Уставни суд је, у складу с чланом 31 став 1 Правила Уставног суда, донио одлуку о спајању предмета у којима ће водити један поступак и донијети једну одлуку под бројем АП 1250/08. Спојене су сљедеће апелације: АП 1250/08, АП 1569/09, АП 1971/09 и АП 2340/09.

III. Чињенично стање Чињенице из апелације број АП 1250/08

3. Рјешењем Службе градитељства, имовинско-правних и стамбених послова и заштите околиша Градске општине Мостар-Југозапад број 07/II-3-3659/98 од 9. јула 2002. године, потврђеног Рјешењем Министарства грађења, просторног уређења и заштите околине Херцеговачко-неретванског кантона број Уп-09-25-03-732/02, од 22. марта 2004. године, одбијен је захтјев апеланта Драгослава Пешића за враћање у посјед стана у ул. Сплитска бр. 1 у Мостару. Апелант је на предметном стану био носилац станарског права, што је Служба утврдила увидом у Уговор о коришћењу стана од 20. јула 1983. године. Даље, Служба је увидом у „Службени војни лист“ Војске Југославије број 6, од 21. марта 1996. године, утврдила да је апелант унапријеђен у чин потпуковника авијације Војске Југославије, из чега произилази да је апелант остао у служби у Војсци Југославије након 14. децембра 1995. године. С обзиром на тако утврђено чињенично стање, Служба се позвала на члан 3а. Закона и указала да, с обзиром на чињеницу да је апелант остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине и да му није признат статус избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу, апеланту не припада право на повраћај стана.

4. Пресудом Кантоналног суда у Мостару број У-229/04 од 26. јануара 2005. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства грађења и просторног уређења Херцеговачко-неретванског кантона број Уп-09-25-03-732/02 од 22. марта 2004. године. Кантонални суд је у образложењу указао да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за


враћање предметног стана у посјед, због тога што је током поступка утврђено да је апелант након 14. децембра 1995. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апелант не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине. Кантонални суд је навео да, сходно цитираним законским одредбама, само служба у оружаним снагама ван територије БиХ представља запреку остварењу права на повраћај стана. Кантонални суд је оцијенио као неосноване апелантове наводе да му је повријеђено право на имовину и право на дом будући да је спорни стан откупљен на основу Закона о стамбеном обезбјеђивању у ЈНА. Ово из разлога што апелант нити у једном од поступака није доставио уговор о купопродаји стана, већ само фотокопије уплатница да је платио одређене износе на име откупа стана. Затим је Кантонални суд навео да је чланом 39е. Закона о продаји станова на којима постоји станарско право прописано да носилац станарског права који нема право на повраћај стана у складу с одредбом члана 3а. Закона о престанку примјене, који је прије 6. априла 1992. године закључио правно обавезујући уговор о куповини стана са бившим ССНО, умјесто уписа права власништва по закљученом уговору има право да поднесе захтјев ФБиХ за надокнаду средстава плаћених по овом основу изузев ако се докаже да су му та средства призната за откуп стана ван територије БиХ, односно ако није стекао станарско право или право које одговара том праву.

5. Пресуду Кантоналног суда потврдио је Врховни суд ФБиХ својом Одлуком број Уж-195/05, од 20. фебруара 2008. године, уз образложење да се у смислу одредби члана 3а. ст. 1 и 2 Закона о престанку примјене апелант не може да се сматра избјеглим лицем (јер су кумулативно испуњени сви услови прописани тим одредбама), па му стога (у смислу одредби члана 3 ст. 1 и 2 наведеног закона) не припада право на враћање у посјед стана. Исто тако, нагласио је Врховни суд, апелант је у погледу својих евентуалних права по основу закљученог уговора о куповини стана са ССНО упућен да их може остварити у складу с одредбама Закона о продаји станова на којима постоји станарско право.

Чињенице из апелације АП 1569/09

6. Апеланткиња Мирјана Ковачевић је код Управе за стамбена питања Кантона Сарајево покренула поступак за враћање у посјед стана у ул. Мерхемића трг у Сарајеву. Управа је, рјешавајући у поновном поступку, донијела Рјешење број 23/1-372-522/98 од 18. октобра 2006. године којим је одбила апеланткињин захтјев као неоснован. У образложењу рјешења је наведено да је Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву број У-874/04 од 21. августа 2006. године предмет враћен Управи на поновни поступак, уз упутство да се са сигурношћу утврди да ли је апеланткиња откупила предметни стан, односно да ли је закључила ваљан уговор о откупу стана, да ли је исплатила купопродајну цијену, те друге околности из којих се може закључити да се ради о њеној имовини у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Управа је, поступајући у складу с наведеном пресудом, позвала апеланткињу да достави све исправе из којих на несумњив начин може да се утврди да је предметни стан окупила, те да се, уколико документе не посједује, обрати продавцу (правном слиједнику Заједнице становања ЈНА) или другој јавној установи која води евиденцију докумената. Апеланткиња је 4. октобра 2006. године доставила Управи поднесак уз који је приложила

фотокопију признанице о уплати за откуп стана, фотокопију потврде YU ГАРАНТ БАНКЕ а.д. Београд о извршеним уплатама те фотокопију захтјева за откуп стана. С обзиром да апеланткиња није доставила исправе које су тражене (Уговор о откупу предметног стана, потврду о уплаћеној цијени за предметни стан и сл.), Управа је апеланткињин захтјев одбила.

7. Рјешењем Министарства стамбених послова Кантона Сарајево број 27/02-23-9639/06 од 19. децембра 2006. године одбијена је жалба коју је апеланткиња поднијела против рјешења Управе. Министарство је у образложењу рјешења навело да је током поступка утврдило да је Управа позвала апеланткињу да достави документацију којом може доказати да је откупила предметни стан, и да апеланткиња по том позиву није поступила. Такође, Министарство је утврдило да је апеланткиња била носилац станарског права на предметном стану и да је након 19. маја 1992. године остала у активној служби у Војсци Југославије, због чега, у смислу члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима не може да се сматра избјеглицом, нити може да оствари право на враћање стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

8. Пресудом Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 У 002814 07 У од 10. априла 2009. године одбијена је тужба којом је апеланткиња покренула управни спор против Рјешења Министарства број 27/02-23-9639/06 од 19. децембра 2006. године. Кантонални суд је у образложењу указао да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апеланткињин захтјев за враћање предметног стана у посјед, због тога што је током поступка утврђено да је након 19. маја 1992. године остала у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона апеланткиња не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине.


9. Апелант Радослав Матић је код Службе градитељства, имовинско-правних и стамбених послова и заштите околиша Општине Мостар-Југозапад покренуо поступак за враћање у посјед стана у ул. Краља Томислава у Мостару. Рјешењем Службе број 07/II-3-3989/98 од 1. октобра 2003. године апелантов захтјев је одбијен. У образложењу рјешења Служба је указала да је апелант уз свој захтјев приложио Уговор о коришћењу стана који је закључио са Заједницом становања ЈНА, и Потврду Народне банке Југославије о уплати одређеног износа. Даље, током поступка Служба је, увидом у Наредбу команданта ратног ваздухопловства и противваздужне одбране, утврдила да је апеланту професионална војна служба престала од 6. августа 1997. године. На основу наведеног, Служба је апелантов захтјев одбила.

10. Рјешењем Министарства грађења, просторног уређења и заштите околине број УП-09-25-03-380/03 од 2. априла 2004. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Рјешења Службе број 07/II-3-3989/98 од 1. октобра 2003. године. У образложењу рјешења Министарство је навело да је увидом у Потврду војног сервиса Народне банке Београд број 748 од 15. маја 1996. године утврђено да је апелант 14. фебруара 1992. године извршио уплату у износу тадашњих 177.000,00 динара и да је та уплата књижена на партији на којој се књиже уплате везане за откуп станова из Стамбеног фонда Војске Југославије. Министарство је указало да из наведене потврде и уплатнице не може да се види да ли је то


комплетна цијена стана или само један дио, јер апелант није доставио уговор о купопродаји предметног стана из којег би се могло видјети која је комплетна цијена стана, те да не постоји никакав други доказ из којег би се могло несумњиво утврдити да је апелант предметни стан откупио. На крају, Министарство је утврдило да је апелант био носилац станарског права на предметном стану и да је након 19. маја 1992. године остао у активној служби у Војсци Југославије, због чега, у смислу члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима не може да се сматра избјеглицом, нити може да оствари право на враћање стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

11. Пресудом Кантоналног суда у Мостару број У-220/04 од 26. јануара 2005. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број УП-09-25-03-380/03 од 2. априла 2004. године. Кантонални суд је у образложењу указао да су органи управе донијели правилну одлуку када су одбили апелантов захтјев за враћање предметног стана у посјед, због тога што је током поступка утврђено да је након 19. маја 1992. године остао у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, па се слиједом релевантних одредби Закона не сматра избјеглицом нити има право на повраћај стана у Федерацији Босне и Херцеговине. Пресудом Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број Уж-196/05 од 26. марта 2009. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Пресуде Кантоналног суда у Мостару број У-220/04 од 26. јануара 2005. године


12. Апелант Петко Луковић је код Одјела опште управе и културе Општине Чапљина покренуо поступак за враћање у посјед стана у ул. Петра Крешимира у Чапљини. Рјешењем Одјела број 02-372-234/1-01 од 26. фебруара 2001. године, потврђеним Рјешењем Министарства грађења, просторног уређења и заштите околине Херцеговачко-неретванског кантона број УП-13-03-25-2498/01 од 30. јула 2001. године, апелантов захтјев је одбијен. У образложењу рјешења Одјел је навео да је апелант уз захтјев приложио потврду Службе за послове финансија и књиговодства Војног сервиса Народне банке Југославије о уплати 13. фебруара 1992. године износа од 290.000,00 динара на име откупа стана. Даље, током поступка, Одјел је увидом у Наредбу број 17659 од 9. децембра 1996. године утврдио да је апеланту професионална војна служба престала 17. марта 1997. године, када је пензионисан. Одјел се, с обзиром на тако утврђено чињенично стање, позвао на члан 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима и указао да апелант не може да се сматра избјеглицом, нити може да оствари право на враћање стана у Федерацији Босне и Херцеговине.

13. Пресудом Кантоналног суда у Мостару број У-2213/01 од 29. децембра 2004. године одбијена је тужба којом је апелант покренуо управни спор против Рјешења Министарства број УП-13-03-25-2498/01 од 30. јула 2001. године. Кантонални суд је током поступка утврдио да нису основани наводи апеланта, носиоца станарског права на предметном стану, да је на основу уговора о купопродаји постао власник предметног стана. Указано је да потврда о уплати извршеној 13. фебруара 1992. године, не може да замијени купопродајни уговор, а да апелант такав уговор није доставио, па није доказао да је предметни стан стварно и откупио. Указано је да је правилна одлука органа управе који су, на основу члана 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима

утврдили да апелант не може да се сматра избјеглицом, нити може да оствари право на враћање стана у Федерацији Босне и Херцеговине. Пресудом Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број Уж-72/05 од 19. фебруара 2009. године одбијена је жалба коју је апелант поднио против Пресуде Кантоналног суда у Мостару број У-2213/01 од 29. децембра 2004. године.


14. Апеланти су поднијели апелације због немогућности да врате у посјед станове које су користили прије рата у Босни и Херцеговини и да у земљишним књигама буду уписани као њихови власници. С тим у вези истакли су да им је због немогућности повраћаја у посјед њихових станова и немогућности укњижбе власништва на предметним становима на њихово име у земљишним књигама, повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, као и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Сем тога, сви апеланти су навели да су им станови својевремено били додијељени на коришћење као „војни станови“ из стамбеног фонда бивше ЈНА и да су почетком 1992. године, прије избијања ратних дејстава у БиХ, закључили купопродајне уговоре за откуп тих станова. Апеланти су водили поступке на различитим нивоима, од надлежних управних органа, првостепених и другостепених редовних судова, па се пракса рјешавања ових предмета разликује од једног до другог органа појединачно по предметима.



Члан 3. ст. 1. и 2. гласи: Носилац станарског права на стану који је проглашен

напуштеним или члан његовог породичног домаћинства као што је утврђено чланом 6. Закона о стамбеним односима, има право на повратак у складу са Анексом 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Став 1. овог члана примјењује се само на носиоце станарског права који имају право да се врате у своје домове према члану 1. Анекса 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Особе које су напустиле своје станове између 30. априла 1991. године и 4. априла 1998. године сматрају се избјеглицама и расељеним лицима према Анексу 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Члан 3.а "Изузетно од одредбе члана 3. ст. 1. и 2. Закона

станови "из стамбеног фонда бившег Федералног министарства одбране" који су проглашени напуштеним на територији Федерације Босне и Херцеговине, а којима располаже "Влада Федерације Босне и Херцеговине" чији је носилац станарског права послије 19. маја 1992. године остао у служби војног или цивилног лица у било којим оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, не сматра се избјеглицом нити има право на поврат стана у Федерацији Босне и Херцеговине, изузев ако му је одобрен боравак у статусу избјеглице или други вид заштите који


одговара том статусу у некој од земаља ван бивше СФРЈ прије 14. децембра 1995. године.

Избјеглицом се не сматра нити има право на поврат стана у Федерацији Босне и Херцеговине ни носилац станарског права на станове из става 1. овог члана, који је из истог стамбеног фонда бивше ЈНА или новоформираних фондова оружаних снага држава насталих на просторима бивше СФРЈ стекао ново станарско право или право које одговара том праву."

16. У Закону о продаји станова на којима постоји станарско право („Службене новине ФБиХ“ бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 72/08, 23/09 и 5/10) релевантне одредбе гласе:

Члан 39. Носилац права из купопродајног уговора закљученог

са бившим ССНО-ом, на основу Закона о стамбеном обезбјеђењу у ЈНА („Службени лист СФРЈ“, број 84/90) и подзаконских аката за његово провођење, за стан који је на располагању Федералном министарству одбране, закључио је правно обавезујући уговор ако је закључио писани уговор о откупу стана до 06. априла 1992. године и уговор доставио на овјеру надлежној пореској служби, те уколико је купопродајна цијена утврђена у складу са тада важећим Законом и износ цијене у потпуности измирио у уговореном року.


17. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

18. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

19. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијама су одлуке које су различити органи доносили у различитим поступцима које су апеланти водили ради враћања у посјед станова које су користили прије рата и на којима су били носиоци станарског права. Апелације су поднесене у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелације испуњавају и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер нису очигледно (prima facie) неосноване, нити постоји неки други формални разлог због ког апелације нису допустиве.

20. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметне апелације испуњавају услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

21. Апеланти оспоравају одлуке редовних судова и надлежних управних органа, тврдећи да су тим одлукама повријеђена њихова права из члана II/3е), ф) и к) Устава Босне и Херцеговине, односно чл. 6 и 8 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Наводи апелација се у суштини односе на немогућност апеланата да се врате у посјед тзв. војних станова на којима су били носиоци станарског права, за које је у поступцима пред редовним судовима утврђено да нису закључили правно обавезујуће уговоре о њиховом

откупу у смислу члана 39 Закона о продаји станова јер суду нису доставили уговоре за које тврде да су закључени него само уплатнице на одређене износе и потврде банака о извршеним уплатама.

22. У вези с апелационим наводима, Уставни суд указује да је у бројним одлукама, кроз досадашњу сопствену праксу, одлучивао о праву повраћаја у пријератне станове у којима је, у свјетлу одредбе из члана II/5 Устава Босне и Херцеговине, изражен став да избјеглице и расељена лица имају право слободно да се врате у своје домове. У бројним одлукама, Уставни суд је закључио да је повраћај имовине примарни циљ Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и Устава Босне и Херцеговине и да успостављање некадашњих права на куће и станове треба да представља основни циљ (види, нпр., Уставни суд, Одлука број У 14/00 од 4. маја 2001. године, „Службени гласник БиХ“ број 33/01). Уставни суд подсјећа да се с обзиром на новонасталу правну ситуацију и измјене у домену законодавства из стамбене области, бавио питањима повраћаја војних станова у неколико својих одлука, од којих су посљедње Одлука број У 15/11 од 30. марта 2012. године (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму У 15/11 од 30. марта 2012. године, „Службени гласник БиХ“ број 37/12, доступна на wеб-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba) и Одлука о допустивости и меритуму АП 1205/08 од 25. маја 2012. године. У наведеним одлукама Уставни суд се бавио сличним питањима која покрећу и ове апелације: у Одлуци о допустивости и меритуму У 15/11 од 30. марта 2012. године, кроз оцјену уставности релевантних одредаба домаћег права које регулишу право на повраћај војног стана у посјед у случају када апелант има правно обавезујући уговор о откупу стана; када није учествовао у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине; право на укњижбу власништва на таквом стану и право јавних власти да умјесто натуралне реституције исплате накнаду, те да ли је прописана накнада у складу са поштивањем права на имовину, у свјетлу пресуде Европског суда Ђокић против Босне и Херцеговине (пресуда од 27. маја 2010. године, апликација број 6518/04, објављена на www.mhrr.gov.ba). У Одлуци о допустивости и меритуму број АП 1205/08 од 25. маја 2012. године Уставни суд се бавио питањем повреде уставних права апеланата у случају када су апеланти имали правно обавезујући уговор о откупу пријератних, тзв. војних станова, а ускраћена им је могућност да се врате у посјед станова који су били предмет купопродајних уговора и да се на њима укњиже као власници, иако нису учествовали у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине, а у међувремену од напуштања спорних станова, нису из истог стамбеног фонда или новоформираних стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ, стекли ново станарско право или право које одговара том праву. Такође, Уставни суд указује и на пресуду Европског суда Маго и др. против Босне и Херцеговине (пресуда од 3. маја 2012. године, објављена на www.mhrr.gov.ba), у којој се Европски суд бавио захтјевима апликаната да врате у посјед своје пријератне, тзв. војне станове, на којима су имали станарска права, али нису имали закључен правно обавезујући уговор, за које је утврђивао да ли су учествовали у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине, те да ли јесу или нису, у


међувремену од напуштања предметних станова, из истог стамбеног фонда или новоформираних стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ, стекли ново станарско право или право које одговара том праву.


Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:


к) Право на имовину.

Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи: Свако физичко или правно лице има право на мирно и

неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим принципима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би контролирала коришћење имовине у складу са општим интересима, или да би осигурала наплату пореза или других доприноса или казни.

23. Приликом разматрања питања да ли су повријеђени члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, Уставни суд, прије свега, мора да утврди да ли су апеланти имали „имовину“ у смислу наведених одредаба Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције.

24. У одговору на питање да ли су апеланти имали „имовину“ у смислу наведених одредаба Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције Уставни суд, поред властите праксе, подсјећа на већ цитирану пресуду Европског суда Маго и други против Босне и Херцеговине, у којој је Европски суд у тачки 78 истакао: „Предмети Гаћеша и Трифуновић против Републике Хрватске, споменути у горњем тексту, слично овом предмету се баве питањем повраћаја станова након масовних миграција које су услиједиле због грубог распада СФРЈ. Суд је у тим предметима закључио да апликанти нису имали „посјед“ у смислу члана 1. Протокола бр. 1, јер носиоци станарског права у Хрватској нису након 1. јануара 1996. године више били у могућности да откупе своје станове. Међутим, овај предмет се мора разлучити од тога. У складу с Дејтонским мировним споразумом и домаћим законима, који су донесени под притиском међународне заједнице, сви носиоци станарског права у Босни и Херцеговини по правилу имају право повраћаја својих предратних станова те њиховог откупа по веома повољним условима. У Хрватској, ово није случај. Даље, за разлику од хрватских органа власти, босанскохерцеговачки органи власти су конзистентно сматрали да станарско право представља „посјед“ у смислу члана 1 Протокола бр. 1 (види, на примјер, одлуку Комисије за људска права из тачке 34 у горњем тексту и одлуку Уставног суда из тачке 54. у горњем тексту). Како је овај став домаћих органа власти наизглед у складу с међународним стандардима, Европски суд не види никакав разлог зашто би од њега одступио. И на крају, ситуација у овом предмету се не разликује много од ситуације у предмету Ђокић, узимајући у обзир да они који су откупили војне станове, који се налазе на територији данашње Федерације Босне и Херцеговине, нису могли уписати своје власништво те су остали, уско гледајући, носиоци станарског права (види Ђокић, цитиран у горњем тексту, став 12). Европски суд стога одбацује приговор тужене Владе).“

25. У конкретном случају, Уставни суд запажа да су оспореним одлукама одбијени захтјеви апеланата за повраћај у станове на којима су прије рата они или њихови брачни другови имали станарско право. Будући да према пракси Уставног и Европског суда станарско право представља „посјед“ у смислу члана 1 Протокола бр. 1, Уставни суд, без обзира што апеланти нису доказали да имају правно обавезујући уговор о откупу предметних станова на којима су неспорно имали станарска права, сматра да предметни станови представљају имовину апеланата која ужива заштиту из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

26. У вези с питањем да ли је у конкретном случају дошло до мијешања у право апеланата на имовину, Уставни суд подсјећа да је у низу својих одлука (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2531/05 од 12. априла 2006. године, Одлука о допустивости и меритуму број АП 1512/06 од 3. априла 2008. године) закључио, да одбијање захтјева за враћање стана у посјед представља мијешање у право апеланата на имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Европски суд је у предмету Маго и др. против БиХ разматрао апликације двије групе апликаната. У свим случајевима из наведене одлуке Европски суд је утврдио да отказивање станарских права апликаната односно онемогућавање да се они врате у своје предратне станове представља лишавање имовине у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Дакле, ни Уставни суд не налази разлога да одступи од своје досадашње праксе и праксе Европског суда, па закључује да одбијање захтјева за враћање стана у посјед представља мијешање у право апеланата на имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

27. Имајући у виду наведено, за Уставни суд остаје да одговори на питања: (а) да ли је мијешање било у складу са законом и у јавном интересу и (б) да ли је мијешање пропорционално циљу односно да ли успоставља правичну равнотежу између права апеланата и општег јавног интереса.

28. Уставни суд подсјећа да је у цитираној одлуци Маго и други против БиХ, испитујући принцип законитости мијешања јавних власти у имовину апликаната Европски суд у тачкама 96-97 своје одлуке закључио да су станарска права апликаната у овом предмету отказана у складу с чланом 3а. Закона о престанку примјене из 1998. године. Уставни суд је ту одредбу прогласио уставном (види тачку 54 у горњем тексту). Стога је јасно да је ометање било прописано законом у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1, закључак је Европског суда. Уставни суд нема разлога да не слиједи своју праксу и праксу Европског суда, па је и закључак Уставног суда да је ометање у мирном уживању имовине апеланата било прописано законом у смислу другог правила члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

29. Испитујући циљ ометања Уставни суд запажа да је Европски суд у тачки 100 своје одлуке Маго и други против БиХ истакао: „Иако је Европски суд свјестан тога да су током и одмах након рата многи напуштени станови наводно додијељени највишим војним и цивилним званичницима чије су стамбене потребе већ биле задовољене (види Ђокић, цитиран у горњем тексту, тачке 10 и 61), изгледа да су ти недостаци касније исправљени. У том смислу, Европски суд прихвата да је ометање посједа апликаната проведено с циљем јачања социјалне правде,


као што то тврди тужена Влада“. Стога, у односу на циљ ометања у мирном уживању имовине апеланата Уставни суд наставља да слиједи своју праксу и праксу Европског суда и закључује да је извршено ометање имало легитиман циљ.

30. У одговору на питање да ли је постигнута правична равнотежа Уставни суд подсјећа да је Европски суд у већ наведеној одлуци Маго и други против БиХ заузео стајалиште да је дошло до кршења члана 1 Протокола бр. 1 уз Конвенцију у погледу гђе Љепосаве Маго (тачка 102) јер је она лишена своје имовине због службе госп. Маге у снагама ВЈ током и након рата. Међутим, домаће власти су истицале да су према стамбеним законима брачни другови посједовали станарско право заједнички, а занемариле су чињеницу да гђа Маго више није била у браку са госп. који је припадник снага ВЈ. Наглашено је да у случају развода брачни другови имају право, према стамбеним законима, да одаберу који од њих ће наставити да користи заједнички стан (види тачку 6 у горњем тексту). Европски суд сматра да органи власти морају да поштују тај избор. Тужена Влада је, такође, тврдила да је апликантица требало да се обрати надлежном суду за пренос станарског права након развода. Међутим, у складу са стамбеним законима, такав поступак мора да се проведе само у случају када не постоји споразум између бивших брачних другова у погледу употребе њиховог стана након развода. У предметном случају, господин Маго није предао захтјев за повраћај стана у Сарајеву и тиме се прећутно сложио да га гђа Маго преузме. У тим околностима, његов статус није требао да буде узет у обзир приликом одлучивања о захтјеву за повраћај стана гђе Маго. Како апликантица није спадала ни у једну од категорија које су подлијегале оспораваним мјерама, а тужена Влада није навела ниједан други разлог за лишавање гђе Маго њеног посједа, дошло је до кршења члана 1 Протокола бр. 1 у погледу гђе Маго, закључио је Европски суд. Затим је Европски суд у тачки 103 цитиране одлуке истакао да примјећује „да су госп. Јован Радовић и госп. Васе Крстевски лишени својих посједа искључиво због њихове службе у ВЈ током и након рата у Босни и Херцеговини. Не постоји никаква назнака, а камоли доказ, да су ти апликанти учествовали у склопу снага ВЈ у било каквим ратним злочинима који су почињени на територији Босне и Херцеговине. Иако је тужена Влада навела да су тим апликантима вјероватно додијељени станови у Србији, она није пружила доказе за ту тврдњу. Стране су се сложиле, што је доиста општепознато, да је природа рата у Босни и Херцеговини била таква да је служба у одређеним оружаним снагама у великој мјери указивала на етничко поријекло те особе (види Ђокић, цитиран у горњем тексту, тачка 60). Као резултат тога, спорне мјере, иако су се чиниле неутралним, имале су такво дејство да су се људи третирали различито на основу свог етничког поријекла. Европски суд је у сличним ситуацијама пресудио да, принципијелно гледано, ниједна разлика у третману која је заснована искључиво или у одлучујућој мјери на нечијем етничком поријеклу не може да буде објективно оправдана у савременом демократском друштву (Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине [GC], бр. 27996/06 и 34836/06, тачка 44, ECHR 2009; Д.Х. и други против Чешке Републике [GC], бр. 57325/00, тачка 176, ECHR 2007-IV; и Тимисхев против Русије, бр. 55762/00 и 55974/00, тачка 58, ECHR 2005-XII). Европски суд не види никакав разлог зашто би одступио од тог закључка. Како апликантима није пружена никаква надокнада, Европски суд закључује да је дошло до кршења члана 1 Протокола

бр. 1 у погледу госп. Јована Радовића и госп. Васе Крстевског.“

31. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да је у случају апеланата обухваћених овом одлуком дошло до кршења права на имовину јер им је имовина одузета а да нису утврђене релевантне чињенице да ли су испуњени услови да им њихова предратна станарска права буду компензована кроз одговарајућу накнаду, чиме је на апеланте стављен превелики терет, односно чиме није постигнута правична равнотежа између заштите имовине апеланата и захтјева јавног интереса.

Право на правично суђење и право на поштовање дома

32. Имајући у виду наводе и закључке изнесене у поводу разматрања повреде права на имовину апеланата, Уставни сматра да није неопходно да разматра наводе о повреди права на правично суђење и права на поштовање дома апеланата.


33. Уставни суд закључује да постоји кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, када су јавне власти мијешањем у имовину апеланата које је било законито и имало легитиман циљ, недопуштањем враћања у станове на којима су они или њихови брачни другови или правни предници имали станарско право апелантима, у ствари, одузели имовину, а да нису утврђене релевантне чињенице да ли су испуњени услови да им њихова предратна станарска права буду компензована кроз одговарајућу накнаду, чиме је на апеланте стављен превелики терет, односно чиме није постигнута правична равнотежа између заштите имовине апеланата и захтјева јавног интереса.


35. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

ПредсједницаУставног суда Босне и Херцеговине



predmetu broj AP 2094/09, rješavajući apelaciju Jusufa Bajrića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. tačka 2, člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Tudor Pantiru, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Constance Grewe, sutkinja Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 28. septembra 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Jusufa Bajrića

podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 070-0-Rev-07-001860 od 24. februara 2009. godine, Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 003-0-Gž-07-


000471 od 27. septembra 2007. godine i Presude Općinskog suda u Tuzli broj P-557/05 od 16. januara 2007. godine.



1. Jusuf Bajrić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Tuzle, kojeg zastupa Amir Morankić, advokat iz Tuzle, podnio je 2. jula 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 070-0-Rev-07-001860 od 24. februara 2009. godine, Presude Kantonalnog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 003-0-Gž-07-000471 od 27. septembra 2007. godine i Presude Općinskog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj P-557/05 od 16. januara 2007. godine. Apelant je podneskom od 16. novembra 2009. godine dostavio dokumentaciju (dio odluke koju, između ostalih, osporava). Podnesak je evidentiran kao dopuna apelacije.


2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda, Općinskog suda, Općinskog pravobranilaštva Općine Tuzla i Organizacije ratnih vojnih invalida Općine Tuzla zatraženo je 2, 3. i 11. novembra 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Vrhovni sud, Kantonalni sud, Općinski sud, Općinsko pravobranilaštvo Općine Tuzla i Organizacija ratnih vojnih invalida Općine Tuzla dostavili su odgovore na apelaciju 10, 12, 17. i 18. novembra 2009. godine.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 30. novembra 2009. godine.

5. Ustavni sud je 19. januara 2012. godine zatražio od Općinskog suda kopiju spisa. Općinski sud je poslao kopiju spisa 30. januara 2012. godine.


6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

7. Rješenjem Općinskog vijeća Tuzla od 30. maja 2002. godine Organizaciji ratnih vojnih invalida Općine Tuzla dodijeljeno je gradsko građevinsko zemljište (u članu 1. odluke precizirane oznake i površina zemljišta; u daljnjem tekstu: zemljište) na korištenje radi izgradnje benzinske pumpe uz magistralnu cestu M-4 Doboj – Tuzla – Zvornik. Apelant je radi poništenja ovog rješenja tužbom pokrenuo upravni spor. Kantonalni sud je rješenjem od 25. aprila 2005. godine odbacio tužbu kao nedopuštenu (rješenje koje se osporava nije upravni akt).

8. Apelant je 31. marta 2005. godine podnio tužbeni zahtjev protiv Općine Tuzla kao prvotužene (u daljnjem tekstu: prvotužena) i Organizacije ratnih vojnih invalida Općine Tuzla kao drugotužene (u daljnjem tekstu: drugotužena). U tužbenom zahtjevu apelant je istakao da je stekao pravo vlasništva na objektu koji se nalazi na zemljištu (u daljnjem tekstu: sporni objekt), koji se kao pomoćni objekt nalazio uz stambenu baraku i koji je koristio za stanovanje prije 15. februara 1968. godine, te da je u njegovu adaptaciju uložio lična sredstva. Apelant je tražio i da se obavežu prvotužena i drugotužena da mu na ime pravične naknade za rušenje objekta isplate iznos od 11.849,75 KM sa zakonskim zateznim kamatama, te da mu, poštujući njegovo pravo na dom, osiguraju i dodijele zamjenski stan u

Tuzli i da mu naknade troškove postupka. Obrazlažući tužbeni zahtjev, apelant je istakao da punih 47 godina živi u spornom objektu u koji se uselio još kao dječak, da je to bila šupa, sastavni dio barake, koju je renovirao ličnim sredstvima, da sve vrijeme niko nije tražio njegovu deložaciju, odnosno da je bio u mirnom posjedu sve do 8. juna 2002. godine kada je od Službe za geodetske i imovinskopravne poslove saznao da je drugotuženoj dodijeljeno zemljište na kojem se nalazi sporni objekt. Apelant se u tužbenom zahtjevu pozvao na stav Vrhovnog suda iz Presude broj U-893/89 od 19. oktobra 1989. godine u smislu kojeg mu pripada pravo na pravičnu naknadu i pravo na zamjenski stan.

9. U odgovoru na tužbu prvotužena je istakla da se radi o zemljištu koje je društveno vlasništvo sa pravom raspolaganja u korist prvotužene, da apelant nema nikakav dokaz da mu je sporni objekt u kojem navodno živi dodijeljen na korištenje, niti posjeduje građevinsko-tehničku dokumentaciju na osnovu koje bi se moglo utvrditi da je gradio sporni objekt, da je apelantova majka kao nositeljica stanarskog prava dobila zamjenski stan za baraku u kojoj su živjeli (ove barake su porušene tokom 1994. godine radi izgradnje saobraćajnice), a da je on bio član porodičnog domaćinstva i da je zajedno sa rješavanjem majčinog stambenog pitanja riješeno i njegovo stambeno pitanje.

10. Apelant je 31. maja 2005. godine podnio prijedlog za izricanje sudske mjere osiguranja zabrane izvođenja radova. U obrazloženju prijedloga apelant je naveo da je drugotužena preduzela aktivnosti na izgradnji benzinske pumpe u koju namjenu je i dobila zemljište na kojem se nalazi sporni objekt. Rješenjima Općinskog suda od 1. i 21. aprila 2005. godine određena je privremena mjera osiguranja u apelantovu korist i to zabranom daljnjih aktivnosti rušenja spornog objekta do pravosnažnog okončanja parničnog postupka.

11. Presudom Općinskog suda broj P-557/05 od 16. januara 2007. godine odbijen je apelantov tužbeni zahtjev i obavezan apelant da prvotuženoj i drugotuženoj naknadi troškove postupka. U obrazloženju presude Općinski sud je istakao da je utvrdio da je sporni objekt izgrađen na zemljištu koje je upisano kao društveno vlasništvo sa pravom korištenja u korist drugotužene, da je zemljište imalo status javnog dobra do 1. septembra 2000. godine kada je rješenjem Skupštine općine Tuzla taj status prestao, te da je rješenjem Općinskog vijeća Tuzla zemljište dodijeljeno drugotuženoj radi izgradnje benzinske pumpe. Dalje, navedeno je da u vrijeme vršenja premjera 1966. godine na zemljištu nije evidentirano postojanje bilo kakvog objekta, da iz nalaza i mišljenja vještaka slijedi da je sporni objekt izgrađen poslije 1970. godine, da troškovi građenja stambenog dijela spornog objekta iznose 10.788,20 KM i da troškovi građenja pomoćnih dijelova iznose 1.061,55 KM.

12. Općinski sud je istakao da, u skladu sa odredbama člana 3. stav 1. Odluke o urbanističkoj asanaciji bespravno sagrađenih stambenih objekata na području općine Tuzla („Službeni glasnik Općine Tuzla“ broj 6/77; u daljnjem tekstu: Odluka o urbanističkoj asanaciji), bespravno sagrađenim objektima smatraju se objekti koji su bez odobrenja za građenje izgrađeni, rekonstruirani, nadzidani i dograđeni ili su radovi na tom objektu započeti u periodu od 15. februara 1968. godine do 1. juna 1974. godine. Budući da je sporni objekt sagrađen i rekonstruiran poslije 1968. godine, smatra se bespravno sagrađenim objektom u odnosu na koji se ne može steći pravo vlasništva zbog privremenog karaktera do legalizacije ili rušenja, odnosno da ima status pokretne stvari koja pripada graditelju kojeg pogađa sankcija rušenja objekta bez prava na naknadu, a graditelj ima pravo na građevinski materijal od zgrade. U odnosu na apelanovo pozivanje na stav Vrhovnog


suda iz presude od 19. oktobra 1989. godine, Općinski sud je istakao da on nije relevantan jer se u tom postupku raspravljalo o pravu vlasnika na pravičnu naknadu i na osiguranje odgovarajućeg stana za ekspropriranu nekretninu i o odlučnoj činjenici za primjenu člana 67. stav 2. Zakona o eksproprijaciji.

13. Dalje, nije sporno da apelant stanuje u spornom objektu niz godina i da sporni objekt zbilja predstavlja njegov dom i da plaća komunalne usluge, električnu energiju, ali ne može sanirati bespravno izgrađeni objekt niti to što su nadležni organi tolerirali postojanje spornog objekta sagrađenog i dograđenog protivno Zakonu o prostornom uređenju. Apelant, na kojem je teret dokazivanja, u smislu odredbe člana 123. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nije dokazao pravni osnov svog tužbenog zahtjeva kojim je tražio utvrđenje prava vlasništva na spornom objektu. Imajući u vidu iznesene činjenične navode, postavljeni tužbeni zahtjev nema pravni osnov u odredbama Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, Zakona o osnovama vlasničkih odnosa, odnosno Zakona o vlasničkopravnim odnosima. Kako apelant nije dokazao pravni osnov svog tužbenog zahtjeva u odnosu na utvrđivanje prava vlasništva, nije osnovan niti zahtjev za isplatu pravične naknade za rušenje objekta. Vezano za apelantov zahtjev za osiguranje zamjenskog stana, Općinski sud je istakao da to predstavlja zahtjev za predaju drugog individualno neodređenog stana, tako da ima karakter tužbe za naknadu štete, a ne karakter zahtjeva kojim se traži zaštita prava vlasništva. Takav zahtjev bi, i da je osnovan, a nije, morao biti odbijen zato što je zahtjev za predaju individualno neodređenog stana neizvršiv, u smislu člana 27. Zakona o izvršnom postupku. Općinski sud je naveo da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o povredi člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, jer je sporni objekt izgrađen poslije 1968. godine bez odobrenja za građenje, tj. materijalno pravo ne omogućava apelantu pravnu zaštitu u okviru postavljenog tužbenog zahtjeva. S tim u vezi, ne može se primijeniti niti presuda Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) Öneryıldız protiv Turske (vidi Evropski sud, Öneryıldız protiv Turske, predstavka broj 48939/99 od 18. juna 2002. godine) na koju se apelant poziva, jer se odnosi na drugi slučaj – pitanje naknade štete za uništenu udžericu postavljenu protivno urbanističkim pravilima, koju je podnosilac predstavke pretrpio zbog propusta upravnih vlasti da preduzmu neophodne mjere za sprječavanje opasnosti od eksplozije i obrušavanja zemljišta.

14. Odlučujući o apelantovoj žalbi, Kantonalni sud je donio Presudu broj 003-0-Gž-07-000471 od 27. septembra 2007. godine kojom je žalbu djelimično uvažio i prvostepenu presudu djelimično preinačio tako što je prvotužena obavezana da apelantu na ime naknade štete za rušenje spornog objekta isplati iznos od 11.849,75 KM sa zakonskim zateznim kamatama. Istom presudom Kantonalni sud je potvrdio prvostepenu presudu u preostalom dijelu, tj. u dijelu kojim je odbijen apelantov tužbeni zahtjev vezano za utvrđivanje prava vlasništva na spornom objektu i osiguranje zamjenskog stana. Također, istom presudom odbijen je apelantov zahtjev i zahtjev drugotužene za naknadu žalbenog postupka. U odnosu na potvrđeni dio presude, Kantonalni sud je naveo da apelant ničim nije dokazao obim izvedenih radova, odnosno da je do 15. februara 1968. godine sporni objekt do te mjere adaptirao za stanovanje da bi ta adaptacija davala spornom objektu status stambenog objekta pa time i apelantu kao njegovom vlasniku pravo na zamjenski stan. Kantonalni sud je istakao da nije osnovan apelantov navod da je prvostepeni sud zanemario činjenicu da je apelant podnio zahtjev za legalizaciju spornog objekta, jer ispunjava uvjete zbog čega je prvostepeni sud trebao prekinuti postupak budući da se radi o prethodnom

pitanju. Naime, prema stanju spisa, apelant nije predočio dokaze da je do donošenja rješenja o dodjeli zemljišta drugotuženoj (30. maja 2002. godine) podnosio zahtjev za legalizaciju spornog objekta, niti je to učinio u smislu sadašnjeg Zakona o legalizaciji bespravno izgrađenih građevina. Naprotiv, apelant tokom postupka nije sporio činjenicu da je adaptaciju i dograđivanje vršio bespravno i da nema validnu urbanističko-tehničku dokumentaciju. Upravo zbog tih činjenica, tužene, posebno prvotužena, ne mogu se obavezati da apelantu osiguraju drugi zamjenski stan, jer se objekt mora srušiti i ukloniti, budući da je zemljište dodijeljeno drugotuženoj. S tim u vezi, nije osnovano apelantovo ukazivanje na to da se sporni objekt zbog njegovog postojanja i povremene adaptacije i prije 15. februara 1968. godine ne može smatrati bespravno sagrađenim.

15. Obrazlažući zašto je preinačio prvostepenu presudu tako što je obavezao prvotuženu da apelantu izmiri naknadu na ime rušenja objekta, Kantonalni sud je istakao sljedeće. U ovom dijelu tužbenog zahtjeva trebalo se odlučivati sa aspekta primjene člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), te člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, jer je nesporno da sporni objekt predstavlja apelantov i dom i imovinu, zbog čega se može primijeniti presuda Öneryıldız protiv Turske. Naime, u skladu sa odredbama člana 172. ZOO-a, u vezi sa čl. 246, 247. i 255. Zakona o prostornom uređenju, odnosno čl. 206, 209. i 210. Zakona o prostornom uređenju – prečišćeni tekst, dugogodišnje toleriranje i potpuna pasivnost prvotužene sve do dodjele zemljišta drugotuženoj ukazuje na značajan apelantov materijalni interes u vidu uloženih sredstava u adaptaciju i dogradnju spornog objekta kao njegovog doma. Propust organa prvotužene, tj. dugogodišnje toleriranje radova koje je preduzimao apelant protivno urbanističkim pravilima, uz istovremenu dodjelu zemljišta drugotuženoj i time potrebu za rušenje spornog objekta, predstavlja povredu prava na imovinu tako da apelant ima pravo da bude obeštećen za sporni objekt i to u visini pune vrijednosti.

16. Presudom Vrhovnog suda broj 070-0-Rev-07-001860 od 24. februara 2009. godine apelantova revizija je odbijena, a revizija prvotužene je usvojena i drugostepena presuda preinačena tako što je apelantova žalba odbijena i prvostepena presuda u odnosu na prvotuženu potvrđena. Istom presudom odbijen je zahtjev prvotužene za naknadu troškova revizionog postupka. Obrazlažući odluku, Vrhovni sud je naveo da je predmet tužbenog zahtjeva sporni objekt izgrađen na građevinskom zemljištu čija su svojstva jasno određena Zakonom o građevinskom zemljištu na način da se radi o dobru od općeg interesa (član 2). Dalje, pravni režim zemljišta za slučaj njegovog izuzimanja i dodjele radi privođenja krajnjoj namjeni je takav da nosiocima prava na privremeno izgrađenim objektima pripada jedino pravo na preuzimanje građevinskog materijala, za razliku od lica koja su izgradila određene objekte bez odobrenja nadležnog organa prije 15. februara 1968. godine, u kojem slučaju se provodi postupak eksproprijacije i vrši određivanje naknade u skladu sa odredbama člana 67. Zakona o eksproprijaciji. U smislu utvrđenog činjeničnog stanja, sporni objekt nije izgrađen u tom periodu, tako da ne proizlazi pravo apelantu na primjenu navedenih pravila materijalnog prava u pogledu određivanja naknade, kako je to pravilno i poprimljeno osporavanom presudom. Protivno tome, Kantonalni sud je pogrešno primijenio odredbe ZOO-a, odredbe Zakona o prostornom uređenju, te odredbe Evropske konvencije. Naime, to što je prvotužena tolerirala radove i bila potpuno pasivna ne može predstavljati radnje kojima je apelantu uzrokovana šteta za koju bi bila odgovorna prvotužena, posebno ako se ima u vidu da šteta nije niti nastala


u vrijeme donošenja prvostepene presude (apelant traži štetu koja bi nastala rušenjem spornog objekta), niti se u ovim radnjama odražava protivpravnost kao osnov za naknadu štete. Vrhovni sud je, dalje, naveo da se u konkretnom slučaju radi o privremenom objektu sa označenim svojstvima koji je izgradio apelant i na kojem ima pravo vlasništva na konstrukcijski dio, moglo bi se prihvatiti da je to apelantova imovina. Vrhovni sud je istakao da je bilo miješanja u apelantovo pravo na dom i imovinu, ali da je miješanje bilo opravdano, da je prvotužena ostvarujući svoje pravo u odnosu na gradsko građevinsko zemljište dodjeljujući to zemljište drugotuženoj postupala saglasno pozitivnim propisima što ovo miješanje čini zakonitim i opravdanim.

17. U citiranoj presudi Öneryıldız protiv Turske, Evropski sud je, između ostalog, istakao da je na lokaciji gdje se nalazila, između ostalih i kuća podnosioca predstavke, došlo do eksplozije metana uslijed čega je zatrpano oko deset kuća među kojim je i dom podnosioca predstavke. U nesreći je poginulo ukupno 39 ljudi. Podnosilac predstavke je nakon toga podnio domaćem sudu odštetni zahtjev protiv četiri organa u svoje ime i u ime troje preživjele djece, u kojem je naveo da su njihovi propusti učinjeni nesavjesnim postupanjem imali za posljedicu smrt članova njegove porodice i uništenje njegove kuće i kućnih stvari. Domaći sud je donio presudu u kojoj je ustanovio da postoji uzročno-posljedična veza između nesreće koja se dogodila i nesavjesnog postupanja sa posljedicama za koje su bila odgovorna dotična četiri organa. Sud je odredio da ti organi isplate podnosiocu predstavke i njegovoj djeci novčani iznos za nematerijalnu štetu i za materijalnu štetu, te novčani iznos za uništenje kućnih predmeta. Međutim, u odnosu na naknadu štete za uništenje kuće, domaći sud je odlučio da podnosilac predstavke nije imao pravo tražiti naknadu štete zato što mu je nakon nesreće dodijeljen dotiran stan. Evropski sud je, dalje, naveo da u ovom predmetu nema sumnje da postoji uzročno-posljedična veza nađena između teškog nehata koji se može pripisati državi i gubitka ljudskih života što važi i za zatrpavanje kuće podnosioca predstavke. Kršenje do kojeg je došlo ne svodi se na „ometanje“ već na povredu obaveze činjenja, budući da državni službenici i organi nisu preduzeli sve što je bilo u njihovoj moći da zaštite vlasničke interese podnosioca predstavke. Tvrdnje države da vlasti Turske ne mogu biti kritizirane zbog toga što su se iz humanitarnih razloga suzdržale od rušenja kuće podnosioca predstavke vjerovatno su usmjerene ka pitanju „legitimnog cilja“ za svrhu stava 2. člana 1. Protokola broj 1. Evropski sud je naveo da dodjeljivanje naknade i mogućnosti da podnosilac predstavke dođe do stana pod povoljnijim uvjetima nije dovoljno obeštećenje za štetu koju je pretrpio zato što nigdje ne postoji ništa što bi nagovijestilo bilo kakvo priznanje da je postojala povreda prava na mirno uživanje imovine. Slijedi da je u ovom slučaju postojala povreda prava iz člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.


18. Apelant navodi da su mu osporenim presudama povrijeđeni pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Apelant ističe da, iako je Vrhovni sud konstatirao da se radi o privremenom objektu sa označenim svojstvima, da je sporni objekt izgradio apelant koji ima pravo vlasništva na konstrukcijski dio samog objekta i da sporni objekt predstavlja njegovu imovinu, odbio je njegov zahtjev za pravičnu materijalnu satisfakciju za štetu koju je nesumnjivo pretrpio zbog narušavanja i uzurpiranja prava na

imovinu i prava na dom. Dalje je istaknuto da bi u ovoj pravnoj stvari postupanje prvotužene bilo legitimno i opravdano samo da mu je dosuđena naknada štete koju je nesporno pretrpio. Apelant navodi da je nesporno utvrđeno da je on bio vlasnik i posjednik spornog objekta i da je ovakvim odlukama došlo do ometanja takvog posjeda, a budući da mu nije dosuđena naknada, ometanje je bilo neopravdano. Vrhovni sud je trebao i morao apelantu osigurati pravičnu naknadu za štetu koja je pričinjena njegovoj imovini djelovanjem državnih organa. Apelant navodi da je u spornom objektu proveo najveći dio svog života, da ga je adaptirao i prilagođavao svojim potrebama, da je bio njegov dom bez obzira na njegove građevinske karakteristike, sve do momenta kada mu je oduzet na „legitiman“ način pa je također na „legitiman“ način završio na ulici, a sve u općem društvenom interesu. Apelant traži da Ustavni sud preinači presudu Vrhovnog suda, usvoji njegovu reviziju i preinači presudu Kantonalnog suda tako da se usvoji njegov tužbeni zahtjev u cijelosti.

19. Apelant je u dopisu od 3. februara 2011. godine naveo da je iz spornog objekta deložiran 19. novembra 2007. godine.


20. Vrhovni sud je istakao da nisu povrijeđena prava koja apelant navodi u apelaciji.

21. Kantonalni sud je predložio da se apelacija odbije kao neosnovana.

22. Općinski sud je istakao da nisu osnovani apelantovi navodi.

23. Prvotužena je istakla da se u konkretnom slučaju ne mogu primjenjivati odredbe ZOO-a u smislu naknade štete jer bi to bilo nagrađivanje za bespravnu gradnju, a posebno ako se ima u vidu da je za isti objekt već jednom vršeno obeštećenje. Naime, kako je to i u postupku isticano, apelantova majka kao nositeljica stanarskog prava je za baraku u kojoj su živjeli dobila zamjenski stan u kojem je i apelant bio član porodičnog domaćinstva i zajedno s njom je riješeno i njegovo stambeno pitanje. To što je apelant ostao živjeti u privremenom objektu, a znao je i mogao je znati da je tu bespravno, odnosno da je nezakonit i nesavjestan posjednik, ne daje mu pravo na naknadu štete za rušenje nečega što je već davno riješeno. Prvotužena je predložila da se apelacija odbije kao neosnovana.

24. Drugotužena je navela da je apelantu data mogućnost korištenja građevinskog materijala, na što jedino i može imati pravo kao bespravni graditelj, te predložila da se apelacija odbaci.


25. U Zakonu o građevinskom zemljištu („Službeni list SRBiH“ br. 34/86, 1/90, 29/90 i 13/94) relevantne odredbe glase:

Član 2. Građevinsko zemljište, kao dobro od opšteg interesa, služi

potrebama radnih ljudi i građana i koristi se prema njegovoj namjeni, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom, kojima se obezbjeđuje njegovo racionalno iskorišćavanje i drugi opšti interesi utvrđeni zakonom ili na osnovu zakona.

26. U Odluci o urbanističkoj asanaciji bespravno sagrađenih stambenih objekata na području opštine Tuzla („Službeni glasnik Općine Tuzla“ broj 6/77) relevantne odredbe glase:

Član 3. st. 1. i 3. Bespravno sagrađenim objektima u smislu ove Odluke

smatraju se objekti koji su bez odobrenja za građenje izgrađeni, rekonstruisani, nadzidani i dograđeni, ili su radovi na njihovoj izgradnji, rekonstrukciji, nadziđivanju i dograđivanju započeti


u periodu od 15. februara 1968. godine do 1. juna 1974. godine.

Svi objekti sagrađeni bez odobrenja za građenje prije 15. februara 1968. godine ne smatraju se bespravno sagrađenim objektima.

Član 8. stav 3. Prilikom privođenja zemljišta namjeni utvrđenoj

Urbanističkim planom i Odlukom o urbanim područjima, ili po proteku roka od 20 godina, vlasniku bespravno sagrađenog objekta, koji se privremeno zadržava dodjeljuje se na besplatno korištenje drugo građevinsko zemljište bez obaveze plaćanja troškova uređenja zemljišta do BKP stambenog objekta koji se ruši. Bespravnom graditelju pripada i sav građevinski materijal od bespravnog objekta.

Član 9. st. 1. i 2. Bespravnim graditeljima čiji se objekti nalaze na

područjima iz člana 7. tačka 1. ove Odluke a koji se pod uslovima iz tog člana ne mogu legalizovati ili se nalaze na prostoru obuhvaćenom zaštitnim infrastrukturnim pojasevima uz puteve, pruge, dalekovode, rijeke i druge infrastrukturne sisteme donijeće se rješenje o rušenju stambenog objekta.

Bespravni graditelji iz prethodnog stava imaju ista prava i obaveze kao i vlasnici bespravno sagrađenih stambenih objekata iz člana 8. stav 3. ove Odluke.


27. U Zakonu o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 57/89 i „Službeni list RBiH“ br. 2/92, 13/93 i 13/94) relevantne odredbe glase:

Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ

Član 172. (1) Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ

prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

28. U Zakonu o prostornom uređenju („Službeni list SRBiH“ br. 13/74 i 21/81) relevantne odredbe glase:

Član 190. Zgrade i druge građevine izgrađene bez odobrenja za

građenje: - ne mogu se upisati u zemljišne knjige; - ne smije im se dati priključak na javni vodovod i

električnu mrežu; - vlasnici takvih zgrada i građevina nemaju pravo na

obeštećenje prilikom rušenja građevine u svrhu ostvarivanja plana.

Član 246. Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i drugih

propisa donesenih na osnovu ovog zakona vrše opštinski i republički organi uprave nadležni za poslove urbanizma i građenja u okviru svoje nadležnosti.

Član 247. Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti urbanizma i

građenja vrše opštinski organi uprave preko opštinskog urbanističko-građevinskog inspektora ukoliko pojedini poslovi zakonom nisu stavljeni u nadležnost druge inspekcije.

Član 255. U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i

dužnost da svojim rješenjem: 1. naredi da se utvrđene nepravilnosti u primjeni

odredaba ovog zakona i drugih propisa donesenih na osnovu zakona otklone u određenom roku,

2. da naredi obustavu dalje izgradnje građevine i drugih objekata, kao izvođenje radova, koji se vrše protivno planu ili bez odobrenja za građenje ili se ne vrše prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je dato odobrenje za građenje,

3. da naredi rušenje svih izvedenih dijelova objekata, odnosno radova koji su izvedeni poslije donošenja rješenja o obustavi građenja.

VI. Dopustivost

29. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

30. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

31. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 070-0-Rev-07-001860 od 24. februara 2009. godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 11. maja 2009. godine, a apelacija je podnesena 2. jula 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

32. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

VII. Meritum 33. Apelant osporava presude redovnih sudova tvrdeći da

su mu povrijeđeni pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije.

Pravo na imovinu

34. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:


[…] k) Pravo na imovinu. 35. Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju

glasi: Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu s općim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

36. Apelant osporava presude redovnih sudova tvrdeći da mu je povrijeđeno pravo na imovinu jer je nezakonito odbijen njegov tužbeni zahtjev kojim je tražio da se utvrdi da je stekao


pravo vlasništva na spornom objektu, naknadu za rušenje spornog objekta i osiguranje zamjenskog stana.

37. Ustavni sud će, prije svega, ispitati da li apelant ima imovinu koja uživa zaštitu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

38. U vezi s tim, Ustavni sud ističe da je Evropski sud u više navrata naveo da koncept „imovine“ u članu 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju ima autonomno značenje, koje nesumnjivo nije ograničeno na vlasništvo na fizičkim stvarima: određena druga prava i interesi koji čine imovinu svakako se mogu smatrati kao „imovinska prava“ i na taj način kao „imovina“ u smislu ove odredbe (vidi Evropski sud, Iatridis protiv Grčke, presuda od 25. marta 1999. godine, Izvještaji o presudama i odlukama 1999-II, stranica 96, tačka 54). Također, pojam „imovina“ uključuje i odštetne zahtjeve u pogledu kojih podnosilac tužbe može obrazložiti da ima bar „legitimno očekivanje“ da će oni biti realizirani (vidi Evropski sud, Jantner protiv Slovačke, presuda od 4. marta 2003. godine, aplikacija broj 39050/97, stav 27; Pressos Compania Naviera S.A. i dr. protiv Belgije, presuda od 20. novembra 1995. godine, serija A, broj 332, str. 19-24).

39. Evropski sud je u citiranoj presudi Öneryıldız protiv Turske, utvrđujući da li podnosilac predstavke ima imovinu, budući da se radi o kući koja je izgrađena na državnom zemljištu bez dozvole, konstatirao da podnosilac predstavke, zbog sljedećih razloga, ima imovinu: pred sudom nije osporavano da kuća podnosioca predstavke jeste bila podignuta protivno turskim urbanističkim propisima i da nije ispunjavala odgovarajuće tehničke standarde, ili da je zemljište na kojem se nalazila bilo u državnom vlasništvu. Kao prvo, što se tiče zemlje na kojoj je bila podignuta zgrada, sud ne može da zaključi da bi nada koju je podnosilac predstavke imao da će jednog dana na njega biti izvršen prijenos prava vlasništva predstavljala oblik potraživanja koji bi bio toliko osnovan da bi bio izvršiv pred sudom, pa time i jasnu „imovinu“ u smislu sudske prakse ovog suda (vidi predmet Kopecký protiv Slovačke [GC], br. 44912/98, st. 25-26, ECHR 2004-IX). Međutim, u pogledu same kuće podnosioca predstavke važe nešto drugačija mjerila. U vezi s ovim je dovoljno za sud da se pozove na razloge navedene prethodno, a koji su ga naveli da zaključi da su državne vlasti tolerirale postupke podnosioca predstavke (vidi st. 105-106; sud primjećuje da je podnosilac predstavke između podizanja zgrade bez dozvole 1988. godine i nesreće od 28. aprila 1993. godine stalno imao posjed kuće, uprkos činjenici da je sve to vrijeme njegov status bio podložan pravilima određenim Zakonom br. 775, posebno članu 18, prema kojem su gradske vlasti mogle da sruše kuću u bilo kojem trenutku. Vlasti su podnosioca predstavke i njegovu porodicu ostavili da žive u kući bez ikakvog ometanja, u društvenom i porodičnom okruženju koje su sami bili stvorili). Ti razlozi su očigledno valjani u kontekstu člana 1. Protokola broj 1 i podržavaju zaključak da su vlasti također de facto priznale da su podnosilac predstavke i članovi njegove porodice imali vlasnički interes u kući i pokretnoj imovini. Sud ne može da prihvati da oni mogu biti kritizirani na ovaj način zbog nepravilnosti (vidi stav 122: Država je utvrdila da niti zgrada koju je podnosilac predstavke bio podigao bez dozvole niti činjenica da se zgrada nezakonito nalazila na državnom zemljištu ne bi same po sebi mogle da proizvedu „imovinsko pravo“ ili da predstavljaju „imovinu“ u smislu člana 1. Protokola broj 1. Prema domaćem pravu, nikada nije postojala mogućnost takvog priznavanja, izričitog ili prešutnog) koje su odgovarajućim organima bile poznate gotovo pet godina. Sud smatra da je vlasnički interes podnosioca predstavke za svoju kuću bio takve prirode i dovoljno prepoznat da predstavlja materijalni interes pa time i „imovinu“ u smislu pravila

propisanog prvom rečenicom člana 1. Protokola broj 1, koji je, dakle, primjenjiv na ovaj aspekt tužbe.

40. U konkretnom slučaju, a u smislu navedenih standarda i principa, apelant je u spornom objektu živio niz godina, a prvotužena nije preduzimala mjere protiv apelanta, tj. sve je tolerirala niz godina (u postupku nije precizno utvrđeno od kada), tako da je apelantov vlasnički interes za sporni objekt takve prirode i dovoljno prepoznat da predstavlja materijalni interes pa time i imovinu.

41. Apelant je tužbenim zahtjevom tražio da se utvrdi pravo vlasništva na spornom objektu, pravo na zamjenski stan i pravo na naknadu zbog rušenja objekta. Presudom Vrhovnog i Općinskog suda u cijelosti je odbijen apelantov tužbeni zahtjev, a presudom Kantonalnog suda usvojen je apelantov tužbeni zahtjev u dijelu kojim je tražio naknadu za rušenje spornog objekta. Apelant osporava sve presude redovnih sudova. Ustavni sud konstatira da je došlo do miješanja u apelantovo pravo na imovinu.

42. S obzirom na to, Ustavni sud, kao sljedeće, mora ispitati da li je ovo miješanje bilo opravdano prema stavu 2. člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. To može biti slučaj samo ako je miješanje: a) predviđeno zakonom, b) u javnom interesu i c) u skladu sa principom proporcionalnosti. Drugim riječima, opravdano miješanje se ne može nametnuti samo zakonskom odredbom koja ispunjava uvjete vladavine prava i služi legitimnom cilju i javnom interesu, nego mora, također, održati razuman odnos proporcionalnosti između upotrijebljenih sredstava i cilja koji se želi ostvariti. Miješanje u pravo na imovinu ne smije ići dalje od potrebnog da bi se postigao legitiman cilj, a nosioci prava se ne smiju podvrgavati proizvoljnom tretmanu i od njih se ne smije tražiti da snose preveliki teret u ostvarivanju legitimnog cilja (vidi Evropski sud, Sunday Times, presude od 26. aprila 1979. godine, serija A, broj 30, stav 49, i Malone od 2. augusta 1984. godine, serija A, broj 82, st. 67. i 68).

43. Ustavni sud, prije svega, nalazi da su identična stanovišta redovnih sudova u dijelu utvrđivanja prava vlasništva na spornom objektu i u dijelu osiguranja zamjenskog stana, koja Ustavni sud ocjenjuje argumentiranim. Naime, iz obrazloženja slijedi da apelant ničim nije dokazao da je do 15. februara 1968. godine sporni objekt adaptirao za stanovanje da bi ta adaptacija davala spornom objektu status stambenog objekta, odnosno kako je sporni objekt sagrađen i rekonstruiran poslije 1968. godine, smatra se bespravno sagrađenim objektom u smislu Odluke o urbanističkoj asanaciji. Ovako postavljeni tužbeni zahtjev nema pravni osnov u odredbama Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, Zakona o osnovama vlasničkih odnosa, odnosno Zakona o vlasničkopravnim odnosima. Također, iz obrazloženja presuda proizlazi da apelant nije predočio dokaze da je do donošenja rješenja o dodjeli zemljišta drugotuženoj podnosio zahtjev za legalizaciju spornog objekta, niti je to učinio u smislu sadašnjeg Zakona o legalizaciji bespravno izgrađenih građevina. Naprotiv, apelant tokom postupka nije sporio činjenicu da je adaptaciju i dograđivanje vršio bespravno i da nema validnu urbanističko-tehničku dokumentaciju. U odnosu na dodjelu zamjenskog stana, iz obrazloženja presuda slijedi da upravo zbog tih činjenica, tužene, posebno prvotužena, ne mogu se obavezati da apelantu osiguraju drugi zamjenski stan, jer se objekt mora srušiti i ukloniti, budući da je zemljište dodijeljeno drugotuženoj.

44. Međutim, u odnosu na isplatu naknade za rušenje objekta, Općinski i Vrhovni sud imaju drugačije stanovište u odnosu na Kantonalni sud. Iz obrazloženja Općinskog suda slijedi da, kako od utvrđivanja prava vlasništva, u kojem dijelu apelant nije dokazao pravni osnov, zavisi i pravo na naknadu, i


u ovom dijelu zahtjev nije osnovan. Iz obrazloženja Vrhovnog suda slijedi da je sporni objekt izgrađen na građevinskom zemljištu čija su svojstva jasno određena Zakonom o građevinskom zemljištu na način da se radi o dobru od općeg interesa, da je pravni režim zemljišta za slučaj njegovog izuzimanja i dodjele radi privođenja krajnjoj namjeni takav da nosiocima prava na privremeno izgrađenim objektima pripada jedino pravo na preuzimanje građevinskog materijala, za razliku od lica koja su izgradila određene objekte bez odobrenja nadležnog organa prije 15. februara 1968. godine, u kojem slučaju se provodi postupak eksproprijacije i vrši određivanje naknade u skladu sa odredbama člana 67. Zakona o eksproprijaciji. U smislu utvrđenog činjeničnog stanja, sporni objekt nije izgrađen u tom periodu, tako da ne proizlazi pravo apelantu na primjenu navedenih pravila materijalnog prava u pogledu određivanja naknade. Ustavni sud ukazuje na odredbe čl. 8. i 9. Odluke o urbanističkoj asanaciji koje, između ostalog, propisuju: „Bespravnim graditeljima čiji se objekti nalaze na područjima iz člana 7. tačka 1. ove Odluke a koji se pod uslovima iz tog člana ne mogu legalizovati ili se nalaze na prostoru obuhvaćenom zaštitnim infrastrukturnim pojasevima uz puteve, pruge, dalekovode, rijeke i druge infrastrukturne sisteme donijeće se rješenje o rušenju stambenog objekta. Bespravnom graditelju pripada i sav građevinski materijal od bespravnog objekta“. Ustavni sud smatra da primjena materijalnog prava niti u jednom dijelu ne ostavlja utisak proizvoljnosti budući da, kako je nesporno da se sporni objekt nalazi na građevinskom zemljištu, te je utvrđeno da se radi o bespravno sagrađenom objektu za koji ne postoje uvjeti za legalizaciju, to je argumentirano stanovište Vrhovnog i Općinskog suda da apelantov tužbeni zahtjev i u ovom dijelu nije osnovan.

45. Ustavni sud će se očitovati o stavu Kantonalnog suda (za koji Vrhovni sud smatra da je pogrešan), koji smatra da se u konkretnom slučaju može primijeniti presuda Evropskog suda Öneryıldız protiv Turske, odnosno da, u skladu sa odredbama člana 172. ZOO-a, u vezi sa čl. 246, 247. i 255. ranijeg Zakona o prostornom uređenju, dugogodišnje toleriranje i potpuna pasivnost sve do dodjele zemljišta drugotuženoj ukazuje na značajan apelantov materijalni interes u vidu uloženih sredstava u adaptaciju i dogradnju objekta kao njegovog doma, tako da propust organa prvotužene, tj. dugogodišnje toleriranje radova koje je preduzimao apelant protivno urbanističkim pravilima, daje pravo apelantu da bude obeštećen za sporni objekt i to u visini pune vrijednosti. Vrhovni sud smatra da je pogrešno stanovište Kantonalnog suda jer to što je prvotužena tolerirala radove i bila potpuno pasivna nisu radnje kojima je apelantu uzrokovana šteta za koju bi bila odgovorna prvotužena, posebno ako se ima u vidu da šteta nije ni nastala u vrijeme donošenja prvostepene presude (apelant traži štetu koja bi nastala rušenjem spornog objekta), niti se u ovim radnjama odražava protivpravnost kao osnov za naknadu štete. Ustavni sud nalazi da navedeni stav Vrhovnog suda nije proizvoljan. Naime, za naknadu štete, u smislu člana 172. ZOO-a, potrebno je da postoji uzročno-posljedična veza između nastale štete i radnje. Upravo taj stav proizlazi iz citirane presude Evropskog suda Öneryıldız protiv Turske iz koje slijedi da je propuštanjem radnji nadležnih organa došlo do eksplozije uslijed čega je uništena kuća podnosioca predstavke. U konkretnom slučaju, to što u vrijeme podnošenja tužbe sporni objekt nije srušen propuštanjem radnji prvotužene, niti je zbog nepreduzimanja radnji prvotužene došlo do nastanka štete, odnosno rušenja spornog objekta, ukazuje na potpuno različitu situaciju od predmetne. Dakle, nedostaje uzročno-posljedična veza između preduzimanja (propuštanja) radnji nadležnih organa i štete, što

je uvjet za odgovornost pravnog lica za štetu, u smislu člana 172. ZOO-a.

46. U skladu sa navedenim, Ustavni sud ne nalazi da su se redovni sudovi odbijanjem ovako postavljenog tužbenog zahtjeva nezakonito umiješali u apelantovo pravo na imovinu.

47. Dalje, Ustavni sud treba odgovoriti na pitanje da li je miješanje proporcionalno legitimnom cilju koji se želi postići, odnosno da li uspostavlja pravičnu ravnotežu između apelantovog prava i općeg interesa. Kako je već navedeno u prethodnim tačkama ove odluke, redovni sudovi su odbili apelantov tužbeni zahtjev u smislu odredaba Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, Zakona o prostornom uređenju i Odluke o asanaciji bespravno sagrađenih objekta jer apelant nije predočio dokaze kojim bi potkrijepio navode da može steći pravo vlasništva na spornom objektu, da ima pravo na naknadu za rušenje spornog objekta i da ima pravo na zamjenski stan. Dakle, apelant nije pružio dokaze da ima utemeljenje u pravnim propisima za stjecanje prava vlasništva, da ima pravo na naknadu za rušenje spornog objekta i da ima pravo na zamjenski stan, a opći interes je prevagnuo (dosljedna primjena navedenih propisa) nad apelantovim pojedinačnim imovinskim interesom. Pri tome je vođeno računa o razumnom odnosu proporcionalnosti između sredstava koja se koriste, s jedne strane, i cilja koji se želi postići. Ustavni sud je posebno imao u vidu dužinu vremena koliko je apelant živio u spornom objektu, ali i to da je isto to vrijeme živio bez plaćanja bilo kakve naknade u odnosu na korištenje zemljišta na kojem se nalazi sporni objekt. Iz navedenog proizlazi da je to što je apelant koristio zemljište bez naknade dovoljna kompenzacija apelantu. Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju uspostavljena pravična ravnoteža između zaštite apelantovog prava na imovinu i općeg interesa, odnosno u ovoj situaciji nije na apelanta stavljen pretjeran teret radi ostvarivanja zakonitog cilja. Stoga, Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Pravo na dom

48. Član 8. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

Svako ima pravo na poštivanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.

Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim ako je takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodna mjera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje, sprječavanja nereda ili sprječavanja zločina, zaštite zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih.

49. Osnovni cilj člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije je zaštita pojedinaca od arbitrarnih miješanja vlasti u njihovo pravo na dom (vidi Evropski sud, Kroon protiv Holandije, presuda od 27. oktobra 1994. godine, serija A, broj 279-C, str. 56, stav 31).

50. Apelant smatra da je odbijanjem njegovog tužbenog zahtjeva kojim je tražio da se utvrdi da je stekao pravo vlasništva na spornom objektu, naknadu štete za rušenje spornog objekta i osiguranje zamjenskog stana došlo do povrede člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije.

51. U konkretnom slučaju, Ustavni sud mora najprije utvrditi da li se sporni objekt može smatrati apelantovim „domom“ u okviru značenja člana 8. Evropske konvencije i, ako je to slučaj, da li osporene presude predstavljaju „miješanje“ u njegovo pravo na poštivanje doma, te da li je to miješanje opravdano prema stavu 2. člana 8. Evropske konvencije.


52. Ustavni sud podsjeća na praksu Evropskog suda koja pojašnjava da je „dom“ pojedinca, u smislu člana 8. Evropske konvencije, mjesto koje on ili ona koristi kao privatni dom, čak i ako je takvo korištenje nezakonito, sve dok javnost nema pristup tom mjestu, izuzev za privatne svrhe (vidi Evropski sud, Buckley protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 25. septembra 1996. godine, Izvještaji 1996-IV, aplikacija broj 20348/92; Loizidou protiv Turske, presuda od 18. decembra 1996. godine, Izvještaji 1996-VI, aplikacija broj 15318/89; Evropska komisija za ljudska prava, Pentidis protiv Grčke, izvještaj od 27. februara 1996. godine, aplikacija broj 23238/94; Evropski sud, Pentidis protiv Grčke, odluka od 9. juna 1997, RJD 1997-III, broj 39).

53. Kada je riječ o pitanju da li se sporni objekt može smatrati apelantovim „domom“ u okviru značenja člana 8. Evropske konvencije, Ustavni sud nalazi da je u postupku nesporno utvrđeno da je apelant niz godina koristio sporni objekt iz kojeg je, prema apelantovim navodima, deložiran 19. novembra 2007. godine. S tim u vezi, nesumnjivo je da sporni objekt predstavlja apelantov dom. Sljedeće pitanje koje treba razmotriti jeste da li je osporenim odlukama došlo do miješanja u ovo apelantovo pravo i da li je to miješanje bilo opravdano, odnosno da li je imalo legitiman cilj. Ustavni sud nalazi da apelant povredu prava na dom nalazi u činjenici da je u spornom objektu proveo najveći dio svog života, da ga je adaptirao i prilagođavao svojim potrebama, da je bio njegov dom bez obzira na njegove građevinske karakteristike, te da mu je sporni objekt oduzet, zbog čega je završio na ulici. Ustavni sud ponavlja da je apelant tužbenim zahtjevom tražio da se utvrdi da je stekao pravo vlasništva na spornom objektu, naknadu za rušenje spornog objekta i osiguranje zamjenskog stana koji su redovni sudovi odbili. Ustavni sud, također, ponavlja da je apelant dostavio podnesak u kojemu je naveo da je iz spornog objekta deložiran 19. novembra 2007. godine, uz koji nije niti naveo niti dostavio odluke na osnovu kojih je deložiran, te da i jeste, Ustavni sud ne može dati ocjenu da li bi uopće bile dopustive. U svakom slučaju, predmetnim odlukama ni na koji način nije izvršeno miješanje u apelantovo pravo na dom. U prilog navedenom, Ustavni sud podsjeća na svoj stav iz Odluke broj AP 2474/06 od 4. septembra 2008. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba), u kojoj je zaključio da se donošenjem osporenih odluka javna vlast nije uplitala u pravo na poštovanje apelantovog doma, jer su osporene odluke konstitutivnog karaktera i njima apelant nije obavezan na činidbu u vidu napuštanja stana, što je uvjet za uplitanje. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju ne postoji kršenje apelantovog ustavnog prava iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđeno apelantovo pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije.

VIII. Zaključak

54. Ustavni sud zaključuje kako ne postoji kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju kada se redovni sudovi odbijanjem apelantovog tužbenog zahtjeva u smislu relevantnih odredaba materijalnog prava nisu nezakonito umiješali u apelantovo pravo na imovinu. Također je uspostavljena pravična ravnoteža između zaštite apelantovog prava na imovinu i općeg interesa, odnosno u ovoj situaciji nije na apelanta prenesen neprimjeren teret radi ostvarivanja zakonitog cilja. Osim toga, ne postoji kršenje prava na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije kada predmetnim odlukama nije izvršeno miješanje

u apelantovo pravo na dom, niti je to bilo moguće imajući u vidu postavljeni tužbeni zahtjev.






predmetu broj AP 2094/09, rješavajući apelaciju Jusufa Bajrića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. točka 2, članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Tudor Pantiru, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Constance Grewe, sutkinja Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 28. rujna 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija Jusufa Bajrića

podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 070-0-Rev-07-001860 od 24. veljače 2009. godine, Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 003-0-Gž-07-000471 od 27. rujna 2007. godine i Presude Općinskog suda u Tuzli broj P-557/05 od 16. siječnja 2007. godine.



1. Jusuf Bajrić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Tuzle, kojeg zastupa Amir Morankić, odvjetnik iz Tuzle, podnio je 2. srpnja 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 070-0-Rev-07-001860 od 24. veljače 2009. godine, Presude Kantonalnog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 003-0-Gž-07-000471 od 27. rujna 2007. godine i Presude Općinskog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj P-557/05 od 16. siječnja 2007. godine. Apelant je podneskom od 16. studenoga 2009. godine dostavio dokumentaciju (dio odluke koju, između ostalih, pobija). Podnesak je evidentiran kao dopuna apelacije.


2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda, Općinskog suda, Općinskog pravobraniteljstva Općine Tuzla i Organizacije ratnih vojnih invalida Općine Tuzla zatraženo je 2, 3. i 11. studenoga 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Vrhovni sud, Kantonalni sud, Općinski sud, Općinsko pravobraniteljstvo Općine Tuzla i Organizacija ratnih vojnih invalida Općine Tuzla dostavili su odgovore na apelaciju 10, 12, 17. i 18. studenoga 2009. godine.


4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 30. studenoga 2009. godine.

5. Ustavni sud je 19. siječnja 2012. godine zatražio od Općinskog suda kopiju spisa. Općinski sud je poslao kopiju spisa 30. siječnja 2012. godine.


6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

7. Rješenjem Općinskog vijeća Tuzla od 30. svibnja 2002. godine Organizaciji ratnih vojnih invalida Općine Tuzla dodijeljeno je gradsko građevinsko zemljište (u članku 1. odluke precizirane oznake i površina zemljišta; u daljnjem tekstu: zemljište) na korištenje radi izgradnje benzinske crpke uz magistralnu cestu M-4 Doboj – Tuzla – Zvornik. Apelant je radi poništenja ovog rješenja tužbom pokrenuo upravni spor. Kantonalni sud je rješenjem od 25. travnja 2005. godine odbacio tužbu kao nedopuštenu (rješenje koje se pobija nije upravni akt).

8. Apelant je 31. ožujka 2005. godine podnio tužbeni zahtjev protiv Općine Tuzla kao prvotužene (u daljnjem tekstu: prvotužena) i Organizacije ratnih vojnih invalida Općine Tuzla kao drugotužene (u daljnjem tekstu: drugotužena). U tužbenom zahtjevu apelant je istakao da je stekao pravo vlasništva na objektu koji se nalazi na zemljištu (u daljnjem tekstu: sporni objekt), koji se kao pomoćni objekt nalazio uz stambenu baraku i koji je koristio za stanovanje prije 15. veljače 1968. godine, te da je u njegovu adaptaciju uložio osobna sredstva. Apelant je tražio i da se obvežu prvotužena i drugotužena da mu na ime pravične naknade za rušenje objekta isplate iznos od 11.849,75 KM sa zakonskim zateznim kamatama, te da mu, poštujući njegovo pravo na dom, osiguraju i dodijele zamjenski stan u Tuzli i da mu naknade troškove postupka. Obrazlažući tužbeni zahtjev, apelant je istakao da punih 47 godina živi u spornom objektu u koji se uselio još kao dječak, da je to bila šupa, sastavni dio barake, koju je renovirao osobnim sredstvima, da sve vrijeme nitko nije tražio njegovu deložaciju, odnosno da je bio u mirnom posjedu sve do 8. lipnja 2002. godine kada je od Službe za geodetske i imovinskopravne poslove saznao da je drugotuženoj dodijeljeno zemljište na kojem se nalazi sporni objekt. Apelant se u tužbenom zahtjevu pozvao na stav Vrhovnog suda iz Presude broj U-893/89 od 19. listopada 1989. godine u smislu kojeg mu pripada pravo na pravičnu naknadu i pravo na zamjenski stan.

9. U odgovoru na tužbu prvotužena je istakla da se radi o zemljištu koje je društveno vlasništvo sa pravom raspolaganja u korist prvotužene, da apelant nema nikakav dokaz da mu je sporni objekt u kojem navodno živi dodijeljen na korištenje, niti posjeduje građevinsko-tehničku dokumentaciju na temelju koje bi se moglo utvrditi da je gradio sporni objekt, da je apelantova majka kao nositeljica stanarskog prava dobila zamjenski stan za baraku u kojoj su živjeli (ove barake su porušene tijekom 1994. godine radi izgradnje prometnice), a da je on bio član obiteljskog domaćinstva i da je zajedno sa rješavanjem majčinog stambenog pitanja riješeno i njegovo stambeno pitanje.

10. Apelant je 31. svibnja 2005. godine podnio prijedlog za izricanje sudske mjere osiguranja zabrane izvođenja radova. U obrazloženju prijedloga apelant je naveo da je drugotužena poduzela aktivnosti na izgradnji benzinske crpke u koju namjenu je i dobila zemljište na kojem se nalazi sporni objekt. Rješenjima Općinskog suda od 1. i 21. travnja 2005. godine određena je privremena mjera osiguranja u apelantovu korist i

to zabranom daljnjih aktivnosti rušenja spornog objekta do pravomoćnog okončanja parničnog postupka.

11. Presudom Općinskog suda broj P-557/05 od 16. siječnja 2007. godine odbijen je apelantov tužbeni zahtjev i obvezan apelant da prvotuženoj i drugotuženoj naknadi troškove postupka. U obrazloženju presude Općinski sud je istakao da je utvrdio da je sporni objekt izgrađen na zemljištu koje je upisano kao društveno vlasništvo sa pravom korištenja u korist drugotužene, da je zemljište imalo status javnog dobra do 1. rujna 2000. godine kada je rješenjem Skupštine općine Tuzla taj status prestao, te da je rješenjem Općinskog vijeća Tuzla zemljište dodijeljeno drugotuženoj radi izgradnje benzinske crpke. Dalje, navedeno je da u vrijeme vršenja premjera 1966. godine na zemljištu nije evidentirano postojanje bilo kakvog objekta, da iz nalaza i mišljenja vještaka slijedi da je sporni objekt izgrađen poslije 1970. godine, da troškovi građenja stambenog dijela spornog objekta iznose 10.788,20 KM i da troškovi građenja pomoćnih dijelova iznose 1.061,55 KM.

12. Općinski sud je istakao da, sukladno odredbama članka 3. stavak 1. Odluke o urbanističkoj asanaciji bespravno sagrađenih stambenih objekata na području općine Tuzla („Službeni glasnik Općine Tuzla“ broj 6/77; u daljnjem tekstu: Odluka o urbanističkoj asanaciji), bespravno sagrađenim objektima smatraju se objekti koji su bez odobrenja za građenje izgrađeni, rekonstruirani, nadzidani i dograđeni ili su radovi na tom objektu započeti u razdoblju od 15. veljače 1968. godine do 1. lipnja 1974. godine. Budući da je sporni objekt sagrađen i rekonstruiran poslije 1968. godine, smatra se bespravno sagrađenim objektom u odnosu na koji se ne može steći pravo vlasništva zbog privremenog karaktera do legalizacije ili rušenja, odnosno da ima status pokretne stvari koja pripada graditelju kojeg pogađa sankcija rušenja objekta bez prava na naknadu, a graditelj ima pravo na građevinski materijal od zgrade. U odnosu na apelanovo pozivanje na stav Vrhovnog suda iz presude od 19. listopada 1989. godine, Općinski sud je istakao da on nije relevantan jer se u tom postupku raspravljalo o pravu vlasnika na pravičnu naknadu i na osiguranje odgovarajućeg stana za ekspropriranu nekretninu i o odlučnoj činjenici za primjenu članka 67. stavak 2. Zakona o eksproprijaciji.

13. Dalje, nije sporno da apelant stanuje u spornom objektu niz godina i da sporni objekt zbilja predstavlja njegov dom i da plaća komunalne usluge, električnu energiju, ali ne može sanirati bespravno izgrađeni objekt niti to što su nadležni organi tolerirali postojanje spornog objekta sagrađenog i dograđenog protivno Zakonu o prostornom uređenju. Apelant, na kojem je teret dokazivanja, u smislu odredbe članka 123. stavak 1. Zakona o parničnom postupku, nije dokazao pravnu osnovu svog tužbenog zahtjeva kojim je tražio utvrđenje prava vlasništva na spornom objektu. Imajući u vidu iznesene činjenične navode, postavljeni tužbeni zahtjev nema pravnu osnovu u odredbama Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, Zakona o osnovama vlasničkih odnosa, odnosno Zakona o vlasničkopravnim odnosima. Kako apelant nije dokazao pravnu osnovu svog tužbenog zahtjeva u odnosu na utvrđivanje prava vlasništva, nije utemeljen niti zahtjev za isplatu pravične naknade za rušenje objekta. Vezano za apelantov zahtjev za osiguranje zamjenskog stana, Općinski sud je istakao da to predstavlja zahtjev za predaju drugog individualno neodređenog stana, tako da ima karakter tužbe za naknadu štete, a ne karakter zahtjeva kojim se traži zaštita prava vlasništva. Takav zahtjev bi, i da je utemeljen, a nije, morao biti odbijen zato što je zahtjev za predaju individualno neodređenog stana neizvršiv, u smislu članka 27. Zakona o izvršnom postupku. Općinski sud je naveo da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o povredi članka 1. Protokola broj 1


uz Europsku konvenciju, jer je sporni objekt izgrađen poslije 1968. godine bez odobrenja za građenje, tj. materijalno pravo ne omogućava apelantu pravnu zaštitu u okviru postavljenog tužbenog zahtjeva. S tim u svezi, ne može se primijeniti niti presuda Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) Öneryıldız protiv Turske (vidi Europski sud, Öneryıldız protiv Turske, predstavka broj 48939/99 od 18. lipnja 2002. godine) na koju se apelant poziva, jer se odnosi na drugi slučaj – pitanje naknade štete za uništenu udžericu postavljenu protivno urbanističkim pravilima, koju je podnositelj predstavke pretrpio zbog propusta upravnih vlasti da poduzmu nužne mjere za sprječavanje opasnosti od eksplozije i obrušavanja zemljišta.

14. Odlučujući o apelantovoj žalbi, Kantonalni sud je donio Presudu broj 003-0-Gž-07-000471 od 27. rujna 2007. godine kojom je žalbu djelomično uvažio i prvostupanjsku presudu djelomično preinačio tako što je prvotužena obvezana da apelantu na ime naknade štete za rušenje spornog objekta isplati iznos od 11.849,75 KM sa zakonskim zateznim kamatama. Istom presudom Kantonalni sud je potvrdio prvostupanjsku presudu u preostalom dijelu, tj. u dijelu kojim je odbijen apelantov tužbeni zahtjev vezano za utvrđivanje prava vlasništva na spornom objektu i osiguranje zamjenskog stana. Također, istom presudom odbijen je apelantov zahtjev i zahtjev drugotužene za naknadu žalbenog postupka. U odnosu na potvrđeni dio presude, Kantonalni sud je naveo da apelant ničim nije dokazao obujam izvedenih radova, odnosno da je do 15. veljače 1968. godine sporni objekt do te mjere adaptirao za stanovanje da bi ta adaptacija davala spornom objektu status stambenog objekta pa time i apelantu kao njegovom vlasniku pravo na zamjenski stan. Kantonalni sud je istakao da nije utemeljen apelantov navod da je prvostupanjski sud zanemario činjenicu da je apelant podnio zahtjev za legalizaciju spornog objekta, jer ispunjava uvjete zbog čega je prvostupanjski sud trebao prekinuti postupak budući da se radi o prethodnom pitanju. Naime, prema stanju spisa, apelant nije predočio dokaze da je do donošenja rješenja o dodjeli zemljišta drugotuženoj (30. svibnja 2002. godine) podnosio zahtjev za legalizaciju spornog objekta, niti je to učinio u smislu sadašnjeg Zakona o legalizaciji bespravno izgrađenih građevina. Naprotiv, apelant tijekom postupka nije sporio činjenicu da je adaptaciju i dograđivanje vršio bespravno i da nema validnu urbanističko-tehničku dokumentaciju. Upravo zbog tih činjenica, tužene, posebno prvotužena, ne mogu se obvezati da apelantu osiguraju drugi zamjenski stan, jer se objekt mora srušiti i ukloniti, budući da je zemljište dodijeljeno drugotuženoj. S tim u svezi, nije utemeljeno apelantovo ukazivanje na to da se sporni objekt zbog njegovog postojanja i povremene adaptacije i prije 15. veljače 1968. godine ne može smatrati bespravno sagrađenim.

15. Obrazlažući zašto je preinačio prvostupanjsku presudu tako što je obvezao prvotuženu da apelantu izmiri naknadu na ime rušenja objekta, Kantonalni sud je istakao sljedeće. U ovom dijelu tužbenog zahtjeva trebalo se odlučivati sa aspekta primjene članka 8. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), te članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, jer je nesporno da sporni objekt predstavlja apelantov i dom i imovinu, zbog čega se može primijeniti presuda Öneryıldız protiv Turske. Naime, sukladno odredbama članka 172. ZOO-a, u svezi sa čl. 246, 247. i 255. Zakona o prostornom uređenju, odnosno čl. 206, 209. i 210. Zakona o prostornom uređenju – prečišćeni tekst, dugogodišnje toleriranje i potpuna pasivnost prvotužene sve do dodjele zemljišta drugotuženoj ukazuje na značajan apelantov materijalni interes u vidu uloženih sredstava u adaptaciju i

dogradnju spornog objekta kao njegovog doma. Propust organa prvotužene, tj. dugogodišnje toleriranje radova koje je poduzimao apelant protivno urbanističkim pravilima, uz istodobnu dodjelu zemljišta drugotuženoj i time potrebu za rušenje spornog objekta, predstavlja povredu prava na imovinu tako da apelant ima pravo da bude obeštećen za sporni objekt i to u visini pune vrijednosti.

16. Presudom Vrhovnog suda broj 070-0-Rev-07-001860 od 24. veljače 2009. godine apelantova revizija je odbijena, a revizija prvotužene je usvojena i drugostupanjska presuda preinačena tako što je apelantova žalba odbijena i prvostupanjska presuda u odnosu na prvotuženu potvrđena. Istom presudom odbijen je zahtjev prvotužene za naknadu troškova revizijskog postupka. Obrazlažući odluku, Vrhovni sud je naveo da je predmet tužbenog zahtjeva sporni objekt izgrađen na građevinskom zemljištu čija su svojstva jasno određena Zakonom o građevinskom zemljištu na način da se radi o dobru od općeg interesa (članak 2). Dalje, pravni režim zemljišta za slučaj njegovog izuzimanja i dodjele radi privođenja krajnjoj namjeni je takav da nositeljima prava na privremeno izgrađenim objektima pripada jedino pravo na preuzimanje građevinskog materijala, za razliku od osoba koje su izgradile određene objekte bez odobrenja nadležnog organa prije 15. veljače 1968. godine, u kojem slučaju se provodi postupak eksproprijacije i vrši određivanje naknade sukladno odredbama članka 67. Zakona o eksproprijaciji. U smislu utvrđenog činjeničnog stanja, sporni objekt nije izgrađen u tom razdoblju, tako da ne proizlazi pravo apelantu na primjenu navedenih pravila materijalnog prava u pogledu određivanja naknade, kako je to pravilno i poprimljeno pobijanom presudom. Protivno tome, Kantonalni sud je pogrešno primijenio odredbe ZOO-a, odredbe Zakona o prostornom uređenju, te odredbe Europske konvencije. Naime, to što je prvotužena tolerirala radove i bila potpuno pasivna ne može predstavljati radnje kojima je apelantu uzrokovana šteta za koju bi bila odgovorna prvotužena, posebno ako se ima u vidu da šteta nije niti nastala u vrijeme donošenja prvostupanjske presude (apelant traži štetu koja bi nastala rušenjem spornog objekta), niti se u ovim radnjama odražava protupravnost kao osnova za naknadu štete. Vrhovni sud je, dalje, naveo da se u konkretnom slučaju radi o privremenom objektu sa označenim svojstvima koji je izgradio apelant i na kojem ima pravo vlasništva na konstrukcijski dio, moglo bi se prihvatiti da je to apelantova imovina. Vrhovni sud je istakao da je bilo miješanja u apelantovo pravo na dom i imovinu, ali da je miješanje bilo opravdano, da je prvotužena ostvarujući svoje pravo u odnosu na gradsko građevinsko zemljište dodjeljujući to zemljište drugotuženoj postupala suglasno pozitivnim propisima što ovo miješanje čini zakonitim i opravdanim.

17. U citiranoj presudi Öneryıldız protiv Turske, Europski sud je, između ostalog, istakao da je na lokaciji gdje se nalazila, između ostalih i kuća podnositelja predstavke, došlo do eksplozije metana uslijed čega je zatrpano oko deset kuća među kojim je i dom podnositelja predstavke. U nesreći je poginulo ukupno 39 ljudi. Podnositelj predstavke je nakon toga podnio domaćem sudu odštetni zahtjev protiv četiri organa u svoje ime i u ime troje preživjele djece, u kojem je naveo da su njihovi propusti učinjeni nesavjesnim postupanjem imali za posljedicu smrt članova njegove obitelji i uništenje njegove kuće i kućnih stvari. Domaći sud je donio presudu u kojoj je ustanovio da postoji uzročno-posljedična veza između nesreće koja se dogodila i nesavjesnog postupanja sa posljedicama za koje su bila odgovorna dotična četiri organa. Sud je odredio da ti organi isplate podnositelju predstavke i njegovoj djeci novčani iznos za nematerijalnu štetu i za materijalnu štetu, te novčani iznos za uništenje kućnih predmeta. Međutim, u odnosu na naknadu


štete za uništenje kuće, domaći sud je odlučio da podnositelj predstavke nije imao pravo tražiti naknadu štete zato što mu je nakon nesreće dodijeljen dotiran stan. Europski sud je, dalje, naveo da u ovom predmetu nema sumnje da postoji uzročno-posljedična veza nađena između teškog nehata koji se može pripisati državi i gubitka ljudskih života što važi i za zatrpavanje kuće podnositelja predstavke. Kršenje do kojeg je došlo ne svodi se na „ometanje“ već na povredu obveze činjenja, budući da državni službenici i organi nisu poduzeli sve što je bilo u njihovoj moći da zaštite vlasničke interese podnositelja predstavke. Tvrdnje države da vlasti Turske ne mogu biti kritizirane zbog toga što su se iz humanitarnih razloga suzdržale od rušenja kuće podnositelja predstavke vjerojatno su usmjerene ka pitanju „legitimnog cilja“ za svrhu stavka 2. članka 1. Protokola broj 1. Europski sud je naveo da dodjeljivanje naknade i mogućnosti da podnositelj predstavke dođe do stana pod povoljnijim uvjetima nije dovoljno obeštećenje za štetu koju je pretrpio zato što nigdje ne postoji ništa što bi nagovijestilo bilo kakvo priznanje da je postojala povreda prava na mirno uživanje imovine. Slijedi da je u ovom slučaju postojala povreda prava iz članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.


18. Apelant navodi da su mu pobijanim presudama povrijeđeni pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Apelant ističe da, iako je Vrhovni sud konstatirao da se radi o privremenom objektu sa označenim svojstvima, da je sporni objekt izgradio apelant koji ima pravo vlasništva na konstrukcijski dio samog objekta i da sporni objekt predstavlja njegovu imovinu, odbio je njegov zahtjev za pravičnu materijalnu satisfakciju za štetu koju je nesumnjivo pretrpio zbog narušavanja i uzurpiranja prava na imovinu i prava na dom. Dalje je istaknuto da bi u ovoj pravnoj stvari postupanje prvotužene bilo legitimno i opravdano samo da mu je dosuđena naknada štete koju je nesporno pretrpio. Apelant navodi da je nesporno utvrđeno da je on bio vlasnik i posjednik spornog objekta i da je ovakvim odlukama došlo do ometanja takvog posjeda, a budući da mu nije dosuđena naknada, ometanje je bilo neopravdano. Vrhovni sud je trebao i morao apelantu osigurati pravičnu naknadu za štetu koja je pričinjena njegovoj imovini djelovanjem državnih organa. Apelant navodi da je u spornom objektu proveo najveći dio svog života, da ga je adaptirao i prilagođavao svojim potrebama, da je bio njegov dom bez obzira na njegove građevinske karakteristike, sve do momenta kada mu je oduzet na „legitiman“ način pa je također na „legitiman“ način završio na ulici, a sve u općem društvenom interesu. Apelant traži da Ustavni sud preinači presudu Vrhovnog suda, usvoji njegovu reviziju i preinači presudu Kantonalnog suda tako da se usvoji njegov tužbeni zahtjev u cijelosti.

19. Apelant je u dopisu od 3. veljače 2011. godine naveo da je iz spornog objekta deložiran 19. studenoga 2007. godine.


20. Vrhovni sud je istakao da nisu povrijeđena prava koja apelant navodi u apelaciji.

21. Kantonalni sud je predložio da se apelacija odbije kao neutemeljena.

22. Općinski sud je istakao da nisu utemeljeni apelantovi navodi.

23. Prvotužena je istakla da se u konkretnom slučaju ne mogu primjenjivati odredbe ZOO-a u smislu naknade štete jer bi to bilo nagrađivanje za bespravnu gradnju, a posebno ako se

ima u vidu da je za isti objekt već jednom vršeno obeštećenje. Naime, kako je to i u postupku isticano, apelantova majka kao nositeljica stanarskog prava je za baraku u kojoj su živjeli dobila zamjenski stan u kojem je i apelant bio član obiteljskog kućanstva i zajedno s njom je riješeno i njegovo stambeno pitanje. To što je apelant ostao živjeti u privremenom objektu, a znao je i mogao je znati da je tu bespravno, odnosno da je nezakonit i nesavjestan posjednik, ne daje mu pravo na naknadu štete za rušenje nečega što je već davno riješeno. Prvotužena je predložila da se apelacija odbije kao neutemeljena.

24. Drugotužena je navela da je apelantu dana mogućnost korištenja građevinskog materijala, na što jedino i može imati pravo kao bespravni graditelj, te predložila da se apelacija odbaci.


25. U Zakonu o građevinskom zemljištu („Službeni list SRBiH“ br. 34/86, 1/90, 29/90 i 13/94) relevantne odredbe glase:

Član 2. Građevinsko zemljište, kao dobro od opšteg interesa, služi

potrebama radnih ljudi i građana i koristi se prema njegovoj namjeni, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom, kojima se obezbjeđuje njegovo racionalno iskorišćavanje i drugi opšti interesi utvrđeni zakonom ili na osnovu zakona.

26. U Odluci o urbanističkoj asanaciji bespravno sagrađenih stambenih objekata na području opštine Tuzla („Službeni glasnik Općine Tuzla“ broj 6/77) relevantne odredbe glase:

Član 3. st. 1. i 3. Bespravno sagrađenim objektima u smislu ove Odluke

smatraju se objekti koji su bez odobrenja za građenje izgrađeni, rekonstruisani, nadzidani i dograđeni, ili su radovi na njihovoj izgradnji, rekonstrukciji, nadziđivanju i dograđivanju započeti u periodu od 15. februara 1968. godine do 1. juna 1974. godine.

Svi objekti sagrađeni bez odobrenja za građenje prije 15. februara 1968. godine ne smatraju se bespravno sagrađenim objektima.

Član 8. stav 3. Prilikom privođenja zemljišta namjeni utvrđenoj

Urbanističkim planom i Odlukom o urbanim područjima, ili po proteku roka od 20 godina, vlasniku bespravno sagrađenog objekta, koji se privremeno zadržava dodjeljuje se na besplatno korištenje drugo građevinsko zemljište bez obaveze plaćanja troškova uređenja zemljišta do BKP stambenog objekta koji se ruši. Bespravnom graditelju pripada i sav građevinski materijal od bespravnog objekta.

Član 9. st. 1. i 2. Bespravnim graditeljima čiji se objekti nalaze na

područjima iz člana 7. tačka 1. ove Odluke a koji se pod uslovima iz tog člana ne mogu legalizovati ili se nalaze na prostoru obuhvaćenom zaštitnim infrastrukturnim pojasevima uz puteve, pruge, dalekovode, rijeke i druge infrastrukturne sisteme donijeće se rješenje o rušenju stambenog objekta.


27. U Zakonu o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 57/89 i „Službeni list RBiH“ br. 2/92, 13/93 i 13/94) relevantne odredbe glase:

Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ


Član 172. (1) Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ

prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

28. U Zakonu o prostornom uređenju („Službeni list SRBiH“ br. 13/74 i 21/81) relevantne odredbe glase:

Član 190. Zgrade i druge građevine izgrađene bez odobrenja za

građenje: - ne mogu se upisati u zemljišne knjige; - ne smije im se dati priključak na javni vodovod i

električnu mrežu; - vlasnici takvih zgrada i građevina nemaju pravo na

obeštećenje prilikom rušenja građevine u svrhu ostvarivanja plana.

Član 246. Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i drugih

propisa donesenih na osnovu ovog zakona vrše opštinski i republički organi uprave nadležni za poslove urbanizma i građenja u okviru svoje nadležnosti.

Član 247. Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti urbanizma i

građenja vrše opštinski organi uprave preko opštinskog urbanističko-građevinskog inspektora ukoliko pojedini poslovi zakonom nisu stavljeni u nadležnost druge inspekcije.

Član 255. U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i

dužnost da svojim rješenjem: 1. naredi da se utvrđene nepravilnosti u primjeni

odredaba ovog zakona i drugih propisa donesenih na osnovu zakona otklone u određenom roku,

2. da naredi obustavu dalje izgradnje građevine i drugih objekata, kao izvođenje radova, koji se vrše protivno planu ili bez odobrenja za građenje ili se ne vrše prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je dato odobrenje za građenje,

3. da naredi rušenje svih izvedenih dijelova objekata, odnosno radova koji su izvedeni poslije donošenja rješenja o obustavi građenja.

VI. Dopustivost

29. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

30. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

31. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 070-0-Rev-07-001860 od 24. veljače 2009. godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanu presudu apelant je primio 11. svibnja 2009. godine, a apelacija je podnesena 2. srpnja 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

32. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,

Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

33. Apelant pobija presude redovitih sudova tvrdeći da su mu povrijeđeni pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije.

Pravo na imovinu

34. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

[…] k) Pravo na imovinu. 35. Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju

glasi: Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometano



36. Apelant pobija presude redovitih sudova tvrdeći da mu je povrijeđeno pravo na imovinu jer je nezakonito odbijen njegov tužbeni zahtjev kojim je tražio da se utvrdi da je stekao pravo vlasništva na spornom objektu, naknadu za rušenje spornog objekta i osiguranje zamjenskog stana.

37. Ustavni sud će, prije svega, ispitati ima li apelant imovinu koja uživa zaštitu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

38. U svezi s tim, Ustavni sud ističe da je Europski sud u više navrata naveo da koncept „imovine“ u članku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju ima autonomno značenje, koje nesumnjivo nije ograničeno na vlasništvo na fizičkim stvarima: određena druga prava i interesi koji čine imovinu svakako se mogu smatrati kao „imovinska prava“ i na taj način kao „imovina“ u smislu ove odredbe (vidi Europski sud, Iatridis protiv Grčke, presuda od 25. ožujka 1999. godine, Izvješća o presudama i odlukama 1999-II, stranica 96, točka 54). Također, pojam „imovina“ uključuje i odštetne zahtjeve u pogledu kojih podnositelj tužbe može obrazložiti da ima bar „legitimno očekivanje“ da će oni biti realizirani (vidi Europski sud, Jantner protiv Slovačke, presuda od 4. ožujka 2003. godine, aplikacija broj 39050/97, stavak 27; Pressos Compania Naviera S.A. i dr. protiv Belgije, presuda od 20. studenoga 1995. godine, serija A, broj 332, str. 19-24).

39. Europski sud je u citiranoj presudi Öneryıldız protiv Turske, utvrđujući ima li podnositelj predstavke imovinu, budući da se radi o kući koja je izgrađena na državnom zemljištu bez dozvole, konstatirao da podnositelj predstavke, zbog sljedećih razloga, ima imovinu: pred sudom nije pobijano da kuća podnositelja predstavke jeste bila podignuta protivno turskim urbanističkim propisima i da nije ispunjavala odgovarajuće tehničke standarde, ili da je zemljište na kojem se nalazila bilo u državnom vlasništvu. Kao prvo, što se tiče zemlje na kojoj je bila podignuta zgrada, sud ne može zaključiti da bi nada koju je podnositelj predstavke imao da će jednog dana na njega biti izvršen prijenos prava vlasništva predstavljala oblik potraživanja koji bi bio toliko utemeljen da bi bio izvršiv pred sudom, pa time i jasnu „imovinu“ u smislu


sudske prakse ovog suda (vidi predmet Kopecký protiv Slovačke [GC], br. 44912/98, st. 25-26, ECHR 2004-IX). Međutim, u pogledu same kuće podnositelja predstavke važe nešto drugačija mjerila. U svezi s ovim je dovoljno za sud da se pozove na razloge navedene prethodno, a koji su ga naveli da zaključi da su državne vlasti tolerirale postupke podnositelja predstavke (vidi st. 105-106; sud primjećuje da je podnositelj predstavke između podizanja zgrade bez dozvole 1988. godine i nesreće od 28. travnja 1993. godine stalno imao posjed kuće, usprkos činjenici da je sve to vrijeme njegov status bio podložan pravilima određenim Zakonom br. 775, posebno članku 18, prema kojem su gradske vlasti mogle srušiti kuću u bilo kojem trenutku. Vlasti su podnositelja predstavke i njegovu obitelj ostavili da žive u kući bez ikakvog ometanja, u društvenom i obiteljskom okruženju koje su sami bili stvorili). Ti razlozi su očito valjani u kontekstu članka 1. Protokola broj 1 i podržavaju zaključak da su vlasti također de facto priznale da su podnositelj predstavke i članovi njegove obitelji imali vlasnički interes u kući i pokretnoj imovini. Sud ne može prihvatiti da oni mogu biti kritizirani na ovaj način zbog nepravilnosti (vidi stavak 122: Država je utvrdila da niti zgrada koju je podnositelj predstavke bio podigao bez dozvole niti činjenica da se zgrada nezakonito nalazila na državnom zemljištu ne bi same po sebi mogle da proizvedu „imovinsko pravo“ ili da predstavljaju „imovinu“ u smislu članka 1. Protokola broj 1. Prema domaćem pravu, nikada nije postojala mogućnost takvog priznavanja, izričitog ili prešutnog) koje su odgovarajućim organima bile poznate gotovo pet godina. Sud smatra da je vlasnički interes podnositelja predstavke za svoju kuću bio takve prirode i dovoljno prepoznat da predstavlja materijalni interes pa time i „imovinu“ u smislu pravila propisanog prvom rečenicom članka 1. Protokola broj 1, koji je, dakle, primjenjiv na ovaj aspekt tužbe.

40. U konkretnom slučaju, a u smislu navedenih standarda i načela, apelant je u spornom objektu živio niz godina, a prvotužena nije poduzimala mjere protiv apelanta, tj. sve je tolerirala niz godina (u postupku nije precizno utvrđeno od kada), tako da je apelantov vlasnički interes za sporni objekt takve prirode i dovoljno prepoznat da predstavlja materijalni interes pa time i imovinu.

41. Apelant je tužbenim zahtjevom tražio da se utvrdi pravo vlasništva na spornom objektu, pravo na zamjenski stan i pravo na naknadu zbog rušenja objekta. Presudom Vrhovnog i Općinskog suda u cijelosti je odbijen apelantov tužbeni zahtjev, a presudom Kantonalnog suda usvojen je apelantov tužbeni zahtjev u dijelu kojim je tražio naknadu za rušenje spornog objekta. Apelant pobija sve presude redovitih sudova. Ustavni sud konstatira da je došlo do miješanja u apelantovo pravo na imovinu.

42. S obzirom na to, Ustavni sud, kao sljedeće, mora ispitati je li ovo miješanje bilo opravdano prema stavku 2. članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. To može biti slučaj samo ako je miješanje: a) predviđeno zakonom, b) u javnom interesu i c) sukladno načelu proporcionalnosti. Drugim riječima, opravdano miješanje se ne može nametnuti samo zakonskom odredbom koja ispunjava uvjete vladavine prava i služi legitimnom cilju i javnom interesu, nego mora, također, održati razuman odnos proporcionalnosti između upotrijebljenih sredstava i cilja koji se želi ostvariti. Miješanje u pravo na imovinu ne smije ići dalje od potrebnog da bi se postigao legitiman cilj, a nositelji prava se ne smiju podvrgavati proizvoljnom tretmanu i od njih se ne smije tražiti da snose preveliki teret u ostvarivanju legitimnog cilja (vidi Europski sud, Sunday Times, presude od 26. travnja 1979. godine, serija A, broj 30, stavak 49, i Malone od 2. kolovoza 1984. godine, serija A, broj 82, st. 67. i 68).

43. Ustavni sud, prije svega, nalazi da su identična stajališta redovitih sudova u dijelu utvrđivanja prava vlasništva na spornom objektu i u dijelu osiguranja zamjenskog stana, koja Ustavni sud ocjenjuje argumentiranim. Naime, iz obrazloženja slijedi da apelant ničim nije dokazao da je do 15. veljače 1968. godine sporni objekt adaptirao za stanovanje da bi ta adaptacija davala spornom objektu status stambenog objekta, odnosno kako je sporni objekt sagrađen i rekonstruiran poslije 1968. godine, smatra se bespravno sagrađenim objektom u smislu Odluke o urbanističkoj asanaciji. Ovako postavljeni tužbeni zahtjev nema pravnu osnovu u odredbama Zakona o osnovnim vlasničkopravnim odnosima, Zakona o osnovama vlasničkih odnosa, odnosno Zakona o vlasničkopravnim odnosima. Također, iz obrazloženja presuda proizlazi da apelant nije predočio dokaze da je do donošenja rješenja o dodjeli zemljišta drugotuženoj podnosio zahtjev za legalizaciju spornog objekta, niti je to učinio u smislu sadašnjeg Zakona o legalizaciji bespravno izgrađenih građevina. Naprotiv, apelant tijekom postupka nije sporio činjenicu da je adaptaciju i dograđivanje vršio bespravno i da nema validnu urbanističko-tehničku dokumentaciju. U odnosu na dodjelu zamjenskog stana, iz obrazloženja presuda slijedi da upravo zbog tih činjenica, tužene, posebno prvotužena, ne mogu se obvezati da apelantu osiguraju drugi zamjenski stan, jer se objekt mora srušiti i ukloniti, budući da je zemljište dodijeljeno drugotuženoj.

44. Međutim, u odnosu na isplatu naknade za rušenje objekta, Općinski i Vrhovni sud imaju drugačije stajalište u odnosu na Kantonalni sud. Iz obrazloženja Općinskog suda slijedi da, kako o utvrđivanju prava vlasništva, u kojem dijelu apelant nije dokazao pravnu osnovu, ovisi i pravo na naknadu, i u ovom dijelu zahtjev nije utemeljen. Iz obrazloženja Vrhovnog suda slijedi da je sporni objekt izgrađen na građevinskom zemljištu čija su svojstva jasno određena Zakonom o građevinskom zemljištu na način da se radi o dobru od općeg interesa, da je pravni režim zemljišta za slučaj njegovog izuzimanja i dodjele radi privođenja krajnjoj namjeni takav da nositeljima prava na privremeno izgrađenim objektima pripada jedino pravo na preuzimanje građevinskog materijala, za razliku od osoba koje su izgradile određene objekte bez odobrenja nadležnog organa prije 15. veljače 1968. godine, u kojem slučaju se provodi postupak eksproprijacije i vrši određivanje naknade sukladno odredbama članka 67. Zakona o eksproprijaciji. U smislu utvrđenog činjeničnog stanja, sporni objekt nije izgrađen u tom razdoblju, tako da ne proizlazi pravo apelantu na primjenu navedenih pravila materijalnog prava u pogledu određivanja naknade. Ustavni sud ukazuje na odredbe čl. 8. i 9. Odluke o urbanističkoj asanaciji koje, između ostalog, propisuju: „Bespravnim graditeljima čiji se objekti nalaze na područjima iz člana 7. tačka 1. ove Odluke a koji se pod uslovima iz tog člana ne mogu legalizovati ili se nalaze na prostoru obuhvaćenom zaštitnim infrastrukturnim pojasevima uz puteve, pruge, dalekovode, rijeke i druge infrastrukturne sisteme donijeće se rješenje o rušenju stambenog objekta. Bespravnom graditelju pripada i sav građevinski materijal od bespravnog objekta“. Ustavni sud smatra da primjena materijalnog prava niti u jednom dijelu ne ostavlja utisak proizvoljnosti budući da, kako je nesporno da se sporni objekt nalazi na građevinskom zemljištu, te je utvrđeno da se radi o bespravno sagrađenom objektu za koji ne postoje uvjeti za legalizaciju, to je argumentirano stajalište Vrhovnog i Općinskog suda da apelantov tužbeni zahtjev i u ovom dijelu nije utemeljen.

45. Ustavni sud će se očitovati o stavu Kantonalnog suda (za koji Vrhovni sud smatra da je pogrešan), koji smatra da se u konkretnom slučaju može primijeniti presuda Europskog suda


Öneryıldız protiv Turske, odnosno da, sukladno odredbama članka 172. ZOO-a, u svezi sa čl. 246, 247. i 255. ranijeg Zakona o prostornom uređenju, dugogodišnje toleriranje i potpuna pasivnost sve do dodjele zemljišta drugotuženoj ukazuje na značajan apelantov materijalni interes u vidu uloženih sredstava u adaptaciju i dogradnju objekta kao njegovog doma, tako da propust organa prvotužene, tj. dugogodišnje toleriranje radova koje je poduzimao apelant protivno urbanističkim pravilima, daje pravo apelantu da bude obeštećen za sporni objekt i to u visini pune vrijednosti. Vrhovni sud smatra da je pogrešno stajalište Kantonalnog suda jer to što je prvotužena tolerirala radove i bila potpuno pasivna nisu radnje kojima je apelantu uzrokovana šteta za koju bi bila odgovorna prvotužena, posebno ako se ima u vidu da šteta nije ni nastala u vrijeme donošenja prvostupanjske presude (apelant traži štetu koja bi nastala rušenjem spornog objekta), niti se u ovim radnjama odražava protupravnost kao osnova za naknadu štete. Ustavni sud nalazi da navedeni stav Vrhovnog suda nije proizvoljan. Naime, za naknadu štete, u smislu članka 172. ZOO-a, potrebno je da postoji uzročno-posljedična veza između nastale štete i radnje. Upravo taj stav proizlazi iz citirane presude Europskog suda Öneryıldız protiv Turske iz koje slijedi da je propuštanjem radnji nadležnih organa došlo do eksplozije uslijed čega je uništena kuća podnositelja predstavke. U konkretnom slučaju, to što u vrijeme podnošenja tužbe sporni objekt nije srušen propuštanjem radnji prvotužene, niti je zbog nepoduzimanja radnji prvotužene došlo do nastanka štete, odnosno rušenja spornog objekta, ukazuje na potpuno različitu situaciju od predmetne. Dakle, nedostaje uzročno-posljedična veza između poduzimanja (propuštanja) radnji nadležnih organa i štete, što je uvjet za odgovornost pravne osobe za štetu, u smislu članka 172. ZOO-a.

46. Sukladno navedenome, Ustavni sud ne nalazi da su se redoviti sudovi odbijanjem ovako postavljenog tužbenog zahtjeva nezakonito umiješali u apelantovo pravo na imovinu.

47. Dalje, Ustavni sud treba odgovoriti na pitanje je li miješanje proporcionalno legitimnom cilju koji se želi postići, odnosno uspostavlja li pravičnu ravnotežu između apelantovog prava i općeg interesa. Kako je već navedeno u prethodnim točkama ove odluke, redoviti sudovi su odbili apelantov tužbeni zahtjev u smislu odredaba Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, Zakona o prostornom uređenju i Odluke o asanaciji bespravno sagrađenih objekta jer apelant nije predočio dokaze kojim bi potkrijepio navode da može steći pravo vlasništva na spornom objektu, da ima pravo na naknadu za rušenje spornog objekta i da ima pravo na zamjenski stan. Dakle, apelant nije pružio dokaze da ima utemeljenje u pravnim propisima za stjecanje prava vlasništva, da ima pravo na naknadu za rušenje spornog objekta i da ima pravo na zamjenski stan, a opći interes je prevagnuo (dosljedna primjena navedenih propisa) nad apelantovim pojedinačnim imovinskim interesom. Pri tome je vođeno računa o razumnom odnosu proporcionalnosti između sredstava koja se koriste, s jedne strane, i cilja koji se želi postići. Ustavni sud je posebno imao u vidu dužinu vremena koliko je apelant živio u spornom objektu, ali i to da je isto to vrijeme živio bez plaćanja bilo kakve naknade u odnosu na korištenje zemljišta na kojem se nalazi sporni objekt. Iz navedenog proizlazi da je to što je apelant koristio zemljište bez naknade dovoljna kompenzacija apelantu. Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju uspostavljena pravična ravnoteža između zaštite apelantovog prava na imovinu i općeg interesa, odnosno u ovoj situaciji nije na apelanta stavljen pretjeran teret radi ostvarivanja zakonitog cilja. Stoga, Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Pravo na dom

48. Članak 8. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

Svako ima pravo na štovanje svog privatnog i obiteljskog života, doma i prepiske.

Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim ako je takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodna mjera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, gospodarske dobrobiti zemlje, sprječavanja nereda ili sprječavanja zločina, zaštite zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih.

49. Temeljni cilj članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije je zaštita pojedinaca od arbitrarnih miješanja vlasti u njihovo pravo na dom (vidi Europski sud, Kroon protiv Nizozemske, presuda od 27. listopada 1994. godine, serija A, broj 279-C, str. 56, stavak 31).

50. Apelant smatra da je odbijanjem njegovog tužbenog zahtjeva kojim je tražio da se utvrdi da je stekao pravo vlasništva na spornom objektu, naknadu štete za rušenje spornog objekta i osiguranje zamjenskog stana došlo do povrede članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije.

51. U konkretnom slučaju, Ustavni sud mora najprije utvrditi može li se sporni objekt smatrati apelantovim „domom“ u okviru značenja članka 8. Europske konvencije i, ako je to slučaj, predstavljaju li pobijane presude „miješanje“ u njegovo pravo na poštivanje doma, te je li to miješanje opravdano prema stavku 2. članka 8. Europske konvencije.

52. Ustavni sud podsjeća na praksu Europskog suda koja pojašnjava da je „dom“ pojedinca, u smislu članka 8. Europske konvencije, mjesto koje on ili ona koristi kao privatni dom, čak i ako je takvo korištenje nezakonito, sve dok javnost nema pristup tom mjestu, izuzev za privatne svrhe (vidi Europski sud, Buckley protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 25. rujna 1996. godine, Izvješća 1996-IV, aplikacija broj 20348/92; Loizidou protiv Turske, presuda od 18. prosinca 1996. godine, Izvješća 1996-VI, aplikacija broj 15318/89; Europsko povjerenstvo za ljudska prava, Pentidis protiv Grčke, izvješće od 27. veljače 1996. godine, aplikacija broj 23238/94; Europski sud, Pentidis protiv Grčke, odluka od 9. lipnja 1997, RJD 1997-III, broj 39).

53. Kada je riječ o pitanju može li se sporni objekt smatrati apelantovim „domom“ u okviru značenja članka 8. Europske konvencije, Ustavni sud nalazi da je u postupku nesporno utvrđeno da je apelant niz godina koristio sporni objekt iz kojeg je, prema apelantovim navodima, deložiran 19. studenoga 2007. godine. S tim u svezi, nesumnjivo je da sporni objekt predstavlja apelantov dom. Sljedeće pitanje koje treba razmotriti jeste je li pobijanim odlukama došlo do miješanja u ovo apelantovo pravo i je li to miješanje bilo opravdano, odnosno je li imalo legitiman cilj. Ustavni sud nalazi da apelant povredu prava na dom nalazi u činjenici da je u spornom objektu proveo najveći dio svog života, da ga je adaptirao i prilagođavao svojim potrebama, da je bio njegov dom bez obzira na njegove građevinske karakteristike, te da mu je sporni objekt oduzet, zbog čega je završio na ulici. Ustavni sud ponavlja da je apelant tužbenim zahtjevom tražio da se utvrdi da je stekao pravo vlasništva na spornom objektu, naknadu za rušenje spornog objekta i osiguranje zamjenskog stana koji su redoviti sudovi odbili. Ustavni sud, također, ponavlja da je apelant dostavio podnesak u kojemu je naveo da je iz spornog objekta deložiran 19. studenoga 2007. godine, uz koji nije niti naveo niti dostavio odluke na temelju kojih je deložiran, te da i jeste, Ustavni sud ne može dati ocjenu bi li uopće bile dopustive. U svakom slučaju, predmetnim odlukama ni na koji


način nije izvršeno miješanje u apelantovo pravo na dom. U prilog navedenom, Ustavni sud podsjeća na svoj stav iz Odluke broj AP 2474/06 od 4. rujna 2008. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba), u kojoj je zaključio da se donošenjem pobijanih odluka javna vlast nije uplitala u pravo na poštovanje apelantovog doma, jer su pobijane odluke konstitutivnog karaktera i njima apelant nije obvezan na činidbu u vidu napuštanja stana, što je uvjet za uplitanje. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju ne postoji kršenje apelantovog ustavnog prava iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđeno apelantovo pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije.

VIII. Zaključak

54. Ustavni sud zaključuje kako ne postoji kršenje prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju kada se redoviti sudovi odbijanjem apelantovog tužbenog zahtjeva u smislu relevantnih odredaba materijalnog prava nisu nezakonito umiješali u apelantovo pravo na imovinu. Također je uspostavljena pravična ravnoteža između zaštite apelantovog prava na imovinu i općeg interesa, odnosno u ovoj situaciji nije na apelanta prenesen neprimjeren teret radi ostvarivanja zakonitog cilja. Osim toga, ne postoji kršenje prava na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije kada predmetnim odlukama nije izvršeno miješanje u apelantovo pravo na dom, niti je to bilo moguće imajući u vidu postavljeni tužbeni zahtjev.



PredsjednicaUstavnog suda Bosne i

Hercegovine Valerija Galić, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у предмету број АП 2094/09, рјешавајући апелацију Јусуфа Бајрића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 тачка 2, члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Tudor Pantiru, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Constance Grewe, суткиња Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија Margarita Caca-Nikolovska, суткиња Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 28. септембра 2012. године

донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Јусуфа Бајрића

поднесена против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 070-0-Рев-07-001860 од 24. фебруара 2009. године, Пресуде Кантоналног суда у Тузли број 003-0-Гж-07-000471 од 27. септембра 2007. године и

Пресуде Општинског суда у Тузли број П-557/05 од 16. јануара 2007. године.



1. Јусуф Бајрић (у даљњем тексту: апелант) из Тузле, ког заступа Амир Моранкић, адвокат из Тузле, поднио је 2. јула 2009. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Врховни суд) број 070-0-Рев-07-001860 од 24. фебруара 2009. године, Пресуде Кантоналног суда у Тузли (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 003-0-Гж-07-000471 од 27. септембра 2007. године и Пресуде Општинског суда у Тузли (у даљњем тексту: Општински суд) број П-557/05 од 16. јануара 2007. године. Апелант је поднеском од 16. новембра 2009. године доставио документацију (дио одлуке коју, између осталих, оспорава). Поднесак је евидентиран као допуна апелације.


2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Врховног суда, Кантоналног суда, Општинског суда, Општинског правобранилаштва Општине Тузла и Организације ратних војних инвалида Општине Тузла затражено је 2, 3. и 11. новембра 2009. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Врховни суд, Кантонални суд, Општински суд, Општинско правобранилаштво Општине Тузла и Организација ратних војних инвалида Општине Тузла доставили су одговоре на апелацију 10, 12, 17. и 18. новембра 2009. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију достављени су апеланту 30. новембра 2009. године.

5. Уставни суд је 19. јануара 2012. године затражио од Општинског суда копију списа. Општински суд је послао копију списа 30. јануара 2012. године.

III. Чињенично стање

6. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

7. Рјешењем Општинског вијећа Тузла од 30. маја 2002. године Организацији ратних војних инвалида Општине Тузла додијељено је градско грађевинско земљиште (у члану 1 одлуке прецизиране ознаке и површина земљишта; у даљњем тексту: земљиште) на коришћење ради изградње бензинске пумпе уз магистралну цесту М-4 Добој – Тузла – Зворник. Апелант је ради поништења овог рјешења тужбом покренуо управни спор. Кантонални суд је рјешењем од 25. априла 2005. године одбацио тужбу као недозвољену (рјешење које се оспорава није управни акт).

8. Апелант је 31. марта 2005. године поднио тужбени захтјев против Општине Тузла као првотужене (у даљњем тексту: првотужена) и Организације ратних војних инвалида Општине Тузла као друготужене (у даљњем тексту: друготужена). У тужбеном захтјеву апелант је истакао да је стекао право својине на објекту који се налази на земљишту (у даљњем тексту: спорни објекат), који се као помоћни објекат налазио уз стамбену бараку и који је


користио за становање прије 15. фебруара 1968. године, те да је у његову адаптацију уложио лична средства. Апелант је тражио и да се обавежу првотужена и друготужена да му на име правичне накнаде за рушење објекта исплате износ од 11.849,75 КМ са законским затезним каматама, те да му, поштујући његово право на дом, обезбиједе и додијеле замјенски стан у Тузли и да му накнаде трошкове поступка. Образлажући тужбени захтјев, апелант је истакао да пуних 47 година живи у спорном објекту у који се уселио још као дјечак, да је то била шупа, саставни дио бараке, коју је реновирао личним средствима, да све вријеме нико није тражио његову деложацију, односно да је био у мирном посједу све до 8. јуна 2002. године када је од Службе за геодетске и имовинскоправне послове сазнао да је друготуженој додијељено земљиште на ком се налази спорни објекат. Апелант се у тужбеном захтјеву позвао на став Врховног суда из Пресуде број У-893/89 од 19. октобра 1989. године у смислу ког му припада право на правичну накнаду и право на замјенски стан.

9. У одговору на тужбу првотужена је истакла да се ради о земљишту које је друштвена својина са правом располагања у корист првотужене, да апелант нема никакав доказ да му је спорни објекат у ком наводно живи додијељен на коришћење, нити посједује грађевинско-техничку документацију на основу које би се могло утврдити да је градио спорни објекат, да је апелантова мајка као носитељка станарског права добила замјенски стан за бараку у којој су живјели (ове бараке су порушене током 1994. године ради изградње саобраћајнице), а да је он био члан породичног домаћинства и да је заједно са рјешавањем мајчиног стамбеног питања ријешено и његово стамбено питање.

10. Апелант је 31. маја 2005. године поднио приједлог за изрицање судске мјере обезбјеђења забране извођења радова. У образложењу приједлога апелант је навео да је друготужена предузела активности на изградњи бензинске пумпе у коју намјену је и добила земљиште на ком се налази спорни објекат. Рјешењима Општинског суда од 1. и 21. априла 2005. године одређена је привремена мјера обезбјеђења у апелантову корист и то забраном даљњих активности рушења спорног објекта до правоснажног окончања парничног поступка.

11. Пресудом Општинског суда број П-557/05 од 16. јануара 2007. године одбијен је апелантов тужбени захтјев и обавезан апелант да првотуженој и друготуженој накнади трошкове поступка. У образложењу пресуде Општински суд је истакао да је утврдио да је спорни објекат изграђен на земљишту које је уписано као друштвена својина са правом коришћења у корист друготужене, да је земљиште имало статус јавног добра до 1. септембра 2000. године када је рјешењем Скупштине општине Тузла тај статус престао, те да је рјешењем Општинског вијећа Тузла земљиште додијељено друготуженој ради изградње бензинске пумпе. Даље, наведено је да у вријеме вршења премјера 1966. године на земљишту није евидентирано постојање било каквог објекта, да из налаза и мишљења вјештака слиједи да је спорни објекат изграђен послије 1970. године, да трошкови грађења стамбеног дијела спорног објекта износе 10.788,20 КМ и да трошкови грађења помоћних дијелова износе 1.061,55 КМ.

12. Општински суд је истакао да, у складу са одредбама члана 3 став 1 Одлуке о урбанистичкој асанацији бесправно саграђених стамбених објеката на подручју општине Тузла („Службени гласник Општине Тузла“ број 6/77; у даљњем тексту: Одлука о урбанистичкој асанацији), бесправно саграђеним објектима сматрају се

објекти који су без одобрења за грађење изграђени, реконструисани, надзидани и дограђени или су радови на том објекту започети у периоду од 15. фебруара 1968. године до 1. јуна 1974. године. Будући да је спорни објекат саграђен и реконструисан послије 1968. године, сматра се бесправно саграђеним објектом у односу на који се не може стећи право својине због привременог карактера до легализације или рушења, односно да има статус покретне ствари која припада градитељу ког погађа санкција рушења објекта без права на накнаду, а градитељ има право на грађевински материјал од зграде. У односу на апеланово позивање на став Врховног суда из пресуде од 19. октобра 1989. године, Општински суд је истакао да он није релевантан јер се у том поступку расправљало о праву власника на правичну накнаду и на обезбјеђење одговарајућег стана за експроприсану непокретност и о одлучној чињеници за примјену члана 67 став 2 Закона о експропријацији.

13. Даље, није спорно да апелант станује у спорном објекту низ година и да спорни објекат збиља представља његов дом и да плаћа комуналне услуге, електричну енергију, али не може санирати бесправно изграђени објекат нити то што су надлежни органи толерисали постојање спорног објекта саграђеног и дограђеног противно Закону о просторном уређењу. Апелант, на ком је терет доказивања, у смислу одредбе члана 123 став 1 Закона о парничном поступку, није доказао правни основ свог тужбеног захтјева којим је тражио утврђење права својине на спорном објекту. Имајући у виду изнесене чињеничне наводе, постављени тужбени захтјев нема правни основ у одредбама Закона о основним својинско-правним односима, Закона о основама својинских односа, односно Закона о својинско-правним односима. Како апелант није доказао правни основ свог тужбеног захтјева у односу на утврђивање права својине, није основан нити захтјев за исплату правичне накнаде за рушење објекта. Везано за апелантов захтјев за обезбјеђење замјенског стана, Општински суд је истакао да то представља захтјев за предају другог индивидуално неодређеног стана, тако да има карактер тужбе за накнаду штете, а не карактер захтјева којим се тражи заштита права својине. Такав захтјев би, и да је основан, а није, морао бити одбијен зато што је захтјев за предају индивидуално неодређеног стана неизвршив, у смислу члана 27 Закона о извршном поступку. Општински суд је навео да се у конкретном случају не може говорити о повреди члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, јер је спорни објекат изграђен послије 1968. године без одобрења за грађење, тј. материјално право не омогућава апеланту правну заштиту у оквиру постављеног тужбеног захтјева. С тим у вези, не може се примијенити нити пресуда Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) Öneryıldız против Турске (види Европски суд, Öneryıldız против Турске, представка број 48939/99 од 18. јуна 2002. године) на коју се апелант позива, јер се односи на други случај – питање накнаде штете за уништену уџерицу постављену противно урбанистичким правилима, коју је подносилац представке претрпио због пропуста управних власти да предузму неопходне мјере за спречавање опасности од експлозије и обрушавања земљишта.

14. Одлучујући о апелантовој жалби, Кантонални суд је донио Пресуду број 003-0-Гж-07-000471 од 27. септембра 2007. године којом је жалбу дјелимично уважио и првостепену пресуду дјелимично преиначио тако што је првотужена обавезана да апеланту на име накнаде штете за рушење спорног објекта исплати износ од 11.849,75 КМ са


законским затезним каматама. Истом пресудом Кантонални суд је потврдио првостепену пресуду у преосталом дијелу, тј. у дијелу којим је одбијен апелантов тужбени захтјев везано за утврђивање права својине на спорном објекту и обезбјеђење замјенског стана. Такође, истом пресудом одбијен је апелантов захтјев и захтјев друготужене за накнаду жалбеног поступка. У односу на потврђени дио пресуде, Кантонални суд је навео да апелант ничим није доказао обим изведених радова, односно да је до 15. фебруара 1968. године спорни објекат до те мјере адаптирао за становање да би та адаптација давала спорном објекту статус стамбеног објекта па тиме и апеланту као његовом власнику право на замјенски стан. Кантонални суд је истакао да није основан апелантов навод да је првостепени суд занемарио чињеницу да је апелант поднио захтјев за легализацију спорног објекта, јер испуњава услове због чега је првостепени суд требао прекинути поступак будући да се ради о претходном питању. Наиме, према стању списа, апелант није предочио доказе да је до доношења рјешења о додјели земљишта друготуженој (30. маја 2002. године) подносио захтјев за легализацију спорног објекта, нити је то учинио у смислу садашњег Закона о легализацији бесправно изграђених грађевина. Напротив, апелант током поступка није спорио чињеницу да је адаптацију и дограђивање вршио бесправно и да нема валидну урбанистичко-техничку документацију. Управо због тих чињеница, тужене, посебно првотужена, не могу се обавезати да апеланту обезбиједе други замјенски стан, јер се објекат мора срушити и уклонити, будући да је земљиште додијељено друготуженој. С тим у вези, није основано апелантово указивање на то да се спорни објекат због његовог постојања и повремене адаптације и прије 15. фебруара 1968. године не може сматрати бесправно саграђеним.

15. Образлажући зашто је преиначио првостепену пресуду тако што је обавезао првотужену да апеланту измири накнаду на име рушења објекта, Кантонални суд је истакао сљедеће. У овом дијелу тужбеног захтјева требало се одлучивати са аспекта примјене члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), те члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, јер је неспорно да спорни објекат представља апелантов и дом и имовину, због чега се може примијенити пресуда Öneryıldız против Турске. Наиме, у складу са одредбама члана 172 ЗОО-а, у вези са чл. 246, 247 и 255 Закона о просторном уређењу, односно чл. 206, 209 и 210 Закона о просторном уређењу – пречишћени текст, дугогодишње толерисање и потпуна пасивност првотужене све до додјеле земљишта друготуженој указује на значајан апелантов материјални интерес у виду уложених средстава у адаптацију и доградњу спорног објекта као његовог дома. Пропуст органа првотужене, тј. дугогодишње толерисање радова које је предузимао апелант противно урбанистичким правилима, уз истовремену додјелу земљишта друготуженој и тиме потребу за рушење спорног објекта, представља повреду права на имовину тако да апелант има право да буде обештећен за спорни објекат и то у висини пуне вриједности.

16. Пресудом Врховног суда број 070-0-Рев-07-001860 од 24. фебруара 2009. године апелантова ревизија је одбијена, а ревизија првотужене је усвојена и другостепена пресуда преиначена тако што је апелантова жалба одбијена и првостепена пресуда у односу на првотужену потврђена. Истом пресудом одбијен је захтјев првотужене за накнаду трошкова ревизионог поступка. Образлажући одлуку,

Врховни суд је навео да је предмет тужбеног захтјева спорни објекат изграђен на грађевинском земљишту чија су својства јасно одређена Законом о грађевинском земљишту на начин да се ради о добру од општег интереса (члан 2). Даље, правни режим земљишта за случај његовог изузимања и додјеле ради привођења крајњој намјени је такав да носиоцима права на привремено изграђеним објектима припада једино право на преузимање грађевинског материјала, за разлику од лица која су изградила одређене објекте без одобрења надлежног органа прије 15. фебруара 1968. године, у ком случају се спроводи поступак експропријације и врши одређивање накнаде у складу са одредбама члана 67 Закона о експропријацији. У смислу утврђеног чињеничног стања, спорни објекат није изграђен у том периоду, тако да не произилази право апеланту на примјену наведених правила материјалног права у погледу одређивања накнаде, како је то правилно и попримљено оспораваном пресудом. Противно томе, Кантонални суд је погрешно примијенио одредбе ЗОО-а, одредбе Закона о просторном уређењу, те одредбе Европске конвенције. Наиме, то што је првотужена толерисала радове и била потпуно пасивна не може представљати радње којима је апеланту узрокована штета за коју би била одговорна првотужена, посебно ако се има у виду да штета није нити настала у вријеме доношења првостепене пресуде (апелант тражи штету која би настала рушењем спорног објекта), нити се у овим радњама одражава противправност као основ за накнаду штете. Врховни суд је, даље, навео да се у конкретном случају ради о привременом објекту са означеним својствима који је изградио апелант и на ком има право својине на конструкцијски дио, могло би се прихватити да је то апелантова имовина. Врховни суд је истакао да је било мијешања у апелантово право на дом и имовину, али да је мијешање било оправдано, да је првотужена остварујући своје право у односу на градско грађевинско земљиште додјељујући то земљиште друготуженој поступала сагласно позитивним прописима што ово мијешање чини законитим и оправданим.

17. У цитираној пресуди Öneryıldız против Турске, Европски суд је, између осталог, истакао да је на локацији гдје се налазила, између осталих и кућа подносиоца представке, дошло до експлозије метана усљед чега је затрпано око десет кућа међу којим је и дом подносиоца представке. У несрећи је погинуло укупно 39 људи. Подносилац представке је након тога поднио домаћем суду одштетни захтјев против четири органа у своје име и у име троје преживјеле дјеце, у ком је навео да су њихови пропусти учињени несавјесним поступањем имали за посљедицу смрт чланова његове породице и уништење његове куће и кућних ствари. Домаћи суд је донио пресуду у којој је установио да постоји узрочно-посљедична веза између несреће која се догодила и несавјесног поступања са посљедицама за које су била одговорна дотична четири органа. Суд је одредио да ти органи исплате подносиоцу представке и његовој дјеци новчани износ за нематеријалну штету и за материјалну штету, те новчани износ за уништење кућних предмета. Међутим, у односу на накнаду штете за уништење куће, домаћи суд је одлучио да подносилац представке није имао право тражити накнаду штете зато што му је након несреће додијељен дотиран стан. Европски суд је, даље, навео да у овом предмету нема сумње да постоји узрочно-посљедична веза нађена између тешког нехата који се може приписати држави и губитка људских живота што важи и за затрпавање куће подносиоца представке. Кршење до ког је дошло не своди


се на „ометање“ већ на повреду обавезе чињења, будући да државни службеници и органи нису предузели све што је било у њиховој моћи да заштите својинске интересе подносиоца представке. Тврдње државе да власти Турске не могу бити критиковане због тога што су се из хуманитарних разлога суздржале од рушења куће подносиоца представке вјероватно су усмјерене ка питању „легитимног циља“ за сврху става 2 члана 1 Протокола број 1. Европски суд је навео да додјељивање накнаде и могућности да подносилац представке дође до стана под повољнијим условима није довољно обештећење за штету коју је претрпио зато што нигдје не постоји ништа што би наговијестило било какво признање да је постојала повреда права на мирно уживање имовине. Слиједи да је у овом случају постојала повреда права из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.


18. Апелант наводи да су му оспореним пресудама повријеђени право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апелант истиче да, иако је Врховни суд констатовао да се ради о привременом објекту са означеним својствима, да је спорни објекат изградио апелант који има право својине на конструкцијски дио самог објекта и да спорни објекат представља његову имовину, одбио је његов захтјев за правичну материјалну сатисфакцију за штету коју је несумњиво претрпио због нарушавања и узурпирања права на имовину и права на дом. Даље је истакнуто да би у овој правној ствари поступање првотужене било легитимно и оправдано само да му је досуђена накнада штете коју је неспорно претрпио. Апелант наводи да је неспорно утврђено да је он био власник и посједник спорног објекта и да је оваквим одлукама дошло до ометања таквог посједа, а будући да му није досуђена накнада, ометање је било неоправдано. Врховни суд је требао и морао апеланту обезбиједити правичну накнаду за штету која је причињена његовој имовини дјеловањем државних органа. Апелант наводи да је у спорном објекту провео највећи дио свог живота, да га је адаптирао и прилагођавао својим потребама, да је био његов дом без обзира на његове грађевинске карактеристике, све до момента када му је одузет на „легитиман“ начин па је такође на „легитиман“ начин завршио на улици, а све у општем друштвеном интересу. Апелант тражи да Уставни суд преиначи пресуду Врховног суда, усвоји његову ревизију и преиначи пресуду Кантоналног суда тако да се усвоји његов тужбени захтјев у цијелости.

19. Апелант је у допису од 3. фебруара 2011. године навео да је из спорног објекта деложиран 19. новембра 2007. године.

б) Одговор на апелацију

20. Врховни суд је истакао да нису повријеђена права која апелант наводи у апелацији.

21. Кантонални суд је предложио да се апелација одбије као неоснована.

22. Општински суд је истакао да нису основани апелантови наводи.

23. Првотужена је истакла да се у конкретном случају не могу примјењивати одредбе ЗОО-а у смислу накнаде штете јер би то било награђивање за бесправну градњу, а посебно ако се има у виду да је за исти објекат већ једном вршено обештећење. Наиме, како је то и у поступку

истицано, апелантова мајка као носитељка станарског права је за бараку у којој су живјели добила замјенски стан у ком је и апелант био члан породичног домаћинства и заједно с њом је ријешено и његово стамбено питање. То што је апелант остао да живи у привременом објекту, а знао је и могао је знати да је ту бесправно, односно да је незаконит и несавјестан посједник, не даје му право на накнаду штете за рушење нечега што је већ давно ријешено. Првотужена је предложила да се апелација одбије као неоснована.

24. Друготужена је навела да је апеланту дата могућност коришћења грађевинског материјала, на што једино и може имати право као бесправни градитељ, те предложила да се апелација одбаци.


25. У Закону о грађевинском земљишту („Службени лист СРБиХ“ бр. 34/86, 1/90, 29/90 и 13/94) релевантне одредбе гласе:

Члан 2. Грађевинско земљиште, као добро од општег

интереса, служи потребама радних људи и грађана и користи се према његовој намјени, на начин и под условима прописаним овим законом, којима се обезбјеђује његово рационално искоришћавање и други општи интереси утврђени законом или на основу закона.

26. У Одлуци о урбанистичкој асанацији бесправно саграђених стамбених објеката на подручју општине Тузла („Службени гласник Општине Тузла“ број 6/77) релевантне одредбе гласе:

Члан 3. ст. 1. и 3. Бесправно саграђеним објектима у смислу ове Одлуке

сматрају се објекти који су без одобрења за грађење изграђени, реконструисани, надзидани и дограђени, или су радови на њиховој изградњи, реконструкцији, надзиђивању и дограђивању започети у периоду од 15. фебруара 1968. године до 1. јуна 1974. године.

Сви објекти саграђени без одобрења за грађење прије 15. фебруара 1968. године не сматрају се бесправно саграђеним објектима.

Члан 8. став 3. Приликом привођења земљишта намјени утврђеној

Урбанистичким планом и Одлуком о урбаним подручјима, или по протеку рока од 20 година, власнику бесправно саграђеног објекта, који се привремено задржава додјељује се на бесплатно кориштење друго грађевинско земљиште без обавезе плаћања трошкова уређења земљишта до БКП стамбеног објекта који се руши. Бесправном градитељу припада и сав грађевински материјал од бесправног објекта.

Члан 9. ст. 1. и 2. Бесправним градитељима чији се објекти налазе на

подручјима из члана 7. тачка 1. ове Одлуке а који се под условима из тог члана не могу легализовати или се налазе на простору обухваћеном заштитним инфраструктурним појасевима уз путеве, пруге, далеководе, ријеке и друге инфраструктурне системе донијеће се рјешење о рушењу стамбеног објекта.

Бесправни градитељи из претходног става имају иста права и обавезе као и власници бесправно саграђених стамбених објеката из члана 8. став 3. ове Одлуке.

27. У Закону о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85, 57/89 и „Службени лист РБиХ“ бр. 2/92, 13/93 и 13/94) релевантне одредбе гласе:


Одговорност правног лица за штету коју проузрокује његов орган

Члан 172. (1) Правно лице одговара за штету коју његов орган

проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција.

28. У Закону о просторном уређењу („Службени лист СРБиХ“ бр. 13/74 и 21/81) релевантне одредбе гласе:

Члан 190. Зграде и друге грађевине изграђене без одобрења за

грађење: - не могу се уписати у земљишне књиге; - не смије им се дати прикључак на јавни водовод и

електричну мрежу; - власници таквих зграда и грађевина немају право на

обештећење приликом рушења грађевине у сврху остваривања плана.

Члан 246. Надзор над спровођењем одредаба овог закона и

других прописа донесених на основу овог закона врше општински и републички органи управе надлежни за послове урбанизма и грађења у оквиру своје надлежности.

Члан 247. Послове инспекцијског надзора у области урбанизма и

грађења врше општински органи управе преко општинског урбанистичко-грађевинског инспектора уколико поједини послови законом нису стављени у надлежност друге инспекције.

Члан 255. У вршењу инспекцијског надзора инспектор има право

и дужност да својим рјешењем: 1. нареди да се утврђене неправилности у примјени

одредаба овог закона и других прописа донесених на основу закона отклоне у одређеном року,

2. да нареди обуставу даље изградње грађевине и других објеката, као извођење радова, који се врше противно плану или без одобрења за грађење или се не врше према техничкој документацији на основу које је дато одобрење за грађење,

3. да нареди рушење свих изведених дијелова објеката, односно радова који су изведени послије доношења рјешења о обустави грађења.


29. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

30. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

31. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 070-0-Рев-07-001860 од 24. фебруара 2009. године, против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 11. маја 2009. године, а апелација је поднесена 2. јула 2009. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није

очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

32. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

33. Апелант оспорава пресуде редовних судова тврдећи да су му повријеђени право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.


34. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:


[…] к) Право на имовину. 35. Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију

гласи: Свако физичко или правно лице има право на

неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбиједила наплату пореза или других доприноса или казни.

36. Апелант оспорава пресуде редовних судова тврдећи да му је повријеђено право на имовину јер је незаконито одбијен његов тужбени захтјев којим је тражио да се утврди да је стекао право својине на спорном објекту, накнаду за рушење спорног објекта и обезбјеђење замјенског стана.

37. Уставни суд ће, прије свега, испитати да ли апелант има имовину која ужива заштиту члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

38. У вези с тим, Уставни суд истиче да је Европски суд у више наврата навео да концепт „имовине“ у члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију има аутономно значење, које несумњиво није ограничено на својину на физичким стварима: одређена друга права и интереси који чине имовину свакако се могу сматрати као „имовинска права“ и на тај начин као „имовина“ у смислу ове одредбе (види Европски суд, Iatridis против Грчке, пресуда од 25. марта 1999. године, Извјештаји о пресудама и одлукама 1999-II, страна 96, тачка 54). Такође, појам „имовина“ укључује и одштетне захтјеве у погледу којих подносилац тужбе може образложити да има бар „легитимно очекивање“ да ће они бити реализовани (види Европски суд, Jantner против Словачке, пресуда од 4. марта 2003. године, апликација број 39050/97, став 27; Pressos Compania Naviera S.A.и др. против Белгије, пресуда од 20. новембра 1995. године, серија А, број 332, стр. 19-24).

39. Европски суд је у цитираној пресуди Öneryıldız против Турске, утврђујући да ли подносилац представке има имовину, будући да се ради о кући која је изграђена на државном земљишту без дозволе, констатовао да подносилац представке, због сљедећих разлога, има имовину: пред судом није оспоравано да кућа подносиоца


представке јесте била подигнута противно турским урбанистичким прописима и да није испуњавала одговарајуће техничке стандарде, или да је земљиште на ком се налазила било у државној својини. Као прво, што се тиче земље на којој је била подигнута зграда, суд не може да закључи да би нада коју је подносилац представке имао да ће једног дана на њега бити извршен пренос права својине представљала облик потраживања који би био толико основан да би био извршив пред судом, па тиме и јасну „имовину“ у смислу судске праксе овог суда (види предмет Kopecký против Словачке [ГЦ], бр. 44912/98, ст. 25-26, ECHR 2004-IX). Међутим, у погледу саме куће подносиоца представке важе нешто другачија мјерила. У вези с овим је довољно за суд да се позове на разлоге наведене претходно, а који су га навели да закључи да су државне власти толерисале поступке подносиоца представке (види ст. 105-106; суд примјећује да је подносилац представке између подизања зграде без дозволе 1988. године и несреће од 28. априла 1993. године стално имао посјед куће, упркос чињеници да је све то вријеме његов статус био подложан правилима одређеним Законом бр. 775, посебно члану 18, према ком су градске власти могле да сруше кућу у било ком тренутку. Власти су подносиоца представке и његову породицу оставили да живе у кући без икаквог ометања, у друштвеном и породичном окружењу које су сами били створили). Ти разлози су очигледно ваљани у контексту члана 1 Протокола број 1 и подржавају закључак да су власти такође de facto признале да су подносилац представке и чланови његове породице имали својински интерес у кући и покретној имовини. Суд не може да прихвати да они могу бити критиковани на овај начин због неправилности (види став 122: Држава је утврдила да нити зграда коју је подносилац представке био подигао без дозволе нити чињеница да се зграда незаконито налазила на државном земљишту не би саме по себи могле да произведу „имовинско право“ или да представљају „имовину“ у смислу члана 1 Протокола број 1. Према домаћем праву, никада није постојала могућност таквог признавања, изричитог или прећутног) које су одговарајућим органима биле познате готово пет година. Суд сматра да је својински интерес подносиоца представке за своју кућу био такве природе и довољно препознат да представља материјални интерес па тиме и „имовину“ у смислу правила прописаног првом реченицом члана 1 Протокола број 1, који је, дакле, примјенљив на овај аспект тужбе.

40. У конкретном случају, а у смислу наведених стандарда и принципа, апелант је у спорном објекту живио низ година, а првотужена није предузимала мјере против апеланта, тј. све је толерисала низ година (у поступку није прецизно утврђено од када), тако да је апелантов својински интерес за спорни објекат такве природе и довољно препознат да представља материјални интерес па тиме и имовину.

41. Апелант је тужбеним захтјевом тражио да се утврди право својине на спорном објекту, право на замјенски стан и право на накнаду због рушења објекта. Пресудом Врховног и Општинског суда у цијелости је одбијен апелантов тужбени захтјев, а пресудом Кантоналног суда усвојен је апелантов тужбени захтјев у дијелу којим је тражио накнаду за рушење спорног објекта. Апелант оспорава све пресуде редовних судова. Уставни суд констатује да је дошло до мијешања у апелантово право на имовину.

42. С обзиром на то, Уставни суд, као сљедеће, мора испитати да ли је ово мијешање било оправдано према

ставу 2 члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. То може бити случај само ако је мијешање: а) предвиђено законом, б) у јавном интересу и ц) у складу са принципом пропорционалности. Другим ријечима, оправдано мијешање се не може наметнути само законском одредбом која испуњава услове владавине права и служи легитимном циљу и јавном интересу, него мора, такође, одржати разуман однос пропорционалности између употријебљених средстава и циља који се жели остварити. Мијешање у право на имовину не смије ићи даље од потребног да би се постигао легитиман циљ, а носиоци права се не смију подвргавати произвољном третману и од њих се не смије тражити да сносе превелики терет у остваривању легитимног циља (види Европски суд, Sunday Times, пресуде од 26. априла 1979. године, серија А, број 30, став 49, и Malone од 2. августа 1984. године, серија А, број 82, ст. 67 и 68).

43. Уставни суд, прије свега, налази да су идентична становишта редовних судова у дијелу утврђивања права својине на спорном објекту и у дијелу обезбјеђења замјенског стана, која Уставни суд оцјењује аргументованим. Наиме, из образложења слиједи да апелант ничим није доказао да је до 15. фебруара 1968. године спорни објекат адаптирао за становање да би та адаптација давала спорном објекту статус стамбеног објекта, односно како је спорни објекат саграђен и реконструисан послије 1968. године, сматра се бесправно саграђеним објектом у смислу Одлуке о урбанистичкој асанацији. Овако постављени тужбени захтјев нема правни основ у одредбама Закона о основним својинско-правним односима, Закона о основама својинских односа, односно Закона о својинско-правним односима. Такође, из образложења пресуда произилази да апелант није предочио доказе да је до доношења рјешења о додјели земљишта друготуженој подносио захтјев за легализацију спорног објекта, нити је то учинио у смислу садашњег Закона о легализацији бесправно изграђених грађевина. Напротив, апелант током поступка није спорио чињеницу да је адаптацију и дограђивање вршио бесправно и да нема валидну урбанистичко-техничку документацију. У односу на додјелу замјенског стана, из образложења пресуда слиједи да управо због тих чињеница, тужене, посебно првотужена, не могу се обавезати да апеланту обезбиједе други замјенски стан, јер се објекат мора срушити и уклонити, будући да је земљиште додијељено друготуженој.

44. Међутим, у односу на исплату накнаде за рушење објекта, Општински и Врховни суд имају другачије становиште у односу на Кантонални суд. Из образложења Општинског суда слиједи да, како од утврђивања права својине, у ком дијелу апелант није доказао правни основ, зависи и право на накнаду, и у овом дијелу захтјев није основан. Из образложења Врховног суда слиједи да је спорни објекат изграђен на грађевинском земљишту чија су својства јасно одређена Законом о грађевинском земљишту на начин да се ради о добру од општег интереса, да је правни режим земљишта за случај његовог изузимања и додјеле ради привођења крајњој намјени такав да носиоцима права на привремено изграђеним објектима припада једино право на преузимање грађевинског материјала, за разлику од лица која су изградила одређене објекте без одобрења надлежног органа прије 15. фебруара 1968. године, у ком случају се спроводи поступак експропријације и врши одређивање накнаде у складу са одредбама члана 67 Закона о експропријацији. У смислу утврђеног чињеничног стања, спорни објекат није изграђен


у том периоду, тако да не произилази право апеланту на примјену наведених правила материјалног права у погледу одређивања накнаде. Уставни суд указује на одредбе чл. 8 и 9 Одлуке о урбанистичкој асанацији које, између осталог, прописују: „Бесправним градитељима чији се објекти налазе на подручјима из члана 7. тачка 1. ове Одлуке а који се под условима из тог члана не могу легализовати или се налазе на простору обухваћеном заштитним инфраструктурним појасевима уз путеве, пруге, далеководе, ријеке и друге инфраструктурне системе донијеће се рјешење о рушењу стамбеног објекта. Бесправном градитељу припада и сав грађевински материјал од бесправног објекта“. Уставни суд сматра да примјена материјалног права нити у једном дијелу не оставља утисак произвољности будући да, како је неспорно да се спорни објекат налази на грађевинском земљишту, те је утврђено да се ради о бесправно саграђеном објекту за који не постоје услови за легализацију, то је аргументовано становиште Врховног и Општинског суда да апелантов тужбени захтјев и у овом дијелу није основан.

45. Уставни суд ће се очитовати о ставу Кантоналног суда (за који Врховни суд сматра да је погрешан), који сматра да се у конкретном случају може примијенити пресуда Европског суда Öneryıldız против Турске, односно да, у складу са одредбама члана 172 ЗОО-а, у вези са чл. 246, 247 и 255 ранијег Закона о просторном уређењу, дугогодишње толерисање и потпуна пасивност све до додјеле земљишта друготуженој указује на значајан апелантов материјални интерес у виду уложених средстава у адаптацију и доградњу објекта као његовог дома, тако да пропуст органа првотужене, тј. дугогодишње толерисање радова које је предузимао апелант противно урбанистичким правилима, даје право апеланту да буде обештећен за спорни објекат и то у висини пуне вриједности. Врховни суд сматра да је погрешно становиште Кантоналног суда јер то што је првотужена толерисала радове и била потпуно пасивна нису радње којима је апеланту узрокована штета за коју би била одговорна првотужена, посебно ако се има у виду да штета није ни настала у вријеме доношења првостепене пресуде (апелант тражи штету која би настала рушењем спорног објекта), нити се у овим радњама одражава противправност као основ за накнаду штете. Уставни суд налази да наведени став Врховног суда није произвољан. Наиме, за накнаду штете, у смислу члана 172 ЗОО-а, потребно је да постоји узрочно-посљедична веза између настале штете и радње. Управо тај став произилази из цитиране пресуде Европског суда Öneryıldız против Турске из које слиједи да је пропуштањем радњи надлежних органа дошло до експлозије усљед чега је уништена кућа подносиоца представке. У конкретном случају, то што у вријеме подношења тужбе спорни објекат није срушен пропуштањем радњи првотужене, нити је због непредузимања радњи првотужене дошло до настанка штете, односно рушења спорног објекта, указује на потпуно различиту ситуацију од предметне. Дакле, недостаје узрочно-посљедична веза између предузимања (пропуштања) радњи надлежних органа и штете, што је услов за одговорност правног лица за штету, у смислу члана 172 ЗОО-а.

46. У складу са наведеним, Уставни суд не налази да су се редовни судови одбијањем овако постављеног тужбеног захтјева незаконито умијешали у апелантово право на имовину.

47. Даље, Уставни суд треба одговорити на питање да ли је мијешање пропорционално легитимном циљу који се

жели постићи, односно да ли успоставља правичну равнотежу између апелантовог права и општег интереса. Како је већ наведено у претходним тачкама ове одлуке, редовни судови су одбили апелантов тужбени захтјев у смислу одредби Закона о својини и другим стварним правима, Закона о просторном уређењу и Одлуке о асанацији бесправно саграђених објекта јер апелант није предочио доказе којим би поткријепио наводе да може стећи право својине на спорном објекту, да има право на накнаду за рушење спорног објекта и да има право на замјенски стан. Дакле, апелант није пружио доказе да има утемељење у правним прописима за стиецање права својине, да има право на накнаду за рушење спорног објекта и да има право на замјенски стан, а општи интерес је превагнуо (досљедна примјена наведених прописа) над апелантовим појединачним имовинским интересом. При томе је вођено рачуна о разумном односу пропорционалности између средстава која се користе, с једне стране, и циља који се жели постићи. Уставни суд је посебно имао у виду дужину времена колико је апелант живио у спорном објекту, али и то да је исто то вријеме живио без плаћања било какве накнаде у односу на коришћење земљишта на ком се налази спорни објекат. Из наведеног произилази да је то што је апелант користио земљиште без накнаде довољна компензација апеланту. Уставни суд сматра да је у конкретном случају успостављена правична равнотежа између заштите апелантовог права на имовину и општег интереса, односно у овој ситуацији није на апеланта стављен претјеран терет ради остваривања законитог циља. Стога, Уставни суд закључује да не постоји кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на дом

48. Члан 8 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

Свако има право на поштивање свог приватног и породичног живота, дома и преписке.

Јавна власт се не мијеша у вршење овог права, осим ако је такво мијешање предвиђено законом и ако је то неопходна мјера у демократском друштву у интересу националне безбједности, јавне безбједности, економске добробити земље, спречавања нереда или спречавања злочина, заштите здравља и морала или заштите права и слобода других.

49. Основни циљ члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције је заштита појединаца од арбитрарних мијешања власти у њихово право на дом (види Европски суд, Kroon против Холандије, пресуда од 27. октобра 1994. године, серија А, број 279-Ц, стр. 56, став 31).

50. Апелант сматра да је одбијањем његовог тужбеног захтјева којим је тражио да се утврди да је стекао право својине на спорном објекту, накнаду штете за рушење спорног објекта и обезбјеђење замјенског стана дошло до повреде члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.

51. У конкретном случају, Уставни суд мора најприје утврдити да ли се спорни објекат може сматрати апелантовим „домом“ у оквиру значења члана 8 Европске конвенције и, ако је то случај, да ли оспорене пресуде представљају „мијешање“ у његово право на поштовање дома, те да ли је то мијешање оправдано према ставу 2 члана 8 Европске конвенције.


52. Уставни суд подсјећа на праксу Европског суда која појашњава да је „дом“ појединца, у смислу члана 8 Европске конвенције, мјесто које он или она користи као приватни дом, чак и ако је такво коришћење незаконито, све док јавност нема приступ том мјесту, изузев за приватне сврхе (види Европски суд, Buckley против Уједињеног Краљевства, пресуда од 25. септембра 1996. године, Извјештаји 1996-IV, апликација број 20348/92; Loizidou против Турске, пресуда од 18. децембра 1996. године, Извјештаји 1996-VI, апликација број 15318/89; Европска комисија за људска права, Pentidis против Грчке, извјештај од 27. фебруара 1996. године, апликација број 23238/94; Европски суд, Pentidis против Грчке, одлука од 9. јуна 1997, RJD 1997-III, број 39).

53. Кад је ријеч о питању да ли се спорни објекат може сматрати апелантовим „домом“ у оквиру значења члана 8 Европске конвенције, Уставни суд налази да је у поступку неспорно утврђено да је апелант низ година користио спорни објекат из ког је, према апелантовим наводима, деложиран 19. новембра 2007. године. С тим у вези, несумњиво је да спорни објекат представља апелантов дом. Сљедеће питање које треба размотрити јесте да ли је оспореним одлукама дошло до мијешања у ово апелантово право и да ли је то мијешање било оправдано, односно да ли је имало легитиман циљ. Уставни суд налази да апелант повреду права на дом налази у чињеници да је у спорном објекту провео највећи дио свог живота, да га је адаптирао и прилагођавао својим потребама, да је био његов дом без обзира на његове грађевинске карактеристике, те да му је спорни објекат одузет, због чега је завршио на улици. Уставни суд понавља да је апелант тужбеним захтјевом тражио да се утврди да је стекао право својине на спорном објекту, накнаду за рушење спорног објекта и обезбјеђење замјенског стана који су редовни судови одбили. Уставни суд, такође, понавља да је апелант доставио поднесак у ком је навео да је из спорног објекта деложиран 19. новембра 2007. године, уз који није нити навео нити доставио одлуке на основу којих је деложиран, те да и јесте, Уставни суд не може дати оцјену да ли би уопште биле допустиве. У сваком случају, предметним одлукама ни на који начин није извршено мијешање у апелантово право на дом. У

прилог наведеном, Уставни суд подсјећа на свој став из Одлуке број АП 2474/06 од 4. септембра 2008. године (доступна на web-stranici Уставног суда www.ustavnisud.ba), у којој је закључио да се доношењем оспорених одлука јавна власт није уплитала у право на поштовање апелантовог дома, јер су оспорене одлуке конститутивног карактера и њима апелант није обавезан на чињење у виду напуштања стана, што је услов за уплитање. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра да у конкретном случају не постоји кршење апелантовог уставног права из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције. Имајући у виду све наведено, Уставни суд закључује да није повријеђено апелантово право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.


VIII. Закључак 54. Уставни суд закључује како не постоји кршење

права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када се редовни судови одбијањем апелантовог тужбеног захтјева у смислу релевантних одредби материјалног права нису незаконито умијешали у апелантово право на имовину. Такође је успостављена правична равнотежа између заштите апелантовог права на имовину и општег интереса, односно у овој ситуацији није на апеланта пренесен непримјерен терет ради остваривања законитог циља. Сем тога, не постоји кршење права на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када предметним одлукама није извршено мијешање у апелантово право на дом, нити је то било могуће имајући у виду постављени тужбени захтјев.



ПредсједницаУставног суда Босне и Херцеговине



S A D R Ž A J

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1224 Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće budžetske rezerve Udruženju izdavača Republi-ke Srpske (bosanski jezik) 1

Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće proračunske pričuve Udruzi izdavača Republike Srpske (hrvatski jezik) 1

Одлука о одобравању средстава из текуће буџетске резерве Удружењу издавача Репу-блике Српске (српски језик) 2

1225 Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće budžetske rezerve Intelektualnom forumu Nikola Tesla u Banjoj Luci (bosanski jezik) 2

Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće proračunske pričuve Intelektualnom forumu Nikola Tesla u Banjaluci (hrvatski jezik) 2

Одлука о одобравању средстава из текуће буџетске резерве Интелектуалном форуму Никола Тесла у Бањој Луци (српски језик) 3

1226 Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće budžetske rezerve Udruženju gluhih i nagluhih lica "Sluh" Mostar (bosanski jezik) 3

Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće proračunske pričuve Udruzi gluhih i nagluhih soba "Sluh" Mostar (hrvatski jezik) 3

Одлука о одобравању средстава из текуће буџетске резерве Удружењу глувих и наглувих лица "Слух" Мостар (српски језик) 3

1227 Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće budžetske rezerve Udruženju građana Matica hrvatska u Mostaru (bosanski jezik) 4

Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće proračunske pričuve Udruzi građana Matica hrvatska u Mostaru (hrvatski jezik) 4

Одлука о одобравању средстава из текуће буџетске резерве Удружењу грађана Матица хрватска у Мостару (српски језик) 4

1228 Odluka o stavljanju van snage Odluke o zabrani registracije, uvoza i prometa fitofarmaceutskih sredstava koja sadrže aktivnu materiju bifentrin (bosanski jezik) 5

Odluka o stavljanju van snage Odluke o zabrani registracije, uvoza i prometa fitofarmaceutskih sredstava koja sadrže aktivnu tvar bifentrin (hrvatski jezik) 5

Одлукa о стављању ван снаге Одлуке о забрани регистрације, увоза и промета фитофармацеутских средстава која садрже активну материју бифентрин (српски језик) 5

1229 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 5

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 6

Одлука о интервентном коришћењу сред-става текуће буџетске резерве (српски језик) 6

1230 Odlukа o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 6Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske rezerve (hrvatski jezik) 7Одлука о интервентном коришћењу сред-става текуће буџетске резерве (српски језик) 7

1231 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 7Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 7Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 8

1232 Odlukа o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 8Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske rezerve (hrvatski jezik) 8Одлука о интервентном коришћењу сред-става текуће буџетске резерве (српски језик) 9

1233 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 9Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 9Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 10

MINISTARSTVO PRAVDE BOSNE I HERCEGOVINE

1234 Rješenje o imenovanju Upravnika Pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 10Pravilnik o imenovanju Upravnika Pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 11Рјешење о именовању Управника Притворске јединице Завода за извршење кривичних санкција у Министарству правде Босне и Херцеговине (српски језик) 11

MINISTARSTVO CIVILNIH POSLOVA BOSNE I HERCEGOVINE

1235 Pravilnik o načinu uzimanja biometrijskih podataka u postupku izdavanja ličnih karata (bosanski jezik) 12Pravilnik o načinu uzimanja biometrijskih podataka u postupku izdavanja osobnih iskaznica (hrvatski jezik) 13Правилник о начину узимања биометријских података у поступку издавања личних карата (српски језик) 14

1236 Pravilnik o izmjenama Pravilnika o obrascu lične karte i podacima sadržanim u ličnoj karti državljana Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 15


Pravilnik o izmjenama Pravilnika o obrascu osobne iskaznice i podacima sadržanim u osobnoj iskaznici državljana Bosne i Hercego-vine (hrvatski jezik) 19

Правилник о измјенама Правилника о обрасцу личне карте и подацима садржаним у личној карти држављана Босне и Херцего-вине (српски језик) 22

1237 Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o obrascu zahtjeva za izdavanje i zamjenu lične karte, postupku izdavanja i zamjene lične karte i načinu vođenja evidencija o zahtjevima (bosanski jezik) 25

Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o obrascu zahtjeva za izdavanje i zamjenu osobne iskaznice, postupku izdavanja i zamjene osobne iskaznice i načinu vođenja evidencija o zahtjevima (hrvatski jezik) 29

Правилник о измјенама и допунама Правилника о обрасцу захтјева за издавање и замјену личне карте, поступку издавања и замјене личне карте и начину вођења евиденција о захтјевима (српски језик) 33

1238 Uputstvo o načinu unosa podataka o krvnoj grupi (bosanski jezik) 37

Naputak o načinu unosa podataka o krvnoj grupi (hrvatski jezik) 37

Упутство о начину уноса података о крвној групи (српски језик) 37

URED ZA VETERINARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1239 Pravilnik o načinu odobravanja objekata koji se bave uzgojem živih životinja, proizvodnjom, preradom, obradom i skladištenjem proizvoda životinjskog porijekla za izvoz na tržište Evropske unije (bosanski jezik) 38

Pravilnik o načinu odobravanja objekata koji se bave uzgojem živih životinja, proizvodnjom, preradom, obradom i skladištenjem proizvoda životinjskog podrijetla za izvoz na tržište Europske unije (hrvatski jezik) 40

Правилник о начину одобравања објеката који се баве узгојем живих животиња, про-изводњом, прерадом, обрадом и склади-штењем производа животињског поријекла за извоз на тржиште Европске уније (српски језик) 42

1240 Pravilnik o ciljevima za smanjenje prisustva bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod koka nesilja (bosanski jezik) 45

Pravilnik o ciljevima za smanjenje prisustva bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod koka nesilja (hrvatski jezik) 47

Правилник о циљевима за смањење присуства бактерија врста Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium код кока носиља (српски језик) 50

1241 Pravilnik o ciljevima za smanjenje prisustva bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod brojlera (bosanski jezik) 52

Pravilnik o ciljevima za smanjenje prisustva bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod brojlera (hrvatski jezik) 54Правилник о циљевима за смањење присуства бактерија врста Salmonella enteritidis и Salmonella typhimurium код бројлера (српски језик) 56

REGULATORNI ODBOR ŽELJEZNICA BOSNE I HERCEGOVINE

1242 Uputstvo o certificiranju i nadzoru tijela zaduže-nog za održavanje (ECM) (bosanski jezik) 59Naputak o certificiranju i nadzoru tijela zaduženog za održavanje (ECM) (hrvatski jezik) 96Упутство о сертификацији и надзору тијела задуженог за одржавање (ЕСМ) (српски језик) 132

1243 Uputstvo o primjeni Jedinstvenih pravila o tehničkom prijemu željezničkih voznih sredstava i Jedinstvenih pravila o priznavanju tehničkih standarda i usvajanju jedinstvenih tehničkih propisa koji se primjenjuju na željeznička vozna sredstva namijenjena za korišćenje u međunarodnom prevozu (bosanski jezik) 170Naputak o primjeni Jedinstvenih pravila o tehničkom prijemu željezničkih voznih sredstava i Jedinstvenih pravila o priznavanju tehničkih standarda i usvajanju jedinstvenih tehničkih propisa koji se primjenjuju na željeznička vozna sredstva namijenjena za korištenje u međunarod-nom prijevozu (hrvatski jezik) 197Упутство о примјени Јединствених правила о техничком пријему жељезничких возних средстава и Јединствених правила о признавању техничких стандарда и усвајању јединствених техничких прописа који се примјењују на жељезничка возна средства намијењених за коришћење у међународном превозу (српски језик) 224

VISOKO SUDSKO I TUŽILAČKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

1244 Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji u Kantonalnom sudu u Sarajevu (bosanski jezik) 252Odluka o produženju mandata dodatnom sucu u Kantonalnom sudu u Sarajevu (hrvatski jezik) 253Одлука о продужењу мандата додатном судији у Кантоналном суду у Сарајеву (српски језик) 253

1245 Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 253Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 254Одлука о престанку мандата (српски језик) 254

1246 Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 254Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 254Одлука о престанку мандата (српски језик) 255

1247 Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 255Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 255Одлука о о престанку мандата (српски језик) 256

1248 Odluka o imenovanju sudije u Kantonalni sud u Sarajevu (bosanski jezik) 256Odluka o imenovanju suca u Kantonalni sud u Sarajevu (hrvatski jezik) 256Одлука о именовању судије у Кантонални суд у Сарајеву (српски језик) 257

1249 Odluka o imenovanju sudije i predsjednika Оpćinskog suda u Tuzli (bosanski jezik) 257


Odluka o imenovanju suca i predsjednika Općinskog suda u Tuzli (hrvatski jezik) 257

Одлукa о именовању судије и предсједника Опћинског суда у Тузли (српски језик) 258

1250 Odluka o imenovanju sudije u Kantonalni sud u Sarajevu (bosanski jezik) 258

Odluka o imenovanju suca u Kantonalni sud u Sarajevu (hrvatski jezik) 258

Одлука о именовању судије у Кантонални суд у Сарајеву (српски језик) 258

1251 Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda u Ljubuškom (bosanski jezik) 259

Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda u Ljubuškom (hrvatski jezik) 259

Одлука о именовању предсједника Опћин-ског суда у Љубушком (српски језик) 259

1252 Odluka o imenovanju tužioca Kantonalnog tužilaštva Unsko-sanskog kantona (bosanski jezik) 260

Odluka o imenovanju tužitelja Kantonalnog tužiteljstvа Unsko-sanskog kantona (hrvatski jezik) 260

Одлука о именовању тужиоца Кантоналног тужилаштва Унско-санског кантона (српски језик) 260

1253 Odluka o imenovanju tužioca Kantonalnog tužilaštva Unsko-sanskog kantona (bosanski jezik) 261

Odluka o imenovanju tužitelja Kantonalnog tužiteljstvа Unsko-sanskog kantona (hrvatski jezik) 261

Одлука о именовању тужиоца Кантоналног тужилаштва Унско-санског кантона (српски језик) 261

1254 Odluka o imenovanju sudije Osnovnog suda u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 261

Odluka o imenovanju suca Osnovnog suda u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 262Одлукa о именовању судије Основног суда у Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине (српски језик) 262

1255 Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda u Žepču (bosanski jezik) 262Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda u Žepču (hrvatski jezik) 263Одлука о именовању предсједника Опћин-ског суда у Жепчу (српски језик) 263

1256 Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda u Mostaru (bosanski jezik) 263Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda u Mostaru (hrvatski jezik) 264Одлука о именовању предсједника Опћин-ског суда у Мостару (српски језик) 264

1257 Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda u Gradačcu (bosanski jezik) 264Odluka o imenovanju predsjednika Općinskog suda u Gradačcu (hrvatski jezik) 264Одлука о именовању предсједника Опћин-ског суда у Градачцу (српски језик) 265

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1258 Odluka broj AP 1011/08 (bosanski jezik) 265Odluka broj AP 1101/08 (hrvatski jezik) 277Одлука број АП 1101/08 (српски језик) 288




Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

rana 358


Ponedjeljak, 2

24. 12. 2012.


Broj 102 - Str

Izdavač: Ovlašteskupštine Bosne Telefoni: Central722-051 - RačunUNICREDIT BABrčko 552-000-0Reklamacije za n"Službeni glasnikUpis u sudski regPDV broj 200226Pretplata za II poWeb izdanje: http

rana 360

ena služba Doma ni Hercegovine Ma

la: 722-030 - Direktnovodstvo: 722-04

ANK d.d. 338-320-200000017-12, RAIFneprimljene brojeve k BiH" je upisan u egistar kod Kantonal6120002. Molimo plugodište 2012. za "p://www.sluzbenilis

naroda Parlamentarnarin Vukoja - Priprtor: 722-061 - Pretp4 722-046, faks - 22000052-11, VAK

FFEISEN BANK d.dprimaju se 20 dana

evidenciju javnih glalnog suda u Sarajevpretplatnike da obav"Službeni glasnik Bst.ba - godišnja pretp

S L U Ž B E

ne skupštine Bosnerema i distribucija: plata: 722-054, faks

Komercijala: 722-KUFSKA BANKA d. BiH Sarajevo 16

a od izlaska glasila.asila pod rednim br

vu, broj UF/I - 2168vezno dostave svoj PBiH" i "Međunarodnplata 200,00 KM

E N I G L A S

e i Hercegovine, T JP NIO Službeni

s: 722-071 - Oglasn-042 - Pretplata sed.d. Sarajevo 160-2

61-000-00071700-57

rojem 731. 8/97 od 10.07.1997PDV broj radi izdavne ugovore" 120,00

S N I K B i H

Trg BiH 1, Sarajevlist BiH Sarajevo,

ni odjel: 722-049, 72e utvrđuje polugod200-00005746-51, 7 - Štampa: GIK "O

. godine. - Identifikvanja poreske faktur

KM, "Službene nov

o - Za izdavača: sDžemala Bijedića

22-050, faks: 722-0dišnje, a uplata se HYPO-ALPE-ADR

OKO" d.d. Sarajevo

kacijski broj 420022re. vine Federacije BiH

Ponedjeljak,

sekretar Doma naroa 39/III - Direktor: 074 -Služba za prav

vrši UNAPRIJEDRIA-BANK A.D. Bo - Za štampariju: M

26120002. - Porezn

H" 110,00 KM.

, 24. 12. 2012.

oda ParlamentarneDragan Prusina -

vne i opće poslove:D u korist računa:Banja Luka, filijalaMevludin Hamzić -

ni broj 01071019. -

Documents

Glas Nik 102