Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv24

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv24

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv24 1/131

ГЛАСНИКСРПСКПГ

ИСТПРИСКП-КУЛТУРНПГ ДРУШТВА

.. Њ Е Г Е Ш "

В Е К А Д В А Д Е Е Т -Ч Е Т В Р Т А — Д Е Ц Е М Б А Р 1969.

З А

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р

У Р Е Д Н И К

Д У Ш А Н П Е Т К О В И Ћ

В Л А Н И К И И З Д А В А Ч

Р П К О -И Т О Р И Ј К О -К У Л Т У Р Н О Д Р У Ш Т В О “Њ Е Г О Ш ”

У А М Е Р И Ц И



С трана1. Т ри крупн а историјска датум а — Д р Ч аслав Н икн-

то в и ћ ......................................................................................... 52. С ећањ е на генерала Д . М ихаиловића М илан С то-

јанови ћ .................................................................................... 8i О сврт на неке проблем е Б еоградског ун иверзитета---■

Д р М илом ир С тан и ш и ћ .................................................... lt>

4. Ha раскпсници изм еђу ж ивота и смрти — прота -

лета С и м о н о ви ћ .................................................................... 28

5. П рви послератни савети наш их савезни ка — Д р Ра-

доје В укчеви ћ............................................................... 36

6. Загреб 1941. Д оброслав К р сти ћ .......................... 427. О д успеха до пораза У рош Зсљ ић . . . . 498. С пас од неизбеж не см рти — Јагош Д раговић . . 659. С вирепе успом ене из Д ахау Радован Ш ум енкогић 69

10. П рва свесрпска и последњ а српска класа В ојне ака- дем ије •— П етар В укч еви ћ ............................................... £0

11. С тара друм ска м ехана — В ластим ир С. П етковић . . 84

12. П рикази к њ и га .................................................................... 97

13. М иш љ ењ а о књ изи “Ha С траш ном С у ду” . . . . 10814. Резолуци ја С И К Д “Њ егош ” ..........................................111

15. Н аш и прем инули чланови и п р и јатељ и .....................113

16. Н ови Ц ентрални одбор С И К Д “Њ егош ” . . . . . 125

17. П рилози књ иж евном ф онду “Г ласника” .....................12718. И с п р а в к е ...............................................................................127

C A Д P Ж A J :

РЕ Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р :

Д Р Р А Д О Ј Е В У К Ч Е В И Ћ . Д У 111А Н П Е Т К О В И ћ . Д Р Ч А Л А В

Н И К И Т О В И ћ И IIETAP Б О Ј О В И Ћ

“Г Л А Н И К ” И З Л А З И Д В А П У Т Г О Д И Ш Њ Е Г о д и ш љ а п р е т п л а т а 4 д о л а р а . П р и м е р а к 2 д о л а р а

РУ К О П И С Е слати на м е уредника и следећу адросу:88-10 34th Avenue, Jac ks on Heights , N. Y. 11372

П РЕ Т П Л А Т Е слати на доњ у адресу:Dušan Kustudich, 2905 Е. 96th Street, Chicago, Illinois 60617

SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL ASSOCIATION "NJEGOŠ"'2905 East 96th Stree t. C hicago. 111.. 60617, U .S .A .

Panted by PALANDcCH PRESS, 2943 W, Sixty-Third Str., Chicago, Illinois 60629



ГЛАСНИК Р И К О Г И Т О Р И Ј К О -К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т В А “Њ Е Г О Ш ”

В Е К А Д В А Д Е Е Т -Ч Е Т В Р Т А — Д Е Ц Е М Б А Р 1969. Г О Д И Н Е

Т Р И К Р У П Н А И Т О Р И Ј К А Д А Т У М А

1 — е д а м с т о т и н а п е д е с е т г о д и н а о д о с н и в а њ а а м о с т а л н е р п с к е Ц р к в е

О снивањ е независне српске православн е цркве, 1219, је-дан je од н ајваж ни јих до гађаја у ж ивоту српског народа исрпске држ аве. П осле пркм ањ а хриш ћанства, српска плем е-на су се м ало .виш е збли ж ила. М еђутим , хриш ћанство je би-ло, н арочи то у С рбији и Б угарској, у великој кри зи за доб аН ем ањ ина и њ егових синова. Н аци оналног осећањ а и једин-ства ни је било и све je било везано вером . У једињ ен у вери,народ je био уједињ ен и у држ ави. О туда je п ојава богу-м илске јереси, ко ја je подри вала и веру и држ аву, м оралаби ти сузби јена најенергичнијим м ерам а. Te м ере учврстилесу православљ е.

С вети С ава je био видео значај цркве за држ аву и на-род. О н je, као саветни к свога брата С тевана, дао нов токдрж авном и верском развоју српског народа. С м атрао je дае за С обију од највеће важ ности да остане православнд.Тек створена из дотле разбијених племена, нова српска др-ж ава није била одуховљ ена нити духовно уједињ ена. Tajкелики посао узео je на себе С вети С ава.

Ha политички вулканском балканском зем љ иш ту, новасрпска држ ава им ала je да издрж и велике бор бе и спољ аи унутра. Kpfj.'b С теван П рвовенчани и С вети С ава м ооалису траж ити и наћи једну вијугаву линију у својој спољ ноји унутраш њ ој поли тици да би држ аву сачували.

С вети С ава je био не сам о духовник и књ иж евник, већ je био и држ авн ик. О н je предлож ио свом е брату владаоду

рдан с:мес лан држ авне поли тике, који je и згледао скооонем огућ. О н je см атрао да се држ ава и вера м орају истовре-м ено бранити и од Ри м а и од Ц ариграда. А ли се исто таком орају с њ им а одрж авати н ајбољ е везе. С теван je већ би одо би о од папе краљ евску круну и круни сао се за српскогкраљ а. С вети С ава je сада ж елео да ст.вори независну на-ционалну српску цркву, која би постала носилац држ авнеидеје и као таква са краљ ем чувала држ авно и н ародно је-дин ство. О н je отиш ао у Н икеју, где je код патри јарха из-дејствовао независну српску православну архиепископију,којој je он као архиепископ д ош ао на чело.

С рпска црква била je тада под јурисдикц ијом О хридскеархиепи скопије, којој je био архиепи скоп чувени грчки те-олог тога доб а, Д им итрије Х ом атијан. О вај м оћни и у ч е н и



2 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

византијски п релат ни је м арио за одлуку у Н икеји о осни-

вањ у сам осталне српске цркве, na je чак није ни признавао.О н je био изразити противни к С ветога С аве и п ристалиц агрчког национализм а. Kao ученом Грку, њ ем у није им поно-вао овај “варварски” прин ц, који као српски архиепископцепа њ егову верску тери тори ју и слаби т.зв. “м атер цркву” .Х ом атијан се би о оком ио на С .ветога С аву својим писањ еми канонским тум ачењ ем , оглаш авајући ra за расколника исм етајући м у да српску цркву како треба организује.

С теван П рвовенчани je био видео колико je са држ ав-ног гледиш та било важ но оснивањ е независне српске цркве,пом оћу које je сада С ава почео да консолидује стањ е у

.зем љ и. О длучено je да седиш те архиепи скопије буде у цо-вом е ?.:анастиру Ж ичи, a да се седиш та епархи ја поставетако да се м ож е врш ити еф икасна контрола над свеш тенством и паством . С теван je већ био п рим ио С авиногледиш те да С рбија м ора бити п равославна зем љ а, како je

њ х о в о т а ц Н е м а њ а ж елео.Т ада je створено осам епархија, које су тако разм еш те-

не no зем љ и да се види д а су им але поред рели гиозног јоши поли тички циљ . Ч етири епархије, истурене прем а Боснии Д алм аци ји, биле су средиш та будне паж њ е ш та се радим еђу Б огум или м а у Босни, као и м еђу “Л атин им а” у Д ал-

м ацији. О тргнувш и српску дркву од охридског архиеписко-па Г рка и ставивш и je под -српгку управу, где je блиско са-рађивала са држ авом , С вети С ава je успео да створи на-ци оналну ц ркву и да joj да српски печат. О туда се и данасс правом см атра да je С ветосављ е синоним са српским пра-вослављ ем . П ре С ветог С аве С рби с у били православни, алису били п од великим грчким утиц ајем . О д осни вањ а сам о-сталне српеке цркве, они cv православљ е осетили као неш тосвоје и велико, ш то се м орало чувати и брани ти. To ш то

je у православљ у било чисто српско, то je С ветосављ е. To)е оно ш то одликује С обе од осталих православних. Tn ie је-

дан високи наци онални м орал и етика, где су отаџби на ивера, хриш ћанство и слобода потпуно и зједначени . Ta ф и-ло зоф и ја je наглаш ена v изразим а “за вјеру и отачество”и “за крст часни и слободу златну”.

Н езавиена српска црква, дело С ветог С аве, чију седам'стотина педесбту годи ш њ иц у осни вањ а српски н арод овегодин е прослављ а, оди грала je у слободн ој српској држ авидо њ еног пада, 1459, и у пороб љ еном народу после теетраш не године, a нарочито у српским устанцим а за осло-бођењ е, као и у борб и за очувањ е С рпства у С тарој С рбијии М акедон ији, најзначајнију улогу. С ветог С аву и њ еговодело прослављ ају у овој јубиларн ој години сви слободниС рби на свих ш ест контин ената. М еђутим , ком унистички ре-ж им у поробљ еној Југославији не при знаје дело овог нај-већег С рбин а, великог српског светитељ а и п росветитељ а,šeh га назива сам о и п рбсто PaefKo Н ем ањ ић. О н м исли даће игнори сањ ем славл.ењ а осниван>а сам осталне српске цр-



Т р и к р у п н а и е т о р и х к а д а т у м а 3

кве и помин>ан>а им ена творц а овога великог дела, С ветогС аве, см аљ ити њ егов значај и одбити н арод од њ ега. Т у heсе теш ко преварити.

2 — П е д е с е т г о д и н а о д В е р с а јс к о г м и р а

У говор о м иру, потписан на В идовдан, 28. јун а 1919, уВ ерсају, см атран je од по бедилаца праведни м и корисним ,док су га побеђени назвали “ди ктатом ” и не сам о ш тетнимno светски м ир већ и опасним .

В ерсајски м ир je збрисао са географ ске карте А устро-У гарску и Т урску царевину, сабивш и А устријанц е, М ађареи Т урке у њ ихове националне грани це. Т им je уговоромФ ранцуска доби ла награг А лзас и Л орен, које je у рату,1870, била изгуби ла. Н зим е су створене нове др ж аве: П ољ -ска, Ч ехословачка, Л итванија, Л етонија, Е стони ја, Ф инска.Њ им е je при знато уједињ ењ е С рбије и Ц рне Г оре са оста-лим српско-хрватско-словеначким покрајин ам а, које су билеп од А устро-У гарском . Њ и м е су одузете колони је од Н ем ач-ке no А ф риц и и Т ихом О кеану и дате на управу Јапану, Е н-глеској и Ф ранц уској.

О вај уговор je унео једну новин у у м еђународни ж ивоти право. У њ ем у се налазиле одредбе о оснивањ у и орга-низацији Д руш тва народа. установи, која je им ала да чувамир у свету. П редлож ена од ам еричког председника В ил-сона у најбољ ој нам ери да се пом оћу њ е обезбеди светским ир, ова идеја и ова установа нису доби ле довољ но при ста-ли да у А м ериди, те je збо г њ е изолаци они стички С енат од-би о да ратиф икује цео уговор о м иру. Т им е су овај уго-вор, a с -њим и установа Д ру ш тва народа, знатно ослабљ .е-ни, те Д руш тво н арода није никад м огло да оди гра знача(ј-ну улогу.

Д руги ф актор у слављ ењ у В ерсајског уговора било jeодвајањ е И талије од њ ених дојучераш њ их савезни ка. О вазем љ а je под ф аш изм ом доби ла незајаж љ иве ам биц ије за

обн овом Р им ског царства и постала вођ реванш арских зе-м аљ а, које нису биле задовољ не В ерсајским уговором .Т рећи, пак, ф актор н ееф икасности В ерсајског уговора

било je неслагањ е Ф ранцуске и Е нглеске у њ еговој прим е-ни. To се нарочито показало на прим ени В ерсајског угово-ра пгем а оним а,. који cv тај уговор газили, као ш то je биб 'случај са Х итлером и М усолинијем . Х итлер je неом етано о-купирао дем или тари зовану Рајнску О бласт, 1936, А устри-ју, 1938, као и Ч ехословачку следеће годи не.

В ерсајоком уговору задао je, такође. велики ударац иам ерички председни к Х увер, кад je, 1932, предлож ио уки-

даљ е њ егових економ ских одредаба и ослободи о Н ем ачкуобавезе п лаћањ а ратних репараци ја. У нам ери да спасе не-м ачку привреду, Х увер je, м ож да и несвесно, униш тиоЕ ћропу. Н овац нам ењ ен ратној отш тети, Н ем ци су сада м ог-ли уп отребити на наоруж ањ е, које je, после седам годин а,било неколико пута јаче него н аоруж ањ е Ф ранц уске и Е н -



4 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

глеске заједно, ш то се п оказало у нрвој и другој години

другог светског рата.С овјети нису признавали В ерсајски м ир. С авезни ци ни-су хтели позвати Л ењ ин а у П ариз на конф еренц ију, м ада

je Л ојд Џ орџ био наклоњ ен позиву, док je Ч ерчил био заобјаву рата М оскви. К ад je м ир прављ ен, Р усија се већ би-ла искљ учила из савеза. К ом унисти су je пони зили Брест-Л итовским м иром са Н ем ачком , 1918, те савезнц ии о њ ојнису ни водили рачуна. Ш тавиш е, њ ој су В ерсајским м иромоду зете Ф инска, Л итвани ја, Л етонија, Е стони ја, део П ољ -ске, део У крајине и Б есараби ја.

П ротивници В ерсајског уговора називали су ra просто

“парче хартије”, ш то, дон екле, није би ло н етачно. С иле,које су овај уговор н аправиле, нису им але снаге да ra бра-не. Један уговор о м иру м ож е да им а важ ности сам о ако по-стоји сила, која м ож е да нам етне њ егово пош товаи>е свим а,или тако, ако ra све стране, и побеђени и победиоци, сма-трају да je праведан na ra треба при м ењ ивати. У овом еслучају није било ни такве силе ни потребне сагласности.Л в с главнс држ аве, које cv биле њ егови твород и које суим але да ra бране, Е нглеска и Ф рандуска, биле су слабе.П рва je била неспрем на и ненаоруж ана. К ад je требала дабуде најјача, 1939, она je, прем а речим а Д аф -К упера, њ еногм инистра рата, 1940, им ала свега о к о 25.000 љ уди и то не-наоруж ани х прем а Х итлерових неколико м илиона до зу-ба наоруж аних. Ф ранцуска наоруж ана, м ада погреш но, саскупом и нееф икасном М аж иновљ евом линијом , била je м о-рално подривена деф етизм ом и болесним пациф изм ом . Ен-глеска и Ф ранцуска су пустиле Х итлера да ради no Е вропиш та хоће, a М у с о л и н и ј у прећутно одоб ри ле да освоји н еза-висну А бисинију и зграби м алу А лбанију, пуш тајући својепи пке на Балкан. О не су одиграле см еш ну и срам ну улогуу распарчавањ у Ч ехословачке у М инхену, 1938. да би п асленеколико м есеци присуствовале њ еном погребу. П о п итањ уотим ањ а А устрије од стране Х итлера, где je најјаче повре-

ђен В ерсајски уговор , који je спајањ е Н ем ачке и А устријенарочитим одредбам а забрањ ивао, оне су остале скоро не-м е задовољ ивш и се м лаким протестом . О не су напустилесве своје савезнике из повог еветског рата да би се до-двори ле И талији и Н ем ачкој.

Н епош товањ е В ерсајског уговора од победилаца и по-беђених одузело je овом е сваку снагу и значај. О но ie отво-рило пут новом е рату и по казало д а je савезни чка полити-ка изм еђу патова била ш колски прим ер како се не чувају ним ир ни п ријатељ и.

3 — Тридесет година од почетка другог светског рата

Још 1938. м огло се видети да ће Х итлер наруш ити свет-ски м ир. М ало je било љ уди који су им али веру у њ ега. Је-дан од тих био je први м инистар Н евил Ч ем берлен. К ад .севратио у Л ондон п осле М инхена, крајем септем бра 1938, где

je издан а Ч ехословачка, дочекан je као спасилац . Ha аеро-



Т р и к р у п н а и с т о р и ј с к а д а т у м а 5

дром се није м огло доћи од огром не м асе света. Ч ем берлен je тада рекао: “П о други пут у наш ој историји долази н а м

из Н ем ачке м ир са чаш ћу. Ja сам уверен да вам доносим м ирза наш е доб а.” Још je рекао да je Х итлер интелигентан чо-век, ком е се м ож е веровати.

Х итлер je био п ренаоруж ан. П ош то je узео А устрију иЧ ехо:ловачку, он je диљ ао ца П ољ ску. С о бзиро м на то дасе њ егови западни противниди нису противили њ еговимрани јим испадим а, он није очекивао да би они м огли н еш тоучинити, ако би уш ао у П ољ ску и заузео Д анц иг. У лето1939, П ариз и Л ондон су преговарали са М осквом о спора-зум у да очувају м ир и спрече Х иглера у њ еговим планови-м а. С овјети су, м еђутим , истоврем ено п реговарали и са Х ит-

лером иза леђа својих западн их сауговорача. Њ и м а нијебио циљ м ир. О ни су виш е волели да се “бурж оазија” и “ка-пи тали стичке др ж аве” позавађају и зарате, a да се они по-сле рата, оставш и изван њ ега, нам етну за арбитре. Д огађајису се веом а брзо од играли. С овјети и Х итлер закљ учили супознати споразум од 23. августа 1939. П осле недељ у дана,1. септем бра, Х итлер je ум арш ип ао у П ољ ску. Ф ранцуока иЕнглеска с у објавиле, 3. септембра, рат Н ем ачкој. П ољ ска сеочајни чки бранила и бори ла и против Н ем аца и противС овјета, који су тада заузели њ ену источну половину з а - једно са балтички м држ авам а, дотле независни м републи -

кам а. Т ада су у К атинској ш ум и п обили преко 12.000 пољ -оких оф ицира. Ц ео остали свет je остао неутралан.Р ат je п очео, али без борби . С овјети су снабдевали

Н ем ачку, А м ерика Е нглеску и Ф ранцуску. Рат се прип рем аоза дугачку стазу. И тали ја je остала у “наоруж аној неутрал-ности” , али je сва би ла уз Н ем ачку. Ф ранцузи су се одм а-рали у М аж иновљ евој л и н и ј и , a Е нглези су се наоруж авалии пол ако пребаци вали своје једин ице у Ф ранцуску. Т ако jeбило до половине м аја 1940, кала cv Н ом ци сзом снагом на-пали Б елгију и Х оландију, јурећи ка Ф ранцуској и заоби -лазећи М аж иновљ еву линију. За непун м есец дана Ф ранцу-

ска je савладана и м орала je пристати на један теж ак м ир.М еђутим , тада м лади генерал Ш арл де Гол ни је при знао тајм ир, већ се евакуисао у Е нглеску, позвао Ф ранц узе да на-ставе борбу и п родуж ио рат. Е нглеска војска. која je би лау Ф ранцуској, наш ла се у најтеж ој ситуацији. В еликом хра-брош ћу, сам опрегором и хладнокрвнош ћу успела je да секод Д енкерка укрца и пребаци на острво и спасе од сигур-ног униш ш тењ а или заробљ авањ а.

М усолини je веровао да he Н ем ачка доб ити рат и обја-вио je рат Ф ранцуској и Е нглеској, да би учествовао у по-беди и плену. Р ат се, м еђутим , прод уж ио, a И талија je ка-

питулирала 3. септем бра 1943, изгубивш и све колон ије уА ф рици , Д одеканес у источном Јегејском м ору, И стру иострва у Јадранском м ору.

Г одина 1940. je прош ла у нем ачком бом бардовањ у Ен-глеске, чији je народ п оказао н ајвеће пож ртвовањ е и дис-



6 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

ци пли ну. У јесен 1940, 27. септем бра, закљ учен je Т ројнипакт изм еђу Н ем ачке, И талије и Јапана, којим су ове три

силе узеле на себе да после рата уреде Е вроп у и свет какооне хоће.И тали ја je напала Г рчку без икаквог повода, 28. окто-

бра 1940, na се тако рат пренео у наш у близин у. М ада jeж орала да остане неутрална, Југослви ја je п ом агала Грчкухраном и оруж јем . Н ем ачка je почела да врш и при тисак наБ еоград да п рим и Т ројни пакт, ш то je југословенска владаотклањ ала, од 8. новем О ра 1940. до 25. м арта 1941. У т» вре-м е je Н ем ачка била безм ало господар деле Е вропе, док je А м е-рика била неутралца, С овјети савезни ци Н ем ачке, a Ф ранцу-ска прегаж ена. Југославија je п отпи сала Т ројни пакт са три

важ на ограни чењ а. Њ ој се јам чи о и нтегритет границ а, не-прелазак трупа О совин е преко њ ене тери тори је и гарантијада joj се неће траж ити да .војнички ин тервени ш е у рату. Д вадана п осле тога, 27. м арта, и зврш ен je војни пуч у Б еоградуи оборена влада Ц ветковић-М ачек. Н ова влада при знала jeсве уговоре раније закљ учене укљ учивш и и Т ројни пакт.Н ем ци то нису узели у обзир и напали су Југославију 6.апри ла 1941, бом бардујући нем илосрдно Б еоград.

Р ат je дон ео Југославији огром не несреће. Зем љ а je по-дељ ена изм еђу највећих њ ених душ м ана. Грабљ иве силе сунад С рбим а и С ловенц им а искалиле свој гњ ев и прогони ле

их веом а нечовечно. С рпски народ je изгуби о био све ш то je им ао, na м у je био угрож ен и сам голи ж ивот. М есец да-на после капи тулације, генералш табни п уковник Д рагољ уб-Д раж а М ихаиловић, који н ије хтео п ослуш ати н аређењ е дасе преда, састао се са неколико одлучн их љ уди на РавнојГ ори испод С увобора и отпоч ео герилски отпор окуп ато-ру. Њ егов je покрет обухватио нам ах цео српски н арод и даом у наду да није све изгубљ ено.

О дм ах no и зби јањ у рата, у свим а српским крајевим а, уС рем у, С лавонији, Х рватској, Л иц и, К ордуну, Босни, Х ер-цеговини и Д алм аци ји настају дивљ е оргије организованехрватске усташ ке држ авне власти против српског народа.С вуда усташ ке банде уб и јају српско свеш тенство, интели-генци ју, при вредни ке, ж ене и чак ш колску децу. О не па-ле и pvme српоке цркве и дом ове, оне протерују С рбе ипоогоне их са њ ихових стогодиш њ их огњ иш та. И сто се точини у С тарој С рбији и М акедони ји, као и у Б ачкој и Б а-нату.

Јуна 22. 1941, два и no м есеца од пропасти Југослави-је, Х итлер je об јавио рат С овјетим а, м учки и изненада, каош то cv и уговоп о при 1‘атељ ству били м учки закљ учили. To je дало велике наде Е нглеској да Х итлер не м ож е победи-ти. П очетком о<ктобоа нем ачк? во1ска je заустављ ена пред

М осквом , a 7. децем бра исте године Јапан je и зненада на-пао ам еричку ф лоту код П ерл Х арбора на Х авајим а. Ратfе, од рата изм еђу Е нглеске и Ф ранцуске с једне и Н ем ачкес доуге стране, п остао европ ски кад je Х итлер напао С ов-



Т р н к р у п н а и с т о р и ј с к а д а т у м а 1

јете, na je онда п остао светски кад су у њ ега уш ле С једи-њ ене А м еричке Д рж аве и Јапан. Т ада м у се крај није м огао

сагледати, иако се ни за часак није гуоила вера у победу.К ад je Х итлер н апао С овјете, југословенски ком уни стису се били узрујали. Д отле, они су им али исту п оли тикупријатељ ства прем а Н ем ачкој као ш то су и њ ихови госпо-дари из М оскве. П осле тога се ком уни сти организују. О нии зази вају грађански рат и чине пустош no свим а крајевим анаш е зем љ е куда прођу. Захваљ уЈући Е нглезим а и доц нијеА м ериканцим а до би јају све врсте наоруж ањ а и пом оћи,ш то je националним снагам а генерала М ихи ловића потпуноускраћено. П осле италијанске окуп аци је, до би јају оруж јеод игалијацских дивизија, којим а су Е нглези наредили да

се њ им а предају.Н ем ачка je, већ с почетка 1944, би ла пола разруш енаод савезничког бом бардовањ а. Б ило je јасно д а je кра] рата.близу, нарочито после савезни чког искрцавањ а у Н орм ан-диј,и, 6. јуна 1944. Н ем ци су се стали повлачи ти и са Запа-.да и са И стока, док нису 9. м аја 1945, потпун о капи тулира-ли. Х итлер се, десет дана пре тога, убио у свом е бункеру у.Берлину.

П ре тога, одрж ане су две значајне савезничке конф е-,пенци је. Једна у Т ехерану, v новем бру-децем бру Д 943, a дру-.ra на Јалти, у ф ебруару 1945. Т у и, после, у јуну 1945, у'

FoTcjfiMv. ^апечаћ^н а ie судбина срета. С овјети су скоро до-‘били све ш то су траж или . А м ерика je доб ила рат, a С овје-ти су добили мир.

П осле бом бардовањ а Х ирош им е атом ском бом бом , Ја-пан ie безусловно капитулирао, na je тако рат заврш ен авгу-ста 1945.

Н аш ом зем љ ом су овладали ком унисти, које су довелина власт С овјети и њ ихо.ва Т олбухинова арм ија.

Д руги светски рат се заврш ио без деф ин итивног м и-ра. С а Н ем ачком још ни дан-данас м ир ни је закљ учен. И да-нас у свету влада једно несигурно и готово провизорностањ е. У једињ ене нације, које су створене 1945. у С анФ ранциску, нем ају еф икасне снаге да чувају м ир. С овјетскивето упропаш ћује сваки покуш ај правилн ог реш ењ а про-блем а. који се пред тај светски Ф орум појаве.

За сппски народ други светски рпт ie био читава ка-тастроф а. О н je у рату, затим од п окољ а хрватских усташ а,од нем ачких м асовних стрељ ањ а, v грађанском рату и одком унистичког терорз после рата изгубио п реко 1,700.000љ уди. ж ена и деце. О н je дочекао да м у се одузм у и свеграђанске слободе и и м овина и да м у савезни ци натуре ту-ђински ком уни стички реж им који четврт века већ врш искупе експерим енте са народним ж ивотим а и м атеријални м

богатством зем љ е, водећи je све виш е и све дубљ е у еко-ном ску пропаст.Д р Ч аслаз Н И К И Т О В И Ћ



Е Ћ А Њ Е

HA Г Е Н Е Р А Л А Д Р А Ж У М И Х А И Л О В И Ћ А

И К Д “Њ е г о ш ” п о з в а л о je м а јо р а г . М и л а н а т о ја н о в и ћ а , п о с л е д - ibor н а ч е л н и к а а ђ у т а н т с к о г о д е љ е њ а у ш т а б у г е н е р а л а Д р а ж е М и х а и л о - •,'и ћ а , д а б у д е г л а в н и г о в о р н и к н а б а н к е т у Д р у ш т в а 4. о к т о б р а 1969. ro- д н н е у ј у ж н о м Ч и к л г у . п р е ч е н д а п р и с у с т в у ј е б а н к е т у з б о г п о в р е д е н а р а д у , г . т о . а н о в и ћ je п о с л а о с в о ј г о в е р к о ј и je п р о ч и т а н н а б а н -

к е т у . И з т о г а г о в о р а п р о н о с и м о н а ј г л а в ш г е м н с л и . У р е д 1ш ш т в 0-

В елика je заслуга С И К Д “Њ егош ” ш то се стара да оста-ви познијим нараш тајим а истину о догађајим а из др угога-етског рата, тесно спојеним с им еном наш ег неум рлог re-нерала Д раж е М ихаиловића и пом ретом отпора *који je во-дио. He м ањ а je заслуга ш то нас враћа у прош лост и крозбогату историју, испуњ ену бли ставим подвизим а, ож ивл->ујеликове наш их великана на чије нас прим ере упућује. У тенаш е великане спада и генерал М ихаиловић. Н ека м и будедоп уш тено да ож ивим неке м ом енте из ж ивота и рада гене-рала М ихаиловића до к сам био по ред њ ега — до 15. м аја1845.

. . . О свануо je 1. септем бар 1944. годи не. Tor дана пала je наредба генерала М ихаилови ћа о опш тој м обилизацији и,no напред утврђеном плану, о нападу на нем ачке гарнизоне.Н арод се одуш евљ ен-о одазвао позиву. П адали су градови исела. В идели су то својим очи м а представници ш еф а ам е-ричке В ојне м исије пуковниха М акдауела. Један од њ их био

je поручн ик К рам ср који се налазио код пуковника Д . К есе-Р'0;Еића у ослобођеном К руш евцу. К рајем августа, м еђутим ,извидниц е совјетске арм ије м арш ала Т олбухина тајно супреш ле Д унав да би и спи тале ситуаци ју код нас и ом огући-ле Т олбухи ну да пребаци целу своју снагу на наш у обалу.П о савету пуковн,ика г. М акдауела, генерал М ихаиловић на-редио je,' тада, наиш м ком андантим а да свуда дочекају С ов-јете као савезнике. Т ако je пуступио и пуковн ик К гсеровић.Д очекао je у већ ослобођеном К руш евцу совјетске трупе ср-дачно и топло. С овјети су, м еђутим , од говори ли на другиначин: почели су да разору ж азају К есеровићеве љ уде та:- ^да -će и он сам , с остатком својих борац а једва — под ватром — спасао, док je поручник К рам ер био заробљ ен. О овом иоваквом поступку совјетских труп а генерал М ихаиловић из-вестио je одм ах пуковни ка М акдауела. П уковнику М акдауелу je ситуац ија била јасна. О н je видео да су на наш е једи нице,које су се бориле против окупатора, нападали с леђа k o m v - нисти и, после онога ш то се десило К есеровићу и К рам еру,рекао je генералу М ихаиловићу следеће:



е ћ а њ а н а г е н е р а л а Д р а ж у М и х а п л о в и ћ а 9

‘Т оспо ди не Г енерале, ja сам обавестио м оју владу о си-туацији у којој се налазите и још нисам доб ио никакав од-

говор. Ja бих лично ж елео да вас посаветујем да се са сви-м а својим снагам а пребаци те у Босну и гледате да ш то ви-ш е љ уди сачувате. П рем а м ојим обавеш теш им а, С овјети ни-су см ели да п<ређу Д унав. Ha ж алост, и с обзиром на то дасу они наш и савезни ци и да м оја и британека влада пом аж усвакодневно п артизане оруж јем и м уни ци јом , ви сте у нем о-гућности да се свем у том е одуп рете. К ад при купи те ваш еснаге у Босни , ja бих вас саветовао да се, преко Х рватске,пребаци те у С ловени ју и држ ите тај део Југослави је осло-бођен од свих ваш их непри јатељ а. А м ериканске трупе he стићи на границу С ловени је и ja верујем да ћете ви, no за-

врш еном рату, победи ти п олитички, јер се бори те за истеидеале за које се м оја отаџби на бори. П о м ом повратку jaћу учин ити све и верујем д а ћем о се ускоро видети.”

Г енерал М ихаиловић je прим ио савет пуковника М акдау-ела и наредио повлачењ е за Босну.

Ha дан 12. 'септем бра 1944. В рховна ком анда се затеклау селу Д рагињ е, недалеко од В аљ ева. Taj je датум један однајболн ијих и н ајкобн ијих за српоки народ и за генералаМ ихаиловића. Д р Радоје В укчевић je у својој књ изи “HaС траш ном С уду” описао бољ е него ико душ евне и ф изичкем уке генерала М ихаиловића, на суђењ у у Б еограду. Т им пат-

њ ам а додаћу и ове две:Д анас je свим а познато да je 12. септем бра 1944. годике

Њ . В. К раљ П етар П одрж ао онај свој говор преко лондон-ске радио-станиц е “Б и-Б и-С и”, говор који je теш ко п ао насрпски народ и на најверн ијег првог К раљ евог војника ге-нерала М ихаиловића. И ако je генерал М ихаиловић био при-прем љ ен на неповољ ан no њ ега говор од стране Њ . в. К раљ аП етра П , о чем у су ra об авестили r. Б. П урић и лични прија-тељ и гг. др М ладен Ж ујовић, Јован Ђ онови ћ и ђен. пуковникД им итрије Р. П утник, он, и п ак, није веровао да ће Њ . В .К раљ П етар П тако далеко отићи . П ош то он није лселео да

слуш а наговеш тени говор К раљ ев, то je наредио м ајору А ћи-м у С лијепчевићу, начелни ку А ђутантског одељ ењ а, и м ени,пом оћнику С лијепчевићевом , да говор слуш ам о, забележ им ои да му, потом , прочи там о. С лијепчевић и ja см о били у ш а-тору п оред куће у којој je генерал М ихаилови ћ остао сам .

"К ад je К раљ почео да говори, С лијепчевић м и одм ах ре-че: “М илане, то je К раљ . С ећам се њ еговог гласа из К аира.”Ja сам хватао говор ш то сам брж е м огао. П ри сравњ ивањ уС лкјепчевић je допун ио реч-две, које сам ja, у брзин и, про-пустио. П ош то сам , потом , говор начисто преписао, дао самra С лијепчевићу да ra прочи та генералу М ихаиловићу. М е-

1;утим, С лијепчевић м и рече да нем а снаге да говор прочитаи ум оли м ене да ja то урадим . П ристао сам , иако сам и jaдрхтао од узбуђењ а. Закуцали см о на врата и уш ли у собу.Генерал М ихаиловић je седео м ирно, са затуреном ш ајка-



10 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

чом . У левој руц и je држ ао чибук и пућкао цигарегу a каж и-прстом десне руке некако чеиркао no столу недалеко од n a

umite ракије, гледајући преко стола у неку недогледну тачку.Ha лиц у му се читала душ евна иатњ а. Ч им см о уш ли, рекао je: “С ам о читајте!” Ja сам узбуђено рекао: “Г осподине м и-нистре, говор je страш ан” и пре но ш го сам хтео још којуреч да дод ам , он м е прекину и пон ови: “Ч итајте!”

И спрекиданим и узбуђени м гласом прочитао сам К раљ евговор. К ад сам заврш ио са читањ ем , генерал М ихаиловић,још увек гледајући у ону недогледну тачку, зграби ш ајкачуи тресну je о под у з речи које нисам чуо. П ри зор п отресан.П осле тога окрену се прем а нама и, см иреног и благог изра-

за, понуди кас чаш иц ом ракије. Н ош то см о захвалилн, оннас ум оли да каж ем о поручнику Бож и П еровићу, ком андантуњ егове личне пратњ е, да ra нико не узнем ирава до поласкакоји je рани је био утврђен за поноћ. Р азговарали смо с њ е-говим верним Б ож ом П еровићем и пратиоц им а Благојем иМ ићом да добро м отре на генерала М ихаиловића, јер см о иС лијепчевић и ja спраховали да би м огао да изврш и сам о-убиство. 0«и су били п оред генерала М ихаиловића од сам огпочетка рата 1941. и делили наш у бојазан. П оред наш ег ш а-тора била je једна јабука са које су, у сменама, ова три ода-на ратна друга и хероја посм атрали генерала М ихаиловића.

О н je седео како см о ra С лијепчевић и ja оставили. И спио бим ало ракије и палио ц игарету за цигаретом . П ред сам у по-н,оћ узео. je ш ајкачу са пода. Н еколико секунди je гледао укокајрду коју je пољ убио и кренуо ка излазу. О нда се вратиопрема. столз1-, угасио лам пу и и зиш ао на врата пред којим асе налазно поручни к П еровић. Н апедио je спрем ањ е за по-крет.

Н ем ачке трупе су одступале кам ион им а од Б еограда каВ аљ еву. И м и см о се, преко тога пута, пребацивали v м алимгрупам а за врем е 'сваког разм ака изм еђу нем ачких колона.С рећом , с оне стране пута био je кукуруз и сви смо се, без

иједног губитка, пребаци ли. С утрпдан, за време наш ег м арш ака селу Бадовин ци м а, где см о, касније, преш ли Д рину, у нај-већем трку стигли су нас, на коњ им а у белој пени, п о т п у к о в - цик Рачић и капетан I класе Н еш ко Н едић са два пратиоца.Рачић je тада био ком андант оп ераци ја свих српских снага уС рбији a Н едић њ егов начелник ш таба. О &ојица су приш лигенералу М ихаиловићу, поздравили ra ош тро војнички и Ра-чић ra je зам оли о на краћи разговор. Г енерал М ихаилови ћ jeнаредио да се колона заустави и скренуо с пута око сто мета-ра у пратњ и нас неколицине. П ош то см о сели испод једноггрма, Рачић ће рећи:

“Г осподи не м инистре, после К раљ евог говора настало iec k o d o расуло и дем орали зација код војске. У з највиш е на-поре још увек успевам о да задрж им о непрестане ком унистич-ке нападе, које, са већим бројем гвиона дневно, п ом аж у савез-



е ћ а њ а н а г е н е р а л а Д р а ж у М и х а и л о в н ћ а 11

ници оруж јем и м уницијом . Д ош ли см о да вас питам о ш тада се ради.”

Д ок je Р ачић неабичн о узбудљ ивим гласом изговараоове речи, генерал М ихаиловић je, као и оби чно у тренуцим адуш евних п атњ и, гледао у једну н еизвесну тачку и грацчи-цом чепркао no сувој трави. К ад je Рачић заврш ио, гене-рал М ихаилови ћ je нагло устао. М и, остали, тако^е. И , гле-дајући Р ачића право у очи, рекао м у:

“Р ачићу и Н едићу, ви сте увек били м оји верни саборц ии јунаци , и ако м ислите да je до ове трагедије дош ло м ојомкривиц ом , ево вам оба м оја пи ш тољ а и уби јте м е,” при че-м у je један п иш тољ пруж ио Р ачићу a други Н едићу

Р ачић се врло брзо снаш ао у овом , збиљ а, теш ком м о-

менту и одговорио:“Господнне м инистре, тако неш то м и није ни када м оглони на пам ет пасти. М и смо дош ли код вас после састанка сасвим а ком андацтим а корпуса за савет ш та даљ е да се ради ”додавш и : “В и им ате крај себе савезничку војну м исију, naвас м олим о да чујем о ш та чланови те м исије м исле.” О дм ах

je позван пуковн ик М акдауел .који je дош ао с кап етаном М и-лодраговићем и поручником М ајком Р ајачић ем , тум ачем . П о-ш то je генерал М ихаиловић објасни о на ф ранц уском језикуо чем у се ради, п уковни к М акдауел je, благим тоном , гледа-јући у Рачића и Н едића, рекао на енглеском a Рајачић превео

на српски отприлике следеће:‘Т осподо, ja сам , такође, чуо садрж ину говора ваш егаК раљ а. Ja не знам ко ra je и како при силио да одрж и такавговор, али мислим да je on на сасвим погреш ном путу. Ге-нерал М ихаиловић вас води п равим путем за поб еду идеалаза које се и м оја зем љ а бори. Разум ем ваш у ситуацију и за-то сам ja лично п редлож ио генералу М ихаиловићу ш та jaсм атрам _да je најбољ е за вас да уради те.”

К ад je Рачи ћ то чуо, он je, прво, с осм ехом и војни чкипоздравио п уковни ка М акдауела, затим наш ег Д раж у, упу-ћујући mv следеће речи:

“Ч ича, наређујте!”У брзо затим нестали су иза праш ин е галопи рајући х ко-њ а. Г енерал М ихаиловић био je виш е од м есец дана снуж ден,иако je ум ео и у најтеж им тренуцим а да нас насм еје некомпри годцом досетком и тим е подигне м орал сваком од нас.

С ледећи свиреп ударац им ао je генерал М ихаиловић дадож иви као отац и родитељ . Д ок см о били ra Т ребави коаком анданта исте, старог оца С аве, ком е te пуковклк М акдау-ел ди вио и волео да буде често у њ еговом друш тву, пронеласе вест од курира који су код нас долазили да су се деца ге-нерала М ихаиловића, син Б ранко и «ћер Г ордана, предали ко-

м унистим а. С ам а та чињ ени ца не би, м ож да, до те м ере по-тресла родитељ ску душ у генерала М ихаиловића да њ еговадеца, a и то >се сазнало, нису др ж ала говоре н ароду no сели-м а и градовим а против свог оца a за рачун партизана. Н и-



i 2 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р т с к о -к у л т у р п о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш "

кад ндсм о сазнали ко je о овом е обавестио генерала М ихаи-ловића.

П од страш ним околностим а у којим а см о се тада нала-лили и после одласка последњ ег члана ам еричке В ојне ми-сије капетана Н иколе Л алића, свака веза са спољ ним светомбила je прекинута. Е пидем ија тиф уса косила je и даљ е a по-сле теш ке борбе и губитака код Т узле стиж е свог оца, гене-рала М ихаиловића, негде на путу ка С рпској Грапокој, њ еговм лађи син В ојислав. В ојислав je у свем у био 'сличан свом е»цу, особи то no храбрости и карактеру. О н je био м лади ју-нак и пон ос целог корпуса Ф или па А јдачића. О тац и син сусе сам о поздравили . Н ису се пољ убили . Генерал М ихаиловић

je наредио застанак и са сицом свратио, у једн у кућу. О сталису сам и око двадесетак м инута. М орали су, свакако, да до-такну и случај Г ордане и Б ранка. К ад су се вратили д авалису утисак љ уди слом љ ених тугом и душ евном патњ ом . Ha ра-станку син je поздравио оца војни чки и са пратиоц им а кре-нуо натраг на полож ај. М и см о наставили ка селу С рпскаГ рапска. Н ико од нас није дознао о чем у су отац ћ с и н раз-говарали.

А при ла и м аја м есеца 1945. године, после наш ег м учногпрод ираш а у С рбију, гладни, јадни. бсси, ваш љ иви и изм у-чени даноноћни м борб ам а — a од И ван С едла још и м итра-љ ирани енглеским “С питф ајерим а”, стигли см о скоро б ез м у-ни пи је до села В рбни це у Закм урској опш тин и. У ноћи 13.м аја 1945. године, после једне паклене борб е, генерал М ихаи-ловић je издао н аређењ а за расф орм ирањ е у м але групе, дасе на тај начин, како ко зна и ум е, пребаци на свој терен инастави герилско ратовањ е. Г енерал М ихаиловић дон ео jeову одлуку пош то je од м есних четника дознао да je Д рин апоседнута велкки м снагам а с обе стране и д а п артизанске је-дини це и даљ е пристиж у. Ш то je најтрагичн ије, све те парти-занске снаге биле су ф орм иране од усташ а, Бугара и А рнау-та, најљ ући х непријатељ а српских.

С а нам а je у В рховној ком анди био капетан В ељ ко Зе-ловић, ком андант батаљ она на том терену. О н je предлож иогенералу М ихаиловићу, после наређењ а за расф орм ирањ е, дасе он, с најуж ом прупом личне пратњ е, извуче из тог паклаи негде склони до̂ к ra бура не п.рође. У ноћи изм еђу 14. и 15.м аја били см о с генералом М ихаиловићем на једном про-планку у селу М иљ евини, родном м есту В ељ ка Зеловића. П о-сле уговорених веза и личн осги, д ом аћин а на Равној Г ори заодрж авањ е везе изм еђу генерала М ихаиловића и нас, негдепосле поноћи 'и једног препада, одвојили см о се од н аш егдрагог, вољ еног и пош товано г “Ч иче”. Знали см о и веровалисм о јунаку Зелови ћу да he нам “Ч ич у” сачувати. Зеловић ra

je, заиста, и сачувао. Ш то се, пак, хватањ а генерала М ихаи-лови ћа тиче, и та нам je “м истерија” одавно позната. О ово-м е другом поиликом . П отпуковни к Н икола К алабић, звани “чи-ка П ера”, ком андант К раљ еве гарде у отаџбин и, капетан



е ћ а њ а н а г е н е р а л а Д р а ж у М и х а и л о в и ћ а 13

Ф илип А јдачић, капетан Ж ивор ад М иш ић и ja, са око дваде-сет војника, остали смо на тери тори ји села М иљ евине, В рб-нице, Т ребичин е и Закм ура до 28. јуна 1945. годи не — В идов-дан — када см о се успеш но п ребаци ли преко Д рин е и крену-ли ка Равној Г ори. Ш ум е око п ом енутих села биле су препу-не наш их погин улих јунака чије су сахрањ ивањ е ком унистизабрани ли. С ви они који су се предавали ком унистим а билису уби јани и бацани у једну јам у п оред села М иљ евине. П опри чањ у сељ ака из тога краја, сам о je у тој јам и уби јенонеколико хиљ ада српских бораца. Ha том узаном просторуопш тина Закм ур-Ф оча-М иљ евина побијено je најм ањ е 80%дотле преосталих наш их бораца. To je једн а од м ногих им ногих гробница срп ског народа за које je везано и им е бри-танског председн ика владе из тог врем ена, В инстона Ч ерчи-ла, који се и нам а и браћи П ољ аци м а одуж ио н ајцрњ ом не-захвалн ош ћу за наш у савезни чку верност и пријатељ сгво.

За то врем е од скоро м есец и no дана ж ивели см о одпролећних травки, листића, пуж ева и глиста (чи тава посла-стиц а!) и ди вљ ег белог лука. И згледали см о као авети. М е-сто воде јели см о ноћу nipvbaBH снег no вртачам а, јер су свипотоци, и звори и села били п оседнути од п артизана-усташ а.Т ада м и je Ф илип А јдачић рекао: “М илане, ж елим , за свакислучај, да ти саопш тим две тајне.” Једна се одн осила на за-копано злато и архиву. Д руга je ова: кад се В ојислав, син re-нерала М ихаилови ћа, састао с оцем у Босни , он м у je рекаода Бранко и Гордана заиста држ е говоре за рачун м ом уни-ста. О тац није м огао просто да верује. О нда je В ојислав до-дао: “Т ата, кад се вратим о у слободн у О рбију, ja hy својомруком да уби јем и брата и сестру” наш то м у je отац свети-тељ ски од говорио: “Н ем ој, сине, Б ог he сваком да плати noзаслузи.”

E t o ш та се све сручило на н«срећног генерала М ихаило-вића. И здали ra савезниц и којим а je био одан и чијој je по-бедк, no њ иховом признањ у, допри нео. Н апустио ra je и њ е-гов К раљ чији je би о п рви и н ајверни ји војни к. О греш или сусе о свог великог роди тељ а и син Б ранко и кћер Г ордана.М ож е ли лична несрећа бити већа a душ евна патњ а теж а?

За м ене je генерал М ихаиловић био човек саврш еног ка-рактера, тих и скром ан, редак др уг и пријатељ , истински ро-дољ уб и јунак. В идовито и пророчки указивао je на опасностод ком унизм а и код нас и у свету. Н аш м ученик и правед-ник. Н аш а звезда водил.а која he нас и одсад водити сам очасним српским путевим а у славу и победу над свим а душ -м аним а наш ега рода.

М и л а н Т О Ј А Н О В И Ћ



OCBPT HA Н Е К Б П Р О Б Л Е М Е Б Е О Г Р А Д К О Г У Н И В Е Р З И Т Е Т А

I S u

У последњ е врем е увелико се пиш е н расправљ а о дред-стојећим реф орм ам а које треба да захвате Б еоградски уни-верзитет. А нализирајући п рилике на В еоградском универзи-тету за протекли х двадесет и пет година, м ож е се видети,

да се сви данаш њ и уни верзитетски проблем и м огу, углав-ном , сврстати у две основне 'К атегорије.Једна од њ м х обухвата проблем е чисто адм инистратив-

пе природе, који се одн осе на м ехани зам сам е У праве и њ енстепен слободе у одн осу на владајући систем . У другу одњ их сливају се проблем и чисто ф еном енолош 'ке ирироде, ко-.1н зади ру у У ниверзитет као научну и нрогветну установу.

И , до к се ова прва категори ја проблем а м ож е, како-тако,обрадити na и раш чистити у границ ам а сам е партијске хи-јерархије, дотле ова друга категорија својом ф еном енолош -ком садрж ином изм иче свим устаљ еним , анем ично — ш аб-лонским калупим а данаш њ е ком униотичке уцраве.

И скуство нас учи да ће данаш њ и реж им , иако лиш енсвам е научне и логичне еистем атичности, и овде, као и засве раније ш то je им ао, им ати своје реш ењ е које he он увекбранити својим аргум ентим а.

П равилно реш ен>е проблем а ове друге категори је захте-ва слободу као слободу, без икакви х услова, јер слобода саусловим а није слобода. A тога там о нем а. П а зато, унапред,м ож ем о закљ учи ти да ће све н>ихове нове реф орм е на У ни-вејрзитету бити потпун о у истом полож ају као и остале ре-

ф орм е у економ ском см ислу; то јест, све he оне п редстављ а-ти гом илу раском адано — набачени х, ф ункц ион ално — неса-гласних, делим ично реш ених академ ских п роблем а. A то нисуреш ењ а.

И м ао сам прилике, сам ом при родом свога позива, да сео овом проблем у, поред ш там пе из О тацбин е, и лично ин-ф орм иш ем преко лица непосредно и посредно укљ учених услуж бу Б еоградског уни верзитета. О еим тога, п око јш npo-ф есор К арам ата, за врем е свога рада у А рм ијоком центрупри М адисон уни верзитету, посетио м е je и лично м и изнеотрагедију Београдског универаитета после другог светског

рата. Т ако, цео м и je овај проблем познат, na зато ж елимш то објективни је, им ајући у виду све теш коће у којим а сесилом прили ка после рата наш ао У ни верзитет, да изнесеми укаж ем на још један грех у ни зу других, које je ком уни-стички реж им учинио прем а српском народу.



О с в р т н а н е к е п р о б л е м е Б е о г р а д с к о г у н и в е р з и т е т а 16

Б е о г р а д с к и у н и в е р з и т е т н е к а д

Још од сам ог свог оснивањ а, почетком овога века, Бео-градаки универзитет, као наш а највећа п росветна и «ултур-на установа, им ао je свој јасно деф инисан универзитетскиправац. С ледујући том е правцу, ова наш а лепа и величанстве-на установа, за невероватно кратко врем е израста и уклапасе у м одерну европ ску научну заједни цу.

И ако je С рбија, тада, би ла тери торијално м ала, она je Б еоградском универзитету дала неколико проф есора који сум огли, с обзиро м на њ ихове научне квалитете, држ ати од-говарајуће катедре на најистаж нутијим светским уциверзи-

тетим а; a неки су их и држ али. Јован С керлић, браћа Б огдани П авле П оповић, Јован Ц вијић, М ихаило П етровић (М икаА лас), С лободан Јованови ћ, Б огдан Гавриловић, Ж ивојин П е-рић, И ван А рновљ евић, Брана П етронијевић, М илутин М илан-ковић још од пре првог светоког рата; a, затим : Јован К а-рам ата, А нтон Б илим овић, Јустин П оповић, Том а Ж ивановић,Р адивоје К аш анин, Јован М ијуш ковић, Ф рањ о Бош њ аковић,В ладим ир Ћ орови ћ, П етар М ицић, после првог светског рата,чкт-или cv и чиниће част Б еоградском ун иверзитету и срп-ском роду уопш те. Знатан je број сличних овим а и другихзаслуж ни х п роф есора ове наш е јединствене установе. Д анас

rv скоро 'сви они пром ени ли светом , изузев А нтона Б или м о-вића који, у дуб окој старости, ж иви у Београду, и архим ан-дрита Јустина П оповића, који се још увек налази у интер-нацији у м анаотиру Ћ елије, близу В аљ ева.

О ви цредставниц и српског духа обли чили су децени јам асвест м одерног срлског интелектуалца и, као такви, пред-стављ али духовно најком пактнији интегрални део наш е на-ционалне културе. И ако je сваки од њ их обрађивао своје-врсну « ди спаратну м атерију, ипак, у погледу српског узди-зањ а, сви они заједно, без сум њ е, представљ ају једну слож -ну целину и најјачу снагу српске културе.

С правом се м ож е рећи да су ови љ уди при падали нај-истакнутијој групи великих н аучника у наш ој м сторији.О ни су били и остали наш е највеличанственије духовне

снаге; ум ни љ уди пуни ерудици је, са једном огром ном оп-ш том и стручком културом ; творци Б еоградског стила; архи-текте и анализатори љ удског духа и м исли; м ислиоци м ф и-лбзоф и при роде; историчари и правни ф и лозоф и ; социјалнихроничари, м орални критичари и апологетичари каквим доданас још равна нем а.

Б ез обзира ш то je свакн од њ их, не сам о у наш ој већ' у светској науци, предста-вљ ао и зразиту стваралачку ди-

м ензију, н иједан од к и х , и ф изички и духовно, ни је напу-стио своју нацију; a, у тренуцим а највеће националне напе-.тости, од славне девет сто дванаесте до велике девет сто осам -наесте, сваки je од њ их iacHO оставио своје об ележ је и трагу координ атам а 'наш ег националног п адањ а и уздизаш а.



16 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и !с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ‘‘Њ Е Г О Ш ’

С рпска краљ евска академ ија наука, у којој су ови барди

објављ пвали своје научне епосе, би ла je научни и звор накоји 'cv се ослањ али светски научни ци у свом е истраж ивањ у.Сви ми, који смо данас расејани од немила до недрага noовозем аљ ском ш ару, a радим о на пољ у науке или другим»ктивностим а љ удског духа, им ам о прилике то да видим о итом е да се дивим о. Њ и хова м исао, као стрела, продрла je доП ариза, Л ондона, Б ерлина и М оакве. И з своје струке (м ате-м атичка ф изика) знам да су радови М ике П етровића-А ласа ијован а К арам ате продрл«, не сам о у Европу, већ у meo свет;тачније, постали су интернационална својина. П ознати не-м ачки м атем атичар К ам ке, у својим ;радовим а у области Д и-

ф еренц ијалних једначин а, ослањ а се, углавном , на м звореС рпске краљ евске академ ије наука. Е нглески м атем атичарТ ичм арш , у свом е епохалном делу “Т еорија ф ункци ја”, сво-ју м атем атичку грађевину тем ељ и на К арам атином доказуконвергенције Т ауверови х редова.

М ихаило П етровић-А лас, <кроз М атем атичку ф еном еноло-гију, створи о je HSV4HV основу улаж ењ а у најдубљ е дисци-плине човечијег духа: Т ополо гију и Т еојзију Ф ункци ја, наоснову 1којих je разрадко идеју аналогије, заједничку дртуиначе ди спаратних појава у природи. У ствари то je крити-ка чистог ум а у егзактним наукам а; највеличанствени ја згра-да Т гори јске ф изике и Ч исте м атем атике уопш те.

С керлић и браћа П оповић, п оред В ука, код нас <су нај-виш е доп рин ели чистоти наш ег С лова, уносећи кроз литера-тупу све наш е језичке варијанте, њ ихову лепоту и лексичкео^обености. О ни су програм овали н аш у књ иж евну м исао,уводећи, први 'код нас, кон цепцију ум етни чког и кри тичкогстваралаш тва, засновану на једном екладном систем атскоми научном систем у какав се данас м ож е једи но н аћи сам о ународим а са богатом књ иж евном традиц ијом .

С лободан Јовановић , ван сваке сум њ е, својом 6op6oin

за И стину, П равду, С лободу и Ч овечносг, спада у најм стак-нутију групу наш их љ уди у историји. И сторичар и правним ислилац, п роф есор У ставног права, један од стваралаца сти-ла у српској књ иж евности, градитељ сргсског научног језика,био je узор и нтелектуалца у израж авањ у својих м исли.

Јован Ц вијић уп ознао je цео свет са Балканом , обрађују-ћи научно истори ју м играција поједин их балканских народа.К од нас С рба отр и о je етнолош ке и географ ске утиц аје нанаш е заједн ичта карактерн е црте.

Б огдан Г авриловић je п рви доктор А налитике на Балка-ну. К од на'С С рба, заједно са проф есор-ом Д ани ћем , развио je

А налитику као м атем атичку дисциплин у; a у светској науч-ној литератури м ного je доп ринео појм у ентропи је.Б рани слав-Брана-П етрони јевић, ф и лозоф и м атем атичар,

путем Д ескрип тивне геом етрије и М атем атичке ин дукције,развио je нове конц епције у области простора и врем ена;



UvBpr н:1 неке iipofi.T.'MC Bi':>rp:i; ск ;.г \ наверзнтетл

челник ем пи риорационалистичке теори је у светској ф ило-

зоф ији.М плутип М иланковић je први у свету ф орм улисао основ-не једиачине еквилибр«јум а у бетонским арм ираним 'конструк.цијам а; a даљ е, код нас, развио je Н ебеску м еханику. Једанод најисгакнутијих европ ских м атем атичара.

Ж ивојин П ерић разрадио je Задруж но м О бичајно пра-е о ; a Т ом а Ж ивановић, у светској правној литератури , у обла-стн К ривичног пиава, познат je no својој трипартитној тео-рији, деф иниш ући јасно појм ове: кривац, кривично дело иказна.

И ван Л рновљ евић, како см о ra из м илош те звали “чм каИ во”, у М еханици чврстих тела акош тао je Т еорију укљ е-ш тецм х носача и наставно Т еори ју л>уске и плоче коју je за-почго К ирхов у Н ем ачко: и К ајолорич у М о-скви.

А нгои Би лим овић пренео je у С рбију П етровградску ш ко-лу Рацион алне м еханике, a Н икола С алтиков. данас се см а-тра као признати светски м атем атичар у Т еорији п арцијал-них диф ерендијалних једначина. И Б или м овић и С алтиковcv руоки полп тички ем игранти који су се С рбији за топло го-CTOnp'HMCTBO у П 0ТПуН0'СТИ одуж или."

Јован М ијуш ковић, лекар, «ао један од првих операторасрца у свету, после успело изврш ене операције над там нав-ским ратним сирочетом, био je једноглаено изабран од стра-не универзитетског колегијум а за редовног п роф есора прикатедри за Х ирургију.

В ан сваке сум њ е, К арам ата je био и остао наш е најпо-знатије им е у научном свету. П есник м атем атичке анализе;м атем атичар светског гласа и славе; апостол који je проно-сио no свим светским научним центри м а нове идеје, отвара-јући тим е и нове токове љ удске м исли. Ha скали м атема-тике у свету, овај геније натег рода, no лепоти и блиставо-сти својих идеја, no преф м њ ености и чистоти својих ориги-налних м етода, no теж ини апсурдног у њ им а; no ф еном ено-

лош кој ком пликованости м атерије коју je обрађивао, каои по теж ин и и свеж «ни научних сокова који су прож им алитокове научне мисли у целом свету, долазио je одмах изаХ илберта, К лајна, К уранта, ф он Н ојм ана, В инера и К олм ого-рова. Речју, при падао je првој групи најистакнутиј«х м ате-м атичара у свету.

О вде ж елим да подвучем да je К арам ата заврш ио свеш коле, од основне закљ учно са докторатом , у Б еограду, сизузетком виш их разреда гим назије са м атуром , које je,због ратних прилика, заврш ио у Ж еневи. К арам ата и Ж ивкоП авловић, начелник О перативног одељ ењ а С рпске В рховне

ком апде, који je такође заврш ио све ш «оле у С рбији, најбо-љ и су прим ер и јединствени доказ о н ајбољ им вредностим анаш их ш кола пре para, м ерено скалом светских теразија.

И најзад, при крају, када je реч о Б еоградском увивер-зитету пре рата, не м ож е се овде прећи a да се не пом ене



i s Г Л Л И И К O n -к о г и с т о р и :с к о -к у л т у р н о г л р у ш т в а “Њ ћ 1 О Ш ’

још једно им е, једно велико им е у светокој науци , које je,

без сум њ е, тада чинило част у научном смислу Београдскомуниверзитету. Д ок пи ш ем ове редове дође м и до руку уни-верзитетска об јава са м ог "P urd ue " У ни верзитета у којој об-јављ ују сем ннар ,,признатог терм одинам ичара и oiiia nape усвету” гглоф есора Ф рањ е Б ош ш аковића. П роф есор Бош њ з-ковић. no рођењ у Х рват, радио je преко двадесет годи на накатедри за Т ерм одинам ику код п роф есора М олијера у Д рез-дену. ‘У природним наукама творац je познатог парног дија-грам а, a данас се см атра да при пада најистакн утијој групитерм оди нам ичара у свету. Н ајвнш е je доп ринео појм у рада,ентроп ије и тем пературе у светској научној ли тератури . П ре-

давао je Т ерм один ам ику као редован проф есор на Т ехнич-ком ф акултету у Б еограду, све до девет сто тридесет и осм е,a потом , отиш ао у Загреб.

П ослс рата изиш ао je из ЈугослаВ 'И је, постао je проф есорза Т ехннчку терм оди нам ику на У ниверзитету у Б раунш вајгу,a данас je при У ни верзитету у Ш т}гтгарту. Њ егов при јем наБ еогргд ‘ки упи верзитет пге рата, ком е ie, без сум њ с, чиниочаст, показује колики je степен «ултуре у српском народууопш те, када je светску н аучну личност, у лицу Б ош њ акови-ha, успео да истргне из национ алних облака напуњ ених ем о-ци оналном експлозивнош ћу. А ли, у атар истине, без обзира

ка научне вредности Б ош њ аковића, овде м орам д одати јошнеколи ко речи, које ним ало не иду у при лог ове, светски по-знате, научне личности.

За врем е другог светског рата проф есор Б ош њ аковић jeбио Р ектор У ни верзитета у Загребу. П ре неколико годинаУ ни верзитет v Загребу дод елио м у je титулу “почасног док-тор а”. О д тада, он je стални посетилац тог У ниверзитета.

И , до« je ком уни стичка партија Југославије побила нај-елитније српске духове, зато и сам о зато, ш то нису били ко-м унисти, догле, иста та партија, додељ ује почасне д окторатечак и директни м сарадни цим а А нте П авелића!

О во je јасан при м ер “интелектуалног опортунизм а” и срачунате ппљ аве поли тике ком уни стичке партије у односуна српски народ.

О вде сам >само напом енуо неколико наш их, на пољ унауке, најистакнутијих љ уди. П ростор не до звољ ава да сеовде дотакнем о још наш их грло гтознатих им ена у науци.

К ада je наш Њ егош v Г ороком В ијенцу певао: “У вели-ким народи м а генију се гнездо вије”, ни слутио није да ћеово статистичко гпавило. ^које базипа у м атем атици на за-кон у великих бројева, наћи свпј изузетак баш у српској кул-тури. A када бисмо, овом букету наш их најлепш их руж а, до-

дали њ ихор.е савге:.тенике из политичког, војног и опш тена-родног ж ивота, ^'и бисм о се с правом запитали:“Ле’л истина ил’ ово овакоИ л’ нас очи сопствене варају?”

П огледам о ли ретроспектнвпо v наш у српску културу, na



Осврг на неке проблсме Београдск^г универзнтата lf»

ако се тако м ож е рећи и на културу читаве држ авне зајед-

нице, онда са сигурнош ћу м ож ем о рећи да ови велики љ уди,a које овде сам о делсм пом енух, п редстављ ају заједничкисадрж дтељ свих наш их духовних вредности, вредности какосрнског народа уопш те, тако и сам е Југославије као држ аве.

У свету им а славних ун иверзитета, који дугују своју ре-путадију сам о једном научнику. Ч итаве дедени је треба дапрохује да се на неком универзитету појави један проф есор-научник. Зато треба дм ати у виду, ш то he важ ити и за H a -

rne доцније излагањ е, да су од свих ун иверзитетских проф е-сора, веом а м али 6po.i, м ож да свега два до три процента,научници, до к су остали сам о научењ аци , односно проф е-сионални п редавачи и лектори. О пш те речено, од једног уни-верзитетоког радни ка не траж и се сам о знаш е онога ш то по-стоји, односно онога ш то je написано. С вакако, знањ е м ож естећи скоро свако, чак и човек просечвих ин телектуалнихспособности, али који je п риљ еж ан и м арљ ив у раду, којим ож е и ум е сатим а, свакодневно, да чепрка no би блиотекам а,да паж љ иво чита >и копира ш то су други налисали, који знато ш то прочита и да за себе свари, то јест све то веш то дасреди и преуреди, na потом и сам саврш ено да редродукује“нове TCAie и Т еорије”, којим а ће м ајсторски м анипули сатиу току свога предавањ а. Н ем а сум њ е да je све то лепо и по-требцо, али ш то je најглавније није довољ но.

О д једн ог уц иверзитетског научн ог радни ка захтева сеизузетан см исао за ош тро п родирањ е у дубину ф еном ено-лош ких односа градива, односно м атерије коју обрађује; спо-собност да снагом свога ум а осветљ ава најтананије одн осепо-см атраног континиум а; ум етност у критичком запаж ањ уцовог у односим а ш то се појављ ује као резултат реакцијељ сговог д у х о в н о г им пулса, које he то, м ислим то ново, сна-гом свога ум а, «зди ћи са дн а природе на светлост дана, ар-хитектонски средити и редити, на основу кога се на тај на-чин прош ирују границе љ удског сазнањ а у сми слу "novus ordoseclorum". Зар овакви нису били 'и С керлић, и бр аћа П опо-вић, и С лободан, и Ц вијић, и М ика А лас, и К арам ата и свиони други редом?

О давде јасно излази д а научни рад није само библио-граф ска и статистичка 'колем дија онога ш то већ постоји;већ, напротив, то je или 'изнош ењ е новог ф еном ена на свет-лост, или стварањ е вове м етоде за обраду п ознатих и но-вих феномена.

У сваком случају, све je то ново, јер човек у свом е успи-њ ањ у није рани је знао за то.

У при родним и егзаотним наукам а ово тем ељ ењ е наоном е ш то већ постој«, није сам о п отребно већ и довољ но.М еђутим , у другим наукам а, виш е еластичним , односно не-довољ но тачни м и 'са м ањ е чврстим и јасним границам а, каонпр. друш твепе науке, ова би блиограф ска докум ентаци ја jeпотребна, али није довољ на; a, каткад, м ож е да буде и врло



20 Г Л А Н И К р п е к о г и с т о р н ' с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш "

опасна. П о м ом м иш љ ењ у, онај, који би, реци м о, данас, са

дацаш њ их позиц ија у друш твени м наукам а, писао о М арксу,он не би см ео ниш та читати ш то су о њ ем у рани је писалиЛ ењ ин и други, јер би таква инф орм ација м огла искривитислику истин е и на тај начин пом ерити ф окус изм еђу објектаи субјекта, изм еђу посм атраног и посм атрача. Јанко В есели-новић je им ао право када je саветовао Б ори С тавковићу дани ш та раније не чита о предм ету о ком е ж ели да пиш е, већда ra сам својим лични м спектром обасја и обо ји , све у циљ у"novus ordo”, односн-о голе истине у излагањ у. Д акле, исти-ца je врховни закон сваке науке. To je и био основни mo t o свих наш их ун иверзитетских радника пре рата. За велике

до гађаје роде се и велики љ уди.М ноги о д њ их пр‘оменнл'И су светом пре рата, неки заврем е теш ких дана рата, други после рата, било у О таџбин и,било у ем играци ји. О ни м еђу њ им а, које je ком унизам за-текао у ж изоту, дубско су осетили, a неки и трагично до-ж ивели, сирову, дивљ у и безпр ин ци пи јелну'снагу ком унистич-ког дна, који je у овим великим љ удим а вздео главне представнике српске интелигенције и целокуп цог друш твеног на-претка.

В ладим ир Т иоровић погин уо je у авионској несрећи јошу сам ом почетку рата. Н ем ци су стрељ ал« декана П равног

ф акултета Ђ орђа Т асића. К ом унисти су, одм ах до доласкуна власт, стрељ али Јована М ијуш ковића, кога сам пом енуораније, првог оп ератора срца у свету, потом , п ознатог про-ф есора П равног ф акултета И лију П рж ића; затим Р ектораУ ниверзитета под ђенералом Н едићем , Н иколу П оповића;декана Т ехничког ф акултета Б ранка П оповгсћа; доценте Т ех-ничког ф акултета С им у К еречког и О љ ега Ш ехм атова и јошнеколико других. В асил> П оповић се сам обесио у затвору.П редратни декан Т ехничког ф акултета М илан Н еш ић, својж ивот je докрајчи о на робијм , до« je др С трањ аковић п ро-ш ао кроз тагау тортуру на роби ји, да je одм ах потом ум ро

“природном смрћу”.У ем играци ји je ум ро С лободан Јовановић , осуђен одком унистичког суда у Београду на двадесет година робије.Ж ивојин П ерић je ум ро код свог зета у Ш вајцарској.

Б рана П етронијевић je био изиш ао из О таџбине. Ж ивео je у П аризу без икакви х оредстава. У свим св'0 јим изјавам апознати републи канац je рекао да су ком унисти, п-оред о^ста-лог, убили и Р епублику у Југославији, истичући да “м ож еК рал> бити какав хоће, али н арод хоће Њ ега и ви ту не м о-ж ете ниш та”. У м атеријалној беди би о je принуђен д а севрата у О таџби ну, где je убрзо ум ро.

П авле С тевановић, природн и наследник браће П оповићна Ф илозоф ском ф акултету, иа«у je цео pa r провео у зароб-љ ениш тву, ф изички je н ајурен са У ни верзитета и ум ро je унајвећој беди. Т акође, са Ф илозоф ског ф акултетта најурен

je К ајица М иланов, сада проф есор у А устрали ји. М ени je





I Л Л И И К р п с к о г и с т о р и :с к о -к у л т у р н о г л р у ш т в а "Њ Е Г О Ш "

калкулуса” на чијој првој страни још и данас стоји: “К о je

јач«, нек’ табачи ”. С рби, П ољ ади, Јевреји, Ч еси и други ти-пично cv поглављ е овог “калкулуса” и они су увек билиж ртве јачег. И , напослетку, у политици je важ но KO каж е(Н иксон или Х аиле С еласије), док у науци LETA С Е К А Ж Е .A то, “Ш Т А С Е К А Ж Е ”, м огуће je рећи сам о у слободи безуслова, када je човек ослобођен сваког страха « свих претњ и.

Д олазак ком уни ста на власт данас, то je скоро "regulosine excepcio", обележ ио je и обележ ава основни, најтеж и инајтрагичн ији губи так, корен сваког Ч ојства, стим улус сва-ког У злета, н аду сваке С реће, и звор сваког Т ока, a то су Ч о-век и С лобода. В ладика Н м колај je одавно рекао да je С ло-бода највећи цар до-стојанства једн ог човека. Где нем а С ло-боде, ту нем а Ч овека: a где нем а Ч овека, ту нем а “ш та дасе кзж е,” јер ки из ш та, ни ш та се и рађа. И з овога излази каозакљ учак тем а: С лобода je услов свам ог прогреса у научном

* успињ ањ у. Н еко ће рећи: “П а лепо, С овјети су м арксисти,код њ их je ком уцистички реж -им истргао С лободу са коре-ном , али ипак, онн су у великом научном , специ јално техно-лош ком , п рогресу.” To je тачно. Taj који то каж е исправноговори, али неисправно м исли. Њ егов говор није корелати-ван са њ еговом м иш љ у. О н губи потку у свом е ткањ у; наи-ме, м и не смемо губи ти из вида основни ф актор, чи ју вред-ност je најбољ е (оценио још Н аполеон, a то je врем е. В рем екоје лети и врем е вели ких п ром еца. С ат на наш ој руц,и стал-но чини време, мери и скалари ra у своме току. A оно, течели тече и све брж е одлази од нас. О но доста дон есе од об-јективне вредности наш е прош лости, виш е носи, a највиш еодноси. To ш то нам врем е доне‘се, то нам je чист “ћар”, по-клон свих наш их претходних генерација, и зраж ен сум ом свихобЈективних реалности из прош лости. то ie оно ш то м изовем о сазнањ е. Зби р свих вредности из прош лости до овогм ом ента. To je на.Ш ољ и "downpayment" за ову велику згг>:1-ду наш е цивилизаци је. Д зкле, врем е чини своје. М арко М и-л^анов, једна од најм аркантнијих српских ф игура v наш ој исто-рији крајем деветнаестог века, када би се сада неким случајемм огао да поврати код својих К уча у Ц рцој Г ори и видео какотам о данаш њ е ж ене носе “м ини сукњ е”, поново би се вратио vгроб м ртвом И лији К учу. Н о, врем е je чинило своје. Д ругимречим а, дан&с м и ниш та н,исмо п ам етни ји од н аш их предака(у м ногим дим ензијам а см а м ного гори ), али, гле, већ сти-госм о на м есец! С ве нам je то донело врем е. Један опш типрогрес у целом свету. Taj прогрес захватио je све, А лбани-ју и С овјетски С авез и све остале редом . М ене нико не м ож еразуверлти да ово ш то данас пм ају С овјети не би м огла им а-ти м би вш а Русија. Ч ак и м ного виш е. Н апослетку, м и јошдо дан-данас нем ам о у С овјетском С авезу ни Т олстоја, ни Д о-стојевског, ии П уш кина, ни М ендељ ева ни м ногих и м ногихдругих. И стина je да М арксизам развија и ф орсира науку,дајући привидну слободу научнику; нарочито материјалну.



0 ,'np'i пл некс upofvK'Mi ' Б ео гр ' -ч -k i г универзитет;; 23

У скоро свим ком уни стички м зем л.г.м а после овог ратп,када je све било опустош ено, научни радниц и су им али спе-цнјалне ловластице м атеријалне природе. To je м атеријалнаслобода. О на je била привидна и приврем ена. To није онош то чини “Д остојан,ије Т воје”. Ta м атеријална слобода тра-је док су ти твоје активн ости v гран ицам а пристојности “во-ђе”. “Д рзнеш ли ногом даљ е” проћи ћеш као и проф есор Раш -кпвић на Т ехничком ф акултету у Београду.

О ва опш та народн а трагедија коју су ком уни сти са сов-јетсхим бајонетим а дон ели у наш у О таџбин у, захватилаБ еоградски ун иверзитет баш v стањ у ун иверзитетског вакум а.О дм ах п осле рата један део про ф есора одне'Сен je зубом

времена; други део je политички ликвидиран. (мза ове речиставити знлк једнакости na онда трппи придев — стрељ ан);трећи део, 'који су састављ али Руои no народности, или се rio-вукао са В ерм ахтом или се вратио у С овјетски С авез. С ам онеколико њ их je остало, као Х литчијев, Ф арм аковски и јошдва-три. Ч етврту и најм ањ у групу ч«не они н аш и универзи-тетски проф есори који су нзвде у ем итрацји са нам а. О ни сунам познати својим националним и научним радом « овдекх нећем о пом ињ ати. С ве у свем у, при крају рата на Б еоград-ском универзитету наставнички и научни кадрови били супотлуно проређени . О стала je на краЈу једна м ала група, и

она je м орала проћи кроз ком унисгнч-.;е чистке — “суд ч п - сти!” Д ва противполож ена појм а: С уд части и партизанш ти-на! Ha овом испиту пали cv сви који се v м а којој ф орм инису слагали са њ им а као: П авле С тевановић, К ајиц а М ила-нов. Ри сто Б есарић, Р адојевић и још м ноги други. Д акле,■кадз су од ове групе “бацили пола у воду” (читај: најурениса У ни верзитета) онда je ф акат да je на Б еоградском уни-верзитету остала врло м ала група предпатног универзитетскогкадра. Д акле, у овом е остатку остатака, наш ли с у се свиони наш и предратни п роф есори који су п рош ли кроз “С удчасти” . У овој, иако релативно м алој груп«, била je м гаж да

једна трећина одличиих наш их проф есора, који су кроз цеки"modus vivendi" покуш али да кроз игру са ком уни стим а п!о-врате, бар делим ично, Б еоградски универз-итет на п редратнепозиц ије. Tv су били: К арам ата који их je одм ах оставиочим м у те указала прилика; И лија Ђ уричи ћ, н аш познати про-ф есор и 'сснивач В етерин ароког ф акултета; Р ади воје К аш а-нин, П етар М ицић, Зађина и још неколико других, кој-и cv

join у ж ивоту и овде их нећем о пом ињ ати. И лија Ђ уричић je би о и ректор У ниверзитета, a К аш анин je био ректор В иш етехцичке ш коле. Њ и хов огром ан иапор није уродио плодом .О ни и овакви љ уди били су ми нирани другом двотрећинскомвећином предратнм х проф есора, јер je и овде ком уни стичкаиартија наш ла своје опортунисте какви су били М илан Бар-тош , С теван Јаковљ евић, С иниш а С танковић и њ им а слични.Зар je онда икакво чудо ш то ниједан од њ их н ије доприн еониш та науци? To je, на крају, уви део и П авле С авић, њ ихо-



24 Г Л Л Н И К р п с н о г lKiopit с к о -к у л г у р п о г др>ш пм "Њ Е Г О Ш '

ва наЈвећа нада- који нм je, upe две годи не својим чланкому “П оли тици”, као ком унист, сручио 'истину у лице, рекав-

ш и им до које су м ере срозали Б еоградски универзитет.Р е к а В у к а д и н а

П ош то je настао вакум , то, no опш тем при родном зако-ну no коме природа не трпи дисконтинуитете, навалила jeна Београдски универзитет читава бујица «омунистичких Ву-кадина. Н о, ипак, они су м орали бити “легално (одабрани”,na je сваки В укадин, Б ож е м и опрости, м орао им ати свога“К рститељ а”, који he ra увући на катедру. За ово су послу-ж или полтрони. П олтрони he В укадиним а дати докторате, на-пративи их дотентим а, a за узврат, они ће о д В укадина до-

бити неки хонорар на неком другом новооснованом ф акул-тету, a таквих, хвала Богу, било je напретек.У з то, п олтроним а се обезбедид о ш там пањ е књ ига, na

још и no неки “научни рад” . Д акле, у пи таш у су биле бене-ф иц ије у м ањ ем обим у. Н ајбољ у м и je слику о њ им а дао је-дан наш доб ар иш електуалац, који je, у то доба, стајаопред 'из&ором за доцента. И зиш ао je из О таџбине и остаоовде. Р екао м и je: “К олега, сви см о м и би ли беда, али овиаолтрони су били беда од беде.”

Ha појединим ф акултетим а одједном je прим љ ен огро-м ан број ових, у науци, полуписм ених љ уди, љ уди укориче-них погледа, без оп ш те културе, пуних п андурске осионости.Ma сам П ољ опри вредни ф акултет прим љ ено je близу стоти-ну таквих љ уди. Т ехнички ф акултет je прош ао још rope. О дцелокуп ног предратног наставног особљ а задрж ано je свегаоко 20 љ уди, до к су прим љ еш г у разним академ ским звањ и-ма преко три стотине нових “научних сарадника!”

О ваквим ггостављ аљ ем огром ног бр оја ових неквалиф и-кованих, ком уни сти су затвори ли , за четрдесет и виш е го-дина. прнступ новим генерацијам а, интелигентм им л-,удима,'који су континуално требали д об ијати катедре, уносећи новдух и нова знањ а. Т акав поступак био би јем ство за прогрес,јер би >се остварио једино п ри знати поступак: за предм еттраж ити одговарајућег наставни ка, a не прем а наставнику од-ређивати и п редм ет и њ егов обим .

О вде, м ислим на Т ехнички ф акултет, на ком е je руж нуулогу 'одиграо П анта Т утунџић. К ада су ком унисти дош лиna власт, да би им се додвори о, на Т ехнички ф акултет до-вео je велики број неписм ених љ уди, тако да данас ни онисам и не знају ш та да раде с љ им а. Ти интелектуални најам-ницн одигпали су улогу, која никако ције од говарала :: ix■■■-вом позиву.

У лето 1964, и м го сам особи ту част да у своме дом у при-м им п роф есора К арам ату, м оји je тада са Ж еневског универ-зитета до ш ао на М едизон у савезној држ ави В исконсин, где

je, на позив м атем атичара ове зем љ е, радио на најновијимпроолем им а «а пољ у Ч исте м атем атике, пом ерајући својимрадом увелико граннце љ удског сазнањ а у овој области.



О с вр т н а н е к е п р о б л с м е Б е о г р л л с к сг у н и в ер зп г ст а

К арам ата м п je том при ликом м рекао да cv на једнојуш верзи тетској седниц и, 'одм ах после рата, К аш анин, И ли-

ја Ђ уричић и он, директно устали против оваквог иритискап ртш тиви зм а на Б еоградски универзитет. К аш анин им jeтада рек;'о у брк: “В-и сте, ком унисти, сада и генерали и ба-лерине, na би сте још хтели да будете и универзитетски п ро-ф есори. Н, то не м ож ете”. С ви су они одм ах показали да

je К аш ж ш нова теорија цетачна. О ни су се не сам о увукли наУ ниверзитет, већ су се потпун о укотвили на њ ем у. М ноги суод њ их данас редовни проф есори , a неки су чак догуралии до звањ а ректора У ниверзитета.

А ли ни њ им а није било баш тако лако. И њ их je изне-надио лрогрес, ново врем е, нове науч-не идеје, wo je се нису,

нити су се м огле цаћи у м асним и дотрајалим табацим а. П ро-блем леж и у овом е. У току про ш лог и овог рата природне иегзактне науке огром но су напредовале. Због тога cv се, го-торо ца свим ун иверзитетим а у свету, изврш иле радикалнереф орм е. Т ехнологија je изм енила не сам о Т ехнологију, већи М едиц ину и све остале друш твене науке. С ве je то требалолечити новим , саврш енијим и јасни јим научним рецептим а. Идок су се. м едицинске науке бр зо укоп чале у нову техколо-гИ ЈУ> ЈеР Је дан ас м едицина грана технике, дотле са друш тве-ни.м наукам а није иш ло лако. За сваког онога који познајен м ало при родне и егзактне науке, јасно je да су друш твене

науке данас там о где je била ф изика у до ба М ж свела, или,рецим о, у најбољ у руку, под најидеални јим околностим а, прикрају деветнаестога века. Kao ш то се види , постоји великивакум — растојањ е — изм еђу природн их и егзактни х наукас једне « друш твених —• социјалних с друге стране.

П итањ е се гтостављ а: како уклопити уни верзитет у овоново доба, ако универзитет треба да служ и највиш им духов-ним вредностим а једне нације? За ово je требало им ати“љ уде од заната”. To je био теж ак проблем .

У А м ериц« и С овјетском С авезу ова пром ена je изврш е-на одм ах после рата. Е вропски уни верзитети, «ао >класични,

показали су виш е стагнаш ије у том смислу. Л огичц о j e да je ова пром ена захватила и Б еоградски ун иверзнтет. У том еЦ'ил>у ови гголуписмени стручњ аци слати су на стране кате-дре. И ш ли >су у С овјетски С авез, a највиш е у Ш вајцарску,Е нглеску и А м ерику. А м ерика им j e била најпривлачнија, јер,и поред свега, рачунало се и на м атерилајне м огућн ости са-vre ове лрж аве. П ојединци су no неколико година п роводи лиу Ш вајцарској, Е нглеској и А м ериц и и нису били у стањ уни једно ацемично "Master degree" да себи обезбеде.

Т акви љ уди худе и им ену Б еоградског универзитета, ка-да ice појаве у иностранству, и сам ој науци. О ни су, у поре-

ћењ у с оним наш им м уни верзитетским великаним а, <које сампом енуо у почетку овог чланка, научни пигм еји. Т и љ уди нем огу д а схвате да за науку њ ихов партијски хијерархијскистатус, у једном скроз прозуклом друш твеном систем у, не



‘2f> Г Л Д CHH1'' Г- 'чгкг1г т -т о г ш :с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

значи ни ш та. Д анас *су они срозали Б еоградски уни верзитетдо најни ж ег ступњ а, na м сам и виде да су дош ли на м ртвутачку. To се види и из њ ихове ш там пе.

У ксм унистичкој “Б ор би” од 18. м арта 1969. године. до-писник М . Г лигоријевић износи дискусије са годи ш њ е скуп-ш тине Београдског универзитета. Д рагиш а И вановић, ректор,«оји je до ш ао на овај полож ај путем партијсм ог кљ уча, при-знаје очајно стањ е на У ни верзитету, посм атрано са ваучн е 'Ипедагош ке тачке, na вели:

“И м а теш коћа у н астојањ им а да за катедру стаду нај-бољ и љ у д и .. . Т раж и се да човек човеку јавно каж е: нисисдособан за ту дуж ност. Т акву лош у одену теш ко je дати истуденту, a кам оли проф есору. Зато ћем о се пре борити запри родн у селекцију љ уди, него ш то ћем о «x силом прем е-ш тати из прве у другу клупу”.

О во су речи данаш њ ег Ректора, који je пред рат једвадип лом ирао на Е лектро-м аш ин ском ф акултету. П осле ратаизаш ао >као партизаноки борац “адм ирал м орн ариде” и од-м ах се “уселио” на У ниверзитет. О н je један од они х који jeнајвиш е до зукао ове, за које сам каж е да их je сада теш копрем еш тати у другу клупу.

Ka озој уни верзитетској седници проф есор М илић ieподвукао чињ ени цу да су катедре преплављ ене м едиокрите-

тим а и да ца дојединим катедрам а нема ни каквог реда. “Д ва-десет ocaj-i наставника предаје хирургију, a двадесет четириинтерну м едицину. П итањ е je колико им а стварних a коликотитуларни х”, 'каж е проф есор М илић.

Н еколим о добр и х проф есора подвукли су на седницида на У ни верзитету не постоји критика научног рада. П ро-ф есор Boja С тојанови ћ дословно je рекао:

“Ч есто су се м ноги усудили д а понеш то каж у, na су дош -ли у незавидан д олож ај. To je изазвало њ их ову дем оби лиза-дију. М ноги који би им али ш то-ш та д а саопш те, не ж еледа се зам ерају, и, ако се неко и лати критике, добија низ

“редова” и непријатних епитета без обзира да ли je у пра-ву или не.”Д анаш њ и ректор очевидно траж и да се нико “не m e-

м еш та у другу ’клупу” и да “и збор н ових уни верзитетских на-ставни ка” врш е републи чка тела (чм тај: К ом уни стичка пар-тија), одузим ајући на тај начин аутон ом ију ф акултетим а vизбору 'својих сарадника. И , најзад, данаш њ и ректор поде-ш ава У ни верзитет прем а свом е кадру, ум есто да ствара пла-нове и програм е и да доводи љ уде према потребам а. П по-грам е и дланове треба правити без об зира на то ко he ш тапредаватк, na тек тада расписивати конкурс. To je пут који,

поред 'осталог, води прогресу на сваком уни верзитету. К о-м унисти п рво одреде наставвика, na прем а њ ем у траж е ипредм ет! К оли ко je то назадно не треба наглаш авати.

О вде треба дод ати још две трагеди је, које су ови м е-ди окри тети унели на Б еоградски универзитет. П ре ^свега, они



О с в р т н а н е к е п р о б л с м е Б е о г р а д с к с г у н и в е р з н т е т а 27

су увелш да дон ринели апатији наш е ом ладине у односу нам ноге духовне а-ктивности на сам ом У ниверзитету. Д анас,поједине катедре, нарочито оне на Ф илозоф ском ф акултету,чији je субјект "h uman io ra ’', налазе се у опш тој кризи, безприлива студената. О во се нарочито осећа на катедри за срл->ску књ 'И ж евност, коју су децени јам а држ али С керлић и браћаП оповић. О ви џинови српске књ иж евности нарочито су да-нас узети на нлш ан од он их који седе на њ иховим катедра-м а и пиш у “О Л елејским Г орам а” и “П артизанским бкзрбам а”,који “до казују” да je Њ егош црногорски а не српски пес-hi ik и мислилац!

Д руго, ова лица, путујући као “експерти” no држ авам атзв. неутралног блока, довукла су м иого југословенски х сим -патизера и з И ндије, Е гипта, А бисиније, К убе и других држ а-ва. Д ок се наш ој ом ладини дуго спречавао и спречава при-ступ на универзитет увођењ ем "numerus clcusus"-a , дотлесрпски народ, м им о своје в'ољ е, м ора да издрж ава овај м е-ђународн и полуинтелектуални пролетаријат. У атар истинем ора се рећи м при знати да и данас на Београдском м универ-зитету пром акне још no која, ту и там о, м орална и научнаф игура, чији дух, знањ е и човечност им пон ују м ладим сту-дентима.

С ве >се то показало прош лог јуна. “Јунски догађај (Е ко-ном ска П олитика од 7. априла 1969) не треба тум ачити «аополитичко ангаж овањ е студената за реш авањ е неких o t b 'o - рених п роблем м а овог друш тва, већ као покрет који им аза циљ негацију оваквог друш твеног уређењ а.”

И сторија нас учи д а нема те онаге нити песнице којам ож е човехов дух да сатера у окове Ђ орд ано Б руно je спа-љ ен, али je на лом ачи узвикнуо "Epur si muove"; Л авоазије

je гиљ отиран зато ш то ie веровао да je овај свет изграђениз атом а; С овјети су из својих уџбеника 'избацили П ланта,А јиш тајна и Х ајзенберга, јер cv својим учењ ем слом или иоснове и лествице ди јалектичког м атеријализм а. И деолош кадогм а није никакав м ит у чију искравност и рационалностнимо не см е да сумњ а. Збо г истине, Ч ех Јан П алах, својевољ -но се спалио.

У том правцу треба гледати и побуну наш е универзи-тетске ом ладине у Београду, на чијем су се челу налазилинеколико одлични х м лађих проф есора.

П освећујем ове редове, у зцак дубоког по ш товањ а, за-служ ним проф есори м а Београдског универзитета, који су сво-јим радом задуж или науку и дигли им е свом српском роду.О ни ће остати н аш ггонос на научном пољ у. О ни а не недоуче-пи данаш њ и ком унисти и опортуни>сти.

М ил. М . С Т А Н И Ш И Ћ



HA Р А К Р Н И Ц И И З М Е Ђ У Ж И В О Т А И М Р Т И

Заробљ ени смо у К олаш ину на реди Т ари 14. м аја 1943.годин е. To je био последњ и дан трагичн е битке изм еђу Н е-ретве и Tape. К ом унисти су се наш ли у бекству ка планин иС ињ ајевин и са нам ером да се пребаце за А лбанију, a м и, надесној страни Tape, још не слутећи да см о упали у обручизм еђу две нем ачке ди визије. О бруч се стезао са свих стра-

на све јаче, остављ ајући нам сам о узани излаз ка планини,уз беспутне и скоро непроходне падин е. Н еке разби јене је-ди ни це там о су и окренуле. A м и, око 3.000 бораца, окупљ ениу К олаш ину и на полож ајим а око њ ега под ком андом не-устраш ивог ди в јунака војводе П авла Ђ уриш ића, чекали см онеко реш ењ е ка слободи или чудо које ће нас из.вући изскоро безизлазне ситуаци је. Т у, код сам ог К олаш ин а, двакрака нем ачких клеш та саставила су се око нас. Н ије виш ебило н аде да се м ож ем о извући из см рти или ропства.

У дугој поворц и Н ем ци су нас спровели ка М атеш еву,a затим преко Ч акора ка П ећи, увек пеш ке и без икакве хра-

не. У П ећи су нас убаци ли у неке прљ аве ж елезни чке ваго-не. Т ек после четири дана наш ли см о се у челичним ж иц ам алогор а на С ајм иш ту, уз сам у реку С аву, испод београдскетврђаве. To je био невиђени пакао или љ удско м училиш те.В ерну слику тога пакла даје нам “С ура Г робн иц а” од дрД рагом и ра С тевановића, који je у њ ој с нам а чам ио као идруги страдални ци из наш их планина.

У том логору м учењ а и см рти под елила нас je нека не-видљ ива рука. Једни су одведени у нем ачке заробљ еничкелогоре, a други упућени у Грчку. У ову другу групу судбина

je и м ене убацила. Т у су Н ем ци с нам а спојили и групу четни-

ка из Б осне и Х ерцеговине, која je заједн о с нам а учество-.вала у свим би ткам а око Ф оче, К алиновика и Н еретве, a за-робљ ена који дан рани је.

П осле ду гог путовањ а возом , глади и ж еђи, увели сунас у логор П авло М ела, на северној ивици града С олуна, не-далеко о д наш ег и савезничког ратног гробљ а у Зејтин лику.Ha бро ју je би ло 1.300, али je после неколико м есеци једандео враћен натраг на траж ењ е генерала Н едића. П осле бекствавојводе П авла Ђ уриш ића из далеког заробљ ени чког логорау П ољ ској и повратка у српске слободне планине, тај ћедео, заједно с њ им , н аставити б орбу на истим старим тере-

ним а. Т ако je свега 615 остало до краја у том необичномсолунском логору . A крај je дош ао 30 октобра 1944 године,када су са капија и кула-страж ара нестали нем ачки страж ари.

To ra ведрог и још топлог дана око ло нас на дом аку нијевиш е било никога п од оруж јем . Н и Н ем аца, ни њ ихових ва-



Ha р а с к р с к и ц н и з м е ђ у ж и в о т а и с м р т и 29

трени х ц еви на високим кулам а и логорским капи јам а. П о-вукли су се скоро н ечујно у току н оћи, и зм еђу 30. и 31. окто-бра. М и см о тада пом ислили да су дани н аш ег робовањ а окон-чани. To je би о празник светог Л уке, м ногих сабораца крс-на слава.

Н аш ем весељ у није било краја. Б или см о гладни као ву-кови, јер нам там ни чари нису оставили ни залогаја хране.А ли кад окови пудају, глад се не oceha. П очели см о да тра-ж им о везе са неком слободном групом Г рка, али je нисм онаш ли.

Т ек 2-ог новем бра у наш логор упаде једна групиц а љ у-ди, наоруж аних до зуба са црвеним петокраким звездам а.И без сваке ком унистичке ознаке, одм ах см о знали од как-

вог су рода и колена. И з те груп ице и здвоји се њ ен ком ан-дант. Б ио je .већ при својио сва обележ ја м ајора, и грчкоги британског, na чак на рам ена приш ио и неке ш арене епо-лете, ам блем е свог новог достојанства! К ако см о доцнијечули, до тада je био обичан обућар, древна пијаница и по-следњ и друш твени талог.

Зкао сам пом ало грчки, a поручник М ило Зоњ ић понеш -то ф ранц уски. Т ако и п остадосм о неки скром ни тум ачи наш езаробљ ени чке друж ин е. П ош то “м ајор” ни је честито нигрчки знао, a о ф ранцуском ни п ом ена, то су разговорис том љ удском ругобом пали м ени у део. “К о сте ви и одак-

ле сте,” пи тао je са висине. О дговори о сам м у са пон осомда см о запобљ ени бопц и из арм ије генерала Д раж е М ихаи-ловића. “В и н исте достојни да ж иви те и с нам а разговарате”одбруси дрско и нареди ош тро:

“О вај логор м орате хитно испразни ти, јер ће овде битим оја војска. В ас ћем о п рем естити v ону ш талу, и спод бр да,”окрећући там о и поглед и руку. Ha даљ ин и од око 500 м е-тара, изнад неког потока, леж ала je стара орон ула ш тала.Г ледали см о je и рани је, али тек сада за њ у очи приковасм о.У њ ој није било м еста ни за 200 љ уди, a кам оли за наш уцелу групу од 615 љ уди.

П осаветовах се с поручником Зоњ ићем . Затим обоји цаса осталим а. Н ам ера свих била je да се преко н оћи п роби -јем о ка планинам а у залеђу С олуна. To ни је би ло изводљ ивојер су се грчки ком уни стички одреди приближ авали логоруи заузим али сва м еста на осм атрачни цам а и вратим а. П ош тосм о би ли голоруки, одлучисм о да Зоњ ић и ja похи там о не-виђени у град и ступи м о у везу са Ц рвени м крстом , с којимсм о каткада и под Н ем ци м а били у вези. И скористисм о оде-ла која су ту оставили неки заробљ ени Е нглези и затворениБ угаои кад су их пре свог повлачењ а Н ем ии н екуда одвели.

Maca радозн алог света искупљ ена je око капи је логора.

Захваљ ујући туђем цивилном оделу упадосм о Зоњ ић и ja уtv гом илу и кроз tfcv дођосм о V град и до пп вог телеФ она.О дазвао се госполин Р ам , ш еф Ц рвеног К рста за јуж нуЕ впопу. који се. на наш у грећу. затекао v својој канцеларији.О бавестили см о ra о свем у ш то се код нас деш ава. Њ егов



30 Г Л А Н П К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в л “Њ Е Г О Ш ”

je одговор био: “М и вам , пош то нисм о оруж ана сила, на

опш ту ж алост, не м ож ем о пом оћи, али овог м ом ента je к о д м ене енглески м аЈор з а в е з у . Р а з г о в а р а ћ у са њ им , и надамсе, доћи ћем о до вас у ваш ло гор .” О дреди о je са на.ма дво-јид ом и м есто састанка: и спред каф ане на углу улице В ар-данис у центру С олуна. Г осподин Рам додаде: “И скочитеиспред наш их кола, a препознаћете кола no застави Ц овеногК рста и no том е ш то ће, поред м ене, седети британски м а-јор. О н je дош ао v им е савезннчке К ом анде С редозем љ а дапреузм е управу у граду. С нам а he доћи и госпођа И лијадискоју већ познајете.”

С госпођом И лијадис били см о у вези и рани је. Б ила je

пом оћни к господин а Рам а. Рођена у Ш вајцарској, a удатаза грчког адвоката и националисту. Т ако см о њ ихов долазакчекали са неопи сивим нестрпљ ењ ем , јер су дош ли доста кас-није од заказаног врем ена. В ећ je био и м рак nao. К ад сењ их ова кола појавиш е, н ађосм о се и спред сам ог б р а н и к а . У ведош е нас у свој ауто. С њ им а заједно дођосм о у логор.

К ом унистичка страж а заустави нас на улазу. А ли енглес-ки м ајор, повиш еним гласом нареди да њ ихов ком андантодм ах дође. П осле краћег чекоњ а појави се ком уни стички“м ајор” . Д очекасм о ra протестим а и Зоњ ић и ja. И з нас супроговарали и револт и нам ера, да м у ули јем о страх у кости,јер су с нам а и наш и савезниц и. Е нглески, м ајор м у рече:

“Б ило je довољ но об јаш њ ењ а. Ja сам их чуо и' схватио.За то сада чујте и ви м ене. За коп ак два прим аче се “грч-ком м ајору ” доносећи каж ип рст испред сам ог носа ове м а-јорске наказе. “А ко се до сутра рано деси и ш та иједном С р-бину, или иког покренете с ово г м еста, ja ћу вам би ти су-дија. С утра he v 3 сата ујутру м оји гадоб^анци узети срп-ски логор у своје руке, a до тада пазите ш та радите.”

Г осподин Рам , енглески м ајор и госпођа И лијадис окре-нуш о кола ка граду. У том м ом етну нисм о уопш те зналида су наш а браћа избачена из ло гор а пре ове посете и на-редбе. К ом уни стички м ајор то није см ео признати или м ум и наш им туж бам а, a енглески м аЈор својом наредбом , нис-м о дали д овољ но врем ена. Д ок je он на истом м есту испредулазни х врата стајао као скам ењ ен и ом аловаж ен м еђу сво-јим “херојим а”, м и п обедоносно улетесм о у наш логор. Н о уњ ем у ни кога од наш их које см о ту оставили. С ам о п ослед-њ ега грчки партизани потискивали су кундацим а ка излазу.To je био један од наш их п равих џи нова no расту. Родо м jeбио из Х ерцеговин е. О н нам објасни , чим нас угледа, да сукундаци м а и бајонетим а и з логора све пребацили у онудотрајалу ш талу и спод брда.

П отрчасм о ка излазу. К ола наш их спасилаца би ла су ту

и даљ е. Задрж али с у се да виде ш та he се десити са нам а.М и им без даха објасни см о ш та се десило. Е нглески м ајорнареди да све наш е натпаг доведем о. К ад то чу наш крш ниХ ерцеговац, полете там о као из пуш ке. И док су из а у т а

jo in прати ли покрете изм еђу логора и ш тале, наш и дојури-



H a pacKpchimu iijMeby ж и и о и п ^.м;чн

ш е пон ово у логор. К ад од нас до знадош е о чем у се ради,

ди гош е Зоњ и ћа и м ене на руке и тако победоносно уђосм оv логор. А уто се врати ка С олуну.К ом униста неста, али м и ипак проведосм о бесану ноћ,

увек на оп рези од изненађењ а и чекајући савезничке осло-боди оце. П ред сам у зору британски падобранц и били суу логору. С ва страж арска м еста заузолн су они иод ком ан-дом једн ог капетана. Н ису то би ли н аш и страж ари, већ на-ш и чувари.

У том логору, под пром ењ еним и далеко бољ им прили-кам а, с пун о наде у бол>е дане ,осталп смо до 14 новем бра1944. годин е. Т ада"су нас Е нглези укрцали у бр од “М ерсон-

си” за Б ари у И талиЈи. П рем еш тај чак у Б ари значио je занас почетак нови х страдањ а, којим а сс иисмо падали, ни ми,ни наш и ослободи оци из солунског логора. С м естиш е нас упрљ ави логор К арбонари, бли зу града. У том логору осталисм о скоро заборављ ени пуни х четрнаест дана. Т ек тада до-ш ао je до нас један британски п уковник са својим тум ачем .Т раж ио je да се сви окуп им о око њ ега.

Т ум ач тада поче да п реводи њ егову реч: “Ja сам пуков-ник Ф индлн, представни к савезпм чке ком анде г одговорниоф иц ир Њ еговог В еличанства К раљ а В елике Б ритани је и ко-м андант ц елокупне енглеске војне поли ције на територи јиИ талије. О душ евљ ени гласови “Ж ивео!” одјекнуш е из наш ихредова, јер смо веровали да je он представник старе Брита-ни је коју смо ценили и пош товали, која нас je од ком уни стаослободи ла и у солунском логору. О н потом настави:

"В аш а отаџби на ie ослобођена. Hucv joj слободу доне-ле савезничке арм ије А м ерике, Б ри таније или Русије, већједин о ослободилачка војска м арш ала Т ита.” “Д оле!” одјек-ну из с.вих наш их грла.

П уковник Ф индли. м еђутим , пподуж и: “И зм еђу савез-ника постоји уговор да свако иде у своју отаџбину, хтео нехтео. П рем а том е, ви м орате натраг у југослави ју. Н иједнадруга држ ава неће бити ваш а отаџб ин а, na и када би вас

при м ила. К од својих кућа, v својим породи цам а, бићете оп етсвоји љ уди, срећни и слободни , далеко виш е него ш то стеикада еан>али.”

П уковник Ф индли заиста м ало да би видсо како ппи-м ам о њ егове поруке. Н аш а лиц а прекри страховита језа, икад см о се м ало снаш ли, м и м у отворено рекосм о:

“Н ем а ни кога м еђу нам а ком е ти ваш и ком унистичкиослободион и u nrv убм ли ona и ли брата, м ајку или сестру,сина или кћер. О ни једва чекају да нас се доко п ају да бинас поби ли. П рем а том е, м и нећем о натраг и м и своје главенећем о никада однети п од Т итове секире. Tor В аш ег “м ар-

ш ала” и њ егове “јунаке” знам о далеко бољ е од свих других,јер смо се изблиза упознали.”Н аш спонтани одговор, који je тум ач преводи о, долази о

je из свих cnna за Koia. смо говопили нас некплииина из пп-вог реда, допуњ авајући један другога. И кад смо с неком на-



ГЛАСНПК Ср;:- ћОг и.-тч рл :ко-к\ .ti урног друштиа “Њ ЕГ О Ш

дом очекивали м илостивији одговор пуковника, он je пови-

ш еним и претећим гласом наставио:“В и нисте били капи талисти, ни водеће поли тичке лич-ности. П рем а подаци м а које нам пруж ају ваш е листе, ви стевећином или сељ аци или радници . Ha такве се соци јализамослањ а. Ш то ж елите, они ће вам дати, и вам а и ваш им нај-ближ им . Ш та бољ е и п ривлачни је м ож ете да очекујете?”

У ове речи упада м у м лади и храбри М ило Зоњ ић, н атпоручник, и јаспо упи та: “К ад би од вас било ко траж ио дапљ унете на ваш у бри танску заставу и заклет.ву коју сте да-ли својој отаџб ин и, да ли бисте ra послуш али, или не, ro-сподин е пуковн иче?” Ч им mv je питањ е преведено, Ф инлли

je заповедничким гласом узврати о: “Н исам овде дош ао дас вам а ди скутујем , већ да вам наредим , a ви да слуш ате безпоговора. Moje н аређењ е je јасно: сви се враћате у својуотаџбину, хтели или не.”

П осле овакве н аредбе пуковник je хтео да нам окренелеђа и пође у свој ауто. П ут je био п рекривен н аш им љ у-дим а. Једни су протестовали, други апеловали, трећи п итали.И то je узело око п ола сата врем ена. У том вртлогу, м и смопостајали све огорченији, a британски пуковник све оси-онији. П робио се најзад кроз наш е редо ве и, напуш тајућилогор, ставио нам je д о знаш а да се им ам о издатом наре-

ђењ у повиновати.Ч им je отиш ао, м и см о почели да се саветујем о. И свасаветовањ а заврш ена су једчогласном одлуком “да се ж ивинатпаг не враћам о.” С утп?д?н се Ф ичдли оп ет појавио. Д о-ш ао je не виш е у џипу, већ у најлуксузнијој лим узин и, усвојој пратњ и и на челу 12 до 15 .великих војних кам иона.О пет се окупи см о око њ егове лим узине, jen нам je таконаредио. О нда рече: “О вде су кам ион и који he вас ппе-вести до лађе, a лађа даљ е до острва В иса. С острва В иса,које je јутословенска слободна база, биће свако ynvhcn сво-јој кући.”

Б ритански пуковник, изврш ујући наређењ е својих прет-постављ ених, ни је свакако знао да би см о м и на Т итовомВ ису наш ли свој гроб, код ш то су ra до цн ије наш ле м ногехиљ аде наш е преж ивеле бпаће no словеначким ш ум ам а. Затос њ им нисм о виш е дискутовали, ни ти je он то хтео. П обе-дон осно се завали о у своја кола и изаш ао из логора. О днас се нико није с м еста пом акао. О стали см о скам ењ ени испрем ни на савезни чке плотуне. К ам ион и су чекали узалуд.У ш ао н ије нико. A тада су ti они нестали.

С утрадан се п у к о в н и к Ф индли опет појавио. без seheпратњ е, али са својим тум ачем . М ало затим , почели су у ло-

гор да улазе исти јучерањ и кам ион и. А ли сада je поред сва-ког енглеског војни ка седео и један ком униста, с црвеномзвездом на капи , и са савезни чким пуш ко-м итраљ езом накрилу. И кад се цела м отори зована п оворка постројила ис-пред нас, Ф нндли je осорио напедио:



tia pixi-.pci.mui ii3Mi.-l'\ ж п ..и .-a н о ф г и

“У лазите унутра! To je м оја последњ а наредба!” М и смоra п резриво посм атрали и непом ичн о остали. П уковник jeн а с т а в и о : “О во je ратна заповест. С ви унутра или ћу наре-

дити да се употреби оруж је.” М и смо на м есту скам ењ ени ,али за борбу одлучн ији виш е него у најстраш ни јим даним асвоје недавне прош лости. У том часу, на њ егов м иг, појави-ш е се британски војни ци с пуш кам а. П очеш е да нас приби-

ja jy и гурају кундацим а уз кам ион е.To je би о последњ и очајни чки трзај који см о м огли

м ирно да издож им о п постедљ е ;:они;кењ е ксге см о см елида прим им о. К ад британски кундади п очеш е да падају noнаш ем телу, сви м и, ш ест стотина и петнаест “ви тезова м ри-јет навикнутих” полетесм о k p п п " л л у п логора, соколећиЈедан другога за последњ ну битку. М уњ евитом брзином до-

копасм о се логорске ограде, скидајући с Њ е дебело кољ е,високо no два ипо метпа, a с в а к о теш ко no око п ет килогра-ма. За који секунд сваки од нас докопао се таквог дрвеногоруж ја, коje см о већ снн оћ одреди ли к?.о поеледњ е средствоодбране.

Н аш е стотине, е дебелим м откам а у рукам а, и енглески” 'лтнци с пуш кам а. нађош е се лице у лиц е, на разм аку однепуна два м етра. Један секунд значио je судбину и једнихи доугих. Ф индли није виш е Т итз славио, нити наредб? опокрету давао. Једва je и ди сао, и зм ичући ка капији. В и-девш и наш у спрем ност и реш еност, да радије ж елим о да ту

свк изгин ем о, него дп се вратимо у Ју г о с л зв м ју . тада на-реди и својим војни ци м а да се повуку, објављ ујући да heнам свака исхпана бити ускрађена.

С ви се за њ им изгубиш е. О стадосм о сам и у логору. Н е-м а доручка, нем а ручка, нем а вечере. Гладни и очајни, саве-тујем о се поново ш та сада? А ли м еђу свим а нам а ни ког не-м а ко би би о вољ ан да главу погне, или да je на крају свихм ука однесе џелатим а на поклон . Т ако je пала и једнодуш наодлука да ради је пом рем о у туђој зем љ и, него да се послуш -но см естим о у кам ион е и бродове, на путу ка својим незна-ним гробовим а. Д а нико не би заж алио ш то je тако одлучио,

свако ie био глободан да одлучи no cBojoi савести и срцу.Ш то се освит новог дана све прим иц ао. то см о

м и били све одлучн ији д а у свом отпору и страјем о. С унцесе већ високо било уздигло изнад јадранске пучин е, алннаш их там ни чара ниодкуд. Н ајзад се појави луксузна лим у-зина и из њ е изађе пуковни к Ф индли, са истнм тум ачем .Ha видику није било ни јучераш њ их кам иона, ни британскихвојни ка, ни њ ихови х савезкика с петокраким звездам а начелу.

Ф индлч даде знак да п р и ћ ^ о ближ е. П ош тп je биосам с тум ачем , м и см о своје м отке оставили на гом илу, алиувек на дом аку наш их руку. Б ритански колос ол човека'н ијеличио виш е на љ удско страш ило. Л ице м у je било бледо искоро слеђено. Г оворио je полако a потом ди ж ући глас свеRHTue. А ли глас м у je ип ак дрхтао и одавао неко необично



34 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о о и Ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

узбуђењ е, које je виш е уливало саж аљ ењ е него страх. Рече

нам: “Јунаци ! ja сам пуних 40 година у служ би В елике Б рита-није. С ве до јуче нисам ни када ни видео ни дож ивео да ceико побуни против м ојих заповести, нарочито у рату. To jeу сваком рату опасан подвиг, јер заповести и зврш авају во-љ у м оје владе и законе м оје отабине. Јуче, м еђутим , на овомистом м есту, дож ивео сам не сам о одриц ањ е послуш ности,већ и читаву побуну голопуки х савезни ка. која повлачи теш -ке казне. Ja ваш револт нисам схватио, још м ањ е разум еоразлоге ваш е отворене побуне. С ада их, на ж алост, знамбољ е. Зато нисам до вас дош ао да вас корим или казним ,већ да вам захвалим и истоврем ено честитам . О д великоггреха спасли сте и м оју душ у и част м оје отаџ би н е..

П уковни кове речи бвде су толико јасне да се у њ их н ијесе у чуду гледам о, јер још не разум ем о о чем у се ради, aнајм ањ е ш та нас очекује: см от или слобода. П уковник гле-да около, прим ећује наш у забун у и из њ е нас извлачи с ос-мехом на лицу:

“Д о ове последњ е ноћи ja сам м ислио д а су ком унистиљ уди, као ш то смо и м и, и сви остали. Зато сам се чудиоваш ем упорн ом ставу и одб ијањ у да Ce вратите ж иви у њ и-хове руке, у ваш е дом ове и загрљ ај ваш их пород иц а. С адам и je и та тајна јасна. Т и неблагодарни љ уди, јуче су у Грч-кој, с наш им оруж Јем , напали наш е бри танске војни ке, и тоno улицам а, каф анам а, при ватни м становим а, п остајам а . ..свуда где су их наш ли н еспрем не. У сам ом граду С олуну, изкога сте недавно дош ли , на такав начин заробили су преко2,000 наш их британских војни ка. И то све на препад, м у ч к и , кад ce таквом злочи ну нико није надао, још ra м ањ е пред-видео. О том срам ном злочину данас .већ говоре и све радио-станиде, a пи ш у и све европске но.вине. И тако, наш а деца. накрају свих ратни х м ука, ум иру недуж на од руке ком унистич-ких издаји ца и разбојника, које см о м и наоруж али и каосавезнике хранили”.

“И тек сада, када ком унистичка невера на нас окренунаш е оруж је, убијајућч и пљ ачкајући све ш то стигне, м и ви-ди м о да сте их ви доб ро познавали. И з тих разлога, не пла-ш ите ce виш е да ћем о вас предати или вам непревду учини-ти. О д овог јутра ви сте наш и савезни ци , н аш и војни ци инаш а браћа. Д ок ce у свету разби стре ствари. ви ћете с нам аостати и м и ћем о ce за вас бпин ути. с рам а делити до бр о изло. З а 15 дана ви ћете сви би ти у служ би бри танске војске.И м аћете исту храну и иста права као и наш и војници .”

П уковни к Ф индли бриш е зној са свога великог чела. М ивиш е м огло сум њ ати, иако je сум њ а последњ их дана пра-тила све ш то ie до лазило из британских извопа. Ф инллинас при јатељ ски по здрави и изиђе из логора. М и нов ж ивотосетисм о одм ах. У скоро ce појави и ку.]на с довољ но хране,и то бољ е од свих рани јих.



Ha р а с к р с н и ц и и з м е ђ у ж -.т о т а и с м р т и 35

П осле два сата уђош е у логор и разно сиоци новина. Ha сав глас су викали д а су грчки ком унисти напали и грчку

владу и британску војску. П осле италијанских новин а, дођо-ш е нам и ам ерички : “С тарс анд С трајпс” и британски “Ју-нион Џ ек.” М ноги су их куповали, и ако јези к нису знали.

С ледећих петнаест дана остали см о ту. Х рана je би лауредна и довољ на. Н ови см ртоносни праш ак ступио je у бор-бу против арм иЈа стениц а и осталих гам ади. С лободу см осве виш е осећали. К о je хтео и ж елео м огао je д а изађе уград или ш ета no околини . Тек после две недељ е поређаш еce кам иони да нас воде до ж елезни чке станиц е, на путу каС алерну. П осле два дана наш ли см о ce у Е боли-у.

У Еболи-у смо затекли велики британски гарнизон од

18,000 војни ка. Б ила je ту нека важ на стручна ш кола за обу-ку у гађањ у са најм одерни јим топови м а. Н аш а je нова дуж -ност била да п реузм ем о страж у целог гарнизона. И тако, уулози б ританских војни ка и страж ара, оп ет см о постали сло-бодн и грађани, без отаџбине, али увек у вери да ћем о jeоп ет угледати и пон ово осетити њ ену топлоту и лепоту.

Т у см о, као страж ари, остали м есецим а. П осле неколиком есеци Е боли je п ретворен у опш ти логор избегли х нацио>налних снага. Т у су били окупљ ени сви п реж ивели остацинаш е браће из свих српских крајева. О д њ их см о први путчули ш та ce све десило с наш ом издатом браћом м аја и јуна

1945. године. Тек тада смо схватили да cv нас само чудо илинаш а одлучн ост спасли сигурне см рти.М ноги ce п итају з а ш т о т а к о н и с у поступи ла и наш а бра-

ha пре но ш то су их Е нглези предали п артизаним а на грани.ци А устрије и С ловени је. У видели смо тада да нада држ и илиобм ањ уЈе љ уде до последњ ег даха. Ta нада и веровањ е у часну реч енглеских оф иц ира одвела je у см рт ту наш у браћуV словенске ш ум е.

П ротојереј М и лета С И М О Н О В И Ћ



П Р В И П О Л Е Р А Т Н И А В Е Т И Н А Ш И Х А В Е З Н И К А

П оследњ их м есеци другог светског рата Н ационални ко-м итет у Р им у им ао je двоструку улогу: улогу југословенскогполи тичког представниш ~ва у И галији, јер ie био грана Н а-ци оналног ком итета у Л ондон у, и веза и зм еђу савезни чкихвласти и југословенских грађана, у огром ној већин и С рба иС ловенаца! У тим даним а југословенски грађани у И талијичинили су три групе: ратни х заробљ еника, поли тички х де-портираца и бивш их и талијанских п одани ка. У том К ом и-тету Х рвата ни је било све до јун а 1945 када je Д р. П ернар,no М ачековом траж ењ у, по стао један од члано.ва, и то сам онеколико дана. С ви остали Х рвати, изузев м але групе окоД р. П ернара и Д р. Т орбаоа, преш ли су септем бра 1944 у Ш у-баш ићев и Т итов табо р, na чак и велики предратни југосло-венски национ алисти, Х рват Д п . Јонко Б апи чевпћ.

К ако je Т итова звезда, захваљ ујући кратковидости са-везни ка, почела све виш е Д а сија, тако je и значај ово г К о-м итета све виш е падао. С ве ce виш е сводио на заш титу ин-тереса својих сународника. A кад су из п оробљ ене отаџби нестигле преж ивеле хиљ аде, об разовани су логори у чије jeруке полако прелазила и до тадањ а репрезентативна м исијаи такозвана поли тика. С арадњ е и харм они је би ло je свем ањ е, a вођа и политичара све виш е.

П раву слику последњ ег дела трагедије у словеначким ш у-м ам а још нисм о знали. П рве податке о том уж асном покољ у — или послератној сарадњ и изм еђу бри танске ратне ко-м анде и ком униста — доби о je Д р. К рек преко В атикана иЦ рвеног крста. Т и подаци би ли су засновани на и зјавам аједва једне десетин е љ удских костура, који су, б лагодарећи

ретким чудим а, изнели своје главе из наш их К атина.И ако je ул ога Р им ског ком итета била сведена на нај-

м ањ у м еру, савезни чка адм ин истраци ја при давала м у je јошнеку важ ност, нарочито кад je веровала да ce преко тог К о-м итета м ож е лакш е утиц ати на но.ве таласе наш их н оводош -лих хиљ ада. Ha челу те англо-ам еричке адм ин истрације, засве избегли це, бивш е б о /Ue или н е^орц е, стајао je бри тан-ски пуковник Ф индли .

Њ егов став и ли искуство с неколико стотина наш их бив-ш их ратни ка, које су Н ем ци зароби ли м аја 1943, a Е нглезииз солунског логора пребацили у Бари октобра 1944, био

нам je приличн о познат. Њ чхол? vnnfje^i. хпрбп ост и о д л у ч -ност да радије п огин у у савеничком ло гору н его да својеглаве однесу тадаш њ им ком унистичким убицам а, спасла je ињ ихове ж ивоте и душ у британских господара.



Први посдератни савоти иашнх савезника 37

О д тога дана п ротекло je неколико м есеци. В ећ од де-цем бра 1944. Ч ерчил je А тину, Грчку и њ ену дем ократију хра-

бро брани о, и то баш онда када je и С рбе и Југославијуспуш тао све дубљ е у ам бис. Т рагеди је no наш им ш ум ам а уС ловеначкој већ су биле доврш ене неколико недељ а пре Ч ер-чи ловог изборн ог пораза. А ли ш то под њ еговом владом ни-је било спроведено путем пздаје и поеваое, требало je до-кончати сада путем лепе речи и “савезни чког догово ра” .

У том циљ у, савезни чка адм ин истраци ја у И талији по з-вала je п редставни ке наш ег југословенског К ом итета на некухитну и важ ну седницу ради договор а и обавеш тењ а. Т акосм о ce нас петориц а обрели у раскош ној канцеларији пуков-ника Ф ин длија, која je некада била кабин ет М усолинијевог

м ин истра корп орац ија. Д р. П ернар н ије говор и о енглески, те je разговоре м ирн о слуш ао. Д р. В лада Б елајчић je енглескиодли чно гш сао али није говори о. С личан je случај би о и садругим словеначким делегатом . А ли je зато и говорљ ив, икураж ан и тактичан био Д р. К рек, који je у тим даним а биои п редседн ик наш ег заједн ичког југословенског К ом итета.

П оред пуковника Ф ин длија седела je њ егова секретари-ца, с лрам еном беле косе изнад ретко лепог и и зразитог лицаиначе предратни аквокат у Л ондону. О на je водила запис-ник. Д есно о д Ф индлија, у великој ф отељ и, седео je п роф е-сор Рајс, ом ањ и господи н, у цивилном оделу, ситних и п ро-

дорн их очију, там ног и избр азданог лиц а, б ојаж љ ивог из-рза и н есигурног држ ањ а. П ош то je обавио стереотип нопредстављ ањ е, Ф индли je овим речим а отворио конф ерен-Ц ију:

“Ha дневном je реду једна веом а важ на ствар. To je пи-тањ е ваш их сународника у И талији. Beh их им а неколико де-сетина хиљ ада. Ш та да с њ им а радим о? Где и како да и хсместимо? Ha к о ји начин да очувам о м ир и неку сарадњ у из-м еђу њ их и И талијана у чијој см о држ ави? Р ат je заврш ен им и у И талији нећем о вечито остати. Ш та да радим о с њ им акад будем о зем љ у напустили? И талијана je исувиш е на њ и-

ховом осиром аш еном поостору. Baiua браћа нису преш лаиталијанске грани це да би ту остала, нити би их И тали ја ла-ко при м ила. Значи, п ред нам а су сада два п итањ а: натраг уотаџбину, каква je да je, или сеоба преко два океана.

“Б ритани ја би м огла п ослуж ити као азил за веом а крат-ко врем е после напуш тањ а И талије. А ли где су зем љ е којеби свим а отвориле врата? А м ерика им а своје законе о огра-ниченом усељ ењ у који не обећавају м ного. Б ритани ја je пре-насељ ена и б ли ж а зем љ и ем играције v дом ичи оне, него им и-грације из других д рж ава. Н ам а je прили чно позната поли -тичка ситуаци ја у Југославији, те нећем о никога насилновратити одакле je до ш ао као ш то стоји у м еђународном спо-разум у. А ли и у Југославији власти сада норм ално раде игарантују основне слободе. Н орм ално ради и правосуђе. П ре-м а том е нем а разлога страху да без закона, суда и криви це,ико м ож е бити осуђен”.



38 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р н .ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш "

П осле ових речи пуковник Ф индли заста м ало, им ајући.ваљ да пред очим а и слику наш их ш ест стотина из логора

код Б ари, као и одјек њ ихових речи кад их je п ре неколиком есеци у см рт слао, a сутрадан им захвалан би о ш то r a нисупослуш али. Т у при лику уграби проф есор Р ајс делегат В а-ш ин гтона, да би на нас убедљ иви је деловао, јер м и јошслуш ам о скоро непом ични и запрепаш ћени . “В и знате” —додаје п роф есор — “да су љ удске слободе обезбеђене у Јалти .Н ису то сам о речи на папи ру, већ категори чке обавезе вели-ких сила да их у дело спроведу. He веру]ем о ли Русији, a jaверујем , онда м орам о веровати В еликој Б ританији и А м е-рици. О не су споразум потписале, и оне неће дозволи ти д аra ико погази. П рем а том е, п овратак свих у своју држ аву

једин о je пам етно реш ењ е”.М и и нстин ктивно осетисм о да још ни је све речено, тестрпљ иво чекасм о. Т ако, Ф индли настави:

“К ад су наде у Б ританију и А м ерику скоро и скљ учене,отвара ce пи тањ е сеобе у А устралију или д рж аве Јуж не А м е-рике. М орам о ствари реално гледати и признати да су из-гледи лош и, јер ce и там о осећају п оследице рата. Т ако, ето,свако je забављ ен својим дом аћим проблем им а. К ад погле-дам о и стори ју, онда видим о да после једног страш ног ратадруги не изби ја тако брзо и тако лако. М и знам о да ви неверујете у дуги ж ивот оваквог стањ а у свету. И м и ce нада-

м о д а ће ra обавезе из Јалте сигурно изм ени ти у ваш у ко-рист. А ли, било како било, пам етни љ уди не м огу очекиватинови трећи светски рат за најм ањ е двадесет годи на. Ja ceнадам да ra ни тада неће бити, јер he ратни савезници наћиначина да све ствари м ирни м путем доведу у ред. А ли акопом енух двадесет година, то je услед тога ш то их je толи копротекло изм еђу првог и др угог светског рата”.

Д ва висока п редставника обе савезничке велике силе че-кали су сада наш е одговоре. Д р. К рек je полако и с виднимузбуђењ ем и зразио н аш е разочарањ е на датим саветим а. Jaсам неш то отворени је, м ож да и с м ањ е такта, до дао да бинас наш а браћа кам еновала кад бисм о уопш те и покуш алида им дам о такве савете. П рем а том е, нити их м и м ож ем оприм ити нити бли ж њ им а нам етати. И тако je дискусија узе-ла свој ток. Д р. К рек je и знео вести с грани це о убиству хи-љ ада без икакве пресуде. Ф индли je оквалиф ико вао те вестикао “необичну причу локони х љ уди ” v коју пам етни љ уди несм еју да верују. П роф есор Р ајс ce чудио да “сличне бајке”уоп ш те дотичем о .. . “јер Т итова влада зна да би такви зло-чини окренули цео свет против њ е”.

О бојица неизм енично подвлаче “да су с.ве те хиљ аде,”које проглаш авам о м ртвим а, “и ж иве и здраве, вероватновећ и у топлом кругу својих п ороди ца”. С аветују нам стрп-

љ ењ е и наду, м есто панике . . . ” јер ћем о доб ре и сигурневести о свим а њ им а ускоро чути”. Б ранећи своје тезе, ониподи ж у и глас и руке. Н ије искљ учено да су тако и веровали,јер су им свакако тгчсва об аветтењ а дали и Т итови ком е-



!!рии послератнн савети наших савезника ЗР

сари. Тако су О или убеђени и скоро сви британски о ф ицири

из позади не, али че и они с аустријске грани це који су ж ртвепредавали Титовим џелатим а, газећи и своја свечана обе-ћањ а и своја човечанска осећањ а.

Д ок ce Д р. К рек храбро носио с британским пуковникоми колосом , ja сам улож ио све силе да ам еричком проф е-сору отворим очи. М еђутим , про ф есор ce ж алио да су такоупорни и необјективни би ли и м ноги српски представниц иу А м ерици. П рем а њ ем у “светао изузетак” правили су љ удиоко Б уткови ћа, с којим je, изгледа, разговарао пре него jeкренуо на пут у Ри м . У наш им разговорим а рече м и да jeредовни проф есор универзитега “Н отр Д ам ”, на ком е пре-

даје економ ску географ ију.У уверењ у да je проф есор Р ајс католик, јер je и овај

универзитет католички , под управом језуи тског реда, те каокатоли к познаје и Б уткови ћа a изнад свега и ком унистичкуф ил озоф ију ш иром света, ja постадох неш то одваж нији. П о-м енух и К атин у П ољ ској, који он одм ах скиде са С овјета иприкачи Н ем цим а, сходно тадаш њ ој ам еричкој либералнојш там пи. Д отакох и Ч ерчилове м уке с М аркосом у Г рчкој, али

je ам ери чки проф есор у М аркосу гледао “браниоца грчкедем ократије”, као ш то су то, тих дана, подвлачи ли и В алас иС тивенсон и госпођа Рузвелт, na и републиканац Л а Гвар-

ди ја. П ре него ш то пређох на Југославију, проф есор Рајс осупаљ бу на све англо-ам еричке реакционаре “који дозвољ а-вају да ce наш и јучераш њ и ратни савезници уби јају наш имсавезничким оруж јем ”.

П рем а овом чудном проф есору и браниоц у нове либе-ралне дем ократије, поаво сваке одбране, личне и национ ал-не, престаје оног часа, кад ce на сцену јаве ком унисти, ру-ш ећи све. и законе, и љ уде, и светињ е, који им ce нађу напуту ка њ иховом царству силе и топпра. К ом уни ста свакаконије, али је прем а црвеној боји би о потпуно слеп, као ицела тадаш њ а либералн а левиц а. Д искусија измеђгу ’др К ре-

ка и пуковника Ф ин дли ја полако ce стиш авала али не и из-м еђу проф есора P a ’ca и м ене. Б оанећи своју наивну и ин-ф антилну тезу, проф есор м и заједљ иво одбруси:

“Рекао бих да сте и храбри и говорљ иви , дакле дведо бр е особине за члана парлам ента. Kao ш то знате, Јалтапредвиђа слободн е изборе и они ce м орају одрж ати. Зато бибило м ного бољ е да ce сви нађете там о v парлам ентарнојборби, на политичком поприш ту, a не у туђем Р им у или да-лекој заветрини . В аш а би дуж ност била да другим а прим ердате и там о кренете, заједно с њ им а. Т ам о he ce бити би ткагум еним куглиц ам а или папирим а, кад je већ заврш ена убој-

ним курш ум им а. И зм аћи ce из те битке, значи одрећи ce по-следњ е прилике за поб еду”.Ja сам ra у чуду гледао и питао да ли верује у могућ-

ност слободних и збооа у било којој ком уни стичкој држ ависвета. нарочито у Југославији? “Тако je уговорено у Јалти и



40 Г Л А Ш П к Cpiu' ivor iui ,. i, i ,,4, .vK> i iM'no! лруш пм -Н>ћ'ГО П Г

тако м ора бити” прекиде ме проф есор Pajc. Затим настави:“П ослуш ајте наш савет и свп ce вратите у с в о ју зем љ у, a

би тку с куглицам а не заборавите, јер она je све ш то вајл jeостало.” “О нда je пош тени је и безгрош ни је с.ве нас побит;!у слоб оди него нас с неверним обећањ им а слати у сигурнусм рт”, одгорио сам нервозно. “Н ико до сада није убијен одсви хкоји су ce вратили,” одвратп он. И ja одговорих: “Н исамсигуран да ce добро вољ но вратио ико од свих хиљ ада којесу изнеле главе из о к у п а ц о х л о г о р а и грађанског рата.Ш та ce с њ им а десило то ви м ож ете проверити за дан, два.Тек онда када ce уверите да су сви здра.ви и читави, саве-тујте преж ивелим а да п ођу њ иховим тоагом . А ли ако cv иони већ у гробовим а, онда не гпеш ите душ е нити од нас тра-ж ите да своју браћу у см рт ш аљ ем о”.

Њ егове ситне и продорие очи гледале су ме у чуду, алиса саж аљ ењ ем . И з њ их ce јасно видело да делегат најјаче ииајслободније силе света нем а ни појм а ш та ce све деш авапреко узаног Јадрана. О н и свет и љ уде гледа кроз својеглатке призм е, не верујући м ного у оно ш то кије видео сво-ји м очима. A в и д е т и , није м огао"баш ни ш та у вези наш егспора. јер ни кад није с ком уни стим а био, или и х из бли зин егледао. Т ако, на сам ом крају додаде:

“ A k o je сувиш е зла и крви било у рату, не м ож е их битиу м иру. П ош то виш е нем а рата, то ни п окољ а без суда нем ож е виш е бити. А ко од вас траж им о да наш е савете прене-сете на своју браћу, м и вам и одговарам о за последи це так-вог савета, јер обавезујем о обе држ аве у чије им е говорим о.М и нисмо овде да вас обм ањ ујем о, већ да вам истину изло-ж им о. He схватите ли je сада, схватићете je сутра кад већбуде касно”.

“To значи да су сва наш а реш ењ а сведена на једно: до -бровољ ни повратак у сигурну см рт”, закљ учи х уз протест.“He у смрт већ у своју отаџбин у. Д оста je би ло крви и суза.Н ису ни ком унисти тако црни као ш то верујете. И они воле

ред и м ир, ж и вот и рад, далеко виш е од хаоса и см рти, бедеи покољ а. А ли ако би били такви каквим их описујете, ондаће сигурно изгубити изборну битку, јер народ није луд дапо верењ е поклони најгори м а”.

П осле к р а ћ е г п р е д а х а , у в е к у уверењ у да ce ц е о с в е т м о - ж е м ерити ам еричким м ерилим а и калупим а, п роф есор Pajcнастави:

“Н ису виш е у пи тањ у љ удски ж ивоти, a све остало р е - гчиће врем е и логика. Н и ком уни зам није виш е оно ш то jeбио. _У свету ce све м ењ а и гарочи то љ уди и њ ихови закони .Русија je оскудна у свем у. Г одинам а ће зависити од наш е

пом оћи . Т ако ћем о економ ску по̂ .тоћ ттскопигтити као си-гуону подлогу за политичке добитке. Н е к и у м е р е н и соп-лизам , м ож да и васкрс хриш ћанства с њ им појавиће ce изкрутог ком унистичког схватањ а. К ад ce v d vch!h стањ е про-м ени, то ће ce осетити ш иром целе Н впопе. Ш то je дангс про-



Први послср: inu cimc'Tii иаишх савезпика 41

гутала, то je сутра м ож е зад ав ти . m ije стаљ и н луд да ceoje

колоније ш ири до Ш ваЈцарске или до сам ог П рага. Зна онда колоније нису никога усрећиле. A без совјетског покрови-тељ ства нем а ни вансовјетског ком уни зм а.

“ E t o са тих разлога, слободн и и збо ри м огу да убрзајуваскрс слобода там о где су ограничене или угуш ене. Њ и х ceникад не плаш е јунаци на чијој je страни и право, a предчијим je очим а идеал слободе. М рж њ а и страх једн ако за-слепе очи. С њ им а поб еда ни када не долази, н ити она падас неба. П осле борб е долазе избори . A они се не доб ијају изРи м а или П ариза. Ha избориом пољ у нећете бити сам и. С авам а ће бити и ваш и савезниц и. И з слободн их избора нићи

ће бољ а влада. Т ако je у Јалти уговорено, и тако м ора бити” .Б ило нам je јасно да је свака даљ а дискуси ја без икак-вог см исла. С поразум есм о ce погледим а да прекратим о об-јаш њ ењ а. Д р. К рек, у им е свих, пон ови да одб ијам о свакусугестију или савет који смо чули н а том састанку. “Н исм овољ ни д а икога ш аљ ем о у сигурну см рт, a најм ањ е својубраћу. И на крају крајева: они ком \?низам знају бољ е и одвас и од свих нас. С тих разлога, наш савет ни ко не би по-слуш ао и када бисм о им ra дали. A м и им ra, уосталом , не-ћемо ни дати”.

Р азговор и у том тону трајали cv виш е од три сата. Д ош -

ло je и врем е растанку. Глом азни пуковник, за главу или двеизнад свих нас, устаде и п руж и своју огром ну руку, у којојнаш е несташ е као дечије ручице. Р екао бих да ом д^укчи јиодговор није ни очекивао. Зато je био далеко м ањ е разо-чаран од ам еричког делегата, који кам пуку једва ппуж и, си~гурно питајући сво ју п ро ф есорску савест' и студентску naмет: ко je луд, ми или он?

Д*> Рплоје В У К ’1!ЕВМ Ћ



З А Г Р Е Б 1941

О в о je н а с т а в а к н а п и с а “Б ј е л о в а р 1941” к о ј и с м о о б ј а в и л и }

с в е с ц и 23. н а ш е г ч а с о п и с а . М а т е р и ј а л je и з Р а т н о г д н е в н и к а п и с ц а , м а ј о р а г . Д о б р о с л а в а К р с т и ћ а . — У р е д н и ш т в о .

Д ру гог апри ла, у 19 часова, улази м о у зграду С авсксдивизије. П рим а нас м ајор М илисав П еровић, пом оћни « на-челника ш таба. Зкам о ce до бр о, јер см о пре дванаест годин а

били са служ бом заједно у загребачкој П одоф иц ир ској ш коли. О н нам објаш њ ава воЈну с и т у а ц и ј у : “Б орићем о ce и поаборб ом ћем о ce повлачити ка босанско-личким планинам а.To je план наш их, до к савезни ци Јадрансм не стигну.” Опобуни у Б јеловару м ало ко ш та зна, na и он. Н аредиш енам да ce сутра у 9 часова јавим о ком анданту Д оп ун ске ко-м анде за нови распоред. К ом анданти п укова отиш ли су нареф ерисањ е код ком анданта груп е арм ија, арм ијског гене-рала М . П етровића.

У каф ани ци п рекопута једва см о до би ли м ало јела изалож и ли ce. О ко 12 часова до ђе и м ој ком андант потпу-

ковни к С аковић. Рече да им ком андант арм ије није допу-стио н и да пом ену случај по бун е у Б јеловару. П и тао и х jeсам о где су им пукови. Једино м у je п отпуковни к Ђ урићрекао д а he Н ем ци би ти сутра у Загребу.

М ајор М андић и ja преноћисм о у једном м алом хотелу.С утрадан ујутру по ш ли см о до берберин а. С ирене су каговеш тавале неп осредн у опасност. Ч ула с и п он ека експлози-

ja. Б ербер и су били равн одуш ни . Kao д а их ce све то ниЈетицало..

У 10 часова били см о у Д оп ун ској ком анди, см еш теноју касарн и 75. пеш ади јског пука. С ве м и je ту бил о п ознато.С ам о су љ уди други. К асарнски круг пун доб ровољ аца И с-трана. Д ош ли су да ce боре за Југославију. Р екош е нам дацођем о no п одне у 4 часа за нов распоред. П ред зградомсретох три пријатељ а С уш ачанина. Д ивни родољ уби. Д ош лида ce боре, и ако нису били позвани . У К ом анди су им саоп-ш тил и д^ ce врате својим кућам а и да ће бити “накнадно”позвани. П итају м е ш та да раде и куд да иду. Р екох им даиду за Д елни це и да ce јаве К ом анди Р исњ ачког п лани нскогодреда, од које he до би ти распоред. Н аиђо х и на м ог од-лич ног при јатељ а, резервног коњ и чко г капетана К вирлнаП асторчића, такође са С уш аж а. Н и он није био позван. М ож -да зб ог свог југословенства. П ри м ор ац ни је хтео да останекод куће већ да брани отаџбину ако устреба.

У Д опунској ком анди страш на гуж ва. С а ком андантомС аковићем и м ајором М андићем уђох у зграду. К ом андант





•'4 Г Л А и И К р п о м -. и о т о р и г к о - к у и -.' р н о г л р ’'ш т в з “lI iE FOU l"

ж ем . Ш оф ер Д алм атинац je Х рват. М орам бити опрезан .

П рођосм о и пор ед неких слагалиш та. П ред вече стигосм ои п ред п рве кућ е С иска. У пр вој ули ц и једна патрола, с пу-ш кам а “на готовс”, заустави нас. С ви су у циви лном оделу.He знају ни пуш ке да држ е како треба. Н аређују: “И злазитесви ван.”

П оглед м,и ce пр ил епи за огром ан п лакат на зи ду једнекуће. To je био п роглас хрватском народу. Ч и там сам о н ај-крупн ија слова: “Ж иви ла слобо дн а Х рватска! Ж и в и о А нтеП авелић!”

“Kaj сте, С рби ?— гласно пи та један од њ их.П атрол а нас одведе у Гр адско п оглаваретво и затвори

у једну велик у там ну собу, већ пр епуну света. М рак. У 7 ча-с-ова долааи председни к опш тине. М олим ra да н ас пусти даидем о у своја род на м еста у Бо>сну. О бећава да ће вид ети.К апетан Јоц и ћ м и п руж а неку “проп усницу” за четири ли-ца-оф иц.и ра без им ена, из В елике К апеле за Б ањ а Л уку.“Г ледајте да je искори стите”— рече ми. У зим ам je у рукеали ни ш та не видим . У 22 часа уђе поново председни к оп-ш тине. О дм ах м у при ђем и зам оли х да нас на основу ове“до звол е” пусти. О н осветли “п ропусни цу” ручном лам пом ,пр очи та je и рече да he м е одм ах обавестити. П осле десе-

так м инута саопш ти м и да одм ах м ож ем о ићи. Где и кудасам и? Н оћ, a напољ у ври од дреке, весел>а и “уредовањ а.”У 23 часа спрем љ ен je велики поли ци јски ауто. Ш оф ер,

каплар ж андарм , јак, црн и висок. П ратиоц и: и нж ењ ер В ељ -ковић из Загреба, једак чин овник из С иска и учитељ Д уј-м овић. С ви они наоруж ани. М и без ичега. Н оћ црна. В аљ да

je таква сам о у паклу. К рећем о без икакви х обавеш тењ а.И дем о прем а м осту на К упи. П ратиоц им а предлаж ем да иде-м о п еш ;к-е д ок м ост не пр еђем о. А уто нде за нам а на неко-лико корака. М ост je бетонски, са велики м благим луком ,ш ири не 10— 12 м етара. С об е стране м оста je пут за пеш а-ке a на сваких 20 м етара као у “ џ епу” 'см еш тен je стуб засијалице које не горе. О града м оста je од кам ена и висинеједно г м етра. Ha корак-два растојањ а ид ем о један п ор еддругог. Н и прст ce п ред o k o m не види. Т иш ина. О бузим ам е неко чудн о осећањ е. Х ладно м и je око <срца и једва че-кам д а п ређем о овај м ост. Ч ин и м и ce као да je од стаклаили м иниран. К рај м ене je м ајор М андић. Н ико не говори.О стало je још м ало до краја. О дједном , ош тар пуцањ изангш их леђа пролом и ваздух. Зрно ф ијукну изнад наш ихглава. За њ им ге прп лом и силна м итпаљ еска и пуш чана ва-npa са свих страна. Maiop М анди ћ, по гођен, пада” п ор ед Mene. Р ањ ен je у главу, виш е левог ува. К рв са њ ега липти. Л е-

гох поред њ ега. П окуш ах да ra повучем . У залуд. В ећи je иснаж ни ји од м ене a и м ој je п оло ж ај такав да не см ем да уста-нем . М -итраљ ези нем или це туку. И скористих ;кратак прекид иза трен ока ce нађох у “џ епу” м оста. П итам ce да ли je јошко од м '0јих ж ив. О нда ватра поче лагано да ce стиш ава. Ч у-



Загреб 19-11.

јем јауке, запом агањ е. Х раброст м и ce по врати. К олико м е

грло дон оси викнух: “О ф иц ири . He пу цај”. To пон ових неко-лико пута. . В атра престаде. Б рзо при лазим М андићу. Ж ив je.Moj ком андант рањ ен у главу. Јоц и ћ и ja читави. П ратиоц и

— усташ и сви м ртви леж е. Ш оф ер у коли м а нетакн ут. И ко-ла. Б рзо ce створи х на др угој страни м оста. И зи ђош е војни -|ци. С ве сам и А рнаути. Т раж им ком андира-водника.. П риђемм итраљ езим а. У копани у 'кам ењ у и оба “утврђена”. Зато jeсноп би о узак. Д а је оруђе би ло “слоб одн о” , растурањ евеће, не би ни ко ж ив остао. Д ође и водник, поручн ик С лове-нац. К ом анди ра нем а. Д об и о н аређењ е од ком анданта м естада п уца на сваког ко наиђе na м ост. Р екох водн ику да још

им а до ста оф и ц и ра и војни ка којн треба да п ређу м ост и дане отвара ватру. Р ањ ене поведосм о у болниц у.У болници нас одм ах све прим иш е. Ш еф болнице je од-

м ах изврш ио операци ју над м ојим ком андантом и м ајоромМ андићем . О бјасних лекару да м орам о даљ е и да спрем икола и пратњ у.. С ве je би ло одм ах готово. П ратио ц и су, ме-ђутим , били гори од разбојни ка. Једин о je њ их ов ш еф , учи-тељ , изгледао бољ е. Н аоруж ани су и у овом крају их свакопознаје. Јоц и ћ и ja одосм о да ce опро стим о од рањ ених.М андићу je било лакш е. П лакао je када см о ce растали. Mojком андант ce ди ж е и рече да ће с нам а. J a ce зачудих. О вако

рањ ен би ће нам на терету a у ово ј je болн иц и сигуран.У 5 часова кренусм о за П етркњ у. У спут срегам о групе

усташ а, З аустављ ају нас и легитим иш у. К о зна да ли су иписм ени. али, ето, и они “контроли ш у” .

У П етрињ и гуж ва. Maca света на улиц ам а. О пет заустав-л^ањ е и легитим исањ е. О дведош е нас у Г радско п оглаварство.У свим а ходници м а ш палири наоруж ане руљ е. У ведош е наскод н овог председни.ка. To je неки В раговић . А ли он не од-лучује. У канц еларији je и ђенералш табни потпуковни к М ир-ко В иличић. П редстављ ам м у ce у нади да ће нам пом оћи.А ли какво разочарањ е! О н не см е са м ном ни да говори! П о-

јави ce и један ом ањ и и деж м екаст м ајор. У ци вилн ом je оде-лу. П ри лазим м у и по казујем “до звол у” капетана Јоц ић а. Ра-чунам — м огла би оп ет да упали. О н je гледа, м ало као даразм иш љ а и, на крају, рече: “Ja, спрем ићем о кола. И ди те од-м ах. Д оби ћете и пратњ у.”

В ећ у осам часова крећем о даљ е. Н иш та не говорим о.П ратио ц и су на папучи кола с револвери м а v рукам а. Једанод њ их м и показује “П арабелум ” и каж е: “В идите, бољ и jeод ваш ег “Б ровн ин га” a м и све овакве им ам о.” К роз сва селанас заустављ ају, али кад виде наш е пр ати оц е п уш тају часдаљ е. Њ и х свако познаје и они сваког no и м ену о словљ авају.

У лазим о у С уњ у. П ред О пш тином гом ила света. Заустављ а-ју нас. Д аљ е нико не м ож е.“О вде см о м и закон.” Д оц н и је сам сазнао да je један б ио

рођак К ватерни ков a други неки М ајданчић. Р азору ж аш е инаш е пратиоц е и вратиш е их у П етрињ у. И , тако. там ан ce



46 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и .ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

једн и х отресосм о, доч екаш е нас други, још гори. Ha све стра-

не ce виче и кличе слободи . О пш тинска зграда сва излепљ е-на плаж атим а: “Ж ивила слобода и наш а Х рватска и њ енвођа А нте П авелић.”

У ведош е нас у судницу. С оба м ала и у њ ој затворен ар-тилери јски капетан Ж арк о П етрови ћ (и з 48. класе В ојне ака-дем ије). Т у je и “страж а”. Њ и х четворица. Д ође и предссд-ни к О пш тин е. Г лсда нас али као да не см е с нам а да разго-вара. О дједном нас уп ита да ли см о гладни. У брзо затим до-неш е нам м леко и хлеб. Зам оли х ra да нам пом огне и ом о-гући пут за Б ањ а Л уку. Н есигурно нам одговори : “В идећу”и изиђе, Један страж ар нам рече д а je то стари п редседник,

до бар и по ш тен човек. Т акав je утисак и на м ене оставио.Moj ком андант успе да у пр атњ и једно г страж ара оде до обу-ћара да м у закрпи чизм у. П осле je свратио до н ародн ог по-сланика Ц ујана. И м ени ce, неш то доцни је, пруж ила приликада свратим до п ослани ка Ц ујана. У велико ј соби седеле суж ене, њ егов зет и деца. П уна кућа. С ви плачу. Н уде м е хра-ном . Захваљ ујем . Г рло м и ce стегло и сузе сам о ш то нисуполетеле. Зам оли х по слани ка Ц ујана да ce за нас заузм е. О нп ође са м ном . Ha десетак м етара прати нас страж а. У спутм и п осланик Ц ујан каж е: “Д вадесет година говорим С рбим ау П арлам енту у Б еограду ко су Х рвати и какви су, да овакву

Југославију неће ни ти ће ce за њ у бор ити . Ha ж алост, С рбиу П арлам енту нису хтели да м и верују.” О бећао м и je д а ћеce заузети и учи ни ти за нас ш то буде м огао. В ратиш е м е уО пш тицу и поново затвориш е.

У 14 часова Ц ујан нас, зби љ а, осло бод и . Д ао н,ам je сво-ја кола, коњ е и пр ати оц е са специ јалним про пусниц ам а. О во

je оддучи ло сеоско “веће” . У сташ е су протестовале али наспустиш е. И м ам о два пратиоца.. П ри изласку из села видехвоз у покрету.. “О де за Б ањ а Л уку” — рекош е пратиоци . И з-губили см о ra сам о за десетак м инута. О вако ћем о м оратикол и м а 120 км . кро з несигурн у Б анију.

К од пр вог села зауставиш е нас усташ е. И з гом иле изи-ђош е дв оји ц а и све нас гаретрес-ош е. С ам и окрен уш е кола изаповедиш е: “Н атраг или пуц ам о”. Н исм о им али куд. В ра-тисм о ce на суњ ску стани цу да бисм о избегли пон овно хап-ш ељ е и судницу. П ом ислих да бих, моиада, м огао наићи јошнеки воз. Јоц ић и П етровић предлож иш е да ce дохватим ош ум е na кр оз Б осну за С рбију. Moj ком андаит скоро закука:“Д ецо, na зар м ене ратни ка, старца, и нвалида, С олунц а и ко-м анданта да оставите овим разбо јн и ц и м а д а м е уб и ју?” О д-лучи см о да чекам о на воз, na ш то Б ог да. Д о 18 часова возани је бил о. П риф е нам један усташ ки кап етан и рече: “В лака

нем а. С ви су ваш и у П етрињ и. П ођите и ви там о ако м ислитеглаве да сачувате.” П ослуш асм о. Н исм о рачунали да би Н ем -ци већ сутрадан м огли бити там о.

З а сат вож њ е стигосм о у П етрињ у. И з групе арм ија ге-нерала П етровића било je виш е од 150 оф иц ира см еш тених



Загреб 1941. 47

у гим цазији. Т у см о п реноћи ли . С утрадан у 8 ујутру, утова-

рени у аутом оби ле, у пратњ и усташ а са белим заставам а, кре-нули см о за Загреб. Н ико још ни ш та не зна ш та ће бити снам а. О неком бекству ни је м огло бити ни говора. К од В е-лике Гори це, са супротне стране, пр ођош е нем ачки м отоци -/слисти и бор на кола. Н и ко од њ и х да ce осврне.

П ред загребачким Зб оро м излазим о из кола. П уно све-та. Н еки до ш ли да траж е своје, О ни ce не чују и не виде уовој м аси. Н ам а ce чин и као д а сви вичу на н,ас. С ви нас пљ у-ју и п сују! П сују срп ску м ајку П сују крвави Б еоград! Т раж еод Н ем аца да нас “устри јеле”

У Зб ор у детаљ ан п ретрес од стране усташ а. Ja, сем лич-

них докум ената, ниш та друго нисам им ао. О дм ах ме ш аљ уу празну собу. П ретресао ме некадаш њ и и грач “Х А Ш К ”-а,велика ф удб алска звезда, И во Х итред. К ад сам r a упи тао:“Зар и м ене?” — јер <смо ce п ознавали — од гово ри о je: “Д а-нас нем а дру ж бе. С ада je служ ба.” Х итрец je данас лекар уЗагребу.

П о заврш еш ном претресу излазим о и з зграде и улазим оп он ово у аутом оби ле. Maca још већа. В иче, псује, пр ети, гађанас кам ењ ем . Н ем ачка страж а једва успева да нас “заш тити ” .П ребачени см о v загребачку П одоф иц ирску ш колу. П ре два-наест годи на би о 'сам водни оф и ци р ове ш коле. С ваки .кутак,

свако дрво, све м е по дсећа на пр ош лост. С рце м и ce стеж епд бола. Н екада je то би ла ш кола пуна м ладалачке радостии нада будућих по доф иц ира и оф иц ира. С ал ком андантш коле капетан М едани ћ са С уш ака (ум ро после рата кз^ Т и-тов певач). Т у je и м ајор А нто,н М агас, м ој класни друг. О б ојици су на рукавим а хрватске тро бојке a на ш ајкачам а хрват-ске кокарде. П рилазим им. О ни беж е од м ен е. . .

С ем празни х џспова ни ш та друго нем ам . У зели су м и чаки четкиц у за зубе, п ри бо р за бри јањ е и убрус.

В рем е je хладцо. Г лад још не осећам иако ни ш та нисамокусио виш е од 24 часа. Д олазе ж ене оф и ци ра и траж е сво-

је м уж еве. Д еца љ убе своје очеве и скачу на њ их. М ени jeтеш ко. Н ем ам ни ког свог овде, ни да м е види ни да ме ис-прати. Зам олих ж ену м ајора Ђ оки ћа да м и купи рубљ е, при-бор за зубе, б ри јањ е и ум ивањ е. Т ако 'еам и м ао б ар најпо-требни је. У подне нам под елиш е ручак. Ч орбаст пасуљ . В ећнас je око хиљ аду љ уди овде прикупљ ено.

Ч етрн аестог апри ла уђе у круг ш коле једна ауто-коло на.О тпоче бројањ е. П о тридесет и ш ест љ уди у кам ион. В оденас у зароб љ ени ш тво, у Г рац, п рон есе ce глас. Н астаје опро-ш тај. Ж ен,«, дец а плачу. Т ренутак ретко п отресан. У 17 ча-сова кренусм о. У неизвесност. У скоро ce спусти и ноћ. Д рм у-

сањ е кам ион а ми ом огућава да ce сит исллачем .Јутро нас je затекло пред Г рацом . у селу Л ајбни ц. Н ем -ци нас угураш е у једну н апуш тену ш талу, огром ну и пунупаучи не и см рада. Генерале и п отпо рчнике, све заједно . За-робљ ени ци . Н еки су већ искундачени. М и једва схватам о c b o i



48 ГЛ АС НЈ Ih' Српско г т т о р н с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в п “ Њ Е Г О Ш ”

по лож ај.. П ри м исм о no један, хлеб и 150 грам а м аргарин а.To je следовањ е до логор а у Н ем ачкој. П редвече ce укрца-вам о у воз. П олазим о. С ви см о утонули у своје м исли. Hoh.С вуда црно, м рачко, пусто. С рца стегнута. Г рла сува. Н икони с ким не разговара. В оз јури ка Н ем ачкој, зем љ и робо ва,п лача и гробо ва. К авка судбин а!

Д о б р о с л а в . К Р Т И Ћ





50 Г Л А Н И К г п с к о г н г т о р и !с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О И Г

које je онда владало код народа, та им je пропаганда у првим

даним а донекле и успела. А ли, појавом п окрета отпор а наРавној Гори, који ор ганизује ђен. пуковник Д раж а М ихаи-ловић, успелим устанц им а у С рбији и Ц рној Г ори противокупатора, храбрим отпором С рба противу усташ а у Х ерце-говини, Босни, Л иц и, К ордуну и Б ани ји у добро ј м ери ум а-њ ују успехе црвене пр опаганде. К ад су ком уни сти после тога,окр вавил и руке до лаката, сејући п устош и уби јајући на не-човечан н ачин н ајбољ е род ољ уб е и син ове н аш ега најрода,увид ело ce ко су и чем у теж е.

Ha ко м ун и стич ку акци ју, у којој су ce утрки вали Т итовидоглавни ци у ликви ди рањ у невиних ж ртава, да би постали

некакви “н ародн и херо ји ”, н арод je реаговао пр отив. Н егдеспонтано и брзо, a негде je пао од њ и хово г нож а пре него ш тоce м огао снаћи и дати отпор. О вај п ерио д одб ране голору-ког н арода, >који п ок уш ава да ce снађе и бран и свој голи ж и-вот од тих ц ових освајача, м ож е ce посм атрати разли чи то уразни м крајевим а. К аткад и п он егде владала je и звесна апа-тија прем а свем у. Н егде ce није наш ло у д и —• првака — дауоч е оп асност и да ce ставе н арод у на чело, ук азујућ и м у наком уни стичке циљ еве. И звесни и нтелектуалци , по ли тичари иоф иц ир и , чак су постављ али no неки пут пи тањ е легалностиоруж аног отпора против ком униста. П оједин ци који су бољ е

по знавали ком уни стичке циљ еве указивали су на опасностод ком униста. О ни су видели да ком уни стичка акција водиу отворени братоуб ил ачки рат. Р ади при м ера наводим једантакав случај, ко ји je м ени до бр о п ознат. Зн ам д а je билосли чни х случајева и у др угим м естим а.

П осле наш ег устанка, у јулу 1941, до ш ло je и до италијан-ске п ротив-акц ије, не виш е из п обеђени х гарн изона, већ п ре-ко н ови х таласа оку п ади он е војске. И тали јанску војску супратили арбанаш ки пљ ачкаш и, спрем ни не сам о да пустош е,уб ијају, оти м ају и силују, већ и да п оп але сва села кр оз којаби прош ли. Д ок je ш ачица ком униста за врем е борби била

невидљ ива, сада je хтела да ce н арод у нам етне и забун у ис-користи, како би ш то виш е села било попаљ ено и ш то виш езбегова пало у њ ихове руке. П риликом народн ог збор а наК њ аж евцу код А ндријевице, који су организовали М илутинЈелић, В елим ир Јојић и Љ уб о В уксановић, вође ком унисти-чке позадин е М ир«о В еш овић, Д елетић, К ељ ановић, Зоговић,Н ово.вић и други, љ уди без им ена и значаја, траж и ли су пунувласт и пуно п одчи њ авањ е ком уни стичком вођству. С ви суком унисти устали пр отив “н еспособни х југословенских оф и--цира”, п ротив “уж ирени х народн их првака”, пр отив свих исвакога, називајући све своје политичке противнике зајед-кички м им ено м “југословенских јаслара”.

М и см о их 'стрпљ иво слуш али и чудили ce дрскости теш ачкце љ уди м еђу стотинам а националних дом аћина, сељ акаи интелектуалаца. Н ајгрлатијег м еђу њ им а прекинуо je Љ убоВ уксановић, п ознат још из К олаш ин ске аф ере и учесник у



О д у с п е х а д о п о р а з а 51

првом светском рату, бор бен н ацио нали ста, a од лета 1943.

председник цетињ ске упр аве и ли н ем оћне владе. Њ егове суречи биле:“Ти, М ирко В еш овићу, no твојим отровним речим а и лу-

ди м м ислим а, ниси син плем ена В асојевића. To нису ни титвоји јунаци, окуп љ еки око тебе. С ви сте ви оби чни С таљ и-нови п апагаји или н ајгора пасм ин а, ко ја ce м ож е роди ти. Haдуш и вам не леж и доб ро н арода који м рзите, «ако бо из на-родне крви и суза засијале ваш е крваве звезде. О во je наш азем љ а и наш а колевка, a не ваш а и С таљ инова. М и см о jeвековим а брани ли или ослобађали , да бисм о je уједини ли сасрпском целином . Н игде ниш та од свега ш то траж ите; и то

ш то ви хоћете, то je н ародно расуло и з кога ж елите да ство-ри те своју црвену ди ктатуру. А ли, ако Б ог да, то нећете успе-ти док су наш е главе на рам ену. Зато ce ш то пре, до к сте чи-тави, губите из наш е средине, јер вам je ово н аш а п оследњ аопом ена. О во je и н аш народни одговор на сва ваш а сулудаи зази вањ а. П ре ћем о вас све по би ти и ли сви и згин ути, негош то ћем о вам ce предати.”

О ве изразите речи пр опратила je грм љ авин а народногодсбравањ а. Група ком укиста напустила je збор, a окупљ енинарод у м иру и забрао свој први срески наци онални одб ор.Taj одб ор састављ ен о д угледни х д ом аћин а и и нтелектуала-

ца поручи о je ком унистим а да ce виш е никада у народу непојаве као посебна група.*

В ећ 30. августа цео п ростор од Ч акор а до В етерни ка на-лазио ce у страш ним непријатељ ским кљ еш тим а, под вођ-'Ством ди ви зи ја “В енеци ја” и “П ула” , п ојачане н ајам ни чкомплаћеном м ил иц ијом или војском и з области К осова и М е-тохи је. К ом уни сти су од свога п окр аји н ског ко м итета заЦ рну Г ору, Б оку и С анџак доби ли уп утства да у одбрани неучествују већ ч увају своје снаге за касни је обрачун е. О ни сутако и п 01ступили, али пре него ш то су напустили ф рон т уне-

ли су пани ку и расуло, које je п орем ети ло н аш е редове и је-дин ство акције, до к je нестанак м уни ци је довео д о слабљ ењ анаш ег ф рон та. Т ако су И талијани успели да пон ова заузм уотета м еста, a после заврш ени х акци ја, п ор ед н аш и х већихгуби така, остало je п оп аљ ено виш е стотина до м ова у бе-ранском и андријевач-ком - срезу.

Једанаестог деш ем бра 1941, на но всм зб ор у у селу К ра-љ е, ком уни сти су ce појавил и пон ово са неш то већом гру-пом , коју су сада пр едводили Р адован Л екић и Bojo Зече-вић. О ни су по куш али да југословенску заставу зам ене са‘својом црвеном п етокраком . Б рзом и веш том акцијом капе-

тана Л алића, у овом е су спречени и збо р je одрж ан. Т у jeлрочи тана једна проклам ација м ајора Ђ орђи ја Л аш ић а, који je у н овем бру те год ине био постављ ен , н аред бом ђен ералаМ ихаиловића, за ком анданта Ц рне Горе, Бо ке и С анџака, док je за ком ан дан та Л им ско-С ан џ ачки х О дред а био постављ ен



52 Г Л А С Н И К С рп гки г и с т о р и скп-културног д р у ш т в а ' Н >Е Г О Ш ’:

каиегак Г1авле Ђ уриш ић. О ву иаредбу ђенерала М ихаиловића

донели су из С рбије Ђ урпш ић и м ајор Р удол ф (Р аде) П рхи-нех\ Ha овој хон ф еренц и јн одре|>ено je бил о ком андн о особ-љ е тек ф ор м и ран е андр ијевачке бри гаде и за ком анданта од-ређен м ајор А ндри ја В есковић. О давде je послат поручн икРадом ан Ћ еранић као курпр код П авла Ђ уриш ића, М илорадаЈоксим ови ћа, Б оји чи ћа и других, који су там о врш ил и истотако п рип рем е за ф орм ирањ е четнички х јединиц а.

П оловином јануара 1942. године, Л аш ић je одрж ао 'кон-ф еренц и ју оф и ц и ра из среза у барутани ссла Крал>е. К онф е-репција ie била хитно сазвана ради новонастале ситуације, јерсу ком уни сти, прве недељ е у јануару, п ош то су И тали јани на-

пустили К олаш ин, град заузели без отпора. Л аш и ћ je тадаобаве^.тио при сутне да ce М атеш ево и Л и јева Р и јека н алазеу четничким рукам а, али да ce у К олаш ин у врш и концентра-ци ја кону н истич ки х 'сиага и по стоји м огућно ст њ и хово г напа-да на наш у територију, и то убрзо. О « je саопш тио, даљ е, даком унистн Е р ш е м асовна уби јањ а најбољ их наци оналиста,који очекују н гш у иом оћ, да сс капетан Л ека В ујиш ић јошдр ж и )' П рехобр1;у на до м аку Л ијеве Ри јеке, д а ком уни стипоред базе v К олаш ину, држ е Ж абљ ак и Ш авник, део П ипераи К уча, ' к а о ~ и околину П љ еваљ а, Ш аховице и П авино П ољ е,док je Н икш ић у опсади. О длучено je да ce све прип рем е за

одбрану и напад одм ах изврш е.*

П осле ове конф еренц ије наставило ce са озбиљ ни м радом■ организовањ а у срезу: окуп љ ањ е свих сп особн их за одб ра-ну, скупљ ањ е хране и скривене м униц ије. О д сваког сељ акатраж ено je да да ш то м ож е v стоци или храни. О рганизованесу девојке и ж ене да пл ету чарапе и спр ем ају о дела. О дре-ђене су брзе и покретне п атроле за дано ноћ но одр ж авањ евезе изм еђу села. П осао м об и ли заци је народн и х снага савр-ш ено je текао, са м алим изузеци м а, јер je н арод све м ере саодуш евљ ењ ем прим ио и увидео опасност која м у прети.

Н апад, као ш то см о и очекивали, дош ао je брзо. Н апалису нас на С унгу Б аре К раљ ске, 20. јану ара 1942. To je би о ипрви ф рон талн и судар већег об и м а или по четак грађанскограта, који cv 'ком унисти н едељ ам а <слрем али и отпоч ели, п рвоиспод К ом ова ,а затим ш иром целе држ аве. О ни су у К ола-ш ин у окупили 6 ударци х батал^она и напад je и тао v двагф авиа. Једна колона иш ла je од М атеш ева за Л и јеву'Р и је-k v , a др уга ка А нд ри јевици пр еко Б ара. П рва коло на изнена-ди;;а je четни ке Л зеворечког багаљ он а на Јабуц и , те у тој за-буни н ису ce м огли бр зо снаћи. Н ису знали : да ли да п уц ајуу ком уни сте или у ваздух изиад њ их. Т у забун у четника ко-

м унисти су искористили и Л и јеву Ри јеку заузели. М ајор Л а-ш ић на ф ронту Н есирен код М атеш ева био je теш ко рањ ен.

Д руга ком унистичка колона из К олаш ин а напала je нашф рон т код струтаре Ђ урови ћа-С ун га око један сат после под-не. П осле једноч асовне б орб е по чела je да од ступ а ни з реку



Ол усш ха ло nop;;.?;'

Д рц ку К роз велики снег, који je отеж авао њ ено повлаче-

н>е. Један б од наш е барске чете ту je п ресекао коло н у и они,који н ису погинули , пали су четниц им а у руке. С утрадан успо-ставлзеко je п ри м ирје да би црвени м огли на санкам а д.а од-вуку Е о ј е погинуле и рањ ене за К олаш ин. К ада je колонапрем рзлих леш ева и рањ еника прош ла кроз улице К олаш и-на, то je ком уни стим а следило 'хрв у ж ил ам а и уби ло им м о-рал и п олет, који и м je раније била” ули ла ком есарска п рола-ганда. Ha четнич кој страци би ла су три м ртва и н е к о л и к о ра-њ ених. К од погин улог партизанског по ли ти чког ком есараВ укм ана К руш чића нађена je наредба следеће садрж ин е:

“И з в р ш и т е х и т к о о к у п а ц и ј у Б а р а и К р а љ а . Л и с т у љ у д - с т в а з а л и к в и д а ц и ј у д о б и ћ е т е н а к н а д н о . П о и з в р ш е н о м з а д а т - ку и з в р ш и т е к о н ф и с к а ц и ј у њ и х о в е и м о в и н е и п о ш а љ и т е je з а М а т е ш е в о . К о м а н д а н т а в о Б р к о в и ћ .”

У исто врем е трећа ком уни стичка колона из К олаш индбила je упућена преко Јеловице за напад у берански срез. Tvcv их 23. јануара у Л убн иц ам а дочекали четни ци и п рим ора-ли на бекство; они су у том судару и згуб и ли 43 војни ка.

Д о 19. ф ебру ара 1942, врш ена je п ри пр ем а за заједни чкуакци ју од М атеш ева ради заузим ањ а К олаш ина. К онцентра-ција je и м ала да ce изврш и у К раљ ским Б арам а. О ва борбенаједин ид а би ла je по дељ ена у три групе, a операци јам а jeком андовао капетан П авле Ђ уриш ић, начелник ш таба Радо-м ир-Р аја П оповић. Д есна оперативна група, под ком андомм ајора М ило рада Јоксим овића, састава три батаљ она, и ш ла

je правцем : Б аре В рањ аш ти ц а —• П ивљ ен — К љ уч, К олаш ин .С редњ а колон а м ајора В есковића, састава три батаљ она, им а-ла je правац: В ељ е Б рдо — Јабланов В рх — П ланин ица —Ш љ ивовпца — К олаш ин. Л ева, пак, колона, под ком андомкапетана В ид ака Зечевића, у чијем су саставу били Љ ево-речки батаљ он појачан са Д ољ њ окралЈС ком четом К раљ скогбатаљ она и П рекобрдском четом капетанд Л еке В ујисића,иш ла je правцем : Б аре — Н есирен — М атеш ево, na je тре-бала овладати путем М атеш ево — Јасен. Д ео ове колоне:П рекобрдска чета м п ола Љ еворечко г батаљ она им али су дап рош и ре своје дејство на Л и јеву Ри јеку — В етерник.

Ф абруара 23. r iao je К олаш ин. Н арбд je једним делом до-чекао четнике врло одуш евљ ено, до к je други, по д утиц ајемком уни стичке проп аганде, наставио ж ил ави отпор п ротивчетника. П оред ком униста из М ораче, П ољ а К олаш инских иР оваца, на овим п олож аји м а биле cv и снаге Л овћенског од-реда и неш то из В асојевића и С анџака.

Рањ еног м ајора Л аш ића зам енио je м ајор В есковић. О н,капетан Д ујови ћ и капетан Ђ уки ћ ухвати ли су везу са К у ч и -

ма. околин ом П одгориц е и другим нахијам а из Ц рне Горе.И ако, п осле неколико теж их борби , н арочито на М ојковцу,све су ce четничке снаге из Ц рн е Г оре, Б ок е и С анџ а«а сједи-ниле, и већ, 20. м аја 1942. годин е, у четни чкој власти би лиcv С анџак, Ц рна Гора и Б ока.



54 Г Ј 1А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

О д поч етка м аја на наш ој тери тори ји н алази о ce и ђенерал

М ихаиловић, већ М ини стар војске, м орнариц е и ваздухоп лов-ства у лон до нској и збегли чко ј влади. Б ри тан ска ради о-ем иеи -ја из Л он дон а давала je вести и обавеш тењ а у корист четника.

О д овог врем ена када je н аш п окр ет би о н а завидн ој ви-сини и обећавао бо љ у будућн ост, извесни ф актори су радилина ш тету четника. П оследиц е ово га ћем о осетити касни је кро здо гађаје који су по степено утир али стазу ка н аш ем по разу.У том склопу и стори јских д огађаја, везани х за узро ке и п о-следице, a учествујући директцо у њ им а, м и м ож ем о да ука-ж ем о на неке чињ ени це које су нам д об ро у пам ћењ у, иако

je то сам о један део из нераздво јне цели не.

И по ред добре, н а б рзин у створене војни чке орган изац и-је, ф ор м и ран е на плем енској и тери тори јалн ој основи, oceha-ла ce слабост њ ене покретљ ивости и еф икасности. И згледалонам je да ције бил о ид еолош ке основе. Р ади тога, група ин-телектуалаца из покрета, на челу са М илутино м Јелићем , тра-ж ил а je органи зовањ е по ли тичког вођства преко среских од-бора, из којих би потекли покрајински одбори, a над свимаостао централни ком итет, као саветодавно тело ђенералу М и-хаиловићу. О ф иц ири, изузев ђенерала М ихаиловића, ову иде-ју н»су прим или , ни ти п отребу схватили све до 1944, к ада jeсве било касно. Д а би ову ид еју ож ивео, Јелић je п ош ао у

В рховну ком анду и на путу погинуо. Њ егова см рт била jeвелика трагеди ја и за Ц рн у Г ору и за заједн и чку српску ствар.У колико je наро д у четн,ицим а гледао своје заш титн ике

и стално ce са сим патијам а прем а њ им а односио, утоли ко сутри ч етни чка противни ка све виш е и уж урбан ије сврставалиредове и то, донекле, заверени чки. О купатор, ком уни сти иусташ е, пом огнути од екстрем них м ањ ина, били су активнии ради ли све ш то су м огли, д а ce не до зволи ш ир ењ е и јача-њ е четника, чији je ци љ био борб а против окупатора. Д а суза овај главни циљ им али сам о б орб у пр отив ком уни ста, он-да не би и м али пр отив себе окуп атора. О куп атор je знао да

ce сам не м ож е носити са четни ци м а, na je зато нахуш ка-вао усташ е и дру ге екстрем исте про тив њ их. О н je ове отво-рено по м агао, д ок je ком ун исте п ом агао н а један тајан и ин-ди ректан начин. Т ада ce тврдо веровало д а су Н ем ци слалиоруж је, м уни ци ју и храну ком унистим а, a у књ игам а то во-дили као да су те испоруке врш ене усташ ам а. О ви транспор-ти су стално стизали у м еста, ко ја ни су држ але усташ е, већпартизани. За ово и м ам још ж иви х сведока, који су он да ра-дили за партизанску обавеш тајну служ бу код Н ем аца naпр еш ли нам а. И нтересантна je чињ ениц а да су ком уни сги ста-јали најбољ е у оним м естим а где су Н ем ци и усташ е били

најјачи,У јануару 1943, наш а об авеш тајн а служ ба сазнала je да

ce п ри п рем ају две акци је које he би ти упу ћене п ро тив нас.С азнало ce да ce орган и зују ком ун истичке снаге из Б и хаћке“републи ке” и да крећу у правцу Х ерцеговине и Ц рне Горе.




С дру ге сгране, п остајала су об авеш тењ а да Н ем ци врш е тај-

не прип рем е у С рбији, К осову и М етохији. О ве Н ем ачке ин ајам ни чке ш ип тарске снаге са К осова и М етохи је и м але суда нападну четничку територију у ц иљ у униш тавањ а В рхов-не ком анде ђенерала М ихаиловића, чији je ш таб тада био уселу Л ип ову к о д К олаш ин а. Д руге нем ачке, и талијанске иусташ ке снаге из Х рватске, западн е Босне и Х ерцеговм не, и м а-ле су да и за ком ун и стич ких пр етход ни ца п рате развој опера-ци ја и пом огш / ком уни сте у п равцу источне Б осне, С анџ акаи дела Ц рне Горе. Н апад са зап ада им ао je да до ђе раније,јер су Н ем ци знали да he четни ци там о м орати д а ангаж ујудоб ар део снага, ш то би Н ем ци м а олакш ало касни ју акци јуиз западне С рби је и М етохи је.

В рховна ком анда упутила je потпуковника Зари ју О стош -ћа да п рип рем и управљ ањ е операци јам а и испита терен запри прем у опш те одбране и акције. О н ce за ту дуж ност см е-стио са ш табом v К алинови ку и Ф очи, које je узео као базуза операције. П ош то je ухватио везу са Б аћевић ем и четни-ци м а из Х ерцеговин е и дела Б осне и по ш то je испи тао си-туацију, он je п огреш но обавестио В рховну ком анду да натом делу ком унисти нем ају виш е од 5—6 хиљ ада љ уди. П оњ еговом схватањ у, четни ци са тих терена су би ли у стањ уда спрече надирањ е ком униста ка унутраш њ ости четничке те-

ри торије. О н je м ислио да су им сам о п отребн е снаге дем он-стративно г карактера, које би једин о м оралн о утиц але нанарод ове територије. П о њ еговом плану, ђенерал Ђ уканови ћ« п уковник С таниш ић им али су довољ но снага из старе Ц рнеГ оре да одб и ју непри јатељ око н аддрањ е.

П рем а тако добивени м подацим а, В рховна ком анда нало-ж ила je Ђ уриш ићу, да припрем и један експедициони кор-пус од снага из резерве, ком е би ce п ри дру ж ил а к једна груп аин телектуалаца. Ђ ури ш и ћ није би о с тим сагласан. О н ceплаш ио д а у случају неуспеха, н еангаж овањ ем јаке борб енегрупе коју je он им ао, м ож е доћи до теш ких последица, али

je остал о како je В рховн а ком ан да п ред лож ила.Т ако je тај п ројективн и корп ус м ајор а В есковића, јачинеоко 1500 љ уди, би о по слат за Х ерцегови ну око 10. јануара1943. годин е. П осле њ еговог дол аска у К алин овик, ком уни-сти су ce појавили и из Д алм аци је ради н апада на Х ерцего-вину. Зб ог тога je В есковић од К алинови ка био по слат у прав-цу М акарске и И м отског. О н, je разби о ком унисте на П ло-чам а, a затим ce хитно вратио у луку Н еретве преко В ргор-ца — Љ убовије, Би јелог П ољ а (М остарског) .

Ha овом сектору ком унисти су напали лин ијом : К оњ иц —■ Н евеси њ е — Ч и чево — Г лавати чево и Н еретва. К од К о-њ ица, Н ем ци су нападали у предњ им деловим а, до к су надругим ф рон товим а «ом унисти били у првим лини јам а. П о-сле огорченм х борб и, о д 1— 5 м арта 1943, на К оњ иц у, који jeбрани о капетан Л укачевић, и Ч ичеву, које je држ ао капетанН икол а Б ојовић, ком унисти су успели да разби ју одр ед Бо-



ri i ,v- гц -,,- ц :т п ш Г с к о -к у л п ри ог др.м м тн а "гћ К Г С П Г

јсзм ћа и ом ладински одред м ајора М иом ира Ц ем овића. И с-ход ових бо рби указао je на критичн о стањ е ц елога ф рон та.П окуш ај В есковића да про тивнападом у правцу Г лаватичеваи Ч ичева поп рави ситуацију, остао je без успеха. Т ек тадаce до зн ало д а ком ун истичке снаге нису оно ли ке коли ко je би-ло јављ ено, већ знатно веће и јаче, састављ ене од до бро нао-руж аних и извеж бан и х војни ка. С вака десетин а им ала je јед-но аутом атско оруђе нем ачког п орекла и сталну зали ху м у-ниц ије. У овим бо рбам а про пала je ом ладинска ин телектуал-на груп а коју су Н ем ци једне но ћи изненадш га и поби ли .

К ад je В рховн а ком анда сазн ала за ово стањ е на запад-ном ф рон ту, она je ан гаж овла следеће снаге са источногф рон та: и з Л им ско-С анџачког одреда Ђ ури ш и ћа <са три ју-риш не блигаде око 3000 љ уди, Ром ански од ред јачине око500 љ уди « Д рин ски корпус Д раш кови ћа А лексе, на чијем те-рену je таксф е стигла И барска груп а М . Ђ уро вић а са око 250љ уд и ; затим одред капетана Ц ветића од Р аш ке јачине око 300љ уди и, најзад, одред В ука К алаита са 400. С а Ђ ури ш ићевомгрупом пош ао je и сам ђенерал М ихаиловић узим ајући ко-манду над т и м с е и м одр едим а, « оји су ce сада из разни х пра-ваца највећом брзином кретали у правцу Ф оче. Ђ уриш ић jeкренуо 15. м арта 1943. П равац м у je би о: М ојковац — Ш а-ховићи — У стиколина — Ф оча — К алиновик, a задатак брзипро тивн апад. H a овом сектору он ce сукоби о са ком унисти-м а, 23, 24. и 25. м арта, изнад К алин овика. О стале једин и ц еоб разовале су други при хватни п олож ај на лин ији: Д рин а —Ш ћепан П ољ е — П ива — Гац«о. Ha лево крило ф ронта П ива

— Г ац ко сти гао je и одред м ајора М и лорад а Јокси м ови ћа.О н je кренуо пет дана после групе са В рховном ком андом .У сукобу и знад К алин овика, у то«у три дана, где je сам ђе-нерал М ихаиловић управљ ао акцијом , губици су били обо-страно теш ки. Н аш их око 400 п огин улих >и виш е рањ ених.Т рећег дана п ред зор у ком уни сти су одступ или са ово г борбе-ног пољ а и великом брзин ом наставили м арш преко Зелен-горе у правцу Ф оче. Тим сам им д ош ло je и наш е кретањ ека Д рини.

Н аш а десна колона у области Ф оче, п осле повлачењ а одК алинови ка, вод и ла je теж е бор бе, 3, 4. и 5. апр ила, на по-ло ж ају Г радац — У стиколкн а са већим бројем ж ртава на H a -

rnoj страни. Ђ ури ш ић je по ш ао са две бри гаде у п равцуС утјеоке — В олу јака и М аглића. У саставу о вога одреда била

je II јури ш н а бри гад а капетана Л ек а Л алића, Ш јуриш на бри-гада капетана Б ранка Ђ ураш кови ћа и бри гада капетана Н и-коле Б ојови ћа с укупном снагом од 2500 љ уди. Њ егов je за-д атак би о да ступи у дејство п озади ком ун и стич ких снага.М еђутим , до к je овај одред би о на м арш у п рем а свом е диљ у,ком унисти су једним концентрични м нападом изврш или про-до р на Д рин и на наш и тако д оста проређени ф ронт. К ада je Ђ ури ш и ћ стигао на одређен и п олож ај, ко м униста там оније бил о, зб ог чега ce м орао х итно вратити. П овратком за-



О д yciicx.i до noj

т в о р и о je п равац Б обово — Ч ел еб ићи и одм ах je био пре-ду зет п ро тивн апад на Ч елеби ће, где су ком уни сти би ли ту-чени и пон ово бачени на Д рину. У овој бор би ком уни сти супретрп ели веће губи тке, који су код њ их и зазвали праву па-h h k 'v . Т у je би ла и њ и хова В рховна ком анда, у којој je тадабио’ Bojo К оваљ ски, род ом из С анџака, који je доц ни је на-п усш о ком унисте и преш ао нам а. (С ада je у К анади где jeнаставио студи је). М ењ ајући м еђусобне усиом ене из тих да-на, када см о стајали у разли чи тим табо ри м а, он м и je ре-као: “Р асуло ком уни ста после б итке на. Ч елебићи м а би ло jeнеописиво. В ојни ц« су почели да одри чу п ослуш ност и на-пу ш тају ф ронт. Д а сте наставили гоњ ењ е п ораж ених ком у-ниста, огром на већина п артизан а чекала je да вам по лож иоруж је, али пош то ви гоњ ењ е нисте н аставил«, то je дош лодо њ иховог сналаж ењ а и п оновног предаха”.

М и нисм о наставили гоњ ењ е. С а нам а je тада био самђенерал М ихаилови ћ, до к ce остали део ш таба са енглескомм исијом , м атеријалом и ради о станиц ам а налазио у Л ип ову,у 'ком е су правцу нападали Н ем ци од П ећи и Рож аЈа. Затонам je наређено да цео ф ронт пребаци м о прем а Н ем цим а упровцу К олаш ииа. Ч им су осетили паш е н,апуш танзе тогадела ф рон та, и ли за то врем е главног ц ентра, ком уни сти суодм ах своје снаге кон цен трисали прем а Гац ком у пр авцуП иве. Т ада су у бр зом нап редовањ у заузели Н едајно — пре-лаз на С уш иц и, те су ce наш е снаге са тога ф ро н та м оралеповлачити у правцу С ињ ајевине. С ада je и ф рон т у Х ерцего-вини би о у повлачењ у. Д о к су ове бо рб е вођене >са ком уни -стим а, д отле су нем ачке једини це са два правц а, једн ог о дП ећи, a другог од Р ож аја и С јенице, врш иче брзо н адирањ е упр авцу К олаш ин — Л и по во. Т ако je ноћу, 13. и 14. м аја,дош ло до борби са Н ем цим а на П ланиници « код М атеш ева.Ч етни ци су прве нем ачке таласе разби ли , и баш у м ом ентукада су Н ем ци пр едузели противнапад, ком уни стк су напалиса већим снагам а са С ињ ајевин е и Л учке Го;ре. Д руги нашф ронт водио je борбу против Н ем аца у С анџаку да би за-ш титио евакуаци ју В рховне ком анде. Н ападом ком унисганаш п олож ај у К олаш ин у би о je безизлазан. Један део вој-ске, која ce налазила на десној обали реке Tape, био je знат-но угрож ен. Т ако je Ђ уриш ић, са 3000 наш их одличних бо-раца п ао у нем ачко ропство, a наш пол ож ај, у клзеш тим а из-м еђу два непр ијатељ а, п овезана тајни м споразум ом , претво-рио ce у катастроф у. Б и тка на два ф ро н та би ла je за нас из-губљ ена. В рховна 1К0манда би ла je успеш но евкуисана. којуie одред К есеровића срео код Ђ алови ћа К лисуре у С анџ акуи одатле пр едузео њ ено даљ е повлаче1Бе за С рбију. Н ам а,кој-и см о били при об езбеђењ у В рховне ком анде до сретањ аса К есеровићем , ђенерал М ихаило вић je нареди о да ce вра-тим о на своје терене у м ањ им групам а, истоврем ено, саоп-ш тио за догађај у К олаш ину. У позорио нас je да ce држ им охрабр о, a д а ће ce он 'Са већим снагам а поново н аћи са нам а.



68 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

О давде почи њ е други период, који стално указује на наш е

слабљ ењ е, a њ егов исход на наш пораз.П осле разби јањ а четни чког ц ентра, Н ем ци су усредсре-ди ли своје операци је даљ е прем а западу пр еко Д урм и тора,окр ећући сада своје дејство !и п рем а ком ун ио тим а и пр ем ачетни ци м а на тој територији, К ом уни сти н ису давали отпорсве до С утјеоке, a и та je акција са њ и хо ве стране б и ла сам отрен утног карактера ради «звлачењ а. П реостале четни чкеснаге, свака на свом е терену, нап адале су Н ем це, и за м ом енатпрестала je свака бор ба изм еђу ком уни ста и четника. Ф ронтавиш е ни је било. Д рж ањ е територије било je неодређено. Н е-где >су четни ди им али н адм оћн ост, a негде ком уни сти. Т ако je

наступи о застој и затиш је у др угој полови н и л ета 1943. М а-јор В есковић je у овим акци јам а погин уо.*

Л им ска доли на бил а je главни отпорни центар ком уни-стичкој агресији. За ову територију, као најздравију, почелису ce отим ати ком уни сти. Ч ак су и по једин и ч етни чки «ом ан-данти ж елели д а им ају ову тери торију по д својом влаш ћу.Л укачевић je им ао од стране ђенерала Д раж е М ихаиловићаовлаш ћењ е за рад на територији С анџака до Б јелопољ акогсреза; м ајор Л аш ић je тада би о постављ ен за ком анданташ елог источног ф ронта. Л укачевић je у то врем е до ш ао на

вдеју о стварањ у “ С тарог Р аса” , неке аутон ом не једин иц есанџачке територи је у коју je п окуш ао д,а при кљ учи бјелопољ -ски и берански срез. О ва«ав Л укачеви ћев п оку ш ај ни је сим -патичн о п рим љ ен ни код н арода ни код војске. Te несугла-сице су ce одразиле доцн ије прили ком борби код К олаш ина.

О см ог септем бра 1943. капи тулир ала je И талија. И тали-јани су по куш али да евакуиш у ди ви зи ју “В енеци ју” из Б ера-на за П одгориц у, али их je Л аш ић у том е спречио и разору-ж ао једну м ањ у колону. А ли док je Л аш ић водио преговорео предаји И тали јана, стигао je п уковн и к Б ејли у Б еране. О н

je дон ео акт В рховн е ком анде, п рем а ком е ce италијан ока

војска им ала см атрати као савезни чка, n a ce њ ихове снагем огу уп отребити у бо рби пр отиву Н ем аца. Л аш и ћ je >сп;ре-м ао терен за бор бу п ротив Н ем аца, чији je сада био циљда брзим упадом од П одгориц е заробе италијанску дивизијуу Б ераним а. М еђутим , ком унисти из области Ф оче прип ре-м али су напад прем а П љ евљ им а и К олаш ину . Л аш ић j e по-слао капетана Л еку Л алић а са анд ри јевачком б ри гадом управцу Т реш њ евика да дочека Н ем це. Л алић, пак, користећинеш то експло зива и теж ег оруђа зароб љ ено г од И талијана,успео je да нем ачку блинди рану колону потпуно униш ти. Л у-качевић v В иш еграду и Руд ом е такође je успео да Н ем це ра-

збије. Т рећи напад Н ем аца преко Ч акора од П ећи исто jeтако остао безуспеш ан, јер су их четниц и по тпун о онем огу-ћили у покрету руш ењ ем путева и концентрисаном борбом .

Т ек ш то су заврш ене борбе против Н ем аца, и Н ем -ци одустали од даљ ег напада, ком уни сти су од Ф оче напали




П љ евљ е и заузели ra. Л аш ић je са једним одредом пош аоза П љ евљ е. О н je на К ам еној Г ори тукао ком уни сте, али н,ије

заузео П љ евљ е, јер ce м орао вратити за К олаш ин , који jeпао у руке ком уни стим а, сада по м огнутим од стране И тали-јана. Т ада ce тврди ло да je п остојао тајни спо разум и зм еђупу ковни ка Б ејли ја, И тали јана и п артизана, који м а je би лоутврђено да И талијани , чим ce партизани довољ но прим акнуБ ерани м а и К олаш ин у окрену своје снаге п ротив четника.

Б ор ба за повраћај К олаш ин а поч ела je 2. октоб ра 1943.У огорченим борбам а на П ланиници и Ш љ ивовици, које сутрајале све до 7. октоб ра, четни ци су им ал« врло д об ре успе-хе, a и ж ртве. Једн а беран ска бр игада, к оја je требала да на-падне од Јеловице прем а К олаш ину — М уш овића Ри једи, то

није учи ни ла. To je б ила п оследи ц а рани јег Л укачеви ћевогпо сла о одвајањ у б еранског среза.У noj осм одневној борб и на К олаш ину, ком унисти су пре-

трп ели веће губитке и већ ce пр ип рем али д а напусте град.М еђутим , «3 позадине су били обавеш тени да je један ко-м унистички одред од Ш аховића дош ао у контакт са диви-зи јом “В енецијом ” у Б ерани м а, да неће бити н ападнути пре-ко Јеловице. To je значило да je тај правац бмо отворен, naби м огли и зврш ити противнапад у и сто врем е када he то учи-нити италијанска војска >из Берана.

Т ако ce и десил о. Д есетог ок тобр а 1943, и тали јанока ди-

ви зи ја “В енец ија” ко-орди ни рала je напад на четнике у спо-разум у >са С авом Јоксим ови ћем , тада п артизанским делегатомкод И талијана. И тали јани су прво н апали ч етн ич ку м алу rio-саду у Б ерани м а, ом огућујућ« улазак с пољ а партизанскомодреду. О вај одр ед je, п ом оћу И талијана, ту бло кир ане чет-нике на пр евару ухватио и поклао, чак и рањ енике у болни ци .У исто врем е противнапад из К олаш ина, преко планине К љ у-ча, стаЕ'И о je н аш е изм орене и скоро без м ун и ци је снаге утеш ку ситуаци ју, na je од бр ана п отпун о пр оп ала. ГТ артизан-ски сан да ce дохвате до ли н е Л им а, захваљ ујући италијанскојпом оћи, енглеској м исији, и делом том наш ем м еђусобном

раацепу, оствари о ce. Л аш и ћ ce по вукао у планин у К ом овес делом четника, до к je дру ги одступ ио у правцу Р ож аја пре-ко С анџака, у нам ери да ce задрж и у том делу С анџака и на-слони на С рбију. Један п ри ли чан б рој четни ка остао je напланини К ом овим а, no Бјеласици и Гиљ евој, изнад Ш екулара иК алудре и no другим планин ским венцим а. Група са којомсам би о и ja, кретала >се no Ш тавној и Љ убану, одр ж авајућивезу са групом капетана М арка В учељ ића, 1који je створиосвоју базу у В рм ош у (А лбани ја) ослањ ајући ce на К уче. Јед-на јача герилска група са М иланом М артин овићем , која ce на-лазил а уз реку Ц рњ у и спод К ом ова, касније je настрадала,

али уз веће партизанске губитке.За врем е бо рб « око Б ерана и К олаш ин а, у м анастируО строгу гину ђенерал Блаж о Ђ укановић, п уковник Б ајо С та-ниш ић, Јово Т ош ковић, и виш е интелектуалаца са којим а je



00 Г Л А Н И К Cpnchor и с т о р и : с к о - к у л т у р н о г д р ј ш т в п “ Њ Е Г О Ш ’1

ско:ро ликвид ирано н аци онално всф ство Ц рне Горе. Л аш ић je тад а увм део теш ку си туац ију и траж и п ом оћ преко В рхов-

ке ком анде из С рбије. И звеш тан je депеш ом , да je нем огућеочекивати пом оћ отуда. У депеш и je речено да he п ом оћ до-ћи, м ож да, касни је, a за сада свака тери тори ја м ор а да пре-ду зм е сам а своју одбрану.

Д ео четника, који ;е одступи о од Б ерана, А нд ријевиц е,Б ијелог П ољ а и М ојковца преко С анџака, води о je борбекод Н ове В арош и и Јавора. О ви су успели да ком унисте по-тисну уз Д ри н у и да створе м огућн ост за своју ди слокац и јуна том простору до П ријепољ а. Д руги део четника одрж ао jeсвоје базе у К учим а и делом реке Зете. Т ако су четни ци Л им -ско-С анџачког О дреда дочекали зим у 1944. на два посебна

терена, у чијем су ce м еђуп ростору налази ли ком уни сти.К рајем новем бра 1943, Ђ ури ш и ћ je, п осле бекства из

заробљ ени ш тва, стигао у састав наш их једини ца код Н овеВ арош и и ту су четни ци остали до м арта 1944. Т ада су ихком уни сти н апали п реко Л и м а с нам ером д а <се п роб и ју заС рбију. У првим сударим а око П ријепољ а и Б ијелих Б рдачетници су одбацили партизане и ослободили овај део сек-то:ра. К ом унксти су пон ово пакуш али про дор код П риб ојаса вели ким снагам а, али je и тај њ их ов п окуш ај п роп ао збо гпораза на Бићу, због чега cv 'се, уз веће губитке, повукли напросторе изм еђу Л им а и Д рине.

Д ванаестог апри ла 1944, четни ци су п реш ли на извр-ш ењ е плана о нап аду на ком уни сте на пр остору изм еђу рекеTape и Л им а. П ре тога ухваћена je веза са м ајором Л аш ићем ,који je тада б ио са четни ци м а на тери тори ји Ц рн е Горе ко дП одпори це. О пераци јоки циљ и једне и друге групе био jeК олаш ин . С анџ ачка четни чка колона делила ce углавном надва оперативна правца: ГТ ријепољ е — Б ро дарево — Л иса —Ш аховићи. К ом андант овог оперативног правца био je П авлеЂ ури ш ић, који je им ао под 'собом бри гаду капетана А лексеЛ алића, 700 љ уди, капетана Б ранка Ђ ураш ковића, 500 љ уди;прву Б јелопољ ску бри гаду јачине 350 љ уди и К олаш ин ску

Б ећир а Т ом овић а, са 200 љ уди. З он а дејства: Б род арево —-К ам ена Гора — Ш аховићи .

Д руга колона била je под ком андом Д уш ана А рсовића.To je би ла П љ еваљ ска бр игада м ајор а Р ајли ћа, јачи не 1700љ уди, ко ја je им ала правац: М атаоуге — Л евер — Т ара, a за-тим je им ала да иде де^ном обалом Tape у правцу М ојковца.О бе ове rpvn e и м але су тући главну битку на М ојковцу, који

je био кљ уч целе ове операц ије. Л аш и ћев одред од П одгори -це им ао je да заузм е Л и јеву Ри јеку и П рекоб рђе и н астави ак-'цију у правцу К олаш ин а. О вај план je био делим ичн о изве-ден, али би тка на М ојковцу заврш и ла ce на ш тету четника,

јер нису м огли п:рећи реку Т ару, која je у то д об а би ла непое-газна. na je цела ова акци ја на об а ф рон та пр оп ала. Ч етни ци•су ce вратили на своје рани је позиц и је са већим губицим а.

Д вадесет деветог апри ла 1944, после неупеле ком би но ва-



Ga yciu-xa ;u> и о р а з а 61

не акције и изгубљ ене битке на М ојковцу , четниц и Б и јело-П ољ ске, Б еранске, А ндр ијевачке и К олаш ин ске бри гаде из-

врш или су још једну акц ију уз Л им и заузели Б еране и А н-дри јевиц у, али су ce већ 5. м аја повукли са велики м бро јеми збегли ц а преко’ С анџ ака. Ч етни ци -су остали у С анџаку, aизбегли ц е су пр ебачене за Р аш ку. Један од ред са капетаномЛ еком Л алићем о вога пута проб ио ce грани дом А лбаније низЗатребач и v К учим а наш ао Л аш ићеву војску. П очетком м ајаЛ аш ић je п огинуо, a Л алић предузео ком анду оперативнихтруп а у Ц рно ј Г ори.

У м есецу м ају други ком унистички покуш ај да ce про-би ју за С рбију није успео. Ч етнич ке снаге из С рбије нисуи скори сти ле овај уводн и успех већ су застале на Л им у. О во

je би ла вели ка стратегијска греш ка, јер су ком унисти б«ли увеликом нереду. В рховна ком анда није оцени ла да ce одсуднаби тка са ком уни стим а им а окончати на терену П иве, Tape иЛ им а. Н апротив, ш таб капетана Н еш ића убедио je В рховнуком анду да није даљ е п отребн о гони ти ком уни сте преко Л и-м а. Т акво 'схватањ е ом огућил о je ком унистим а да ce одм ореи среде за нове операције. To се. десило пред крај јуна истегодине, када су спрем или у доли ни Л им а нови експедици оникорп ус за С рб и ју v јачини од oiko 10.000 љ уди. О ва <снага про-б и л а" ce преко Р ож аја за К оп аони к где су почеле одлучнебо рб е за С рбију. П осле К оп аони ка, овај корп ус успео je д а

настави пр оди рањ е п рем а Б еограду. К ом уни сти су у својојпо задин и оставили у Ц рн ој Г ори знатне снаге од неколикопр олетерски х б ри гада. Њ и хо ве снаге свакодн евно су ce поја-чавале насилн им м оби ли сањ ем нар:ода.

Т ако, при м иц ањ ем руских трупа Југославији, довођењ емна владу Ш убаш ића. који no наредби Е нглеза, закљ учује наВ ису споразум са Т итом « пом аж е Т ита да створи своју др ж а- b v , С рби ји ce лом е крила за отпор.

П олови но м августа 1944. године, прем а доби вени м ин-стпукц ијам а од В рховне ком анде, :етници Л им ско-С анџ ач-ких о др еда и они из до ли н е Зете им али су за ци љ да ce ује-

дин е и no сваку пену одрж е долин ом Зете до обале м ора. Заово су биле 'два разлога. Један je био обезбедити евентуал-но искрц авањ е савезни ка. Д руги je био стварањ е базе на томтерену за случај п отпун ог наш ег неуспеха за пр елаз пр екоА лбани је за Грчку. За изврш ењ е овога задатка требало jeсада уједи нити н зш е снаге које су ce налазиле на д ва разли -чита ф ронта. За ова; план прип рем љ ено je 4000 љ уди 'из e ta pe Ц рне Г оре са чети ои оп ерати вн а правц а. Т у су били кап е-тан Л еко Л алић (онда ком андант оперативни х трупа за Ц рнуr 0pv и Б оку ) са четн,ичким снагам а од 1200 љ уди и то: андри-јевачка и беранска бри гада, затим куч ко- бо атон ош ки ба.та-

љ он. О ни cv им али ићи п равием К учи — Брскут — Л ијеваР ијека — М анастир М орачки. Д руга група би ла je под ком ан-дом потпуковни ка П авла Ђ уриш ића, са јачин ом о д око 1500љ уди. У овом саставу je био, пук м ајора П авићевића, од ред



62 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ^с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш '

м ајора К ујовића и ш табски батаљ он В елж а Т ом овића. О нису иш ли п равцем П ипери — Ровци — М орача са задатком

бр зог упада у ком унистичку п озадину ради дезорган и зовањ ањ их овог ф ронта. Tpeha група je била под ком андом потпу-ковни ка П авића, јачине око 600 бораца. Њ у су сачињ авалиделови м з Б јелопавлићке, ни кш ић ке и пи перске бригаде.Њ и х о в п р авац je б и о Д ан и ло в Г р ад — Н и к ш и ћ — Ц ер ан и ћ аГ ора •— Г возд ■— К рново, одакле су и м але да об езбеде по-задин у операци ја м ајора Руж ића и капетана М иљ ана М анди-ћа, јачин е око 600 љ уди. О ва груп а je д об и л а задатак да ceубаци у п озадин у ‘ком уни стичког ф рон та искљ учиво на ма-сиву К рново — С ињ ајевин а. С ве ове трупе са пом енутог^сек-тора им але су ce састати са наш им једин и цам а « з С анџака у

области К олаш ина и С ињ ајевине.Г рупом из С анџака ком андовао je м ајор Д уш ан А рсовић.О н je им ао око 3000 љ уди. А рсовић je м м ао ићи п равцем К а-м ена Г ора — Л ековине, Ш аховићи — М ојковац. М ајор Рај-лић, у саставу тога од реда им ао je око 1700 љ уди и иш ао п рав.цем : П љ евљ е — Л евер — Т ара, са задатком да врш и притисакна ж ом унистички сектор прем а Ж абљ аку. О бе ове групе им а-ле су ce састати v об ласти С ињ ајевине.

А вгуста 23, ко м ун и стич ке снаге, у јачин и 2 б ригаде, врш епокуш ај брзог пр одо ра на Г радад код Ш авника и нападајуна одр ед Л ека Л алића, али без успеха. И сте ноћи ком уни сти

успевају да н а К рнову р азб и ју пук м ајор а П авићевић а и на-несу м у велике губитке. О вим п род оро м ком уни сти су нај-већом брзином наставили п роби јањ е прем а С анџаку радипр еласка у С рбију, где су ж ури ли у п ом оћ својим а, који суим али неколико неуспеха у тим даним а. Н аш е остале једи-ниц е састале су ce са снагам а >из С анџака на У лош евини —М ојковцу, затим су преш ле у напад у правцу К олаш ина, А н-дријевице и Б ерана. О вај даљ и п охо д био je дем оцстратив-н ог ж арактера, јер су све снаге им але зад атак да ce врате ипо ставе на п оло ж аје за до м и н и рањ е јадранске обале. П осле по-вратка на ту тери торију, успостављ ена je веза са А лбан ијом

ради спрем ањ а н аш ег пр ојектовано г повлачењ а у том прав-цу. Д епеш ом В рховне ком анде сугерирано je прикупљ ањ ехране за веће снаге, ко је би до ш ле и з С рби је.

К ом уни стичке снаге са терена С анџака и дела Ц рне Г ореп ослале су део своје војске за С рбију. Ha тај начин, овај сек-тор био je тада држ ан њ иховим м ањ им снагам а. Н аш е герил-ске једин и це врш и ле су уп ад врло лако н а том терену и везаса п озадин ом би ла je м огућа. Т акође, о д наш их снага из до-лине Зете послата je једна бри гада за Ц етињ е по д ком андомВ укаш ина Б ојовића.

К рајем августа 1944. године, кад ce м ајор Л укачеви ћ вра-

тио из Л ондо на, споразум ео >се са пуковн и«о м Н оваковићеми по тпуковн и ком Зар и јом О стојићем , да об разују такозванугруп у “независно г наци он алн ог отп ор а”. И м ајући под аткео искрц авањ у савезни ка у јуж но ј Д алм аци ји, Л укачевић je




по купи о део наш их н ајбољ их снага и з С анџака, југоисточн еБ осне и Х ерцеговине м без одо брењ а В рховне ком анде, обра-зовао ry нову групу. О н je ове снаге баци о у бо рб у пр отивН ем аца код М остара где су ra ком уни сти напали са леђа.Ц ела та акција заврш ила ce наш им великим губицим а. Њ егасу Е нглези п редал« п артизани м а, који су ra извели пр ед суду Б еограду и стрељ али. Т акво бесциљ но ангаж овањ е наш ихснага од неколико хиљ ада љ уди и м ало je ш тетних последицаза наш е бор бе п ро тив ком уни ста, који су ce у то врем е бо-рили само против четника.

К рај септем бра 1944. годи не наш ао je скоро све наш е сна-ге углавном концентрисане око П одгориц е, Д ани лова Г рада иЉ еш анске нахије, која ce до тада од рж ала, сем једн ог дела,

да не падне п од ком ун и стич ку власт.Б ор бе у С рби ји разви јале су ce по степено на ш тету чет-

ника, a нарочито од 1. октобра 1944. године, када су совјет-ске трупе п род рле у Југославију, чи ји je оп ераци јски ци љби о Б еоград. И астала je но ва ситуаци ја у грађанском рату.Н епри јатељ ско распол ож ењ е совјета п:рем а наш ионалномф ронту довело je до хапш ењ а и уби јањ а неких ком анданатаи вођа наци он алног по крета отпор а, и то б аш у м ом енту ка-да су ови покуш али да пом огну заробљ авајући нем ачке rap-ни зон е и п редајући и х совјети м а. (С лучај м ајор а В ељ е П иле-тића код К ладова, п отпуковника К есеровића код К руш евца и

м ајора В есића код С талаћа).С овјети су на крају устолич или Т ита у Б еограду. М ихаи-

лови ћев по крет уш ао je у заврш н у трагедију. Н о, ова тра-геди ја неће ce брзо заврш и ти пре него iu t o верни следбени-'^и генерала М и хаил ови ћа не п рођ у кро з н ајвећа страдањ аи искуш ењ а, ко ја су трајала годи нам а, a за м ноге и данастрају.

О ву трагедију п ојачала je једн а одл ука ђенерала Т ри ф у-новића, 'ком анданта С рбије.ј Ta судб он осна одлука дон есе-на je у С јеници крајем н овем бра 1944. годин е. У то врем еш таб ђенерала М ихаиловића налазио ce код О круглице vоб ласти Зени це. Н аци он алне снаге, које су ce повлачи ле «зС рби је, стигле су до Д ри н е у С анџаку, где су, пр ем а пред-виђеном плану В рховне ком анде, им але да н аставе концен-траци ју снага п рем а Ц рној Г ори и П рим орју. П рем а том еплану четни ди су прип рем али б азу за см еш тај љ удства у Ц рнојГ ори, a у исто врем е стварали везу са А лбани јом , куда jeи згледао н ајкраћи гтут за по влачењ е. М еђутим , ђен ерал Т ри-ф ун овић до нео je одлуку да крене за Босну. О н о том е нијени пи тао В рховн у ком анду, већ ју je сам о и звестио о п ро-м ени правца. Ђ енерал Т риф унови ћ д онео je овакву одлукуна o c h ,o b v до данас недовољ но објаш њ ених чињ еница. | О н jeчак пре т.ога би о обавеш тен о сигурн ом и без теж е борб епролазу уз Л им прем а В етернику, a им ао je, такође « м иш -љ ењ е својих ком анданата. С аш а М ихаиловић, Љ уба Јовано-вић, С ини ш а П азарац, Д раги ш а В асић би ли су за то да с?



0 4 FJ lA Li ii iK Сј);:. >.о/ и . то јг ,! i k o -k >; i i \ , ,;i.;■ ̂ i:: ‘ i;.. "1 In . i ' l .<!Li

иде уз Л им за Ц рну Г ору. Г енерали јон и ћ и Радованови ћ,би ли су сагласни за по лазак пр ем а Босни . Р ачи ћ н ије био

ту, a К алабић je и зјавио: “Ja сам о слуш ам наређељ е.”(Х аквом одлуком ђенерала Т риф укоЕ ића, В рховна ко-м анда би ла je стављ ена пред сврш ен чин и није им ала дру-ги кзлаз, већ д а цео свој рани ји план изм ени и нареди оста-лим једкни цам а да ce конц ентриш у у Босну. О ве .су једин иц еим але да држ е ту територију и изврш е напад на Н ем це уС арајеву д а би д об и лк м ун и ц и ју >и ору ж је. П осле тога ceим ао чекати даљ и .развој ам ције савезни ка. О длу ка судбон ос-на и без и лана за п овлачењ е или спасавањ е.

Д уги м арш еви из С рбије, Ц рне Г оре и Х ерцеговине из-м орали су љ удство, које je бил о без хране и одеће, a сем

тога излож ено пегавом тиф усу, којк je косио ка хиљ аде.Т руп е су, п ор ед тога, биле м оралн о по колебан е, јер н нје би опостављ ен циљ овога м арш а, вити je би о створен план заспасавањ е. Х иљ аде нем оћни х избеглиц а, ж ена, деце, стараца,рањ ени х и изнем оглих, отеж авали су и усп оравали војни чкеакције. С тотин е м ртвих тиф усара остајали су н езакопан и , јерњ ихови сапутпици нису им али ф изичке м оћи да за њ их ис-'К О пају раку. Д слааком " у П одно-вл>е у про леће 1945, где ceоп ет губи врем е у траж ењ у којм м путем да ce иде: да линг.зад или нап ред прем а границ и, по тврди ла ce по тпун а м о-рална иоколебаност. Тако je од два ранија плана изабран

гори. П рви план би им ао наслон на А лбани ју и Г рчку и м о-гућн ост да ce сачува ф м зи чка снага војске, ш то би би ло н ај-важ пи је. С а војосом би ce спасао и њ ен вођ, ш то би зн ачилоодрж аванзе м орала код пор обљ еног народа, a ком пактност ислога у ем играц и ји .

С удб ина вероватно н ије хтела тако , те су В осанска Г ол-гота и пораз били неминовн«.

У р о ш З О Њ И Ћ



П А О Д Н Е И З Б Е Ж Н Е М Р Т И

. . . Ha сам ој границ и А устрије угледали см о исп ред себенеку војску. М ислкли смо да су то'савезн и чк е једини це. П о-слали см о делегате да би ce спор азум ели о даљ ем креташ у.О ви су им п рич али како je рат заврш ен и све бор бе п ресталеи да ce м ож ем о вратити својим д ом овим аа. Ч ак су им ипредали писм ену дозволу за несм етани по вратак у отаџби ну.

К ад см о њ и хов и звеш тај чули, развила ce ди скусија отом е: да ли им см ем о веровати или њ ихове до зволе узети каообичн у клопку. Ha крају см о сви одлучили да проду ж им о путка слободи. П итањ е правца постало je спорно. Ja сам би о упуку И вана Јелачића, који je ф орм ир ан у Р удом . Ф ункци јам и je била: пом оћни интендант уз интенданта Л уку Р адуло-вића. Јани чић, ком андант м ог одреда, пр едлож ио je да ce-кроз густе ш ум е проб ијем о ка границ и. П рид руж ило м у ceоко 100 Еојника.

С ви м и остали, око 800 љ уди, одлучи см о да кренем о каК ам нику. Ha том путу дознали см о да je Јани чић п реш аограни цу , иза које je н аиш ао на Е нглезе.. Е нглези су их уве-рили да им ору ж је није виш е потребно. И разору ж ане све суих п редали у руке Т и тових чувара.

Ha три ки лом етра испред К ам ника грунуш е и спред насса свих страна наоруж ани ком унисти. Б ил а je то њ их оватрећа ди визија, п од ком андом недоуч еног студента С ава Бу-рића, који je недавно ум ро као ком ун истички генерал.

П ош то су нас изненадно оп колили, били смо принуђенида полож им о оруж је. С провели су нас даљ е до једне ш ум еп оред К ам ни ка, у којој см о остали три дана, разору ж ани и

гладни. Т рећега дана до ш ли су код нас ем исари из Бу ри ћевогш таба и узели спи сак им ена. И з наш их редова и здвојил и суседам десет и двоји ц у, свезане и х одвели и стрељ али н едалекоод К ам ника. И з те групе сам ртни ка спасли су ce учитељ В аси-лије Зечевић и Majo Радовић.

Н ас п реостале одвели су у неке бараке у К ам ни ку, огра-ђене бодљ икавим ж ицам а, с уздигнутим кулам а. О коло супоређани тенкови и м итраљ ези. Т ек трећег дана логоро вањ ап ојавиш е ce црвени ф увкц и окери , и здвајајућ и све и спод 20годин а. Т аквих м лади ћа и деце би ло je око 300. С ве су ихтога дана од вели д а би их п ри п рем ил и за своју војску.

Сви ми преостали смо ту ноћ провели и донели одлукуда голи м пр сим а удари м о на две капи је, и то тачн о у 10 сатии зјутра. Н аш план je неко одао, Т ачно 15 м ин ута пре 10 сатичуш е ce изнад нас плотуни. Б или см о опкољ ени и у сам омлогору. У з стално пу цањ е уведош е нас у неку гараж у.





п а с о д н е и з б е ж н е с м р т и <57

траљ езим а. И з кам ион а пред на.ма и зводе љ уде. У том часу,из м ог кам ио на искочи један м ладић. Д ок двоји ц а пуц ају зањ им искочи и други м ладић. Један узим а горњ у, a други до-њ у страну.

У тој забун и и пуцањ у искочисм о још неколици на. Jaсам м еђу њ им а био осм и и м уњ евитом брз'ином одм ицао узпланину. П ратил и cv ме читави раф али, a сам о један м етакпролетео кроз десно бедро. Ш ум а м е прихвати, Н исам виш ена ни ш ану али још ce крећем ци к-цак ли ни јом , уз неко ко-рито, које je прављ ено ради сваљ ивањ а грађе. Д ош ао сам донеке стене и изгуб и о ce и за њ е, од м и чућ и ка врху брда.

К ад сам п реш ао пр еко гребена, снага м е и здала, и ja самполу свестан пао на зем љ у. Ч им сам ce освестио, о сетио самд а но га трне. К рв je обл и ла п ол озин у тела. К ост ни је бил аповређена, али je нога већ укочена. Било je око 4 сата послеподне кад сам на два ш тапа пр одуж ио п ут у слободу. П ла-ни на од јекује од пл отуна. С трељ ају м оје дру гове. J a сам би оосм и и п оследњ и који им je ум акао.

Н игде пута, ни где стазе. С ам о “ц еста” води д аљ е у см ртили васкрсењ е. Н оћу око 10 сати н аш ао сам ce уз њ ену ивицу.Б и ла je то и ста цеста којом су нас јутрос спровели ка м естуили п ровали ји см рти. Б ос, са две ш таке, крећем оп ет ка К ам -нику. Ha путу угледах једну ципелу и навукох je на здравуногу. И спред сам е зоре наи ђох на неку усам љ ену кућиц упо ред пута. Д адош е ми два парчета хлеба.

Д ођ ох н екако до м оста испред неке веће куће. Т у угле-дах неко рубљ е које поц епах да бих завио рањ ену ногу. О кодесет сати, увек идући поред пута, наиђох на реку која ceгуби ка К ам нику. Н еста пута «ад сам ce н аш ао бли зу сам огврха неког брда. Т у ce нађох испр ед неке цркве. Ч увар м ибез страха отвори врата јер je сличне појаве сигурно видеои пре мене.

Н ије им ао хлеба, али м и je дао п арче сира и м лека. К адсам м у об јасни о своју трагеди ју, сакри о м е на цр квеном та-вану. Т у сам остао три дана. У век je н ази рао опасно ст некеп рем етачин е и трагањ а, те м и je саветовао да н аставим пут каграниц и. Д ао м и je неш то м ало хране, са ш ест кром пи ра.С набдео м е и неким старим оделом , са старим искривљ енимцип елам а и два ћебета. П оказао ми je и п равац кретањ а узбрдо.

У том пр авцу ка границ и п ровео сам ш ест дана и прева-лио д а љ и н у од неких 15 кил ом етара. В ука Ц ерови ћа спасао je тај исти човек, истим путем , иако м у je ж ен а била из пар-тизанских редова. Једн ог јутра п осле ш ест дан а б еспу ћа п ре-ђох и граничн е знаке. Н аш ао сам ce у граду А јзенкапел дана2. јун а 1945. Д ва ки лом етра ду бо ко у А устрији прим и м еједан С ловенац у свој скром ни и топли дом . Н едељ у дана ле-чи о je м оју запуш тен у рану и чувао м е од енглеских “ савез-ни ка”, који су све наш е вијали no пу товим а и ш ум ам а, каода су ди вљ е звери.



68 Г Л А Н И К р п с к о г н с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

О вај сељ ак рече м и оно ш то сам , на ж алост, већ и слу-

тио: све четни ке пр едају Ти ту. Р астајући ce с тим до бр и м чо-веком , окр енух ка северу, све дуб љ е v А устрију. О д Е нглезасам ce склањ ао, јер сам знао ш го м е даљ е чека. Ha том бес-пућу, кроз туђи свет, угледах испред себе два човека којису м и ли чи ли на наш е. И за једног вуче ce рукав од неке старекабаниц е, којом je зави о искрвављ ену ногу.

У истом правцу ка северу иш ли су и њ их двојиц а. Н >и-хова одела чин или су ком ади старих врећа и закрпа. To субили Д уш ан К устудић из Н икш ића и Раде К овач из Грахова.Д о сусрета je до ш ло око 12 сати д ањ у. П ут см о заједно на-ставили. Д ођосм о до неког м оста после два килом етра. Т у je

стајао англески страж ар, ко ји нам даје зн ак да станем о. О д-веде нас и зн ад неке ш тале и дон есе кон зерве и би сквита. Т уем о наш ли и ш есторицу Х рвата.

П реостало п ола дана v; ноћ ту см о п ровели и са страхомчекали ш та ће бити. С утрадан нас стрпаш е у неки кам иои.He знам о језик , већ ce ослањ ам о на свој ин стин кт. К рене ликам ион ка северу онда ce нем ам о чега плаш ити. О крене лика југу онда ћем о искочити и з њ ега, било ш та било.

К ам ио н окрене северно до р еке Г лан, и спред м еста С ветиВ ид. Т у нас уведош е у неки логор, пуц наш их љ уди. Tv сам11. јун а наш ао В ука Ц еровића. Б ил о je крајњ е врем е за бол-

ницу. У њ ој сам остао пуни х ш ест недељ а, још увек у страхуод и здаје или предаје. Н еки ком унистички оф иц ири , м уш кии ж енски, до лази ли су и у болни цу. Б ил и су изузетно неж нии скром ни. Ч ак по казивали и велику паж њ у и осећањ а, на-говарајући м е да ce вратим у своју зем љ у. И з такво г учтивогтона и држ ањ а било м и je јасно д а ce неш то п релом ило у од-носим а изм еђу њ их и Е нглеза. З ато ce једног дана испрсих иотерах и х од себе као кугу. В и ш е ce ни су по јавили .

К ад су ме Е нглези излечили, онда су м е оп ет вратил и уисти логор. Т у сам остао до ок тоб ра 1945. Једн ог јутра ре-кош е нам да ce спрем ам о за п овратак у Југославију, без стра*

ха. за своје главе. Ч им см о то чули, сви см о ce за бекствослрем или . С ам о један н аоруж ани страж ар чувао je логор.O k o п ола ноћи п ојави ce један Е нглез на м оторц и клу. Р ечеда су сви трансп орти за Југослави ју обу стављ ени , јер je њ и-ховом пр ијатељ ству с ком уни стим а до ш ао крај.

П оред лиц а која сам пом енуо, м еђу спасени м а срео сами С им а М ијуш ковића. В асилија К ом кенића, Д им итрија В ој-водић а и Д им итри ја Јованови ћа, м ладића од непуни х 18 го-дина, из Г орњ ег П ољ а. Д о слободе см о сви дош ли голи, боси,гладни к слом љ ени. А ли топло крило ж ељ ене слободе вра-тило нас у ж и вот и сврстало у ред српских род ољ уба к оји и

из далеке туђине настављ ају бор бу пр отив ком уни зм а допуког ослобођењ а н аш е драге О таџбине.Ј а г о ш Д Р А Г О В И Ћ



В И Р Е П Е У И О М Е Н Е И З Д А Х А У

У к а н џ а м а Г е с т а п о а и з л о г л а с н о м П а н к р а ц у *)

X L I

Moje посете учесташ е. О длазио сам истраж ном с у д и ј и три пут недељ но. П осле дугог и зам орн ог чекањ а у „биогра-

ф у” , писар или м лађи судија превели би м е преко улиц е узграду у којој су на дру гом спр ату б ил е канц елари је др.Ш литера. Једном упитах писара да ли je дош ло ш то за менеиз Б ерли н а a он, као о д беде, од гово ри д а je м оје саслу-ш ањ е по слато на п ревод и да ћу тек до цн ије бити саслуш анП :0Д Р 0б н 0.

М лађи судија био je, напротив, учтив. П уш тао м е с деснестране и скидао м и je траку с руке, да с њ ом не би х п рела-зио прехо улице. У водио м е у лиф т, који je затварао кљ у-чем , или би м е остављ ао на степениш ту, или би п од капијомдуго разговарао с неким непознатим љ удим а. Д а сам хтео

м огао сам м у утећи, јер je у капи ји и на степениш ту био та-кав м етеж , да je било до вољ но д а ce ум еш ам м еђу свет и данесм етано и зађем на у л и ц у .

У канц елари ји м лађег судије, на чи ји м je врати м а би лањ егова посетни ца: Dr. Alojz Nojđe rfl , постављ ен сто. А наили П авла, ж ена ж елезни чког ин спектора, ређале су на стосудове с јелом и боц е с пи ћем . Je o сам без п редаха и ре-до м пр азни о, час пив:о, час каф у. Г ло дао сам кости и оп етпрелазио на колаче. Ж елудац није м огао виш е да прим а,али су очи и он а ненасита аж даја у ж елудцу и даљ е гониле,алапљ иво гони ле руке к хлебу, м есу, каф и, пи ву и слатки-

ш им а. М лађи судија пратио м е je унезверени м погледом aостали чиновни ци су нагвири вали на врата. Ш литер би про-ш ао кроз од ају и б ацио н ам рш тен п оглед на постављ ен сто.А на м е je м оли ла да лагано једем a П авла je ц рвени ла и зно-јила ce од узбуђењ а. М лађи суди ја или ин спектор, који jeпо некад при суствовао посети и са м ном разговарао рђавимф ранц уским језико м , није об раћао паж њ у на наш е разгово-ре. И зм еђу залогаја до ш аптавао сам А ни или П авли адресепо роди це другова, који су леж али у П анкрацу и ж елели даоб авесте своје о том е, где ce н алазе, зб ог чега су их затво-рили, о чем у их саслуш авају, ш та им ају да спале, и ли ш та

би им али да каж у и како да ce бране, ако би их п озвали насаслуш ањ е. О н е ' су паж љ иво слуш але м оја дош аптавањ а,пон ављ але адресе и кри ле и спод судова цедуљ иц е, које сам

*) В и д и “ Г л а с н и к ” б р . 19, 20, 21, 22 и 23.



70 Г Л Л Н И К р п с к о г и с т о р и .;с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

им уб аци вао у корпу. З а т,о врем е гурао сам ц игарете у ци -

пеле и чарап е и завлачи о пали дрвц а у ш авове од панталона.Т рп ао сам за врат ком аде чоко ладе и печеног м еса. Н осиосам П руш и дарове, јер сам израчунао д а he тог дана буцо-њ а бити деж уран и да ћу проћи без претреса.

Н ојдерф л je чекао да чиновни ци у подн е напусте кан-деларије a онда би х пи сао д уга пи см а у Б еоград. П исао самотворено, на м ом језику, оп исујући до танчи на ж и вот у за-твору. С тављ ао бих у писмо цедуљ е на којим а je Н ојдерф лозн ачио серије пош тан ских м арака, јер je био страстан ф и-лателист и искористио je п рил ику да ce из радњ е једн огм ог познани ка бесплатно снабде најскупљ им и ретким при-

м ерцим а ф илателистичке пож уде.A кад би П авла одлази ла натоварена теш ком торбом ,Н ојдерф л би je испратио и затим би дуго ш апутали у ход-нику.

Т ек после para уш ао сам у тајну њ иховог дош аптавањ а.П авла м и je наим е м ирн о п ричала, као да говор и о својимоби чн им кућевни м по словим а, како je једн ог четвртка, чека-јући на ред да у П анкрацу преда куф ерчић с м ојим рубљ ем ,бац ил а н еколико ц и гарета затворен и ци м а, који су кро з пр о-зор у сутурену бо горади ли м акар и за пи кавац.

A како je П авла би ла изненађена, кад je, улазећи сутра-

дан у зграду истраж но г судије, пресрете у пр едсобљ у Н ој-дерф л и кад je без окол и ш ањ а упита, зар им а тако м нопоци гарета да их м ож е бацати затворени ци м а? П а, не обзи-рући ce на њ ену запањ еност, даде joj неколи ко ц игарета, укојим а су ce налазил и летци, д а их првом пр или ком убаци узатвор. П авла je успеш но изврш ила задатак a Н ојдерф л jeзадовољ но трљ ао руке и опет joj je поверио нову дуж ност.Д ао jo j je цедуљ ице, савијене у облику апотекарских праш -кова, да их истог дана у четири сата no подне стави у мо-литвени к, који he л еж ати у д ру гој клуп и лево у цркви С ве-тог Језул атка a из м оли твени ка ће до н ети д ру ге цедуљ е.

„Н е бојите ce?” пи тао je Н ојдерф л.„З аш то бих ce бојала, кад сте ви са м но м ?” — одговара-ла je она наивно.

„Н о, но”, вртео je Н ојдерф л главом . „Т о вам не би по-м огло. В исили би и ви, и конзул и ja с вам а”.

“Д рхтала сам улазећи сва зн ојава у пол ум рачну ц ркву,”при чала je П авла. „С веци су м е гледали из својих ниш а, црква

je била празна. Д рхтећи од страха, ставила сам цедуљ ице ум оли твеник, узела оне друге, стрп ала и х у недр а и предалаН ојдерф лу, који м е je чекао у парку на по дн ож ју П етж ињ а.

“A најгоре м и je би ло, кад м и Н ајдерф л п редаде једног

дана ци гарету, да je тачн о у четир и сата после по дн е м им о-гред спустим на тро тоар на п оч етку по знате и једн е од н ај-ж ивљ их праш ких улица, “Ha М устку”, пред човеком у си-вом киш ном огртачу, који ће там о чекати. Н исам ce бо јала,кад сам и злази ла из суда с пуни м недри м а ваш и х цедул>а;



в м р е п е у п о м е н е н з Д а х .ч у 71

кад см о с А ном бацале цедуљ е у сандуч иће за писм а особа,

чије сте нам адресе до ш аптавали . Н исмкз ce бојале, Н исм о ceбојале, кад см о са посета v трку од лази ле ро ђаци м а ваш ихдр угова затворени ка и задих ано им и споручи вале оно ш тосте нам рекли, не бојећи ce да м ож ем о п асти на плаш љ ивељ уде или на по греш но запам ћене адресе. Н исм о онда осе-ћале страх, јер см о бил е охоле ш то нам ce дала п ри ли ка дам ож ем о и м и учинити неш то за опш ту ствар. А ли овог путана „Н а М устку” осетих страх, јер сам ce бо јала да не за-доцн им , пош то ce м ој П епа враћао с посла тачно у петчасова.

„Н а „М устку” стадох у недоум ици. П о тротоару ш ета-

ле су ce три особе у сивим киш ни м плаш товим а. И ш ла самгоре до ле и у зрујано гладала на часовни к. Н ајзад на тротоа-ру остаде сам о један човек у киш ном плаш ту п ред чијимн огам а спу стих ц игарету и кад ce вратих натраг, на истомм есту je леж ала дру га, већа ц и гарета a чо век у плаш ту ceизгуби м еђу пролазниц им а. М уку сам м учила да ce докоп амци гарете, бо јећи ce да je н еко не згази или поди гне. С тојаласам н ад њ ом , спуш тала свеж ањ . кљ учева, бацала уепн у м ара-м ицу, али н икако не успех да je дохватим . Н ајзад ce одваж -но сагох, зграби х je, д а м и нокти загребаш е кам ен и као бездуш е одјури х Н ојдерф лу. С тигох задихана али задовољ на,

јер ce П епа јо ш ни је вратио с посла.„Б ила сам Н ојдерф лова писм онош а до њ еговог одласка

из П рага. П редајући м и ци гарете увек би м и п ола у ш алиa пола озби љ но рекао: , ,С ам о напред, ионако см о изгуби лират”.

Н ојдерф л je слао м оја пи см а под својом адресом , не-цензурисана a одговоре сам д об и јао п реко њ ега ваздуш но мпош том , за три дана. О д куће писали су м и без завијањ а иопи сивали чуда и п окоре, ш то су ce одигравали доле коднас. Н ојдерф л je п ри м ао најређе пр им ерке м арака, н ад ко-ји м а je скакао од радости као м ало дете над књ игам а саш ареним сликам а.

О д во ди '0 м е je у „би ограф ” позно увече a дотле бих чи-тао новине или прелиставао илустроване часописе, на ко-ји м а ce ни је вид ело дру го, до дуге цеви топова, н ем ачкивојни ци пред украјин ским поруш ени м колибам а, и ли 'какоce на грчки м острвим а тискају изм еђу претоварени х м агари-ha. Ha и лустраци јам а није би ло ни једног туж н ог или за-м иш л>еног лиц а, свуда груп а војни ка, који весело м аш у ру-кам а и ш ир ока, огром на уста разјапљ ена у см ех. Гебелсовапропаганда у слици и речи.

XL I IС тојали см о спрем ни у предсобљ у „б и ограф а” и чекаликом анду за од лазак у П анкрац, кад у тренутку, кад м и jeдруг, к о г а сам некад упознао на вечери код једцог колеге,књ иж евника ш апутао неш то, ш еф упаде м еђу нас и поче



72 Г Ј 1А Н И К р п с к о г и с т о р и : с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

траж ити ш аптача. Ћ утали см о сва десетори ца. Kao no до-

говору н а одадо см о ce, иначе би нас чекало прем лаћивањ еу подрум у бивш их банчиних трезора и виш едневно леж ањ еу там ној ћелији, б ез хране. С ве ce заврш и ло казно м чучањ а.

A кад м и сутрадан Н ојдерф л о базри во пом ену јучераш -њ е чучањ е, не м огох ce уздрж ати, већ м у рекох у лице да

je то би ла сви реп ост. У веравао м е je д а je то свиреп ост ге-стапо ваца a не Н ем аца, да он н ем а ни чег заједн и чко г с њ и-м а, да je као судетски Н ем ац ж ивео добр о у Р епубли ци , где

je као судија им ао леж > м есто и би о цењ ен и да њ егов отац,ф абри кант рукавица, и м а да захвали за своју им овин у до-некле југословенским купци м а, али да наро д м ора да ћути.

„Ћ утањ е je одоб равањ е”, прекидох њ егово правдањ е изатраж и х да м е см еста врати у П анкрац, али он н астави сво-ја нагваж дањ а: „Р ат he ce ускоро сврш ити. М и см о већ пре-ко К авказа. Још сам о да заузм ем о Б аку и да протерам о бољ -ш евике п реко В олге и совјетска др ж ава распл ин уће ce у азиј-ским степам а. Д овеш ћем о Русим а новог дара. Закљ учићем ом ир с Е нглеском , ко ја je и он ако на издисају. А м ерика ћеди ћи руке од Е вроп е и ви ћете ce врати ти својој кућ и ”. С лу-ш ао сам ra, гледајући ra с чуђењ ем , јер нисам м огао д а схва-тим , да ш колован човек м ож е да упрош ћава ствари до тем ере и да тол и ко п одлегне утидају п роп аганде. П итао сам ce

да ли тако говори из глуп ости и и з страха, или ce ш егачисамим собом?

XL UJ

И следни ков писар водио м е je на први спрат П ецковепалате. У спут м и рече да je пр евод м ог одгово-ра стигао изБ ерлина и да данас почињ е право и озбиљ но испитивањ е.И дои ста, све je наговеш тавало да ce ствари им ају оди грава-ти у строгој судској ф орм и , јер je суди ја Ш ли тер б и о зва-ничн о хладан, писар je чекао као одап ета пуш ка за пи саћомм аш иногд, тум ач м е je гледао нам рш тено.

С удија je најпре о тпочео ду г увод, да и м ам д а каж ем свеш то знам , до најм ањ их подробности и без околиш ањ а, ш тоће м и ce узети у олакш авајућу околн ост; да п исм ени до казипостоје, јер he отићи ових дана у Беч да прегледа сандукес архивом 'бивш ег м ин истарства спољ ни х п ослова и да he та-м о пр!О наћи м оје извеш таје; да сам као ди пл ом атски пред-ставни к онд а н еутралне зем љ е зло уп отреб и о свој при виле-гован пол ож ај и да сам ce од ао зло чи н ачкој акци ји ш пи ју-наж е и слао и здајни чке и звеш таје, зб о г чега м орам би тинајстрож ијје саслуш ан a затим праведн о каж њ ен, на основунеум итни х закон а нем ачког Р ајха.

О дговарао сам као да чи там реч no реч из свог писм е-ног од говора. Н исам про пустио ни тачку ни запету. Ц елипасуси л ебдели су м и пред очим а. С удија je ди ктирао м ојеизјаве. П осле сваког м ог одгово ра зам исли о би ce, прету-рао no актим а, пр илазио пи саћој м аш ини , ш етао no одаји,



в и р е п е у с и о м е н е и з Д а х а у 73

исправљ ајући ногом тепи х, оп ет би ceo за сто и п он ово упу-ћивао исто п итањ е. За то врем е гледао сам кро з п розор,бројао црепове на крову суседне зграде, читао натпис нахотелу „Е спланад” и на пон овљ ено пи тањ е сипао као и з ру-кава исти одговор.

К ад на питањ е о дотурањ у новца ем игрантоким поро-ди цам а доб и одговор, који ce у потпуности по дударао с од-говором из превода, Ш литер скочи и први пут r a видехразјареног. М уц ао je од беса д а тако н е иде, да ce ш ега-чим са судом , д а je ствар јасна и да м и од ри ц ањ е не пом а-ж е и црвен у ли ц у оде у суседну собу, где je остао дуго ивратио ce блед у лицу, али потпун о ум ирен. О п ет je по-

новио исто пи тањ е, траж ећи да им енујем ли ца и, какоостадох при свом одговору, он je пон ово скочио и изиш аонапол>е. О туда ce вратио зам иш љ ен и с неким забелеш кам а,које je сравњ ивао с м ојим од говор ом и н ајзад преш ао надиктирањ е.

Д руго саслуш ањ е било je заврш ено. Ш литер м и пре-даде црвен полутабак, њ егову наредбу о хапш ењ у, пош то je звањ у „ген ерални кон зул” доп и сао реч „б и вш и ”. П ро-читао м и je оптуж бу н ародвзм суду у Б ерлину, која jeкип тила теш ко стилизованим реченицам а, пуне ф раза о из-давањ у држ авни х тајни у кори ст стране држ аве, о велеиз-

даји, о ш пи јунаж и и о злочину п ротив држ аве. Д ела jeпо двео под неколико п араграф а a затим м и je прочи тао иззбо рн и ка закон а један о д наведених п араграф а no ком е ceдело каж њ ава см рћу. ГТисар ми je при одл аску у затвор ре-као утехе ради, “да виш е нећу бити саслуш аван и да ce неузнем иравам , да ли ће м и од руби ти главу кроз м есец иликроз годину дана.”

XL I V

П оследњ ег дана м есеца м арта одведош е П руш у. П ре-ш ао je ради суђењ а у затвор н ем ачког зем аљ ског суда. О петостадо х сам . И з суседни х ћели ја јављ али су ce неп ознатигласови: католи чки калуђер, два С лсвака збо г пок}'ш ајабекства пр еко границ е, нем ачки п ро ф есор уни верзи тета иглагољ иви К ајзер, банкарски чин овни к који м е je осм ехомпоздрављ ао на ш етњ и у двори ш ту и касајући п озади м енедо ш ап тавао најно вије вести.

П ролећни ваздух увелико je у лазио кроз отворен про-зор, кад м и једн ог дана уведош е у ћели ју сувоњ авог стар-чића, дугог носа и плавих бркова, који су му падали прекодебеле набубр еле усне. О бућ а му je била зам азана блатоми балегом и заударао j e на ш талу. Б ио je збуњ ен и дугоније ум ео де м и објасни збо г чега су ra затвори ли . Н ајзад,као к.Ђ еш тим а извукох, да je зем љ орадн и к из неког села изјугозападн е Ч еш ке, да je еин оћ до п утов ао са око стотинусељ ака из свих крајева „усрећен ог” про тектората и љ утито

je п ом и њ ао н екаквог инсп ектора, који м у je зим ус п опи-



74 Г Л А С Н И К С р пско г и сто р и ^к о- ку л ту р н ог д ру ш тва ‘‘Њ Е Г О Ш ”

сивао летин у и страш но ce др ао на њ ега ш то ни је при ја-вио снопове недоврш еног ж ита на тавану. Н еразум љ иво jeговор ио о квинталим а раж и и јечм а, које м у je ин спекгорпр окљ уви о на тавану a који нису били н аведени у пр ијави;о стеоној крави и дво год и ш њ ем ж дреп ц у који je, како го-вораш е, куп ко a није п ри јави о оп ш тини ; о гускам а и оста-лој ж ивин и, коју су м орали п оклати, да не би им али „м а-лер” с 'О п ш т и н с к и м пи саром . Јади ко вао je и била м у јс нај-већа бр и га како he ce снаћи њ егова ж ена, јер крава сам ош то ce није отелила. У теш ио сам ra и натерао да ce ум ијеи опере чарапе круте као опанак, које je једва свукао сапрљ авих ногу, на чијим су прстим а стрчали дуги ош триН О К Т И .

Г оворио je оним типичн им сељ ачким нагласком и изњ егових речи осећала ce неприкривена н аивност пом еш а-на с извесним сељ ачким неповерењ ем и неком задњ ом м и-сли, нароч и то кад би гово ри о о сн оп ови м а летин е на та-вану. Р азговарали см о као давнаш љ и п ознаниц и a он би месваки час п реки дао: „Је ли м огуће, да тако велики госпо-дин, као ш то je „пан кон зулат”, седи толи ко ду го у за-твору? Н ије м огао разум ети д а љ уди седе у затвору збогнеке „политике” и непрестано ме je запиткивао, како ceзове инспектор, к оји ra je д отерао у П анкрад?

Т рећег јутра одведош е ra некуд, голо главог и у чистимчарапам а. В ратио ce предвече ум оран и алапљ иво je појеосвој об рок, и ако од свог до ласка у П анкр аз ни је хтео оку-сити зало гај хлеба. П ри чао м и je збуњ ен, да им je у јед-ној великој дворани неки господин читао дуго из некиххарти ја и рекао на крају да су сви осуђени н а см рт, наш то je једна м лада ж ена са од ојчетом на рукам а м ного пис-кала и кукала. Taj господин рекао им je напослетку да им

je казна оп рош тен а, али д а ће бити п оново суђени. Г ово-ри о je даљ е -о некој ,,р евизи ји ” , али н ије тачн о разум ео очем у ce ради. Л ом и о je прсте и пи тао ce на коли ко годи нам ож е бити осуфен због тричавих квинтала раж и. П рокли-њ ао je и нспектора и очајно ce п итао ш та ће радити њ его-ва ж ена, к ад ce крава почне телити.

К роз неколи ко дана опет je одведен и вратио ce м и-ран и као за себе п он ављ ао: „Д об и о сам пег год и н а” им олио м е да о том е обавестим њ егову ж ену, али м и нијсрекао њ ену адресу. О тиш ао je једног дана у зору, пруж и-ом и je своју ж уљ евиту ш лку и с простим , једноставним по-здравом : ,,Д о виђењ а, да си здр ав”, и зиш ао je из ћелије.О стадох опет сам , м ислећи на Ш литсров параграф о см рт-ној казни.

Једне ноћи у бациш е у ћелију подртог, раш чупаног м ла-дића, који ce јогун асто отим ао и спод удараца сањ ивоРстраж ара. П ож елех м у до бро вече и позвах ra да полож ислам ариц у на под, али j e м лади ћ непрестано ударао пес-ниц ом у ш аку. Д роњ ци прл^аве кош уљ е отскакивали су



в и р е п е у с п о м е п е и з Д а х а у 75

м у на голим плећим а. ЈБ утио ce на оне м ангупе у „П ецкар-ни” и п онављ ао: ,,А ли, човече, како су м огли б аш сад дам е затворе? Ч екају м е по слови, сад je пун а сезона, и м амтолико поруџбина”.

М ладић je био no занату м олер и становао у подрум унапуш тене страћаре на периф ерији варош и. Ж ивео je усвом подрум чету, напуш тен као п аук и спрем ао своје беднеоброке на електричном рош тиљ у, свом „нарочитом изум у”,како je озби љ но тврдио. К ад би сезона престала и оно м а-ло уш теде склизну ло из руку, латио би ce д ру гог по,сла.К упо вао je на ,,црн о”, препр одавао, зам ењ и вао и тако та-ворио дане.Д ош ао je у „пословну” везу са неком А устри-јанком из И нсбрука. С лао jo j je кљ укане гуске, м аст и ш е-hep a од њ е д об и јао у зам ену ш тоф ове, к он ац и сл., јерј jeА устријанка др ж ала н еки галантеријски дућанчи ћ. У хватилису м у посао, јер joj je пи сао дд м у виш е не траж и две кљ у-кане гуске за м етар два тих њ ених крп а и јутрос су м у п о-казали њ ег0Б0 писм о и доб ро ra истукли, подеравш и raкао овчарски пси. О стадош е м у код ком есара капут, “и тојош како леп капут” и нов качкет “ од п равог енглескогш тоф а”, ш то м у je А устријанка недавно послала као “п ри-д е”. М ладић je за врем е п ри чањ а п ревртао у рукам а светлож уте ципеле, куцкао прстом rio ђонови м а и теш ио ce: “Б арда м и оставиш е нове ци пеле” . Д адох м у сапун да ce доб роопере и пруж их му чисту пиџам у, ш то je он дуго одби јао:„Њ и м а то треба, ja то не носим ”, пон ављ ао je, али најзадпристаде да je обуче, na ум ивен и бри ж љ иво зачеш љ ане Ko-ce ш етао ce у ш ареној пи џам и, загледајући ce са свих страна.

П реко дана м ењ ао je хладце облоге на деловим а своги зударан ог тела, али на своје хап ш ењ е уоп ш те није м и-слио a још м ањ е пок ази вао знаке забрин утости, “јер м у jeком есар 'обећао да he ra пустити, чим до би је саслуш ањ етрговкињ е из И нсбрука. И то м у je било доста. Т ек ваљ данеће вечито см рдети у о вом санд уку” , уверавао je сам огсебе и од говарао je на пи тањ е, које je по стављ ао сам омсеби: „Т рговина испод руке? Ч удна м и чуда! им а таквихна хиљ аде. Знам кам арада који снабдева господ у из П ец-карне кљ укани м гускам а”. И п ак je сваког јутра чекао на-пр егну тог уха, да ce страж ар заустави п ред вр ати м а и даra п усти “н а п осао” . За њ ега напољ у није п остојала слобо -да, већ по сао у пуној сезони . С нуж дено би пао на столи ду,кад би м е позвали код и страж н ог судије, јер ни је волео даостане сам a кад сам ce враћао увече, дочекивао ме je ра-досно, облетао око м ене, п ом агао би м и да ce свучем и ска-кућући с ноге на ногу м ахао пеш киром , гонећи ди м цига-рете коју сам л агано п уш ио z чију би’ половин у м олер до-врш ио до п оследњ ег дим а.

Једне вечери и звукош е ra из ћелије. О тиш ао je босо-ног и у пиџам и. У јутру, есесм ан ш то дели каф у, избаци н о-гом гом илу њ егових дроњ ака a на м оје питањ е ш та je с



76 Г Л А Н И К р п с к о г к с т о р ш с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

м олером , љ утито ce прод ера: „Б ацил и см о ra на ђуб ре”.С иро м ах м олер, да ли je искори стио своју „пун у сезону ”

или ,,м ож да леж и у некој м ртвачни ци , у лепо ј п ругастој пи-џами натопљ еној крвљ у”.П ром ет у м ојој ћелији бр ој 100 би о je врло ж ив. За-

твореници су продазили као путници кроз станичну чекао-ницу. Љ уди су ce м ењ али као у калеодоскопу: м лади п ста-ри, туж ни и весели. Н еко би пр овео једну ноћ и одл ази оу незнан; други сам о неколи ко часова. К аткад нас je би лоno пет и виш е. К роз ћели ју прођош с^ адвокати, лекари, ли -м ари и кочијаш и. И коњ ички м ајор с крвавом разрезаномусном , и скретничар у униф орм и и с ф илцаним ш еш иромна глави и посластич ар и збод ени х м иш иц а пуних цр нкастог

гно ја a који би јутром плахао п ред м алом ф отограф ијодЗсвог синчи ћа, коју je крио у постави ц ип еле. И дебели ла-бор ант др огери је, ко јк je п реко ц елог дан а чи тао м оје ро-м анчин е a кад би дру ги заларм али, скинуо би н аочаре иопом ињ ао их на м ир, као учитељ ђаке. Л аборант м и jeсаоп ш тио „у п оверењ у” своје блиске везе с члановим а от-пора, своје ш етњ е са канц еларом бивш ег председни ш тварепубли ке no дво ри ш ту гестапо вског централног затвора уБ елину, али у брзо закљ учи х да им а јако развијену м аш ту,јер je једног дана причао да je дрогерист, другог дана, да je ш еф одељ ењ а у хигијен ском заво ду. С остал им није хтео

да оп ш ти и м ислио je да м е je удостојисг тим е, ш то je п ри-м ио гаће, које м у понуд их, јер видех да je н оћу леж ас. нагд.о пола .

Ф абрички радниц и пуни ли су ћелије и одл ази ли сутра-дан незнано где. У ч н т с л јИ, п роф есори уни верзитета. Јед-ном целокупн о оообљ е осигуоавајућег друш тва, други путм нош тво чин овника неке угледке банке. А на и П авла им а-ле су пун е руке посла a на посети к од суди је по нављ ао самс м уком адресе, д об и јене кро з зм д, б ојећи ce да не поб ркамим ена. Д отераш е и једног но вин арског сарадни ка који иш -чепрка из п оставе ш еш ира ком адић оловхе и удуби ce v

пи сањ е дугачког писм а. С лагао je no столу исписану п арчадклозет папи ра с нам ером да писм о тутне разно сиоц у хле-ба овде и ли v ..П ецкарни ” , али ce њ егова м ам ера и зјалови .А ргусово око звирну кроз рупиц у и пре него ш то нам псђеза руком да покуп им о листиће, страж ар суну као орлуш и-на на несрећно г нозинара, изгази ra душ м ански, по куп илистић е. згуж ва их и бацк у клозет, пову ће воду, р азделинам no ш ам ар и залупи вратим а.

И м арвени лекар пр еноћи о je једну ноћ. У хапсили суra на раду крај угојено г вепра и без саслуш ањ а до вели raправо у ћели ју бој ICO, гол огловаг и у белом лекарско м

мактилу.П ролази ли су дру гови сапатни ци кроз м оју ћелију, пу-нили су je и празнили. Њ и хова н м е н а дазно су м и ! иш чезлаиз сећањ а, али ce као кроз м аглу сећам ш их ова јади ко ^а-



в н р е г е у с п о м е н е и з Д ах ау 77

њ а: „Н е знам заш то су ме затворили , м ож да збо г радија;наш ли су м и револвер, саботир али см о посао; пи сао сам

и растурао летке, утекао сам с рада из Н ем ачке, п оку ш аосам д а тајн о п ређем грани цу, о ргани зовали см о наш отпор,правили см '0 лаж ан биланс у банци и исплаћивали улож некњ иж иц е без овере нем ачког ком есара, грдио сам Н ем цеи неко м е je одао, цепали см о нем ачке плакате. Једн ом до-тераш е м асу радника и чиновника неке ф абрике. С купљ алиcv п р и ло ге'за по роди це затворени х дру гова и наш ли кодисувиш е ревносног скуплтача спи сак са њ и хови м потпи си-м а. Један од њ их леж ао je у м ојој ћелији. Д ао je био де-сет круна прилога.

X LV

П очи њ ало je лето. С а пољ ане чули су ce дечији узви-ци a ци ка м аш ин а у радион иц ам а будила нас je пре c v h - чевог изласка. Т рава je била покош ена у двори ш ту no ко-м е см о С Е акодневно касали или и зводи ли соколске веж бепо д ком андом друга, вероватно негдаш њ ег соколског пред-водиоца. A k o би неко при веж бањ у поклецнуо и ли пао,сви см о за казну и звод и ли чу чањ а, или у чучећем ставу пот-скакивали као ж абе, есесм ани су ce при том ц ерекали :и касав глас урл али : ,.тем по !”

И м ао сам два друга у ћелији, ралио-м ехани чара Ф и-ли псове ради он и ц е и једн ог келнера, сада преш кол ован ог

радни ка ф абрике аероплана. М еханичар, п ргав м ладић, дрс-ког и изази вачког лица, нам ерно je траж ио најм ањ и поводза свађу. Б и о je нртучен ид ејам а о син ди катим а, п рол ета-ријату. капи тали зм у и н еправедној под ели доб ара, ш то jeбез реда про читао у проп аганди стички м брош урам а. И сти-цао je као своју заслугу ш то м у je бр ат н екад би о ком у-нистички народни посланик и грдио je банкаре к плутокра-те да су кри ви за рат. П ао je у руке гестапоа, јер ra je др угиз радио ни це, ком е je пр еотео девојку, и з освете п ро казаода je за врем е оп равке апарата слуш ао лон дсиску ради останиц у. С тановао je са својом сестром , чи иовни цом , и бри-

куо ce да и љ у нису затвори ли . К ад ју je спазио п рвог данау п ет часова после подне,, там о далем о п реко п ољ ане, v бе-лој хаљ ин и, како су ce рани је ло говори ли , м ахао joj је ду гоубр усом и до м рака ни је силази-о с п ро зор а. И м ао je сре-ћу да ra страж ар н ије ниједном прим етио. Р еш авао ceда првом при ликом призна ком есару да je слуш ао лон-дон ски рпд ио сзега двапут a на каш савет да уо п ш те непри знаје, тврдоглаво je тврди о да he до би ти м ањ у казнуако при зна него ако би „др ж ао њ уш ку за зубе” , како ra

je келнер саветовао. Н ије нас м грио, j e p 'c n o у њ егови м очи-м а представљ али „б урж уазију”, али je нетрем ице слуш ао

научне теори је из пол итич ке ехоном ије о разни м ш колам а,о п оглеш ни м теоријам а ком унизм а, о ф изиократим а, о ис-тор.ијском развитку дру ш тва и о свем у ш то м и je о стало упам ети са ун и верзитетског ш коловањ а.



78 I Л А Н И К р п с к о г н с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О И Г '

Једн ог дана, чекајући на сестру, до ви кн у нам с п ро зо-ра: „Д ругови , зграде су окићен е заставам а, неш то ce де-

ш ава напољ у. Гле, гле, скоро сам е њ их ове крне.’ К елнернем арно одм ахну руком : „В аљ да прослављ ају какву њ ихо-ву п обеду .” П опех ce на п розор, напрегнух ослабљ ен вид.Заставе су висиле на пола копљ а. „Д ецо ” , узвикнух, „цркла

je нека крупна зверка и з нац и сти чког звер и њ ака. ” Н агађа-ли см о ко би то Morao би ти и, разум е ce, да смо са задо-вољ ством пом иш љ али на Ф ирера. Н аш а нагађањ а прекидестраж ар, који н ареди м ехан ич ару да п окуп и своје стварии истера ra н апољ е осорним : „раус!” A тачн о у neil часовауказа ,се бела силуета м еханичареве сестре и остаде до су-м рака. Д ол ази ла je још неколико дана, застајки вала окре-

нута затвор у и м ахала нечим . Једн о вече, к ад у пет часова,које je м лади м еханичар тако ж ељ но очекивао, погледасм окро з п розор, беле силуете ни је би ло виш е.

X LVI

Д обисм о опет новог друга, п роф есион алног ф удбалера.Ha глави je и м а о нов зелен ш еш ир ић с пером a на ногам аф удбалске дипеле. Д ете праш ког предграђа, ф удбалер нијезнао роди тељ е. О драстао je у заводу за находчад. О д ранем ладости гони о je ф удбалску лопту no п разни м плацевим а.Н ије пр оп уш тао ни једну м еђународну утакм иц у и знао je

у прсте све чеш ке и стране ф уд балерске звезде. П ом агао je разним клубови м а, чисти о и грали ш та и, н ајзад, успеода п остане члан и незам енљ ива лева по лутка у неком пала-начком клубу. Л ети je спавао у обл ачион иц ам а на играли-ш ту, зим и je скитао од друга до друга. Х валио ce да je про-ф есион алац и да ж иви од спорта.

Д ош ао je п ре два дана да види како ће М аџари играти.П о сврш еној утакм ици почеш е да хапсе љ уде на улидам а.Ш апутало ce да je изврш ен атентат ,,на неког А јди ка”. Д аra не би ухапсили на улици, отиш ао je другу н а преноћиш -те, али м у овај од гово ри кро з отш кри н ута врата да ce од-

м ах губи , јед у кући станују Н ем ци и вратар п ази на сва-ког станара. Н аш ф уд балер ни је м огао да схвати да ce љ удихапсе, “зато ш то je неко уб ио неког вола у п ро тектор ату” искочИ '0 je у воз да по траж и своју кабин у на игралиш ту.А ли на станиц и учинио ce сум њ ив ж андарм им а и м есго укабину, п респавао je ноћ у ж ардарм еријском затвору. С у-традан кам ион ом je п ревеж ен у П раг, са неком господом■с" лацц им а на рукам а. У П ецкарни су ra исп итивали , где jeпр овео п оследњ и х п ет дана, с ким е ce виђ ао и где je спа-вао? Н ису му веровали да je спавао на ф удбалском игра-лиш ту и да će у пр ош ли петак сунчао у врбак крај В лтаве

и истукли су ra тако, да je по враћао крв. Т ако сазф д осм ода je један н ем ачки нечовек платио главом своја зверства.

Ф удбалер je узео олако своје хап ш ењ е и као д а je б иозадовољ ан чи стом ћелијом и топлом храном , ко ју je с апе-



в п р с п е у г п о м с и е и з Д а х и у 79

титом jeo. С кинуо би ћебе с постељ е, ceo би на под, јерније м арио да седи за столом и звиж дањ ем п одр аж авао глас

славуја и коса, нам и гујући вр агол асто. A кад би ra устазаболела од звиж дањ а, отпљ унуо би м лаз пљ увачке и м ар-ш и рајући кроз ћели ју певао при јатни м м еким тено ром ве-селе војничке песм е о кап ларској звезди ци , о драган и к ојачека на касарн ској капи ји, о девојачк ој п остељ и и о стро-гој “м ам ин ки” . У спом ене из кадра, говори о je задовољ но ,биле су најлепш е годин е њ еговог м ладог и убо гог ж ивота.

О ткуцавало je два сата у ноћи кад уснух. Д отле самм ислио на крвавог Х ајдрих а и ж елео сам м у да ra хитацатентатора ун акази и ослегш за цео ж ивот, и на до бр оћ уд -ног келнера, који ce није F p a r a o са саслуш ањ а.

И з сна м е трж е засењ авајућ а светлост џепне лам пе,K'ojy м и je неко п ри н осио ли цу. Н ада м ном су стајала д застраж ара. П ред вратим а у осветљ еном ходн ику тресао ceполун аг ф удбалер и бунован трљ ао очи. С траж ар с лам -пом унесе м и ce у лице и ш апну оном до њ ега: „Т о je стра-нац” , na угасивш и светлост, пригуш ено пр ош апта: „Л ези,лези, конзуле, ни ш та, ни је ниш та, сп авај”, н истрчаш е не-чујно, јер су им али ф ил цан е цип еле на но гам а. У стадох ипр ислони х ухо на кљ учаониц у. Ћ ели је су ce нечујно отва-рале. Ч уло ce табањ е босих ногу, пригуш ено ш апутањ е итупи ударци песницом . Заткм дуго корачањ е босих ногу

и ду бо ки уздаси, na и то ум уче. Ч екао сам дуго напрегну-тих уш ију. Т иш ин у je прекидало гласно зевањ е страж ара уходн ику. A кад ујутру зап и тах страж ара, који je дели о „ка-ф у” , ш та ce ноћас десило и куда су одвели оне љ уде, он jeм есто одговора м иц ао каж ип рстом , као да пуца из ре-волвера.

В рати о ce келнер са саслуш ањ а. П рестајао je целу ноћпред канц еларијом . П ричао je узрујан о по лунагим и босимдр уговим а, које су есесм ани гони ли као стадо и истери валиv двори ш те, одакле ce целе ноћ и чула тутњ ала теретни хаутом оби ла. М ислио сам тог тренутка на веселог ф удбале-

ра, д а ли сада леж и на војно м стрелиш ту разм рскане лоба-њ е или ћу м ож да читати после рата њ егово им е м еђу про-слављ еним звездам а „С лавије”, или „С парте”.

Љ утито сам ш етао и заклињ ао да ћу, ако останем ж ив,напи сати једн ог дан а књ игу у којој ћу оп исати д о танчи на,следујући секунду за секун дом , час за часом и дан за даном ,ова с план ом и звођен а свирепства нем ачког н арод а и об ра-ћајући ce келнеру уверавао сам ra да ћу напрегнути све силеда опи ш ем грозоте, које м илион и беспом оћни х м ученик'апреж ивљ ују и да ће м оја књ ига бити ж иг срам а на челогерм анског “н адчовека” . К елнер je до бр оћ уд вд о до бравао

и, као с висине, д од ао: “В и, да, али ш то ћу им ja тек на-писати.”Р адован Ш У М Е Н К О В И Ћ



И Р В А В Е Р П К А И П О Л Е Д Њ А Р П К А К Л А А В О Ј Н Е А К А Д Е М И Ј Е

Д о балканских ратова В ојна академ ија у Београду прим ала jeнорм ално за питом це младиће из С рбије. С ам о ретки изузеци суприм ани из других српских покрајина. Н ајвиш е из С таре С рбијеи М акедоније. П онеки из покрајина под А устро-У горском, као ш тосу били познати пуксвник М илан П рибићевић, генерал У рош Т еш а-

новић, иуковник Ј. Јовановић, К алем бер, Радовић итд. И з Ц рнеГоре су синови угледних главара иш ли у руске, италијанске и бу-гарске војне ш коле.

П осле балканских ратова 1912/13. расписан je конкурс за при-јем питом аца у Н иж у ш колу В ојне академ ије августа 1913. годинеза све С рбе из свих српских крајева. To je била 46. класа В ојнеакадем ије — последњ а српска класа, јер су после ратова 1914/18.прим ани сви грађани Југославије С рби, Х рвати, С ловенци и лицадруге народности. Тада су 1913. први пут у српској историји сту-пили у српску В ојну академ ију С рби из српских покрајин а подА устро-У гарском, из Ц рне Горе, Рум уније и Грчке. И ако страни

држ ављ ани они cv сги при ступањ у полож или војни чку заклетву наверност краљ у П етру 1.

И з српских покрајин а под А устро-У гарском тада су дош ли:

1. Х уснија К уртовић, С рбин м услим анске вере из Гацког, којп je као потпоручник погинуо почетком рата 1914. 2. А ли ја К урто-вић, такође С рбин м услим анске вере из Гацког, који je као капе-тан у пензији ум ро у С арајеву претпрош ле године. О н je пре ратабио ком андир дзорске ж андарм еријске чете. Због тога није хтео дабуде виш и оф ицир, јер би тај полож ај изгубио. 3. К онстантин Б и-бић из С арајева. Kao потпоручник погииуо почетком рата 1914.

4 Бож идар П антић из Б ањ а Л уке. Kao потпоручник погинуо 16.августа 1916. на чегарским планинам а (С олунски ф ронт). 5. Јоглн П етровић из села В рховине (Л ика). Kao потпоручник поги-нуо 31. октобра 1916. на Редуту (С олунски ф рон т). 5. ЈованТ риш ић. Д ош ао je из Д алм ације као гим назиста у Ц рну Г оруи борио ce као добровољ ац под С кадром . П осле je ступио у В ој-ну академ ију и борио ce у одредим а војводе В ука. У одредим асу ce налазили С рби из свих срлских крајег.а. To су легендарничетници, к о i u с .у од С трацкна код К ратова, 1912. до К ајм акч«-лана и Груниш та, предњ ачили у јунаш тву. ТридЈић je 1941, биокомандант ж андарм еријског пука у С копљ у. За врем е окупаци је

сарађивао je са Д раж ом , a доцн ије одведен у заробљ ениш тво.Д анас ж иви као ем игрант-свеш теник у А м ерици. 7. Л азар П ро-тић-Б акаловић. Д ош ао je из В ојводине и борио ce у рату 1914-18. Н едавно je ум ро као оф ицир у пензији у Б еограду.



Hi>ra cno'CpncKa it ■последи.n сипска класа Rome академнје 81

И з Рум уније (Т урн-С еверин) je дош ао Риста П љ аковић.Н едавно ум ро у Б еограду као коњ ички пуковник у пензији.

И з Грчке и ондаш њ е српске В одене je дош ао Д им итрије У зунчевић. Kao пуковник погинуо у Д раж иним четничким одредим а.И з С таре С рбије и М акедоније, поред м ногобројних рани-

јих (за турско време) из свих њ ених делова, 1913. ступили су:1. Б ранислав Зарић из П ореча. П огинуо као потпоручник на

Ц рној Реци (С олунски ф ронт) 26. септем бра 1916. 2. М ихајлоЈовановић из С копљ а. П огинуо као потпоручник на планини Ф ло-ки (С олунски ф рон т) 20. септем бра 1916. 3. Бранко Н аумовић изК руш ева, ђенералш табни ваздухопловни пуковник. Ж иви као еми-грант у К алиф орнији. 4. Тодор А рсић из Т етова. Н едавно ум ро уБ еограду као пуковник у пензкји. 5. С отир К остић из О хрида. Н е-

давно ум ро у Б еограду као капетан у пензији и витез К арађорђевезвезде. 6. Т рајко Ч акаревић из Ш ткпа. П осле рата умро у Б еоградукао капетан у пензији.

И з Ц рне Горе су дош ли:1. Н овица Л екић. Kao потпоручник погинуо ночетком рата

1914. 2. М ихаило Ђ уровић. П огинуо као потпоручник почетком ра-та 1914. 3. В ладо П оповић, син знам енитог војводе Сима П оповића(родом из В ојводине). П огинуо у борби против Бугара код К ичева1915. 4. Н икола Радоњ ић. П огинуо као потпоручник 1915. П рили-ком напада Бугара иза леђа и у позадину српске војске, њ егов пук je био опкољ ен и требало je да ce једн а јединица ж ртвује за спас

пука. Јавио ce Н икола Радоњ ић, повео сг,ој вод на јури ш уз узвике“ура... ура” . Ч уле су ce сам о експлозије бом би и звекет бајонета.Н икола Радоњ ић и део њ егов вод су изгинули, али ce пук извукаоиз гвозденога обруча, јер су Бугари били изненађени и мислили дацео пук напада. 5. Б ож идар У рош евић. У м ро после рата као капе-тан инвалид и витез К арађорђеве звезде. О дликован лично од пре-столонаследника-регента А лександра у присустиу војводе М иш ића,који ra je предлож ио речим а: “Г возден јун ак гвозденога пука.”6. Л ако В укчевић. У м ро после рата од ратних последица као капе-тан. И он je као гвозден јун ак 2. гвозденога пука одликован Белиморлом с м ачевима IV. степена. 7. Л азар Том овић. У м ро после para

као чиновник У праве држ авних монопола. О н je као теш ки инвалидпосле А лбаније пребачен у И талију — 1915. У Рим у je крајем ратаи неколико година после нм ао улогу “црногорског ком андира и вој-ног изасланика.” У тој улози достављ ао j e све податке и оба-веш тењ а о италијански.м пребацивањ им а агената у наш у земљ у идругим акцијам а против Југославије. 8. Н овица Ракочевић. П оги-нуо као ђенералш табни пуковник прм лкком нем ачког напада и бом-бардовањ а Београда 6. априла 1941. 9. М ило Радуновић. П огинуокао пуковник и командант пука у борби против немачких тенковакод С око Бањ е, априла 1941. О н je као одличан гим назиста уж иваоблагодејаније. П осле ш естог разреда послат je у бугарске гојне

ш коле. К ада je у августу 1913. сазнао о пријем у питом аца из свихсрпских крајева у београдску В ојну академ ију, напустио je бугар-ску војну ш колу и дош ао у Београд, где je накнадно прим љ ен. HaС олунском ф ронту био je одликован К арађарђевом звездом с маче-



ГЛ Л СН И К C i чског 1К-10ЦИ ско-кул тугпог лруштвл “Њ К ГО П Г

вим а и ф ранцуском Л егијом части. 10. Јагош Д раш ковић. П осле para, као поручник и витез Белог орла с м ачевим а, у знак протеста

због унапређењ а и прескакањ а у чину српских оф ицира од странем лађих прим љ ених из аустроугарске војске, напустио je војску.Д ог.рш ио je гим назију и права патећи ce материјално у Београду.Био je судија и председник суда у С трумици. Ж иви у Б еоградукао пензионер. 11. П етар В укчевић, писац ових редопа, ж иви каоем игрант у Ш вајцарској. 12. М ихаило Ш ћекнћ. Ж иви у Београдукао пуковник у пензији. 13. Радован М ијуш ковић. И зиш ао из вој-ске као поручник 1918, јер je био ком униста. Био je адвокат наУ бу и недавно умро.

Kao претеча уједињ ењ а С рпства, 46. класа В ојне академ иједала je за њ егово ослобођењ е велике ж ртве. У једињ ени пре уједи-

њ ењ а, ти м ладићи, изм еђу 19— 22. године ж ивота, падали су на бој-ним пољ им а од Д унава и С аве до К ајм акчалана и С олуна. О д 230питомада 1913, скоро половина je пала у борбама или умрла одратних последица. П реж ивели су см атрали да ће најбољ е послу-ж ити О таџбини и С рпству ако продуж е своју каријеру као оф ици-ри, који су у младости изабрали a у1рату доказали своје способно-сти. To су, истот(ремено, изискивали и држ авни и национални инте-реси, али, у м есто подрш ке и иаграде, највећем делу и најбољ имм еђу њ им а то je било онемогућено. Н аш ом послератном политикомповлаш ћивањ а увредили смо и одбацили део најбољ их, најзаслуж -нијих и најоданијих синова српског народа, a пригрлили позније

усташ е.П осле стварањ а Југославије, 1. децембра 1918, ми смо из А ус-

тро-У гарске војске прим или и њ ене оф ицире, дотадаш њ е непри јате-љ е са територије СХ С . О ни су ш коловани у току рата 1914-18. ибрзо напредовали у аустроугарској војсци. Са почетком para 1914,наш е војне ш коле су престале с радом , a губитком С рбије 1915. ни-је било унапређивањ а. Због тога je 46. класа В ојне академ ије, чи-ји су питом ци унапређени у чин потпоручника на бојном пољ у,1914. остала у том чину четири године, (чак преко мирнодобскихзаконских услога) све до 1918. П риликом унапређивањ а поручникау чин капетана 1921. унапређени су аустроугарски поручници, који

су постали оф ицири 1915— 16. и били за једн у до две године млађикао оф ицири од поручн ика наш е 46. класе који су остали и даљ е каопоручници. У зео ce ш аблонски поступак унапређењ а no стареш ин-стЕ.у (ран гу) у последњ ем чину. О горчени и увређени, ш то су.ум есто н аграде, прескочени од м лађих и до јуче оф ицира неприја-тељ ске F.ojcKe, оф ицири 46. класе су поднели оставке. С коро по-ловини најбољ их м еђу њ им а оставке cv уваж ене и они су отпу-ш тени из војске.

С воју способност они cv доказали и на другим пол>има, јериако под теш ким услозим а, они су успели да постигну и у новимпроф есијама нелику каријеру. В ладимир Х ајдуквељ ковић je до-ш ао до полож аја бана В ардарске бановине. Ha тој дуж ности и поги-нуо. М ноги су били угледни адвокати (na челу са Д р. М л. Ж ујо-вићем), судије и председници судова, дкпломате, новинари и пуб-лицисте (С танислав К раков).



П р !:.ч г в л с р п с к а i i п о с л е д љ п с р г -с к п :■ ■ т л с п В о / к е а к а д е « п !г 8']

А ли празнина коју су такви елитни оф ицири оставили за собомникада ни је била попуњ ена ш то ce осећало кроз свих 20 година

предратне Југославије, a нарочито у наш ој катастроф и 1941. и д о ц - није. Ta греш ка je скупо плаћена и прескупо. О на je утолико те-ж а ш то je учињ ена прем а прпој свесрпској и последњ ој српској46. класи В ојне академ ије, која je себе тако свесно и самопрегорнопринела на олтар отаџбине.

П е т а р В У К Ч Е В И ЋВ аздухопловни пуковник



CTAPA Д Р У М К А MEXAHA

Te године, 1915, јул je испао претерано врео. Кра.тке ноћитеш ке, спарне, a дуги дани, од изласка до заласка сунца, испу-њ ени ж егом неиздрж љ ивом и у хладу. К иш а већ давно није па-ла те пољ а добро спаруш ена, гране дрвета отро.мбољ ене, г окруж -ни друм, који пролази кроз велико и богато село, покривен де-белим слојем ф ине топле праш ике изнад које je стално трепериоуж арен ваздух. С ело као успавано, a ни пољ а нису била ж ивљ а,иако толики пољ ски радови чскали да ce заврш е. Д а пије рат си-гурно би ce читала м олепствија да већ једним падне киш а; овако,како Бог да...

Н игде никога на друм у, ни пред опш тином крај друм а, ста-ром сељ ачкам кућом, која je подигнута за онда мало село још уМ илош ево време, сам о je сада дотерана и добро окречена и изну-тра и спољ а, те белина бљ еш тала ка сунду.

П рекопута опш тине велика, огром на као касарна, друм скам ехана. С олидно изграђена, no утврђеном плану, од тврдог м атери-јала (цигла и камен) још у врем е када je обновљ ена С рбија

почела, далеко пре ж елезнице, да и зграђује мреж у добрих путеваза саобраћај, који ce све виш е развијао. П утовало ce колим а сарњ евим а, споро и са великим застанцим а. Ретко ce ко ж урио,време није играло скоро никакву улогу. Због тога су подизанедрум ске м ехане, које су зам екиле старе турске каравансераје, даби путници им али где да предахну. a коњ и у ш талам а да ceнахране и одморе.

А ли je сада м ехана била најчеш ће без путника, a ш тала већдавно није видела туђе коњ е. С ело без љ уди, јер скоро сви мо-билисани и сада на Д рини, на ф рон ту a ж ене, деца и старци нисуce радо одвајали од кућа, чак ни да сврате до м ехане. Рат већ

годиау дана и близина Д унава и границе, дакле и ф ронта м адаза сада споредног, свели cv у читавом крају саобраћај на најм ањ ум еру. С ем бескрајни х комора и војни ка били су ретки п у т н и ц икоји су долазили у села у ратној зони. У палакку крлј Д унава,некада кокетној, ж ивој и напредној, сада зам рлој. c k o d o опусте-лој те и у главној улини изм еђу калдрм е почела да изби ја трава,долазак странаца био je чак забрагБен, иако je на ф р о н ту владалозатиш је мало необичт-’о али пуно.

Зам ро je ж ивот na и м ехански.С тара друм ска м ехана им ала je са стране друм а велики трем

на који ce пело с неколико басамака. О бично, v миру, ом иљ ено

м есто каф анских гостију. Н о сада je сам о v једном крају, у хла-довини. седео раском оћен Pa ja Рељ ић, каф еџија и председниксеоске опш тине. Д обро о ч у в а н и , кочоперан ш ездесетогоднш Ј̂ ак,тем ељ ан, средњ ег раста и једва м ало погрбљ ених леђа. О н ce



т а р а д р у м с к а м е х а н а 85

ж иво објаш њ авао са кметом О брадом и одборником М ићом , својимврш њ ацим а, такође кочоперним старчићим а, који су све слуш али

са ш аком на увету. — Д олази нам батаљ он у кантонм ан!— објаш њ авао je важ нимгласом и поверљ иво председник и каф еџија Pa ja. — П рви позив.С рески јавл,а да сутра стиж у батаљ онски коначари, a прекосутраи цео батаљ он. К ом андант je м ајор. И з А кадем ије.

— А ха, почели i eh полако да ce нрим ичу Д ун аву. Me тетаce тек онако no оваквој врућини. К аж е.м ja , затиш је не мож е датраје сто година!— резоновао je км ет О брад.

— To не знам , али je наш е да батаљ он ш то бољ е см естиљ уде, да ce после не ж але на село... С игурно неће остати дуго. — тврдио je Pa ja.

О дборник М ића м ахнуо je руком : — Б ез бриге, село je велико na би м огло no потреби да прим и

и пук, a не сам о батаљ он. В идећу одмах са ћатом колико која ку-ћа м ож е да прими.

Н ису губили врем е те ce обојица опростиш е са каф еџијоми председником и одош е ж урно ка опш тини. A Р аја позва коњ уш а-ра У грина и мом ка Јована, који je служ ио у каф ани, али je noпотреби радио и све друге послове. Н ареди им да добро очистедвориш те и ш талу, a увече да почисте и пред каф аном .

— Д обро полите да ce не диж е праш ина. Д олази нам батаљ ону кантном ан, пам ет у главу!— п репоручивао je.

A то je поновио одмах затим у кујни и снаји С м иљ и, која jeзам ењ ивала дом аћииу откако je Рајин а ж ена 'Ж ивка ум рла башпред почетак рата.

— И м аћем о каф ану увек пуну, јер војска je војска, ria јошу рату. П ознајем их добро, na да ce не обрукам о. О зо није трећнпозив као п рош ле године, већ првк. Ч ујеш ли?!

— Н аш а м ехана никад ce није обрукала.—одговорила jeС м иљ а м ирно.— A нисм о од јуче.

О диста...О тац Рајин Р ељ а, голућан сељ ак и пом ало ш иекулант — сви-

њ е, кож а, кукуруз — ни је био лењ . Близина Д унава и границе,с једне стране, и богатог и плодног С тига у позадини, ом огућавалису ш ироке зам ахе. П ром ућуран, нако без ш коле, реш ио ie да сапериф ерије села сиђе на друм . П редухитрио je Ц инцаре из варо-ш и, јер их у селу није било. који су углавном држ али друм скем ехане у целом том крају. С ам je подигао усред села друм ску ме-хану no плану са свима споредним стајам а, чигав заселак, a свеопасано добрим зидом . Н ије ж алпо дукате те добри м ајстори , чакиз Л евча, зидали сам о са добрим м атеријалом , кречом из Ж агубице,кам еном из Голупиа и циглом коју je сам пекао.

— К ада затвориш храстова врата на м ехапи и оковану ка-

пију на авлији — град! Kao стари рим ски град. И још бољ е! К ода прескочи зидану ограду? — рекао je зидар предузим ач. — Јесте, баш je као град. потврдио je и Рељ а јако за-

довољ ан.



86 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ‘‘Њ Е Г О И Г

A знао je заш то je подигао “град” . Д укати су чувани не убанци , која није постојала, већ у кући, у дрвеној каси. С упарници

су често постајали завидљ иви да су им али обичај да подм етнуватриц у у ш талу или k o l u . A хајдуци који нису били иско-рењ ени у источној С рбији, волели су баш каф еџије и друм скем ехане и често ce распитивали не за каф еџијино здрављ е, већ как-ва je м ехана и кога све има у кући.

Б ојазан није била узалудна, a предострож ност ce показалаоправдана. Ha “град” ce не напада тек онако, на Рељ ин у м еханујош м ањ е. П а ипак je Т раило из Злота покуш ао једне летњ е но-ћи са својом бандом да допре до каф еџи је и њ егових дуката.Н ису успели да ra изненаде, јер je одмах одговорио пуцњ ем из

пуш ке. (Н ису ни знали да je им а). У лазна врата на м ехани нисууспели да оби ју, гвоздене реш етке на п розорим а биле су јаке, aкроз двориш те нису м огли ни см ели због три огромна влаш ка пса,који су бесно кидисали на нападаче.

П олетели су л>уди са свих страна, јер су сви знали да Рељ аум е да буде захвалан и да свако добро пам ти. У збудило ce и уз-бунило ce цело село. Тако je иначе свирепи Т раило м орао да ceспасе бекством .

Рељ а ce одуж ио селу, a властим а које су одм ах дојуриле,изјавио je , да м у ни је познато ко j e био нападач. А ли je Т раилуодм ах поручио no сигурном човеку да ће, ако сам о још који пут

покуш а да узнем ири било њ ега било село, сам организовати, м аколико кош тало, потеру која ће бити јача од ж андарм еријске икоја ће ra сигурно пронаћи и убити.

Т раила су ускоро убили ж андарми за врем е једне потере,јер су ra издали јатаци . А ли и да je остао ж ив, сигурно би водиорачуна о поруц и коју м у je послао Р ељ а каф еџија, који ce никадани је ш алио.

С ело je леж ало на средокраћи изм еђу окруж ног м еста и па-ланке на Д унаву. Д рум ска механа постављ ена као no поруџбини.Њ ена успеш на судбина сам им тим била je предодређена. Рељ ини

прорачуни показали су ce потпуно тачни. П рост сељ ак био je да-лековид као да je из цинцарске ф ам илије.Зарађивало ce добро иако je све било јевтино. У механи само

вино, ракија, чај и каф а. (С ензацију je направио na ce послетога дуго причало, када je једном из Београда донео сандук пивау ф лаш ама. П иво ce није свидело сељ ацим а, те су сву корист из-вукли каф еџија и једини учитељ у селу). За гладне путнике јошпогача са сиром и кајгана, о празницим а и печењ е, a за високегосте кад п ролазе још и чорба и печено пиле. А ли je м аријашбио велики, грош огром ан, a дукат као С тара П ланина.

Ж ена ce није видела из кујне у којој je њ ена власт била

потпуна. С ве остало зависило je од Рељ е.Због своје склоности за трговином , Рељ а je старијег сина

О стоју упутио у паланку на Д унаву у трговину. С ин Раја остао je у селу да наследи оца и м ехану. Ha то je радо пристао, јер je



т а р а љ р у м с к а м е х а н а 87

волео село и сељ ачки ж ивот м ада није губио пезу с братом пала-начким трговцем .

К ад je најзад једн ог дана наследио оца, Р аја Рељ ић тру-дио ce да буде добар каф еџија иако друм ске механе нису виш еиграле ону улогу као раније, нити су им але стари утицај како

ce ол њ их још м огло добро ж ивети.П ом ало ce и ов поред каф ане бавио трговином , али je глав-

ну паж њ у посветио политици. Д руш тво je превирало, сукоби ста-рих и нових идеја били су свакодневни. В рем е бурне поли .ичкеборбе за превласт. У том вртлогу Pa ja Рељ ић одлично ce снаш ао.Н еум оран ум ео je да ce искрено загреје за идеје које су м у ceсвиделе. Тако ce за њ ега знало не само у округу, него и у Бео-граду. Једној политичкој величини, која ce канди довала у Ра-

јин ом округу, на сваким изборим а за посланике доносио je сво-јим угледом и везам а у округу пресудан број гласова.

— Ak o те Р аја не пом огне, не м ож еш бити посланик!— ка-зало ce толико пуга. И ту није било претеривањ а.

И з политичких разлога постао je и председник сеоске опш ти-не. А ли њ егов политички апетит из посебних разлога није иш аодаљ е, иако су сви били вољ ни да ra виде и у окруж ној скуп-ш тини. И због тога ra ценили у Б еограду, јер м ноги политичкии партијски кортеш и ум ели су да постављ ају гадне услове. Ра-ја je м ислио: бољ е први у селу него негде девета рупа на свирали.

С ина једин ца С таноја, који je носио им е неког прадеде,рано je ож енио. Д евојку м ираж џику довео м у je чак из К личев-ца, бунтовног села М иленка С тојковића. П оред м ираза и полити-чке везе играле су улогу, јер je и младина бивш а опш тина билавелика, a родбина утицајна.

— С ад Р аја згрну и дукате и гласове!— закљ учивалн cvпријатељ и.

Р аја je рано изгубио ж ену Ж ивку те су кућу и м ехану при-хватили син и снаја С м иљ а. Здрава сељ анка, која ce брзо снаш -ла у улози богате газдарице. Р аја je уваж авао већ и због тогаш то je породицу увећала сином Рељ ом , (Рељ а v част прадеде) и

ћерком Ж ивком (у спомен бабе).Т ако м ехана добро радила, кућа цветала, деца расла, Рајаполако старио. А ли ce упорно и успеш но носио с новим политич-ким противницим а и. конкурентом , који м у нису могли ниш та,јер ra je увек ш титило село, a и пријатељ и из Београда узим алису ra у заш титу и код строге полиције и код радозналихпорезника.

О гром не догађаје, ратове 1912. и 1913, село скоро н ије ииосетило. Б орбе ce водиле негде далеко у непознатим крајевим а.Било je десетак рањ ених, a неколико их je погинуло на К ум анову.

— Т олико понекад им а разбијених глава на сабору код

м анастира!— рекао je Р аја јако задовољ ан ш то ce из тих ратовањ егов С таноје вратио читав.

А ли je 1914. пола села завила у црно. С ви сазнали за М ачковК ам ен на ком е су многи оставили кости, те ce у селу појавило



88 Г Л А Н И К Cpiu'i'.or и с т о р ш с к о -к у л т у р н о г л р у ш г в а “Њ Е Г О Ш ”

м ного црних ш амија. Ha кућама виш е црних застава него о држ ав-ним празницим а тробојки. Ц рну ш ам ију понела je ускоро иС м иљ а, јер je на Р ајц у, на С увобору, првих дан,а велике и слав-не оф анзиве нестало и С таноја. В идели су ra другови када je паотеш ко рањ ен у груди, али њ егов леш после борбе никако нисумогли да пронађу, те ce Раја ипак надао да ће ra видети јед-нога дана.

К ућу je деф ини тивко преузела снаја С м иљ а. П ом агао joj je син Рељ а, деран од ш еснаест годин а, и ћерка Ж ивка, леп де-војчурак тек у петнаестој години.

— С амо да ce овај рат већ једном сврш и!— уздисала jeчесто, јер су све чеш ће долазиле вести, да ce овај или он ај виш е

никада неће вратити у село.Р аја није хтео, није им ао храбрости, да jo j каж е колико

je крај још далеко.В елико село, иако ие тако удаљ ено од Д унава и дунавског

ф ронта, али далеко од главног ратиш та, м ада дубоко ож алош ћено,м ирно и са резигнацијом проводило je дане очекујући крај ратаи повратак остатак л>уди, који су још били на ф ронту...С ви им алисамо једну мисао:

— С амо да ce овај рат већ једном сврш и!*

Батаљ онски коначари, четири потпоручника и четири под-наредника, читава кавалкада, стигли су на коњ им а прилично рано,да ce не би ломатали праш ињ авим друм ом no јулском сунцу. П ра-во не пред опш тину него пред Р ајину м ехану.

Р аја их je већ чекао пред м еханом са неколицкном одбор-ника, старијих сељ ака. С а трема посм атрали су их снаја С м иљ аса сином и ћерком.

— К ако су лепи ови потпоручници! — уж ивала je ћерка. — Једва чекам да стигну и остали!— одуш евљ авао ce син.М ајка je сам о уздахкула.О ф ицири одбиш е да ce прихвате одмах, иако их je у м ехани

већ чекала спремна уж ина. — Н ајпре посао због кога смо потегли толики пут! A после

биће врем ена и за кајгану и хладно вино! —• поручивао je старипотпоручн ик Т еш а, вођа коначара и велики експерт за тај кона-чарски посао.

К м ет О брад и одборник М ића већ су били поделили село начетири реон а, за четири чете, те сад одош е сви, сваки на својустрану, да сам о обележ е колико ће која кућа да прим и војникана стан.

П осао je брж е заврш ен кего ш то ce Pa ia надао: В атаљ онскиш таб у ш коли, командант м ајор у Р ајиној гостинској соби, ађу-

тант ђак код првог ком ш ије. О стали оф ицири сваки у реону својечете. К ујне у дну великог ш колског двориш та. С рећом село ни јебило сиром аш но, куће нису биле неугодне. И све нису им але накапији црну заставу.



т а р а д .р у м с к а м е х а н а 89

С ви су ce затим сручили у каф ану, и коначари и сељ аци од-

борници. У великој м еханској просторији, још зором добро про-ветреној, са цигленим подом добро поливеним, владала je пријатнасвеж ина. Ha столу чекали кајгана, сир и погача.

— Н авали војско!— ком андовао je потпоручник Т еш а.Р аја, који je често и no званичној дуж ности долазио у додир

с војском , ж елео je ш то пре да сазна с ким им а посла, с ким heим ати да ce носи када батаљ он буде кантоновао у њ еговом се-лу. Д а то не мож е дуго да траје, с обзиром на ситуацију, било м у je јасно, те није ни питао колико he батаљ он остати у селу.Зато je својски нудио своје прве госте обећавајући за вечеру ичорбу и печено пиле.

— He заборави вино. О во које пијем о није рђаво!— гус-тирао je потпоручник Теш а.

Н о м лади потпоручници и без нуђењ а јели су добро и неум ор-но брбљ али. Т ако Р аја сазнаде, да je батаљ он ком плетан, да сусве чете у пуном бројном стањ у, да су ш јннци питоми, оф ицири

добри и каваљ ери, све ш то узм у плаћају, a да je ком андант м а-јор сам о на изглед строг, иначе je душ иц а. Т реба сам о ум ети сањ име...

— О вде ћете ce лепо одм орити, na после ш та буде!— обе-ћавао je Раја.

П отпоручник Т еш а ce м рш тио: — He верујем . Д олазећи видели смо да су путеви у доста

рђавом стањ у. М ајор he и без нарочите виш е препоруке наредитида ce све поправи ш то ce мож е још поправиги. Т ако ћем о ce си-гурн о добро п резнојавати на овом јулском сунцу.

— К ако то да оволико село нем а цркве!?— чудио ce пот-поручни к резерва, учитељ .

— И м амо у сам ом сеоском атару м анастир. О н нас опслуж у-је, те je м ирно и село, a калуђер задовољ ан!— см ејао ce Р аја.

— Н исм о ми безбож ници! — A где игра коло?— пало je ново питањ е. — К од ш коле!— брж е бољ е одговорила je Ж ивкица, те je

добро погледали сви потпоручници, чак и потпоручник Т еш а. — Ш то ће бити весело!— уж ивао je км ет О брад. — И м али

см о толико теш ких, туж них дага прош ле јесени и зим е, na да ceсело м ало разоноди, да м ладеж не заборави да игра!

— Н еће!— тврдио je уча потпоручник. — И м амо у ба*таљ онудобре цигане сш раче. Д а су сви такви војни ци као свирачи,...

*

Т и спом енути и похваљ ени цигани свирачи налазили су ce начелу ум есто војне м узике и свирали гром ко једнако један истим арш , када je батаљ он сутрадан пред подне ум арш ирао у село.

За свирачим а на коњ у командант м ајор са ађутантом ђаком -наред-ником a за њ и.ма пеш ке ордонанси и телеф онисти. Ч ете су заврем е м арш а иш ле ивицом п ута да би избегле праш ину, али су ceна улазу у село искупиле и у саврш еном реду, као да ће проћииспред диви зијара, ум арш ирале у село остављ ајући за собом



f’O ! Л \ Н И К Cpiu'Kor ifCTopii'с к о - к у л т у р н о г лруш тва “ Њ Е Г О Ш "

облак праш ине. У почаст села гутала ce праш ина. У з батаљ он

не само сеоска дечурли ја већ и м ного старија. He долази војскасваки дан!

Збор пред м еханом . П редседник P a ja одрж ао je поздравни го-вор величајући храбру војску и пук ком е je батаљ он припадао.Због врућине трудио ce да буде ш то краћи, као и м ајор који jeпохвалио гостољ убиво село и обећао да ће ce сви трудити да селубуде ш то м ањ е на терету.

О нда су коначари, праћени дечурлијом , повели чете у одре-ђене реоне. П очињ ао je за батаљ он редован кантом ам ски ж ивот,за село изванредни дани који ће допринети да ce м ало заборави

ж алост.С а трем а све су радознало посм атрали снаја С м иљ а, Ж ивки-ца и Рељ а. Запазили их на брзину м ноги из строја.

— Д обра ова м аторка каф еџика!— казао je капетан ком андирпрве.

— Н иш та lie ф али ни оном девојчету!— гласно je м ислиопоручник, водник првог вода. A као он и многи други.

#

К ом андант м ајор знао je тачно ш та јесен км а да донесе томф ронту, који je доста дуго м ировао. У спаване обале Д унава ож и-веће ускоро, a са пољ а нестаће мир и спокојство, јер je бура која

ce спрем а незапам ћено јака... Зато je сваког дана очекивао на-ређењ е да са батаљ оном крене у село крај самог Д унава чије jeобале поседао и бранио трећи позив. О вај батаљ он им ао je дабуде резерва и прихвати борбу када почне, до доласка пука. О че-кивали су ce озбиљ ни догађаји који су нам етали велику опрезности све већу приправност те ce сваког дана очекивао покрет ка Д у-наву и осталих батаљ она пука.

Због тих догађаја који су предстојали и који ће сигурно би-ти судбоноснм и јако крвави, ком андант м ајор je п ри стајао дам ного ш то ш та гледа сам о једни м o k o m . М ањ е строг него обично

дозвољ авао je да батаљ он још једном прож иви! И пак je п азио дау механи буде ш то м ањ е бучно.A м ехана je сваке вечери до повечерја, свирали су ra пред

опш тином сви трубачи из батаљ она, била препуна. He сам о ш то jeм ехана с хладном ракијом и добрим м езетом , већ и због Рајинеснаје и ун уке, ко је су служ иле заједн о са Рајом . А ђутант ђак-на-редник већ je долазио и када ком андант није у својој соби у ис-тој м ехани, a Ж ивкица je увек гледала да ra она послуж и. Р аја je то посм атрао са осм ехом .

Д еран Р ељ а слабо je тада улазио у каф ану, јер je виш е во-лео да буде са својим голубим а и огромним влаш ким псим а. А лк

je и он ухватио везу са неким пријатељ им а голубова превртачаи паса од pace. П равили ce планови за после рата.За то врем е док je у м ехани врило, јер увек има безбриж ног

света, a војска не уме да буде туж на, у селу je владала скоро и д и -

лична тиш ина. Ш та ce збивало у кућам а командант м ајор и деж ур-



Crapa д р у м с к а м е х а н а 91

ни у батаљ ону нису и страж ивали, али м ир кије см ео да ce рем ети.К ако м ало треба na да ce забораве невољ е!

С лабо je Ко прим етио да je из батаљ она нестало виш е водни-ка поручника и ђака-наредника. К азало ce: отиш ли на одсуство.У сам ој ствари на Д унав за осм атраче, јер je с оне стране Д унавазапаж ена све већа ж ивост.

— Ja већ спаковао ствари!— поверљ иво je рекао ком андантовпосилни ш то остали посилни схватили као наређењ е.

Због тога ce село запрепастило, a Ж ивкица ce толико ож а-лостила да je и плакала, када у првој половини августа једног јут-ра батаљ он и без збогом већ није освануо у селу. О стала сам оком ора да покупи ствари.

П рво су отиш ли опет коначари, скоро неопаж ено, a да биce избегла непотребна објаш њ ењ а, батаљ он ce просто_ кзгубиоиз села једн е зоре. С елу j e речено да ће ce те ноћи одрж атиноћне веж бе, те ce нико није чудио ни распитивао када ce цеобатаљ он искупио у забрану на крају села. А ли ce изјутра нисувратили. Р аја, председник опш тине, знао je тачно у које су селоотиш ли у нов кантонм ан, да би били ш то ближ е Д унаву, граници.И знао je и заш то... Ж ивкицу je теш ио:

■— Т аква ти je војска, често ом ркну a не освану. В идећем оce после рата!

*

К роз село су пролазиле, поред старе друм ске м ехаке, безвелике галам е и без дуж ег задрж авањ а, м ноге ком оре и разнетрупе. Ta пом ерањ а, која ипак нису м огла да ce сакрију од сељ а-ка, јасно су указивала ш та ce спрем а. Зато ce село потпуно сми-рило и са стрепњ ом чекало. A неки брж е бољ е отиш ли у госте кодсвојте у селим а мало даљ е од С тига и М лаве.

С траховито дводневно бам бардовањ е Рам а и рам ских поло-ж аја није ce чуло у селу, a ни видело из далека. А ли je овда-онда допрла no која потм ула експлозија бом бардоване паланке наД ун аву. A онда, једн ог септем барског дана, и до села je стиглавест, да су Н ем ци после дугог и јаког бом бардовањ а полож аја

преш ли Д унав код Рам а и С м едерева, да спрем ају прелаз кодК остолца.

С ело ce препало, м ехака опустела. Р аја je ћутао, јер j e биосвестан колика je трагедија отпочела. Ж ивкица je тихо плакала.јер сада знала да je ађутант са батаљ оном био на рам ским поло-ж ајим а.

Затим су почеле борбе и код паланке на Д унаву. Зато крозсело најпре прош ли буљ уци' избеглица.

— А ртилерија запали и поби све!— кукали једногласно играбили даљ е.

Затим рањ еници:

— И згибе cr;e! Горе него на Гучеву и М ачковом К амену!О нда пуковске коњ ске ком оре неме и без уобичајене галам е.

Затим артилерија, ум орна са м рзовољ ним оф ицирим а и уморнимкоњ им а. О длазили ж урно на нове полож аје... О пш те повлачењ е



171А Н И К р п с к о г и с т о р н ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш "

на нове линије, јер су на повлачењ е били прим орани и они код

П ож аревца и С м едерева...Н ајпосле почели су кроз село да пролазе и делови једногпеш адијског кадровског пука који ce борио код паланке на Д уна-ву. М лади војници били су прем орени, али још увек добро рас-полож ени.

— В ратићем о ce већ!— уверавали.— С тиж е појачањ е с југа... — М и см о били доле на путу у заш титници . Д обили см о на-

ређењ е да ce хитно повучем о и сада иза нас нема никога од наш их.О ни полако и опрезно иду за нам а. За сат-два стићи ће сигурнои овде. С ила какву до сада нисмо видели!— објаш њ авали су ум ор-ни војници . Затим одјуриш е за водом који je ж урно одм ицао даљ е.

— С ви у подрум !—- наредио je Pa ja својим а. С ело ce и безнаређеш а сакрило, неки на таване, други у подрум е, док су многиутекли из села у последњ ем тренутку. И Рељ а je набацио спрем -љ ену торбу на рам е, увијено ћебенце на друго. П ољ убио je Р ајуУ РУ КУ> затим м ајку и сестру, na ce изгубио с гомилом врш њ ака.

— Н ећем о да чекам о Ш вабу!— казали су гласно. Р аја ce томеније противио. Д а им даје савете није ни било времена.

Р аја са км етом О брадом и неколицином старијих сељ ака ос-тао je на трем у своје механе. С а њ им а и једна старија ж ена,не-кадаш њ а Б анаћанка из А ли Б унара, која je још натуцала нем ач-

ки. Т ребало je да сачекају н епријатељ а и да м у без истицањ абеле заставе предају село, како je гласило и наређењ е које jeопш тина добила. A све са циљ ем да ce село пош теди непотребнихж ртава и ш тете... Л етина je била добра, година родна. И ако jeмного хране извучено у позадину. ипак je доста остало у сеос-ким ам барим а. Ч им непријатељ то нањ уш и, затраж иће. Раја je већсм иш љ ао како да удеси да село ипак буде ш то м ањ е ош тећено...

И з С тига je поирем ено допирала м итраљ еска паљ ба. П онекитоп. Један авион летео je високо. Раја je на трем у чекао неприја-тељ а стрпљ иво. Ш та ће бити биће.

Н ајпосле, у дну пута појавила су ce три нем ачка улана. On-

резно су ce приближ авали. За њ им а, даљ е, једна пеш адијска пат-рола. — Зар и то да дочекам ?! — иш ао je Р аја за својим м ислим а.

— П осле свега, јер je м ало вероватноће да ce ова сила заустави иврати преко Д унава!

К оњ аници су ce полако приближ авали. Р аја je ocehao да неш -то почињ е да ra стеж е у грлу, да ra гуш и. О ко њ ега све je поче-ло да ce окреће, те ce одједном сручи на зем љ у као врећа.

У нели су ra брзо у собу у којој je раније становао м ајорком андант батаљ она. К м ет О брад и Банаћанка пош ли су у сусрет

уланим а, који су, умирени да у селу нем а војске, брзо продуж илипутем даљ е. За њ им а пеш аци. Ч итава чета. И стурили су предстра-ж у у забрану код м анастира, поставили страж е на уласку у село.О стали су ce спрем али да ноћ проведу у селу у кућам а крај дру-ма. У стару м ехану нико не уђе, те je м ом ок Јован затвори.



т а р а д р у м с к а м е х а н а 93

— Н емци не воле да ce ноћу лом атају no непознатом терену,још м ањ е no селу. О стаће у селу да преноће у кућам а, док су на-ш и напољ у!— сећао ce Раја док je леж ао непом ичан али садапри п уној свести. К рај њ ега снаја и унука.

Једна глуха ноћ пуна неизвесности када нико у селу нијетренуо. A кад je свануло допрло je до села најпре удаљ ено пуш -карањ е. Затим ce чула артилерија, која није престајала. А ли деотај језиви кон церат све ce слаби је чуо, све ce виш е удаљ авао одсела док око подне не ум уче све.

С унце je пекло, на пољ им а око села опет м ир. К роз село jeж урно пролазила дугачка колона Н ем аца свих родова. И з кућакрај друм а село посм атрало све иза спуш тених завеса. Ha механи

врата полуотворена, унутра сам о мом ак Јован. А ли нем ци нисусвраћали. Х итали су даљ е.•— Н аш и су ce утврдили на берањ ским полож ајим а!— јавио

je један сељ ак, који ce предом ислио и вратио у село. — С амо ceјош у даљ ини поврем ено чује артилерија.

Р аја je знао ш та то значи. Н аш и су ce и даљ е повлачили. — Зар и то да дочекам !?— и уз дубок уздах сузе су му

потекле.*

Н ије ум ро иако je сам очекивао см рт. И здрж ао je удар иврем еном ce прилагодио и вратио колико толико на посао у м ехани.

А ли je у селу други био председник м ада сви још криш ом тра-ж или њ егове савете. Ч есто je м еђутим оболевао и онда je м еханаостајала затворена no неколико дана. Н ајрадије je виш е не би ниотварао, али ce бојао да окупатор то не схвати као непријатељ -ски, дем онстративан поступак.

О купација je била мучна, често брутална. Н ем це окупатореускоро су зам енили Б угари “ ослободиоци ” . П онаш али су ce каода ће у окупираним крајевим а остати да векују. Д а Pa ja стварноније био болестан, утврдили су то и окупаторови лекари, сигур-но би ra одвели, као и толике друге, у Бугарску, у концентрацио-ни логор. О вако су ra оставили да код куће ум ре. А ли су траж или

унука Р ељ у, јер им je неко ш апнуо да деран ни је изиш ао из зем -љ е са осталом беж анијом , већ да ce крије негде у Х ом ољ у.

— Ja не знам где je . О ткако je отиш ао од куће м ени ce ни-је јавио, — уверавао je и правдао ce Раја no сто пута. У се-би ce радовао ш то му je унук на слободи, м ада je виш е волео да

je и он некуда ван окупаци оне зоне. Б ојао ce сам о да м у не пад-не на ум да дође до куће. А ли ce деран, довољ по опрезан, нијепојављ ивао.

С наја С м иљ а пам етно je чувала кућу и м ехану н бнла од-личн а дом аћица одби јајући храбро бугарске војни ке и оф ицире,који би овда онда забасали у село и навраћали у каф ану, која je м орала бити отворена. У селу ce поред тога стално баг.илаједна десетина бугарских војкика. И они су ум ели да буду злиако им ce не би давало оно ш то су траж или. A траж илн су мно-го и једнако. Б угарим а нико ниш та није веровао иако су јед-



I Л а с Н И К р и с к о г и с т о р и ;с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ Е Г О Ш ”

нако понављ али реч “братко.” Једном издајник, никад виш е при-јатељ !

И Ж ивкица je сада на глави им ала црну ш ам ију. Ж алила je и о ''а С рбију.

За ким ж алиш ти тако м лада? — питали je Бугари. — За вереником ; погин уо je .С тварно искрено je ж алила ђака-ађутанта, јер ce чуло д а

je и он погинуо у М лави. — С кидај то! За бандитим а ce не носи црнина! — наре-

ђивали cv бугарски војници.П равила ce да их не чује, a они, полупијани, нису били упорни.

*

Т еш ка, дуга и м онотона била je окупација. О оном ш т а ce збило са С рбим а који су ce пред страш ном непријатељ скомсилом повукли негде далеко, слабо ce знало. Бугари су ce п о - старали да свет ш то м ањ е сазна. И да није било напитих Б у - гара слабо би ce знало. А ли они су причали о неком С олунскомф рон ту, који ће Бугари да баце у м оре. Д а там о за Б угаре нијебаш добро, видело ce и no гоме ш то су признавали да им jeипак бољ е у селу него да иду там о.

А ли да С олунски ф ронт нису бацили у м оре видело ce jacKio no томе ш то су и даљ е спом ињ али проклети С олун. У оста-лом, Раја je, a и м ноги други сељ аци, t o k o m врем ена тачно

сазнао ш та ce збило после повлачењ а српске војске и српскихизбеглица преко А лбаније. С рпска војска није пропала и онаће ce једн ог дана вратити у земљ у. И због топа je све лакш еподносио. С ам о ce добро чувао да о том е говори. Б угари супрема таквим оптимистима били немилосрдни.

*

У јесен 1918. Бугари окупатори одједном су ce узврпо-љ или. Р аја je сазнао да су ce њ ихове м ноге окупационе једи-нице нагло негде изгубиле. О ф ицири су постали одвиш е озбиљ -ни и м рзовољ ни и нису ce виш е и непитани хвалили да he оста-

ти за вечита врем ена. — За та њ ихова печна, врем ена не дам ja ни no луле дува-

на! — понављ ао je О брад у свакој прилици.У селу ce све виш е упорно зудкало да je Бугарим а одзво-

нило. Н еки су рескирали ria отиш ли до П ож аревца. О ни су д о - нели вест:

— Н аш и су већ стигли до В рањ е! С илна ордиј.а. Биће си-гурно ускоро и овде, јер ни Н ем ци не м огу1 да их зауставе унадирањ у! — тврдили упорно.

— С амо то да дож ивим ! — крстио ce Pa ja.Ж икица скинула црну ш ам ију. Раја je објасни о снаји д а

je било досга ж алости na да и она м ож е да остави црнину.У селу ce већ виш е нису ш етали Бугари. Д есетина ce иа-губила једне ноћи. И звукли ce кеприм етво, јер ко зна како б и иначе прош ли . . . Ч екало ce стрпљ иво. С ви из села као на nosne искупљ али ce код старе м ехапе, која je одједном ож ивела.



С тп гп a»'vyr*»'4 »(«ev° HP 05

А ли нико ниш та ни је питао. И спијали су ce полићи ш љ ивовицеи ћутало. A ко би подипао полић у вис, знало ce коме напија.Р аја ни је ни пазио да ли je све попијено плаћено.

Б езброј ф антастичних гласова. А ли ce показало као тачнода су Бугари хитно напустили и П ож аревац и кренули ка П е-тровцу и К репољ ину и даљ е ка Ж агубици, да би ce преко За-јечара ш то пре докопали Бугарске. С ам о сви нису им али тусрећу. Јер већ у Горњ ачкој клисури напали су их добро _нао-руж ани ш ум ски љ уди и скоро десетковали. Ч итав крај постао je слободан и пре него ш то су стигли војници са С олунскогф ронта.

Т ада je Piaja сигурно сазнао да je и Рељ а ж ив и м еђу оним

ш ум ским љ удим а који су изврш или напад у Горњ ачкој клису-ри. С ада су код Ж агубице и чувају планинске пролазе да ceБугари случајно не би повратили и нанели зло. И он ће уско-ро доћи кући.

He говорећи заш то Р аја je частио у механи. С луж ила jeи снаја С м иљ а без црне ш амије. Н ико није ни питао заш то ieскинула.

A два дана касније стиж е у м ехану вест: — Д олазе! В ећ су у висини м анастирског забрана.С ело je одједном ож ивело.. С ве je полетело на друм , ка ма-

настирском забрану. Ha старој опш тини неко je истакао српску

заставу. М ом ак Јован, и не пиггајући Р ају, и стаче на м ехану вели-ку заставу, коју су пре рата истицали о држ авним и другим праз-ницим а. Р аја ce није распитивао одакле му та застава. С тајао jeИ а трему узбуђен и уж агрених очију гледао у правцу где друмулази у село. A оданде je долазила све већа rpaja, гомила je пос-тајала све већа.

Н ајпосле угледа на путу три коњ аника у униф орм и голуби-је бо је и са ш лем ом на глави. О дм ицали су, окруж ени раздраганомгом илом , полако и опрезно, баш као ш то су, само с другог крајасела, пре три године, улазили немачки улани.

Један м ладић сав задуван дотрчао j e да јави: — К оњ ичка патрола извидничког ексадрона који je већ у

висини м анастира. П атролу води један поднаредни к из Т ополов-ника, познали га м ноги. За њ им а je цела коњ ичка бригада пуков-ника Ц оловића. И х, сила ти je то, Бого м ој!

Т ри коњ аника, окруж ени гомилом , полако су ce приближ авалипод цвећем и пеш кирим а. Р аја их je нетрем ице посматрао.

— Господе Бож е, само кад сам и то дож ивео! Cai м огу м ир-но да з>аклопим очи.

Х теде да ce прекрсти, али осети да м у ce мути у главн, д а ceклати и да he пасти. И пао би да ce није наслонио н а ограду.

П рим етили су да м у je одједном зло и брж е бољ е, пре него ш то jeраздрагана гом ила запазила ма ш та, пренели су ra у њ егову собу.С наја С м иљ а и м ом ак Јован једва су ra повратили. Н еколико тре-нутака ослуш кивао je грају, која j e допирала и до н.егове собе.A када ce сети због чега je све то, насм еш и ce.



9(! Г Л А Н И К р п с к о г »с т о р н с к о -к у л т у р п о г д р у ш т в а “Њ Е Г О П Г

С наја хтеде да испразни и затвори м ехану, али Pa ja не даде. — Т ам ан, данас када см о толико дуго очекивали овај дан!И стера снају напољ е из собе, да неко не би прим етио ш та ce

десило, na да ce порем ети опш те весељ е. К рај Р аје оста м ом акЈован, али je и он једнако ослуш кивао трудећи ce да погоди ш таce напољ у деш ава. A пред м еханом rp aja бивала све већа, у м еханичас јача, час слабија. Н екакви цигани свирали су пом ам но. О рилаce песм а. П а онда одједном урнебес, те Јован изиђе да види ш та

je . Ч уо ce топот коњ а. — П рође извм днички ескадрон. За њ им и први пеш аци. С ви

хитају Д унаву да би ce ш то пре пребацили у Б анат. Д о Д унаванем а виш е ни Ш ваба ни Б угара.

Р аја ra je једва чуо. Теш ко je дисао. Н еш то ra je гуш ило мбило му je све теж е. — Д а зовем С м иљ у? — He! Њ ој je данас м есто там о код света!Т ек пред поноћ наступи затиш је пред старом м еханом . К ад

ce свет разиђе С м иљ а затвори м ехану. И зиш ао je и мом ак Јованда jo j пом огне д.а са Ж ивкицом све колико толи ко доведе у ред..Јер сигурно ће и сутра бити ж иво.

К ада доспеш е да ce врате у Р ајину собу он je већ био уко^чен. С м иљ а и Ж ивкица закукаш е. Јован потраж и вош таницу.

И з даљ ине je на махове допирала песм а раздрагзног села, ко-

је je славило своју слободу. *

К ад свану леп јесењ и дан у селу ce већ знало да je Р аја Р е-љ ић заклопи о очи. П ријатељ и су ce см ењ ивали крај одра. А лим ехака оста отворена и не кстаче ce upna застава као на кући укојој м ртвац почива на одру. Јован je био одлучан:

— Д анас црна застава на кући да кварим о весељ е! Р аја тоникако не би дао. Биће врем ена да сутра ж алим о и ож алим о.

Јован je даљ е објаш љ авао окугљ еним ком ш ијам а:- - К ад je пре три године са терена угледао ш вапске коњ анике,

зам ало није пресвисао од бола. Н есрећа народна убила ra je и јед-ва je све преж ивео. А ли када je сад, најпосле, угледао српске ко-њ анике, изгуби о je снагу и пао je. П ревелика срећа, ето убила ra je*

O k o десет сати у село стиж е и мало ce задрж а један коњ ич-ки пук из бригаде која j e хитала Д унаву. С тара друм ска механавиде џум бус какав није запам тила одавко у свом дугом постојањ у.

Д ок су после коњ аш ш и деф иловали поред старе м ехане средграје, док je одјекивао топот њ ихових коњ а, у својој соби, изаспуш тених завеса, на постељ и, скрш тених руку и запаљ еном вош -ганицом виш е главе, леж ао je непомично Р аја Рељ пћ. каф еџијаи бивш и председник опш ти.че. Ha лицу њ еговом као да ce нијеугасио осм ех који je им ао када je изгсворио своје последљ е речи:

— С амо ово када сам дож ивео! С ада м огу мирно да ум рем!О басјана подн евни м јесегБи м сунгем , стара друм ска механа

изгледала j e као п одм лађ ен а, обгговљ ека. ..В л а с т и м и р . П Е Т К О В И Ћ



П Р И К А З И К Њ И Г А

Ј У Г О Л О В Е Н К О П И Т А Њ Е И К Р Ф К А Д Е К Л А Р А Ц И Ј А 1917, о д д р Д р а г о с л а в а Ј а н к о в и ћ а . И з д а њ е а в р е м е н а а д м и н и с т р а ц и ј а , Б е о г р а д , 1967.

т р а н а 517, л а т и н и ц о м .

К њ и г у п о д г о р њ и м н а с л о в о м н а п и с а о je д р Д р а г о с л а в Ј а н к о в и ћ , к о ј и je п о с л е р а т а о б ј а в и о в и ш е к њ и г а и з с р п с к е п о л и т к ч к е и с т о р и ј е XIX и XX в е к а . О н je п о з н а т к а о п и с а ц , к о ј и ce у с в о ј и м и с т о р и ј с к и м р а д о в и - м а п р и л а г о ђ а в а к о м у н и с т и ч к о м с т а в у . М е ђ у т и м , у о в о ј к њ и з и , с а м а л и м и з у з е т к о м с л е д о в а њ а к о м у н и с т и ч к е л и н и ј е н а п о ј е д г а ш м м е с т и м а и у п о - т р е б е о т у ж н е к о м у н и с т и ч к е ф р а з е о л о г и ј е , Ј а н к о в и ћ je и п а к д а о п о т п у н у с т у д и ј у к о и т р о в е р з н о г п и т а њ а у с в а ј а њ а и п р и м е н е К р ф с к е д е к л а р а ц и ј е .

У р а с п р а в и о к о п р о ш л о с т и , н а р о ч и т о с к о р о ј , Х р в а т и и р б и ч е с т о з а у з и м а ј у н е п о м и р љ и в с т а в , н а р о ч и т о Х р в а т и , и т в р д е н а ј ч е ш ћ е н е т а ч н е с т в а р и . To б е ж а њ е о д и с т и н е и и с т о р и ј с к и х ч и њ е н и ц а с м е т а п р а в и л н о м с х в а т а њ у и с т о р и ј с к и х п р о б л е м а . О н о о н е м о г у ћ а в а п р а в и л н о р е ш а в а њ с с а д а ш њ е т е ш н е к р и з е у с р п с к о -х р в а т с к и м о д н о с и м а , н а с т а л е п о с л е у с т а ш - к и х з в е р с т а в а з а в р е м е р а т а , и с п р е ч а в а п л а н и р а њ е ј е д н е н о р м а л н е с и - т у а ц и ј е у б у д у ћ н о с т и .

У с в о ј о ј к њ и з и , д р Ј а н к о в и ћ п р и з н а ј е П а ш и ћ у д а je в в д о в и т о з а у - з е о с т а в , у ј а н у а р у 1918, к а д с у ce В и л с о н и Л о ј д Џ о р џ и з ј а с н и л и з а м и р с а А у с т р о -У г а р с к о м . Т у ce в и д и д а je с а в е з н и к no н е в о љ и , И т а л и ј а , з а - д а в а л а П а ш и ћ у в е л и к е б р и г е . О н ce б о ј а о д а о н а н е о к у п и р а А л б а н и ј у к а д ce з а в р ш и р а т , д а н е н а о р у ж а љ у д е к р а љ а Н и к о л е д а н е у п а д н у у Ц р н у Г о р у и с п р е ч е у ј е д и њ е њ е , д а н е> п о м о г н е Б у г а р е у М а к е д о н и ј и . Н а ј в е ћ и je с т р а х П а ш и ћ и м а о д а с а в е з н и ц и н е у к и н у о л у н с к и ф р о н т , к а о ш т о с у п р е д л а г а л и Е н г л е з и . О н , м е ђ у т и м , п р о р о ч к и п и ш е с а в е з н и - ц и м а : “ а м о е н е р г и ч н а о ф а н з и в а с а о л у н с к о г ф р о н т а м о ж е д о н е т и с к о - р у п о б е д у ” .

П о ј е д и н и х р в а т с к и п и с ц и н а л а з е з а р а з л о г д о н о ш е њ а К р ф с к е д е - к л а р а ц и ј е « и з б и ј а њ е Р у с к е р е в о л у ц и ј е , п о с л е к о ј е с у , м и с л е о н и , р б и и з г у б и л и с в о г а з а ш т и т н и к а . О н н с м а т р а ј у , д р Ј у к и ћ н а п р и м е р , д а je т о п р и м о р а л о П а ш и ћ а д а п о ж у р и и н а г о в о р и Ј у г о с л о в е н с к и о д б о р д а з а - к љ у ч е с п о р а з у м о б у д у ћ о ј з а ј е д н и ч к о ј д р ж а в и . М е ђ у т и м , no д р Ј а н к о - в и ^у , н о в а в л а д а у Р у с и ј и , ј о ш у м а р т у 1917, и з ј а с н и л а ce з а д и п л о м а т - с к у и д р у г у п о м о ћ р б н ј и .

Г л а в н и р а з л о г з б о г к о г а je П а ш и ћ с а з в а о к р ф с к и с а с т а н а к б и л а je а у с т р о -у г а р с к а а к ц и ј а з а с е п а р а т н и м и р и е н г л е с к о -ф р а н ц у с к а с л а б о с ч п р е м а А у с т р и ј и 1. а в е з н и в д с у ж е л &л и д а о с т а в е А у с т р о -У г а р с к у д а и д а л »е п о с т о ј и , а л и д а ce р е о р г а н и з у ј е н а ф е д е р а л и с т и ч к о ј , в е р о в а т н о т р и - ј а л и с т и ч к о ј о с н о в и , у к о ј о ј б и р б и , Х р в а т и и л о в е н ц и м о р а л и д а о с т а - н у . Т а к в о г а м и р а П а ш и ћ ce б о ј а о к а о м а ч а . О н je х т е о д а с т в о р и у е м и - г р а ц и ј и ј е д н о з а ј&д н и ч к о т е л о р б а , Х р в а т а и л о в е н а ц а и з Д в о ј н е м о - н а р х и ј е и и з р б и ј е , к о ј е б и д о н е л о з а к љ у ч к в ' п р о т и в у ј е д и њ е њ а Ј у г о с л о - в е н а п о д Х а б с б у р з и м а . To б и и м а л о д а у т и ч е н а с а в е з н и к е д а н е ф о р с и - р а ј у н а р о д д а о с т а н е у њ е м у о м р з н у т о ј А у с т р о -У г а р с к о ј .

П о п и т а њ у у ј е д и њ е њ а р б и ј е и Ц р н е Г о р е П а ш и ћ je и м а о п о с е - б а н с т а в . Њ е м у н и ј е б и л о п р а в о к а д je к р а љ Н и к о л а п р е д л а г а о , к а д с у ce о б р а з о в а л и д о б р о в о љ а ч к и о д р е д и , д а ce ј е д а н т а к а в о д р е д о б р а - з у ј е о д ц р н о г о р с к и х и з б е г л и ц а , п о ш а љ е н а о б у к у у В а л о н у у А л б а н и ј и



i>8 Г Л Л Н ! !л С рпског н с т о р и .:с к о -к у л г у р н о г д р у ш т в а "Љ Е Г О П Г

н с т а в и п о д и т а л и ј а н с к у к о м а н д у , д о к je А н д р и ј а Р а д о в и ћ п р е д л а г а о д аce п о ш а љ е > н а о л у н с к и ф р о н т п о д к о м а н д у р е г е н т а А л е к с а н д р а . П а ш и ћ н и ј е ж е л е о д а ce Ц р н а Г о р а у ј е д и њ у ј е с Х р в а т и м а и л о в е н ц и м а , в е ћ “с а р б и ј о м и о с т а л и м с р п с к и м з е м љ а м а ”. О н “н и ј е б и о з а д о в о љ а н ” ц р н о - г о р с к и м п р о г л а с о м у т о м с м и с л у , у к о м е je б и л о р е ч и “о у ј е д и њ е њ у с а

р б и Ј о м и Ј у г о с л а в и ј о м ”, в &ћ je т р а ж и о д а у т а ј п р о г л а с н е т р е б а д а vfee р *ч н и т и Ј у г о с л а п и ј а н и т и Ј у г о с л о в е н и . . Р а д о в и ћ и д р у г о в и с у ce к о л е б а л и , а л и .ie П а ш и ћ б и о п р е ц и з а н : “ ј е д и њ е њ е Ц р н е Г о р е с а р б и - ј о м м о р а ce и з в р ш и т и , na б и л о Ј у г о с л а в и ј е и л к н е . О с т в а р е њ в т о г а п а - т а њ а н е з а в и с и , и н е т р е б а д а з а в и с и (о д т о г а ), д а л и ћ е м о м о ћ и о с л о б о - д и т и ц е л о н а ш е п л е м е . . . ”

У п о ч е т к у р а т а Х р в а т и с у ce з а л а г а л и с а м о з а х р в а т с к у д р ж а в у . Ч а к Je и Х р в а т с к о -с р п с к а к о а л и ц и ј а б и л а п а с и в н а и л о ј а л н а . О н а je, п р е - м а д р . Ј а н к о в и ћ у , “б и л а в и ш е с к л о н а н е з а в и с и о с ш Х р в а т с к е н е г о с т в а - р а њ у Ј у г о с л а в н ј е ”. К а д с у п о ј е д и к и Х р в а т и р а д и л и н а о с т в а р е њ у т р н - ј а л и с т и ч к и х п л а н о в а у М о н а р х и ј и , о н и с у т у и м а л и у в и д у в е л и к о х р в а т - с к е т е ж њ о . О н и н и с у х т е л и л о в е н ц е у з а ј е д н и ц у , ј е р ce н и с у х т е л и з а м е р и т и А у с т р и ј и , к о ј а о в е н и ј е х т е л а п у с т и т и и с п о д с в о ј е к о н т р о л е .

п л е т к е с у ce п л е л е о к о с в е г а ш т о б и б и л о в а ж н о з а п о с т и з а њ е с п о р а з у м а . Т р у м б и ћ и у п и л о ce н и с у с л а г а л и . Т р у м б и ћ је> с м а т р а о у - п и л а “а н а р х и с т о м у с в а к о м о з б и љ н о м п о с л у ”, a у п и л о je о п е т п р к о с и о Т р у м б и ћ у с в о ј о м о п о з и ц и ј о м . О н и с у с а м о в и д е л и Х р в а т с к у и њ е н е и н - т е р е с е и н и с у и м а л и и з р а ђ е н е п о г л е д е н а Ј у г о с л а в и ј у . Ч а к и х je В и к х е м

т и д с а в е т о в а о д а м о р а ј у с х в а т и т и д а je м а к е д о н с к о п и т а љ е н е с а м о с р п с к о в е ћ и њ и х о в о . (И н т е р е с а н т н о je д а т о з н а т а н б р о ј , ч а к и у м е - р е н и х Х р в а т а , н и д а н а с н е с х в а т а ). Т р у м б и ћ je ј е д н о м р е к а о л о в е н ц у

В о ш њ а к у , ч л а н у Ј у г о с л о в е н с к о г о д б о р а , д а “и м а р б а , к о ј и н е ћ е , д а л о - в е н ц и у ђ у у н о в у д р ж а в у , п о ш т о б и т и м е и з г у б и л и б р о ј н у п р е в л а с т ”.

Д р . Ј а н к о в и ћ н а л а з и д а с у р а з л о з и з а с а з и в к р ф с к е к о н ф е р е н ц и ј е у г л а в н о м б и л и “п о к у ш а ј и с о н д и р а њ а т е р е н а з а м и р о в н е у г о в о р е м е ђ у з а р а ћ е н и м с т р а н а м а ”. . . и “н е и з в е с н а с у д б и н а о л у н с к о г ф р о н т а ’’. . . А к о

je П а ш и -ћ з б о г т и х р а з л о г а х и т а о д а о д р ж и ш т о п р е т а ј с а с т а н а к ; и н а н >е м у д о н е с е п о т р е б н е о д л у к е , х и т а о je и Т р у м б и ћ . О н и њ е г о в Ј у г о с л о - в е н с к и о д б о р “н е к о м п а к т а н и б е з д о в о љ н о п о д р ш к е у з е м љ и , npe с в е г а ce б о ј а о И т а л и ј е з б о г Л о н д о н с к о г п а к т а и с т а л н о с т р а х о в а о д а ra с р п - с к а в л а д а н е н а п у с т и п а к т и р а ј у ћ и с И т а л и ј о м ”. П а ш и ћ , м е ђ у т и м , н и ј е н и т а д а н и д о ц н и ј е н а п у с т и о Х р в а т е и л о в е н ц е ', н и т и и х о с т а в и о њ и х о в о ј с у д б и н и . О н je о с т а о в е р а н Н и ш к о ј д е к л а р а ц и ј и о д 7. д е ц е м б р а 1914. Б е з

с а в е з а с а р б и ј о м , Ј у г о с л о в е н с к и о д б с р б и б и о м а л а и н е з н а т н а к о л и ч и н а у т а д а ш њ е м м е ђ у н а р о д н о м ж и в о т у : о н je т е к с а р б и ј о м з а ј е >д н о н е ш т о з н а ч и о и п р е ^д с т а в љ а о . Б е з н >е г а б и р б и ј а д о б и л а с р п с к е з е м љ е , у н а ј - м а њ у р у к у о н е и з Л о н д о н с к о г п а к т а .

У д и с к у с и ј и о и м е п у б у д у ћ е д р ж а в е , П а ш и ћ j e б и о з а с т а р а и м е н а р б и ј а , Х р в а т с к а , л о в е и и ј а . т о ја н П р о т и ћ je о б ј а ш њ а в а о д а je и м е

Ј у г о с л а в и ј а “с т в о р е н о н а З а п а д у к а о н а п е р е н о п р о т и в с р п с к о г и м е н а ” . П о п и т а њ у у н и т а р и з м а и л и ф е д е р а ц и ј е , р б и с у б и л и с в и з а у н и т а р и з а м . Х р в а т Ф р а н к о П о т о ч њ а к б и о ie “о д л у ч н о з а у н и т а р и з а м и т о ц е н т р а л и - с т и ч к и ” , д о к je Т р у м б и ћ п р о т и в ј е д и н с т в е н е д р ж а в е , н а ш т а м у Љ у б а Д а в и д о в и ћ в е л и д а “je ф е .д е р а л н а д р ж а в а с л а б а ”. У т о ј р а с п р а в и Boja М а р т к о в и ћ к о н с т а т у ј е “д а Х р в а т и м а н и ј е т е ш к о д а п р е к и н у с а н а г о д б е - н о м Х р в а т с к о м , в е ћ с а Т о м и с л а в љ е в о м и З в о н и м и р о в о м ”.

П и т а њ е в е ћ и н е , к о ј о м н о в и у с т а в т р е б а д а б у д е д о н е с е н , р а с п р а з - љ а н о je в е о м а ж и в о . Boja М а р и н к о в и ћ j e п р е д л о ж и о д а с е “у с т а в и м а п р и м и т и у ц е л и н и у У с т а в о т в о р н о ј с к у п ш т и н и к в а л и ф и к о в а н о м Befcif- н о м ”, na о б р а з л о ж а в а д а je “О д б о р х т е о д а о в о м о д р е д б о м и з б е г н е н а д - г л а с а в а њ е ”. П а ш и ћ и Т р у м б и ћ с у no о в о м е д о ш л и д о о ш т р и х р е ч и . П а -



П р и к а з и к њ и г а 99

ш и ћ je ч а к р е к а о д а ћ е р б и ј а и ћ и с в о ј и м п у т е м . В е ћ и н а ce и з ј а д н н л з п р о т и в М а р и н к о в и ћ е в о г п р е д л о г а . к о р о н и к о с е м Т р у м б и ћ а н и ј е б и о sa п л е м е н с к и к в а л и ф и к о в а н у в е ћ и н у (о н о ш т о je У д р у ж е н а о п о з и ц н ј а у с в о ј и л а у п о р а з у м у у Ф а р к а ш и ћ у , 8. о к т о б р а 1 937), ј е р ce с м а т р а л о д а т о м о ж е д а о н е м о г у ћ и у ј е д и њ е њ е . Н а р о ч и т о с у п р о т и в т о г а г о в о р г а ш Х р в а т и Ф р а н к о П о т о ч њ а к и Х и н к о Х и н к о в и ћ , к о ј и j e и з ја в и о : “м w н е с м е м о о т в а р а т и в р а т а с е п а р а т и з м у , к о ј и и н а д о м у г у б и 1 т е р е и ”. П а ш 1»- ћ у je т а к в а к в а л и ф и к о в а н а в е ћ и н а “л и ч и л а н а п л е м е н с к о в е т о ”. О н je б и о з а б р о ј н о к в а л и ф и к о в а н у в е ћ и н у о д т р и п е т и н е , na je т р а ж и о и з р и ч - н о д а т о у ђ е у з а п и с н и к . У с в о ј е н о je, п а к : “У с т а в ce и м а п р и м и т и , у У с т а в о т в о р н о ј с к у п ш т и н и , б р о ј н о к в а л и ф и т с о в а н о м в е ћ и н о м ”. To je з н а - ч и л о с а п о л о в и н о м в и ш е ј е д а н с в и х п о с л а н и к а . У с т а в о т в о р н а с к у п ш т и н а

je и м а л а 419 п о с л а н и к а , п о л о в и н а в и т и е ј е д а н б и л а je 211, з а У с т а в je г л а с а л о 221.

Т р у м б и ћ ce о п и р а о у н о ш е њ у с т а в а о а г р а р н о ј р е ф о р м и з б о г к а т о - л и ч к е ц р к в е и х р в а т с к и х г р о ф о в а , к о ј и с у и м а л и л а т е ф у н д и ј е , ј е р ce б о ј а о њ и х о в е р е а к ц и ј е , д о к с у ce и П о т о ч њ а к и Х и н к о в и ћ о ш т р о и з ј а с н и - л и п р о т и в њ е г о в о г г л е д и ш т а . “Т р у м б и ћ je”, т о м п р и л и к о м , “т в р д к о д а je к а т о л и ч к а ц р к в а н е п р и ј а т е љ ј у г о с л о в е н с к о г у ј е д и њ е њ а ’'. — К о м е н т а р н - ш у ћ и с т а в п о л и т и ч а р а и з р б и ј е з а а г р а р н у р е ф о р м у у о с л о б о ђ е н и м к р а - ј е в и м а , д р . Ј а н к о в и ћ н а в о д и н е к е к о м у н и с т и ч к и и н с п и р и с а н е р а з л о г е , к о - ј и с у и х , no њ е м у , р у к о в о д и л и з а т а к а в с т а в , о д к о ј и х н и ј е д а н н е м о з к е о п с т а т и .

У п и т а њ у р а в н о п р а в н о с т и в е р а у б у д у ћ о ј д р ж а в и , Т р у м б и ћ je п р е д - л а г а о д а ce м у х а м е д а н с к а в е р а н е п р о г л а с и р а в н о п р а в н о м с а х р и ш ћ а н - с к и м в е р а м а , д о к je т о ј а н П р о т и ћ и н с и с т и р а о д а с в е в е р е б у д у р а в н о -

п р а в н е .И з д и с к у с и ј е о т е р и т о р и ј а л н о м п и т а њ у н а к р ф с к о ј к о н ф е р е н ц и ј и П а ш и ћ je и з и ш а о п о б е д и л а ц . О н ce п о к а з а о н е с а м о к а о в е л и к и с р п с к и , в е ћ к а о в е л и к и ј у г о с л о в е н с к и д р ж а в н и к . Т р у м б и ћ ce п о ј а в љ у ј е к а о у с к о - г р у д и х р в а т с к и п о л и т и ч а р , к о ј и в о д и с а м о р а ч у н а о п о с е б н и м х р в а т с к и м и н т е р е с и м а . Д р . Ј а н к о в и ћ к о н с т а т у ј е : “Д о к с у з а П а ш и ћ а с в е т е р и т о р и - ј е н а к о ј и м а ж и в е Ј у г о с л о в е н и б и л е п о д ј е д н а к о в а ж н е , Т р у м б и ћ je с м з - т р а о д а ce с в е о н е н е м о г у и з је д н а ч и т и no в а ж н о с т и , в е ћ д а п р и о р и т е т н и з н а ч а ј и м а ју т е р и т о р и ј е н а к о ј и м а ж и в е Ј у г о с л о в е н и у А у с т р о -У г а р с к о ј ”.

* * *

У к њ и з и д р . Ј а н к о в и ћ а л е п о j e о п и с а н а П а ш и ћ е в а б о р б а д а с а ч у - в а о л у н с к и ф р о н т , д а у б е д и а в е з н и к е д а ce А у с т р о -У г а р с к а м о р а с к н - н у т и с а к а р т е Е в р о п е , д а о д р ж и д о б р е о д н о с а с а а в е з н и ц и м а д о к р а ј а , д а у б е д и с в о ј е п а р т н е р е и з Ј у г о с л о в е н с к о г о д б о р а д а п р и с т а н у н а с а д р ж а ј К р ф с к е д е к л а р а ц и ј е , д а ce и з б о р и с а с к у п ш т и н с к о м о п о з и ц и ј о м , д а р е ш и о г р о м а н к о м п л е к с п и т а њ а у в е з и с а р а т о м , о с л о б о ђ е њ е м и о р г а н и з о в а - њ е м б у д у ћ е д р ж а в н е з а ј е д н и ц е и т д . В е л и к а je г р е ш к а п и с ц а ш т о п о д - в л а ч и д а ce П а ш к ћ у с в о м е р а д у т р у д и о д а з а д о в о љ и ј е д и н о и н т е р е с е “с р п с к е б у р ж о а з и ј е ” a н е р б и ј е . To je н е т а ч н о .

Д р . Ј а н к о в и ћ j e д о с т а о б ј е к т и в н о и з н о с и о р а з в о ј д о г а ђ а ј а д р с к е ћ и ce д о к у м е н а т а , ч а к je и з а к љ у ч к е у в и ш е м а х о в а д о н о с и о и с п р а в н о . Hif- ш т а м у н и ј е с м е т а л о д а и п р и д а в а њ у м и ш љ е њ а и р а з л о г а о с т а н е о б је к - т и в а н . О н je т у , м е ђ у т и м , п р и с т р а с н о и т и а о к о м у н и с т и ч к о м л и н и ј о м , ш т о к њ и з и м н о г о о д у з и м а о д в р е д н о с т и . Д р . Ч . М . Н И К И Т О В И Ђ

М У Њ ЕВ И Т А П О БЕ Д А HA И С ТО К У" V ic to ire-E cla ir e n O rien t" о д Л у ј а К о р д и ј е а (L o uis Cordier) И з д а њ е U.S.H.A. О р и ј а к (A urillac) Ф р а н ц у с к а 1968. т р а н а 312.

О в а je к њ и г а н а г р а ђ е м а о д с т р а н е Ф р а н ц у с к е а к а д е м и ј е н а у к а (н а - г р а д а г е н е р а л а М и т о -а ) и н а ј б о љ и je и н а ј о п с е ж л и ј и д о к у м е н а т у с в е т -



100 ГЛ АС НИК CpiKKor »егори:скок\ лтуриог друштвл "Њ ЕГО И !"

с к о ј в о ј н о ј л и т е р а т у р и у в е з и с а п р о б о ј е м о л у н с к о г ф р о н т а 1918. г о д и -

н е . П р о ф е с о р К о р д и ј е je о д л и ч а н п о з н а в а л а ц р а т а 1914.— 1918, н а р о ч и т о о л у н с к о г ф р о н т а г д е је> у ч е с т в о в а о и к а о б о р а ц . У п о з н а о ce с а о г р о м -

н о м л и т е р а т у р о м о I с в е т с к о м р а т у к о ј а je о б ј а в љ е н а у 16 д р ж а в а . К а к о r. К о р д и ј е г о в о р и и п и ш е с р п с к и и б у г а р с к и , о н je, м о ж д а ј е д и н и о д Ф р а н - ц у з а , и д р у г и х , к о ј и je у о р и г и н а л у п р о ч и т а о и н а у ч н о п р о у ч и о с в а icpn- с к а и б у г а р с к а д о к у м е н т а н а и з в о р у - О н je и м а о т у п р и в и л е п т - д а , к а о п р и ј а т е љ м а р ш а л а Ф р а н ш ш е Д Е п е р е -а , д о б и ј е н е п о с р е д н е н о д а т к е -о д њ е г а л и ч н о о т о к у о п е р а ц и ј а н а Б а л к а н у . a 'н а р о ч п т о л и ч н и д н е в н и к М а р - ш а л а , к о ј и je о д в е л и к е в а ж н о с т и з а р б е . И н а ч е , Л у ј К о р д и ј е je в е л и к и и и с к р е н и п р и ј а т е л . с р п с к о г н а р о д а и и м а в р л о в и с о к о м и ш љ е њ е о с р п - с к о ј в о ј с ц и , к о ј а je, у з п о м о ћ Ф р а н ц у з а , п р о б и л а о л у н с к и ф р о н т и п о -

а р е д н о о м о г у ћ и л а в о ј н у п о б е д у А н т а н т е н а д Ц е н т р а л н и м с и л а м а .О в а је д и и с т в е и о д о к у м е н т о в а н а к њ и г а т р е б а д а б у д е ш т о п р е п р е -

в е д е н а н а с р п с к и . М и je с в и м а р б и м а , к о ј и з н а ј у ф р а н ц у с к и , т о п л о п р е - п о р у ч у ј е м о д а je о д м а х н а б а в е .

*Н о в о о д р е ђ е н и г л а в н о к о м а н д у ју ћ и н а о л у н с к о м ф р о н т у ђ е н е р а л

Ф р а н ш е Д ’Е п е р е > и с к р ц а о ce у о л у н у 19. ј у н а 1918, з а м е н и в ш и ђ е н е р а - д а Г и о м а .

П о с л е у п о з н а в а њ а с а р е г е н т о м А л е к с а н д р о м и в о ј в о д о м М и ш и ћ е м 22. ј у н а , к а о и с а д р у г и м к о м а н д а н т и м а , ђ е н е р а л Д Е п е р е з а т р а ж и о je о д с в о г н а ч е л н и к а ш т а б а д а м у р е ф е р и ш е о п о с т о ј е ћ и м п л а н о в и м а а к ц и ј е . Ч и т а јм о с а д а л и ч н е б е л е ш к е о в о г в е л и к о г с т р а т е г а у њ е г о в о м д н е в и и к у :

“22. ј у н и : П о к а з а н м и je п л а н о д б р а н е и п р о у ч а в а м о ф а н з и в н и п л а н с т в о р е н о д с т р а н е м о г а п р е а -х о д н и к а . О н з а к љ у ч у ј е д а j e н е м о г у ћ е п о - с т и ћ и о д л у ч у ј у ћ у а к ц и ј у и о г р а н и ч у ј е ce п о к у ш а је м д а п о б о љ ш а с и т у а - ц и ј у ј е д н о м л о к а л н о м о ф а н з и в о м в о ђ е н о м ф р а н ц у с к и м , е н г л е с к и м и г р ч - к и м с н а г а м а . О в а ј п л а н — к о ј и je б и о ј е д и н о п о с т о је ћ и у а р х и в и и к о ј и м и je б и о п о к а з а н у ш т а б у — н и ј е н и к а к о о д г о и а р а о м о ји м н а м е р а м а .”

Р е г &н т А л е к с а н д а р п о з в а о je 25. ј у н а Д ’Е п е р е -а д а м у д о ђ е у п о с е т у н а Ј е л а к и о с т а н е н а р п с к о м ф р о н т у н а ј м а њ е д в а д а н а д а б и ce н а л н ц у м е .с т а у п о з н з о с а к о н ф н г у р а ц и о м з е м љ и и и а . Hnie raj п о з и в л а к о

п р и х в а т и о и о в а к о ce у с в о м л и ч н о м д н е в и н х у и з р а ж а в а :“П о л а з и м д а о б и ђ о м с р п с к е а р м и ј е . В о ј в о д а М и ш и ћ р е ч е м и к о -

л и к о с у р б и ж е љ н и д а к р е н у н а п р е д . О н и с у с п р е м н и д а у ч и н е б а р т о - л и к о к о л и к о Г р ц и н а п о л о ж а ј у к р а д и Л е г е н , а к о с у п о т п о м о г н у т н к а о о н и (Т р ц и ) м а с о м ф р а н ц у ^к е а р т и л е р и ј е ’. . .

“28. ј у н и : У 18 ч а с о в а п о л а з а к н а к о њ у ј е д н о м ш у м с к о м с т а з о м д а б и д о ш л и н а в р х г о л е — о т к р и в е н е Ф л о к е (2,300 м .). К о с о с у н ц е> и с - т и ч е б у г а р с к е л и н и ј е к о ј е ce п о к а з у ј у и з н а д н а с к а ј у г у . В и д и ce с в е д о д р у г о г п о л о ж а ј а н а К о з ј а к у к а о и п у т е в и к о ј и в е з у ј у о б а п о л о ж а ј а . Ha в р х у н а ђ о х в о ј в о д у т е п а н о в и ћ а , к о м а н д а н т а II а р м и ј е , к о ј о ј п р и п а д а о в а ј с е к т о р и ђ е н е р а л а Б о ј о в и ћ а , к о м а н д а н т а I а р м и ј е .”

“Н е д е љ а 30. ј у н и : Д у г о з б и љ а н р а з г о в о р с а П р и н ц о м (А л е к с а н д р о м ) и М и ш и ћ е м . У т в р ђ у је м а с н о в е н а ш е о п е р а ц и ј е ... У м е с т о ј е д н е л о к а л н е о п е р а ц и ј&, т о ћ е б и т и о д л у ч а н н а п а д у к о м е ћ е у ч е с т в о в а т и ц е л о к у п н а с р п с к а в о ј с к а , о ја ч а н а д в е м а ф р а н ц у с к и м д и в и з и ј а м а , к о ј а ћ е с л о м и т и "la croute” (н е п р и ј а т е љ с к у к и ч м у ), К а д и з в е с т и х р ^е д а hy з а м е н и т и



П р и к а з н к њ и г а 10 1

љ т а о в е ' е с к а д р о н е з а б о р б у п е ш к е , њ и х о в П р и л е п с к и о д р е д , М о р а в с к у и

Т и м о ч к у д и в и з и ј у н п о р е д р а с п о л о ж и в е ц е л о к у п н е ф р а н ц у с к е т е ш к е а р * т н л е р и ј е д а г и и м ј о ш д в е ф р а н ц у с к е д и в и з и ј е , о н н с у б и л н “ о с в о ј е н н ". М и ш и ћ м е п и т а д а л и he т е д в е ф р а и ц у с к е д и в и з и ј е б и т и п о д њ и х о в о м к о м а н д о м . Ha м о ј п о т в р д н и о д г о в о р , П р и н ц (П р е с т о л о н а с л е д н и к А л е к с а н - д а р ) д и ж е ce н е р е к а в ш н н и р е ч и , и п р и ђ е с т е г н у в ш и м и р у к у . п о р а з у м je п о т п у н .”

О в а ј с п о н т а н н и с и м п а т и ч н и г е с т р е г е н т а А л е к с а н д р а о д у ш е в и о je Ф р а н ш е Д ’Е п е р е -а , т о г в е л и к о г в о јн и к а о д г л а в е д о п е т е , н о н je о д м а х п о с л е т о г а о т п о ч е о з н а л а ч к и д а и з в о д н с в е п р н п р е м е з а т у н т а к в у о ф а н - з и в у , м а д а je н а и ш а о н а в е л и к и о т п о р к о д с а в е з н и к а у Р а т н о м с а в е т у na ч а к и у с а м о ј ф р а н ц у с к о ј в л а д н , а л и je о н с в о ј о м ч е л и ч н о м в о љ о м с в е

с а в л а д а о .О н je с в о ј е в е л и к о и с к у с т в о у р а н и ј и м у л о г а м а к а м а н д а н т а д и в и -

з м ј е , к о р п у с а и а р м н ј е н а З а п а д н о м ф р о н т у , с а н а ј н о в и ј и м т а к т и ч к и м п о - с т у п ц и м а , п р е н е о и о д л и ч н о п р и м е н и о н а о л у н с к о м ф р о н т у . О н jft и з а - б р а о н а ј б о љ и п р а в а ц г л а в н о г н а п а д а Д о б р о П о љ е — Г р а д с к о — В а р д а р , к о ј и j e п р е д л о ж и л а GpncKa в р х о в н а к о м а н д а . О н je с в и м а с в о ј и м п о т - ч и њ е н и м а и м п о н о в а о , д а в а о и м п у л с и о д у ш е в љ а в а о з а п о б е д у .

Н е м ц и и Б у г а р и с м а т р а л и с у д а je М о г л е н с к и п л а н н н с к и с е к т о р б и о н е з а у з и м љ и в и з б о г т о г а с л а б и ј е п о с е д н у т (с а м о 2. и 3. б у г а р с к а д н в и з к * ja). Ф р а н ш е Д ’Е п е р е с т а р а о ce д а о в о в е р о в а њ е н е п р и ј а т е љ а о д р ж и д о п о с л о д њ е г м о м е н т а , н а р о ч и т о к о д н е м а ч к о г к о м а н д а н т а г р у п е а р м и ј а г е -

н е р а л а ф о н Ш о л ц а у к о п љ у , у п о т р е б л »у ј у ћ и и ј е д н о г е н и ј а л н о р а т н о л у к а в с т в о ф р а н ц у с к е о б а в е ш т а јн е с л у ж б е у о л у н у , п о т у р и в ш и и е - п р и ј а т е љ с к о м г л а в н о к о м а н д у ј у ћ е м л а ж н е ф о т о г р а ф и ј е в е ж б и т о б о ж њ и х ф р а к ц у с к и х т е н к о в а н е г д е у п о з а д и н и н а г р ч к о ј т е р и т о р и ј и . О н je в е - р о в а о д а ћ е т о г л а в н о а р у ж ј е и з н е н а ђ е њ а т а д а б и т н у п о т р е б љ е н о н а г л а в н о м п р а в ц у н а п а д а с е в е р н о о д Б и т о л >а и л и у д о л и н и В а р д а р а к о д Д о ј - р а н а , г д е б и ј е д и н о м о г л и б и т и у п о т р е б љ е н и т е н к о в и — a н е у М о г л е н - с к н м п л а и и н а м а . О т у д а и ј а ч е с н а г в н а к р и л и м а н е п р и ј а т е љ с к о г р а с п о р е - д а , н е м а ј у ћ и ч а к с т р а т е г и ј с к у р е з е р в у и л и д е о и с т е п о з а д н ц е н т р а л н о г д е л а ф р о и т а , м а д а с у Б у г а р и и м а л и д о с т а и н д и ц и ј а з а н а п а д н а Д о б р о П о љ е . О в о je д о ц н и ј е о т к р и о п р о ф е с о р К о р д и ј е и с а д а о б ј а в и о у с в е т -

icKoj в о ј н о ј ! л и т е р а т у р и , и а к о с у н е м а ч к и к о м а н д а н т и т о к р и л и и б а ц а л н с в у к р и в н ц у з а п а р а з н а о л у н с к о м ф р о н т у н а б у г а р с к у в о ј с к у , к о ј а ce je, у о с т а л о м , х р а б р о д р ж а л а и б о р и л а п р и л и к о м п р о б о ј а н а Д о б р о м П о љ у .

в е п р и п р е м е з а н а п а д б и л е с у и з в р ш е н е н о ћ у и с к о р о п о т п у н о т а ј- н о , ч и м е je с т в о р е н о в е л и к о и з н е н а ђ е њ е к о д н е п р и ј а т е љ а .

*А р т и л е р и ј с к а п р и п р е м а н а ц е л о м ф р о н т у о т п о ч е л а je 14. с е п т е м -

б р а у 8 ч а с о в а и б и л а je с т р а х о в и т а и д о т л е н е в и ђ е н а н а М а к е д о н с к о м ф р о н т у . О н а je у м н о г о м е д е м о р а л и с а л а н е п р н ј а т е л »с к е т р у п е и с т в о - р и л а п о т р е б н е б р е ш е с е м н а о к о л у (д у б о к о б о т о н и р а н и б л о к х а у з ) и н а Т е с т е 1 а с т о м к а м е н у (б е т о н и р а н и б л о к х а у з и ).

П е ш а д и ј а je к р е н у л а у н а п а д 15. с е п т е м б р а у 5.30 ч а с о в а . П с р п - с к а а р м и ј а , н а г л а в и о м п р а в ц у н а п а д а , п о д к о м а н д о м в о ј в о д е т е п а н о - в и ћ а , с а с т а в а 5 п е ш а д и ј с к и х д и в и з и ј а , с а 3 д и в и з и ј е у I л и н и ј и (Ш у - К а д и ј с к а , 17. к о л о н и ј а л н а и 122. ф р а н ц у с к а ) и 2 д и в и з и ј е у II л и н и ј и (Ј у г о с л о в е И с к а и Т и м о ч к а ), з а у з е л а je н е п р и ј а т е л .с к и I п о л о ж а ј н а



102 Г Л А Н И К р л с к о г и с т о р и ј с к о -к у л г у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

ф р о и т у И с т о ч н н В е т р с н п к — Д о б р о П о љ е д о naia м р а к а , к а о п д е о П п о л о ж а ј а . I а р м и ј а , н а п о м о ћ н о м п р а в ц у н а п а д а , п о д к о м а н д о м ђ е н е р а л а Б о ј о в и ћ а , с а с т а в а 3 п е ш а д и ј с к е д и в и з и ј е (Д р и н с к а , Д у н а в с к а и М о р а в - с к а ) и р п с к а к о њ и ч к а д и в и з и ј а , з а у з е л а je н е п р и ј а т е љ с к е п о л о ж а ј е н а д е с н о ј о б а л и Ц р н е р е к е . Н е п р и ј а т е љ с к е л о к а л н е р е з е р в е в р ш и л е с у о г о р ч е н е п р о т и в н а п а д е к о д К р а в и ц е и д а љ е к а с е в в р у с в е д о К о з ј а к а , г д е je и з в р ш е н у т о к у 17. ј у н а и т а к т и ч к и п р о б о ј ф р о н т а ш и р и н е 20 к м . и о к о 12 к м . д у б н н е . П р и л и к о м п р о б о ј а н а г л а в н о м п р а в ц у о б е ф р а к ц Ј :к е д и в и з и ј е и м а л е с у в е л и к е г у б и т к е : 2-50Q м р т в и х и р а њ е н и х о ф и ц и р а и в о ј н и к а .

'Ј р п с к е д и в и з и ј е , п о д р ж а н е ф р а н ц у с к о м 17. к о л о н и ј а л н о м д и в и - з и ј о м , п р о д и р а л е с у б р з о н а т е ш к о п р о х о д н о м т е р е н у к а В а р д а р у у п р а в ц у Н е г о т и н а и Г р а д с к о г , и а к о с н а ж н о к о т р а н а п а д а н е д е с н о и л е в о

л о к а л н и м р е з е р в а м а Н е м а ц а и Б у г а р а з а п а д н о и и с т о ч н о о д о в о г п р о - д и р у ћ е г ж и в о г к л и н а .

П р е д в е ч е , 19. ј у н а , н а с т а ј е к р и з а к о д т р у п а ђ е н е р а л а Д ’Е п е р е -а . О н л и ч н о п и т а т е л е ф о н о м п у к о в н и к а П е ш и ћ а , п о м о ћ н и к а в о ј в о д е М и ш и - ћ а , д а м у ј а в и к а к в а je с и т у а ц и ј а н а с р п с к о м ф р о н т у . П е ш и ћ м у je о д - г о в о р и о д а je о д л и ч в а и д а с у т р а д а н с р п с к е д и в и з и ј е п р о д у ж у ј у н а д и - р а њ е к а В а р д а р у , и а к о с у б и л е и с т а к н у т е у о д н о с у н а е н г л е с к о -г р ч к е с н а г е к о д Д о ј р а н а и ф р а н ц у с к е т р у п е к о д Б и т о љ а . Ha п и т а њ е П е ш и ћ а о с и т у а ц и ј и н а д р у г и м д е л о в и м а ф р о н т а , д а б и м о г а о р е ф е р и с а т и П р е с т о - л -о н а с л е д н и к у и в о ј в о д и М и ш и ћ у , ђ е н е р а л Д ’Е п е р е м у р е ч е :

“К о д Б и т о љ а с т а њ в je н е п р о м е њ е н о . Ђ е н е р а л А н р и н и ј е ј о ш

п р е д у з е о н а п а д в е ћ в р ш и п р и т и с а к н а н е п р и ј а т е љ а а р т и л е р и ј с к о м в а - т р о м . К о д Д о ј<р а н а н е у с п е х . Б у г а р с к и п р о т и в н а п а д и п р и м о р а л и с у Е н г л е - з е и Г р к е д а ce п о в у к у н а с в о ј е п о л а з н е п о л о ж а ј е . П о ш т о је> ђ е н е р а л М и л н и м а о о к о 7000 и з б а ч е н и х и з с т р о ј а , т а н е ћ е м о ћ и у с к о р о о б н о в и т и н а п а д с а и з г л е д о м н а у с п е х . в е з а в и с и о д с р п с к е в о ј с к е . А к о о н а п р о - д у ж и с в о ј е н а д и р а њ е ', м о ж е м о ce н а д а т и к о н а ч н о м у с п е х у . У п р о т и в н о м , б и ћ у п р и м о р а н д а н а р е д и м д а ce п р е ђ е у д е ф а н з и в у . М о л и м в а с с а о п - ш т и т е о в о в о ј в о д и М и ш и ћ у и њ е г о в о д г о в о ;р ј а в и т е м и т е л е ф о н о м ш т о п р е .”

П о с л е д и с к у с и ј е и з м е ђ у П р е с т о л о н а с л е д н и к а , в о ј в о д е М и ш и ћ а и п у к о в н и к а П е ш и ћ а и К а л а ф а т о в и ћ а , п а л а je о д л у к а : “Н а п р е д , у с л а в у

и л и с м р т !” О д м а х je н а р е ђ е н о п р о д у ж е њ е о ф а н з и в е с р п с к е в о ј с к е . П о с т р а т е ^г и јс к о м п р о б о ј у у д о л и н и В а р д а р а 21. с е п т е м б р а , к а д с у б и л е р а з - д в о ј е н е н е м а ч к а 12 а р м и ј а ir 1 б у г а р с к а а р м и ј а , г л а в н о к о м а н д у ј у ћ и Ф р а н - ш е Д ’Е п е р е н а !р е д и о je о п ш т у о ф а н з и в у н а о с т а л о м д е л у ф р о н т а и н а - т е р а о Б у г а р с к у н а к а п и т у л а ц и ј у к о ј а je п о т п и с а н а 29. с е п т е м б р а 1918. у о л у н у .

_ П о о к у п а ц и ј и Б у г а р с к е о д с т р а н е ф р а н ц у с к и х т р у п а , П р в а с р п с к а а р м и ј а о с л о б а ђ а в а л а je р б и ј у п р о д и р у ћ и д о л и н о м MO'paee и п о с л е ј а ч е б о р б е 12. о к т о б р а к о д Н и ш а , г д е je п о б е д и л а т р и и no п у т а б р о ј н о ј а ч е г н е п р и ј а т е љ а , у ш л а je у Б е с г р а д н а ч е л у с р е г е н т о м А л е к с а н д р о м , к о г а

je п р е с т о н и ц а в е л и ч а н с т в е н о и в е о м а д и р љ и в о д о ч е к а л а 1. н о в е м б р а . Д р у г а с р п с к а а р м и ј а у л а з и л а je. у р б и ј у и Ц р н у Г о р у п р е к о К о с о в а и о с л о б о ђ а в а л а je к а о и П р в а а р м и ј а о с т а т а к т е р и т о р и ј а р б а , Х р в а т а и л о - в е н а ц а о д а у с т р о -у г а р с к е в е к о в н е д о м и н а ц и ј е .

Т -р и д е с е т о г о к т о б р а к а п и т у л и р а л а j e Т у р с к а . Т р е ћ е г н о в е м б р а п о т - п и с а н о j e п р и м и р ј е с а А у с т р о - У г а р с к о м о 11. н о в е м б р а 1918. п р и м и р ј е с а Н е м а ч к о м , н е к о н с у л т у ју ћ и ч а к Ф р а н ш е Д ’Е п е р е а к о ј и ie в е ћ д р ж а о т а д а д в е н е п р и ј а т е љ с к е п р е с т о н и ц е о ф и ј у и Ц а р и г р а д и к о ј и је> п р е д л а г а о д а ce њ е г о в и м п о б е д о н о с л и м т р у п а м а и И т а л и ј а н и м а с а ј у г а , п р е к о П е ш т е , н а п а д н е Н е м а ч к а с а и с т о к а и ју г а и в о ј н и ч к и р е л а т и в н о в р л о б р з о о к у п и -



П р и к а з и к њ и г а 103

pa и з п о з а д и н е . To je б и л а в е л и к а г р е ш к а п о л и т и ч а р а н а З а п а д у , ч и м е je

б и л а с п а с е н а н е м а ч к а в о ј с к а о д у н и ш т е њ а н а т у ђ е м и с а в е з н и ч к о м т л у , т е ce je в р а ћ а л а к а о “п о б е д н и ч к а ” у н е о к у п и р а н у Н е м а ч к у . To je р а з л о г и у з р о к р а ђ а њ а н а ц и з м а Х и т л е р а , к о ј и je п р о у з р о к о в а о д р у г и с в е т с к и р а т , б л а г о д а р е ћ и н а ј в и ш е т и м п о л и т и ч а р и м а , к о ј е Л у ј К о р д и ј е с п р а в о м с м а - т р а с а б о т е р и м а п о т п у н е п о б е д е .

* * *И м а м н о г о и с т и н е у т в р ђ е њ у д а с а м о в е л и к е в о ј с к о в о ђ е д о б ц ј а ј у

б и т к е , д о к с у в о ј с к е , к о ј и м а о н и к о м а н д у ј у , с а м о њ и х о в а о р у ђ а з а а к ц и ј у т о ј е с т п о б е д у . М а р ш а л Ф р а н ц у с к е и п о ч а с н и с р п с к и в о ј в о д а Ф р а н ш е Д ’Е п е - р е и р е г е н т р б ц ј е А л е «с а н д а р м е ђ у с о б н о с у ce д о п у њ а в а л и н а б о ј н о м п о љ у и њ и х о в е с у ce в о ј с к е п р о с л а в и л е у п р в о м с в е т с к о м р а т у к а о н а јв а - љ а н и ј е у с в е т у — н а р о ч и т о у т о к у п р о б о ј а о л у н с к о г ф р о н т а .

З а и с т о р и ј у р б а о д н а ј в е ћ е г је> з н а ч а ј а ч и њ е н и ц а д а je п р в и п у т с р п с к и В р х о в н и к о м а н д а н т и м а о п о д с в о ј о м к о м а н д о м д в е о с н о в н е с т р а - т е г и ј с к е ј е д и н и ц е — д в е е л и т н е п е ш а д и ј с к е д и в и з и ј е > и ј е д н у х р а б р у к о - њ и ч к у б р и г а д у в е л и к е с и л е Ф р а н ц у с к е у ј е д н о ј о д л у ч у ј у ћ о ј о п е р а ц и ј и , к о ја

je н а ј в и ш е д о п р и н е л а д а ce б р з о и с р е ћ н о в о ј н и ч к и з а в р ш и п р в и с в е т - с к и р а т .

Б р а н к о Н А У М О В И Ћ

П РО БО Ј С О Л У Н С К О Г Ф РО Н Т А И БА Л К А Н С К И М А Н ЕВ А РП и с ц и : Ђ е к е р а л ш т а б н и б р и г а д н и ђ е н е р а л Т о д о р К . М и л и ћ е в и ћ и ђ е н е р а л -

ш т а б к и п у к о в н и к т о ј а д и н Т . М и л е н к о в и ћ .

П о в о д о м 50-г о д и ш њ и ц е п р о б о ј а о л у н с к о г ф р о н т а , в р - л о в а ж н о г и о д с у д н о г и с т о р и ј с к о г д о г а ђ а ј а у п р в о м с в е т - с к о м р а т у , к о ј и м je у б р з а ц п о р а з Ц е н т р а л н и х с и л а , и з д а т а je о в а к њ и г а о д >с а м и х у ч е с н и к а у т и м с л а в н и м б о р б а м а с р п с к е в о ј с к е . К њ и г а je п и с а н а с т р у ч н о и з н а л а ч к и , л е п и м и л а к и м с т и л о м , к о н ц и з н о , п о т п у н о и с к о р и ш ћ у ј у ћ и п о с л е д њ е п о з н а т е и с т о р и ј с к е п о д а т к е и р о д о љ у б и в о и с т и ч у ћ и н е в е р о в а т н у а л и и и с т и н и т у х р а б р о с т и и з д р ж л >и в о с т с р п с к е в о ј с к е to ra х е - р о ј с к о г в р е м е н а . М л а д и с р п с к и н а р а ш т а ј и о д у ш е в љ а в а ћ е ce ј у н а ч к и м п о д в и з и м а с в о ј и х п р е д а к а и п о н о с и ћ е ce ш т о с у

р б и . М и je т о п л о п р е п о р у ч у ј е м о с а ж е љ о м д а je с в а к и р б и н п р о ч и т а .

У к њ и з и с у д о в о љ н о и з н е т и , no д а н и м а , д о г а ђ а ј и прит а к т и ч к о м п р о б о ј у н е п р и ј а т е љ с к о г ф р о н т а , у в р е м е н у о д 15.- 17. с е п т е м б р а , о д с т р а н е с р п с к е в о ј с к е , п о т п о м о г н у т е д в е м а е л и т н и м ф р а н д у с к и м п е ш а д и ј с к и м д и в и з и ј а м а (122. и 17. к о - л о н и ј а л н о м ), к а о и п о т п у н и м и з б и ј а њ е м у д о л и н у В а р д а р а 21. с е п т е м б р а , и з в р ш у ј у ћ и т а к о и с т р а т е г и ј с к и п р о б о ј ф р о н - т а н а ш и р и н и о д 20 к м . и у д у б и н и о к о 12 к м . О д н а ј в е ћ е г je з н а ч а ј а б и л о е н е р г и ч н о п р о д и р а њ е р б а и б и т а ч н о г о њ е - н >е у с т в о р е н о ј б р е ш и a у м е ђ у п р о с т о р у р а з д в о ј е н и х а р м и ј а Ј е д а н а е с т е н е м а ч к е и П р в е б у г а р с к е у п р а в ц у Ш т и п а , В е л е - с а и к о п љ а , ч и м е je у б р з о н а т е р а н а Б у г а р с к а н а к а п и т у л а - ц и ј у 29. с е п т е м б р а 1918.

* * *П о ш т о je б у г а р с к а в о ј с к а б и л а п о б е ђ е н а н а б о ј н о м п о -

љ у , г л а в н о к о м а н д у ј у ћ и ђ е н е р а л Ф р а н ш е Д ’Е п е р е , в е л и к и в о ј- с к о в о ђ а , б е з д и р е к т и в а с в о ј е в л а д е и о с т а л и х с а в е з н и к а , д а б и ce д о б и л о у в р е м е н у , п р е д у з е о je в е л и к и с т р а т е г и ј с к и



104 Г Л А 1 ilIK CpiK 1..JI н с т о р и с к о -к у л т >р н о ! ,ч р > ш т в а *11->Н Г О П 1”

м а н е в а р с в о ј и м т р у п а м а н а Б а л к а н у с а о в и м ц и љ е а и м а : о с л о - б о ђ е њ е р б и ј е и с р п с к о г н а р о д а , о к у п а ц и ј а Б у г а р с к е , п о м о ћ Р у м у н и ј и р а д и њ е н о г о с л о б о ђ е њ а и п р и т и с а к н а Т у р с к у д а к а п и т у л и р а .

В р х о в н е к о м а н д е Н е м а ч к е и А у с т р о -У г а р с к е , с х в а т и в ш и к р и т и ч н о с т с и т у а ц и ј е н а Б а л к а н у , у п у ћ и в а л е с у х и т н о , м а х о м в о з о в и м а , с а с в и х д р у г и х ф р о н т о в а р а с п о л о ж и в е в е л и к е је - д и н и ц е у о б л а с т Н и ш а , д а б и з а д р ж а л е о в а ј в а ж а н с а о б р а - ћ а ј н и ц е н т а р з а в е з у са о ф и ј о м и Т у р с к о м и с п р е ч и л е н а - д и р а њ е с р п с к е в о јс к е и с а в е з н и к а к а Д у н а в у и С ави.

Д о 9. о к т о б р а н е п р и ј а т е љ je к о н ц е н т р и с а о б и о к о д Н и ш а н а ј а к и м п о л о ж а ј и м а н а л и н и ј и е л и ч е в и ц а п л .-П а с ј а ч а п л . о в е с н а г е : 2 н е м а ч к е п е ш а д и ј с к е д и в и з и ј е (217. и 219.), 1. а у - с т р и ј с к а п е ш а д . д и в и з и ј а (9.) к о ј а je б и л а у п р в о в р е м е и с т у - р е ц а ј у ж н о о д В р а њ а , 1. н е м а ч к и а л п и ј с к и к о р п у с , 1. к о њ и ч - к и п у к , 4 н е м а ч к а и ј е д а н а у с т р о -у г а р с к и м а р ш -б а т а љ о н . О в а je с н а г а б р о ј а л а о к о 30.000 п у ш а к а , 55 б а т е р и ј а и 6 к о њ и ч к и х е с к а д р о н а . Д о ц н и ј е , и с к р ц а в а л е с у ce и з в о з о в а н а к н а д н о V р б и ј и ј о ш и о в е с н а г е : 54. а у с т р о - у г а р с к а д и в и з и ј а к о д П а р а ћ и н а , 30. а у с т р о -у г а р с к а д и в и з и ј а « о д К р а г у ј е в ц а , 4. а у с т р о - у г а р с к а к о њ и ч к а д и в и з и ј а с е в е р н и ј е о д К р а г у је в ц а .

В р х о в н и к о м а н д а н т с р п с к е в о ј с к е , р е г е н т А л е к с а н д а р , у п у ћ у ј е о к т о б р а 1918. I с р п с к у а р м и ј у п о д к о м а н д о м в о ј - в о а е П е т р а Б о ј о в и ћ а и з р е о н а К у м а ц о в а , Ј у ж н е р б и ј е , с а ј у г а 'х а с е в е р у . а д а , д а з а у з м е и о с л о б о д и п р е д р а т н у р - б и ј у , о д а к л е je п р е 6 г о д и н а , б а ш о к т о б р а 1912, I с р п с к а а р - м и ј а , п о д т а д а ш њ о м к о м а н д о м П р е с т о л о н а с л е д н и к а А л е к - с а н д р а , и м а ј у ћ и т а д а з а с в о г н а ч е л н и к а ш т а б а и с т о г П е т р а Б о ј о в и ћ а , к а о ђ е н е р а л ш т а б н о г п у к о в н и к а , к о ј а je I а р м и ј а , п о с л е о с в е т е К о е о в а к о д К у м а н о в а , к р е н у л а б и л а с а с е в е р а к а ј у г у д а з а у з м е и о с л о б о д и Ј у ж н у р б и ј у . Ч у д н а и г р а с р п - с к е с у д б и н е .

Т а к о , I с р п с к а а р м и ј а к р е н у л а je 2. о к т о б р а 1918. и з р е о н а К у м а н о в а . Ј а ч и н а а р м и ј е б и л а je: 3 б р о ј н о в р л о M ače а л и п о б е д о н о с н е п е ш а д и ј с к е д и в и з и ј е , 1. к о њ и ч к а д и в и - з и ј а и 1 ф р а н ц у с к а к о њ и ч к а б р и г а д а ђ е н е р а л а Ж у и н о -Г а м - б е т а . Б р о ј н о с т а њ е н а о р у ж а њ а и з н о с и л о je т а д а : 8,000 п у - ш а к а , 1,600 с а б а љ а , с а н е д о в о љ н о а р т и л е р и ј с к е м у н и ц и ј е , и м а ју ћ и п р е д с о б о м н а п р а в ц у н а д и р а њ а с и с т е м а т с к и п о - р у ш е н у ж е л е з н и ч к у п р у г у о д с т р а н е Н е м а ц а . О н а je б р о ј н о б и л а т р и и no п у т а с л а б и ј а о д н е п р и ј а т е љ а к о д Н и ш а .

Т р е ћ е г о к т о б р а 1918. А р м и ј а je с л о м и л а с в о ј и м м а њ и м д е л о м и з м а р ш е в с к е к о л о н е о т п о р н е п р и ј а т е љ а к о д П р е - ш е в а и ј а ч и о т п о р 4 . о к т о б р а ј у ж н о о д В р а њ а , з а у з е в ш и В р а њ е 5. о к т о б р а . Н а п р е д у ј у ћ и б р з о к а с е в е р у и no и з б и - ј а њ у у Л е с к о в а ч к о п о љ е , I а р м и ј а р а з в и л а je с в о ј н е у с т р а - ш и в и и в е л и ч а н с т в е н и м а р ш -м а н е в а р и к р е т а л а ce к а Н и ш у у в и д у к р с т а , к а о н а н е к о м о г р о м н о м е г з е р ц и р и ш т у , и м а ју - ћ и и т о : л е в о — с р п с к у к о њ и ч к у д и в и з и ј у , a д е с н о — ф р а н ц у - с к у к о њ и ч к у б р и г а д у Ж . Г а м б е т а ; п о з а д и к о њ и ц а , н а л е в о ј



П ри кази Kib lit a 105

о б а л и Ј у ж н е М о р а в е Д у н а в с к а д и в и з и ј а , н а д е с к о ј о б а л и

р е к е Д р и н с к а д и в и з и ј а ; у д р у г о ј л и н и ј и и п р е м а с р е д и н и М о р а в с к а д и в и з и ј а . Д у б и н а о в о г п о р е т к а и з н о с и л а je 3 д а - н а a ш и р и н а 2 д а н а м а р ш а . У г л а в н о м и у о в о м р а с п о р е д у и с а в е л и к и м н а п а д н и м е л а н о м п о д и л а з и л а je I а р м и ј а у т в <р - ђ е н о м п о л о ж а ј у XI н е м а ч к е а р м и ј е к о д Н и ш а , .и м а ју ћ и п о - с л е д њ е г д а н а М о р а в с к у д и в и з и ј у н а д е с н о м к р и л у п р е м а п л .

е л и ч е в и ц и a у р е з е р в и Д р и н с к у д и в и з и ј у . Д о д и р о м с а н е - п р и ј а т е љ е м у в и д е л о ce д а с у с н а г е н е п р и ј а т е љ а м н о г о ј а ч е н е г о ш т о ce п р е т п о с т а в љ а л о .

З б о г с в о ј е в е л и к е б р з и н е к р е т а њ а и г о њ е њ а , I а р м и ј а и с т а к л а ce и с у в и ш е с е в е р н о у р е о н у Н и ш а : о к о 200 к м . о д

П а р м и ј е к о ј а je б и л а у д о л и н и В а р д а р а и о к о 280 к м . с е - в е р н и ј е о д д р у г и х с а в е з н и ч к и х т р у п а .Г л а в н о к о м а н д у ј у ћ и Ф р а н ш е Д ’Е п е р е , с п р а в о м у з н е м и -

р е н , у п у т и о je о ш т р о н а р е ђ е њ е р п с к о ј В р х о в н о ј К о м а н - д и у к о п љ у , ш т о je с а т а к т и ч к о -с т р а т е г и ј с к е т а ч к е г л е д и - ш т а б и л о о т р а в д а н о , о в и м р е ч и м а : “I с р п с к а а р м и ј а с р љ а у а в а н т у р у и о н а he 1&м п р о м и т о в а т и ц е о н а ш у с п е х , з а т о а п с о л у т н о о б у с т а в и т е д а љ е њ е н о н а с т у п а њ е к а Н и ш у .” р е - ha, у в е з и с а п о к а з а н о м х р а б р о ш ћ у , б и л а je н а к л о њ е н а р - б и м а .

а о в и м г л е д и ш т е м н и ј е ce с л о ж и о к о м а н д а н т I а р м и ј е

н и В р х о в н и к о м а н д а н т р е г е н т А л е к с а н д а р , к о ј и je б и о о д о - б р и о в о ј в о д и Б о ј о в и ћ у д а н а п а д н е и з а у з м е Н и ш , п о з н а - ј у ћ и б о љ е с и т у а ц и ј у н а т е р е н у . М о р а в с к а д и в и з и ј а п р о - б и л а je н е п р и ј а т е љ с к и п о л о ж а ј н а е л и ч и ц и п л а н и н и и у ш л а д е л о м у Н и ш 11. о к т о б р а . Н е м а ч к а XI а р м и ј а , з б у њ е н а и у н е р е д у , п о в у к л а ce к а А л е к с и н ц у и д а љ е к а с е в е р у , о с е ћ а - ј у ћ и ce н е с и г у р н о м и з б о г у с т а н к а у р б и ј и . Н е м а ч к и о т - п о р к а с е в е р у н а п о ј е д и н и м у з а с т о п ц и м п о л о ж а ј и м а п о с т а о

je с в е с л а б и ј и и н е с и г у р н и ј и .П р в о г н о в е м б р а 1918, р а н о и з ј у т р а , у ш а о je р е г е н т А -

л е к с а н д а р у о с л о б о ђ е н и Б е о п р а д , о д у ш е в љ е ц о д о ч е к а н о д

с т р а н е п р е с р е ћ н о г с т а н о в н и ш т в а , д о к с у т р у п е с л а в н е I а р - м и ј е п р е л а з и л е с е в е р н о п р е к о а в е и Д у н а в а .II а р м и ј а у л а з и л а je п р е к о К о с о в а и о с л о б с ф а в а л а je

о с т а т а к т е р и т о р и ј е р б а , Х р в а т а и л о в е н а ц а .Т и м е je з а в јр ш е н а б и л а о в а с л а в н а с р п с к а р а т н а е п о п е ј а

о с л о б о ђ е њ а , к а к о je п р и к а з а н а у о в о ј и н т е р е с а н т н о ј и к р а т - к о ј к њ и з и .

Г о њ е њ е р п с к е в о ј с к е , к а к о н а б о ј и ш т у п о с л е т а к т и ч - к о г п р о б о ј а no в р л о т е ш к о м п л а н и н с к о м з е м љ и ш т у и no и з - в р ш е н о м с т р а т е г и ј с к о м п р о б о ј у у д о л и н и В а р д а р а , к а о и д о ц н и ј е к р о з р б и ј у н а р о ч и т о , м о ж е ce с м а т р а т и л е г е н д а р -

н и м . О н о у л а з и у с в е т с к у в о ј н у и с т о р и ј у , п о п у т ч у в е н и х ro- њ е њ а Н а п о л е о н а и А л е к с а н д р а В е л и к о г и и с т о с л у ж и к а о к л а с и ч а н и ш к о л с к и п р и м е р , к а к о т р е б а г о н и т и н е п р и ј а т е - љ а п о с л е д о б и в е н е б и т к е и “д о п о с л е д њ е г д а х а в о ј н и к а и к о њ а ”. Б ранко Н А У М О В И Ћ



106 Г Л А Н М К г п с к о г и с т с р и 'е к о -к у л т у р п о г д ру ш ти л "Њ Е Г О Ш "

О Д Л О М Ц И И З К Њ И Г Е “ Р Б И Н О В А Д У Ш А ”

У с в е с ц и 21. “Г л а с н и к а ” д а л и с м о к р а т а к п р и к а з п о е м е г . л о б о д а н а Г о ђ е в ц а . У о в о м б р о ј у д о н о с и м о н е к о л и к о о д л о м а к а и з н >е .

У зим ским дани м а м ећава и цича,у и збам а које д уб ок снег сакрива,ж иви ce од снова и јун ачких при ча,гусла ce и м аш та, о слоб од и сни ва,пр еносе спом ени са оц а на син ао негдаш њ ем сјају царских задуж би н а. (С тр. 15)

И српски устанак улази у причу,у ж и ву легенду, у химне и оде;неослобођени њ им е ce заричуда ж и вот не вреди кад н ем а слободе,и да ce слоб ода стиче сам о м ачем ,ни кад у чекањ у, кукњ авом и плачем . (С тр. 23)

К рв ce цр но горска лије нем или цекрв горд их плем ена, крв pace горш тачкеиспред Б ардањ ола — Т арабош — Б рдице,под краљ ем песником прош лости јуначке,у густим м реж ам а бодљ икаве ж ицекрв ce ц рн огорска ли је нем или це. (С тр. 34)

П роти в свих н еправди , деспо тије свакецео српски народ и у разна добаводи устани чке бо рб е н еједнакеизнад свију м рж њ и, и зн ад свих тегоб аизједначујући Б ога с О таџби но м ,О таџби ну с П равдом , П равду са И стином . (С тр. 47)

В ид овдан je пр азн ик — радост С рба свијусрпски празник изнад празника свих других,t o k o m пет векова челич ењ а дугихкојом н арод слави своју трагеди ју,п ро п аст 'српске зем љ е и српске др ж аве

на К осову, пољ у п ор аза и славе. (С тр. 53)П рва Ц рна Г ора вернош ћу заблистаи прем а С рбији и С рпству целом е;њ ена je п ор ука као кри стал чистаи зади вљ ујућа no духу см елом е;“В лада Ц рне Г оре и краљ п оздрављ ају;

црн огорски н арод оруж ја ce м аш а;м и см о уз С рби ју у сваком случају,С удбина С рбије судбина je наш а.” (С тр. 57)

И тако арм ије А устро-У гарске,“држ аве хиљ адугодиш њ е културе”кро з грабеж и п алеж ступ ају варварскеда ш то пре род српски сасвим докусуре,свуд стављ ају печат злочи н а и срам ане ш тедећи д ецу ни у колевкам а. (С тр. 59)



SipiiK ;:.tii K ib’.iva 10 7

“Ako н е к о , д е ц о , н е ћ е д а ce т у ч е с в е ј е д н о к а к в и с у р а з л о з и п о с р е д и , с л о б о д н о н е к а ce с а ф р о н т а п о в у ч е п р е н о ш т о в е ћ о п ш т и н а п а д ce н а р е д и и н и к о у т о м е н е с м е д а ra с п р е ч и ,Ja ra р а з р е ш а в а м з а к л е т в е и р е ч и .” ( т р . 75)

И у т о м п р е д с м р т н о м б у н ц а њ у б о л н и к ан е ч у ј у ce к л е т в е , н е м а ж а л о п о ј к е ,о ч и с у и м п у н е з а в и ч а ј н и х с л и к аз а м и ш љ е н е м а јк е , љ у б љ е н е д е в о ј к е ;с в е je у з д и г н у т о д о х е р о ј с к о г л и к ап о д т и м ш а т о р и м а с р п с к и х б е с м р т н и к а . ( т р . 114)

И у п р в и с у т о н с в о д а з в е з д а н о г а , п р е н о п о в е ч е р ј е з а с в и р а ј у т р у б е , з а ч у ј е ce п е с м а и з д о б а с р е ћ н о г а ; с в и у с в о ј е м и с л и т а д а ce у д у б е д о к л е с е т н и м г л а с о м no н е к о и з в и ј а :“Т а м о je с е л о м о ј е , т а м о je р б и ј а .” ( т р . 117)

а м о о т а џ б и н а м о ж е д а п р о д у б и б е з г р а н и ч н о љ у б а в п р е м а р о д н о ј г р у д и , д а ce н а ј с т р а с н и ј е , н а ј н е ж н и ј е љ у б и и к а д с в е у з и м а и н и ш т а н е н у д и ;

д а ce у њ о ј д о к н а с ц р н и ј а д с в у д п р а т и н а ј л а к ш е у м и р е и н а ј л а к ш е п а т и . ( т р . 157)

О н а je в е ч и т а в е ћ с а м а no с е б и ; no с м р т и ce ж и в о т к р о з њ у п р о д у ж у ј е ; в е ч и т а je д а ce у м и р а л о н е б и , д а б и ce г л а с п а л и х м о г а о д а ч у ј е и д а б и н а м д у ш а с њ и х о в о м ce с л и л а , ј е р je в о љ а м р т в и х н а д з е м а љ с к а с и л а к о ј о ј ce н е м о г у ж и в и д а п р о т и в е ,П о т о ј в о љ и р б и у м и р у и ж и в е . ( т р . 158) *)

*) П о е м а “ р б и н о в а д у ш а ” м о ж е ce д о б и т и к о д Mrs. S ve tla na H an- naher, 89—02 70 Rd. — FOREST HILLS, N. Y. 11375. — Ц е н а $3.00.



М И Ш Љ Е Њ А О К Њ И З И“HA Т Р А Ш Н О М У Д У ”

Д о н о с и м о н е к о л и к о м и ш љ е њ а о к њ и з и “Ha т р а ш н о м у д у ” о д г . д р Р а д о ј а В у к ч е в и ћ а .

М И Ш Љ Е Њ Е Ђ Е Н Е Р А Л Ш Т А Б Н О Г П П У К О В Н И К А Г . У Г Љ Е Ш Е М И Х А Ј Л О В И Ћ А

Н и с а м и м а о н а м е р у д а и ja у л а з и м у р а с п р а в е , к о ј е с у н а с т а л е п о - в о д о м о в е к њ и г е , у и з д а њ у И К Д “Њ Е Г О Ш ”, ј е р с а м к а о ч л а н Ц е н т р а л - н е у п р а в е о в о г Д р у ш т н а у ч е с т в о в а о у д о н о ш е њ у о д л у к е з а њ е н о ш т а м - п а њ е . е м т о г а , з а с е б н о м к њ и ж и ц о м о б ј а ш њ е н je с т а в Д р у ш т в а , о б ј а в - љ е н je о д г о в о р п и с ц а к р и т и ч а р и м а и о д ш т а м п а н е с у и с п р а в к е ш т а м п а р - с к и х г р е ш а к а , к о ј е с а м и ja д о с т а в и о п и с ц у , na с а м с м а т р а о д а je т о д о - с т а . А л и н а з а х т е в н е к и х п р и ј а т е љ а п р и с т а о с а м д а и ja д о д а м , у н а ј б о - љ о ј н а м е р и , н е к о л и к о р е ч и ; н а п о м у њ у ј у ћ и у н а п р е д д а м и н и ј е ц и љ н и т и о д б р а н а д р В у к ч е в и ћ а (к о ј и je з а с в а к у о д б р а н у и п о з в а н , и с т р у ч а н и с п о с о б а н к а о а д в о к а т ) н и т и м и je ц и љ д а к р и т и к у ј е м к р и т и ч а р е и з и с т о г р а з л о г а . Ja л и ч н о с м а т р а м д а je к о д п о ј а в е н е к е к њ и г е н о р м а л н о д а ce о н а п р и к а ж е , na и к р и т и к у ј е , а л и к њ и г а и њ е н а с а д р ж и н а , a н е> п и с а ц к а о л и ч н о с т и њ е г о в п р и в а т н и ж и в о т и л и њ е г о в а п р о ш л о с т . To н е с п а д а у к р и т и к у к њ и г е . Ja с м а т р а м д а je и к р и т и к а о в е к њ и г е , н о р м а л н о у з е в - ш и , б и л а п о т р е б н а , п о д у с л о в о м д а ce ж е л е л о :

п р в о , о д с т р а н е с а м о г п и с ц а , д а к њ и г а о в а к в е с а д р ж и н е и н а с л о в а ,

б у д е м а т е р и ј а л б у д у ћ и м и с т о р и ч а р и м а , a д р у г о , о д с т р а н е к р и т и ч а р а д а с в о ј у к р и т и к у з а д р ж е у г р а н и ц а м а н а ч е л н о с т и и о б је к т и в н о с т и . М е ђ у т и м , м о г л о б и се> р е ћ и : и а к о je к њ и г а и м а л а д и в н у н а м е н у , д а к а о ј е д н о е п о - х а л н о д е л о д о к а ж е с в у б е д у и л а ж и , к о ј и м а с у ce с л у ж и л е к о м у н и с т и ч к е н а з о в и с у д и ј е , к а о и д а и з н о ш е н >е м и с т и н е о б о р и њ и х о в е к л е в е т е* о м у - ч е н и к у Д р а ж и М и х а и л о в и ћ у и с п а л о je с к о р о к а о д а je с а м а к њ и г а к о н - т р о в е р з и ј а м а , у с л е д п о г р е ш н о г п р а в ц а , к о ј и м ce п о ш л о и о д у с м е н и х и п и с м е н и х к р и т и к а , к о ј е с у ce, н а ј з а д , с в е л е н а к р и т и к о в а њ е л и ч н о с т и , a н е с у ш т и н е с а м е к њ и г е . Ja т в р д о в е р у ј е м д а je м а л о в и ш е с т р п љ е њ а и д о б р е в о љ е б и л о м о г у ћ е и з б е ћ и о в у н а ш у о п ш т у ш т е т у , н а н е т у , д о - н е к л е , и и д &ји о д б р а н е ђ е н е р а л а Д р а ж е . К а д к а ж е м р а з у м е в а њ а , м и с л и м н а о б е с т р а н е и н а к р и т и ч а р е и н а п и с ц а .

Н и с у с в и к р и т и ч а р и з а п а з и л и д а je и с а м п и с а ц н а с т р . 13, п р и д н у ,

н а г л а с и о д а с у њ е г о в и м о т и в и , н а м е р е и а м б и ц и ј е у т о м е д а “о т м е о д з а б о р а в а ’’ и з в &о н е и з в о р е и п о д а т к е з а б у д у ћ е и с т о р и ч а р е . З н а ч и , н и ј е с е б е с м а т р а о з а и с т о р и ч а р а , ш т о je п р а в и л н о , ј е р њ у н е п и ш у с а в р е м е - н и ц и , a в е л и к и Њ е г о ш je к а з а о : ‘‘П о к о љ е њ а д ј е л а с у д е , ш т а je ч и ј е д а ј у с в и м а ”- П р е м а т о м е , б и л о je п о т р е б н о е в е н т у а л н о д о п у н и т и и л и и с п р а - в и т и о н е п о д а т к е > к о ј е je п и с а ц д а о у с в о ј о ј к њ и з и , na д а и п и с а ц и к р и - т и ч а р и о б р а з у ј у ј е д а н р а д н и т и м н а з а ј е д н и ч к о м с р п с к о м п о с л у , п р и ч е м у he с в а к о п и с а т и п р е м а с в о ј о ј с т р у ч н о с т и и л и к а о у ч е с н и к д о г а ђ а ј а . Н и ј е н а ж а л о с т , о в а к о у р а ђ е н о , а л и т о н е з н а ч и д а j e д о ц к а н д а ce с т в а р п о - п р а в и , у о п ш т &м с р п с к о м и н т е р е с у .

Ј е д н а п р и м е д б а , д а н е к а ж е м з а м е р к а , к о ј а je с а м н о г и х с т р а н а у ч и - њ е н а п и с ц у , a к о ј у ja п р и м а м к а о у м е с н у , ј е с т е у т о м е ш т о je п и с а ц , у с в о ј о ј р е в н о с т и , о т и ш а о д а љ е о д г л а в н о г з а д а т к а , na je н е с а м о б р а н и о Д р а ж у в е ћ je п о к е г д е о н и с п а о и т у ж и л а ц о н и х к о ш н и с у ж и в и и н е м о г у д а ce б р а н е . П р е д с е д н и к Ц е н т р а л н о г о д б о р а И К Д “Њ е г о ш ” г . Д у ш а н П е т к о в и ћ к а ж е у П р е >д г о в о р у д а je п и с а ц “о з б и љ н о з а м е р и о и п р е к о р е о о н е к о ј и с у ce о г р е ш и л и о с р п с к и н а р о д ”. Б о љ е б и б и л о д а je п и с а ц о в е п р е к о р е и з а м е р к е о с т а в и о з а д р у г у п р и л и к у , у н е к о ј д р у г о ј ф о р м и , a ј о ш



М и ш љ е љ а о к њ н и з и ‘‘Ha т р а ш н о м у д у ” 109

п о н а ј б о љ е д а je т о о с т а в и о о н о м е к о ј и je ј е д и н и н а д л е ж а н , a т о je с р п с к и н а р о д к а д а б у д е у с л о б о д и и с у д у и с т о р и ј е .

к о р о je н е м и н о в н о д а д о ђ е д о н е с л а г а њ а no 'н е ј а с н и м , д в о с м и с л е -.

н и м и с п о р н и м п и т а њ и м а , н а р о ч и т о л и ч н е п р и р о д е , с в е д о к л е г о д и м а ж и в и х у ч е с н и к а м и н у л и х д о г а ђ а ј а , з а т о je м у д р о с а ч у в а т и с в е п о д а т к е а л и н е и с в е о б ј а в љ и в а т и , ј е р с у д о г а ђ а ј и и љ у д и п о с м а т р а н и с а в и ш е , с т р а н а и и з г л е д а ј у д р у к ч и ј е п о с м а т р а н и о д в и ш е л и ц а .

В е р у ј е м д а je т а к о д о ш ш л о и д о к о н т р о в е р з и ј е , na и п р и л и ч н о ж у ч н е и л и ч н е р а с п р а в е , о д к о ј е с м о и м а л и с а м о ш т е т е . Te п р о м а ш а ј е т р е б а л о б и з а б о р а в и т и и н а с т а т и д а ce и е с л а г а њ а р а с в е т л е и о ч у в а ј у п о д а ц и з а б у д у ћ е и с т о р и ч а р е . П р а в н и ц и , к а о с т р у ч њ а ц и , т р е б а д а к а ж у д а л и у Д р а - ж и н о ј о д б р а н и т р е б а ј о ш н е ш т о о с в е т л и т и и л и je з а д о в о љ е н а с т р у ч н а с т р а н а о д б р а н е , к а о и д а л и j e п о т п у н о о б о р и л а к о м у н и с т и ч к у т е в у , з а - с н о в а н у н а л а ж и м а .

Ja и з к њ и г е в и д и м д а je Д р а ж и н а о д б р а н а н е п о б и т н о д о к а з а л а : д а к о - м у н и с т и ч к и с у д 'н и ј е б и о н а д л е ж а н д а с у д и Д р а ж и , п о д о н а к в о м о п т у ж б о м “к а о и з д а ј н и к у ” , ј е р Д р а ж а н и ј е њ и м а п р и п а д а о , na и х н и ј е м о г а о н и и з - д а т и . Д р а ж а н и ј е и з д а о н и с р п с к и н а р о д (о д н о с н о Ј у г о с л а в и ј у ) ј е р je с р п с к и н а р о д у о г р о м н о ј в е ћ и н и б и о з а Д р а ж у и њ е г о в у б о р б у , a с а м Д р а ж а j e б и о ч л а н ј у г о с л о в е н с к е л е г а л н е в л а д е у и з г н а н с т в у , п р и з н а т е м е ђ у н а р о д н о , na je и с а м Д р а ж а л и ч н о д о б и о м е ђ у н а р о д н а п р и з н а њ а -

Д р В у к ч е в и ћ у о д а ј е м и н а р о ч и т о п р и з н а њ е з а д в е с т в а р и :П р в о , ш т о je д о к а з а о Д р а ж и н у в и т е ш к у п л е м е н и т о с т , ј е р j e и м а о

Т и т а у с в о ј и м р у к а м а , д в а п у т , na ra je п у с т и о , a п и т а њ е je ш ш т а б и Т и т .о р а д и о н а њ е г о в о м м е с т у . Д р у г о , у к а з а о j e н а р у с к е п о д а т к е о п р а в о м п о - р е к л у Т и т а , к о ј и , no њ и м а , н и ј е Ј о с и п Б р о з и з К у м р о в ц а , в е ћ к о м у н и з и - р а н и с и н б о г а т о г т р г о в ц а и з О д е с е м е ђ у н а р о д н и а г е н т к о м у н и з м а .

П и с а ц je у м е с н о н а в е о г л а в н е у з р о к е т р а г е д и ј е Д р а ж и н е и с р п с к о г н а р о д а a т о с у : м е ђ у н а р о д н а п о м е т њ а , д е м о к р а т с к а н а и в н о с т , Ч е р ч и л о - в а о с и о н о с т и к о м у н и с т и ч к а п р е в р т љ и в о с т . а м Д р а ж а je у с в о ј о ј п о - с л е д њ о ј р е ч и н а “с у ђ е њ у ” к а з а о : “ у д б и н а je п р е м а м е н и б и л а б е з м и - л о с т и . У б а ц и л а м е у с в о ј е в и х о р о в е . М н о г о с а м х т е о , м н о г о с а м п р е д у з е о и м н о г о в е р о в а о . З а т о с у с в е т с к е б у р е и о л у ј е о д н е д е и м е н е и м о ј е д е л о ."

И м а л и и ч е г а ја с н и ј е г г д е с у у з р о ц и Д р а ж и н е и н а ш е т р а г е д и ј е ? З а р н и ј е о в о н а ј б о љ а п о у к а з у б у д у ћ н о с т ?

Ш т о ce т и ч е т е х н и ч к е с т р а н е , к њ и г а je, н е к и к а ж у в е о м а о б и м н а , a ja б и х р е к а о в е о м а б о г а т а , л у к с у з н о б о г а т а з а ј е д н у је д и н у к њ и г у . М о ж д а б и б и л о б о љ е д а je ц е л а с а д р ж и н а б и л а о б р а ђ е н а у д в е и л и т р и к њ и г е , с т и м д а ce Д р а ж и н а о д б р а н а у у ж е м с м и с л у и з д в о ј и з а с е б е о д о с т а л о г и з о б и л н о г м а т е р и ј а л а з а п и с а њ е и с т о р и ј е б о р б е з а о с л о б о ђ е њ е , к о ј у с у в о д и л и с р п с к и н а р о д и Д р а ж а .

П о з и т и в н о з н а м д а je п и с а ц б и о п р и м о р а н д а ж у р и с а ш т а м п а њ е м к њ и г е , a д а je б и л о м о г у ћ н о с т и д а п и с ц у п о м о г н у и о с т а л и ч л а н о в и Р е д а к -- ц и с јн о г о д б о р а Г л а с н и к а , и ч л а н о в и Ц е н т р а л н е у п р а в е ‘‘Њ е г о ш а ” na д а

ce м а т е р и ј а л ј о ш ј е д н о м п р о ч е ш љ а , п р е ш т а м п а њ а , м о ж д а б и п о ј е д и н е м а њ е в а ж н е а л и в и ш е о с е т љ и в е с т в а р и м о г л е б и т и и з о с т а в љ е н е , б е з ш т е - т е no ц е л и н у , а л и .. . с а д а м о ж е м о р е ћ и с а м о “Post fe stu m .”

К њ и г у з б и љ а п р е п о р у ч у ј е м с в а к о м д о б р о н а м е р н о м р б и н у a в е р у ј е м д а ћ е ј е д н о г д а н а и з и ћ и и н о в о , с к р а ћ е н о и п о п р а в љ е н о и з д а њ е н а е н г л е с -. к о м ј е з и к у , к а о ј а к а р г у м е н т у и н т е р е с у р п с т в а , к а о и о д б р а н е м у ч е н и к а ђ е н е р а л а Д р а ж е .

У г љ е ш а П . М И Х А Ј Л О В И Ћ* * *М И Ш Ј Б Е Њ Е П Р О Ф Е О Р А Г . Б О Г Д А Н А З А Р И Ћ А

У ј е д н о ж е л и м д а н е ш т о к а ж е м и о в а ш о ј к њ и з и “Ha т р а ш н о м у д у ”. Ч и т а о с а м je с а н а р о ч и т о м п а ж њ о м и и н т е р е с о м . у п р а в о з а т о ш т о ce б е ш е п о ј а в и л а к р и т и к а о д с т р а н е н е к и х и з е м и г р а ц и ј е . Н а л а з и м д а је> т о н а ј -

б о љ а к њ и г а н а с р п с к о м ј е з и к у о б ј а в љ е н а у е м и г р а ц и ј и . т о п р о ц е н т н о с т е о б у х в а т и л и и с а и з в а н р е д н и м р а з у м е в а њ е м о б ја с н и л и с т р у ч н о , н е с а м о с у ђ е њ е у Б е о г р а д у Д р а ж и , в е ћ и с т о в р е м е и о и с в е к о м у н и с т и ч к е п р о ц е с е у п р о ш л о с т и и к о м у н и с т и ч к о ј ц е н т р а л и — М о с к в и . в и в а ш и з а к љ у ч ц и с у л о г и ч н и и б а з и р а н и с у н а д о к а з а н и м ч и њ е н и ц а м а . В а ш а к њ и г а je з н а -



l iO Г Л А Н 11К CpucKOr н е т о р и jс к о - к у л т у р н о г д р у и п в а "Њ Е Г Ш "

ч а ј а н п р и л о г с р п с к о ј н о в и ј о ј и с т о р и ј и и п о с л у ж и ћ е м н о г и м а к а о п р и р у ч - н и к п р и и с п и т и в а њ у д о г а ђ а ј а и з п е р и о д а 1941— 1946. И з л и ш н о je д а

к а ж е м и ш т а о ј е з и к у и с т и л у . To в а м н и к о н и ј е м о г а о н и о с п о р и т и . З а с в а к о г а к о ј и в о л и к њ ш у и з н а д а je ц е н и , з а д о в о љ с т в о je д а в а ш у к њ и - ry ч и т а . О н а с п а д а и у н а ј б о љ а к њ и ж &з н а д е л а о б ј а в љ е н а у и з г н а н с т в у . К р а т к о , в и с т е о д г о в о р и л и н а п о с т а в љ е н о п и т а њ е у п о т п у н о с т и , a ш т о м н о г и н и с у м о г л и д а т о с х в а т е , н а ј м а њ е с т е в и к р и в и . !

Б о г д а н З А Р И Ћ* * *

М И Ш Љ Е Њ Е Г . Д У Ш А Н А Р И Т И Ћ А

Ш т о в и ш е п р е л и с т а в а м к њ и г у д р Р а д о ј а В у к ч е в и ћ а “Ha т р а ш н о м у д у ”, к о ј у je и з д а л о д р у ш т в о “Њ е г о ш ” , т о mii je к њ и г а с в е б л и ж а и

д р а г о ц е н и ј а , a д р у ш т в о “ Њ е г о ш ” с в е к о р и с н и ј е и м и л и ј е . Ta к њ и г а с а - в р ш е н о д о п у њ а в а р а н и ј е В у к ч е в и ћ е в е с т у д и ј е о н а ш о ј б е с к р а ј н о ј р а т н о ј т р а г е д и ј и , з а к у л и с н и м и г р а м а з а з е л е н и м с т о л о в и м а , с к о ј и х с у ce о д р о -

н и л а и н о г а з л а и н е б р о ј е н о н е п р а в д е . К о je п р о ч и т а о о в у к њ и т у , т а ј je н е ћ е н а п а д а т и , в е ћ д о н е б а х в а л и т и у к о л и к о н и ј е у п л е т е н у м р е ж е и н е - с р е ћ е , к о ј е к њ и г а р а с в е т љ а в а , н и no б а б у , н и no с т р и ч е в и м а , в е ћ no п р а в - д и и с у ш т о ј и с т и н и . М о м р а т н о м д р у г у д р В у к ч е в и ћ у м о ж е м о б и т и з а - х в а л н и н а н а д љ у д с к о ј в о љ и д а н а с п р о в е д е к р с з м н о г е т а м н е л а б и р и н т е . Њ е г о в и а р г у м е н т и б и ћ е н а ј б о љ е о р у ђ е у р у к а м а и а ш и х п о т о м а к а р а д и о д б р а н е . и и с т и н е и с в о ј е н а ц и ј е , и н а д о м а ћ е м с е к т о р у и н а м е ђ у н а р о д - н о ј п о з о р н и ц и .

Д у ш а н Р И Т И ћ* * *

М И Ш Љ Е Њ Е П П У К О В Н И К А Г . Ј Е В Т А A Р У Ж И Ћ А

У к о р и с т Д р а ж и н е о д б р а н е п и с а н о je м и о г о . П и с а н е с у к њ и г е , б р о - ш у р е , р а с п р а в е ; д р ж а н и с у г о в о р и н а к о м е м о р а т и в н и м а к а д е м и ј а м а , п и с а - н и с у ч л а н ц и no н о в и н а м а , — н о с в е ш т о с у д о с а д а н а п и с а л и с в и љ у д и , с в и р б и и с в и с т р а н ц и , — с в е д а ce т о с к у п и и д а ce с р е д и н о ч и н и н и т а м н у с е н к у о в о г т в о г а з н а м е н и т о г а и с т о р и ј с к о г д е л а .

К о м у н и с т и с у о д у з е л и Д р а ж и о н а ј њ е г о в т р о ш н и д е о , а л и н и с у у б и л и Д р а ж у . To д о к а з у ј е т в о ј а к њ и г а .

К а д а je Ф и л и п В и ш њ и ћ с а с т а в и о с п е в “П о ч е т а к б у н & п р о т и в д а х и ј а ’, н и ј е н и с а њ а о д а ћ е т о њ е г о в о д е л о 1 ‘‘д о в и ј е к а ” ж и в е т и . М о ж д а н и т и , и з с к р о м н о е т и , н е п р е д в и ђ а ш , а л и ja в е р у ј е м д а he т о т в о ј о д е л о , к о ј и м с и о д б р а н и о п р а в д у и и с т и н у , к о ј и м he ce п о п у н и т и с л а в н е с т р а н и ц е с р п - с к е и с т о р и ј е о в о г с т о л е ћ а , т а к о ђ е ж и в е т и “д о в и ј е к а ”.

Ja н е в е р у ј е м д а б и к и ч и ц а М и х е л А н ђ е л а п р и к а з а л а в е р н и ј е н а к а з н и к о м у н и с т и ч к и с у д о д а р г у м е н а т а к о ј и м а je и с п у њ е «а т в о ја к њ и г а .

И н е с а м о т о , н о т в о ј а к њ и г а , ч и ј а je п р и р о д а т е м е с у в о п а р н а , — т а к о

je с т и л и з о в а н а , д а к а д ce п о ч н е ч и т а т и ј е д н о п с г л а в љ е н е п р е д а х н е ce д о к р а ј а . т о г а т и „ м о ј д р а г и Р а д о ј е , о д с р ц а ч е с т и т а м . Д о д а ј е м д а je п а р о х

н а ш е п а р о х и ј е , п р о т а П &т р о в и ћ , б и о д о к р а ј а с а Д р а ж о м . П р о ч и т а о je к њ и г у и н е м а р е ч и к о ј и м а б и п о х в а л и о в е р о д о с т о ј н о с т п о д а т а к а .

П о и о с и ce, Р а д о ј е , т в о ј и м д е л о м !Т в о ј ,

Ј е в т о Р У Ж И Ћ* * *М И Ш Ј Б Е Њ Е В А З Д . П У К О В Н И К А Г . П Е Т Р А В У К Ч Е В И Ћ А

Д р а ж а б и т е п о љ у б и о к а д б и о в о п р о ч и т а о . а в р ш е н о с и ra б р а н и о .П е т а р В У К Ч Е В И Ћ* * *

М И Ш Љ Е Њ Е И Н Ж . И Е Н Е Н А Д О В И Ћ АВ у к ћ е в и ћ е в у к њ и г у ч и т а м к а о в е т о П и с м о .

И . Н Е Н А Д О В И Ћ



Р Е З О Л У Ц И J A

Р П К О Г И Т О Р И Ј К О -К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т В А “Њ Е Г О Ш ”

Ha својој Т рин аестој редовној годи ш њ ој окупш тини С И К Д“Њ егош ” дон ело je једногласно следећу Р езолуц ију:

1) И зоаж авам о своје дубоко пош товањ е одговорним .п р е д с т а Е н и ц и м а С једињ ених Д рж ава с председни ком r . Ри -чардом Н иксоном на челу и м олим о их да ce залож е за по-беду сло бо дарски х и дем окр атских и деала у свету.

2) Ш аљ ем о топле поздраве и и зразе дивљ ењ а ам ерич-ким и савезни чким борц им а за С лободу у Јуж ном В ијетна-mv и ж елим о им поб еду над агресивним и им перијалистич-ким комунизмом .

3) Ш алзем о срдачан п оздрав браћи и сестрам а у О таџ-би ни и м оли м о их д а верују да н аш а срц а куц ају заједн о сњ иховим и да нећем о ни стати ни посустати до к над српском

пр естон иц ом Б еоградом бели opao не разви је своја поб едо-сна кри ла и д ок сунце слобо де не об асја сваж и кутак зем -љ е С рбинове.

4) О суђујем о све оне реж им е «оји су дош ли и -\ властнедем ократским путем , силом оруж ја и против вољ е н арода,нарочито нам етнуте ком унистичке реж им е.

5) С м атрам о да je свако п овлаш ћивњ е ком унизм а v Лу-гославији супр отно народни м слобод ам а и да je у опреци сосновним слобо дам а из П овељ е У једин их нација и из Д екла-раци је о љ удским правим а.

6) О суђујем о свирепо и ди вљ ачко убиство и зврш ено надД раж ин им јунаком А ндром Л ончарићем на дан 6. м арта 1939.годи не у П аризу.

7) С а несалом љ ивом вољ ом наставићем о рад на српскојисторијско-културној њ иви. Н аш а досадаш њ а ш там пана из-дањ а најбољ и су доказ наш е искрене ж ељ е да и ст0ри!скуистин у ставим о и знад ситне свакодн евиц е при чем у ћем оувек бити далеко о д сваке пом исли да би ло кога вређам оили нападам о.

8) У раду на остварењ у наш их циљ ева, м и наилазим она теш коће и там о од акле би требало д а долази сам о брат-ска сарадњ а. О туда, м и и овим путем пр уж ам о своју рукусваком ком е je једин о стало до непош тедн е бор бе противсвих српских н епри јатељ а, с ком ун истим а на челу, a не дом еђусобних оптуж ивањ а, свађа и руш ењ а.



112 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г л р у ш т в а "Њ Е Г О Ш "

9) С а задовољ ством истичем о да су у овом духу неоп-ходн е сарадњ е свих српских сн ага у и збегли ш тву изванр ед-

но говорили на наш ем банкету г. др У рош С еф еровић, пред-седни к С рпоке народн е одбране, и г. Б рана С тани ш ић, гене-рални секретар С рпског н аци он алног одб ора.

10) Н ајод лу чн и је п ро тестујем о п ро тив о длуке југосло-венских ком униста да скром ну хриш ћанску капелу великогЊ егош а на Л овћену зам ене паганским м аузолејом И ванаМ гш тровића, познатог србоф оба. П ротив ове ком унистичкеодл уке ди гло ce све ш то je свето и чести то у свем С рпству.

11) Ha крају, п ози вам о у наш е српско коло све ко ји ж еледа пом огну свом роду и зем љ и отаца наш их и да удруж е-

ним снагам а, п од тробојком српском и крстом часним , слож -но допри несем о слом у ком уни зм а и код нас у зем љ и и сзу-да у свету.

У Јуж ном Ч икагу, И линој, 4. октобра 1969. године.



Н А Ш И П Р Е М И Н У Л И Ч Л А Н О В И И

П Р И Ј А Т Е Љ И

М И Л О Ш РА Д О Њ И Ћ1905— 1969

и с к р е н и м и д у б о к и м б о л о м у с р ц у п и ш е м с в е р е ч и о М и л о ш у Р »- д о њ и ћ у , м о м д р а г о м п р и ј а т е љ у , и р е т к о в р е д н о м , о д а н о м и с п о с о б н о м с а р а д н и к у и н е у м о р н о м т р у д б е н и к у у н а ш о ј в е л и к о ј Њ е г о ш е в с к о ј з а -

ј е д н и ц и .З а в о л е о с а м ra о д п р в о г ч а с а , о д д а н а к а д с м о ce п р в и п у т с р е л и н а

ј е д н о ј о д п р в и х г о д и ш њ и х с к у п ш т н н а И К Д “Њ е г о ш ” . П а о м и je н е - к а к о о д м а х у о ч и с в о ј о м п о 'а в о м , с в о ј и м г о в с р о м , с в о ј и м т о п л и м с р п - с к и м р о д о љ у б љ е м . О п а з и о с а м д а je т о ч о в е к о д и н и ц и ј а т и в е , о д а к ц и ј е , о д р а д а . И н и с а м ce п р е в а р и о . М и л о ш Р а д о њ и ћ je д и з а о и з г о д и н е у ro- д и н у и н а ш е Д р у ш т в о и с е б е л и ч н о и с п р а в о м п о с т а о ј е д а н о д о н и х м о ћ н и х с т у б о в а н а ч и ј о ј љ у б а в и , р о д о љ у б љ у и в е р н о с т и н а г а е Д р у ш т в о п о ч и в а . П о т и м с в о ји м д и в н и м о с о б и н а м а б и о je б л и с т а в и п р и м е р с в а к о м .

М и л о ш Р а д о њ и ћ je н е м и л и ц е р а с и п а о с в о ј у с н а г у з а с в о ј с р п с к и р о д . К а д г о д je р п с т в о б и л о у п и т а њ у , њ е м у н и ш т а н и ј е б и л о н и т е ш к о н и н е м о г у ћ н о . Kao ш т о je њ е г о в о с р ц е б и л о о т в о р е н о с в а к о м е , т а к о je и н >е г о в г о с т о љ у б и в д о м б и о с в а к о м с р п с к о м б р а т у и с е с т р и о т в о р е н . В о -

д и о je о д п р в о г ч а с а н а ш М е с н и о д б о р у Х а м и л т о н у к о :-и je с в а г д а б и о м е ђ у п р в и м а а к о н е и п р в и . У с т а н о в и о п р о с л а в у Њ е г о ш е в о г д а н а . Н е - ш т е д и м и ц е п р у ж а о с в о ј у п о м о ћ и с а р а д њ у с р п с к и м н а ц и о н а л н и м о р г а н и - з а ц и ј а м а . Ц е н е ћ и њ е г о в п о и ;р т в о в а н , п р е г а л а ч к и и н е с е б и ч н и р а д , ч л а н - с т в о И К Д “Њ е г о ш ” р е д о в н о ra je б и р а л о н а с в о ј и м г о д и ш њ и м с к у п - ш т и н а м а з а п р е д с т а в н и к а Д р у ш т в а у К а н а д и . М и л о ш а Р а д о њ и ћ а с в а к о je м о г а о в и д е т и т а м о г д е ce с р п с к и м и с л и , р а д и и о с е ћ а , т а м о г д е ce в е - т о с а р љ е с л а в и , т а м о г д е г у с л е г у д е и г д е ce о р о в и ј е . Б и о je с а в о д с т а - р и н с к о г с р п с к о г к о в а , a т о je о н о н а ј л е п ш е ш т о и м а м о .

Б о г а т и б у р а н б и о je ж и в о т М и л о ш а Р а д о њ и ћ а . Б а в и о ce м н о г и м к о р и с и и м и ч а с н и м п о с л о в и м а . О д р у к е м у je и ш л о и п е р о и с е м н е к о - л и к о с в о ј и х р а д о в а б и о je и д о п и с н и к п р е д р а т н е “П о л и т и к е ” . М н о г о j e р а д и о и н а и с т р а ж и в а њ у р у ш е в и н а с т а р и х м а н а с т и р а и д в о р о в а a н а р о ч и - ro н а ф р е с к а м а , т о м н а ш е м к у л т у р н о м с р е д њ о в е к о в н о м б л а г у . Ha т о м п о љ у п о с т и г а о ie з н а т н е у с п е х е и у з а ј е д н и ц и с к у с т о с е м Б о ш к о в и ћ е м и з д а о и л у с т р о в а н о д е л о “Н а ш а с р е д њ о в е к о в н а у м е т н о с т ”. Р а ц о њ и ћ je п о с в е т и о в е л и к у п а ж њ у и и с п и т и в а њ у р е т к о г д р в е ћ а no п л а н и н а м а Ц р н е Г о р е и д о ш а о д о н е о б и ч н и х о т к р и ћ а . Ч о в е к с в е с т р а н о г и н т е р е с а , Р а д о - њ и ћ je п о д и г а о и п ч е л а р н и к н а с в о м и м а њ у у П е ћ и к а о и о г л е д н у с т а - н и ц у з а п р о у ч а в а њ е ж и в о т а п ч е л а . П р о у ч а в а ј у ћ и ж и в о т п ч е л а н а п и с а о je б р о ш у р у ‘‘В е р у ј е м о л и у н е в е р о в а т н о ?”

Г р д н о ce н а п а т и о М и л о ш Р а д о њ н ћ д о к ce н и ј е , п о с л е н и з а г о д и н а п р о в е д е н и х у к о м у н н с т и ч к и м з а т в о р и м а и н а р о б и ј и , д о х в а т и о с л о б о д е . О д д е ц е м б р а 1944. г о д и н е д о а п р и л а 1954. ж и в о т м у je в н с и о о к о н ц у . У в и ш е м а х о в а je п о к у ш а в а о д а и з б е г н е и з з е м љ е а л и б и , у п о с л е д њ е м т р е н у т к у , б и о у х в а ћ е н . Н а т з а д , п о с л е н е в и ђ е н и х м у к а , у с п е о je, с а с в о - ј о м в е р н о м и х р а б р о м с у п р у г о м Д о .н и ц о м , д а ce п р е б а ц и у А у с т р и ј у , о д а к л е ie д о ш а о у К а н а д у и н а с т а н и о ce у Х а м и л т о н у .

К а р а к т е р и с т и ч н о je и с т а ћ и д а j e Р а д о њ и ћ , у д о к у м е н т у к о ј и j e н а - з в а о “Т р и н а е с т Б о ж ј и х Ч у д а ”, п р е т с к а з а о и д а н с в о ј е с м р т и !

М и л о ш Р а д о њ и ћ р о ђ е н je 5. ј у л а 1905. г о д и н е у с е л у П л а н а к р а ј К о - л а ш и н а , о д о ц а Б л а г о ј а и м а ј к е Д у њ е . У м р о je 9. д е ц е м б р а 1969. г о - д и н е о д с р ч а н о г у д а р а у Х а м и л т о н у . З а с о б о м je о с т а в и о м ш о г и х р а -



' 1 4 Г Л А С Н И К О п с к о г и ст ср и г ' . -о-културног лр уш тв а • Н-Л-.ГОШ"

б р о г б р а ч н о г д р у г а , с у п р у г у Д а н и ц у , и т р и м л а ђ а б р а т а : М и л и ј у , М и р к а и В о ј и н а . Њ и х о в о м в е л и к о м б о л у п р и д р у ж у ј е ce ц е л о к у п н о ч л а н с т в о

И К Д “ Њ е г о ш ” , м о л е ћ и ce Г о с п о д у Б о г у д а п о р о д и ц у у т е ш и a д у ш и д р а г о г н а ш е г б р а т а М и л о ш а д а р а ;с к о н а с е љ е , к а к в о je с в о ј и м ж и в о т о м и р а д о м з а с л у ж и о .

П р е д с е д н и к И К Д “Њ е г о ш ” Д у ш а н П Е Т К О В И ћ

* * *

f П Е ТА Р БЕ ГО В И Ћ1883 — 1969

Н е д а в н о с м о и з с в о ј е с р е д и н е ш г у б и л и с в о г н а ј с т а р и ј е г ч л а н а и б р а т а П е т р а Б е г о в и ћ а . в и с м о ra г о д и н а м а з н а л и , б и л о д а с м о с њ и м д р у г о в а л и и л и с а р а ђ и в а л и , с р е л и ce у њ е г о в о м т о п л о м д о м у у Х о л и в у д у

и л и н а г о д и ш њ и м к о н г р е с и м а и с а с т а н ц и м а н а ш и х н а ц и о н а л н и х о р г а н и - з а ц и ј а . в и м а je п р и п а д а о и д у ш о м и с р ц е м . њ и м а je ч е с т о д е .т и о и с в о ј е с к р о м н о п р и х о д е . в и м а je д а в а о с в о ј е и с к р е н е с а в е т е и а п е л е - Њ е - г о в о б о г а т о и с к у с т в о и с в а г д а д о б р у в о љ у с в и с у о с е т и л и и с в и ц е н и л и .

Б е г о в и ћ je р о ђ е н 1883, и с п о д п л а н и н е Г а р ц а у Ц р н о ј Г о р и . Д а je р а с т о м б и о в е ћ и , т а м о б и и о с т а о к а о п о г л а в и ц а с в о г п л е м е н а , и no п р а - в у н а с л е ђ а , и no с в о ј о ј п р и р о д н о ј б и с т р и н и , и no с в о м о т м е н о м д р ж а њ у и п л е м е н и т о м о п х о ђ е њ у . У А м е р и ц и je о д 1907. г о д и н е . П р и в р е д н а к р и - з а и з т и х д а н а н о с и л а ra je о д Ч и к а г а д о А р и з о н е , д а б и ce т &к 1920 с к р а с и о у К а л и ф о р н и ј и . О д с в о г м а л е н о г Ц е т и њ а д о п у с т е А р и з о н е с а - х р а н и о je ч е т в о р о д е ц е .

Д о к је> б и о у с в о м р о д н о м к р а ј у , с л у ж б у ј у ћ и п р и в о ј н и м у с т а н о в а - м а у Ц е т и њ у , д а н и у с т а в н е г р о з н и ц е и п р в е п о л и т и ч к е т р з а в и ц е н и с у н и њ е г а м и м о и ш л и . К н е з Н и к о л а je н у д и о с в о м н а р о д у у с т а в к о ј и je б и о к о п и ј а 'р у с к о г у с т а в а . О м л а д и н а je т р а ж и л а у с т а в р б и ј е и н а р о д н у в л а - д а в и н у no у з о р у н а о н у к р а љ а П е т р а , с а с в и м а л и б е р а л н и м н а ч е л и м а з а к о ј а п а т р и ј а р х а л н а Ц р н а Г о р а јо ш н и ј е б и л а д о р а с л а . У т о м п р в о м п о - л и т и ч к о м в р т л о г у , м л а д и Б е г о в и ћ j e с т а о у з н о в у с т р а н к у к л у б а ш а к о - ј у с у п р е д в о д и л и б е о г р а д с к и с т у д е н т и Д а к о в и ћ , Ђ о н о в и ћ и Б о ж о в и ћ .

љ у д н м а и з о в е г р у п & Б е г о в и ћ о с т а ј е п о в е з а н с в е д о д а н а њ и х о в е и л и њ е г о в е с м р т и , б е з о б з и р а н а м н о г а т е ш к а р а з о ч а р а њ а и с д с м а ћ о м п о л и т и к о м и с ј у г о с л о в е н с к о м и д е о л о г и ј о м . Т у с у и “ р п с к и о к о ” к о ј и

п о с л е у ј е д и њ е њ а п о с т а ј е “Ј у г о с л о в е н с к и о к о ’’, к а о и р п с к а Н а р о д н а О д б р а н а . Т у с у и д р у ш т в а “Л о в ћ е н ” и “Њ е г о ш ”. To с у њ е г о в е н а ц и о - н а л н е њ и в е и р а с а д н и ц и и з м е ђ у 1907- и 1969, д а к л е t o k o m п у н & 62 г о д и - н е д а н а .

Б е г о в и ћ je о д с в о г д о л а с к а у А м е р и к у б и о с т а л н и ч л а н с в о ј е с р п с к е п р а в о с л а в н & ц е л и н е . П р и ч а о м и je д а je т е ш к а с р ц а о с т а в и о и з в е с н е п р и - ј а т е љ е , к о ј и с у н а д р у г о ј с т р а н и . Г е р м а н je р е к а о д а j e ‘Т и т о з а ш т и т н и к в е р е и н а р о д а . . . и с в а к о к о je п р о т и в њ е г а т а ј je и п р о т и в м е н е и H a

rne ц р к в е ’. П о к Б е г о в и ћ je д о д а о : “К о о в а к в и м о ч и м а г л е д а н а ј с т р а ш н и ј&г с р п с к о г н е п р и ј а т е љ а , т а ј н е м о ж е б -и т и м о ј п а т р и ј а р х .”

П е т а р Б е г о в и ћ б и о je ч о в е к , к о ј и д р ж и п о н о с и н а ч е л а и з н а д л и ч н о -

с т и и и н т е р е с а , a м р ж њ у п р е м а с и л и и т е р о р у и з н а д с в и х к а н о н а . Т а к в и м с у ra с а з д а л е н а р о д н е п е с м е и з с т а р и х с р п с к и х з б е г о в а и к а т у н а о к о п л а - н и н е Г а р ц а , з а ј е д н о с а с в и м а н е г д а ш њ и м т р а д и ц и ј а м а и с в е т и њ а м а с р п - с к о г Ц е т и њ а .



Н аш н прем инули чланови и пријатељ и 115

Т а к в о г П е т р а Б е г о в и ћ а в о л е л и с у и о н и к о ј и ce с н »и м н и с у с л а г а л и , a ц е «и л и и о н и к о ј и ra н н с у в о л е л и . З а т о ћ е т а к а в б р а т с и ј а т и п р е д о ч и - м а с в и х к о ј и с у ra с р е л и и з м е ђ у о б а о к е а н а , у в е к у д р у ш т в у с в о ј и х к ћ е р и , д в а р е т к о п о ж р т в о в а н а и и д е а л н а а н ђ е л а -ч у в а р а . М н о г и с у и п р о - ч и т а л и њ е г о в у к њ и ж и ц у “И з Ж и в о т а А м е р и ч к и х р б а ”, п у н у д и р љ и в и х о п и с а , п о г а ш е н к х с н о в а и п о р у ш е н и х и д &а л а . њ о м п р е д о ч и м а л а к ш е ћ е м о с х в а т и т и и с а м о г Б е г о в и ћ а .

Ha в е ч н о м р а с т а н к у с а П е т р о м Б е г о в и ћ е м , н а ш и м “Ђ е д о и ’, б л а г о г и у в е к н а с м е ја н о г л и ц а , н а ш л и с у ce. с к о р о с в и , њ е г о в а б р а ћ а и з с л а в н и ј и х и д а н а ш њ и х н е с л а в н и х д а н а - Њ и х о в у т у г у д е л и л е с у м н о г е с р п с к е х и љ а - д е , к о ј е с у т е ш к е н е п р а в д е ., б у р е и о л у ј е р а з б а ц а л е no с л о б о д н о м с в е т у . З а ј е д н и ч к а м о л и т в а с в и х њ и х , и з б л и з и н е и д а љ и н е , б и л а je д а њ е г о в о ј п р а в е д н о ј д у ш и н е б о п о д а р и м и р к о ј и joj з е м љ а н и ј е д а л а . В е ч н и п о м е н н п о ш т а ч а с н о м и м е н у и д е л у н а ш е г н а јс т а р и ј е г б р а т а П е т р а Б е г о в и ћ а , о л и ч е њ а ј е д н о г в е л и к о г и д е а л к о г п о к о л о љ а , к о ј е ce у р п с т и у р а ђ а л о « з а р п с т в о у м и р а л о .

Рад. ВУК.* * *

t М А РК О М . С ЕК У Л И Ћ

Ha д а н 19. ф е б р у а р а 1969. у м р о je. у а д а м у , О н т е р и о , К а н а д а М а р - к о е к у л и ћ , a с а х р а њ е н je у Б л е н х е н у , н е д а л е к о о д а д а м а , 21. ф е б р у а - р а . Р о ђ е н je у с е л у З а г р а ђ у , с р е з а б е р а н с к о г , В а с о ј е в и ћ и , 20. м а р т а 1908. г о д и н е .. У п о с л е д њ е м р а т у и р е в о л у ц и ј м п р и п а д а о je Л и м с к о - а н џ а ч к о м ч е т н и ч к о м о д р е д у , у в е к м е ђ у п р в и м б о р ц и м а у п р в и м б о р б е н и м л и н и ј а м а .

Maja 1943. п а о je у н е м а ч к о з а р о б љ е н и ш т в о , п р о л а з е ћ и к р о з с в е м у к е и с т р а х о т е о д Tape д о д а л е к о г з а р о б љ е н и ч к о г л о г о р а . а с в о ј о м б р а ћ о м д е л и о je и д о б р о и з л о , о д б и ј а ј у ћ и д а ce в р а т и у п о р о б љ е и у о т а џ б и н у и н а - ц и с т и ч к о з л о з а м е н и к о м у н и с т и ч к и м р о п с т в о м . О с т а о je у т у ђ е м с в е т у , в е р а н з а к л е т в и К р а љ у и о т а џ б и н и к о ј у с у п о г а з и л и м н о г и .

И з н а д б е с к р а ј н е љ у б а в и п р е м а о т а џ б и н и и с в о м е с е л у , п р е м а с в о м т о п л о м д о м у и и м о в и н и , у з д и г л и с у ce љ у д с к и п о н о с , с л о б о д а и д о с т о - ј а н с т в о . О н и с у ra п р о н е л и к р о з м н о г е б у р о и о к р ш а ј е д а б и ra, н а к р а - ј у , с а х р а н и л и у с л о б о д и д е м о к р а т с к е К а н а д е , њ е г о в е д р у г е о т а џ б и н е .

К о л и к о je н а ш д р а г и п о к о ј ш и к б и о о м и л .е н м е ђ у с в о ј и м а , и к а о ј у н а к и з т е ш к и х д а н а , и к а о с а б р а т у т у ђ е м с в е т у , д о к а з у ј е . и њ е г о в в е - л и ч а н с т в е н и и с п р а ћ а ј д о в е ч н е к у ћ е . И с к р е н е р е ч и н а д њ е г о в и м г р о б о м , б р а т с к и р а с т а н а к н а п у т у б е з п о в р а т к а и г о л е м а т у г а н а ј б л и ж и х с а б о р а - ц а , н а ј б о љ и с у д о к а з к о л и к о je о в а ј ч е с т и т и р б и н с в и м а б и о и б л и з а к и м и о . Д р у ш т в у “Њ е г о ш ” б и о je о д а н о д п р в и х д а н а , ч у в а ј у ћ и п р е к о њ е г а в е з е и с а с в о ј о м б р а ћ о м у А Д и К а н а д и и ш и р о м с в е т а . О т и ш а о

je ч и с т и с в е т а о Б о г у na и с т и н у и б е з с т р а х а с м е и з а ћ и п р е д М и л о ш а и с х с т а л е с р п с к е к и т е з о в е .

л а в а м у и в е ч а н п о м е н .М и х а и л о Н О В О В И ћ

* * *

f С И М О Д ЕЛ И БА Ш И Ћ в и ce. с е ћ а м о и м а Д е л и б а ш и ћ а , к о ј и je д е ц е н и ј а м а с н а м а д е л и о

и д о б р о и з л о . П р е м и н у о je 15. а п р и л а 1969- у с в о м с е л у К а м е н с к о м , н е д а л е к о о д Н и к ш и ћ а , у к о м je. р о ђ е н 1892. г о д и н е . Т е ш к о б о л е с н о г и л и ј е д в а ж и в о г т а м о ra je п р е д к р а ј ж и в о т а о д в е л а њ е г о в а с т а р а с е с т р а ,

к а к о б и м е ђ у н а ј б л и ж и м н а ш а о с в о ј в е ч н и м и р .В а с п и т а н у з н а р о д н е п е с м е , г у с л е и с т а р е с р п с к е т р а д и ц и ј е Д е л и б а - ш и ћ je п р о ш а о к р о з с в а б о ј н а п о љ а и к р ш е в е о д с к а д а р с к и х у т в р ђ е њ а д о К а л и н о в и к а и Р о м а н и ј е н е и з о с т а ју ћ и н и у б и т к а м а н а Б р е г а л н и ц и и Г о в е д а р н и к у . И з м е ђ у п р в о г и д р у г о г с в е т с к о г р а т а о б р а ђ и в а о je с в о ј е и м а њ е у Ж у п и Н и к ш и ћ к о ј , с л у ж и о у ж а н д а р м е р и ј и и б и о л и ф е р а н т м к о -



116 ГЛ А С Н И К С рпског нстори!ско-културпог друш твл “Њ Е Г О Ш "

г и х н а ш и х в о ј н и х г а р н и з о н а . Ha с в и м т и м п о љ н м а с л у ж и о je з а п р и м е р о с т а л и м а , о с т а в љ а ј у ћ и н а ј л е п ш е и н а ј ч и с т и ј е у с п о м е н е и у р а т у и у м и р у .

И а к о je д а в н о п л а т и о с в о ј д у г о т а џ б и н и , о н н и т р а г и ч н е 1941. и и ј е с к р с т и о р у к е и у п о з а д и н н ч е к а о п л о д о в е б л и ж њ и х и р е ш е њ а д а л е к и х . М е ђ у п р в и м а у с т а о je п о д з а с т а в у г е н е р а л а Д р а ж е и њ е г о в о г в о ј в о д е П а в л а . И з а м л а ђ и х н и к а д 'н и је з а о с т а о н и т и ce и з с в о ј е ј е д и н и ц е у д а љ и о и л и о д м о р и о . И ш а о je и з б о р б е у б о р б у у в е к с ј е д н а к и м п а т р и о т с к и м ж а р о м и ј у н а ш т в о м , р а д и л о с .е о И т а л и ј а н н м а и л и п о г р о м л и ј а м а , о к о - м у н и с т и м а и л и н а ц и с т и м а , о с в и м а у је д и њ е н и м з л о т в о р и м а н а ш е н а - ц и ј е и д р ж а в е .

У п о с л е д њ о ј о д т и х т е ш к и х б и т а к а б и о je з а р о б љ е н з а ј е д н о с а 27 е л и т н и х о ф и ц и р а и 1750 р о ђ е н и х р а т н и к а . њ и м а je п р о л а з и о к р о з м р а ч н а м у ч и л и ш т а , л о г о р е и в а г о н е , д о к je н а ц и с т и ч к о р о п с т в о з а м е њ е н о к о м у н и с т и ч к и м . A т а д а , 1945, и з д а т с а .с в о ј о м с р п с к о м б р а ћ о м , н а ш Д е л и - б а ш и ћ у з и м а с в о ј к р с т б е с к у ћ н и к а , н о с е ћ и п р е к о о к е а н а , у с в и м с в о ј и м ж е љ а м а и м о л и т в а м а , с в о ј у и з г у б љ е н у о т а џ б и н у и њ е н е с в е т и њ е -

Kao и о с т а л а б р а ћ а у с л о б о д н о м с в е т у , т е ш к и м и ч а с н и м р а д о м , д о - ш а о je д о н а с у ш н о г х л е б а и с т а р а ч к е п е н з и ј е . к о р о ц е л у с в о ј у з а р а д у п о в е р и о j e б л и ж њ и м а к а о п о з а ј м и ц е . Д у ж н и ц и с у д у г ч а с т и п о ш т е н о о д у ж и л и и о м о г у ћ и л и м у п у т у њ в г о в о н е г д а м и р н о с е л о a с а д а в е ћ в е ч н и д о м . Н а ш а о ce с а м о ј е д а н р у ж н и и з у з е т а к , к о ј и je њ е г о в у д о б р о т у н а - г р а д и о 1љ у т о м н е з а х в а л н о ш ћ у .

Д о к je с н а м а б и о у б о р б а м а Д е л и б а ш и ћ ce о д л и к о в а о с к р о м н о ш ћ у и ј у н а ш т в о м . Д о к с м о з а је д н н ч к и ч а м и л и м е ђ у з а р о б љ е н и ч к и м ч е л и ч н и м ж и ц а м а , њ е г а je б о д р и л а в е р а и н а д а у б о љ е д а н е . Д о к с м о з а ј е д н и ч к и о с н и в а л и и д и з а л и н а ш е н а ц и о н а л н е и к у л т у р н е т в р ђ а в е у с л о б о д н о м с в е - т у , Д е л и б а ш и ћ а у в е к и о п е т в и д и м о м е ђ у п р в и м а . р п с к о ј н а р о д н о ј о д - б р а н и и с в о ј о ј с л о б о д н о ј р п с к о ј и р а в о с л а в н о ј ц р к в и п о с в е ћ у ј е с в е с в о - ј е с л о б о д н о в р е м е . И д о б р о в о љ н и м р а д о м и п р и л о з и м а у в е к je м е ђ у н а ј - п о ж р т в о в а н и ј и м а . У д р у ш т в у “Њ е г о ш ’’ н а л а з и м о ra и к а о о с н и в а ч а и к а о п р е г а о ц а . Ha с в и м с а с т а н ц и м а и к о н г р е с и м а м е ђ у н а м а б л и с т а њ е г о в о

н а с м е ј а н о л и ц е и б р а и с к а п а ж њ а .В е ч а н п о м е н и м е н у н а ш е г ч е с т и т о г и м е > Д е л и б а ш и ћ а и в е ч а н м и р

н а п а ћ е н о ј д у ш и њ е г о в о ј .В е љ к о Р а д . Р А Д О В И Ћ

* * *

f А Н Д РИ ЈА Ђ О К О В И Ћп е ш а д и ј с к и п о т п у к о в н и к

Ј у н а 2- о в е г о д и н е п р в м и н у о je н а Ш е д л е н д у п о т п у к о в н и к А н д р и ј а Ђ о к о в и ћ , a с а х р а њ е н je 5. ј у л а к о д м а н а с т и р а в е т о г а в е у Л и б е р т и - в и л у . Ђ о к о в и ћ je р о ђ е н 1882. у Ж у п и Н и к ш и ћ к о ј . П р и п а д а о je г е н е р а - ц и ј и к о ј е н е м а в и ш е . Р о ђ е н у п л е м е н у Т р е б је ш к о м , с в е л и к и м а м а н е т и - м а и а м б и ц и ј а м а с в о г а к р а ја , о н je у с в о м м е с т у з а в р ш и о о с н о в н у ш к о - л у , a у В а л >е в у н и ж у г и м н а з и ј у . И з В а љ е в а je п р е ш а о у О ф и ц и р с к у ш к о - л у н а Ц е т и њ у , к о ј а je б и л а о т в о р е н а о г р а н и ч е н о м б р о ј у н а ј б о љ и х ђ а к а и з п р в и х п о р о д и ц а . Т у ш к о л у з а в р ш а в а 1907. У п р в о м б а л к а н с к о м р а т у п р е д в о д и с в о ј е п л е м е н а к а д а ф , a з а т и м и н а Б р е г а л н и ц у , п р в о к а о п о - р у ч н и к a з а т и м к а п е т а н . Kao и с т а к н у т и о ф и ц и р , у п р в о м с в е т с к о м р а т у к о м а н д у ј е б а т а љ о н о м с в е д о т р а г и ч н о г к р а ј а ц р н о г о р с к е в о ј с к е у ј а - н у а р у 1916. Т а д а п а д а у а у с т р о у г а р с к о р о п с т в о и у њ е м у о с т а ј е с в е д о н о в е м б р а 1918.

П о с л е с л л о б о ђ е њ а и у .ј е д и њ е њ а Ђ о к о в и ћ je у н а п р е ђ е н у ч и н м а о̂ р а , с л у ж б у ј у ћ ц У р а з н и м м е с т и м а : Н и к ш и ћ у , Ц а р е в о м е л у , Ч а ч к у и а р а - ј е в у . Д о к je б и о у а р а ј е в у , п р о и з в е д е н je у ч и н п о т п у к о в н и к а , a з а т и м п р е в е д е н у р е з е р в у . Н а ш а к а т а с т р о ф а и з а п р и л а 1941. з а т е к л а ra к а о п е н з и о н е р а . В е ћ п р в и х д а н а у с т а ч к а и о д б р а н е о д к о м у н и с т а Ђ о к о в и ћ

о р г а н и з у ј е с в о ј е п л е м е и с т у п а у н е п р е к и д н у б о р б у и п р о т и в о к у п а т о р а и п р о т и в к о м у н и с т а . У т и м б о р б а м а г у б и и с в о г ј е д и н о г с и н а В у к а , с в р ш е - н о г м а т у р а н т а и о м л а д и н с к о г б о р ц а и з г а р д е П а в л е Ђ у р и ш и ћ а .

Ж у п а Н и к ш и ћ к а , н а ч и ј е м ie ч е л у Ђ о к о в и ћ б и о , п ч с т а л а je к р в а в о п о п р и ш т е и п р е м а ј а 1942. Г л а в н е к о м у н и с т и ч к е с н а г е т у с у ce з б и л е и



Н аш и преминули чланови н пријатељ и 117

с а г о г т е р е н а т е р о р и с а л е ч и т а в е н а ш е к р а ј е в е и м у ч к и у б и ј а л о н а ш е н а ј- б о љ е н а ц и о н а л н е р а д н и к е . К а д с у р а з б и ј е н и у т о ј п л а н и н с к о ј т в р ђ а в и , о н д а с у о д њ и х о в о г т е р о р а о с л о б о ђ е н н н с в и н а ш и о с т а л и м а с и в и д о Ј а - б л а н и ц е « Р о м а н и ј е .

П о с л е д у г и х и т е ш к и х о к р ш а ј а о д Н е р е т в е д о Tape, 'Б о к о в и ћ п а д а у и т а л и ј а н с к о з а р о б љ е н и ш т в о . И з л о г о р а ,с е п р о б и ј а к р о з н е п р и ј а т е љ с к е л и н и ј е и д о Л а з и - д о Е г и п т а . Ж и в о т no ш у м а м а и у л о г о р у з а м е н и л а je в р е - л а п у с т и њ а и н а ја , у к о ј о ј je с а ч е к а о к р а ј р а т а . У д у б о к о ј с т а р о с т и , у м о . р а н и о р о н у о , д о м о г а о ce А м е р и к е , у к о ј о ј з а њ е г а н к ј е б и л о з а п о с л е њ а .

в о је п о с л е д њ е г о д и н е п р о в е о je у н а ш е м Д о м у с т а р а ц а н а Ш е д л е н д у , г д е ra je с м р т о с л о б о д и л а с в и х д а љ и х з е м а љ с к и х м у к а .

А н д р и ј а Ђ о к о в и ћ б и о je и о с т а о в е л и к и б о р а ц , ч и ј е с у г р у д и п р е - к р и в о н е с к о р о с в и м р а т н н м м е д а љ а м а . в и м и к о ј и с м о с њ и м с а р а ђ и в а л и и л и ra у ж и в о т у з н а л и , з а д р ж а в а м о п р е д о ч и м а њ е г о в и м п о з а н т н и и с в е т - л и л и к , л и к с т р о г о г и п р а в и ч н о г к о м а н д а н т а , н е у с т р а ш и в о г ј у н а к а , у з о р - н о г ч о в е к а и б е с п р е к о р н о г г р а ђ а н и н а - У с в о ј о ј г е н е р а ц и ј и ц е т и њ с к и х

к а д е т а б и о je у з о р а н д р у г и п р и м е р з а у г л е д . у д б и н а je х т е л а д а и х с в е н а д ж и в и . Н а ш е в е ч и т о с е ћ а њ е и п о ш т о в а њ е з а м е н и ћ е м у и з г у б љ е - н у о т а џ б н н у , з а к о ј у je ж и в е о и п а о .

К рсто КЉ А ЈЕВ И Ћ* * *

t Ж И В К О ГЛ У Х А И Ћ

У а н Х о з е , К а л и ф о р н и ј а , п о ч и в а ј е д а н о д н а ш и х п р в и х и н е у м о р - н и х н е и м а р а , Ж и в к о Г л у х а и ћ . О д м о р и о ce о д з е м а љ с к и х б р и г а 17. м а ј а 1966. у с в о ј о ј 87. г о д и н и . Ha с т а л н о м р а д у у К а л и ф о р н и ј и о д 1904. г о - д и н е , a т о je п у н е 62 г о д и н е , Ж и в к о ce б а в и о п о љ о п р и в р е д о м и т р г о в и - н о м в о ћ е -м , н е с и л а з е ћ и у м р а ч н е р у д н и к е , к о ј и >с у п р о г у т а л и м н о г у њ е - г о в у н е с р е ћ н у б р а ћ у . О д 19. ј а н у а р а 1880. к а д а je р о ђ е н у с е л у Д р м ј е - њ а н у , Х е р ц е г о в и н а , д о п о с л е д њ е г д а н а , ч е с т и т и Г л у х а и ћ н и ј е з н а о з а о д м а р и л и п р е д а х . О д 1904. г о д и н е к а д а ce н а с е л и о у К а л и ф о р н и ј и д о с в о г к р а ј а , Г л у х а и ћ je у в е к с а с в о јо м с р п с к о м б р а ћ о м д е л и о и д о б р о и з л о . П р и п а д а о je и с в о ј о ј п р а в о с л а в н о ј ц р к в и и с в и м н а ц и о н а л н и м opra- н и з а ц и ј а м а , з а ј е д н о lc д р у ш т в о м “Њ е г о ш ” , у к о м е je б и о и њ е г о в н а ј- с т а р и ј и ч л а н -

З а с о б о м je о с т а в и о у з о р н у п о р о д и ц у . Њ е г о в а ј е д и н а к ћ е -р А н ђ а и з е т Т р и ф к о о с н о в а л и с у и п о р о д и ч н у з а д у ж б и н у у а р а т о г и . П о д и г л и с у в е л е л е п н у з г р а д у к о ј а с р п с к о ј б р а ћ и с л у ж и и к а о н е д е љ н а ш к о л а и к а о Б о ж ј и х р а м , к а д т о п р и л и к е з а т р а ж е . Т а je л е п а г р а ђ е в и н а п о с т а л а к у л т у р н и ц е н т а р с р п с к & з а ј е д н и ц е у д о л и н и а н т а К л а р е и м е с т о о к у п - љ а њ а с р п с к е о м л а д и н е , ж е љ н е в е з а с а с в о ј о м п о р о б љ е н о м о т а џ б и н о м , њ е - н и м т р а д и ц и ј а м а и с в е т и њ а м а . -----

И Ж и в к а и њ е г о в у д е ц у с в и с м -о в о л е л и и ‘ с к р е н о п о ш т о в а л и , д и -

в е ћ и ce и њ и х о в о ј д о б р о т и и њ и х о в о ј у з о р н о ј с к р о м н о с т и . З а т о ђ е . м е - с т о о в е ч е с т и т е с т а р и н е у н а ш и м р е д о в и м а д у г о о с т а т и п р а з н о . А л и he з а т о н а ш е с е ћ а њ е и п о ш т о в а њ е , љ у б а в и п о м е н о с т а т и в е ч и т и .

В укосав К Љ А ЈИ ћ* * *

f Д У Ш А Н П А В Л И Ч ЕВ И Ћ

У д у б о к о ј с т а р о с т и п р е м и н у о je у О к л а н д у , К а л и ф о р н и ј а , Д у ш а н П а в л и ч е в и ћ . Р о ђ е н 26. ф е б р у а р а 1890. у Г о р њ е м П о љ у , к р а ј Н и к ш и ћ а , П а в л и ч е в и ћ ce у р а н о ј м л а д о с т и о т и с н у о у д а л е к и с в е т . Ј е д в а м у je б и - л о 19 г о д и н а к а д а je с т и г а о у о в у з е м љ у . Д о ш а о je с н а м е р о м , к а о и м н о - г и д р у г и , д а з а р а д и м а л о н о в а ц а и , п о т о м , в р а т и у с в о ј у р о д н у Ц р н у

Г о р у . у д б и н а je х т е л а д р у к ч и ј е . О с н о в а о je о в д е с в о ј у п о р о д и ц у и о с т а о д о с в о ј е с м р т и — 13. ј у н а 19C9. г о д и н е . Н о и а к о у д а љ е н о д с в о - ј и х , о н и х с е> с в а г д а с љ у б а в љ у с е ћ а о и с в о ј е р о д и т е љ е ч е с т о п о м а г а о п а к е т и м а и н о в ц е м .



118 ГЛ А С Н И К С рпског исторн гко-култугног друш тва “Љ Е Г О Ш ”

В р е д а н и р а д а н к а о с в и с р п с к и и с е љ е н и ц и , П а в л и ч е в и ћ je н а ј в е ћ и д е о с в о г а ж и в о т а п р о в в о у и н д у с т р и ј и ч е л и к а у о к о л и н и а н Ф р а н ц и с к а .

У с в о м е ж и в о т у д о ж и в е о je и д в е т е ш к е н е с р е ћ е : и з г у б и о je с и н а Н и к о - л у н а Ђ у р ђ &в д а н 1937. г о д и н е , к о м е je б и л о т е к 19 г о д и н а , и у н у к а Д а - н и л а , 11. ј у н а 1964. г о д и н е , к о ј и je т е к б и о у ш а о у ш е с н а е с т у г о д и н у .

а м о je њ е г о в а д у ш а з н а л а к о л и к о je з б о г о в а д в а в е л и к а г у б и т к а п а т и о .

П а в л и ч е в и ћ je б и о в р л о а к т и в а н у с р п с к о ј ц р к в и “ в . Ђ о р ђ е>” у О к - л а н д у и л >у б а в љ у и п о в е р е њ е м ч л а н с т в а б и в а о б и р а н и з а п р е д с е д н и к а ц р к в е н о -ш к о л с к е о п ш т и н е . в о ј о м о д а н о ш ћ у з а д у ж и о je и И К Д “Њ &- г о ш ” ч и ј и je б и о п р и м е р а н ч л а н ..

И с п р а ћ е н je о д с р п с к е б р а ћ е к а к о je з а с л у ж и о — т о п л о , и с к р е н о « с б о л о м у с р ц у , у з м н о г о б р о ј н е в е н ц е и с у з е . З а с о б о м je о с т а в н о м н о г о -

в о љ е н у к ћ е р ј е д и н и ц у О л г у , з е т а Ж а к а н у н у к е Д а г л а с а и Д а в и д а у К а - с т р о В а л и у К а л и ф о р н и ј и a у Ц р н о ј Г о р и с и н о в ц е и с н а ј к у Р о с у П а в л и . ч е в и ћ .

Б о г д а м у д у ш у п р о с т и a у ц в е љ е н о ј к ћ е р и О л г и и о с т а л о ј р о д б и н и н а ш е т о п л о с а у ч е ш ћ о .

В у к о с а в М . К љ а ји ћ

* * *ЈЕ Л И С А В Е Т А П О П О В И Ћ

1891—1969

У Л а з а р е в ц у je п р е м и н у л а 7- н о в е м б р а 1969. г о д и н е ј е д н а о д р е т -

к и х ж е н а — ј у н а к а и д и в н а р п к и њ а , Ј е л и с а в е т а П о п о в и ћ , с у п р у г а с л а в - н о г и н е н а т к р и љ и в о г ч е т н и ч к о г в о ј в о д е В о ји н а П о п о в и ћ а -В у к а .

Н е м а р б и н а к о ј и н и ј е ч у о о х е р о ј с к и м п о д в и з и м а ч е т н и ч к о г к о - м а н д а н т а в о ј в о д е В у к а . О н je б и о с т р а х и т р е п е т з а с в е с р п с к е д у ш м а - н е и л и , ј о ш т а ч н и ј е , “б и ч т и р а н а х ’’ — к а к о б и Њ е г о ш р е к а о . У д о б а м и р а к р с т а р и о je с а с в о ји м ч е т а м а no т а р о ј р б и ј и и М а ћ е д о н и ј и , ш т и - т е ћ и с р п с к и ж и в а љ о д т у р с к о г н о ж а и б у г а р с к е к о м и т а џ и ј с к е к а м е . У д о б а р а т а п р е д њ а ч и о je с в у д а . в у д а и с в а г д а п р в и . Б е з б р о ј н е д о с т и ж - н и х п р и м е р а с в е с н е х р а б р о с т и в &з а н и с у з а њ е г о в о и м е , з а њ е г о в е ч е т - н и к е , з а њ е г о в д о б р о в о љ а ч к и о д р е д .

В е н ч а о ce п р е д с а м п р в и с в е т с к и р а т . И м а о je с а м о т р и м е с е ц а м и р - н о г п о р о д и ч н о г ж и в о т а . И , о н д а , и з б о р б о у б о р б у . в е д о к о б н о г 16- н о в е м б р а 1916. г о д и н е к а д а je п а о с м р т н о п о г о ђ е н н а г р у н и ш к о м в и с у .

Д о к je в о ј в о д а В у к no б о ј н и м п о љ и м а п р о н с с и о и м е и с л а в у с в о - ј е м а л е а л и х р а б р е р б и ј е , д о т л е је> њ е г о в а м л а д а ж е н а Ј е л и с а в е т а њ и - х а л а н а с в о м к р и л у њ и х о в о ј е д и н ч е , к ћ е р л о б о д а н к у , к о ј у о т а ц н и ј е д о ж и в е о д а в и д и . З н а о je, м е ђ у т и м , д а ce р о д и л а , а л и je с в у р о д и т е љ - с к у с р е ћ у с а ч у в а о з а с е б е a р а д о с н у в е с т с а о п ш т и о с а м о н е к о л и ц и н и б л и - с к и х п р и ј а т е љ а .

У с в о ј о ј ј е д в а 25. г о д и н и Ј е л и с а в е т а je о с т а л а б е з с в о г с л а в н о г б р а ч - н о г д р у г а a д е т е б е з с в о г х р а н и т е љ а . И о н а je т а ј у д а р п о д н е л а и с т о т о - л и к о х р а б р о к о л и к о је> х р а б р о в о д и о с в о ј е ј у н а к е в о ј в о д а В у к и з о к р - ш а ја у о к р ш а ј . У т и м п р е б о л н и м т р е н у ц и м а , ј е л и с а в е т а ce с в и л а н а д с в о - ј и м ч е д о м и д о с в о ј е с м р т и о с т а л а в е р н а с в о м е м у ж у к а о ш т о je о н

о с т а о в е р а н в е л и к и м н а ц и о н а л н и м и д е а л и м а з а к о ј е је> и с в о ј ж и в о т п о л о ж и о .

Ј е л и с а в е т а je р о ђ е н а 1891. г о д и н е у у г л е д н о ј п о р о д и ц и К а р а к а ш е - в и ћ у м е д е р е в у , о д о ц а М а р к а , и н ж е њ е р а , и м а ј к е З о р е . И м а л а je т р и

б р а т а и д в е с е с т р в . Р о д и т е љ и с у с в у д е ц у и з в е л и н а п у т , и с ш к о л о в а л и и у д о м и л и . Ј е л и с а в е т а , к а о и њ е н а б р а ћ а и с е с т р е , д о б и л а je о - т в р е -

м е н с к о д о м а ћ е в а с п и т а њ е . Б и л а je, у з т о , л е п е и в е с е л е н а р а в и . в о д о д о л а с к а к о м у н и с т а н а в л а с т ж и в е л а je у Б е о г р а д у . Т и х о , п о -

в у ч е н о , д о с т о ј а н с т в е н о . П о д о л а с к у к о м у н и с т а п р е ш л а je к о д з е т а и к ћ е р



Н аш и премин ули чланови и пријатељ и 119

к е у Л а з а р е в ц у г д е je и и с п у с т н л а с в о ј у м у ч е н и ч к у и и л е м е н и т у д у ш у . а х р а њ е н а je у Б е о г р а д у 8. н о в е м б р а у з в е л и к о у ч е ш ћ е р о д б и н е , п р н ј а -

т е љ а и п о ш т о в а л а ц а .И с к р е н о и т о п л о с а у ч е ш ћ е к ћ е р и л о б о д а н к и и ц е л о ј р о д б и н и , п о - с е б н о с е с т р и г о с п о ђ и В и д о с а в и , с у п р у з и и н ж . r. Б о ж и д а р а Р а ш и ћ а , њ е м у л и ч н о и њ и х о в о ј к ћ е р и З о р к и и з е т у М и р к у Б ј е л о п е т р о в и ћ у , ч л а н о з и м а н а ш е г “Њ е г о ш а ”.

В р л о ј п о к о ј н и ц и Ј е л и с а в е т и , с у п р у з и в р л о г ју н а к а в о ј в о д е В у к а , л а - к а с р п с к а з е м љ а !

Д у ш а н П Е Т К О В И Ћ* * *

f М И Л О К А П И Ч И Ћ

У Ц а р и г р а д у je у м р о 13. ј у л а 1969. г о д и н е М и л о К а п и ч и ћ , д у г о г о д и ш - Н зИ с л у ж б е н и к ф р а н ц у с к о г Г е н е р а л н о г к о н з у л а т а . Р о ђ е н je у с е л у У г њ у , к р а ј Ц е т и њ а , 11. о к т о б р а 1895- г о д и н е . П р в о у ф р а н ц у с к о ј А м б а с а д и a, п о - т о м , Г е н е р а л н о м к о н з у л а т у , р а д и о je п у н и х 46 г о д и н а . В р е м е п р о в е д е н о у с л у ж б и к о д Ф р а н ц у з а п о к а з у ј е к о л и к о j e М и л о К а п и ч и ћ б и о в р е д а н , о д а н , п о у з д а н н а п о с л у . Ha њ е г о в о ј с а х р а н и , 16. ј у л а , п р и с у с т в о в а л о je и о с о б љ е Ф р а н ц у с к о г г е н е р а л н о г к о н з у л а т а . Т о м п р и л и к о м ce л и ч н о Г е - н е р а л н и к о н з у л П а м п е л о н о п р о с т и о о д п о к о јн и к а р е т к о т о п л и м и д и в н и м г о в о р о м .

З а в р е м е р а т а — и д у г .о п о с л е р а т а — М и л о К а п и ч и ћ je ч и н и о в е л и - к е у с л у г е с в о м с р п с к о м н а р о д у к о м е je б и о п р и в р ж е н и д у ш о м и с р ц е м . О т и м њ е г о в и м у с л у г а м а о п ш и р н и ј е д р у г о м п р и л и к о м .

М и л о К а п и ч и ћ je б и о н а ш р а с н и р б и н . И а к о je в е ћ и Д & о с в о г ж и - в о т а п р о в е о у т у ђ и н и , о н je с в о ј у Ц р н у Г о р у у с р ц у н о с и о , с в о ј е р п с т в о ж а р к о љ у б и о и с в о ј о ј з е м љ и р е т к о о д а н б и о .

З а с о б о м je о с т а в и о с у п р у г у К р и с т и н у и к ћ е р А н у ч и ј е м ce б о л у

з а и з г у б љ е н и м д о б р и м с у п р у г о м и б е с п р е к о р н и м о ц е м и с к р е н о п р и - д р у ж у ј е м о .Д у ш а н П Е Т К О В И Ћ

* * *БО Ж И Д А Р М А К С И М О В И Ћ

1886—1969

Ј у л а п р о ш л е г о д и н е у Б е о г р а д у je п р е м и н у о Б о ж и д а р М а к с и м о - в и ћ , б и в ш и н а р о д н и п о с л а н и к и б и в ш и м и н и с т а р .

О д 1918. г о д и н е д о д р у г о г с в е т с к о г р а т а М а к с и м о в и ћ je б и о у в и ш е м а х о в а м и н и с т а р у р а з н и м в л а д а м а и р а з н и м р е с о р и .м а . Н а ј в и ш е ce п р о - ч у о к а о с т р о г м и н и с т а р у н у т р а ш њ и х п о с л о в а , н а р о ч и т о у т р е н у ц и м а к а - д а je и м а о д а б р а н и п о с т о ј е ћ и д р ж а в н и п о р е д а к о д р а з о р н и х и а н т и -

н а ц и о н а л н и х е л е м е н а т а . Ш у м а д и н а ц , и з с в е ш т е н и ч к е п о р о д и ц е , р о ђ е н у К н и ћ у , у ч у в е н о ј Г р у ж и , М а к с и м о в и ћ je н о с и о у с в о м с р ц п љ у б а в п р е - м а з&м љ и , н а р о д у и д и н а с т и ј и К а р а ђ о р ђ е в и ћ а . К р а ј с в е с в о ј е с т р о г о с т и , М а к с и м о в и ћ je б и о ч о в е к в е о м а п р и с т у п а ч а н , у р а з г о в о р у п р и ј а т а н и з а - н и м љ и в . Б и о je о д р е т к и х љ у д и к о ј и с у н а х и љ а д е и х и љ а д с " п р и ј а т е љ а и о с о б а п о з н а в а л и .

Т р а г е д и ј а н а ш е з е м љ е 1941. г о д и н е з а т е к л а je М а к с и м о з н ћ а у Г р ч - к о ј о д а к л е ce п о с л е д њ и м б р о д о м у с п е о д а п р е б а и и у Е г н п а т . И з Е г и п т а

je д с ш а о у А м е р и к у . Р а д е ћ и у Б и б л и о т е ц и К о н г р е с а у В а ш п н г т о н у rus je с т е к а о п р и с т о ј н у п е н з и ј у и п р е ш а о je с а с в о ј о м ж е н о м у Ш в а ^ц а р - с к у . К а д м у je т а м о у м р л а ж е н а , о н ce в р а т и о v Б е о г р а д , г д е е̂ и с а м у б р з о у м р о .

З а с в е в р е м е р а т а и п о с л е р а т а д р ж а о ce no с т р а н и . М а л с ce д р у - ж и о с н а ш и м с в е т о м . И а к о у б е ђ е н а н т и к о м у н и с т а , н и р е ч н и ј е н а п и с а о н и п р о т и в к о м у н и с т а н и п р о т и в у с т а ш а , ш т о н а ц и о н а л н а е м и г р а ц и ј а н и ј е м о г л а д а р а з у .м е . Н и д а о п р о с т и . И с т о р и ј а he т а к а в њ е г о в с т а в ј е д н о г д а н а в е р о в а т н о о б ј а с н и т и .

Б о г д а м у д у ш у п р о с т и !

П .





Н ови Ц ентрални одбор С И К Д “ Њ Е Г О Ш ” 121

к о в н и к а , д о ц н и ј е г е н е р а л а и м и н и с т р а в о ј н о г Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а , и п о с т а т и њ е г о в н а ј и с к р е н и ј и п р и ј а т е љ и с а р а д н и к .

Д р М л а д е н а Ж у јо в и ћ а и м а о с а м ч а с т д а у п о з н а м у К а и р у о к т о б р а 1943. г о д и н е , н е п о с р е д н о no њ е г о в о м д о д а с к у и з з е м љ е . О д т о г т р е н у т к а д о њ е г о в е с м р т и б и л и с м о у с т а л н о ј в е з и .

Д р М л а д е н Ж у ј о в и ћ б и о je и з у з е т н а л и ч н о с т . И з у з е т н а no с в о м в и - с о к о м и н т е л е к т у , no с в о ј о ј ш и р о к о .ј и д у б о к о ј к у л т у р и , no с в о м ж а р к о м р о д о љ у б љ у , no с в о м д и в н о м к а р а к т е р у . To je б и о р е т к о п р е ф и њ е н д у х . У Ф р а н ц у с к о ј б и б и о п л е м и ћ , у Е н г л е с к о ј л о р д a о б о ј е м у je д а л а н а ш а д и в н а Ш у м а д и ј а у з у р о ђ е н е ц р т е с р п с к е п л е м е н и т о с т и , д у ш е в н о г г о с п о д - с т в а , у р о ђ е н е х р а б р о с т и и д о м а ћ и н с к е ч е с т и т о с т и . М л а д е н Ж у ј о в и ћ б и о

je, у з т о , и ј е д а н о д р е т к и х р б а к о ј и je з н а о з а м е р у и т а к т . Kao д а je п о р е к л о м б и о и з Е н г л е с к е , с н а г о м и л а н и м в е к о в и м а к у л т у р е , a н е и з б у н - т о в н и ч к е и с к р о м н е с е љ а ч к е р б и ј е . А л и и М л а д е н Ж у ј о в и ћ je б и о к а о о н а ј ј у н а к М и л о с а в а Ј е л и ћ а Т о з а Р а н к о в и ћ : ‘‘К р в ј у н а ч к а , д у ш а д е в о ј а ч к а .

Ш у м а д и н а ц и з д о м а с е љ а ч к а .”М л а д е н Ж у ј о в и ћ б и о je о ж е њ е н Ф р а н ц у с к и њ о м и з в е л и к е и у г л е -д н е

о ф и ц и р с к е п о р о д и ц е П и ж о . П о р е д с в о ј е у д о в е , з а с о б о м je о с т а в и о и с в о ј у ј е д и н и ц у Д а н и ц у , в е л и к у б л и с к у р о д б и н у у з е м љ и и р о д б и н у с а ф р а н ц у с к е с т р а н е .

М л а д е н Ж у ј о в и ћ je б и о и с а р а д н и к н а ш е г “Г л а с н и к а ” и п р и ј а т е љ Hauler д р у ш т в а “Њ е г о ш .”

Н а ш е б о л н о с а у ч е ш ш ћ е о ж а л о ш ћ е н о ј п о р о д и ц и и р о д б и н и , р а ј с к о н а с е љ е д у ш и в р л о г п о к о ј н и к а и т р а ј а н п о м е н у н а р о д у с р п с к о м .

Д у ш а н П Е Т К О В И Ћ*

К р а ј е м д е ц е м б р а п р о ш л е г о д и н е , п р и л и к о м п р е д а в а њ а r. п а с о ј а Ј е - ф р е м о в и ћ а у р п с к о м р е л и ф у у Њ у ј о р к у , о д а т а je п о ш т а д р М л а д е н у Ж у - ј о в и ћ у к а о ј е д н о м о д о с н и в а ч а о в е х у м а н е с р п с к е о р г а н и з а ц и ј е . Т о м п р и - л и к о м г о в о р и о je о д р Ж у ј о в и ћ у њ е г о в д р у г и з д е т и њ с т в а и к р о з ц е о ж и в о г г . д р И в а н у б б о т и ћ , б и в ш и к р а љ е в с к и п о с л а н и к н а с т р а н и и с а - д а ш њ и а д в о к а т и п р о ф е с о р у н и в е р з и т е т а у Њ у ј о р к у . Г . д р у б б о т и ћ ћ je, у д у б о к о м у з б у ђ е њ у , и з н е о б и т н е м о м &н т е и з ж и в о т а д р Ж ј о в и ћ а к о ји с у б и л и п о т р е с н и д о с у з а . У и м е Р е л и ф а о д у ж и о ce у с п о м е н и д р Ж у ј о - в и ћ а ћ п р е д с е д н и к Р е л и ф а r. Д у ш а н .П е т к о в и ћ .

* * *

t С ТО ЈА Д И Н М И Л Е Н К О В И Ћ1895—1969

П р е с е л и о ce у в е ч н о с т и м о ј н е к а д а с т а р и р а т н и д р у г и п р и ј а т е љ и з 3- б а т а љ о н а 8. п е ш а д и ј с к о г п у к а , н е у с т р а ш и в и ј у н а к с а К а јм а к ч а л а н а и ј е д а н и з о н е в е л и к е г е н е р а ц и ј о с р п с к и х в и т е з о в а о к о ј е с у ce в и л е о т и м а л е д а и м в е н ц е с л а в е о п л е т у . Р о д о м и з В р а њ а , м л а д и т о ј а д и н Mu- п е н к о в и ћ к а о д а je о с е т и о з о в б р а ћ е п р е к о Р и с т о в ц а и п о с в е т и о ce в о ј - н о м п о з и в у . О д 1914. д о 1918. б о р и о ce к а о ш т о ce с в а к и с р п с к и в о ј н и к б о р и о : х р а б р о , п о ж р т в о в а н о , н е у м о р н о . Ј у р и ш а о и с п р е д с в о ј и х в о ј н и к а , п а д а о , д и з а о ce и о п е т п р е д њ а ч и о . Н и ј е о н б и о и з у з е т а к . Т а к в о je б и л о ц е л о т о п о к о л е њ е , п о к о л е њ е о с л о б о д и л а ц а и у је д и н и т е љ а , п о к о л е њ е к о ј е

je п е с н и к и њ а т е л а н а з в а л а “с и н о в и м а с л о б о д е ".

П о с л е р а т а у з е о je п е р о у р у к е и н е м и л о с р д н о ш и б а о и ж и г о с а о т у - ђ и н ц е к о ј е je с л е п а п о л и т и к а з а п а д н и х с а в е з н и к а д о в е л а н а в л а с т у Ј у г о - с л а в и ј и . Р е ч ј у , и п е р о м п р е к о с в о г “Б и л т е н а ,” г р м е о je п р о т и в и д е о л о г и ј е ц р в е н и х а п о с т о л а , и д е о л о г и ј е н е д о с т о ј н е с л о б о д а р с к о г д у х а с р п с к о г н а р о д а .

м р т ra je з а т е к л а у ч и н у ђ е н е р а л ш т а б н о г п у к о в н и к а . П р и п а д а о je о н о ј ч у в е н о ј 46. к л а с и В о ј н е а к а д е м и ј е к о ј а je п о ч и н и л а ч у д а о д ј у н а ш т в а -

З н а о с а м ra с а м о к а о д и в н о г и р а с н о г с р п с к о г с и н а и с и л н о г б о р ц а и ј у н а к а .

л а в а м у !

К о н с т а н т и н . Ј О К И М О В И ћ



122 ГЛА СН М К С ппгког истсри гко-културног друш тва “Њ Е Г О Ш ”

РУ Т М И Ч Е Л1889—1969

р п с к и н а р о д и б о р ц и и с л е д б е н и ц и н а ш е г н е у м р л о г г е н е р а л а Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а и з г у б и л и с у је д н о г с в о г о д а н о г , п о у з д а н о г и в е р н о г п р и - ј а т е љ а у л и ч н о с т и А м в р и к а н к е Р у т М и ч е л , к о ј а je п р е м и н у л а 29. о к т о - б р а п р о ш л е г о д и н е у м е с т у В е л а с у П о р т у г а л и ј и .

Ж и в о г т е м п е р а м е н т а , р а д о з н а л а , д а р о в и т а , Р у т М и ч е л ce з а т е к л а у Ј у г о с л а в и ј и п р е д с а м н е м а ч к и н а п а д н а н а ш у з е м љ у . О с т а л а je у њ о ј р а д е Љ и з а п о к р е т о т п о р а Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а с в е д о к н и ј е п а л а у р у к е Г е с т а п о а . П о с л е о д л е ж а н и х в и ш е м е с е ц а у з а т в о р у п у ш т е н а je с т и м д а о д м а х н а п у с т и Ј у г о с л а в и ј у .

К а д а ce в р а т и л а у А м е р и к у з а л о ж и л а ce с в о м с н а г о м з а Д р а ж у и њ е г о в е б о р ц е . Н а п и с а л а je в е л и к и б р о ј ч л а н а к а в е л и ч а ју ћ и Д р а ж у и њ е -

г о в е ч е т н и к е , к а к в и м ce и с а м а с м а т р а л а . Н а п и с а л а je и к њ и г у ‘‘ р б и с у и з а б р а л и р а т — Ч е т н и к и з н о с и ч и њ е н и ц е о б о р б и М и х а и л о в и ћ е в и х р б а . 1943.’’ П р и х о д j e н а м е н л а с р п с к о ј ч е т н и ч к о ј с и р о ч а д и . Д е л о je н а п и с а - н о с а п у н о љ у б а в и п р е м а с р п с к о м н а р о д у о к о м е je р е к л а д а je “к љ у ч Б а л к а н а ” и д а п р е д с т а в љ а “а м е р и ч к и и д е а л с л о б о д е и д е м о к р а т и ј е ”. Ц е - л а к њ и г а к и п т и о д п р и з н а њ а и с у п е р л а т и в а с р п с к о м н а р о д у . У м и н у с е с т а в љ а р б и м а н е м а њ е с м и с л а з а п р о п а г а н д у ! О в д е je и м а л а у в и д у о н о ш т о ce и д а н а с н а з и в а и с т и м и з р а з о м “п р о п а г а н д а ” a н е и л и ч н а с а м о - х в а л и с а њ а у к о ји м а н и с м о б а ш т о л и к о о с к у д н и !

И з в р л о у г л е д н е а м е р и ч к е п о р о д и ц е , Р у т М и ч е л je з а д у ж и л а с р п - с к и н а р о д . З а д у ж и л а ra к а о р е т к о к о . Д о к ce н е о д у ж и м о к а к о je о в а д о б р а и у м н а ж е н а з а с л у ж и л а , ч у в а ј м о у с п о м е н у н а њ у и н а њ е н а д о - б р а д е л а .

В е ч а н joj п о м е н м е ђ у н а м а !П .

* * *t Д Р М И Л А Н Ђ . М И Л О ЈЕ В И Ћ

1873—1969

И з Б е о г р а д а je с т и г л а в е с т д а je т а м о п р е м и н у о у д у б о к о ј с т а р о с т и ј е д а н о д и з р а з и т и х п р е д с т а в н и к а с р п с к е д и п л о м а т и ј е и у г л е д а н ч л а н Д е - м о к р а т с к е с т р а н к е , д .р М и л а н Ђ . М и л о је в и ћ , б и в ш и н а р о д н и п о с л а н и к и б и в ш и м и н и с т а р н а с т р а н и .

Р о д о м и з м е д е р е в с к е Ј а с е н и ц е , и з у г л е д н е с е љ а ч к е п о р о д и ц е , М и - л о ј е в и ћ je з а в р ш и о г и м н а з и ј у и П р а в н и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у . a д о к т о - р а т у П а р и з у . О н j e п р и п а д а о з а с л у ж н о ј г е н е р а ц и ј и с р п с к и х и н т е л е к т у а л а - ц а и п о л и т и ч а р а , к о ј и с у у ж и в о т у с в о ј е з е м љ е и г р а л и в е л и к е и з н а ч а ј - н е у л о г е , к а о ш т о с у М и л о р а д Д р а ш к о в и ћ , Boja М а р и н к о в и ћ , К о с т а К у - м а н у д и , М и л а н Г р о л , Ј о в а н к е р л и ћ , М и л а н Р а к и ћ , Ј о в а н Д у ч и ћ , К о с т а Т и м о т и ј е в и ћ , К о с т а Ј о в а н о в и ћ и д р у г и п о з н а т и с р п с к и ј а в н и р а д н и ц и .

П о к . М и л о је в и ћ je п р о в е о г о т о в о ц е о с в о ј ж и в о т у д и п л о м а т с к о ј с л у ж б и р б и ј е и Ј у г о с л а в и ј е с а м а л и м п р е к и д о м д в а д е с е т и х г о д и н а , к а д

je б и о и з а б р а н з а н а р о д н о г п о с л а н и к а у с в о м е р о д н о м к р а ј у к а о ч л а н Д е м о к р а т с к е с т р а н к е .

М и л о ј е в и ћ je р а т н е г о д и н е , 1941— 1945, п р о в е о у Л о н д о н у , а л и н и - ј е и м а о в е л и к и у т и ц а ј н а и з б е г л и ч к е в л а д е . У с а м љ е н у т у ђ е м с в е т у , a в е ћ у д о б р о о д м а к л и м г о д и н а м а , о н ce в р а т и о у Б е о г р а д , г д е je п о т п у н о п о в у ч е н ж и в е п и п г е м и н у о v к р у г у с в о ј е п о р о д и ц е , 12. о к т о б р а 1969.

ч . м . н .* * *

f Д Р М И Х А К РЕК1897—1969

У К л и в л а н д у , О х а ј о , п р е м и н у о je, 19. н о в е м б р а 1969, д р М и х а К р е к , б и в ш и н а р о д н и п о с л а н и к и м и н и с т а р , п о т п р е д с е д н и к М и н и с т а р с к о г с а в е - т а з а в р е м е р а т а , о п у н о м о ћ е н и п о с л а н и к К р а љ е в с к е ј у г о с л о в е н с к е в л а д е



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и 123

п р и а в е з н и ч к о ј в р х о в н о ј к о м а н д и у Р и м у и п р е д с е д н и к л о в е н а ч к о г н а - р о д н о г о д б о р а .

К р е к je р о ђ &н у Л е с к о в ц у к о д Ш к о ф ј е Л о к е . Д е т и њ с т в о и м л а д о с т je п р о в е о у Б о х и њ с к о ј Б и с т р и ц и . П р а в а je п о ч е о у З а г р е б у , a з а в р ш и о у Љ у б љ а н и , к а д ie у о с л о б о ђ е н о ј д р ж а в и о с н о в а н с л о в е н а ч к и у н и в е р з и - т е т . Kao с т у д е н т , К р е к je с а р а ђ и в а о у “ л о в е н ц у ” , a п о с л е м у ј е : б и о у р е д - н и к . Д о ц н и ј е je п о с т а о а д в о к а т . Р а д и о je м н о г о н а з а д р у г а р с т в у , к о ј е je б и л о б а з а л о в е н с к е љ у д с к е с т р а н к е . Kao т а к а в , о н je б и о н а ј б л и ж и с а р а д н и к д р А н т о н а К о р о ш ц а , к о ј и ra je, ј о ш 1920, у в е о у И з в р ш н и о д б о р с т р а н к о .

К а д je о б р а з о в а н а , 1935, Ј у г о с л о в е н с к а р а д и к а л н а з а ј е д н и ц а , К р е к je п о с т а о ј е д а н о д с е к р е т а р а , a п о с л е je у ш а о у т о ј а д и и о в и ћ е в у в л а д у к а о м и н и с т а р б е з п о р т ф е љ а . О д т а д а je о с т а о у с в и м а в л а д а м а д о ј у л а 1943. У в л а д и Ц в &т к о в и ћ —М а ч е к , К р е к je з а у з и м а о -р е с о р е г р а ђ е в и н а и п р о с в е т е . У л о н д о н с к о ј и з б е г л и ч к о ј в л а д и б и о je п о т п р е д с е д н и к . К а д ce В р х о с н а с а в е з н и ч к а к о м а н д а з а р е д с з е м љ е п р е м е с т и л а у Р и м , К р е к je п о с т а в љ е н з а ј у г о с л о в е н с к о г п о с л а н и к а п р и њ о ј , г д е je о с т а о д о с е п т е м - б р а 1944, к а д а ra je Ш у б а ш и ћ е в а в л а д а с м е н и л а .

П о п р о п а с т и н а ц и о н а л н е Ј у г о с л а в и ј е , К р е к je о д б и о д а ce в р а т и у з е м љ у . Ж и в е о je у Р и м у д о 1948, a п о т о м je п р е ш а о у В а ш и н г т о н , Љ е

je р а д и о у О д б 0 'р у з а л о б о д н у Е в р о п у . К а д je, д о ц н и ј е , у к и н у т а Ј у г о - с л о в е н с к а с е к ц и ј а у т о м е О д б о р у , К р е к ce п о в у к а о у К л и в л а н д . г д е ж и в и в е л и к и б р о ј л о в е н а ц а - Tv je б и о у р е д н и к с л о в е н а ч к о г д н е в н и к а “А м е - р и ш к а Д о м о в и н а ”, a п о с л е њ е г о в у в о д н и ч а р . в е с л о в е н а ч к е с т р а н к е с у ra и з а б р а л е ј е д н о г л а с н о з а п р е д с е д н и к а л о в е н а ч к о г н а р о д н о г о д б о р а .

* * *Д р М и х а К р е к je б и о ч о в е к в е л и к и х с п о с о б н о с т и . В е л и к и р а д н и к и

у с т а л а ц , о н је> с а г о р е в а о н а п о с л у . Б и о ie у м е р е и и о д м е р е н у о п х о ђ е њ у с љ у д и м а и и з б е г а в а о je с в а к и с у к о б . О н j e и с п о љ а в а о с в о ј х р и ш ћ а н с к и с т а в у с в и м а п р и л и к а м а . Г о в о р и о je т и х о и у б е д љ и в о , п о л и к о и с а р а з - л о з и м а д а ra je б и л о п р и ј а т н о с л у ш а т и . Б и о je х л а д а н у р а с у ђ и в а њ у , a р а з у м а н и н е н а г а о у о д л у ч и в а њ у . Б и о je в е л и к и с л о в е н а ч к и п а т р и о т , a н и ј е м а њ е в о л е о н и с в о ј у ш и р у н а р о д н у з а ј е д н и ц у и б о р и о ce з а њ у д а ce с п а с е и о д р ж и - Њ е г о в с т а в п р о т и в к о м у н и с т а и к о м у н и з м а б и о je с т а в в е л и к о г п р о п ш н и к а , и н т е л и г е н т н о г д а у о ч и и з а п а з и с в е њ и х о в е м а - н е , д а ж п г о ш е њ и х о в а н а с и љ а . д а п о к а ж е њ и х о в е т е о р и ј с к е з а б л у д е и о п о в р г н е њ и х о в е л а ж и . Њ е г о в и н а п и с и п р о т и в к о м у н и с т а с у б и л и з а ~ п а ж е н и .

К р &к н и ј е б и о п о л и т и ч к и з а г р и ж е н . О н je у м е о д а р а з г о в а р а с а љ у - д и м а р а з л и ч и т и х г л е д и ш т а . Б и о je л и ч н о с т , к о ј у с у и п р о т и в н и ц и м о р а - л и п о ш т о в а т и .

м р ћ у М и х е К р е к а н е с т а ј е и с к у с а н и с п о с о б а н п о л и т и ч к и ч о в е к и з

н а ш е с р е д и н е . М е ђ у л о в е н ц и м а о с о г и ћ е ce з н а т н а п р а з н и н а . р б и с у у њ е м у и з г у б и л и и с к р е н о г п р и !а т е љ а и ч о в е к а , к о ј и je у м е о ц е н и т и њ и - х о в е н а п о р е з а c isapaibe. и о д р ж а њ е з а ј е д н и ч к е д р ж а в е .

ч . м . н .* * *

t Ђ О РЂ Е Т И ЈА Н И Ћ

Д а н а 23. ј а н у а р а 1969. п р е м и н у о je у К л и в л е н д у ж а н д а р м е р и ј с к и п о - р у ч н и к Ђ о р ђ е Т и ј а н и ћ . Р о ђ е н ј& 21. ф е б р у а р а 1915. у с е л у Д о б р и д о , К о - с а о н и ц а . н а д о м а к у Т о п л и ц е . М е с т о т о п л е к о л е в к е , с в о ј е п р в е г о д и н е ж и - в о т а п р о в е о je н а ш у м с к о ј м а х о в и н и х а ј д у ч к о г а з и л а у к о ји je у т о н у л а ц е л а Т о п л и ц а , з а ј е д н о с њ е г о в о м м а јк о м , њ е г о в и м с е л с м и п р е к о д в е х и - љ а д е п о к о ш е д е с р п с к е н е ја ч и . О т а ц Р а д и в о ј е п е о je у п р в и м р е д о в и м а н а с о л у н с к о м ф р о н т у . Т а к о je б р и г у о с и р о ч е т у п р е у з е о с т р и ц Р а д и в о ј е , к о ј и je п р е н е к о л и к о д а н а с а х р а њ е н у п о р о б љ е н о ј о т а џ б и н и .

Д р у г и с в е т с к и р а т з а т е к а о je Т и ј а н и ћ а у ч и н у п о т п о р у ч н и к а . У с а - м о м п &ч е т к у н а ш е г у с т а н к а п р и д -р у к и о ce р а в н о г о р с к о м п о к р е т у и ш т а б у

т и .м о ч к е г р у п е к о р п у с а . У в е к н а н а ј п о в е р љ и в и ј и м м и с и ј а м а , у б о р б а м а и л и у ш т а б у , р у к о в а о je и ш и ф р о м , к а о р а д и о т е л е г р а ф и с т а . З а с в о ј у р е в



124 Г Л А Н И К р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ Е Г О Ш ”

н о с н у с л у ж б у Б о г у и о т а џ б и н и д о б и о je и у н а п р е ђ е љ е у ч и н п о р у ч н ш а и о д л и к о в а њ е .

П о с л е п о к л а њ а њ а р а с к о м а д а н е о т а џ б и н е к о м у н и с т и м а , Т и ј а н н ћ п р е - л а з н б о с з н с к у г о л г о т у и и з о к о л и н е Т р с т а н а с т а в љ а р а д и о в е з у с о с т а - ц и м а с в о ј е в о ј с к е . П р о л а з и к р о з д в а л о г о р а у И т а л и ј и и к р о з з л о г л а с н и М и н с т е р у Н е м а ч к о ј , у в е к у с л у ж б н с в о ј о ј о т а џ б и н и и н з г у б љ е н о ј с л о б о - д и . У А м е р и ц и j e о д 1950 н а н а ј т е ж и м ф и з и ч к и м п о с л о в и м а . Б е с к р а ј а н н и з с т р а д а њ а о д п р в о г д о п о с л е д њ е г д а н а ж и в о т а у б р з а л и с у њ е г о в к р а ј у о в о м н е с л а в н о м с в е т у и в е к у .

Т и ј а н и ћ je а к т и в н о у ч е с т в о в а о у р а д у с к о р о с в и х н а ш и х н а ц и о и а л н и х и в е р с к и х о р г а н и з а д и ј а - Б и о je с е к р е т а р р п с к е п а р о х и ј с к е ш к о л е , п о в е - р е н и к У д р у ж е њ а б о р а ц а , о с н и в а ч р а д и о к л у б а ‘‘Р а в н а Г о р а ” , с п и к е р н а њ и х о в о ј с т а ,н и ц и | в р е д а н ч л а н д р у ш т в а “Њ е г о и Г , с в е у К л и в л е н д у , и с в е с н а ј в е ћ и м п о ж р т в о в а њ е м и п р и м е р н и м ч о в е ч а н с к и м и б |р а т с к и м о с е - ћ а ш и м а .

У ч е ш ћ е в и ш е с т о т и н а с р п с к е б р а ћ е н а в е ч и т о м р а с т а н к у и д у т и низо д п р е к о д в е с т о т и н е а у т м о м о б и л а у п о г р &б н о ј п о в о р ц и , н а ј б о љ љ и с у до-к а з н а ш ш е г ј е д н о д у ш н о г п р и з н а њ а и п о ш т о в а њ а . О п р о ш т а јн и г о в о р и п р е д - с т а в н и к а и Ц р к в е и н а ш и х н а ц и о н а л н и х г р у п а , к о ј и м а je о д а н б и о , п о д - в у к л и с у с в у л е п о т у и н е с е б и ч н о с т ч а с н и х д е л а и з е м а љ с к и х т р а г о в а Hamer в р л о г п о к о ј н и к а .

М и р п е п е л у н а ш е г б р а т а Ђ о р ђ а Т и ј а н и ћ а , в е ч и т и п о м е « њ е г о в о м ч а с - н о м н м е н у и н а ш е и с к р е н о с а у ч е ш ћ е њ е г о в о ј у ц в е ш е и о ј п о р о д и ц и .

М илутин С ТО ЈО В И Ћ

Н А Ш И М А Р А Д Н И Ц И М А

У м ољ авам о сараднике “Гласника” да приликом слањ асвојих рукописа посгупају убудуће овако:

1) К уцати писаћом м аш ином ;2) Д ва прореда изм еђу редова;3) Ha левој страни рукописа оставити разм ак ш ирине

трн прста; на десној страни два прста;

4) С арадници који пиш у руком ум ољ авају ce да ce држ етачке 2, 3 и 4 и, no м огућности, да пиш у ш то читки-је и јасније;

5) С вим а пош тованим сарадницим а стављ а ce до знањ ада ce убудуће рукописи, уколико не буду ш там пани,неће враћати.

Редакциони одбор “ГЛА С Н И К А ”

Н А Ш И М Ч И Т А О Ц И М А

Ч ланци об јављ ени у наш ем часопису под п отписом илиин иц ијалим а 'обавезују сам о њ ихове писце a не ни С И К Д“Њ егош ” ни Редакциони одбор “Гласника.”

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р



Н О В И Ц Е Н Т Р А Л Н И О Д Б О Р И К Д “Њ Е Г О Ш ”3909 West, North Ave., Chicago, Illinois 60647

Н О В О И З А Б Р А Н И Ц Е Н Т Р А Л Н И О Д Б О Р

Н а Т рин аестој редовној годи ш њ ој скупш тин и, одрж аној4. и 5. октобр а 1969. годи не у Јуж но м Ч икагу, И л., и забран jeследећи Ц ентралн и од бо р за радну 1969-70. г.:

П О Ч А С Н И П Р Е Д С Е Д Н И Ц И : гг. д р М илан Г аври лови ћи др Ранко J o b . М еденица.

П Р Е Д С Е Д Н И К Ц Е Н Т Р А Л Н О Г О Д Б О Р А : r. Д уш ан П ет-ковић, бивш и секретар К раљ евске ам басаде.

П О Т П Р Е Д С Е Д Н И Ц И : гг. М илош Р адови ћ, др У рош Л .С еф еровић , В идак Ћ еловић , Д раш ко Б рауновић и В оји-слав П антелић.

П Р Е Д С Т А В Н И Ц И : гг. П етар С м и љ кови ћ (за К али ф ор -нију) и М илош Р адоњ ић (за К анаду).

С Е К Р Е Т А Р И : гг. М и лути н Г. Ц ер ови ћ и Д у ш ан Р . М и р-ковић.

Б Л А Г А ЈН И К : г. Ђ о рђ и је В у јо ш еви ћ.К Њ И Г О В О Ђ А И А Д М И Н И С Т РА Т О Р “Г Л А С Н И К А ” : r.

Д уш ан И . К устудић.П О М О Ћ Н И К К Њ И Г О В О Ђ Е : r. В у чета Р утови ћ.Н А Д ЗО Р Н И О Д Б О Р : п редседн ик г. Б о гољ уб М аркови ћ

(И ст. Ч икаго, И нд .) ; потпредседник г. М илутин Д обри ћ (Ч и-каго, И л,); секретар г. М или воје Т рич ковић (Јуж ни Ч икаго,И л.) ; члацови: гг. Ђ орђије Б оричи ћ (Гери, И нд.) и М ихаилоД . П ерић (М илвоки , В ис.).

С У Д Ч А С Т И : председник r. Ђ орђе В ићентијевић; члано-ви: гг п ротојереј М илета С им оновић и инж . Б ож ид ар Раш ић.

П О С М А Т РА Ч И К О Д С . Н . О Д Б О Р А : rr . Б ран и слав Ж у-гић и Б ори воје Л укић.

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р “Г Л А С Н И К А ": уредн ик r. Д у-ш ан П етковић; чланови: rr. др Р адоје В укчевић, др Ч аславН икитовић и П етар Л. Б ојовић.

П Р Е Д С Е Д Н И Ц И М Е С Н И Х О Д Б О Р А (члан ови no поло-ж ају ) : Ч И К А Г О : r. В ељ ко Р ад. Р ад ови ћ; ЈУ Ж Н И Ч И К А Г О :г. С теван К овачевић ; И С Т . Ч И К А ГО : r. В укаш ин Т ом ић ; ГЕ -Р И : г. Ч ед ом и р Б . Р ад ови ћ ; М И Л В О К И : г . Д уш ан Ш у о д и л о - ви ћ; С Е Н Т Л У И С : r. Б ран и м и р М . Л азар еви ћ ; Њ У ЈО Р К : г.И л и ја Л у б ар д а; В А Ш И Н Г Т О Н : r. д р М и лан Г аври ло ви ћ;

К Л И В Л А Н Д : г. М илутин С тојови ћ; С Е В Е РН А К А Л И Ф О РН И -ЈА (О клан д): r. В укосав М . К љ аји ћ; ЈУ Ж Н А К А Л И Ф О Р Н И -ЈА (Л о с А н ђел ес): г. П етар С м и љ ко ви ћ; Х А М И Л Т О Н (К ан а-д а ) : г. М и лош Р ад оњ и ћ ; Т О Р О Н Т О (К ан ад а): г. и нж . М и ланЛ азар еви ћ и В И Н Д З О Р ( К ан а д а) : г. А н то Т о м о ви ћ.





И Р И Л О З И К Њ И Ж Е В Н О М Ф О Н Д У И К Д “Њ Е Г О Ш ”

$250.00: Г о с п о ђ а А н ђ а и г . Т о д о р П о л и ћ .$217.00: М е с н и о д б о р И К Д “Њ е г о ш ”, ј у ж н и Ч и к а г о .$ 150.00: М е с н и о д б о р И К Д “Њ е г о ш ”, Л о с А н ђ е л е с .$100.00: М е с н и о д б о р И К Д “Њ е г о ш ” , Г е р и И н д и а н а , М е с н и о д -

б о р И К Д “Њ е г о ш ”, Х а м и л т о н (К а н а д а ) и Д Р У р о ш е ф е р о в и ћ .

$ 50.00: М е с н и о д б о р И К Д ’’Њ е г о ш ”, Њ у ј о р к .

$ 35.00: М и л о ш К а д и ћ .$ 25.00: Р а д о в а н П а п и ћ .$ 21.29: Р а д о в а н и М е л п о м е н и П а н т о в и ћ .$ 20.00: П е т а р Б е г о в и ћ , П е т а р м и љ к о в и ћ , Р а ш к о Н а н е з и ћ и В л а -

д и м и р П о п о в и ћ .

$ 18.00: М и л о в а н К р с т и ћ .$ 10.00: Д р Р а н к о Ј о в . М е д е н и ц а , д р Ч а с л а в Н и к и т о в и ћ , Д у ш а н

П е т к о в и ћ , Б о г д а н П у ш и ћ , Ђ о р ђ е и Д а н и ц а В у јо ш е в и ћ , К р с т о П . М и л о в и ћ и ф а м и л и ј а , Н о в а к . М а н д и ћ , Б о р о Б о љ е в и ћ , Н и к о л а и Ј е л е н а Ж и в к о в и ћ , П е т а р П а в и ћ е в и ћ , п р о т а М и л е т а и м о н о в и ћ , М а р к о Р а д у с и н о в и ћ , М и т а р Б у л а т о в и ћ , М и л и в о је Т р и ч к о в и ћ , М а р к о Р а д о и ч и ћ , А л е к с а Р а д о в а н о в и ћ , Д у ш а н М а р т и ћ , М и л о ш Р а д о њ и ћ , В у ч е т а Р у т о в и ћ , М и л о ш П а в и ћ е в и ћ , М и - л у т и н Ц е р о в и ћ , Р а д о в а н и М е л п о м е н и П а н т о в и ћ (у м е с т о в е н ц а п о ч . П е - т р у Б е г о в и ћ у и А н д р и ји Ђ о к о в и ћ у ) и М и х а и л о М и н и ћ .

$ 8.00: Д у ш а н К о с т и ћ .$ 6.00: Д р а г у т н н М и р к о в и ћ .$ 500: Р а д о в а н В у ји с и ћ , А н т о Т о м о в и ћ , д р Б л а г о ј е В у к а ш и н о -

в и ћ , В у к о с а в Р а д о в и ћ , М и л о ш Р а д о в и ћ , Г о р д а н а Ђ у р и ш и ћ , Н и к о Р а л е в и ћ , Н и к о д и н Ђ у р а ш к о в и ћ , М и х а и л о Н о в о в и ћ , Ј о к с и м Б у л а т о в и ћ , Б о ж и д а р

а м а р џ и ћ , М и л о р а д Р а л е в и ћ , В у к а јл о Ћ у л а ф и ћ , Б о г о љ у б М а р к о в и ћ , д р . Р а д о ј е В у к ч е в и ћ , Г л и г о р и ј е Н е н е з и ћ , О б р а д а в и ћ , Д р а ш к о Б р а у н о в и ћ , Б о ж о Р а д о в и ћ , Р а д о в а н Ђ е д о в и ћ , т е в а к Ц у ц к о в и ћ , Д р а г и ш а Р а к о њ а ц , Б о р а Б . Л у к и ћ , П а н т а т а јк о в и ћ , Б о ж и н а Б а б о в и ћ , А в р о Б о ш к о в и ћ , В у к о - т а М и л у т и и о в и ћ , Ђ у р о П е р о в и ћ , М и р о Ј а н к е т и ћ , Ч е д о Р а д о в и ћ , Б о г о љ у б А р с о в и ћ , Г л и г о р Д а м ј а н о в и ћ , Д р а г и ш а Н и к о д и ј е в и ћ , М и л у т и н Д о б р и ћ , Д у - ш а н К у с т у д и ћ , т е в а н К о в а ч е в и ћ , В и д а Р а ш и ћ , В е л и м и р Д е д и ћ , Л е п о с а в а Р а д а н о в и ћ , М и л о ш Ђ у р о в и ћ , Н и к о л а Ђ у р о в и ћ , П . Ђ . и П е т а р Б о ј о в и ћ .

$ 3.00: А л е к с а н д а р Д е с а н ч и ћ , Р а д о в а н Д а м ј а н о в и ћ , Б о р и с а в и А н и - т а К о р н и ћ , п о т п и с н е ч и т а к , Н - Н . и Н . Н .$ 2.00: О б р а д В у к а н и ћ , Ђ о р ђ и ј е Р а д о в и ћ , М и р к о и Њ е г о с а в а К а -

с т р а т о в и ћ , П е т а р и Р а д а Б о ј о в и ћ , Н . Н . и Н . Н .$ 1.00: В л а с т и м и р Д у б а к , М и л о р а д Б у т р и ћ , и н ж . Љ у б и ш а П р о -

т и ћ , Н . Н . п Н . Н .

И Л Р А В К Е

М о л и м о н а ш е ч и т а о ц е д а и з в о л е и с п р а в н т и с л е д е ћ е г р е ш к е к о ј е с у с & п о т к р а л е у н а ш о ј с в е с ц и б р о ј 23:

У А Д Д Р Ж А Ј У п о д т а ч . 9 т р е б а “з и м у ”, п о д т а ч . 11 и з б а ц и т и в е л и к о

с л о в о Њ a п о д т а ч . 14 т р е б а “Ha т р а ш н о м у д у ” .Ha с т р а н и 1. у м е с т о “Ј у н а " т р е б а Ј у н .Ha с т р а н и 3- р е д 2. о д о з д о т р е б а с т а л н о м a у 7. р е д у о д о з д о т р е б а

п р о б л е м е .Ha с т р а н и 6, р е д 13. о д о з г о т р е б а м а ј с т о р с к и a у р е д у 24. т р &б а о б а в е ш -.Н а с т р а н и 7. п о с л е д њ и р е д т р е б а м е с е ц у .



’28 ГЛАСНМК Српск-or истори'ско-културног друштва “ Њ ЕГ О Ш ”

Ha с т р а н и 8, д р у г и р е д , у м е с т о “н о п о в а ” т р е б а п о н о в о .

Ha с т р а н и 9, с т а в ч е т в р т и , р е д п р в и , т р е б а п р е д л о ж и о .

Ha с т р а н и 14, р е д д р у г и , у м е с т о 31. д е ц е м б р а 1943. т р е б а 1. ј а н у а - р а 1944.Ha с т р а н и 15, с т а в т р е ћ и , р е д п р в и , т р е б а В о ј в о д у a у и с т о м с т а в у ,

п о с л е д њ е м р е д у , т р е б а Б а ћ е в и ћ а , д о к у д р у г о м р е д у о д о з д о т р е б а М и - л и ћ е в и ћ и у м е с т о “Љ у б и н с к и ” т р е б а Љ у б и њ с к и .

Ha с т р а н и 17, .р е д 10. о д о з д о у м е с т о “њ и м а ” т р е б а н а м а .Ha с т р а н и 18, р е д 12. у м е с т о "к о г а je с в е и м а о н о ћ а с ” т р е б а к о г а

ja с в & и м а м н о ћ а с a у 20. р е д у у м е с т о “к у р п у с а ” т р е б а к о р п у с а .Ha с т р а н и 19, 2. р е д о д о з д о у м е с т о “ д о ч е к и в н и ” т р е б а д о ч е к и в а н и .Ha с т р а н и 20, р е д 14, у м е с т о “е ” т р е б а je.Ha с т р а н и 21, п о с л е р е ч и “Љ о т и ћ е в и х д о б р о в о љ а ц а ” , т р е б а д о д а т и :

Ш т а је> т у б и л о т а ч н о , н е з н а м .Ha с т р а н и 22, р е д 5, т р е б а ђ е н е р а л ш т а б н и п у к о в м и к .Ha с т р а н и 32, п р е т п о е л е д њ и р е д , у м е с т о “њ е г о ” т р е б а њ е г а .

Ha с т р а н и 35, с т а в 4-т и , р е д 3, у м е с т о “р а с п о л о ж е њ е '” т р е б а р а с п о - л а г а њ е a у с т а в у 5-о м , р е д у 4-т о м , у м е с т о “ж и в е ” т р е б а ж и в и х .Ha с т р а н и 36. н е т р е б а р е ч “у м о р а н ”.Ha с т р а н и 42, у н а с л о в у , т р е б а К О М У Н И Т И Ч К О Г , a у с т а в у 1-о м ,

п р е т п о с л е д њ е .м р е д у , т р е б а 1941. г о д и н е .Ha с т р а н и 43, с т а в у 2-о м , р е д у 12-о м , т р е б а п а р т и з а н с к о г a у р е д у

п р е т п о с л е д њ е м т р е б а ч е т н и ц и м а , д о к у п о с л е д њ е м с т а в у , р е д у 3-ћ е м , т р е г б а п о л и т и ч к о г .

Ha с т р а н и 44, р е д т р е ћ и , т р е б а в о ђ с т в а и . . . с р а ч у н а т .Ha с т р а н и 45, с т а в 2, -р е д 4-т и , т р е б а р а з б и ј а њ е '.Ha с т р а н и 46, с т а в 1-в и , р е д ш е с т и , т р е б а к о л и ч и н а , a у п о с л е д њ е м

с т а в у , р е д у т р е ћ е м , т р е б а П о л о в и н е .Ha с т р а н и 48, р е д д р у г и , п р е д р е>ч “о б з и р о м ” т р е б а с а в и т и с л о в о с a

у п р е т п о с л е д њ е м с т а в у , д р у г о м р е д у о з о д з о , и з б а ц и т и с л о в о “м ”. П р е м а т о м е — п о ј а ч а н и .

Ha с т р а н и 49, 16. р е д о д о з д о , и з б а ц и т и с у в и ш н о с л о в о “a’’ к о д “м у - к а м а а ” a у 10. р е д у о д о з д о у м е с т о “К и ц у т ” т р е б а К л е у т .

Ha с т р а н и 50, р е д 12, у м е с т о “и н и ’ т р е б а и л иHa с т р а н и 51. с т а в 2, р е д о с м и , т р е б а ф о т о г р а ф и ј е .Ha с т р а н и 54. р е д 19. о д о з д о , т р е б а н а ј о к о р е л и ј и .Ha с т р а н и 64, с т а в 2, р е д ш е с т и т р е б а б о м б а р д о в а њ а a р е д с е д м и

т р е б а у б у д у ћ е -

Ha с т р а н и 66, с т а в 2, р &д 7, т р е б а г о д и н е .Ha с т р а н и 73, с т а в п о с л е д њ и , п о с л е р е ч и “п а т р о л а ” т р е б а л о je с л о -

ж и т и о в а к о :_ З а у з е в ш и п о л о ж а ј , о д р е д и о с а м п о д н а р е д н и к а М и л о с а в а д а с а д &с е т в о ј н и к а , п о д а љ е н а ј е д а и к и л о м е т а р , н а д е с н о м к р и л у з а у з м е п о л о ж а ј к о д ј е д н е з а п у ш т е н е в о д е н и ц е . О д а т л е с у в и д и к и о д б р а н а б и л и

в -р л о п о в о љ н и .Ha и с т о ј с т р а н и , д е с е т о м р е д у о д о з д о , т р е б а б и о у м е с т о “ б и а ” .Ha с т р а н и 74-., т р е ћ и р е д о д о з г о , т р е б̂ а и з б а ц и т и з н а к н а в о д а “.Ha с т р а н и 76, о с м и р е д о д о з г о , т р е б а о д у м е с т о “О д " и у п о с л е д -

њ е м р е д у т р е б а “З н а ш ” у м е с т о “ з н а ш ”.

Ha с т р а н и 77, 113. р е д о д о з д о , у м е с т о “ л а в а ” т р е б а с л а в а .Ha с т р а н и 79, р е д п е т и , п о с л е р е ч и “У к р а д о ш е ” н е т р е б а з а п е т а ; р е д

16. у м е с т о “ч л а н а а к а " т р е б а ч л а н а к а a у р е д у 22. у м е с т о "о д р о н а н с о м ” т р е б а о р д о н а н с о м .

Ha с т р а н и 80, с т а в 2, р е д 2, т р е б а б л а ж е , a у п о с л е д њ е >м с т а в у , 4. р е д у . т р е б а с а м е a н е “с а м о ”.

Ha с т р а н и 82, р е д 21, т р е б а к о ј у a у р е д у 33. п о с л е р е ч и “г р а д с к е ” и з б а ц и т и т а ч к у .

Ha с т р а н и 83., 12. р е д у о д о з д о , т р е б а б и л а .

Ha с т р а н и 84, р е д ш е с т и , т р е б а о п а л и о .Ha с т р а н и 110, р е д п о с л е д њ и , у м е с т о “у с т а ш и м а ” т р е б а у с т а ш а м а .

И с т о и с п р а в и т и н а с т р а н и 111, р е д п е т и .Ha с т р а н и 111. п о с л е д њ а т р и р е д а у с т а в у т р е ћ е м т р е б а д а г л а се > о в а -

к о : в и с у б и л и м а с а к р и р а н и . Б р о ј п о б и ј&н и х и з н о с и д о 20.000 љ у д н .



Documents

Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv24