Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv80

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv80

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv80 1/148

ГЛАСНИКСРПСКПГ

ИСТОРНЈСКО-КУЛТУРНОГ АРУШТВД

.. ЊЕГШЈ "

ЗАРЕДАКЦИОНИОДБОР

УРЕДНИК

МИЛИЦАМИЛАДИНОВИћ-КЕСЕРОВИћ

ВЛАСНИКИИЗДАВАЧСРПСКОИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОДРУШТВО"ЊЕГОШ"

УАМЕРИЦИ



2 ГласникСрпскоги с т о р и ј с к о - к у л т у р н о г друштва„Његош

ГЛACНИК

СРПСКОГИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОГДРУШТВА

"ЊЕГОШ"Покренут1958.године.

БившиУРЕДНИЦИ:ЈованКонтић(1958- 1967),ДушанПетковић(1967- 1980),

ДрашкоБрауновић(1980-1997)

УРЕДНИШТВО

МилицаМиладиновић

(главнииодговорниуредник)Редакција:ИлијаЛубарда,ДрагољубПетровић, Миомир

Радовановић, ВујицаАковићиБорђеНиколиЋ.

"ГЛАСНИК"ИЗЛАЗИДВАПУТГОДИШЊЕ

Годишњапретплата12америчкихдолара.

Примерак7амер.долара.

Утврдом повезу10америчкихдолара.

ОвојценитребадодатипоштаринууСАД1.50долар,

азаиностранство2.00америчкадолара.

РУКОПИСЕслатинаимеуредникаиследећуадресу:MILICAMILADINOVIC-KESEROVIC

4550LaCanadaDr.Fallbrook,CA92028-9488

Претплатуслатинадоњуадресу:

RakoScepanovich, 1839S.LombardAve.,Cicero, Illinois60804

PublishedbySERBIANHISTORICALANDCULTURALSOCIETY"NJEGOS

Chicago, IllinoisU.S.A.



ЛЕПОТАСРБИЈЕ 3

ЛЕПОТАСРБИЈЕ

БеседауУдружењукњижевникаСрбије,усреду23.јуна1999.

ПрокрстариосамовихданаСрбијомса духовницимаизРусијеиМолдавије.Улетњојодећи,Србијајепростиралапреднамасвусвојучеднуиоскрнављенулепоту.Каконеодвајампејсажеоднарода,рекаобих: лепотуи доброту. И земљаи

народ,исвештоонародила,аонстворио- обавезујесенас.Свакастопајеобрађенаоднашихспасилаца-земљорадника.Манастири, у које смо залазили - Раваница, Манасија иЉубостиња, Жича, Студеница и Градац - сваки од њих једелићраја, и због лепоте места, и због топлинеогњишта, избогуметности,неимарскеисликарске,којапокривавекове.

Зар над том дивном земљом и тим благордним деломчовечанства да небо буде затворено? Зар да не примимолитветог честитог народа, који четврти пут, самоуовом

веку,речеодлучноHE - наоружанојнеправдиштомуједошланапраг,угнездиламусеудом?

Тешко смо се пробијали путевима, и због порушенихмостова,избоггустихзбеговасаКосоваиМетохије.Ибарскоммагистралом крећу се или стоје колоне трактора саприколицама,камиониикоњскезапреге,препунесиротињскихствари, најнужнијих.Ау поподневне и вечерњесатенебесасугрмела,муњесусевале,громовипраскали,пљусковисусебесноизливалипољудима,женама,дечициистоци.Гледамо

одаклесувозила:Призрен,Пећ,Исток,Приштина,Урошевац,КосовскаМитровица...Питамопонеке:-"Заштостенапустилиогњишта?" - "Тамоубијају, кољу" -одговарају свиисто, иСрбииРоми.Погледистаријихжена -празни.Далипразни,илисуимочиосталетамо,унапуштенимкућама,остављенимбаштама,њивама,воћњацима.?

Полиција се трудидане буде груба, дане увреди, алинемилосрдно зауставља колоне пред Краљевом и не да имдаље.Ваљдаихубеђуједасеврате.Текпонекосепробијеко

знаскојимоправдањемичијомдозволом.Зар сре дишњаСрбија,зарБеоградданевидиисаучесничкинепримановеталасе избеглица? Питам се и питам: зашто се крије,



4 ГласникСрпскогисторијско-културногдруштва„Његош“

заташкава,ограђујевеликаисторијсканесрећанашегнарода?Имасеоба,имасмрти,аљубавинемадовољно, нисаучешћа,ни солидарности. На путевима Србије прогнане и избеглепородицесаКосоваиМетохијебилесу саме,подзатворенимнебом.

У Крушевцу сретамо војску, која се враЋа изДечана иПећи. Окупљају се око цркве Лазарице, где су сепричешћивалицар -Лазаревивитезови.Смерноулазеуцркву,крстесеи моле, мождазахваљују Богуштосуостали живи.

ОндасеупућујуправокаКосовскомвеликомученику, когајеоличиоНебојшаМитрић.СприснимпоштовањемгрлеспоменикчеститогаКнеза,збијајусеокоњегаисликајусњим.Младикапетан (памтиммуиме:ДушкоБекић),тмуранкао БановићСтрахиња, с великом тугом у очима (помишљам на соколасломњеногкрила),сединакаменупредЛазарицом.Окоњегаседамсвештеника.Тихоимодговара:дадолазеизДечана,дасуухрамуДечанскогиСилногосталикалуђерисастотињакСрбаипедесетакдеце.Подижућизамагљенплавипогледи

јошсасвиммладиглас,чујемдакаже: -Дошломиједабацимовууниформуиобученцрнумонашкуризу... Heзнамштами је било теже: да оставим ВисокеДечане или да препустимсудбиниоведобревојнике." - Одговори:дасубомбардовањабиланепрестана,дајошусебиосећајуподрхтавањаитресакземље, да су многи погинули, али да се војници нисуобрадовали наредби о повлачењу, о напуштањуМетохије иКосова.Мислећинапалејунакештотамоостадоше,призивамполузаборављенеречиДеспотовогзаписанакосовскомстубу,

упућене пролазнику, дошљаку или овдашњему: " - ... и каостегвидећешкакопосредПољаусправностојимо."Некихитајудавидесве чанудворану општине са

Србиновићевим мозаицима. Зачарани полугласно читајустихове из Деспотовог - Слова љубве": - Љубав свепревасходи...Коликојеумоћи,миипакпесмуплетемо."

Заобилазим, раскаљаним путевима, једва стигосмо довеличанственеи гостољубивеСтуденцие.Убрзо су занамаприспели аутобуси пуни полицајаца саКосова. Скренули суса Ибарске магистрале у Немањину задужбину. Намесник,отацАнтоније, прима иху трпезаријуСветогаСаве: монасиихслужестуденичкомпрепеченицом; студеничкилекар дрРашаСтојановић,говориимоСимеонуМироточивом,оСветом




Сави, - почетку свих почетака", о светом КраљуПрвовенчаном...Полицијасмернослушатуробнидокторовгласи упућује се ка великој Богородичној цркви. Иако им отац Антоније каже да не одлажу оружје, сви се распасују иненаоружаниулазеусветихрам.Крстесеимоле,целивајућииконе. Излазе озарени. Тихо разговарам с појединцима: -НатопропагандапоказујемасовнегробницеШиптара,говорио зверствимасрпскевојске и полиције. Далистевидели тазверства?Далиихјенекоодваших,однаших,чинио?Дали

су, можда, дивљале паравојне формације?" Младићи изШапца, Мачве, Подриња, Поцерја одговарају ми исто: да унашојприродинијенидачинимозлочинекојенамсеприписују,нити да силујеможене; подсећају на Маркале: тако и садсопствене злочине приписују Србима да би оправдали изамаглилисвојвеликизлочин-убијањесанедостижневисине,бомбардовањеивојскеистановништва,насељаисветихместа.ТерористисуубијалиШиптарекојиимсенису-покоравали,пасу их све, с предумишљајем, сахрањивали у заједничке

гробнице. -Азапаљенаиразрушенашиптарскасела?Тасусела била тврђаве непријатеља. Наши су их чистили одтерориста;аратјерат.ЗатоијестенесреЋаштосе,изстрашненужде, руши и пали. Тако говоре сасвим млади нашиљуди,децанаша,којасуучесницитрагедије. Излазеизње готовопосвећени, чисти и преображени, јер су доживели великукатарсу. Био сам утешен кад сам се осведочио да се ухрамовимажичке и нишке епархије читају прочбе за нашехристољубивовојништво.

Настојаосамдаштовишенасаморазговарамсвојницимаиполицајцима,јерСрбијомувеликокружепричеозверствиманаших. Неуморни непријатељ не дрема, и даље насдемонизује;онпротурастрашневестиигрознеоптужбе;плаћаонимакојиихширедаихшторевноснијеиштовишешире,каозаразу.Алажјејакозаразна, паи неки наши честитиљудиподлежу епидемији, прихватају лажи као истине, постајућижртве огавне пропаганде, намењене особито - светојпростоти"многомилионскогтелевизијскоггледалишта,нашто је луцидноуказаодр Иринеј Буловић, епископбачки: - Ми,

додуше,нисмонииздалекабезгрешни -пишеВладика- алинајмањеправадабудусудијенаднамаимајуоникојисусамисебидалиправоданамуистовремебудутужитељи,судијеи




-- џелати. У њиховим компјутерима све је предвиђено ипрорачунато,осимБогаиправдеБожје. - Ради ирадињих,недозволимодатакобудеунашимдушамаисавестима!"

Једном, верујем честитом, али наивном човеку, што миватренозбориовеликомраспонусрпскихзлочина,апомињеизлочиненадХрватима,збогкојихтребајавнодасекајемоидасвеокосебемолимозаопроштај,кажем,прекидајућибујицуњеговихопутжбиисамоосуда:- Рецитемисамоједнухрватскуобитељкојаје целауништена.Ајавамодмахмогунабројати

бар десетак српских породица, које су истребљене. Ево,малочассамбиокодвладикежичког,преосвећеноггосподинаСтефана: његових блиских рођака убијено је или закланодвадесетосам. Често виђам свог бившег студента, песникаДрагана Колунџију: тридесетдва Колунџије убијене су илизакланеу последњимратовима.Упознаосам сјајноглекара,светскипознатогреуматолога,избеглогизОсијека,дрМиланаВујчиЋа, који јв одрастао у дому за сирочад, јер је у ратуизгубиородитеље,аузродитељестрадалојеидвадесетшест

Вујичића.Нанесрећунашу,такихпримерајетуштаитмамеђуСрбима,авими рецитеједанједини сличанмеђуХрватима.Зато васмолим,драги наивни пријатељумој, давише никаднеговоритеосрпскимзлочинима,јертимепонављатеоптужбенепријатељанаших. - "Латинисустареваралице" - бољеодменепамтитетајстих,каоионајњегошевски:- "Никокрупнок'оТурчиннелаже!"

Нови светски поредак се прерушава и уколико вишезлочиначини,утолико,оправдавајућитезлочне,насоцрњују

ицелупланетуобмањујулажима.Ништатоновоније,самојесила зласад већа, организованија, потпомогнутаод моћненауке, срамотно злоупотребљене. Др Иринеј Буловић јесаршеноуправукад кажедаје новисветскипоредакстар,старколикоинасиље,анасиљејестароколикоизло,тојестколикоигрех.

Рекох да је лепота Србије, и сад раскошна, бесрамнооскрнављенаодзлочинаца:несамоградовиисела,чијасмозгаришта посетили, не само оштећени путеви и порушенимостови:оскрнављенаје иморалналепотаСрбије, способнада води само витешки рат, а не прљав, не подмукли итерористички рат. Сад нам ту оскрнављену лепоту ваљанеговатисвеликомљубављу, украшавајућије новимделима




градитељских и творачких руку даби опет заблистала, каоФеникс, из рушевина и пепела. Лепоти се мораслужити, зањужртвовати;јеркакоСтендалрече-Лепотајесамообећањесреће",анеготоваинеизмењивасрећа!

Лепота отаџбине опет тражи да јој потврдимо својуверностидасежртвујемо. -Заотаџбинуможемоставитисвенакоцку,алинесмемоставитинакоцкуотаџбину."Toпознатоупозорење односи се и на оне што владају и на оне што

нестрпљивовластприжељкују.Послеовограта,којиморално још нисмоизгубили, иакоје пораздипломатскии политичкиочигледан, ништа не би смело бити као пре трагедије; јертрагедија,подсетисмо,имакатарсу - нашнародјуједоживео.Том народуније саддобродошла борба за власт; јер властвишенеманикаквогсмислааконијеслужење,аневладањеи, још горе, злоупотреба власти. Министри треба да су слугенарода, или не треба ни да их буде. Ако ускоро дође доизбора, а некима се очигледно жури, наш страдални народтребасвимајасан одговордада, свимакоји настари начинзамишљају власт: да изабере само оне који су спремни даслуже, колико смерно толико и зналачки; изнад свега:Поштено!

Некасупроклетитворцихаоса,aтосусвикојисуопијенивлашћуилижудњомзањом.ПаонајекаоКиркаиз-"Одисеје":људепретвара знатеушта.Онај којена челудржавеилиполиса,морадајемудариопрезанкаоОдисеј.ЊегаКирканијеуспеладапретвориусвињу!

Преживелисмонесамопромененего -катастрофу.Toјепрошлопреконас, и то нам и даљепрети, каоелементарнанесрећа.Народјеодолеотој несрећи -ОН јехерој;његова јуначкавојскаосталајенепоражена.Пораженисуполитичариидипломате.Енергијупробуђеногиуједињеногнародатребасачувати и на корист препорода употребити. He сме се таенергија расипати у јаловим страначким распрама. Овоподручјејејошјакотрошно;авремејеидаљепретеће,смутно.Сменаје,несумњиво,неопходна,алинедасјашиКуртанебили узјашио Мурта, него смена суштинска. Без расипања

временаиснагеутражењукриваца.Кривацнијеједан, нитису корени наше трагедије само у овом времену. Некаисторичари копају, нека све друштвене науке утврде




дијагнозе, узроке и последице,дабисмосви извуклипоуке.Понављам:великасменајепотребна,алинетоликострананкаколикогенерацијска.Средњеиособитомладопоколењетребада преузме судбину, своју и земље, у своје руке. Стари иискуснинекасаветују,акоимајузнањаисавести,иакосмејуто,послесвега,дачине;наконсвихпромашајаитешкихпоразапамети, а памет нам се, зацело, показала застарелом инедораслом,несамоувладииуопозицијинегоиуакадемији,инауниверзитету,иуцркви;дакле,коликоуполитицитолико

у науци и уобластимадуховним. Да, господо и пријатељи,требабити смеран и скроман; не судити лакомислено и неосуђиватибрзоплетосамодругога.Свакнекаполазиодсамогсебеинекаубудућечининајбољештоможе.Акотакобудемопоступали, Србијаћесебрзопреобразити, јерћемо прењебити преображеними, свакипојединачно. Имаотомеједандиван, проницљив и обавезујући текст владике НиколајаВелимировиЋа,којитребашточешћечитати: -НашпогледјепостаопомуЋенодмизантропије;морамосевежбатиуљубавипремаљудимаипогледсвојизбистрити...Језикнашпостаојесувишебрзусипањуклетви...Миморамоскренутинашупажњуса (министарстава) на нассаме, помиривши се с мишљу дабудућа срећна отаџбина наша зависи делом од свакогаоднас.Миморамостогасвипостатиминистриунутрашњихдела,нашихсопственихунутрашњихдела - полицијадуше наше.Мисмосвибрзидабудемотуђаполиција,мисмосвиспорида будемо своја сопствена полиција. Ми много говоримо одругимљудима, имногокритикујемодруге, докосеби малоговоримо,исебенималонекритикујемо. -Коднас,нажалост,нико не говори: ништаоднасне можебити затоштосамјарђавчовек,носваквиче:ништаоднаснеможебитизатоштосу други рђави. Кад би пак свак од нас викнуо: Србија јенесрећназатоштосамјарђавчовеки рђавњен грађанин,Србијабисепрепородилазатридана, изатри годинебилабисрећна,имибисмодоживелисрећуњену,заједносадецомнашом...Штанамостаједругододапођемо,дакле,одсебе,драгабраћо?"

Ето, у том духу очекујте од мене беседу, Беседу под

затворенимнебом, коју,каои претходнепрожимапрепорукапоменутог владикеНиколаја: "Љубите пријатељесвоје!" Ако јошнисмоспособни,нитоликојаки,даволимоинепријатеље,




којинаснесамомрзенегоитамане,морамоиматиотворенаи чиста срца за своје најближе, без обзира на разлике упролазнимполитичкимопредељењима. Надсвимспоровиматребада лебди спасонсно гесло: "Србин је Србину мио макаквомишљењеимао."Јеровоје судњичас, овојетренутакнашегабитиилинебити,имисвеморамоподредитиспасењунашегнрода, српскихземаљаидржаве.

ПрофесорДрДрагољуб,ДраганНедељковић




СлучајИванаШубашића

Требаодмах, напочетку, рећи да се о неким фаталнимличностима-којисуигралиодређенуулогуусудбинисрпскогнароданакрајуДругогсветскограта,каообившемхрватскомбану после споразума од 26. августа 1939. године ипредседникупоследњевладеКраљевинеЈугославије,ИвануШубашићу, вишеинеразмишља.Паиовадвазвања,докојих

јеИвануШубашићубиловеомамногостало, писаосам самозатодабихмогаолакшедаподсетимокомеје,заправо,реч. Акадасе, ипак,иоњему, устручнимкруговимаповедереч,онда се Шубашић сврстава у онај, прилично дугачак, низнаивнихдемократскихполитичарапопутЕдуардаБенешаиЈана Масарика у бившој Чехословачкој, СтаниславаМиколајчикауПољској,НиколеПетковауБугарској,ФеренцаНађаиЗолтанаТилдијауМађарској,краљаМихаилаиЈулиусаМаниуауРумунијииМиланаГролаиДрагољубаЈовановићамеђуСрбима, којисуиз различитихилисличнихразлога,наовај или онај начин, или поверовали да се комунисти, ипак,могууразумитиидасесањимаможенаћиваљанкомпромисили, делећи заблуде свих колаборациониста, покушали даспасу оно што се још спасти може од демократије ицивилизованог живота. Њих је једном приликом, једанкомунистичкифункционер,крајњенеуљудно,алиинесасвимнетачно, назвао корисним будалама које су одиграле својуулогу, а потом пуштене низ воду и од својих дојучерашњихкомунистичких савезника, и од својих пријатеља, чију суподршку или разумевање очекивали. Неки међу њима, каоМиланГролиСтаниславМиколјачик,осетилисуправисмисаосвојеодлуке,схватилисвојпромашајиодустали,навреме,одсвега; други су, каорумунски краљМихаилои ФеренцНађ,као и Миколајчик, који је после изласка из владе успео данапустиПољску,отишлиуемиграцију.ЈанМасарикјеубијенито је представљено као самоубиство; никад се није тачноутврдилокакосетодогодило.НиколиПетковуниједаташансадасеубије, негоје после монтираног процесаобешен у

Софији, док су Маниу,Тилди и Јовановић провели леп бројгодинаузатвору.

Споља гледано и случај Ивана Шубашића је, ако не



СлучајИванаШубашића 11

истоветан,аоносличан.ОнјеуЛондонупостаопредседниквладе, прекокогаје Черчил покушаодареши југословенскукризу, којујепретходносам изазвао, напуштајући генералаМихаиловићаиопредељујућисезаЈосипаБроза.СклопиојенаВисуиуБеоградуспоразумесаБрозом,вратиосеуземљуиушаоувладу,дабисетиспоразумиспровелиуживот.Био јеуверендаћебитизначајанфакторуновомпореткуствари.Дабисепоказаоконтинуитетизмеђупретходнедржаве,која је у међународном смислу још постојала, и она била чланантихитлеровскекоалицијеиновогрежима,ИванШубашићјеводиојугословенскуделегацијунаоснивачкискупУједињенихнација уСан Франциско. Уосталом, у то време, Стаљин доУједињених нација није много држао, па је учешће свихделегација из каснијег совјетског блока било пре стварполитичкепараденегостварнеполитике.Шубашић,којијезасваки случај имао уз бок Сретена ЖујевиЋа, као шефаделегацијенијемогаоданаправиникаквуштету.ТајодлазакмогаоједагодиШубашићевојсујети,аданесметаБрозовојполитици. После расписивања избора за Уставотворнускупштину1945. године, поштосупретходно,свиспоразумиса Брозом уведени удело, онако како их је Броз тумачио,Шубашић је поднео оставку и изишао из владе. До крајаживота,вероватноиразмишљајућиотомештамуседогодилоикакојемоглодасетотакодогоди,какосезбило,проводио је своје ране пензионерске дане у Загребу, већ тада,полузаборављен. Хрватски националисти нису могли да музабораветоштосе,каобан, прерата,ниједовољнозалагаозахрватскуствари,изтактичкихразлога,повременопрогањао

франковце;комунистимајебиопотпунонезанимљивиакога је, засвакислучај, полиција,каоиосталебившеполитичареширом Југославије, држала на оку. Овако испричана,Шубашићева прича доста подсећа на сличне историједемократских политичара које су комунисти изиграли,искористилиинапустили.

Међутим,причаотомекакосувештиипокварени,најпре,ВинстонЧерчил,азатим,ЈосипБроз,искористилисујетногиамбициозног Ивана Шубашића, има и своју другу, мање

сентименталнустрану.УпоредосаконференцијомуТехерану,накојојјеодлучена

будућасудбинаЈугославије,мождаодСовјетскогСавезачак




иобавештениоодлукамакојећетамобитидонете,комунистису одржали 29. новембра 1943. свој скупуЈајцупознат каодруго заседање АВНОЈа. У то време, мало ко је могао дапредвити колико ће одлуке, донете на том скупу, иматипресуданутицајнадаљубудућност. Измеђуосталог, натомскупу,каоштосезна,извршенајеподелаЈугославијенашестфедералних јединица, које су, касније, постале републике;поделаподкојомћеЈугославијафункционисатисведокрајараспада 1992. године. И после тих одлука наставила су да

функционишупосебнаантифашистичкавећа,подразличитимименима, за Војводину, Санџак и Косово и Метохију.Очигледноједасу комунистисматралида, изњима званихразлога,питањетихобластитребарешаватикасније.Током1945.године,кадајебилојаснодајеборбазавластзавршенакомунистичком победом, Војводина и Косовско Метохијскаобласт (Космет), као што се зна, постале су аутономне јединицеуоквируСрбије,аСанџакјеподељенизмеђуСрбијеиЦрнеГоре.Поначинукакосутеодлукедонете,испадалоје

дасутеобластиприпојенеСрбијитексредином1945.године,анедасујој иранијеприпадале.Одлуке донете у Јајцу 1943. године, нису се много

разликовалеодпредлогакојејеВлаткоМачекподнеоКраљу Александру током кризе, која је претходила догађају од 6. јануара1929. године, и којисудостадопринелидасеКраљконачноопределизаодлукуокојојјеразмишљао.Разликајебила само у томе што је Мачек предвиђао Војводину каопосебну федералну јединицу, а Македонију, великодушно,препуштао Србији. У одлукама из Јајца Македонија сеиздвајалаизСрбије, доксеоВојводининије говорило. Истотако, постоји сличност између одлука уЈајцу и предлогаумеморандумукојије, у име групе хрватскихјавних радника,поднеоМиливојДжман,уредникнајвећегтадашњегхрватскогдневноглиста"Обзор,"краљевскомнамесништву1936.године.

Уовом случајуније битнодали су комунисти знали зарешењакојасупредлагали, својевремено, Мачекихрватски јавнирадници,штојевероватно,илисудотихрешењадошлинезависно од тих предлога. Оношто је битнојесте да је уЈајцу превладалахрватскаконцепцијауређењаЈугославије,када она веЋ мора да постоји. Тим решењима српскинационални простор је распарчан, а један његов део,



СлунајИванаШубашића 13

Македонија, и сасвим издвојен. Према тој подели Срби су,иаконајвећинародуЈугославији,увећембројуфедералних јединица представљали или мањину, или сасвим незнатну ислабу,већину.УпркосоштримнегативнимреакцијамахрватскештампеуЗагребу,којајезаступалаусташкеконцепцијевеликеинедељивеХрватскедоДринеиЗемунаиодбацивалисвакупомисаооЈугославији, иХрватикоји нисубиликомунисти,aбили скептични према усташком режиму, могли су да будузадовољни одлукама из Јајца, сматрајући да је, уколикокомунисти победе, Србима нанет ударац од кога ће се,уколикосеуопштеопораве,тешкоопоравити.

Мачекова одлука да га у влади замени Јурај Крњевић,(поштоје8.априла1941.напустиовладуивратиосеуЗагреб,иуместоњегаодеуЛондон,билајесасвимприродна.ВлаткоМачекје и раније Крњевићуповераваоразличите послове уиностранству.После6.јануара1929.онје,каосвојеемисаре,послаоАугуста КошутићауБечиЈурјаКрњевићауЛондон,да тамошње политичке кругове упознају са хрватскимпроблемом. За време првог боравкауЛондону, Крњевић јеодлично користио британске предрасуде према Србима истекаоизвесне политичке везе, укључујући и везеса некимљудима из Британске обавештајне службе. За разлику одКошутића,којисе(користећисеамнестијомкојуједалавладаМилана Стојадиновића), вратио у земљу 1937. године, ипреузео, између осталих страначких послова, и уређивањеглавног страначког органа "Хрватски дневник", Крњевић једошао у Загреб тек после споразума Цветковић-Мачек, уавгусту1939. године.Засвевреме,идокјебиоуемиграцији

и по повраткууземљу, Крњевић јебио генерални секретарстранкеи,узИванаПернара,сматраннајжешћимпротивникомСрбаустранци.

УтренуткупривременограспадаЈугославије,Мачекнијебашсасвимдобрознаокакоћеседогађајиразвијатиикакоћесератзавршити,каоинакојустранутребадасеопредели.Пошто је, процењујући да немачка победа није баш такоизвесна, одбио предлог специјалног изасланика немачкогминистарства спољних послова Везенмајера да он, уместо

Павелића, дође на чело новоосноване хрватске државе, ипризнаоНДХ,МачексеповукаонасвојеимањеКупинец,кодЗагреба, и одлучио да чека, а да се, притом, обезбеди на




свимстранама.НеколиконедељапослепроглашењаНДХједнагрупа посланика ХСС приступила је усташком покрету. Уемиграцјису,поредизвесногбројапознатихпрвакаХСС,којису или имали разлога да не сачекајуусташе уЗагребу, илиималиличне,пословнеилиродбинскевезе,отишлиЈурајШутеј,когајеМачеквидеокаопредставникабосанскихХрвата,ЈурајКрњевићиИванШубашић,каохрватскибан.ШубашиЋје,каодобровољац са Солунског фронта, имао да влади уливаповерење у оданост Хрвата Југославији и да, формално,

представља противтежу Крњевићу, не својим понашањем -улоге су биле добро подељене - него у виђењу српскихполитичара. Пре него што је Стјепан Радић прошириоорганизацијутадашњеХРСС на БоснуиХерцеговину, ЈурајШутеј је, као млад сарајевски адвокат, био истакнутифранковац.ПослесмртикраљаАлександра,кадасуполитичкидогађајиузелидругитокидошлодоприближавањасрпскихи хрватских опозиционих странака, Шутеј је био главниМачеков преговорач у разговорима са београдском

опозицијом.ТепреговореШутејјеводиопопринципукрени-стани,настојећидадоспоразуманикадаинедође.

Сатаквом екипомХрвати супошлиуемиграцију. Чим јевлада стиглау Палестину, још преодласкауЛондон, ЈурајКрњевић је отворио хрватско питање, тражећи да владапризнаспоразумод26. августа 1939.Тај Крњевићевзахтев

наишао је на отпороногсрпског дела владе који је премаХрватима гајио дубоко неповерење, не само због њиховогпонашања у догађајима пред рат и за време краткотрајнограта, него и због њиховог држања приликом склапањатогаспоразума.АкојеКрњевићхтеодасеприхватањеспоразумаобезбедиједномвладиномдекларацијом, ИванШубашићсепонашао као да Бановина Хрватска - настала на основуспоразума, зачију се накнаднупотврдуКрњевић залагао-потоји и после проглашења хрватске независности. Узваничним контактима, он се представљао као вице краљХрватске, што је изазвало велико весеље међу српскимполитичарима. Код њих је више преовлађивало осећање засмешно,негополитичкиинстинкт,ипосматралисуШубашића




пре као једног, помало смешног, претерано таштогпровинцијскогполитичара,којисенашаоуизузетнојситуацијиикојисвојуулогуиположајузимапретераноозбиљно-штојеШубашићбез свакесумње, поредосталог, и био - него каонекога, ко наодређени начин, заступаоноистоокочегасеонигложесаКрњевићем.

Наравно,Шубашићсенијеограничаваосамонато.Свакегодине он је уредно подносио влади на одобрење буџет

БановинеХрватске.Сумакојујетражионијебилавелика,каоштонипословиБановиненисупостојали.Билоје10.000фунти,предвиђено за личне издатке, односно за плате бана ињеговихадминистративнихпомоћника.Али,постојањебуџета,билоједоказдаБановина,несамопостоји,негоидасвојимфункционисањемобезбеђујеконтинуитет.Поредтогаоннијехтеодапримановацдиректноодвладе,негопрекоБановине,штобибилојошједандоказдаонапостоји.Свакоподношењепредлогабуџетаизазивалојеувладиновенапетости,очему

јеКрњевић, уреднообавештаваосвојеенглескепријатељеувладииванње.После првих неспоразума са владом, Иван Шубашић је

напустио Енглеску и отишао у Сједињене Државе. ИзВашингтонајенаставио,уредно,дашаљебановинске буџетеуЛондон,алиидасеполакоодвајаодвладе.Средином1942.дошлоједопосетекраљаПетраIIСједињенимДржавама,која је оцењена као успешна. Краљ је говорио пред оба домаамеричкогконгреса,биоприватни гостукућипре дседникаРузвелта у Хајд Парку и срео се са различитим групама југословенскихисељеника.КадајеКраљбиоуПитсбургу,њему је групаококомунистичке"Слободнеречи"далановац, који је уредништво листа прикупило за храбре борце генералаДраже Михаиловића. Неколико недеља после краљевогодласканасталајенаглапроменаситуације.Почелаје,преко"Слободне речи", снажна комунистичка агитација најпре, укорист партизанског покрета, а потом против равногорскогпокрета.НешторанијехрватскиемигрантидошлисуусукобсаамбасадоромКонстантиномФотићем.Toседогодилокада

је др Милош Секулић, један од првака Земљорадничкестранке, донео у јесен 1941. године, преко Цариграда, уЛондон, Меморандум Српске Православне Цркве, упућен




немачкомвојномзаповедникууСрбији,генералуДанкелмануукомесеговорилооусташкимпокољиманадСрбимауНДХ.ОбјављенуАмериканскомСрбобрану,Меморандумјеизазваополемике између српског и хрватског дела југословенскеемиграције. Пошто је Фотић отворено устао у одбрануМеморандума,Хрватисупрекинулисвакувезусањимипочелида се окупљајуокоЈугословенског информативног центрауВашингтону, који је, убрзо, дошао под њихову потпунуконтролу. На челу Југословенског информативног центра

налазиосе, последоласкауАмерику,ИванШубашић.Утомкругу, информативног центра налазио се, после доласка у Америку, Иван Шубашић. У том кругу, информација да јепартизанскипокретјакуонимкрајевимакојеХрватисматрајухрватским, тумачена је тако да у Југославији постоје двапокретаотпораодкојихјеједан,равногорски,српски,адруги,партизански,хрватски.Онисутврдилидапартизанскипокретније комунистички, а из чињенице да у њему учествујукомунисти, извлачи закључак дато, штоуњемуучествују икомунисти говори самоо томе на какојеширокој основионзаснован.ТапричајеузелатоликомахадајеЈосипБроз,усвом провм интервјуу са Сулцбергом, морао да је на једануравнотежениопрезанначин,оповргаватврдећидавећинуборацањеговевојскечинеСрбиидатврђењајугословенскевладеуемиграцијидајепартизанскипокретантисрпски, неодговараистини.

ТаквајебилапредисторијаШубашићевогнаименовањазапредседникакраљевскевладеињеговогпутанаВис.Оношто јепосебномоглода годиШубашићевојсујети,билојетоштоњега није зате мисије одабраокраљ - он јејош уто времедавао,додушевећслаб,отпоренглескимнастојањимадасеобори влада Божидара Пурића и да се одрекне генералаМихаиловића- негоЧерчил.ПренегоштоћеШубашићпостатипредседник владе, без преседана у историји, Черчил је,говорећиуДоњемДомуоситуацијиуЈугославији,рекаодајеубившемхрватскомбануИвануШубашићу,нашаочовекакојиможедарасплетесложенујугословенскуситуацију.ПослетогакраљјеимаосамодаприхватиовоЧерчиловонаименовање.

Шубашићје1.јуна1944.постаопредседниквладечијијејединичланоибио.Наименованјезапредседникавладеизаступникасвих, преосталих, министара. Поштосе постараодасвиони




Хрвати којимасупретходне владе уизбеглиштвуускратиленовчана примања, због подршке Брозу, добију задржаниновац,ШубашићјекренуонаВис.ОнјенаВиспутовао,некаочовеккојитребадасаБрозомусагласиразличитеконцепције,негокаочовеккојисаБрозомтребадапронађенајбољиначиндасеприхватеБрозовеконцепције.Оноштојезањега, каоХрвата, билобитно,билајеподелаЈугославијеонаквекаква јепројектованауЈајцу,којомјепарцелисансрпскинационалнипростор, докје прави хрватски национални просторостајаонесамоненарушен,негојеобухватаоичистосрпскекрајеве,иликрајевеукојимасуСрби,ипослеусташкихпокоља,билиунадмоћној већини, а који супре 1914. припадалиХрватској,односно Аустроугарској империји. О томе он са ЈосипомБрозом није мислио да разговара као са политичкимпартнером, него као Хрват са Хрватом о једном важномнационалномпослу.Вероватноједаон ниједобропознаваокомунисте и да није имао јасну представу о томе како ћеБрозоврежимизгледати.МожедасепретпоставидајеусвојојташтиниИванШубашићвероваодаћеуновомрежимуигратизначајнуулогуидаће,кадасухрватскествариупитању,каоексперт за хрватска питања, у неким случајевима, иматиодрешенеруке.Уосталом,маколикодугорежимитрајалионисупролазнииХрватићемоћи,једноизвесновреме,даиздржеи најсуровији режим, ако је то цена којом се плаћа српскипораз.Што се самедемократије тиче, хрватскаискуства садемократијомбиласувишенгоскромна.Хрватису,токомсвоједуге и мучнеисторије, пуне националногпонижења,живелипод демократијом самоод 1. децембра 1918. до 6. јануара

1929.ибиливрлонезадовољнињом,јерсууњојвиделипревагусрпскихполитичкихконцепцијаузаједничкојдржави.ТокомцелогтрајањаЈугославијехрватскиполитичкиидеалнијебиладемократија. Они су у демократији видели још један видсрпскогбалканскогпросташтва.Њиховполитичкиидеалбила је,иостала,једнабирократскадржаваукојојсезнаред,каква јебилаАустроУгарска.

Уосталом,нисамИванШубашићније,преДругогсветскограта, припадао кругу демократских политичара. Хрватска

сељачка странка била је више један национални политичкипокрет, него модерна политичка странка какве су билеполитичке странке уСрбији. После смртиСтјепана Радића,




ВлаткоМачекјеуспеодаокосвојестанкеиокосвојеличности,окупимањевишесвеХрвате.Оноштојењихокупљало нисубили ни заједничке, или сродне, демократске идеје, низаједничкиекономскипогледи,негомржњапремаБеограду.Иакојеусвомеименуималаоно"сељачка"ХСС, после 1918.године,кадаје,практично,напустиласвојсоцијалнипрограмиокренуласедржавноправнимпитањима,нијебиласталешкасељачка странка, слична аграрцима у Чешкој илиземљорадницима у Бугарској, или онаква странка какву је

1940. године покушао да створи, у Србији, ДрагољубЈовановиЋ. У време опште кризе демократије, када сутоталитарни програми имали више дражи од демократских,Мачекјепонављаодаоннијезагосподску,негозасељачкудемократију. У самој странци, он и његова најужа околинаимали су неограничену власт. Није био мали број бившихрадићеваца који су у странци изгубили сваки утицај иограничили се на протесноћутање. У току рата неки суодњих, каоМатоЈагатић, отишли Павелићу, анеки, каоФилип

Лакуш,Брозу,штоговориданињимадодемократијенијебилостало.ЈеданодМачековихусловазасклапањеспоразумаод26.августабилојераспуштањепарламента,штоседогодило,аизборисуодложенинанеодређеновреме, иакоје,упркососипањусрпскогделаЈРЗ,могладасеутадашњојНароднојскупштини,изабраној1938.године,створираднавећинакојаби омогућилавлади нормалан рад. Послеспоразума, којијеБановинуХрватску потпуно препустилоМачеку, почели супрогониполитичкихпротивника,отпуштањаономалоХрвата

југословенскеоријентацијеиздржавнеибановинскеслужбе,настали су концентрациони логори. Слично десничарскимтоталитаристичкимстранкамаудругимземљама,створенесу јошпреспоразума,паравојнејединице (сељачкаиграђансказаштита) које су имале да послуже као нуклеус будућехрватске војске и које су, приликом стварања НДХ,разоружавалејугословенскувојску.Спроводилацтеполитикебиоје,каохрватскибан,иИванШубашић.Збогтогасудвојицанедемократскихполитичара, чакподпретпоставкомданисуобојицабилиХрвати,лакомоглидасеспоразумеју.

Наравно, свеовошто сам рекао не оповргава, бар не употпуности, ни претходне оцене о Ивану Шубашићу каопретераносујетномиамбициозномчовекувишенегоскромних




политичких и интелектуалних способности. Исто тако неманикаквесумњедајепослеобразовањавладеТито-Шубашић,Јосип Броз почеолаганоШубашићадапотискује и да гаје,какобисетонародскирекло,кадјеречочастиивласти,накрају,изиграо.

Али тек онда када су заједно обавили свој антисрпскипосао.

ПредрагПротић




Београдскиданиоктобра1944.године

ГрадскиоциначелусаСпасојемКрунићем,председникомИзвршногВећаСкупштинеградаБеограда,полажувенацнагробослободилацаБеограда,20.октобра1997.године,мени је74. године.

Каквих ослободилаца? Од чега? Силом нам украдошерадостислободе!

Живосесећамдогађајакојисусеодигралитихгодина,aпосебноуочиинасамдан20.октобра1944. године.Изједнестрахоте, немачке окупације, уђосмо неповратно у другу,далеко већу страхоту - комунистичку окупацију. Немципосејашестрах, комунисти гапродубишедо границаужаса.

ЗналисмодаЋе Немци кад тад напустити нашуземљукаостранци.Алисмознали иданамостајустрашнидомаћинепријатељи, оличени у комунистима и њиховом народно-ослободилачком покрету. Борили смосе противњих, неки у

редовима Југословенске војске у отаџбини под вођствомгенералаДражеМихаиловића, други у редовима НедићевеДржавне страже илиЉотиЋевих добровољаца. Борили смосе и изгубили. Преовладаше комунисти, да ли својомумешнијомполитикомилизахваљујућистранимутицајима, натоће питање одговорити историја, објективна историја изанаших генерација, са довољне временске дистанце. Нашегенерацијесудалесвојобол борбипротивтепошасти , којанамјебилапознатајошизпредратнихгимназијскихдана,обол

недовољан да се сузбије лаж, та огромна лаж на којој сукомунистизаснивалисвојебивствовање.Свикоји сујош прерата у школи подизали свој глас против тих скојевскихсекташења и застрањивања, били суформално разапињанина крст као најцрњи народни непријатељи, каофашисти (дотихгодинауочирата),малопознатимквалификативом,сакојимсе почесмосвечешћедасусрећемотекпод комунистичкомстраховладом.Нијесесмелаизрећибилокаквакритикакњиге"Смена генерација" од Стевана Јаковљевића, у књижевномсмислуврлослабачкогдела,закоједанасреткокоидазна,али изразитолевичарскиобојеног, адасенедоживетешкескојевскеоптужбе.

Ово наше спознање нетрпељивости и једностраности



Београдскиданиоктобра 1944. године 21

комуниста почешедасе продубљавајуујесен 1941. године."Ново време", једини лист који је у то време свакодневнообавештаваојавностотекућимдогађајима,почесвевишедапоклања пажње неделима и непочинствима партизанскиходреда,којисувршљалипретежнопозападнојСрбији.Једнаодпрвихтрагедијаовогнародаодиграласеавгустамесеца1941. годинеупосавскомселуСкели,педесетаккилометаразападно од Београда. Немци сусело до темељаспалили инеколико десетина недужних људи стрељали. Узрок ове

народне несреће била је бусијашка акција уперена противНемаца малобројног Космајско-посавског партизанскогодреданачелусакомандантомКочомПоповићем,годинамаврлоутицајномполитичкомличношћупоратногкомунистичкогрежима,тадапознатогкаоПераПосавскииполиткомомБоромМарковићем-Сељаком. Реткисубилипојединци којисуКочуПоповића познавали пре рата као надреалистичког писца,потеклог из имућних београдских кругова. Једна одомраженијих личности о којој се те јесени 1941. годинеговорилоиписалоуновинама,биојенекиМишаБерберијан,судија преког партизанског суда, који је за ситницепресуђиваодасесељацимасекуносевииуши. Присећамсесликеиз"Новогвремена"вешањаСтевеФилипоивћауВаљеву,опет једног од крвника српског народа. Неретко су сепроносили гласовионекомчетничкомодреду подкомандом"војводе" Боже Јаворског, који је неконтролисано вршљаонегде око Ариља и Ивањице, наводно бранећи народ одпартизанскихзверстава.Брзојебиоухваћенистрељан.

He извлачећи никакву поуку из својих претходнихзлочиначких подухвата, партизански одреди наставише инаредних месеци са својим авантуристичким акцијама.НасрћућинаНемцеиззаседе,попринципу"ударипапобегни"октобра месеца 1941. године у селу Љуљацима надомакГорњег Милановца, изазваше недопустиви покољ 2600.недужнихљуди у Крагујевцу, у знак одмазде за неколикорањених и убијених немачких војника. Сто Срба за једногубијеног Немца, педесет за рањеног, беше цена теразбојничкеакцијепартизана.Нколикоданапосле21.октобра

1941. године, када је Крагујевац тешко осакаћен, сличандогађај се одиграо и у Краљеву, само са далеко тежимпоследицима. Претпоставља се да је страдало преко 6000




душа.Немцисубилинемилосрдни.Какои неби!Запамћеноједа су партизани секли немачким војницима полне органе итрпалиимууста.Којибикомандантостаохладнокрванпоредосакаћенихсвојихвојника.Запретилисустрељањемитосу,доследнисвојој претњи, ичинили.Но, никоихуЕвропинитиоптужи нити осуди за ова недела. У некој од Хашкихконвенцијасекаже:"Свакокосеухватисаоружјемурукамапослепотписивањакапитулацијеједнеодзараћенихстрана,

третираћесекаоразбојник!"АтакавсеслучајбашодиграваоуСрбији тих јесењихдана 1941. године. Није било никаквочудо што је народ био пун страха од партизанских акцијадиљемовеземљеСрбије.Одахнуојеупролећеилето1942.године, кадајеНедићсасвојимјединицамаочистио земљуодпартизана.Заосташесамонекиситнији одредиуЈужнојСрбији, око Космаја, који су 1944. године представљали иглавниослонацпридолазећојпартизанскојордијиизБосне.

Све те приче и слике урезивахусе дубоко удушу нас

недозрелих младића, те јесени 1941. године, ученик осмогразреда гимнације, матуранта, остављајући неизбрисиветрагове.

Почеткомоктобра1944.годиневратихседомусацеломпородицом из Кумодража, куда смо избегли за времесавезничких бомбардовања Београда, почев од 16, априла1944. године. Вратих се кући са душом пуном страха одпомисли шта нам носе наредни дани. Учествовао сам уредовимаЈугословенскевојскеуотаџбиниодкрајааприлапасведопочеткаоктобра1944.године.Изгибосмо4,јула1944.године код села Дубоне у борби са партизанима КикеДамњановић. Деветмомакадвадесетогодишњакаизгубисмо,алиим се6.јулаиодужисмонадостојанначин.Изгубисмоитривојника6.септембраучаркисаНемцимауселуЗуцеподно Авале,кадајеамеричкаавијацијасвојимдејством тогаданадобранозадужилаБеоградињеговеграђане.Биосампрожетнеподношњивим очекивањем немилосрдне одмаздепартизанскихјединица.

У неизвесности, са дубоким осећањем угрожености,забринутизабудућедане,Бранибор,мојнајстаријибрат,ијанапустисмо кућу у Милоша Поцерца улици, остављајући јеродитељимадасе оњојбрину, и заједноса дугогодишњим




блиским другомМићом Цвејићем, фотографом по занимању,склонисмосебарзапрведане доласкановихљудиуочевуапотеку. Знали смо да ћемо ту проборавити дуже време,мождаинеколиконедеља.СтогаодосмонаоближњупијацуЦветни Трг, која је тог лета 1944. године била одличноснабдевена воћем, поврћем, телетином по 900 Недићевихдинаразакилограм,упркосокупацијскихуслова.Иакојетихдана,почеткомоктобра,веЋзавладалаоскудица,успесмоданабавимо повеЋи џак некаквих ратних бисквита, неколикокилограма кукурузног брашна. Располагали смо извеснимколичинамашећераимасти, којејеапотекадобијаласвакогмесецаодтадашњихсрпскихвластикаоредовноследовањезаприпремањефармацеутскихприправака.Тихдана,почеткомоктобра 1944. године, било је врло мало посла у апотеци.Народилинијеболоваоилисуустрахуоднадолазећепоплавезлаинасиљаповукаоусвоједомове.Данисунампролазилиудоколици,уишчекивањунечега,чеганисаминисмознали.Оконассеживотодвијаопосилидогађаја.Стаоније,упркостешке атмосфере која је свенас немилице притискала.Раскрсница"Лондон",учијојсмоблизинитихданаобитовали,опстајала је пуста, са ретким саобраћајем, не хајући башнималоштајојљудиприпремају.

Придолази"народна војска"

Партизанскејединицесутихданаоктобрамесеца1944.године биле у пуном налету на Србију. Налети преко Ибрабилисунезадрживи.Узалудјеприкупљенољудство,Дражино,

Недићево,ЉотиЋево, пружалоогорчени отпор, продориуСрбију бројнијих и енглеским оружјем добро наоружанихпартизанскихбригадабехусведубљиидубљи.Приближавахусе Београду, претежноса југа. Почетком октобраосванушезидови Београда облепљени прогласом Народно-ослободилачкевојскеиПартизанскиходредаЈугославијесапозивом за ступање у редове јединица које су почеле даопкољавајуБеоградса југаи истока, заједносаСовјетскимдивизијама. Проглас је потписао Коча Поповић, главни

командант Србије. Ко и када га је прогласио главнимкомандантом, то нико није знао. Посматрали смо околину.Мртвило, страх у свачијим очима, неизвесност. На улазним




вратимазградебившегМинистарстваспољнихпословастајао је жандар у скромној униформи, без оружја, неизвеснебудуЋности,аливерансвојојдужностидокраја.

Лепијесењиданиспоросупролазили.Јелисмоштасмоимали,највишекачамак.ЧудилисмосеМићи,којијеобичноупристојној гомилици качамака кашиком правио удубљење, укојеје сипао растопљену маст и завидну количинушећера."Немојтесечудити"пајасамизБаната!"говориојеомашЋенихбркова,саширокимосмехомналицу.Преминуоје1964.године

у својој 43. години живота, можда баш и добрим деломзахваљујући и свом начину исхране. Обичносмо седели додубокоуноћуразговору,саслабимосветљењембатеријскомсијалицом уграђеном на неки акумулатор, који се у апотецинашао.Ималисмоиједнуацетиленскулампу, којанажалостниједоброфункционисала.Пажљивосмоослушкивалидолазаколује,која се наговештавала спорадичним пуцњевима издаљине.

Ипочеједногдана.Свечешћесусечулетоповскесалве,

пушчана паљба недге са југа, из правца Топчидера, па и"Каћуше"загудише.Зградаукојојсмообитовалибешестара,слаба.Штадачинимо, питасмосесвакодневно.Решисмосе!Покуписмоономалохранештосмоимали,некућебад,душек,првупомоћи, узМендрагићевусагласност, пређосмопрекопутауњеговурадионицу,усигурансутеренСавчићевезграде.Сутеренјебиовезансапосластичарницомзавојнимчеличнимстепеништем, а улични тротоар се могаоделимично видетикрозпрозорувисниулицезаштиЋенгвозденомрешетком.

Боравилисмонеколикоданауовом подруму.Пушчанаитоповскапаљбапојачаваласеизданаудан.Олујасесиловитоприближавала.Крозподрумскипрозорвидимонемачкитенккакосепроврменокрећенапред,назад,часка"Лондону",паназад каТеразијама. Наулазним вратимапосластичарницеНемципоставишестражара.Опасностивребајусасвихстрана,ни носа да промилиш билокуда. Но, Мендрагић не би биоМендргић да се није бринуо за своју имовину упосластичарници. И поред опомена своје супруге, крупнипосластичаркренудаобиђерадњу.Почедасепењезавојнимстепеништем.Немачкистражарбешеврло,врлоопрезан.Чим је угледао главу како се помаља из округлог отворастепеништа,дижепушкуиумагновењуопали.Мендрагићсе



Београдскидани октобра 1944. године 25

сручиуподрумглавеобливенекрвљу.Биојежив.Донесосмобрзоводеипрвупомоћ,газу, вату,дезинфекционасредства.Биоје,срећом,меткомсамоокрзнутсалевестранепоглави.ДајеНемацкојомнесрећомгађаосамонеколикомилиметаравишеудеснустрану,биобитоМендрагићевкрај.Зависмомучалмуокоглавеиположисмоганадушекдамирује.

Борбе су се даноноћно водиле. Немци су се лаганоповлачилиулицомКраљаМиланапремаТеразијама.Збогвећесигурности, пређосмо из Мендрагићеве радионице у

заједничкиподрум, гдесе прикључисмобројнимстанарима,којисетуприкупишедасачекају"ослободиоце".Подрумјебиза времератаиопремљен каосклоништепротивваздушнихнападасајасномознаком"Luftschutzraum"наглавномулазуузграду из Добрињске улице (данас Андрићев Венац). Подсклоништауредно почишћен, околозидовадревнеклупе заседење,дваизлазаизподрумапружаласуизвеснусигурностдасечовекможедокопатислободногпросторауслучајубилокаквогрушењанадградњеподавионскимбомбама.

Сместисмосесвипоклупама.Борбесусеводиле.Чуосе јак фијук артиљеријских зрна, повремено и завијајући звук"Каћуша", које су Руси упућивали преко Саве премаБежанијској косиПушчанаимитраљеска паљбасвеближеи јача, чујусеудаљениповици придопазеЋихљуди.Седећи уподруму,стрпљивосмочекалинеминовниразвојдогађаја.

Некакоокоподнева,далијебио 17.или 18.октобарнесећам се чусмо преко неких станара да су се партизанске јединицеспустилеКрунскомулицомсведоДвораидасусераспоредиле дуж горњег дела Добрињске улице (данас Андрићев Венац). На главним улазним вратима Савићевезграде зачусмо жагор придошлих људи. Одједном се,неочекивано, појави наједном одподрумскихулазачовекупартизанској унифирми са некаквим ширитима на рукавима."Наши, евоихнаши!"зачусеодушевљенижаморнеколициненајближих станара. Придошлица стаде, баци мрк поглед насвенас, подижепретећирукуипроговори:"Текћемовидетидалисмонаши!"Окретесеиизађе. Завртенамсеуглави.

"Одмахвади свепапире из џепова и поцепај ихуситне

комадиће!",тихосејавнумојбратБранко.Знаоједаприсебиимам отпусницу са мишљењем команданта одреда ополитичкомликувојника,"карактеристику"какобесетоданас




рекло,потврдаоучешћуувојномодредуГорскогштаба2каонекуврстулегитимацијезаслободнокретање.Пронаћиоваквепапире у неког појединца, тих дана је значило скоростопроцентнусмртнупресуду. Дражинетрупе, укорењенеународу,значилесукомунистиманајважнијегнепријатељакогаваљарадикалноистребити.КаквиНемци,каквибакрачи!Ониће таке и тако отићи из змеље, али Дражини људи,нераздвојнидеонарода,остајууземљиипредстављајусталнуопасностзанову,комунистичкувласт.Учинихтакокакобрат

рече,поцепахсвештосамимаопоџеповима.МиЋаија,младии радознали алии уплашенидоласкомнепознатихљуди, почесмода се мувамо по подруму. Кроз једанодизлазаизподруманађосмосеуглавном"Haustoru",укоме,узсамавратастајашеповисокмлађичовекуприличнодобројпартизанскојуниформисаогромнимпиштољемокопасаи "Schmeisser-om" урукама. Погледанаснекакосумњичаво.Стадосмоизањеговихлеђа, извирујућирадозналонаулицу."Шта сте вас двојица, јесте ли пролетери?" обрати нам се

непознати, вероватно некакав политички комесар. "Јесмо, јесмо!" промуца уплашено мој Мића. "А шта си ти? запитадиректно и мене. "Ја сам студент", одговорих са срцем упетама. "Е пакадстепролетери, одмахћетесеприкључитиовој мојој јединици", настави комесар обраћајући сенепосредноМићи.Збуњен,Мићапоченештомуцавимгласомдаобјашњава.Билојенепоштеноодменедаоставимдругауневољи,алисамзнаодаимамДражинувојскунаглави,адаМићанијеучествоваониукаквимвојнимформацијама.Окренух

се и лагано, корак по корак, заждих у подрум, у окриљестаријегбрата. "Гдеје онај студент?" чуо се изамојихлеђаглас нималонаивног комесара."Бежиодмахкрозовај другиизлаз да те не примети!" посаветова ме Бранибор. Тако иучиних.НађохсеуДобрињскојулици,којајенасвомегорњемкрајускреталанадесноуКрунскуулицу(данасПролетерскихбригада).

Потрчахсвомснагом,изпетнихжила,путКрунскеулице.По тротоарима, уз саме зграде, лежали су, како каснијесазнах,борциШестеличкедивизије.Одећаиобућаујадиомстању,алиТитовкенаглависвакогодњих.Оружје,претежнопушке,нереткобезремника,лежалесупоредњих.ОчекивахувероватнонаредбузадаљекретањекаТеразијамаиСавској




падини.Нисамзнаозаштолежетакотикуз зграде, и тосадеснестранеКрунскеулице.Брзосамтосазнао.НегдеокораскрсницеКрунскеиМилошаВеликогулицезачухпродоранзвиждукгранате,испаљененегдесаБежанијскекосе,којасеодмах затим сручилауз громогласнуексплозију на некуодоближњихзграда.Умагновењусхватихсвуопасносткојојсусвитиљуди сабијениуззграде,претрнулихдушазаједносамном,билиизложени.Немачкаартиљерија,повученаналевуобалуСаве,билајеубитачнопрецизна.Туклајецеосектор

градаокораскрснице"London",одаклесупретилесовјетске"Каћуше",такораспоређенедасурафалимаракета,испаљенихпрекосвихзграда,угрожавалеповлачењенемачкихтрупасатеразијске терасе на леву обалуСаве преко лучног моста, јединогнарециутовреме.

Уилегали

Иакосамбиосвестанопасностинемачког гранатирања,наставихтркдужКрунскеулице."Друже"друже,лези,склонисе!"чулосетуитамооддобронамернихпојединаца.Наставихбег. Циљ ми је био зграда у улици Краљице Марије (данасулица27.марта)укојојјестановалаНадаЖерајиЋ,изпознатепородице Младобосанца БогданаЖерајиЋа, иначе нашанераздвојнапријатељицајош из гимназијскихдана. Надајеса мајком и млађом сестром становала у једној лепојвишеспратнојзградиуовој,слободносеможерећи,пристојнојулици Београда. Простран стан био је скромно, али лепонамештенсаогромнимклавиромудневнојсоби.МногосмосепутаналазиликодНадеждезавремератнихдана.

Попехсе натрећиспрат. Задихани уморан одсвихтихузбуђењакојатогаданапребацихпрекоглаве, зазвонихнавратимастрахујућидалиЋунаћинекогакодкуће.Вратамиотвори баш Нада. Каодаме је сунцеогријало. Срдачно меприхватише као да сам им род рођени. Остадох код Наденеколикодана.

Са балкона смо сваког дана кришом, са страхом,погледавалиштаседешавадужулице,широкеиправе,тако

дајепогледдопираосведотадашњеПожарнекоманде(данаскафе "Таш" и пливачкибазен). Партизани, свакимданомсвебројнији, опрезно су се кретали пустом улицом у својим




дроњавимназови униформама, са пушкама или "Schmeisser-ima" урукама. Посебанстрахсусвимауливалепартизанке,омаленеинеугледне,неуредноодевене,расчупанихпрљавихвласи,санекаквимпушчетинамаурукама,дужимодњиховихвисина.Нереткобисенаулицечулиженскигласови уфалсету,правикрицитих"сурунтија"какоихјеМиланБ.НедиЋназивао."Тражи ми лемигитацију" (нису знале да изговоре ни речлегитимација)кричалеби,акобикојаодњихпосумњаланештоу неког од ретких пролазника. Уливале су неописив страх,

неупоредивовећиодбилокогмушкарца,маколикоогрубелогуратномвихору.Природајеженамадоделилаплеменитуулогудавањаживота,анеузимања.Затониједнавојсканикаданијеузималаженеусвојеоружанеформације.Самосукомунистиутомпогледуизузетак, стварајућиодтихженачудовиштеуљудскомоблику.

Пронесесегласозверскомубијањузаробљенихнемачкихвојника у дворишту Пожарне команде, ограђене високимзидомодопеке,којијеспречаваосвакипогледспољанаоно

шта сеунутра дешавало. Ваљда су невољни посматрачи саоколних високих зграда ипак видели све што није било запричу.Казивалисудасупартизани,нарочитоострвљенежене,хватали немачке војнике за ноге па им, заошивљавајући ихокосебе,разбијалиглавеозид.Прскалисумозгови,лешевисе гомилали, народ ужасавао! Нико ни реч није смео дапроговори, а камоли дасе супротстави било чему. Засвакунесмотренуречглавабилетела.

Увуклисмосеусебе, утонули уништавило. Нисмобили

свесни да грђе и горе тек долази. Иако сам имао у џепулегитимацијуиздата посвим прописимадотадашњевласти,данимасе нисамусуђиваода изађем наулицу.ОсеЋаосамсекаонекаква"илегалац"усопственојземљи,уградуукомесам провео цео свој дотадашњи живот. Дошли су домаћистранци, који нас нису нимало марили, који су нас мрзели.Зашто,одкудатамржњакојасенасвакомкоракуосећала,нато питање тада нисмо имали одговора. Требалоје ипакдапротекнеизвесновремепадасхватимоколикосмоминазови

"буржуји" непожељни у новој, примитивној средини.Неочекиванидошљаци,неретконеписмени,појавилисусеизнедођије, са разних планина и пустара, накљуканикомуњарским схватањима, подржавани и хушкани не тако




бројним, али политички добро поткованим политичкимкомесарима, испуњеним нетрпељивошћу и мржњом премасвему што је било ван њиховихуских комуњарских видика.ДошлисудасировомисуровомсиломокупирајунашБеогради унесунепојмљивихаосунашеживоте, које смотакорећитек започели. Одузели су нам радости праве слободе, којусмо сви жељно ишчекивали. Немци су током својечетворогодишњеокупацијеунелиогроманстрахудушесвихнас, и младоги старог.Садасупридошли новиљудикојису

овај, веЋусађени, страхпродубилидо неслућених граница.Нијетобионикакавфизичкитерор,барупрвовреме,алисамосазнање даживимо каостранциусвојој сопственој земљи,сазнање да настаје ново време, са наметнутим противприроднимзаконима,којиодударајуодсвегаоногаштојебилоуобичајеноуљудскомродухиљадама година, доводилонас је у стање очаја и безнађа, из кога нам у догледно времеизлазанијебило.

Данас, после скоро шездесет година живота под

комунистичком чизмом, може се са сигурношћу рећи да сукомунистиињиховасхватањаисторијскиосуђенинапропаст,на изумирање. Природа се постарала да нестане са лицаземље све оно што је у супротности са њеним законима. Aкомунисти су са својим утопијским схватањима у потпунојсупротностисасвимонимштојеблискољудским створовимауданашњемоблуку.Тешкојеповероватидаћесељудскедушеикадаодрећинеобузданежељезаслободом.УосталомисамМаркс својом теоријом о "негацији негације" (преузеоје одХегела!) то невољно доказује. Комунисти су, током својихпедесетогодишњих експеримената, успели да срушехиљадугодишњихришћанскиморал,алисвојнисуниизградилинитиувелиуљудскодруштво.

Данипосле"ослобоћења"

Реших се да одем до куће да видим шта је сародитељаима.Нађохихунебашдобромстању.Отац,тежакбубрежни болесник, лежао је, мајка је пословала по кући,

припремајуЋиоскудне оброкеодзалихакојесусезатеклеуостави.Преживелисутешкедане.НемачкаартиљеријасалевеобалеСавеозбиљнојеугрожавалацеотај крај.Натералаих




је да напустекућуи да, узбрдо, побегнучакдоФранцускешколе у Ранкеовој улици, где се привремено сместише коднекихсвојих пријатеља. Та бежанијаје оставила дубок трагнаоцу, којијеболоваоодуремије,штојезахтевалопотпуномировање, а не онакве напоре какве је тих дана доживео.Преминуојевећаприла1945.године.

На улицама су се свакодневно одигравала хапшења,нереткоистрељањапознатихпротивникановогрежима,безсуда и пресуде. Како нам рекоше, све је то било обилато

допуњавано достављањима и пријављивањима новим, јошнедовољно учвршЋеним властима од стране моралнонепоузданихљуди,којихјеусвакојсрединибило.

Имаосам налеђимашестомесечни периодуДражинимредовима, од априла до октобра 1944. године. Боравећи укући, наслућиваосамдамиопасностодхапшењаили нечег још страшнијег прети из Озне за наш крај, која се одмах,неколикоданапоуласкупартизанауБеоград,уселилаудивнузградубившеРумунскеамбасаде(данасАлбанскаамбасада)

уулициМилошаВеликог.Нисамсмеодаседугозадржавамукући, већ склоних главуза неколико најопаснијих дана кодтетке у Гарашаниној улици (данас улица СветозараМарковића),наравноузњенупунусагласност.Тихпрвихдананијебилонисуданиодбране. Главесулетеле заситиницу.БрзосепрочулодасунекинашивојнициизГорскогштаба2ДражеМихаиловиЋастрељанинасредулице,подостави,безсуда и пресуке. Народ се борио за пуки опстанак. Није севодило рачунаоимовини, деценијамастицаној, којује нова

власт, жељна свега, почела немилице да отима и присваја.Праисконкистрахзадаљиопстанакузимаојесвевишемахаусвиманама.Нијебилобезоснова.Дочекасмо11. новембар1944. године, када лист "Политика", познаткаолевичарски још прерата,донесевестсаспискомименаострељању110највиђенијих, угледних Срба, наводно због сарадње саокупатором.Пресудуједонеонекакавпрекипартизанскисуд,"ad hoc" образован без икаквих законских овлашћења.Уосталом,тосемоглоиочекивати.Когодјеиолемислиосвојомглавом,знаоједатиновиљудисамооружјемисиломнамећусвоју власт, газесвеоко себе, ие поштујубило чијаљудскаправаилимишљењакојасеразликујуодњиховог.

Између осталих, стрељаше Буру Котура, начелника




Националне службе за обнову Србије. Ова служба,организованау лето 1942. године по наредби председникавладе генерала Милана Б. Недића, спасла је главе многихголобрадихмладића,склањајућиихсапогледаокупатораузтоимдајућирад,смештајиобилнуисхрану,којајебилареткаувеликомбројупородицазавремеокупације.Каоматуранти,нас око 300 на броју, провели смо 1942. године неких петмесеци на раду у Великом Градилишту. Данас, у својимседамдесетим годинама, често се присећамо на својимсастанциматихнезаборавнихданаизГрадишта,освежавајућисвојеуспоменебројнимфотографијамасарадилишта.Билисмомлади,осамнаестогодишњаци,амладостникаданеможедабуде ружна! Помишљали смотадада је Недић колаборант.НисмобилисвеснидајеМиланБ.Недићбиодивовскаличност,којаје,жртвујућисвојугледиживот,спасласрпскинарододбиолошкогистребљења,којемујеозбиљнозапретилотокомрата 1941- 1945. године. НародTie у догледној будућностисхватитиместо и улогу генералаМиланаБ. Недићаусвојојисторији.ДизаћемусеспоменикусредБеограда.

Биолошко истребљење, како, зашто? Коме се народтолико замерио да тај неко хоће да га у корену уништи?Одговор је једноставан - партизани преко окупационихнемачких трупа. Партизанска политика у револуционарнојборбизасвојувласт, властрадникаисељака,какосутоониговорили,билајејасна:мићемоиззаседедаубијамонемачкевојнике,Немцићедастрељајуузнакодмазде, ати народе,ако хоћеш да се спасаваш, бежи ушуму где те ми чекамо.Бусијашкимзаседамате1941.године,партизанисууспевали

даубијупонекогнемачкогвојника, закогасуНемциузнакрепресалијастрељалипостосрпскихглава.Нажалост,првихмесеци 1941. године утој прљавој работи су учествовале и јединицеДражеМихаиловића,докгенералнијеувидеоукаквупропастовакилудипоступцинеизбежноводе.Негдеоктобраилиновембрамесеца1941.године,Дражајеобусатвиодаљедиректненападенатадајошувексилнунемачкувојску.

Пре неколико година поведоше се разговори одизањуспоменикагенаралуДражиМихаиловићууБеограду.Уважени

београдски професор Слободан ВитановиЋ рече недавноу једномодсвојихпредавања: "Дражи ваљаспоменикдизати,алинезатоштојеподигаоустанакнарода1941.године,него




затоштогајеобуставио!"Истинајеједноставна,алиједоњеувекврлотешкодоћи.АВитановићевамисаојекристалнојаснаидубокоистинита.Свакокоједоживеорат1941-1945. годинебез резерве ће је потврдити из дубине своје душе. "Dulcebellum inexpertis"- ратјемиосамоономекоганиједоживео,речеErazmoRoterdamski јошушеснаестомвеку.

УвексамсепослератапитаокакавнамјестатусбиокаовојникаЈугословенскевојскеуотаџбини.Далисмобили ванзакона?Запартизанесезнало.Комунистичкапартијајебила

илегалнајошоддавнихдвадесетихгодина,такодајењиховапобуна1941. годинебилапотпуноилегалнаипопредратним југословенским законима, а поготову по окупацијскимзаконима. Југославија је 18. априла 1941. године званичнопотписалакапитулацијупреднамачкомвојском,штозначиданикаквевојнеформацијенисубиле дозвољенеуокупиранојземљи.ГенералДражаМихаиловиЋјебиоминистарвојскеулегалној југословенској влади у Лондону, а имао је низоружаних јединица у окупираној земљи. Шта смо ми

представљалинемачкојвојнојсили- бандитеилинбкелегалнетрупе, натопитањемидоданасниконијеодговорио!Нова власт поче да се учвршћује и уводи своје органе.

Био сам у сталној недоумици и страху од последица свогаучешћа уредовимаДражеМихаиловића. Мислио сам даћуублажитисвоју,утоврменезавиднуситуацијуакосејавимнадобровољнирадувећорганизовануомладинскуорганизацијусаседиштем улепој,зеленојзградиуулициМилошаВеликог,у којој данас смештена Пољска амбасада. Дочека ме неки

момакукожномкапуту.Сумњичавомепогледаирече:"Може,може, самосмомисвеснидасвакојакимомципокушавајудасеубацеунашуорганизацијуидајеизнутраминирају."Башмисетимречимаобрати.Heоставихникаквеличнеподатке,окретохсе и изађохиззграде, формалносмлаћен, питајућисештаовајзнаомениидалисуонеречинасумцеизговоренеилибашмениупућене.Тежакутисакмије гушиодах, вратихсе кући у очекивању најгорих последица свога недовољноразмишљеногпотеза. Ништа се не догоди, али се све вишегорчинепочедаталожиудуши.

Малосмовиђалисовјетскевојнике.Каодасусеповуклииз Београда. На раскрсници улица Милоша Великог иНамањинеданимасеналазиласовјетскаартиљерија,неколико



Београдскиданиоктобра1944. године 33

топовамањегкалибра.Посадасенијевидела.ТихданастиженаредбаизНародногодборадапримимонапреноћиштетрисовјетска војника. ОстаЋе наводно дан или два. Мајкаприпремисвезапридошлице,креветесачистомпостељиноми обилну вечеруодонога што се укући затекло. Предвечедођошетројицасанекаквимџакчићиманалеђимауприличнонеуредним униформама. Није било ни чудо кад су прешлитолике стотине и хиљаде колометара од својих кућа доБеограда,дабимождатуоставилиисвојеживоте.Далисубили увашљивљени, ко би га знао! Дочекасмо их срдачно,повечерасмо и они одоше на спавање. Сутрадан су раноотишлискороинеопростившисеоднас.Упредсобљусусеналазилинашикапути,одкојихјеуједном,башмоме,уџепубило неколико динара у металу. Облачећи капут тог јутра,пипнухсезаџеп,новцанијебило.Мождасамганегдеизгубио,помислих,мождасугаониузели.Нека, некаимјеалал, нијебиломного!Дандвапослетога, послашенамнапреноћиштенекогпуковника.Сасвимдругаличност!Седосмодавечерамо.Руски нисмо могли да се споразумемо, добро је говориофранцуски.Поначинуупотребеприборазајеловиделоседапотиче из неких добро васпитаних кругова. Изјутра нас јенапустио, захваљујућисе занашегостопримство. Послетогпуковника,Одборнамнијевишеслаовојникерадисмештаја.

Новембра месеца мобилизација београдске омладинепоче дасеодвијаупунојмери.Санитетски одсекВрховногштабаНОВи ПОЈ сместиосе тихдана, почетком новембра1944. године, у зграду на углу Краља Милана иФранкопаванове улице (данас улице Српскихвладараи

Ресавска),укојојсесаданалазивеликакњижараНолит.БратаБранибораодмахпозвашекаофармацеутаувојскуипослашега са неколико других колега (Тасић, Мишковић, Костић) уПриштину за шефа слагалишта санитетског материјала.Половином новембра1944. годинедобих ијапозив изСанитетскогодсекасапотписомначелникаЈелеЖуњић, дасејавимодсекумобилизацијеради.Нисамсепријатноосећао.Радио сам као апотекарски помоћник, без стручногобразовања, од 1943. , године у очевој апотеци, која је,

захваљујући његовој пословности, била још из временаокупациједоброснабдевеналековима.ЗналосеутовремеуБеограду: "Ако ниси нашао лек у некој од апотека, иди у



34 ГласникСрпскогисторијско-културногдруштва„Његош"

апотеку "Вардар", тамоћеш гасигурнонаћи!"Онекиваосамдаће ме послати некуда на сремски фронт. А са сремскогфронтасе тешкоизвлачилажива глава. Јавихсеједно јутропријемном одељењу. Примиме ЈелаЖуњићлично. Крупнијаженаууреднојофицирској униформи, урелативнопријатнојпросторијиопремљенојскромнимканцеларијскимнамештајем,није била непријатна, бар не у оноликој мери колико сам јапрема дочеку у Омладинској организацији очекивао.Завршавајућипрегледнекаквихпапирапредсобом, Јелами

сеобратиуздржаним,пословнимтоном:"Слушај,немогусвинафронт, некоморадаостанеуБеограду.ТиЋешдодаљегостати на раду у апотеци. Дежурна служба ће ти издатипотребнадокумента.Асад,надужност!"завршиЈелакратакразговор.Такоиби.ДобихрешењеомобилизацијизапотребесанитетскеслужбеуБеограду,садатумом20.новембра1944.године.Скороневерујућисвојимочима,окретохсеиизађохиззграде понесен, каонакрилима. И тај папирмиједобродошаонеколикогодинакаснијезарегулисањевојнеслужбе,

прекокоједобих,деценијамакасније приодласкуупензију,идодатакод 30%нараднегодине,премаЗаконуоучешћуурату, донетом ваљда 1947. године. Спасох се погибије насремскомфронту,остадохуБеограду.

Страховитапогибијасрпскеомладиненасремскомфонтуте зиме 1944/1945. годинеоставилаје неизбежнетраговеуцелој земљи, посебноу Београду. Никада нећузаборавитидугачке колоне српских сељака, које су се кретале дужНемањинеулицекажелезничкојстаници.НосеЋинаглавама

лименемртвачкековчеге,којесунабављалинаНовомгробљу,погружено су одлазили пут сремских села, тражећи својуизгинулу децу. Овакав незапамћени злочин према целомнароду, тешка погибија цвета српске омладине, која нијеодлучивала било чију победу у рату, али је учвршћивалакомунистичку страховладу, не може се ни заборавити ниопроститизверимауљудскомобличју.Јединонасмогуизовогбезнањаспастиречипочившегпатријархасрпског Германа,којипренеколикогодинаречеуЈасенвоцузаусташкезлочиненад српским народом: "Опростићемо им али заборавити имнеможемо!"

Некатакоибуде,уславуБожију!




Београд2-01-1998године15-08- 1998. године6-09-1998. године

МирославДебељковићdip. ing. грађ.професор




Какосеокотионемачкинацизам(Једнотумачење)

Године1864.францускиадвокатМорисЖоли(MauriceJoli)написаојеједнусатирупротивцараНаполеонаIII.Сатирасезвала "Дијалогу паклуизмеђуМакијавелијаиМонтескијеа."Као "награду" за своје књижевно дело писац је добио 15

месеци затвора. Жоли је уњој приказивао Наполеона каотиранинакојижелидацеосветпотчинисвојојвласти.Заплењенасатирабилајескоропалаузаборав,кадајује

једног дана пронашао у архиви један тајни царски агент,показао је свом шефу, а овај је дошао на идеју да, збогунутрашњихполитичкихприлика,смаломпрерадом,списможеда се употреби у пропагандне сврхе против Јевреја. АгентНилусизвршиојевољусвогашефаинаписао"Дијалогупаклу",а штоје, тобоже, ПРОТОКОЛ (записник) сатајногсастанка

јеврејскихрабинау Базелу. Шефтајнеполиције, генералРајсковски,биојезадовољан."Протокол"јепреведеннанеколикојезикаипреносиосе

изземљеу земљу.Добијаојеразнеоблике, алијеуглавномупотребљаван против Јевреја као завереника, који хоЋе дазагосподаресветомнебирајућисредства.НиштанијепомоглатврдњаЈеврејадаонисатимнемајуникаквевезе...

Једноглетњегдана1917.године,седеојезамишљеннадсвојим радом у студентској собици у Москви, студенттехнологијеАлфредРозенберг,рођеноднемачкихродитељау Ревелу (Вилно), балтичком приморском граду. Отац му јебиообућарибиоједостасиромашногстања.Докјебиозанетсвојимстудијама,уњеговусобујеушаоњемунепознатстудеити оставио је на столу једну књигу, да би затим, без речи,изишао напоље. На корицама књиге биле су речи изЈеванђеља:"Онјеблизуистојипредвратима..."Такњигебила је "Прото-кол ционистичких мудраца" и у њој је писало оЈеврејима,којинебирајусредствадазагосподаресветом.

Розенбергјеовосхватиокао"знаксНеба"икаозахтев"више силе"да стане на пут јеврејском Антихристу.Интелектуалноограничен,слабихживацаисклонмистицизму.



Какосеокотионемачкинацизам 37

розенбергније могаоувидети, можданије ни знао,даје тонајобичнијифалсификат књиге адвокатаЖолна, којусмо напочетку поменули. А та 1917. година је веома значајна засветску историју. По улицама Петрограда свом снагом јебукталареволуција.Наврховимабољшевичкихкомитетабило је доста Јевреја. Да само наведемо Троцког, Камењева,Зиновјева...тексмушенитехнологјевидеодасесверазвијапоономкакостојиу"Протоколу".ВероваоједасуЈеврејинапутудаподсвојувластставеРусију,азатиммалопомалои

цеосвет.ИонјезакључиодајеАнтихрист "предвратима."РозенбергсевратиоуРевел1918. годинеи пријавиосекао добровољац у немачкој војсци, али га тамо из некихразлога нису примили. Онда се за неко време упослио каонаставникгеометријскогцртања.АликадајенасталорасулоимеђунемачкимтрупамауБалтикукојесусепредЦрвеномармијом повлачиле, сњимаје и он пошаоуНемачку.У свомличномпртљагуносиоје"Протоколционистичкихмудраца"исњимјестигаоуМинхен, гдесеинастанио.

УМинхенујевладалореволуционарностањеиРозенберг јеповероваодајеАнтихристузео власт, пачимјесазнаозаантиреволуционарноокупљање,онсеприкључиоњима.Тако јетуидошаоуконтактсаРудолфомХесом. Каоион,Хесједошао из иностранства. Биоје рођен у Каируод немачкихродитеља. Учиојеуенглескојшколи, али чим је почеоПрвисветски рат, пријавиосеу немачкувојску.Ту, у Минхену,РозенбергсеспријатељиоисаДитрихомЕкхардом,песником,алкохоличарем и морфинистом. Њих тројица су у Минхенуосноваликлуб,комесусепридружилиидруги,њимаслични.Онисусачлановиматогаклубаускорозапочелиакцију"спаса."

Гроф Антон Арко, полуЈеврејин, убио је насред улицепредседника Баварске; Јеврејина КуртаАјснера, немачкогновинараи политичара, којијебио вођалевихсоцијалистауБаварској и који је 1918. године дигао устанак у Минхену,обориомонархијуи прогласиоБаварскуРепублику,укојојјебио министар-председник. To убиство је изазвало побунукомуниста,противкојихсусасвихстранаНемачкедолазили"беливојници"дасеборе.Међуњимајебио,текизболнице

отпуштени,АдолфХитлер, човекбез занимања, безсталногместа боравка, и у војсци сејединоосећање као "код своје




куће." Ту се Хитлер упознао са Розенбергом и његовимпријатељимаХесомиЕкхардом.Такосеспријатељиоовај,позлупознатикарактер.

За време Вајмарске Републике у Немачкој су владалетешкеприлике.Земљајезапалаустрашнуинфлацију.Великиброј војника по занимању остао је без посла. Народ јеосиромашио,аНемачкајебилапрепунаизбеглицаизисточнихкрајева.Утаквојсрединибило је достапослаза АлфредаРозенберга,којијесвакодневнодржаозборовенакојимајезасвунесрећу,изгубљенират,победебољшевика,"неправде"Версајских одлука и тешко економско стање, окривљаваоЈеврејекаовиновникесвихсветскихзала...

Адолф Хитлер онда још није ни сањао да постане вођ"надљуди". За себе је он говорио да је један одоних којиприпремају пут и средства за коначно обрачунавање.Чудновата појава овог преопширног предикатора, саживотињскикрештавимгласом,кусимбрчићимаипрамичкомкосе на челу, наилазилаје наразумевање кодражалованихофицира, декларисаних грађана и беспослених радника.Говорећи против Јевреја по рецепту Рознберга, противВерсајскиходлука, - наглашаваоједаточинидаби спасаоНемачкуивишу"севернуплавурасу."

Такосепојавионемачко-нордијскинацизам-расизам.Хитлер је био психолог за инстинктивне и полусвесне

моменте.Увидеојештауонаквомвременупревирањаиуонојразнобојној гомили може да учини спис који је Розенбергдобио од непознатог младића у Москви. Направио је оддуховно оптерећеног Розенберга нацистичког филозофа и

теоретичараиидеолога.Изњегајецрпео"мудрости"оборбиизмеђу "крвиикрви" - "paceиpace", даби напоконутврдио"дајерасаобличједуше"идајенајвећељудскодостигнућеусеверној, тзв. "нордијској раси", чији је стожер чистокрвниНемац.Свеосталеpaceсуниже,анасамомднујејеврејска,којизатоизсведушемрзе"севернучистурасу."Чакјеотишаотолико далеко да је у старој Грчкој, све оне културне ицивилизоване успехе, сматрао као достигнуће те "плавесевернеpace."

Године 1927. приликом откопавања Кеопсове пирамиде(египатски фараони из четврте династије, живео око 2600.



Какосеокотионемачкинацизам 39

годинепреХриста,подигаочувенупирамидукодГизе,високу147,ашироку233метра)пронађенесунекесликепринцезеМединет,којасеродилаоко2630.годинепреХристаионесупоказиваледајепринцезабилаплавуша.УтомејеРозенбергнашаодоказе"дајеиуЕгиптуједномбилаувећинисевернараса",алијепропалазбогмешањасадругима.

Розенберг је одбациваоХриста и сведруге религије итврдиоједајерелигијаједноодмногобројнихсредставакојасу измислили Семити, да би покорили "плаву расу" изагосподарили светом. Сву ту блесаву филозофију, све

будалаштине једног ограниченогчовека, сакупљене сууРозенберговој књизи "Мит 20. века." To је једна од дванационал-социјалистичка света списа. Други је Хитлеровакњига"Мојаборба."

Иакосуобеовекњигеделалудака,"Мит20.века"јемногочитанија.Међутим,овудвојицуједопуниоБалтерДорс(рођенуАргентини) књигом "Крв и земља". Са тим је, верујем, биозатворентајкрвавилитерарнициклус.

Засвевремеполитичкеборбе,допреузимањавластиод

Хинденбурга,ПаулфонХинденбург, немачкифелдмаршал.УПрвом светском рату био је командант немачког источногфронта,затимначелникштабаВрховнекоманде.Наположајпредседника дошао је подршком десничарских партија ипрускихјункера.Онје 30.јануара 1933. г. именоваоХитлеразадржавногканцелараитимедопринеодоласкунацистанавласт).Розенбергјебиоидеолошкитеоретичарнацизма.Чак је био и одговорни шеф-уредник "Фелкишер Беобахтера." AкадајеХитлердошаонавласт,Розенбергјепостаоминистар.

ПосленападаНемачкенаСовјетскиСавезпостаојеминистарза Источне области и тиме се остварио његов сан - борбапротивјеврејско-бољшевистичкогАнтихриста.Ајхманјебиоњегов потчињени. (Адолф Ајхман, после"Аншлуса Аустрије"добиојезадатакдаелиминишеЈеврејесањенетериторије.УтокуДругогсветскогратабиојеуГестапоу,начелуодељењаза уништење Јевреја у Немачкој и у окупираним земљама.Уништиоје6милионаЈевреја.ПослекапитулацијејепобегаоуЈужнуАмерику,узпомоћВатикана. Ухваћенјеитајнопренет

уИзраел 1960. године, гдемује суђенои осуђенје насмртвешањем),заоноликомилионапобијенихЈевреја, Руса,Срба,




као и припадника "ниже pace" одвели су и Розенберга саЈулиусом Штрахером, Култенбрунером, Хансом Франком идругимнавешала16.октобра1946.године.Такоје завршиоСатанабројједан.Одњеговенаукеисторијисуосталаогромнагробља,конентрационилогориијезаприпомислинанемачкукултуруинемачкеметоде.

МаркоМилуновиЋ-Пипер



ПоводомоснивањаСеверно-америчкогдруштва 41

Поводом двадесете годишњице одоснивања Северно-америчког друштва засрпскестудије(1)

ЈеленаМилојковић-Бурић

Северно - америчко друштво за српске студије - North AmericanSocietyforSerbianStudies-основаноje1978.годинеy Чикагу и окупља слависте, историчаре, социологе иантропологекојисебавепроучавањемсрпскекњижевности,културне и политичке историје, социологије и историјеуметности.

ЗапрвогпредседникадруштвабиојеизабранАлексН.Драгнић, професор политичких наука на Vanderbiltуниверзитету.Његоваулогајебилаодособитогзначајаприокупљањупрвихчлановаиусмеравањаакадемскогинаучногкарактераовогадруштва.

Већ присамомоснивањудруштвабилоје предвиђеноиоснивање првог стручног часописа посвећеног искључивопроучавању српске културе и српскекултурне баштинеуСевернојАмерици. Ускоро, следеће 1979. године, за првогуредникановооснованогчасописаSerbian Studies, изабран је Никола Б. Моравчевић, професор универзитета у Чикагу.ПрвибројчасописаизашаојеупролеЋе1980.године,апотом је часопис наставио да излази два пута годишње. Радовиобјављени на страницамаовога часописа сведоче о трајнојповезаностизаСрбијуизаизворнеподстицајекоједуховност једногнароданоси,развијаибележи.

ЗначајнајезаслугаМоравчевиЋа,каопрвогуредника,који јеустановиоакадемскипрофилиформатчасописа,усвајајуВивисокекритеријумеупроценииодабирањуподнетихрадова.Квалитет објављених радова убрзо је допринео завидномреномеуовогчасописа.ПрофесорМоравчевићједипломирао1955. на Академији за позоришну уметност Београдскогуниверзитетаазатимје1964.докторираонаодсекузасветску

књижевностнаУниверзитетууВисконсину.1968.годинебио јеоснивачОдсекаславистикенауниверзитетууЧикагу. Натојдужностијеостаосведо1981.Истегодинејебиоизабран




за проректора универзитета и директора управеуниверзитетског развоја. На овим високим положајима уадминистрацији универзитетајебио сведо 1988. године, aпотомјерешиодапосветивишевременапедагошкомрадуиписању.Његовобиманнауннирадобухватаесејеикритичкеприказеизобластируске,францускеисрпскекњижевностиуводећимстручнимчасописима.Написаојеисторијскиромаи Albion,Albion који је биообјављен уБеограду 1994. и где јеистегодине,уоквирунаградногконкурсаНИН-а,проглашен

једним од дест најбољих романа године.(2) Романје потом1995.годинебионалистипетнајчитанијихкњигауЈугославији.И поред свих својих обавеза на универзитету и књижевномраду, МоравчевиЋ је вршио улогу уредникаSerbian Studiesпунихчетрнаестгодина,сведопролећа1993.

Почеводјесени1993.годинеЈелисаветаСтанојевиЋ-Allen је преузелауређивање часописа. ЈелисаветаСтанојевић - Ален је дипломирала 1948. на Београдском универзитетуисторијууметностииархеологију. 1960.годинезапослиласеубиблиотециИнститутазавизантолошкестудијеDumbertonOaksуВашингтону.1968.јемагистриралаибилаунапређенаусвомезвањукаобиблиографнаучнихпубликација. Посвомпензионисању 1993. преузела је, са много добре воље иодушевљења,уређивањечасописаSerbianStudies.Наположајууредникаје осталасведосвојесмртијануара1998.ЉубицаД.ПоповиЋ,професорнаVanderbiltуниверзитету,јепреузелауређивањеследећегбројачасописакојитребадаизађеурану јесеновегодине.

ЧасописслужикаозначајанакадемскифорумуСеверној Америци који омогућује размену мишљења и узајамнообавештавањеонаучниминтересимаипроучавањимасрпскекултуре како уматичној земљи тако и удијаспори. У томепогледучасописјеиспуниосвојумисију,очемусведочерадовикојисубилиобјављенитокомпротеклихгодина.Овегодине,октобрамесеца,пуниседвадесетгодинаодоснивањаовогачасописа.(3)

1991. године, на иницијативу Јелисавете СтанојевиЋ - Ален,Северноамеричкодруштвозасрпскестудијејеосновало

фонд у спомен професора Михаила Борђевића. МихаилоБорђевић (1923 - 1991)предаваојеупореднукњижевностнаУниверзитету у Пенсилвенији. Пре доласка у Америку,




дипломирао је и магистрирао на катедри француски језикБеоградскогуниверзитета,азатимједокторираонаСорбони.Борђевић је објавио у Америци књигу о Милутину Бојићу:Serbian PoetryandMilutin Bojic,(4) докje АнтологијузлатногдобасрпскогпесништваобјавилаПросветауБеограду.Бавиосеипревођењемделаевропскихкласиканасрпскијезик.Каоактиванчландруштваорганизоваојенизнаучнихсастанакана којима је подносио расправе о српској књижевности.Нарочито је била запажена његова студија о Мостару као

српском културном центру у 19. веку која је потом билаобјављена постхумно. "Мостар: ASerbian Culturan Center inthe1880sand1890s.(5)

Фонд Михаила Борђевића има за циљ да подстакненаучни рад и ода признање заслужним ауторима. Изборнаграђенихделаодлучује посебанодбор. ГодишњанаградаизовогафондајенамењенакњизиизобластисрпскекултурекојаобјављенанаенглескомјезикууСједињенимдржавама АмерикеиКанаде.Следећиауторисубилинаграђениизовогафонда:

1992.AlexN.Dragnic,SerbsandCroats:TheStruggleinYugoslavia,NewYork, 1992.

1993.WayneVucinich andThomas Emmert, Eds., Kosovo:LegacyofaMedievalBattle,Minnesota 1991.

1994.JelenaMilojkovic-Djuric,PanslavismandNationalIdentity in Russiaand in theBalkans, ImagesoftheselfandOthers,EastEuropeanMonograph,BoulderandNewYork, 1994.

1995. Branko Mikasinovich, Yugoslavia, Crisis and Disintegration,Milwaukee1995.

1996. Alex Dragnich, Yugoslavia's Disintegration and theStruggleforTruth,EastEuropeanMonographs,BoulderandNewYork, 1996.

1997. DimitrijeDjordjevic, ScarsandMemory, FourLivesinOneLifetime,BoulderandNewYork, 1997.

Часопис излази два пута годишње. Уређивачки одбородабира и процењује поднете рукописе, потом објављујепримљенерадове.Тиражчасописаје600примарака.

Тренутно часопис примају 380 претплатника и 40

библиотека.УСрбији,часописдобијајуНароднабиблиотека,библиотека Српске Академија Наука и Уметности као иУниверзитетскабиблиотекауРепублициСрпској.Највећиброј




претплатникаје из СевернеАмерике и Канаде, али постојепретплатнициуЕнглеској, Француској,Холандији, Немачкој,Швајцарској,Италији,Југославији,Аустралији,НовомЗеланду,иЈужнојКореји.

Стручњацикојисебавепроучавањемсрпскекњижевностии језика, историје, социологије, уметности и културнеантропологијерадообјављујусвојерадовеуовомчасопису.(б)Свакако да српски писци и њихова дела највише привалчепажњуславистауАмерициочемусведочичињеницадасваки

број овог часописа доноси бар по један рад посвећенкњижевнимделиманашихписаца.УовимсвојимнастојањимабројнисарадницичасописаSerbianStudiesжеледаобавестеамеричкеславистекаоизаинтересованупубликусарадовимасрпскихкњижевника.

ИвоАндриЋје привлачиопажњумногихочемусводочизнатан бројобјављенихрадоваоњеговомделу.(7)Следећиаутори су писали о Иви Андрићу: Анита ЛекиЋ - Трбојевић''Narrator and Narrative in Andric's Prokleta Avlija.(8) Jelena

Bankovic-Rosul"OrientalFatalismandVictoryofTanatosinDevil'sYardandDervishandDeath"(9) DusanPuvacic, "TheEchoesoftheSecondWorldwar in IvoAndric'sProse. "(10)

Поводом стогодишњице од рођења Иве Андрића,професор Wayne S. Vucinich је приредио научни скуп наStanford универзитету, а потом објавио радове који су томприликомбилипрочитани.Збиркаовихрадова,поднасловомИвоАндрићRevisited;TheBridgeStillStands,jeобјављена1995.године.ОвакњигајепотомбилаприказанаучасописуSerbian

Studies.(11)ПознатиславистаирскогпореклаThomasButlerсетакођеобратио делу Иве АндриЋа у оквиру својих проучавањакњижевности у Босни и Херцеговини. Бутлер је објавио учасописуSerbianStudies студијуоделимаКочиЋа,АндриЋаи Селимовића, осврћући се посебно на њихова тумачењаутицаја некадашње отоматске владавине у Босни иХерцеговини:"ReflectionsofOttomanRule"intheWorksofPetarKocic,IvoAndricandMesaSelimovic."(12)Butlerjeдаоизузетандопринос познавањусрпске и хрватске књижевностисвојомантологијомлитерарнихтекстовакојаобухватапериодод12.до 19.века,узупоредниенглескипревод.(13)

КњижевноделоМешеСелимовићајетакођебилопредмет




пажње немачке слависткиње Angele Richter, професора науниверзитету у граду Halle. Angele Richer је написала рад"BosniaandtheWorksofMesaSelimovic,"којиjeбиообјављен1995настраницама SerbianStudies."(14)AngelaRichterjeовајрад претходно приказала на КонгресуАмеричкихслависта(АААСС)уВашингтону1995. године.

РадмилаЈовановић - Gorup је дала значајно тумачењедискусије која се одвијала у америчкој јавности поводомситуацијеунекадашњојЈугославији.Онајеприказалакакоје језикмедијскихкомуникацијабиоманипулативантејеуносиопометњукаои нетачнатумачењаратнихдогађајауБосни иХерцеговини.(15)ОнајеписалаиоприсуствуисторијскесвестиуромануРадославаПетковићаСудбинаиКоментари.(16)

Књижевно дело Милорада Павића је привукло пажњучиталацаиисторичаракњижевностиуАмерци.ОтомесведочепреводиПавићевихкњиганаенглескијезиккаоизнатанбројрадова објављених о његовом делу на страницама SerbianStudies.ОПавићевомкњижевномделусуписалиаутори:KimberlyA.Jastremski,JasminaMihailovic,RadmilaJovanovic-Group,iJelenaMilojkovic-Djuric.(17)

Thomas Eekman, професор на универзитету y Los Angelesu, je много задужио српску књижевнумисао својимбројнимрадовима.ТакојеобјавиоучасописуSerbianStudiesстудију посвећену Александру Тишми и његовој књизиУпотреба човека. Ову књигује 1988. објавила на енглеском језику издавачка кућа Harcourt Браће Јовановића. Убрзопотом, Eekmanјесвојустудију"AleksandarTisma'sNovel,TheUseofMan"објавио1989.годинеyЧасописуSerbianStudies.

(18)ДраганКујунџићje такође писаоoАлександруТишмиусвоме раду, "Novi Sad as a Literary Space in theWorks of AleksandarTisma."(19)

Догађаји y Босни - Херцеговини cy подстакли писањевећегбројарадовакојисуочигледнотежилидапружеједаншириоквирразматрањимаопрошлостииисторијиовихкрајева.Нерешено Источно питање, устанаку Босни и Херцеговини1875. године,азатимсрпско-турскикаоируско-турскиратбили су предмет студије писцаових редова. "Tolstoy's and

Dostojevsky's Responses to the Eastern Question 1875-1877:Images of the Self and Others.(20) Ова студија приказујеполаризацијууставовимарускеинтелигенцијеудобаустанка




у Босни и Херцеговини 1875. Устанак је узбунио светску јавносткакоуЕвропи такои уРусији. Достојевскије буднопратиодогађајеуБосни-ХерцеговинииотомеписаоусвомеДневникуписцакојијесамиздавао.ТолстојјетакођеписаооустанкууБосни-ХерцеговинииБугарској,алипосматрајућиове догађаје са другачије тачке гледишта. Удоба анексијеБосне и Херцеговине Толстој се поново обратио источномпитањуиситуацијинаБалкану.

Почевод1991.устранојштампијебилопуноречиочестом

неслагању и сукобима Јужних Словена. При томе су билипотпуно запостављени многи видови сарадње словенскихнарода који су историјски били упућени једни на друге.Нарочитотоком19. века,упериодунационалногпрепорода,напори истакнутих поборника словенске солидарности исарадње накњижевном и културном планубили су посебнозначајни.Затојеписацовихредоваразматраоовусарадњууоквиру шире постављене панславистичке оријентације.Резултатовог проучавањасуизложениу књизи Panslavism

andNational IdentityinRussiaandintheBalkans, ImagesoftheSelfandOthers.(21)Улоге истакнутих поборника словенске узајамности

Палачког, Колара, Караџића, Сафарика, на првомПанславистичком конгресу у Прагу 1848, разматране су устудијиовог писца: "Pan SlavicAspirationsand the First Pan-Slavic Congress: Images of theSelf and Others," која je билаобјављена y часопису Serbian Stadies.(22) Колар je међупрвимапозваословенскенароденакњижевнусарадњуусвоме

делу О kn'izevnoi uzaiamnosti izmedju razlichni plemena inariiachiiaslavinskog'naroda,којеjeбилообјављеноyБеограду1845.

Чињеницаjeдаje српскаисторијакао и општаисторијаБалканазапостављенакаопредметакадемскогпроучавањанаамеричкимуниверзитетимаизбогтоганедовољнопознатане само широкој публици већ и многим америчкимисторичаримакаои онима којисукаодописници новинскихагенцијабилипозванидаобјаснедогађајенаБалкану.Јавномнењеје,нажалост,билочестоподлежноповршниманализамаи закључцимаупроценидогађајаунекадашњојЈугославији,а посебно у Босни и Херцеговини, делом због недостатказнањао иторији Јужних Словенакаои суседнихнарода на




Балкану.О овој необавештеностиуамеричком високом школству јеподробнописаопрофесоруниверзитетауВирџинији JohnTreadwell у студији објављеној у часопису "Serbian Studies:Virtually Invisible: Serbia's Portrayal in American History Textbooks.(23)У уводу свогарадаTreadwellподсећачитаоцедаce1992.годинеуправонавршило110годинаодуспостављањадипломатскиходносаизмеђуСједињенихАмеричкихдржаваи Србије. Овај датум је биообележен специјалним научнимскупомкојијетомприликоморганизовалаСрпскаАкадемијаНаука.ЗатуприликуТreadwellјеприказаонеколикопознатихуџбеника америчке дипломатске историје као иуниверзитетскихуџбеникакоји проучавајуопштиисторијскиразвојзападнецивилизације.Tredwellистичедасуовекњигенаписалипознатистручњациисторијскихнаука.Уконтекступроучавања историјских збивања у Европи, догађаји наБалкану,апосебноуСрбији,сучестосамократкоилиуспутпоменути. Treadwell даје примере непотпуних и овлашнаписанихтумачењапосвећениханализиобасветскаратакаои ситуације у Југославији умеђуратном периоду. И поредочигледнихнедостатакакојеовиуџбенициинаставниплановипоказују, Treadwell сматра дасе ова ситуација неће битнопоправитипоготовузбогтренутнихнастојањазаукључивањемисторије ваневропских народа у наставни план. Отудасмањење броја часова посвећених развоју западнецивилизције представља нову препреку у проширивањупостојећих наставних и методолошких оквира. Treadwellзакључује да се српска историјска мисао и даље бити

запостављена,чакмождајошвишенегораније.(24)Познавајући ову ситуацију, професори историје као и

професори српске књижевности и уметности су посветили

посебну пажњу те објавили већи број запажених радова

посвећених важним догађјима српске политичке и културне

историје.

ДимитријеБорђевићје писаоо демонстрацијама мартамесеца1941.уБеограду, "TheCoupofMarch1941 -DomesticConsequences."(25) Борђевић y уводу истиче да свака

генерацијапишесвојетумачењеисторије.УправозатоонжелиДа оживи своја сећања на демонстрације марта 1941, наулицамаБеоградаитогледанеочиматекуписаног студента



48 ГласникСрпскогисторијско-културногдруштва„Његош"

београдскогуниверзитета.Уретроспекцијиоднекихпедесетгодина,онпоновонудисвојаразмишљањаоовимдогађајимауБеоградукаосвојеврсни punctum contra punctum ранијиммладићским запажањима и успоменама. Борђевић је биосведок а затим коментатордогађајатокомДругогсветскогратаочемује писаонамагистраланначинусвојимнедавнообјављениммемоаримаОжиљцииУспомене.(26)

Драгољуб Р. ЖивојиновиЋ, професор историје наБеоградском универзитету, изложио је став америчког

председникаWoodrowWilsonaпремаСрбијитокомполитичкекризекојеједовеладоПрвогсветскограта.(27) АлексН.Драгнићподсећанатрагичнедогађајеизсрпске

историје са посебним освртом на догађаје у Босни иХерцеговини и на грађански рат: "Serbia's Tragedies in theTwentieth Century: Some Reflections."(28) Драгнић je потомизнеосвојаразмишљањао грађанскомратууЈугославијиусвојој студији: "Civil Wars and Foreign Policy: The YugoslavCase."(29) Драгнић ce наново обратио грађанском рату усвомерадуобјављеном1997:"WarCrimesandtheWarsinYugoslavia."^)

АкадемикПедрагПалавестраjeизложионапоресрпскедемократске иницијативе у годинама које су претходилераспадунекадашњеЈугославијеусвомераду:"SerbianDemocratic Initiatives in the Years before the Destruction of FormerYugoslavia." (31)

Поуспостављањусанкцијатокомсептембра1994.годинеусмерених наФедеративнурепубликуЈугославију (Србију иЦрнуГору)иРепубликуСрпску,ЖељанШустер,професорнауниверзитетууNewHavenu,јеизвршиопоређењенекадашњихекономских,политичкихидруштвенихрестрикцијаодстране Аустро-Угарске 1905-1911, са тренутном ситуацијом 1994.Послеисцрпнеанализеусловаипоследицаовихмера,Шустерзакључуједасууобаслучајасанкцијекоришћенекакобисеспречило право српског народа на решавања националногпитањаинасамоопредељење.(32)

Сарадник Балканског Института у Београду Душан Т.Батаковић,објавиоје1995.годиненасраницамаSerbianStud

ies своје тумачење сукоба национализма и комунизма уЈугославији.(ЗЗ)БатаковићјенедавнообјавиојошједанрадонационализмууЈугославијии. Разматрајуђи видове решења




националногпитањапосматраноизисторијскеперспективе:“FrustratedNationalism inYugoslavia:FromLiberal toCommunistSolution."(34)

Ha иницијативу професора Димитрија БорђевиЋа,објављенаје1996.уенглескомпреводустудијапофесораЈорјеТадиЋ, "Ghosts Haunt Yugoslavia," ("Саблазни кружеЈугославијом").(35) БорђевиЋ је био некадашњи студентпрофесораТадићанаФилозофскомфакултетууБеограду.УуводнојнапомениТадићевојстудији,БорђевићистичезначајТадићевеанализеидалековидостутумачењуипредвиђањубуре која се крајем шесдесетих година већ помаљала наполитичком и друштвеном хоризонту. Тадић је предвиђаокобан значај последица појаве тежњи сепаратизма инационализма који су у то време почели да провејавају уЈугословенском јавном мњењу. Опасности јачањанационалистичкихтумачењаимогућностсукобасубиливрлодобро предвиђени и ТадиЋ се позивао на сјајне примеренекадашње сарадње истакнутих књижевника у историјисловенске и југословенске мисли. Тадић je по месту свогарођењабиоХрватдокjenoсвомеопредељењубиоЈугословен.Борђевић се сећа са захвалношћу свога некадашњегпрофесоракојијепружаознатнуподршкусвојимстудентимаи својим личним и професионалним ставом давао изузетанпримернаучногиморалногинтегритета.

Одпосебногзначајајепрвибројчасописа SerbianStudiesиз1997. годинејер представљаједанизузетандокументодискусијиповодомотварањаизложбеуMetropolitenмузејуTheGloryofByzantium . (36)Уовомбројусубили објављени

радовиСлободанаћурчића,ЗагеГавриловић,ДушанаКораЋаиЉубице Д. Поповић. Објављени радови ових историчарауметности и визатолога сведоче о израженом осећањудужностидауинтересунаучнеистинеукажунапропустеиисправне омашке и испусте који су се промакли ауторимаизложбе The Glory of Byzantium приређене y Metropolitanмузеју.

Ова изложба је представљала један од најзначајнијихдогађаја на пољу културеи уметностиуСеверној Америци.

Изложба је трајала од марта до јула 1997. године.Метрополитенмузејјесвакакоједанодводећихустановатесу дневна штампа, телевизија, а посебно стручни часописи



50 л а с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

п о с в е т и л и в е л и к у п а ж њ у з н а ч а ју о в е д у г о п р и п р е м а н еи з л о ж б е . И з л ж б а је н а в о д н о т р е б а л о д а у к љ у ч и В и з а н т и ју ис у с е д н е з е м љ е к о је с у б и л е д е о в и з а н т и јс к е ц и в и л и з а ц и је .М е ђ у т и м , н а н е о б ја ш њ и в н а ч и н , м н о г е с р е д њ е в е к о в н е з е м љ ек а о С р б и ја , З е т а , Х р в а т с к а и М а к е д о н и ја б и л е с у и з о с т а в љ е н ем а д а с у с а ч и њ а в а л е т у ц е л и н у . О в е з е м љ е н и с у б и л ен а з н а ч е н е н и н а и з л о ж е н и м г е о г р а ф с к и м к а р т а м а у о к в и р уи з л о ж б е н о г п р о с т о р а к а о и н а г е о г р а ф с к и м к а р т а м ап р и к љ у ч е н и м у к а т а л о г у .

У с в о м е к о м е н т а р у , п р о ф е с о р С л о б о д а н ћ у р ч и ћ , к о јип р е д а је н а у н и в е р з и т е т у у Prinstonu, п р и м е ћ у је д а је и з л о ж б ал е п о т о м с в о ји х е к с п о н а т а м о гл а д а о д у ш е в и ш и р о к у п у б л и к у ,а д а п р и т о м р а з о ч а р а п о з н а в а о ц е в и з а н т и јс к е у м е т н о с т и ип о к р е н е м н о г а п и т а њ а . ћ у р ч и Ћ и с т и ч е д а је о в а к а в с т а во р г а н и з а т о р а т е ш к о о б ја ш њ и в . ћ у р ч и ћ п о к р е ћ е п и т а њ е ор а з л о з и м а к о ји с у д о в е л и д о н е п р а в д а н е р е в и з и је ии з о с т а в љ а њ а н е с а м о С р б а в е ћ и д р у г и х с у с е д н и х н а р о д а . О нс м а т р а д а а у т о р и и з л о ж б е с н о с е м о р а л н у к р и в и ц у п р е д

а м е р и ч к о м п у б л и к о м и и с т о р и јс к и м с у д о м , п а з а к љ у ч у је д аа м е р и ч к а ја в н о с т с а п р а в о м о ч е к у је р а з ја ш њ е њ е з а о в он е о б ја ш њ и в о и н е о п р а в д а н о о с и р о м а ш е њ е в и з а н т и јс к ек у л т у р н е б а ш т и н е .

З а г а а в р и л о в и ћ у с в о м е о д г о в о р у : "Remarks on the ArtExhibition The Glory of Byzantium," т а к о ђ е п о м и њ е в е л и к и б р о јс а к у п љ е н и х о б је к а т а (о к о 350) и н а в о д и д а с у а у т о р и к а т а л о г аHelen С . Evans i William D. Wixon и з р а з и л и с в о ју н а м е р у д ап р о у ч е и н т е р д и с и п л и н а р н о д в а п о в е з а н а и с р о д н а п о д р у ч ја :р е л и г и јс к у и с в е т о в н у к у л т у р у В и з а н т и јс к е и м п е р и је т а к о мт а к о з в а н о г д р у г о г з л а т н о г д о б а , п о ч е в о д 843. п а с в е д о к р а јаЛ а т и н с к е в л а д е у К о н с т а т и н о п о љ у , 1261. г о д и н е . З а г а

а в р и л о в и ћ н а в о д и з а т и м з а ч у ђ у ју ћ у ч и њ е н и ц у д а и з у з е т н ис п о м е н и ц и с а т е р и т о р и је б и в ш е Ј у г о с л а в и је н и с у б и л иу к љ у ч е н и . О н а ц и т и р а д а с у и д р у г и в и з а н т о л о з и п р и м е т и л ио в а ј п р о п у с т и н а в о д и м и ш љ е њ е п р о ф е с о р а Petera Browna к о јије о т о м е п и с а о у с в о м е п р и к а з у о б ја в љ е н о м у п о з н а т о м л и с т уNew York Review of Books. Brown и с т и ч е п о р е д н е д о с т а т а к аз н а ч а јн и х е к с п о н а т а и з а ч у ђ у ју ћ е о д с у с т в о б и б л и о г р а ф с к и хн а в о д а п о з н а т и х ју г о с л о в е н с к и х н а у ч н и к а ч и ји с е р а д о в ио д н о с и л и н а 12. и 13. в е к у К а т а л о г у и з л о ж б е . З а г а а в р и л о в и ћп р е д а је н а у н и в е р з и т е т у у Birmighamu.



П о в о д о м о с н и в а њ а С е в е р н о -а м е р и ч к о г д р у ш т в а 51

Д у ш а н К о р а ћ , н а с т а в н и к н а Marland у н и в е р з и т е т у , с ет а к о ђ е о с в р н у о н а н е д о с т а т к е и з л о ж б е . О н и з р а ж а в а с в о јен е г о д о в а њ е в е ћ с а м и м н а с л о в о м с в о је к р и т и к е " Seiling toByzantium without the Serbs" (Ј е д р е њ е y В и з а н т и ју б е з С р б а )а л у д и р а ју ћ и н а н а с л о в и у в о д н е с т и х о в е н у в е н е п е с м е Sailingto Byzantium Williama Yeatsa. К о р а ћ п о с е б н о и з р а ж а в а с в о јеч у ђ е њ е з б о г ч и њ е н и ц е д а је р а ч а н и ц а о з н а ч е н а к а о б у г а р с к ац р к в а . К о р а ћ с е н а д а д а ћ е М е т р о п о л и т е н м у з е ј о б р а т и т ив и ш е п а ж њ е т о к о м п р и п р е м а њ а с л е д е ћ е и з л о ж б е к о ја је

п о с в е ћ е н а В и з а н т и јс к о ј ц и в и л и з а ц и ји и о б у х в а т а п е р и о ди з м е ђ у 1261-1453. у д о б а п о л и т и ч к о г п р о ц в а т а с р е д њ е в е к о в н еС р б и је к а д а је с р п с к а к у л т у р а д о п р и н е л а с в о ј и з у з е т а н у д е оВ и з а т н јс к о ј ц и в и л и з а ц и ји . К о р а Ћ с е н а д а д а ћ е о р г а н и з а т о р иу с п о с т а в и т и б о љ и к о н т а к т с а к о л е г а м а у С р б и ји .

Љ у б и ц а Д . П о п о в и ћ је п р у ж и л а в р л о д е т а љ н о им и н у ц и о з н о и з р а ђ е н к о м е н т а р у к а з у ју ћ и н а п р о п у с т е , а и с т ов р е м е и н а м о г у ћ н о с т и б о љ и х р е ш е њ а у п р и п р е м а њ у с л е д е ћ еи з л ж б е к о ја је в е Ћ н а ја в љ е н а . Љ у б и ц а Д . П о п о в и ћ с м а т р а д а

је б и л о д а л е к о ц е л и с х о д н и је п р и к а з а т и и з л о ж е н е у м е т н и ч к еи с а к р а л н е п р е д м е т е у с в е у к у п н о м с к л о п у и к о н о г р а ф с к о гп р о г р а м а и д р у г и х д е к о р а т и в н и х е л е м е н а т а у н у т а р ц р к в е у зм о г у ћ е ф о т о гр а ф и је а р х и т е к т о н с к и х е л е м е н а т а к а к о ф а с а д ет а к о и у у н у т р а ш њ о с т и ц р к в е . М е с т о т о г а с а б р а н и п р е д м е т ид е л у ју к а о р а с у т и у м е т н и ч к и ф р а г м е н т и н е п о с т о је ћ е ц е л и н е .Љ у б и ц а П о п о в и ћ ж а л и д а је о в а и з л о ж б а , и п о р е д и м п р е с и в н еф и н а н с и јс к е п о д р ш к е , п р о п у с т и л а д а у к љ у ч и с ја јн е ф р е с к е ив и т р а ж е и з с р п с к и х ц р к а в а и м а н а с т и р а . М е ђ у т а к в и мп р о п у с т и м а п о с е б н о н а в о д и и з в а н р е д н е ф р а гм е н т е ф р е с а к аи з Б у р ђ е в и х С т у б о в а , ц р к в е п о с в е ћ е н е с в е т о м Ђ о р ђ у , к о ју јеп о д и г а о С т е в а н Н е м а њ а т о к о м 1170 -1171.

П р е л и с т а в а ју ћ и с т а р а г о д и ш т а , п а д а у о ч и т е ж њ ас а р а д н и к а з а о б е л е ж а в а њ е м в а ж н и х го д и ш њ и ц а к о је с у б и л ес л а в љ е н е у С р б и ји . О в е к о м е м о р а ц је у с р п с к о м ја в н о м м њ е њ ун а л а з е т а к о ђ е с в о је м е с т о у с р п с к о ј д и ја с п о р и к а о и н ас т р а н и ц а м а о в о г а ч а с о п и с а . (С т р . 1 - 3 ).

Т а к о је п р о с л а в а ш е с т о т е г о д и ш њ и ц е б и т к е н а К о с о в уо б е л е ж е н а н и з о м з н а ч а јн и х р а д о в а о б ја в љ е н и х н а с т р а н и ц а м а

Serbian Studies.(37) О д р ж а н е с у ц р к в е н е п р о с л а в е , н а у ч н ис а с т а н ц и и с е м и н а р и . Т а к о је А м е р и ч к о - С р п с к о Д р у ш т в о з ап р о у ч а в а њ е и с т о р и јс к е б а ш т и н е (American Serbian Heritage




Foundation) п р и р е д и о с и м п о з и ју м п о с в е ћ е н о в о ј п р о с л а в и .(38)А л е к с Н . Д р а г н и Ћ , у с в о јс т в у у р е д н и к а , о б ја в и о је з б и р к у

р а д о в а п р о ч и т а н и х т о м п р и л и к о м п о д н а с л о в о м : Serbia's Historical Heritage.

У в е з и п р о с л а в е п о с в е ћ е н е К о с о в у , Љ у б и ц а Д . П о п о в и ћ

је н а п и с а л а д в а р а д а о к њ е г и њ и М и л и ц и , к о ја је , п о с л е п о г и б и је

њ е н о г м у ж а к н е з а Л а з а р а к а о и п о р а з а н а К о с о в у , у м н о г о м е

у т и ц а л а н а д а љ и р а з в о ј и с т о р и јс к и х д о г а ђ а ја у С р б и ји . (39)

П о ја в а п р в е с в е с к е Т р е ћ е с е р и је С р п с к о г к њ и ж е в н о г

г л а с н и к а н а В и д о в д а н 1992. г о д и н е б и л а је п о з д р а в љ е н аје д н и м к р а ћ и м ч л а н к о м н а с т р а н и ц а м а ч а с о п и с а Serbian Studies. О в а ј п р о с л а в љ е н и ч а с о п и с к о ји је н а п р а г у о в о г а в е к а ,

1901. г о д и н е , п о к р е н у о Б о г д а н П о п о в и ћ , п р е с т а о је с а

и з л а ж е њ е м п о о б ја в и Д р у г о г с в е т с к о г р а т а 1941. г о д и н е .(40)

О м у з и ч к о ј у м е т н о с т и к о д С р б а п и с а о је М и л о ш

В е л и м и р о в и ћ у с в о јо ј и с ц р п н о д о к у м е н т о в а н о ј с т у д и ји "His

tory of Musical Art Among The Serbs." (41)

Ј е л е н а М и л о јк о в и ћ - Б у р и ћ ce т а к о ђ е о б р а т и л а м у з и ч к о м

н а с л е ђ у у с в о м е р а д у о к о м п о з и т о р у П е т р у К о њ о в и ћ у ињ е г о в о м и з у з е т н о м д о п р и н о с у с р п с к о ј м у з и ч к о ј б а ш т и н и .

К о њ о в и ћ је д е л о в а о и к а о м у з и ч к и п и с а ц и н а п и с а о је з а п а ж е н е

м о н о гр а ф и је о с р п с к о ј м у з и ц и . О н је о с н о в а о М у з и к о л о ш к и

и н с т и т у т и б и о и з а б р а н з а р е д о в н о г ч л а н а С р п с к е А к а д е м и је

Н а у к а и У м е т н о с т и .(42)

П о с е б н о с у в а ж н и п р и к а з и к њ и г а к о ји с у о б ја в љ е н и у о в о м

ч а с о п и с у . Н а р о ч и т о т о к о м б л о к а д е м н о г е а м е р и ч к е

б и б л и о т е к е н и с у д о б и ја л е у о б и ч а је н а б и б л и о т е ч к а

о б а в е ш т е њ а и з С р б и је и з а т о је п о с т о ја л о д а л е к о м а њ еп о д а т а к а о о б ја в љ е н и м н о в и м д е л и м а с р п с к и х п и с а ц а .

П р и к а з а н е с у о в е к њ и г е Д е с а н к е М и х а и л о в и ћ , Д о б р и ц е

ћ о с и ћ а , Д е ја н а М е д а к о в и ћ а , М и л о р а д а П а в и Ћ а , Д р а г о с л а в а

М и х а и л о в и Ћ а , В и д е О г њ е н о в и ћ , С в е т л а н е В е л м а р - Ј а н к о в и ћ ,

С л о б о д а н а С е л е н и Ћ а , В у к а Д р а ш к о в и ћ а , Р а д о с л а в а Б р а т и ћ а

м е ђ у м н о ги м д р у ги м а .

П о с е б н о т р е б а н а в е с т и и м е н а п р е д с е д н и к а д р у ш т в а North

American Society for Serbian Studies. Њ и х о в а и м е н а cyн а в е д е н а с л е д е ћ и х р о н о л о ш к и р е д о с л е д њ и х о в о г и з б о р а :

А л е к с Н . Д р а г н и ћ , В а с а М и х а и л о в и ћ , е о р г е В и д Т о м а ш е в и ћ ,

Б и љ а н а Ш љ и в и ћ - Ш и м ш и ћ , Д и м и т р и је Б о р ђ е в и ћ , С о ф и ја

Ш к о р и ћ , Ј е л и с а в е т а С т а н о је в и ћ - Allen, Љ у б и ц а П о п о в и Ћ ,




Thoms Emmert и Р а д м и л а Ј о в а н о в и ћ - Group. С в а к а к о д а јес в а к и о д њ и х н а с в о ј н а ч и н в р л о м н о г о у ч и н и о д а д а љ и н а п р д а ко в о г д р у ш т в а . П а ж њ у з а с л у ж у ју д у г о г о д и ш њ и ч л а н о в иу р е д н и ш т в а Н и к о л е т а И л и ћ к а о б л а га јн и к , и Р у ж и ц а П о п о в и Ћ -К р е к и ћ к а о у р е д н и к в е о м а и н ф о р м а т и в н е п у б л и к а ц и је Newsletter.

П р е л и с т а в а ју Ћ и с т р а н и ц е ч а с о п и с а Serbian Studiesп о с т а је в и д н о к о л и к о с у а м е р и ч к и с л а в и с т и и и с т о р и ч а р и , aп о с е б н о о н и к о ји с у б и л и о б р а з о в а н и н а б е о г р а д с к о му н и в е р з и т е т у , о б а в е ш т е н и и у к љ у ч е н и у д о м и н а н т н и д и с к у р сс в о г а в р е м е н а . О б ја в љ е н и р а д о в и п о т в р ђ у ју с в е с т р а н ои н т е р е с о в а њ е о т о к о в и м а с р п с к е к у л т у р е и о з е м љ и њ и х о в и ха у т о р а д а ч а с о п и с Serbian Studies п о с л у ж и к а о в и дс в о је в р с н о г м о с т а у п р е н о ш е њ у и т у м а ч е њ у з н а ч а јн и хк њ и ж е в н и х и д р у ш т в е н и х з б и в а њ а у С р б и ји .

1 Р а д п р о ч и т а н н а М е ђ у н а р о д н о м к о н г р е с у с л а в и с т ао д р ж а н о г 3. ју н а 1998. н а Б е о г р а д с к о м у н и в е р з и т е т у п о в о д о м120 г о д и н а о д о с н и в а њ а с л а в и с т и ч к е к а т е д р е .

2 Albion, Albion је о б ја в и л а и з д а в а ч к а к у ћ а С л о б о д а нМ а ш и ћ , Б е о г р а д 1994. П р и к а з р о м а н а Albion, Albion је н а п и с а оBaca Д . М и х а и л о в и Ћ з а ч а с о п и с Serbian Studies 1994, Vol. 8,No. 1-2, str. 141-142.

3 П о в о д о м д е с е т о г о д и ш њ и ц е о д о с н и в а њ а ч а с о п и с ап и с а л а је Б и љ а н а Ш љ и в и Ћ - Ш и м ш и ћ , "North American Societyfor Serbian Studies 1978-1988," Serbian Studies, 1989, Vol. 5,

No. 1, str. 5-23.4 Mihailo Djordjevic, Serbian Poetry and Milutin Bojic, East

European Monographs, Boulder, 1977.5 Mihailo Djordjevic, "Mostar: A Serbian Cultural Center in

the 1880s and 1890s." Serbian Studies, Vol. 7, No. 2, 1993, str.72-85.

6 Р а д о в и cy п и с а н и и о б ја в љ е н и н а е н г л е с к о м је з и к у ип р и д р ж а в а ју с е у т р а н с л и т е р а ц и је с т р а н и х и м е н а п р о п и с аК о н г р е с н е б и б л и о т е к е у В а ш и н г т о н у (Libray of Congress) a y

ф о р м а л н о м п о г л е д у ce у г л е д а ју н а п р о п и с е с а д р ж а н е уп р и р у ч н и к у The Chicago Manual of Style.

7 Baca Д . М и х а и л о в и ћ : "The Serbian - American Cultural




and Scholarly Press since 1945," Serbian Studies, 1989, Vol. 5,No. 1, str. 19-24. М и х а и л о в и ћ п о м и њ е р а д о в е o А н д р и ћ е в и мд е л и м а к о је с у н а п и с а л и В л а д и м и р М и л и ч и ћ и Henry R. Cooper.

8 Anita Lekic-Trbojevic, Narrator and Narrative in Andric'sProkleta Avlija," Serbian Studies, 1988, Vol. 4, No. 3, str. 83-91.

9 Bankovic-Rosul, "Oriental Fatalism and Victory of Tanatosin Devil's Yard and Dervish and Death," Serbian Studies, 1988,Vol. 4, No. 3, str. 79-82.

10 Puvacic, Serbian Studies, 1988, Vol. 4, No. 4, str. 5-21.11 Wayne S. Vucinich, Ed. Ivo Andric Revisited; The BridgeStill Stands, Berkeley, University of California, 1995, Vasa D.Mihailovic je н а п и с а о п р и к а з з а Serbian Studies, 1996, Vol. 10,No. 1, str. 103-105.

12 Thomas Butler, "Reflections of Ottoman Rule in the Worksof Petar Kocic, Ivo Andric and Mesa Selimovic." Serbian Studies,1997, Vol. 11, No. 1, str. 66-75.

13 Thomas Butler, Monumenta Serbocroatica, A Bilingual An

thology of Serbian and Croatian Texta from the 12th to the 19thCentury, Michigan Slavic Publications, Ann Arbor, 1980.14 Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 102, str. 141-150.15 Radmila Jovanovic-Group, "Language and Power, the

ideologicla Language of the Media in the Coverge of the Yugoslavia Crisis," Serbian Studies,1994. Vol. 8, Nos.. 1-2, str. 119-130.

16 Radmila Jovanovic-Group, "History as Human Construct:Radoslav Petkovic's Sudbina i Komentari," Serbian Studies, 1996,Vol. 10, No. 1, str. 71-81.

17 Kimberly A. Jastremski, "The Truth and Images of the Bodyin Pavic's Dictionary of the Khazars and Kis's A Tomb for BorisDavidovich," Serbian Studies, 1991. Vol. 6, No. 1, str. 69-75.

Jasmina Mihailovic, "Elements of Milorad Pavic's PostmodernPoetics, "Serbian Studies, 1993, Vol. 7, No. 1, str. 33-38.

Radmila Jovanovic-Group, "Pavic's the Inner Side of the Wind-Postmodern Novel,' Serbian Studies, 1993, Vol. 7, No. 1, str. 57-68.

Jelena Milojkovic-Djuric: "The Poetics of Epiphany: The Literary Oeuvre of Milorad Pavic," Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 1-2, str. 110-121. П р в о б и т н а в е р з и ја о в е с т у д и је je п о с л у ж и л а к а ор е ф е р а т к о ји је п р о ч и т а н н а К о н г р е с у а м е р и ч к и х с л а в и с т а(AAASS) у В а ш и н г т о н у 1995. г о д и н е .




18 Serbian Studies, 1989, Vol 5, No. 2, str. 81-89.19 Serbian Studies, 1994, Vol. 8, No. 1-2, str. 131-138.20 Serbian Studies, 1996, Vol. 10, No. 1, str. 59-70.21 Jelena Milojkovic-Djuric, Panslavism and National Identity

in Russia and in the Balkans, Image of the Self and Others, EastEuropean Monographs, Boulder i New York, 1994. П р и к а з к њ и ге

je н а п и с а о Frederick B. Chary, Slavic Review, 1997, Vol. 55, No.4, str. 907, i Slavic Review, 1997, Vol. 56, No. 3, str. 610.

22 Jelena Milojkovic-Djuric, "Pan-Slavic Aspiration and the

First Pan-Slavic Congress: Image of the Self and Others," SerbianStudies, 1993, Vol. 7, No. 1, str. 3-19.23 John Treadwell, "Virtually Invisible: Serbia's Portrayal in

American History Textbooks." Serbian Studies, 1992, Vol. 6, No.3, str. 73-80.

24 Treadwell, "Virtually Invisible: Serbia's Portrayal in American History Textbooks," str. 78.

25 Dimitrije Djordjevic, "The Coup of March 1941- DomesticConsequences," Serbian Studies, 1992, Vol. 6, No. 3, str. 21-28.

26 Д и м и т р и је Б о р ђ е в и ћ , У с п о м е н е и о ж и љ ц и I II, Б е о г р а д ,1994. и 1995. Е н г л е с к а в е р з и ја м е м о а р а је о б ја в љ е н а п о дн а с л о в о м , Scars and Memory, Four Lives in One Lifetime, NewYork, 1997.

27 Dragoljub R. Zivojinovic, "Woodrow Wilson and Serbia,"Serbian Studies, 1997, Vol. 11, No. 1, str. 12-33.

28 Dragnich, "Serbia's Tragedies in the Twentieth Century:Some Reflections," Serbian Studies, 199, Vol. 7, No. 2, str. 1015.

29 Dragnich, Civil Wars and Foreign Policy: The YugoslavCase," Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 102, str. 1-18.

30 Dragnich, "War Crimes and the Wars in Yugoslavia."Serbian Studies, 1997, Vol. 11, No. 2, str. 52-66.

31 Predrag Palavestra, "Serbian Democratic Initiatives in theYears before the Destruction of Former Yugoslavia." Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 1-2, str. 19-24.

32 Zejan Suster, "A Comparative Analysis of the Austro-Hun-garian Embargo of 1905-1911 and Current Sanctions on Serbiaand Yugoslavia," Serbian Studies, 1994, Vol. 8, No. 1-2, str. 29-50.

33 Dusan T. Batakovic, "Nationalism and Communism: TheYugoslav Case," Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 1-2, str. 25-58.




34 Serbian Studies, 1997, Vol. 11, No. 2, str. 67-85.35 С т у д и ја "С а б л а з н и к р у ж е Ј у го с л а в и јо м " б и л а је п р в и

п у т о б ја в љ е н а 1971. г о д и н е у и с т о р и јс к о м ч а с о п и с у ( No. 18) у

Б е о гр а д у . Jorjo Tadic: "Ghosts Haunt Yugoslavia," Serbian Stud

ies, Vol. 10, No. 1,1996, str. 32-41. Т а д и ћ е в а с т у д и ја је о б ја в љ е н а

y е н г л е с к о м п р е в о д у н а с т р а н и ц а м а Serbian Studies.

36 Serbian Studies, 1997, Vol. No. 2, str. 1-51.

37 Alex N. Dragnich, "Serbian Culture in Kosovo in Past and

Present Times," Serbian Studies, 1998, Vol. 4, No. 2, str. 71-83.

А л е к с H. Д р а г н и ћ и С л а в к о Т о д о р о в и Ћ с у 1984. г о д и н е о б ја в и л ис в о ју к њ и г у о и с т о р и ји К о с о в а : The Saga of Kosovo. Focus on

Serbian - Albanian Relations, East European Monographs, Boul

der i New York, 1984.

S. Milicent Vladiv, "The Kosovo Cult in Serbian Literature,"

Serbian Studies, 1989, Vol. 5, No. 2, str. 33-44.

Thomas A. Emmert: "The Kosovo Legacy," Serbian Studies,

1989, Vol. 5, No. 2, str. 5-32. Emmert je о б ја в и о к њ и г у o К о с о в у :Serbian Golgotha: Kosovo 1389, East European Monographs, New

York, 1990.Thomas A. Emmeret: "Prologue to Kosovo: The Era of Prince

Lazar." Serbian Studies, 1990, Vol. 5, No. 3, str. 5-20.

Tanya Popovic, The Battle of Kosovo in the Interplay of Epic

Bards and the Epic Audience," Serbian Studies, 1990, Vol. 5, No.

3, str. 21-32.Dimitrije Djordjevic, "The Role of St. Vitus Day in Modern

Serbian History", Serbian Studies, 1990, Vol. 6, No. 2, str. 33-40.Tanya Popovic, "Guslars as Epic Poets and Chroniclers of

the Serbian Uprising," Serbian Studies, 1991, Vol. 5, No. 3, str. 5-

22 .

Zora Devrnja Zimmermann: "Hermeneutics of Kosovo Oral

Poetry: An Analysis of the Kosovo Mythos," Serbian Studies, 1990,

Vol. 5, No. 4, str. 31-40.

Tanya Popovic, "Villain - Hero Pairs in South Slavic Historical

Epic Context: A Case Study," Serbian Studies, 1991, Vol. 6, No. 1,

str. 81-91.

Tanya Popovic, Guslars as Epic Poets and Chroniclers of the

Serbian Uprising," Serbian Studies, 1991, Vol. 6, No. 2, str. 5-22.

Barbara Kerewsky-Halpern i Joel M. Halpern, "Vuk's Anthro

pological Descriptions and Contemporary Serbian Village Life, "Serbian Studies, Vol. 6, No. 2, 1991, str. 23-30.




38. Alex N. Dragnich, Ed., Serbia's Historical Heritage, Boulder, East European Monographs, 1994. П р и к а з о в е к њ и г е jeо б ја в љ е н 1994, Serbian Studies, Vol. 8, No. 1-2, str. 149.

39 Љ у б и ц а Д . П о п о в и ћ , "Portraits of Knjeginja Milica. Part ILiterature and Epic Poetry," Serbian Studies, 1994, Vol. 8, Nos. 1-2, str. 87-104, i "Portraits of Knjeginja Milica. Part II: In Visual Arts,"Serbian Studies, 1995, Vol. 9, Nos. 1-2, str. 42-59.

40 Ј е л е н а М и л о јк о в и ћ - Б у р и ћ , "The Third Series of the Literary Journal С р п с к и К њ и ж е в н и г л а с н и к 1992," Serbian Stud

ies, 1992, Vol. 6, No. 3, str. 91-92.41 М и л о ш В е л и м и р о в и ћ , "History of Musical Art Among TheSerbs" Serbian Studies, Vol. 9, No. 1-2, 1995, str. 80-88. Д р у г ид е о с т у д и је je о б ја в љ е н 1996, Serbian Studies, Vol. 10, No. 1,str. 42-58.

42 "National Origins of Petar Konjovic's Operatic Works,"Serbian Studies, 1991, Vol. 6, No. str. 41-54.




ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ ! ЛИКОВИ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ

Др Гаврило Дожић , патријарх

"С р п с к е Н о в и н е " О р г а н и з а ц и је с р п с к и х ч е т н и к а "Р а в н ао р а " з а д е ц е м б а р 1998. г о д и н е , о б ја в и л е с у ч л а н а к п о д

н а с л о в о м "С р п с к и П а т р и ја р х а в р и л о " . О в а ј д и в н и ч л а н а кп о д с т а к а о м е д а и з н е с е м н е к е м о м е н т е и з м о г с у с р е т а с а

П а т р и ја р х о м а в р и л о м , к а о и к а з и в а њ а П р о т е М и л а н аЈ о в а н о в и ћ а .Д р а в р и л а , М и т р о п о л и т а ц р н о г о р с к о - п р и м о р с к е

м и т р о п о л и је , у п о з н а о с а м п р и је њ е г о в о г и м е н о в а њ а з аП а т р и ја р х а с р п с к о г . П о н а р е ђ е њ у М и т р о п о л и т а д р а в р и л а1933. г о д и н е о с н о в а л и с м о В е р с к о Д о б р о т в о р н оС т а р а т е љ с т в о , к о је је п о д п а д а л о п о д А р х и је р е јс к он а м е с н и ш т в о Б и је л о П о љ е . П о п р а в и л и м а п р е д с е д н и к је м о р а об и т и А р х и је р е јс к и н а м е с н и к ; с в и д р у г и у п р а в н и ц и б и л и с у

м и р и ја н и .К а д а је М и т р о п о л и т д р а в р и л о Д о ж и Ћ и з а б р а н з аП а т р и ја р х а , д о ш а о је у Б и је л о П о љ е и п о п р о г р а м у п у т а т р е б а л оје д а п р и м а п о с е т е у с р е с к о м н а ч е л с т в у . П а т р и ја р х је ж е л е од а п р в о п о с е т и В е р с к о Д о б р о т в о р н о С т а р а т е љ с т в о ш т о је иу ч и н и о . С в и г р а ђ а н и Б и је л о г П о љ а и з а ш л и с у н а у л и ц е д ап о з д р а в е П а т р и ја р х а . И с п р е д В е р с к о г Д о б р о т в о р н о г Д р у ш т аб и л о је м н о г о с в е т а . П а т р и ја р х је у ш а о и о д м а х је о д р ж а н ак р а т к а с в е ч а н а с е д н и ц а г д е је П а т р и ја р х и з б р а н з а п о ч а с н о гП р е д с е д н и к а . П и с а ц о в о г ч л а н к а б и о је т а д а с е к р е т а рС т а р а т е љ с т в а . К а д а с е П а т р и ја р х п р и м и о з а п о ч а с н о гП р е д с е д н и к а , о б р а т и о с е с е к р е т а р у р и је ч и м а : "Ч у је ш т им л а д и ћ у , к а д а в и и м а т е с е д н и ц у т и м о р а ш д а п о ш а љ е ш к о п и ју



Д р а в р и л о Д о ж и ћ , п а т р и ја р х 59

з а п и с н и к а м е н и у П а т р и ја р ш и ју , ја ћ у в и д е т и п а а к о и м а н е ш т од а м и с е н е д о п а д а ја ћ у о д г о в о р и т и ."

С а д а б и х с е о с в р н у о н а в р и је м е к а д а је с р п с к и П а т р и ја р хб и о з а р о б љ е н . Т р е б а и с т а ћ и д а н и је д а н в е р с к и п о г л а в а р н и јеб и о м а л т р е т и р а н и п о в е д е н у з а р о б љ е н и ш т в о к а о н а шП а т р и ја р х . З а је д н о с а њ и м у з а р о б љ е н и ш т в у је б и о В л а д и к ад р Н и к о л а ј В е л и м и р о в и ћ у з л о г л а с н о м л о г о р у с м р т и Dahau.С в е т о р т у р е П а т р и ја р х је п о д н е о с т о и ч к и и ју н а ч к и . П о с л ек а п и т у л а ц и је П а т р и ја р х је , з а је д н о с а В л а д и к о мВ е л и м и р о в и ћ е м , о с л о б о ђ е н . Н е к о в р и је м е ж и в е о је у Н е м а ч к о ј,

п а з а т и м у Р и м у . П а т р и ја р х је ж и в и о в е о м а т е ш к о , б е з и к а к в и хп р и н а д л е ж н о с т и , a т о с в е је у т и ц а л о д а је ф и з и ч к и д о с т ао с л а б и о . У т о в р и је м е к о д њ е г а је ч е с т о д о л а з и о с л о в е н а ч к им и н и с т а р у Ј у г о с л о в е н с к о ј в л а д и . М и х а к о ји је б и оП а т р и ја р х о в п р и ја т е љ . . М и х а је в и д е о к а к о П а т р и ја р х т е ш к ож и в и и ж е л е о је д а м у п о м о г н е . У т о в р е м е . М и х а и а м о јеа у д и је н ц и ју к о д П а п е П и ја 12. И з м е ђ у о с т а л о г г. К р е к јез а м о л и о П а п у д а п о м о г н е с р п с к о г П а т р и ја р х а и д а м у о м о г у ћ им а л о б о љ и ж и в о т . П а п а је с а с л у ш а о и о д г о в о р и о : "Д о б р о

о м о г у ћ и ћ е м о м у д а и м а р е з и д е н ц и ју с а с в и м у с л у г а м а ик а н ц е л а р и ју ." М и х а с а в с р е ћ а н ш т о м у је м и с и ја у с п е л а , п о ш а оје о д м а х к о д П а т р и ја р х а д а м у к а ж е д о б р у в и је с т . У р а з г о в о р ус а П а т р и ја р х о м г. М и х а је и з н е о П а п и н у ж е љ у д а п о м о г н еП а т р и ја р х а . К а д а је П а т р и ја р х с а с л у ш а о с в о г п р и ја т е љ а ,о д г о в о р и о је : "М и х о , а ш т а б и Ј а с е н о в а ц р е к а о ?" (О в а ј с л у ч а јје о п и с а н у М е м о а р и м а Њ . С в . П а т р и ја р х а ).

И з И т а л и је П а т р и ја р х је п о ш а о у Л о н д о н г д е је ж и в и ок р а т к о в р и је м е .

М и т р о п о л и т Ј о с и ф , к о ји је з а м е њ и в а о П а т р и ја р х а , н и јем о г а о в и ш е д а о д о л е в а н а п а д и м а к о м у н и с т а , п а је м о л и оП а т р и ја р х а д а с е в р а т и у з е м љ у и з а ш т и т и Ц р к в у . П а т р и ја р хје р и је ш и о д а с е в р а т и п а је п о з в а о В л а д и к у Д а л м а т и н с к о гИ р и н е ја , к о ји с е н а л а з и о у Л о н д о н у и В л а д и к у Н и к о л а ја к о ји јеб и о у Н е м а ч к о ј, д а д о ђ у к о д њ е г а д а с е п о з д р а в е . К а д а с ус т и гл и , П а т р и ја р х и м с е о б р а т и о р и је ч и м а : "Б р а т е И р и н е ју иб р а т е Н и к о л а ју , м е н е с р п с к а Ц р к в а и м о ј з а м е н и к М и т р о п о л и тЈ о с и ф з о в у д а с е в р а т и м , је р в и ш е н е м о г у д а о д о л е н а п а д и м а

к о м у н и с т а . Ј а з н а м д а м е н е к о м у н и с т и н е в о л е , а л и с а м р и је ш и од а с е в р а т и м . В и о с т а н и т е с а о в и м д о б р и м с р п с к и м н а р о д о мв а н н а ш е н а п а ћ е н е о т а џ б и н е , п а з и т е га и ч у в а јт е га . М о ж д а




ћ е т е в и д о б и ја т и н е к а н а р е ђ е њ а о д н а с , а к о в а м с е н е с в и ђ а јуи н е и д у у с к л а д с а в а ш и м м и ш љ е њ и м а , н е м о јт е и х и з в р ш а в а т и ,а м и с е н е ћ е м о љ у т и т и ." Е т о к а к о је т а д а м и с л и о в е л и к и с р п с к ир о д о љ у б и с р п с к и П а т р и ја р х д р а в р и л о Д о ж и ћ . О в а ј р а з г о в о рП а т р и ја р х а с а В л а д и к о м И р и н е је м и Н и к о л а је м и с п р и ч а о м и јен а м е с н и к з а Е в р о п у П р о т а М и л а н Ј о в а н о в и ћ п р и л и к о м м о јеп о с е т е , ју л а 1958. г о д и н е а у и м е С р п с к е б р а т с к е п о м о ћ и ,н а ш е м п р е д с т а в н и к у з а Н е м а ч к у п р о т и Т о м и М и л и ч и Ћ у .

Д а је П а т р и ја р х г . е р м а н п о с т у п и о к а к о је т о у р а д и о

П а т р и ја р х д р а в р и л о п р и л и к о м р а с т а н к а с а В л а д и к о м уЛ о н д о н у , н е б и д о ш л о д о п о д е л е 1963. г о д и н е , н и т и б и д о ш л од о р а ш ч и њ е њ а в е л и к о г с р п с к о г р о д о љ у б а и д о м а ћ и н а В л а д и к ег. Д и о н и с и ја .

О д м а х п о П а т р и ја р х о в о м п о в р а т к у у Б е о г р а д , п о ч е л и с ун а п а д и н а њ е г а и н а Ц р к в у . Н а је д а н о д т и х н а п а д а П а т р и ја р хје о д г о в о р и о к р а т к о : "Н и к о н а м н и ш т а н е м о ж е д о к је Б о г с ан а м а ."

Д а б и о в а ј н а п и с б и о п о т п у н и ји , а и з б о г и н т е р е с а н т н о с т и

ч л а н к а "С р п с к и П а т р и ја р х а в р и л о " п о н о в и ћ у га , је р је њ е г о вс т а в ж и в и п р и м е р к а к о с е и с т у п а у и н т е р е с у и з а д о б р о с в о јец р к в е и н а р о д а .

У и м е Б р о з о в е в л а д е и в е р с к е к о м и с и је д о ш а о је у п о с е т ук о д П а т р и ја р х а б и в ш и б а н Д о б р и ц а М а т к о в и ћ . М а т к о в и Ћ јед о с л о в н о т р а ж и о о д П а т р и ја р х а д а у п о т п у н о с т и п р и с т а н е н ањ и х о в у п о н у д у .

М а т к о в и Ћ : "А к о н е п р и м и т е В л а д и н п р е д л о г В и с е б еи з л а ж е т е л и ш а в а њ у с л о б о д е , а Ц р к в у т е ш к и м п р о г о н о м ."П р и м и т е с в е и с п а с и т е и с е б е и Ц р к в у , к а о ш т о с а м и ја с е б ес п а с и о ."

П а т р и ја р х а в р и л о : "Д а с т е с е б е с п а с и л и и о д л и ч н оу н о в ч и л и , т о в е ћ с в и в и д и м о , и а к о с е с т и м н е п о н о с и м о . А л ија , н и с а м к у к а в и ц а б и о н и к а д а с у о д П р и з р е н а д о П е ћ и п а д а л ес р п с к е гл а в е , а м о ја у в е к в и с и л а о к о н ц у . Н и с а м б и о н и к а д а јец е л а Е в р о п а д р х т а л а п о д Х и т л е р о в о м ч и з м о м з а је д н о с аС т а љ и н о м , д а н а ш њ и м и д о л о м н о в и х г о с п о д а р а м о је О т а џ б и н е .Е т о , з а т о ћ у ја јо ш м а њ е п о г н у т и г л а в у п р е д д а н а ш њ и мд и к т а т о р и м а к о ји х о Ћ е д а Ц р к в у и с к о р и с т е к а о о р у ђ е у р у к а м ам а њ и н е з а л а к ш е п о д ја р м љ и в а њ е с р п с к о г н а р о д а ."

Б а н М а р к о в и ћ : "О н и Ћ е и п а к с п р о в е с т и с в е ш т о х о ћ е , aВ а с ћ е л и ш и т и с л о б о д е , д а н а с и л и с у т р а , ч и м ч у ју з а т а к а в



Д р а в р и л о Д о ж и ћ , п а т р и ја р х 61

В а ш о д г о в о р ."П а т р и ја р х а в р и л о : "В и В а ш и м а о д м а х с а д а п р е н е с и т ес в а к у м о ју р е ч и јо ш н е ш т о : He п л а ш и м с е н и к о м у н и с т и ч к ет а м н и ц е , к а о ш т о с е н и с а м п л а ш и о н и Х и т л е р о в е . He п л а ш и мс е н и с м р т и , н и с в и х м у к а , је р с м р т је з а с е к у н д д в а , а т а к в ус р а м о т у к о ју о д м е н е и м о је ц р к в е т р а ж и т е В и и В а ш иг о с п о д а р и , б о л е л а б и и д о г р о б а и п о с л е г р о б а . Т у с р а м о т у н еп р и м а м н и з а с в о ју Ц р к в у н и з а с е б е . А В а ш е п р е т њ е о т у ж б ис у д у , т а м н и ц и , п р е с у д и , т о н е у т и ч е н а м о ју в о љ у и с а в е с т .

З а р ја д а с е о д в а с п л а ш и м к а д с т о т и н а х и љ а д а м о је б р а ћ е ив е р н и к а т р у н у п о д к о м у н и с т и ч к и м т а м н и ц а м а и с м р т и ју н а ч к иу о ч и г л е д а ју ? З а р д а с р п с к и П а т р и ја р х б у д е к у к а в и ц ао т к у п љ у ју ћ и ж и в о т и с л о б о д у , а в е ч и т и м г р е х о м и с р а м о т о м .

у б и т е с е , г о с п о д и н е б а н е , и р е ц и т е и м д а и х ч е к а м у с в о мд в о р у к о ји је п о с т а о т а м н и ц а . А н а с у д у ч у ћ е с в е т јо ш н е ш т о оњ и м а и њ и х о в и м т р а го в и м а . Т а к а в п р о ц е с ја и х о ћ у , м а к а р м иг л а в а о д л е т е л а , је р је д у ш а в а ж н и ја о д п р а х а . To х о ћ у , д а б иц е о с в е т в и д е о к о и к а к о в л а д а у н а ш о ј о б е с п р а в љ е н о ј з е м љ и .

Т а к о ћ е п а с т и м р а к и с а с л е п и х о ч и ју о н и х м р а ч н и х с и л а ис р а м н и х т р г о в а ц а , к о ји н а с п р о д а д о ш е , о в а к в и м љ у д с к и мн а к а з а м а . Н е к а ц е о с в е т в и д и , к а к о је о б и ч н о м н а р о д у , к а дт а к о п о с т у п а ју с а с р п с к и м П а т р и ја р х о м ."

Д о к с е б а н н а ш а о у ч у д у п р е д ч о в е к о м , к о ји је и з р а з с в о јен а ц и је и Ц р к в е , П а т р и ја р х м у је јо ш је д н о м у з в и к н у о : "Ч е к а ми х . Д о ђ и т е и В и с њ и м а , к а д с т е њ и х о в , д а в и д и т е к а к о у м и р ес р п с к и П а т р и ја р х ."

О в е р е ч и о д је к н у ш е и с т о г д а н а п о Б е о г р а д у и и м е с р п с к о гП а т р и ја р х а д р а в р и л а , п р е н е л е с е у р е д с в е т о с а в с к и хм у ч е н и к а . Н о в е д а х и је н и с у д о ш л е д а м у о д у з м у с л о б д у и л иг л а в у , а л и д о к је б и о ж и в н и с у с п р о в е л е н и је д н у о д с в о ји хд и к т а т о р с к и х т е з а и л и д и ја л е к т и ч к и х с м и ц а л и ц а .

О в а к о с е п р а в о с л а в н и с р п с к и п р а в е д н и ц и и м у ч е н и ц ио д у ж у ју и Б о г у и Ц р к в и и с в о м п о р о б љ е н о м с р п с к о м н а р о д у . Ик а д с е је д н о г д а н а р а з б и с т р и м у т н о н е б о и з н а д н а ш е А в а п е ,Л о в ћ е н а и Ш а р -п л а н и н е , и м е П а т р и ја р х а а в р и л а с и ја ћ е к а ос у н ц е , је р је д у ш у и з д и г а о и з н а д с м р т и , х р и ш ћ а н с к у с а в е с ти з н а д с т р а х а , а п о н о с с в о је н а ц и је и Ц р к в е и з н а д с в и х

з е м а љ с к и х б л а г о д е т и и ф а н а р и о н с к о г п р а х а .С р п с к и н а р о д к а ж е : "Б о ј н е б и је с в и је т л о о р у ж је , в е ћ б о ј

б и је с р ц е у Ј у н а к а ."




О с т а в љ а м ч и т а о ц и м а д а д о н е с у с в о је м и ш љ е њ е и с в о ј с у до о в о м в е л и к о м с р п с к о м ју н а к у , П а т р и ја р х у д р а в р и л у Д о ж и ћ у ,М и р а ч к о м п л е м и ћ у .

Х в а л а п и с ц у ч л а н к а "С р п с к и П а т р и ја р х а в р и л о .", х в а л аУ р е д н и ш т в у С р п с к и х н о в и н а д а с у о б ја в и л и о в а к о л и је п ч л а н а к .

М и л о р а д Ч о п и ћ



ЗАПИСУСПОМЕНСПИРЕЈОКИћА 63

ЗАПИСУСПОМЕНСПИРЕЈОКИћА

ВЕЛИКОГСРПСКОГРОДОЉУБА

Јесте, ово

је запис у

спомен једног

великананашихдана. A

великана је

мало у свим

временима, у

свимнародима.

Десиседанека

имена падну у

заборав, да их

по крије тамаљудскогнемара

и

незахвалности.

Неко је рекао

да народи који

з а б о р а вља ј у

своје великане

и не заслужују

даихимају.Aто је и право! Ноу

народусрпском

и м е н a

и с т и н с к и х

в е л и ч и н а

никада не падајуу заборав. Неће бити заборављенони име

овог великог српског родољуба, националног радника и

добротвора-Спиридона"Шпире"Јокића,окојемпишемоовај

запис. Нећемогазаборавити,јерје цеосвој дугживоти рад

посветио Српству што је посвједочио многобројним делима

широмсвихсрпскихкрајевакрозкојејепролазио.Апознавао




је с в а к и к а м е н з е м љ е С р б и је , с в е с р п с к е п л а н и н е , с в а к у с т о п ук р в љ у н а т о п љ е н е Ј у г о с л а в и је , к о ју с у С р б и с т в о р и л и ио с л о б о д и л и .

Р о ђ е н је у Л и ц и , у м а л о м с е л у П р љ е в у , н а г р а н и ц иД а л м а ц и је , и з н д в р е л а р и је к е З р м а њ е , у п о д н о ж ју п л а н и н еП о ш т а к а , к о ја с е с а с е в е р н е с т р а н е г р а н и ч и и с а б о с а н с к о мп л а н и н о м У и л и ц о м , а с а ју ж н е с т р а н е д а л м а т и н с к о м п л а н и н о мО р л о в и ц о м . У п р а в о т е п л а н и н е ч и н е Т р о м е ђ у Б о с н е , Л и к е иД а л г и а ц и је . Т р о м е ђ у н а к о јо ј с у в а з д а ж и в е л и г о р ш т а ч к и С р б и ,

о р л о в с к о г п о гл е д а , ју н а ч к о г л и к а , х р а б р о г с р ц а , м и л о с т и в ед у ш е , д о с т о ја н с т в е н о г и з гл е д а , ч е л и к к а р а к т е р а , - б а ш к а к а вје б и о и С п и р о Ј о к и ћ .

Н а т о ј т р о м е ђ и је б у к н у о и у с т а н а к С р б а п р о т и в Т у р а к а ,1875. г о д и н е . Т о је п о с е б н о и с т о р и јс к о п о гл а в љ е , а л и је Ш п и р он о с и о с в е д у х о в н е и м о р а л н е о с о б и н е њ е г о в и х с л а в н и хп р е д а к а .

Б и о је "В у к -с а м о у к ", т о је с т , н а у ч и о је д а ч и т а и д а п и ш ев е ћ у с в о јо ј с е д м о ј г о д и н и . И м а о је в р л о л е п р у к о п и с , п а г а је

о т а ц , о п ш т и н с к и ч и н о в н и к , в о д и о с а с о б о м у о п ш т и н у д ап р е п и с у је к њ и г е , п и ш е љ у д и м а м о л б е , ш т о м у с е н и је м н о г од о п а д а л о . "В о д у в а р и , в о д у х л а д и ",- г о в о р и о је о ц у , с в е м у с ет о ч и н и л о је д н о и с т о .

О д с е д м о р о б р а ћ е , н е к о л и к о и х је п о м р л о о д т у б е р к л о з е ,з а к о ју о н д а н и је б и л о л е к а . Б и с т а р , с х в а т и о је д а б и м о г а о д ад о ђ е р е д и н а њ е г а п а с е р е ш и о д а о с т а в и к у ћ у .

Н а п о л а с к у у с в е т , њ е г о в к р ш т е н и к у м м у је д а о је д а нз л а т н и к и п о ж е л е о с р е ћ а н п у т . З л а т н и к је с т а в и о у ш а р е н у

т к а н и ц у к о ју м у је д а л а м а јк а и с а њ и х о в и м б л а г о с л о в о м к р е н у о .Т а ј з л а т н и к н и је н и к а д а у н о в ч и о и п о т р о ш и о (к о ји је б и о с и м б о лњ е г о в е р а ц и о н а л н е е к о н о м и је и т р е з в е н о г р а с у ђ и в а њ а ), aш а р е н у т о р б и ц у је ч у в а о к а о с в е т и њ у д о к р а ја ж и в о т а .

Н а ш а о с е у Б е ч у г д е с е з а п о с л и о к а о т р г о в а ч к и ш е г р т ,з а т и м п о с т а о п о м о Ћ н и к . Р а д и о је 16с а т и д н е в н о , је р у т о в р е м ен и је б и л о з а к о н а о з а ш т и т и р а д н и к а . И з Б е ч а је д о ш а о у Т р с т .М н о г о је ч и т а о и у ч и о у с л о б о д н и м р е т к и м ч а с о в о м а . О д у в е кје с х в а т а о в р е д н о с т к њ и г е , п р о с в е т е , о б р а з о в а њ а ...

З а в р е м е П р в о г с в е т с к о г р а т а , м о б и л и с а н о д А у с т р и је ,д е з е р т и р а и б е к с т в о м с е с к л а њ а у б и б л и о т е к у Ц Ш О "С в е т о гС п и р и д о н а ". Т у с е к р и о ч и т а в е ч е т и р и г о д и н е р а т а з а је д н о с ас в о ји м п р и ја т е љ е м Д у ш а н о м М и л е н к о в и Ћ /к а с н и је и о н п о с т а о



З А П И С У С П О М Е Н С П И Р Е Ј О К И ћ А 65

т р г о в а ц /. К у в а р и ц а и м је к р и ш о м д о н о с и л а х р а н у и п р а л а в е ш .Ј е д н о г д а н а с у т у н а и ш л а д в а а у с т р и јс к а о ф и ц и р а и з а т р а ж и л ид а п р е г л е д а ју п р о с т о р и је .

К у в а р и ц а н и је с м е л а д а о д б и је з а х т е в . З а г л е д а л и с ус в у д а ... д о ш л и д о б и б л и о т е к е н а з а д њ е м с п р а т у . Ж е н а р е ч ед а с у т у н е к е с т а р е с т в а р и и п р а ш њ а в е к њ и г е д а т у го д и н а м ан и је н и к о у ш а о и д а о н а н е м а к љ у ч о д в р а т а . Ј е д а н о ф и ц и р с еу х в а т и о з а к в а к у , в р а т а с у б и л а з а к љ у ч а н а . М а х н у о је с а м ор у к о м , о к р е н у о с е и ... о д о ш е .

Т р и С п и р и н а б р а т а с у п р е б е г л и у С р б и ју , ја в и л и с е к а од о б р о в о љ ц и и п о г и н у л и у б а л к а н с к и м р а т о в и м а з ао с л о б о ђ е њ е .

"Ш п и р о " с е п р о б и ја о т е ш к о к р о з ж и в о т , а л и је у с п е в а о .П о с т а о је у г л е д а н т р г о в а ц и и н д у с т р и ја л а ц д р в е т а . О с н о в а оје д о м у С у ш а к у и т у с а в и о с в о је п о р о д и ч н о г н е з д о : ж е н а м у јеб и л а С л о в е н к а , к а т о л к и њ а /Ж о з е ф и н а /, к о ја је п р е ш л а уп р а в о с л а в н у в е р у и п о с т а л а М и л и ц а . Б и л а је д е с н а р у к а с в о г ам у ж е у с в и м п о с л о в и м а , а н а јв и ш е у п о м а г а њ у с р п с к и хи з б е г л и ц а у п о в л а ч е њ у и н а т е р е н у з а в р е м е р а т а . И м а л и с ућ е р к у је д и н и ц у , Н а д у , п о з н а т а п о л е п о т и .

Б и о је п о з н а т и и з в о з н и к д р в е т а у И т а л и ју , п а је п о с л о в а ос а п о з н а т и м б а н к а м а у М и л а н у . Т а к о г а је з а т е к а о р а т ик а п и т у л а ц и ја Ј у го с л а в и је . Т а д а је п р е с т а о с в а к и р а д , а л и с уо с т а л е њ е г о в е т р г о в а ч к е в е з е к о је с у б и л е о д о г р о м н е к о р и с т иу б о р б и С р б а з а ж и в о т и о п с т а н а к . С т и м с в о ји м в е з а м а Ш п и р оје у ч и н и о н е и з м е р н а д о б р о т в о р н а д је л а с в о м с р п с к о м р о д у .

Њ е г о в д о м у С у ш а к у / о к у п и р а н о д И т а л и је /, п о с т а о з б о р н ом е с т о ч е т н и ч к о у б о р б и з а с л о б о д у : о п ш т е б о р а в и ш т е о н и хк о ји с у в о д и л и б о р б е у В р х о в и н а м а , п а п р е к о а ц к е д о л и н е о дс е в е р а п а д о ју ж н е Л и к е . Т у с у к а о у н е к о м в р х о в н о м ш т а б уб о р а в и л и в о јв о д а Д о б р о с а в Ј е в ђ е в и ћ , Р а д м и л о р ђ и ћ , М и л а нЖ у јо в и ћ и м н о г и с р п с к и о ф и ц и р и к о ји с у у с п је в а л и д а п о б е г н уи з и т а л и ја н с к о г р о п с т в а , п а о д л а з и л и у н а о р д и д и з а л иу с т а н а к . Ј е д а н о д њ и х б и о је к а п е т а н М и х а и л о Б а б и ћ , ч е т н и ч к ис т а р е ш и н а у В р х о в и н а м а , к о ји је у т о в р и је м е в е р и о Ш п и р и н ућ е р к у . О н ћ е п о п о т р е б и и Д р а ж и н о м н а р е ђ е њ у с т и ћ и н аД и н а р у и т у к о д м е н е , у д и в и з и ји , б и т и к о м а н д а н т д р у г е

б р и г а д е П р в о г л и ч к о г ч е т н и ч к о г к о р п у с а . О н ћ е к а с н и је ,п о м о ћ у Ш п и р е , о д и г р а т и је д н у и з у з е т н о в а ж н у р а т н у у л о г у , -п р е н о с о м т а јн е ш и ф р е з а у с п о с т а в у р а д и о -в е з е Д р а ж е с а




н а ш о м К р а љ е в с к о м в л а д о м у Е н г л е с к о ј. Т а је в е з а в е Ћп о с т о ја л а , а л и с у И т а л и ја н и у с п је л и д а је д е ш и ф р у ју и т а к оп р а т е с в е Д р а ж и н е в е з е с а к о м а н д а н т и м а у о т а џ б и н и и в л а д о му Л о н д о н у . Ј а с а м о т к р и о д а с у ш и ф р е о т к р и в е н е и Д р а ж а м ид а у з а д а т а к д а с е н о в а ш и ф р а д о с т а в и в л а д и . З а о в у д у ж н о с тја в и о с е д о б р о в о љ н о Б а б и Ћ : у ш и о н о в у ш и ф р у у с в о је о д е л о ио т п у т о в а о к о д Ш п и р е н а С у ш а к . С в у д а љ у б р и г у у з е о је н ас е б е Ш п и р о Ј о к и ћ п р е к о њ е г о в и х т р г о в а ч к и х в е з а у М и л а н у .М и х а и л о је с р е ћ н о п р е ш а о п р е к о А л п а у Ш в а јц а р с к у , п а о д а т л е

у Е н г л е с к у , д о с т а в и о ш и ф р у и т и м е је п о н о в о б и л ау с п о с т а в љ е н а в е з а , а р а д с а Д р а ж о м н а с т а в љ е н .Н о Ш п и р о и д а љ е н а с т а в љ а с в о је п а т р и о т с к о д е л о

к у п о в и н о м х р а н е , о д е ћ е , л е к о в а , н о в ч а н о , с в и м р а с п о л о ж е н и мс р е д с т в и м а н е ж а л е Ћ и н и ш т а с а м о д а п о м о г н е ч е т н и ч к о мп о к р е т у . С т о т и н е т о н а х р а н е и о д е ћ е и з и ш л о је и з њ е г о в е к у ћ еу з п о м о ћ М и л и ц е и Н а д е , к о је с у м н о г о п о м о г л е з б р и њ а в а њ уи с х р а н е .

К а д а с у о р с к и К о т а р и д о њ а Л и к а п а л и п о д у д а р ц и м ак о м у н и с т а и ч е т н и ц и б и л и п р и с и љ е н и н а о т с т у п а њ е Ш п и р о јеп р е ш а о у И т а л и ју , г д е је в е ћ п р е т х о д н о б и о с к л о н и о с в о јуп о р о д и ц у у је д н о м с а н а т о р и ју м у у А н к о н и . Т у с у М и л и ц а и Н а д ан а ш л е с в о ј к р а ј п о д б о м б а м а с а в е з н и ч к и х а м е р и ч к и х а в и о н ак о ји с у с а н а т о р и ју м с р а в н и л и с а з е м љ о м . О с т а о је с а м д а т у гу јеи б о л у је .

Н а с т а н и о с е у Р и м у г д е је н а с т а в и о с а п о м а г а њ е ми з б е г л и ц а п о и т а л и ја н с к и м л о г о р и м а у с а р а д њ и с а Ј е в ђ е в и ћ е м ,ч и ји је р а д и "С р п с к е н о в и н е " р е д о в н о и и з д а ш н о п о д у п и р а о .М а л о к о н и је п р о ш а о к р о з њ е г о в у к у ћ у а д а н и је п о с е т и о Ш п и р уи б и о њ е го в г о с т . П р о ф е с о р Л а з о К о с т и ћ б о р а в и о је м е с е цд а н а к о д њ е га , о д л а з и о у б и л и о т е к е и к о р и с т и о м а т е р и ја л з ас в о је к њ и г е . Ш п и р о је њ е г о в е к њ и г е ф и н а н с и р а о , к у п о в а о и х ип о к л а њ а о . И ја с а м б и о в и ш е п у т а Ш п и р и н г о с т и к а д б и м ин е ш т о т р е б а л о о б р а т и о б и х с е њ е м у . Н и к о г а о д б и о н и је .

С у д б и н а је х т е л а д а је у к а н ц е л а р и ји Д о б р о с л а в аЈ е в ђ е в и Ћ а Ш п и р о у п о з н а о је д н у с р п к и њ у к о ја је п о б е г л а уИ т а л и ју и к а о и з б е г л и ц а б о р а в и л а у л о г о р у у К р е м о н и . Ч е к а ју Ћ ид о к у м е н т а д а е м и г р и р а з а А м е р и к у ж е л е л а је д а с е з а п о с л и

п р и в р е м е н о и б и л а јо ј је п о т р е б н а д о з в о л а з а б о р а в а к/с о ђ о р н о /,

Ш п и р о је т у д е в о јк у , М и л и ц у М и л а д и н о в и ћ , н е с а м о



З А П И С У С П О М Е Н С П И Р Е Ј О К И ћ А 67

з а п о с л и о к о д с е б е у к а н ц е л а р и ји и к у ћ и , в е ћ ју је п о с л еи з в е с н о г в р е м е н а и з в а н и ч н о , с у д с к и у с в о ји о . О д т о г в р е м е н ао в а ј в р е д н и , р о д о љ у б и в и т и м у д в о је , р а д и з а је д н о н ан а ц и о н а л н о ј с р п с к о ј њ и в и . М и л и ц а п о ч и њ е д а п и ш е з а с р п с к ее м и г р а н т с к е л и с т о в е : "С р п с к у б о р б у ", /о б о је с у ч л а н о в и С К К"С в е т и С а в а " и р а д е з а к л у б С л о б о д а н а Д р а ш к о в и ћ а /, з а"С л о б о д у " о р г а н С Н О у Ч и к а г у , з а к о ји М и л и ц а р а д и и п и ш еч л а н к е и њ е н е н а д а х н у т е п е с м е . У м н о г и м л и с т о в и м а с у њ е н из а п и с и .

Ш п и р о и М и л и ц а п р е л а з е у Ф р а н ц у с к у и ж и в е у Н и ц и п у н и х25 г о д и н а . И т а м о с е н а д о в е з у је њ и х о в о п о м а г а њ е и п о з н а т ог о с т о п р и м с т в о в е л и к о д у ш н о п р у ж а н о с в и м С р б и м а н ап р о п у т о в а њ у к р о з Е в р о п у .

Н е г у ју ћ и с в о г п о о ч и м а п р е д а н о и п о ж р т в о в а н о д о к р а ја ,в о л е ћ и г а и п о ш т у ју ћ и к а о р о ђ е н о г о ц а , Ш п и р о је и з д а х н у о н аМ и л и ц и н и м р у к а м а 31, д е ц е м б р а 1982. у 97. г о д и н и с в о гп л о д о н о с н о г ж и в о т а и р а д а .

С а х р а њ е н је н а р у с к о м п р а в о с л а в н о м гр о б љ у у Н и ц и , к о јеје м а л о и т е с к о б н о , т а к о д а с е р а к е д у б о к о к о п а ју и т р им р т в а ч к а с а н д у к а п о л а ж у је д а н п р е к о д р у г о г , п о ш т о је с в а к ип р о с т о р р а з д в о је н ц е м е н т н о м п л о ч о м . К а о н е к о м и г р о мс у д б и н а г р о б Ш п и р и н је п р в и о д о з го , д о к је и с п о д њ е г ас а х р а њ е н а је д н а р у с к а п р и н ц е з а , а и с п о д њ е је д а н р у с к иг е н е р а л "з а л у т а о " т у ч а к и з В л а д и в о с т о к а . Т а к о Ш п и р о , к о јик а о а у с т р и јс к и д е з е р т е р н и је н и к а д н и м е т а к и с п а л и о , н а ш а ос е н а д је д н и м г е н е р а л о м "б је л о р у с к и м " и з б е г л и ц о м .

К а о д а је п о к о јн и Ш п и р о ж е л е о д а с е и п о с л е д њ и п у тн а ш а л и /т о г п у т а и н е х о т е ћ и /, ш т о п о т в р ђ у је њ е г о в у н е и с ц р п н у

д у х о в и т о с т и в е ч и т о в е д р о р а с п о л о ж е њ е је д н и м н е у га с и в и мо с м е х о м н а л и ц у ч о в е к а к о г а с у к р а с и л е с в е н а јл е п ш е о с о б и н е .

Н и к а д а т е Ш п и р о з а б о р а в и т и н е ћ е м о н и т и м о ж е м о !

В о јв о д а М О М Ч И Л О Б У Ј И ћ , с .р .




СИЛУЕТЕ СТАРОГ БЕОГРАДА - СТАРИ БЕОГРАД И СТАРА ПОЛИЦИЈА

О т к а к о је Б е о г р а д п о с т а о п р е с т о н и ц а н а ш е в е л и к ео т а џ б и н е , п о л и ц и ја б е о г р а д с к а и м а п у н е р у к е п о с л а и ја н и м а л он е з а в и д и м г. У п р а в н и к у р а д а Б е о г р а д а . С а д , н а р о ч и т о п о с л ео в о г а а т е н т а т а , ја м и с л и м д а с у о н и , к о ји с у с е з а т о м е с т о

гр а б и л и - а с и г у р н о и х , к а о и з а с в а к о м е с т о у д р ж а в н о ј с л у ж б и ,и м а д о с т а - з а с а д а б а р , у с е б и в р л о з а д о в о љ н и ш т о и м с еа м б и ц и је н и с у и с п у н и л е .

о с п о д и н у У п р а в н и к у о ч е в и д н о н и је л а к о , а л и о н с е м о ж ет е ш и т и т и м е ш т о н и њ е г о в и п р е т х о д н и ц и , н а р о ч и т о о н и п р ен е к и х 60 г о д и н а , н и с у н а р у ж а м а с п а в а л и . И о н и с у с в о ју м у к ум у ч и л и и с а с в а к о м с е х а л о м и в р а н о м н о с и л и . О н д а н и је б и л ок о м у н и с т а , а л и с у б и л и Т у р ц и , с т р а н и к о н з у л и и с в а к а д р у г ан а п а с т и н е в о љ а .

Т р е б а , п р е с в е г а , р а з у м е т и п р и л и к е у к о ји м а с у с е С р б и јаи Б е о г р а д н а л а з и л и п р е 65 г о д и н а , о т п р и л и к е п о с л е П а р и с к о гм и р а 1856. г о д и н е . У г р а д о в и м а с у б и л и т у р с к и г а р н и з о н и , а ув а р о ш и м а г д е је т и х га р н и з о н а б и л о , с т а н о в а л и с у Т у р ц и . М ис м о је д н о м п р и л и к о м и с п р и ч а л и к а к о је Б е о г р а д ш а н ц е м о дД у н а в а д о С а в е б и о п о д е љ е н н а с р п с к у и т у р с к у в а р о ш .Н а п о м е н у л и с м о и т о к а к о је м е с т и м и ц е с т а н о в н и ш т в о с р п с к ои т у р с к о б и л о п о м е ш а н о и к а к о је б и л о с в а к о д н е в н и х т р в е њ а ис у к о б а н е с а м о и з м е ђ у с т а н о в н и к а с р п с к и х и т у р с к и х н е г о и

и з м е ђ у о б о с т р а н и х в л а с т и и п о л и ц и јс к и х у п р а в а .С д р у г е с т р а н е , б и л о је н а р о ч и т о т е ш к о ћ а з б о г с т р а н и хк а п и т у а л ц и ја . С т р а н и п о д а н и ц и к о ји с у ж и в е л и у Б е о г р а д у н и с ув о д и л и н и к а к в а р а ч у н а о с р п с к и м в л а с т и м а , н и т и њ и х о в ен а р е д б е с л у ш а л и н и в е р м а л и . П р е д у з и м а л и с у р а д њ е к а к в ес у х т е л и , н е т р а ж е ћ и д о п у ш т а њ а . Н а п о з и в с р п с к е в л а с т и н и с уд о л а з и л и , з а к л а њ а ју ћ и с е и з а с в о ји х к о н з у л а т а . Њ и х о в е р а д њ еи к а ф а н е н и је м о г л а с р п с к а в л а с т н и п р е г л е д а т и н ик о н т р о л и с а т и б е з п р и с у с т в а к о н з у л а р н о г ч и н о в н и к а . Н и з ак а к в у к р и в и ц у н и је м о г а о б и т и с т р а н и п о д а н и к н и у з е т н ао д г о в о р н и з а т в о р е н б е з п р и с т а н к а њ е г о в о г к о н з у л а т а . А к а дб и с е д е с и л о д а с р п с к а п о л и ц и ја о с у д и к а к в о г с т р а н ц а з б о ги с т у п а , п р е с у д а с е м о р а л а с л а т и , п р е к о М и н и с т а р с т в а ,



С И Л У Е Т Е С Т А Р О Б Е О Р А Д А 69

к о н з у л а т у н а и з в р ш е њ е . К о н з у л а т и с у р е ш а в а л и к а к о с у х т е л и ,с р п с к е п р е с у д е п р е и н а ч а в а л и п о с в о м н а х о ђ е њ у и к р и в и ц е ч а ки о с л о б о ђ а в а л и . И к а к о је у Б е о г р а д у б и л о н а јв и ш е а у с т р и јс к и хп о д а н и к а , т о је н а јч е ш ћ е и д о л а з и л о д о с у к о б а и з м е ђ у н а ш и хв л а с т и и а у с т р и јс к о г к о н з у л а т а .

Д а б и с е п р и о в и м ч е с т и м с у к о б и м а , н а р о ч и т о с т у р с к о мп о л и ц и јо м , м о г а о о д р ж а т и а у т о р и т е т и п р е в л а с т с р п с к е в л а с т и ,в а љ а л о је р е о р г а н и с а т и и п о ја ч а т и с р п с к у п о л и ц и ју .

У о н о в р е м е -1856- п о л и ц и ја б е о г р а д с к а б и л а је п о д е љ е н а

н а ш е с т к в а р т о в а и к о д с в а к о г к в а р т а б и о je п о је д а н"к в а р т а љ н и к ". О д ч е т р д е с е т , а д о ц н и је д е в е д е с е т с л у ж и т е љ а ,је д н и с у б и л и п р и к в а р т о в и м а , а д р у г и п о у л и ц а м а к а оп о з о р н и ц и . С в и с у с е н о с и л и п о т у р с к и и б и л и н а о р у ж а н и с ап о д в а п и ш т о љ а и ја т а г а н о м с а с и л а је м . Н а д с в и м а о в и мп а н д у р и м а б и о је је д а н с т а р е ш и н а , к о ји с е з в а о "б у љ у б а ш а ".О н је в о д и о н а д з о р н а д п а н д у р и м а и о н и с у њ е м у и л ич л а н о в и м а к в а р т о в н и м ја в љ а л и о д о г а ђ а ји м а у в а р о ш и .

О с и м п а н д у р а , б и л о је и н о ћ н и х с т р а ж а р а , т а к о з в а н и х

"п а т р о л и џ и ја ". Њ и х је о п ш т и н а б и р а л а , п л а ћ а л а и с т а в љ а л ау п р а в и н а с л у ж б у .У т у с л у ж б у о п ш т и н а је о б и ч н о у з и м а л а г р а ђ а н е к о ји с у у

с в о ји м р а д њ а м а п о с т р а д а л и и л и и з н е м о г л и д а ш т о д р у г и мн а ч и н о м з а р а д е , и л и б и л и у н е м о г у ћ н о с т и д а п л а ћ а ју п о р е з у ,п а и м је о в а н а п л а ћ и в а н а о д њ и х о в е п а т р о л џ и јс к е п л а т е . О н ис у с е у в е ч е с к у п љ а л и у п о л и ц и ји , п а и х је б у љ у б а ш а р а з а ш и љ а оп о в а р о ш и н а н о ћ н у с л у ж б у .

Н и о д о н и х п о з о р н и к а н и о д п а т р о л џ и ја н и је б и л о в е л и к ек о р и с т и . П о з о р н и ц и о б и ч н о з а с е д н у у о б л и ж њ о ј к а в а н и , aп а т р о л џ и је с е с к л о н е н е г д е п о р е д к у ћ е и д у Ћ а н а и с п а в а ју .

Т а к в а је о т п р и л и к е б и л а п о л и ц и ја б е о г р а д с к а г о д и н е 1856.To је б и л о о д м а х п о с л е П а р и с к о г м и р а , к а д а је у т и ц а ј П о р т и ну С р б и ји , п о д п о м о г н у т њ е н и м т а д а ш њ и м с а в е з н и ц и м а , б и ов р л о м о ћ а н . П а ш а б е о г р а д с к и б и о је п р е м а с р п с к и м в л а с т и м а ,в л а д и и с а м о м е К н е з у с в е д р с к и ји и б е з о б р а з н и ји . О н јес м а т р а о С р б и ју к а о о б и ч н у т у р с к у п р о в и н ц и ју , а с е б е к а оС у л т а н о в о г н а м е с н и к а . К о н з у л и в е л и к и х и л и , п о П а р и с к о мм и р у , г а р а н т н и х с и л а с м а т р а л и с у д а б р а н е и ч у в а ју ии н т е г р и т е т Т у р с к е , а и с в о је п о с е б н е и н т е р е с е , а к о у ч в р с т еш т о ја ч у к о н т р о л у и у т и ц а ј н е с а м о у с п о љ н и м н е г о и уу н у т р а ш њ и м п о с л о в и м а и о д н о ш а ји м а С р б и је . Н а р о ч и т о с е у




т о м е и с т и ц а о а у с т р и јс к и к о н з у л , а т а ј к о н з у л б и о је Т е јаР а д о с а в љ е в и ћ .

П о д о в а к в и м т е ш к и м п р и л и к а м а у п р а в н и ц и Б е о г р а д а б р з ос у с е с м е њ и в а л и . П о с л е а је Ј е р е м и ћ а , К о с т е М а г а з и н о в и ћ аи М и л и в о ја П е т р о в и ћ а Б л а з н а в ц а б у д е у о к т о б р у 1856. з ау п р а в н и к а Б е о г р а д а п о с т а в љ е н Н и к о л а Х р и с т и ћ , д о т а д а њ ин а ч е л н и к П о л и ц и јс к о г о д е љ е њ а у М и н и с т а р с т в у у н т . д е л а .Н о в и у п р а в н и к о д м а х је п о јм и о д а м у п р е д с т о ји т е ш к а и о п а с н аб о р б а и с а с т р а н и м к о н с у л и м а , а н а р о ч и т о с а Т у р ц и м а , а л и је

о н б и о т в р д о р е ш е н д а б о р б у п р и м и и д а п о с в а к у ц е н у о д р ж иа у т о р и т е т и н а д м о ћ н о с т с р п с к е в л а с т и и с у з б и је с в а к о м е ш а њ еи с в а к и у т и ц а ј и с т р а н и х с и л а и т у р с к и у у п р а в и п р е с т о н и ц е .

Т а к о је н а с т а л а д у г а , м р а ч н а и ч е с т о к р в а в а б о р б а , к о ја јет р а ја л а п у н и х ш е с т г о д и н а , с в е д о б о м б а р д о в а њ а Б е о г р а д ао д 1862, к а д а с у Т у р ц и и с т е р а н и и з в а р о ш и , и к о ја је п о с л еје д а н а е с т г о д и н а к р у н и с а н а п о с т у п н и м у с п е х о м , з а у з е ћ е мг р а д о в а г о д и н е 1867.

П р в а б р и г а н о в о г а у п р а в н и к а б и л а је д а о р г а н и з у је ја ч у и

п о у з д а н и ју п о л и ц и јс к у с л у ж б у . У о в о в р е м е в о јн и ц и с у п у ш т а н ии з к а с а р н е н а т р о м е с е ч н о о д с у с т в о с в о ји м к у ћ а м а , п а с е п о с л ео п е т в р а ћ а л и у к а с а р н у н а о д с л у ж е њ е р о к а . Н а ч е л н и к в о јс к еб и о је т а д а ч е с т и т о г а с п о м е н а с т а р и п у к о в н и к К о с т аХ р а н и с а в љ е в и ћ . У с п о р а з у м у с њ и м е о б ја в и с е у в о јс ц и д а Ћ еб и т и п р и м љ е н и с п у н о м п л а т о м с в и о н и в о јн и ц и , к о ји б и х т е л ис в о ј т р о м е с е ч н и о д п у с т п р о в е с т и у п о л и ц и јс к о ј с л у ж б и , а т а к ои с т о и о н и к о ји б и , п о с л е о д с л у ж е н о г р о к а , х т е л и п р е ћ и уп о л и ц и ју . Б и л о и х је д о с т а к о ји с у с е о д м а х ја в и л и . О н и с у у

п о л и ц и ји з а д р ж а л и с в о је в о јн и ч к о о д е л о и о р у ж је , с а м о ш т ос у , з а р а з л и к у о д р е д о в н и х в о јн и к а , д о б и л и о к о к а п е ц р в е н уо п ш и в к у . И н т е р е с а н т н о ја д а је т а ц р в е н а "о п ш и в к а "з а д р ж а в а н а к р о з с в е в р е м е у н а ш о ј ж а н д а р м е р и ји , п а је , е в о ,и д а н а с ж а н д а р м и н о с е н а р у к а в и м а и т и м е с е р а з л и к у ју о до с т а л и х в о јн и к а , п о р е д б р о је в а н а ја ц и , к о је с у у п о с л е д њ ев р е м е д о б и л и .

Т а к о с у о в и в о јн и ц и п о с т у п н о з а м е њ и в а л и п а н д у р е . П о ја в ањ и х о в а у п о л и ц и ји и з а з в а л а је ч а к и п р о т е с т б е г р а д с к о г п а ш е ,к о м е је је д в а о б ја ш њ е н о , д а т о н и с у в о јн и ц и , н е г о п о л и ц и јс к ис л у ж и т е љ и у у н и ф о р м и . Т у р ц и с у б и л и п р в и к о ји с у и х н а з и в а л и"ж а н д а р и м а ", п а и м је т а ј, с а д а у г л а ђ е н и н а з и в "ж а н д а р м а "о с т а о и д о д а н а с .






п р е т х о д н о у п о з н а в л а д у , је р је б и л а о п а с н о с т д а м о ж е д о ћ ид о о р у ж а н и х с у к о б а и д о к р в и . Т о г а р а д и б и л а је с е д н и ц а уД в о р у . Т а м о с е п р и м и у п р а в н и к о в п р е д л о г д а с е Т у р ц и н а т е р а јун а м е с т и т и ф е њ е р е , и н а ч е д а и м с е р а д њ е з а т в о р е .

С у т р а д а н п о л и ц и ја п р и к у је н а о б е м а к а в а н а м а н а р е д б у ,д а с е з а 24 с а х а т а н а м е с т е ф е њ е р и , и н а ч е д а ћ е с е р а д њ ез а т в о р и т и . Н о Т у р ц и з д е р у и п о ц е п а ју о б е н а р е д б е .

У п р а в н и к н а р е д и д а д е с е т ж а н д а р м а с а п у н и м п у ш к а м а ин а о ш т р е н и м т е с а ц и м а , је д а н п о је д а н , о д у у б л и з и н у к а в а н а .

О к о л н и м С р б и м а , к о ји с у т а м о и м а л и с в о је р а д њ е , п о р у ч и д ас е н а о р у ж а ју и д а б у д у н а о п р е з у . У в а р о ш и н а м е с т и п о з о р н и к ен а н а јв а ж н и ји м м е с т и м а , а о с т а л е п о в у ч е у п о л и ц и ју , о д а к л ећ е м у , н а п р в и п о з и в , п о х и т а т и у п о м о ћ а к о з а т р е б а .

Р е ш е н д а и з в р ш и с в о ју н а р е д б у м а и п о г и н у о , о н н а п и ш ет е с т а м е н т и о с т а в и г а м е ђ у с в о је х а р т и је .

И т а к о б д л у ч е н , о н с е с у т р а д а н у ју т р о о к о 8 с а х . с а м с ас в о ји м в е р н и м п о з о р н и к о м Б о р ђ е м Н и ш л и јо м у п у т и п р в о јт у р с к о ј к а в а н и . Б о р ђ а о с т а в и п р е д к а ф а н о м д а б и м о г а о д а т и

з н а к ж а н д а р м и м а , а о н с а к в а р т а љ н и к о м , к о ји г а је ч е к а о , р у п иу к а в а н у . И м а о је п р и с е б и д в а џ е п н а п и ш т о љ а , а к в а р т а љ н и кд в а п и ш т о љ а з а п о ја с о м и ја т а г а н . К а в а н а је б и л а п у н а Т у р а к а ."К а м о к а ф е џ и ја ?" в и к н е о н о ш т р о . К а ф е џ и ја и с п а д е п р е д њ е га ,и с п р с и с е и н а б у с и т о о д г о в о р и : "Е в о м е , ја с а м ." "К а ж и о в и мТ у р ц и м а д а о д м а х и з л а з е , п а з а т в а р а ј к а в а н у !" Т у р ц и с еу з р у ја ш е , с к о ч е и у з п р е т њ у и п с о в к у , п о ју р е у п о з а д н у с о б у ."Т а м о је о р у ж је , г о с п о д и н е " , в и к н у к в а р т а љ н и к . У п р а в н и к с ео к р е т е Б о р ђ у Н и ш л и ји , а о в а ј д а д е з н а к ж а н д а р м и м а , к о јис о б о р е н и м б а јо н е т и м а у л е т е ш е у к а в а н у . Т у р ц и с а к а в е џ и јо мп о ју р и ш е н а с п о р е д н а в р а т а и п о б е г о ш е у гр а д . К а в а н а б из а т в о р е н а и з а п е ч а ћ е н а .

К а д с у о т и ш л и у д р у г у к а в а н у , с в е с е в е ћ б и л о р а з б е г л о .С в и п а ш и н и п р о т е с т и н и с у п о м о г л и . Т у р ц и с у с е п о к о р и л и ,

п а л и л и у р е д н о ф е њ е р е и т а ч н о в р ш и л и с в е п о л и ц и јс к е н а р е д б е .З а н и м љ и в је јо ш с л у ч а ј с а н е к и м Д у н ђ е р - б а ш о м А в р а м о м ,

к о ји , д о п у с т и т е , д а в а м јо ш и с п р и ч а м .С р б и и о с т а л и х р и ш ћ а н и и з Т у р с к е , к о ји с у д о л а з и л и д а

р а д е у Б е о г р а д у , ч е с т о с у з а д а в а л и п о л и ц и ји г л а в о б о љ е с в о ји м

у п о р с т в о м п р е м а в л а с т и м а . Њ и х је п р о т и в н а ш и х в л а с т ид р а ж и о и п о д с т и ц а о н е к и А в р а м Д у н ђ е р и н , к о ји је б и оз а п о с л е н у г р а д у и к о г а с у Т у р ц и з в а л и Д у н ђ е р - б а ш о м .



С И Л У Е Т Е С Т А Р О Б Е О Р А Д А 73

П о з и в а н н а о д г о в о р з б о г о в о г а д р а ж е њ а љ у д и н ан е п о с л у ш н о с т и н е р е д е , А в р а м н и к а д н и је х т е о д о ћ и ,з а п и с и в а ју ћ и с в е о д р е д а . И д а б и б и о б е з б е д н и ји , с к л о н и ос е и з в а р о ш и у г р а д , п а ш и п о д з а ш т и т у .

А л и је у п р а в н и к в а р о ш и б и о р е ш е н д а А в р а м а к а к о б и л оу х в а т и . И д о и с т а је д н о г а д а н а ја в и м у с е д а је А в р а м и з а ш а ои з г р а д а и д а с е н а л а з и у је д н о ј т у р с к о ј к а в а н и н а Д о р ђ о л у .О д м а х с е т а м о у п у т е т р и п а н д у р а д а га у х в а т е и д о т е р а ју уп о л и ц и ју . О н и т о и з в р ш е , а л и к а в е џ и ја Т у р ч и н о т р ч и у т у р с к уп о л и ц и ју , т е о т у д а п о т р ч е н е к о л и к о н и з а м а к о ји о д п а н д у р ао т м у А в р а м а и п о в е д у у с в о ју п о л и ц и ју . Ч у в ш и о в о , у п р а в н и ко д м а х о д р е д и н е к о л и к о ж а н д а р м а с а з а п о в е ш ћ у д а п р е с р е т н уо н е н и з а м е и п р е о т м у А в р а м а , м а к а р и х с в е п о б и л и . Ж а н д а р м ии з в р ш е з а п о в е с т , п р е с р е т н у н и з а м е , о т м у А в р а м а и д о т е р а југ а у н а ш у п о л и ц и ју , г д е б у д е з а т в о р е н .

To и з а з о в е ч и т а в з а п л е т . П а ш а л и ч н о у ч и н и п р о т е с т к о дп о п е ч и т е љ а и н о с т р а н и х д е л а С т е в а н а М а р к о в и Ћ а , к о ји п о з о в еу п р а в н и к а и н а јо ш т р и је м у з а м е р и ш т о и з а з и в а з а п л е т с п а ш о ми П о р т о м , п о з и в а ју ћ и г а д а А в р а м а п у с т и и п р е д а п а ш и .У п р а в н и к о д б и је д а т о и з в р ш и б е з н а л о г а с в о г н а д л е ж н о гп о п е ч и т е љ а Н и к о л а је в и ћ а . Н о Н и к о л а је в и Ћ је п о т п у н оо д о б р а в а о п о с т у п а к у п р а в н и к о в . Р а д и о в е с т в а р и с а з о в е с ес е д н и ц а у Д в о р у . С в и п о п е ч и т е љ и и к о н з у л Т е ја Р а д о с а в љ е в и ћб и л и с у з а т о д а с е А в р а м п у с т и , к а к о б и с е и з б е г а о з а п л е т сп а ш о м и П о р т о м . Н а т о је д о ш а о у Д в о р п а ш и н с е к р е т а рР а ш и д - е ф е н д и ја с т р а ж е њ е м д а К н е з п р и м и п а ш у уа у д и је н ц и ју . К н е з о д г о в о р и д а ћ е п а ш у п р и м и т и с у т р а у 9 с а х .п р е п о д н е и с т а н е о ш т р о п р е б а ц и в а т и п о п е ч и т е љ уН и к о л а је в и ћ у ш т о п о в л а ђ у је у п р а в н и к у . Н и к о л а је в и ћ је Ћ у т а о ,н е г о п р и в у ч е у п р а в н и к а н а с т р а н у , п а м у р е ч е : "В и д и т е л и д ах о ћ е д а н а м о т м у А в р а м а ? " У п р а в н и к н и је т р а ж и о н и к а к в и хд а љ и х у п у т с т а в а о д п о п е ч и т е љ а , д а б и о с т а о с л о б о д а н у с в о ји мо д л у к а м а . В р а т и в с е у У п р а в у , о н н а р е д и д а м у с у т р а р а н оу ју т р у д о ђ у с в и ч л а н о в и у У п р а в у . О д м а х с е у з м е А в р а м н ас а с л у ш а њ е , с а с т а в и с е , п о т а д а ш њ о ј у р е д б и , п о л и ц и јс к и с у до д ч л а н о в а У п р а в е п о д п р е д с е д н и ш т в о м у п р а в н и к о в и м . Т а јс у д о с у д и А в р а м а н а 30 б а т и н а и п р е с у д а с е о д м а х и з в р ш и .

У п р а в н и к о н д а п у с т и А в р а м а н а с л о б о д у , а л и м у з а к а ж е д а с ео д с а д а в л а д а у р е д н о , је р м у и н а ч е н е Ћ е п о м о ћ и н и п а ш а н ис в и Т у р ц и . А в р а м је б и о с к р у ш е н и д о и с т а с е о д т а д а в л а д а о




б е с п р е к о р н о .Т е к ш т о је А в р а м б и о о т и ш а о , а д о ђ е Р а ш и д - е ф е н д и ја сп и с м о м п о п е н и т е љ а С т е в а н а М а р к о в и ћ а д а с е А в р а м о д м а хп у с т и . У п р а в н и к о д г о в о р и Р а ш и д -е ф е н д и ји д а је А в р а м а в е ћп у с т и о , п о ш т о га је з а у п о р с т в о к а з н и о с а 30 б а т и н а . Р а ш и д -е ф е н д и ја д и ж е л а р м у р е к а в к а к о је К н е з о б м а н у о п а ш у . С в ет о н и је п о м о г л о н и ш т а . Д о д у ш е К н е з је з б о г о в о г с л у ч а ја б и ог р д н о љ у т н а у п р а в н и к а и т р и д а н а н и је с њ и м е г о в о р и о . А л и јеу п р а в н и к о с т а о и д а љ е н а У п р а в и .

С т в а р с а А в р а м о м с в р ш и л а с е б е з и к а к в и х з а п л е т а . А в р а мје и з в у к а о б а т и н е , а п а ш а и х п р о г у т а о .

Т а к о с у н а ш и с т а р и с х в а т и л и и в р ш и л и с в о ју д у ж н о с т Б о гд а и х п р о с т и . П р е н е г о ш т о с у д о н о с и л и к а к в у н а р е д б у , о н и с уд о б р о р а з м и с л и л и и п р о ц е н и л и д а л и је о н а у м е с н а ,ц е л и с х о д н а , и з в р ш љ и в а и з а к о н и т а . И к а д с у д о л а з и л и д о т о г аз а к љ у ч к а , о н и с у је в р ш и л и д о к р а ја т а ч н о и с а в е с н о , н ео б а з и р у ћ и с е н и н а к а к в е с м е т њ е , п р е т њ е , и н т р и г е и

о п а с н о с т и . О н и с у з а л а г а л и с в о ју гл а в у д а б и с е о д р ж а о р е д ид а б и с е п р и б а в и л а п у н а в а ж н о с т њ и х о в и м з а к о н и т и мн а р е д б а м а .

К о с т а Х р и с т и Ћ :"З а п и с и с т а р о г б е о г р а ђ а н и н а ", Н о л и т , 1989.



Ј Е Д Н А П Р О М Е Н А Н А П Р Е С Т О Л У 75

ЈЕДНА ПРОМЕНА НА ПРЕСТОЛУ (1860)

П р е н е к о л и к о д а н а с в е л и к о м с в е ч а н о ш Ћ у с п у ш т е н је уг р о б к р а љ П е т а р . Н а К р с т о в д а н , 27. с е п т е м б р а , н а в р ш и ћ е с ет а ч н о ш е с т н е д е љ а о д с м р т и њ е го в е , к а д а ћ е п р е с т а т и п е р и о дд у б о к е д р ж а в н е ж а л о с т и з а п р е м и н у л и м К р а љ е м . А т о г а и с т о г ад а н а , н а К р с т о в д а н 1860, п р е м и н у о је и п о с л е н е к о л и к о д а н ау С а б о р н о ј б е о г р а д с к о ј ц р к в и с в е ч а н о с а х р а њ е н к н е з М и л о ш .

Ч у д н о в а т е с л у ч а јн о с т и у с у д б и н и о в е д в о ји ц е в л а д а л а ц ас р п с к и х !

И је д а н и д р у г и у м и р у у п р и б л и ж н о и с т и х г о д и н а . К н е зМ и л о ш у о с а м д е с е т о ј, к н е з П е т а р у с е д а м д е с е т о с м о ј г о д и н и .А к о и з у з м е м о к н е з а М и л а н а О б р е н о в и Ћ а II, к о ји у с т в а р и н и јен и в л а д а о , к н е з М и л о ш и к р а љ П е т а р је д и н а с у н а ш а д в ав л а д а о ц а , к о ји с у м и р н о , п р и р о д н о м с м р Ћ у у м р л и н а п р е с т о л у ,п а и њ и х д в о ји ц а т е к п о ш т о с у д у б о к о о с е т и л и с в е г о р ч и н еи з г н а н с т в а . К н е з М и л о ш о д л а з и и з С р б и је у с в о јо ј п е д е с е т

д е в е т о ј г о д и н и , п о ш т о је и з в р ш и о с в о ју м и с и ју о с л о б о ђ е њ а .К р а љ П е т а р , н а п р о т и в , в р а ћ а с е у С р б и ју у с в о јо ј п е д е с е тд е в е т о ј г о д и н и д а и з в р ш и с в о ју м и с и ју у је д и њ е њ а . И п оо д л у к а м а н а р о д н и х п р е д с т а в н и ш т а в а о д 1898. и 1921. и је д а ни д р у г и д о б и в а ју н а з и в "В е л и к и ."

С в и о с т а л и в л а д а о ц и с р п с к и н о в о г а в р е м е н а и л и у м и р ун а с и л н о м с м р ћ у и л и у и з г н а н с т в у . К а р а ђ о р ђ е , к н е з М и х а и л о ,к р а љ А л е к с а н д а р О б р е н о в и ћ у м и р у н а с и л н о м с м р ћ у . К н е зА л е к с а н д а р и К р а љ М и л а н у м и р у у и з гн а н с т в у , у к о м е с у , о с и м

је д и н о г к р а љ а А л е к с а н д р а О б р е н о в и ћ а , п р о б а в и л и д у ж е и л ик р а ћ е в р е м е с в и О б р е н о в и ћ и и с в и К а р а ђ о р ђ е в и ћ и .П о м е н у л о с е , н е п о в р а т и л о с е !П р е м а о д л у ц и С в е т о а н д р е јс к е с к у п ш т и н е о д 12. д е ц е м б р а

1858, к о јо м с е "в а с п о с т а в љ а д и н а с т и ја О б р е н о в и Ћ а ", к н е зМ и л о ш п р е ђ е у Р а д у је в а ц у ја н у а р у 1859. г о д и н е . О н у д а р ип р е к о Н е г о т и н а , З а је ч а р а и К њ а ж е в ц а у А л е к с и н а ц . Т у га јед о ч е к а о п р е с т о л о н а с л е д н и к к н е з М и х а и л о , к о ји п р е ш а в н аС м е д е р е в о , н и је х т е о у ћ и у Б е о г р а д п р е о ц а . З н а ју Ћ и

с у р е в њ и в о с т к н е з а М и л о ш а и о с е т љ и в о с т њ е го в у у п и т а њ ук н е ж е в с к е в л а с т и , к н е з М и х а и л о је н а јо д с у д н и је о д б и ја о с т р у јуд а с е н а у п р а ж њ е н и п р е с т о п о з о в е о н , а н е к н е з М и л о ш . О н јео т в о р е н о и з ја в и о д а с е б е з к н е з а М и л о ш а н е ћ е в р а ћ а т и у




С р б и ју , а д а о н е , к о ји б и с е п р о т и в и л и п о в р а т к у н а п р е с т о к н е з аМ и л о ш а , с м а т р а и к а о с в о је п р о т и в н и к е . У о с т а л о м о н а с т р у јап р о т и в к н е з а М и л о ш а м н о г о м а њ е с е о п а ж а л а у н а р о д у , а м н о г ов и ш е к о д т а д а ш њ и х в е л и к а ш а и в л а с н и к а . Н а р о д с е в и ш е с е ћ а ок а к о је п о д к н е з о м М и л о ш е м м о г л а н е к о м е и с п а с т и и з к о л ас и к и р а н а д р у м , а д а је н и к о н и је с м е о д а р н у т и , в а н д а је о д н е с ес а м о м к н е з у у К р а г у је в а ц . о с п о д а п а к и в е л и к а ш и в и ш е с у с ес е ћ а л и н е о г р а н и ч е н е в л а с т и М и л о ш е в е , б у н е к о је с у п р о т и вњ е г а д и з а л и и к а м е њ а к о је с у з а њ и м у С а в у б а ц а л и , к а д с е

л а ђ о м о д б е о г р а д с к е о б а л е о т и с н у о .

А л и с у и је д а н и д р у г и г л е д а л и у к н е з у М и х а и л у и је м ц аз а н о в и , з а к о н и т и р е д у з е м љ и , и з а ш т и т н и к а о д го њ е њ а ио с в е т е , и у з д а н и ц у л е п ш е б у д у ћ н о с т и н а р о д н е .

К р а је м ја н у а р а , 1859. о б а К н е з а с в е ч а н о с у у ш л а уБ е о г р а д , о д у ш е в љ е н о д о ч е к а н и . Б и о је в е д а р и т о п а о д а н ,к а к а в ч е с т о б и в а у Б е о г р а д у . О б а к н е з а б и л а с у у је д н и мо т в о р е н и м к о л и м а . К н е з М и л о ш у в и ш њ е в о ј а т и л и , в е ћ с а с в и м

с е д , с а н а о ч а р и м а , г о л о г л а в , п о з д р а в љ а о је н а р о д л е в о ид е с н о . К р о з д а н а ш њ у Б р а н к о в у у л и ц у , к о ја с е о н д а з в а л ао с п о д с к а у л и ц а и к о ја је б и л а н а је л е г а н т н и ја у Б е о г р а д у , о н

с е о д в е з а о у С а б о р н у ц р к в у , г д е је ч и њ е н о б л а г о д а р е њ е .М и т р о п о л и т П е т а р н и је с м е о н и д о ч е к а т и к н е з а у Б е о г р а д у . Уц р к в и је с л у ж и о м л а д и ш а б а ч к и в л а д и к а М и х а и л о п о т о њ им и т р о п о л и т с р п с к и . Н а р о д н а с к у п ш т и н а д о ч е к а л а г а је у ц р к в ик а о и ц е л а в л а д а , к о јо ј је н а ч е л у б и о С т е в ч а М и х а и л о в и ћ ,"м е с т о з а с т у п н и к " К н е ж е в д о д о л а с к а њ е г о в а у С р б и ју .

Н е к о л и к о д а н а т р а ја л о је в е с е љ е н а р о д н о . В а р о ш јев е ч е р о м б и л а с ја јн о о с в е т љ е н а . П о п р о з о р и м а п р и в а т н и х к у ћ ач к и љ и л е с у и с т и н а л о ја н е с в е ћ е , је р д р у г и х је с л а б о б и л о , а л ис у з а т о н а т р и ју м ф а л н и м к а п и ја м а , и с к и ћ е н и м к а н д и л и м а с ач а ш и ц а м а у н а р о д н и м б о ја м а , б л и с т а л и с ја јн и т р а н с п а р е н т и сл и к о в и м а М и л о ш е в и м и М и х а и л о в и м , а л е г о р и јс к и м с л и к а м а ,к о је н а б р з у р у к у и з р а д и о "а к а д е м с к и ж и в о п и с а ц " С т е в аТ о д о р о в и ћ и п р и г о д н и м с т и х о в и м а Ј о в е И л и ћ а , Б у р е Ј а к ш и ћ аи д р у г и х т а д а ш њ и х п о е т а и н а р о ч и т и х с т и х о т в о р а ц а , к а к в и хс е у в е к н а ђ е з а т а к в е с в е ч а н е п р и л и к е .

Д у ж у л и ц е п о в е ш а н и с у б и л и п р о з р а ч н и ф е њ е р и о д х а р т и јеу р а з н и м б о ја м а , к о ји с у с е л е л у ја л и н а з а т е г н у т и м к о н о п ц и м ао д к о п љ а д о к о п љ а . Н а р а с к р ш ћ и м а гл а в н и х у л и ц а г о р е л е с у



Ј Е Д Н А П Р О М Е Н А Н А П Р Е С Т О Л У 77

н а т а к н у т е н а м о т к е , м е ш и н е с к а т р а н о м , к о ји је , з а п а љ е н , к а п а оп о к а л д р м и н а в е л и к о у в е с е љ е њ е с в е т и н е . И с к у п љ е н и о к ом е ш и н а , о н а је в е с е л о п о с м а т р а л а п л а м е н е м л а з о в е , к о ји с уи з м е ш и н а ц у р и л и и гу с т и м д и м о м г а р а в и л и јо ј з а ја п у р е н а л и ц а .А н а гл а в н и м п р о с т о р и м а и п и ја ц а м а о к р е т а н и с у , и з н а д в е л и к ев а т р е , н а о г р о м н и м р а ж њ е в и м а ц е л и ц е л ц а т и в о л о в и , aу н а о к о л о и з в а љ а н а б у р а д с в и н о м и р а к и јо м . To је О п ш т и н аб е о г р д с к а д а в а л а б а н к е т с в о ји м р а з д р а г а н и м г р а ђ а н и м а .

А л и к а д с у с в е т е с в е ч а н о с т и п р о ш л е и с т и ш а л е с е , з е м љ а

с е н а ш л а , л и ц е м у л и ц е с а с т а р и м о с п о д а р о м . П и т а њ е је б и л о :ш т а је К н е з - М и л о ш , п о с л е д в а д е с е т г о д и н а , о д н о в о г а н а у ч и о ,а ш т а о д с т а р о г а з а б о р а в и о .

Д о д у ш е , н и њ е г о в п о л о ж а ј н и је б и о л а к .К а о у в е к к о д н а с , п р и п р о м е н и р е ж и м а , и с а д с е н а ш л о

п у н о "с т р а д а л н и к а " з а н о в у д и н а с т и ју , к а о ш т о с у , с д р у г ес т р а н е , д е н у н ц и р а н и м н о ги љ у д и к а о њ е н и п р о т и в н и ц и . П р в ис у и с т и ц а л и к а к о с у о д п р о ш л о г р е ж и м а г о њ е н и , к а к о с у з ад и н а с т и ју "п у н и л и " ч а б р о в е у гу р г у с о в а ч к о ј к у л и и л и з а т в а р а н и

у В у ч и ћ е в е о б о р е н а Ш а п ц у и В р а ч а р у . Д р у г и с у о к р и в љ а в а н ије р с у с л у ж и л и п р о ш л о ј д и н а с т и ји , т ј. у с т в а р и г л е д а л и с в о јп о с а о и н е м е ш а ју ћ и с е н и у к а к в а в е л и к а ш к а "в о л н е н и ја ",п о ш т е н о с л у ж и л и з е м љ и и в л а д а о ц у к о м е с у с е з а к л е л и .

З а н и м љ и в е с у б и л е т у ж б е к о је с у п о д и з а н е п р о т и в В у ч и ћ а .Т а к о је је д а н о д т и х "с т р а д а л н и к а " т р а ж и о д а м у В у ч и ћ п л а т ио д ш т е т у ш т о м у је п о п а љ е н о и м а њ е у б у н и 1842. Д р у г и је т а к ои с т о т р а ж и о о д ш т е т у з а п о п а љ е н о м у и м а њ е о к а т а н с к о ј б у н и1844. В у ч и ћ с е е н е р г и ч н о б р а н и о о д о в и х о п т у ж а б а . Н а јп о с л е

је и з ја в и о д а а к о о н а ј п р в и п о г о р е л а ц и м а к а к в а г о д п р а в ат р а ж и т и о д ш т е т у о д њ е г а , б у н т о в н и к а о д 1842. п о к а к в о м еп р а в у о н а ј д р у г и , к о ји је 1844. с а м б и о б у н т о в н и к , т р а ж ио д ш т е т у о д њ е г а - В у ч и ћ а - к о ји је т а д а , к а о з а к о н и т а в л а с т ,и ш а о д а т у б у н у у гу ш и !

К н е з М и л о ш н и је б и о н е п р и с т у п а ч а н о в и м д о н о ш е њ е м , ио н а к о в е ћ к и в а н з а с в о је д у го г о д и ш њ е и з г н а н с т в о . А л и је к н е зМ и х а и л о с у з б и ја о о в у с т р у ју к о л и к о је г о д м о г а о . О н је и с к р е н от е ж и о д а с е з а б о р а в е т е ш к е у с п о м е н е и з м и н у л и х в р е м е н а и

д а с е с т а н е н а п у т г о њ е њ у и о с в е т и . Њ е м у с у н а р о ч и т оа н т и п а т и ч н и б и л и о н и "о б р е н о в и ћ е в ц и ", к о ји с у с е б ип р и п и с и в а л и и с к љ у ч н у з а с л у г у з а п о в р а т а к д и н а с т и је и




п р и с в а ја л и п р а в о н а м е р о д а в а н и у т и ц а ј у с в и м а п о с л о в и м ад р ж а в н и м и у с в и м а п и т а њ и м а л и ч н и м . Њ и х је у п р в о к н е зМ и х а и л о с м а т р а о к а о н а јо п а с н и је з а н о в р е ж и м и н о в о с т а њ е .О н је г о в о р и о д а н и к о н е м а п р а в а п а м т и т и о н о ш т о је о нз а б о р а в и о . О н је с м а т р а о д а с е њ е г о в а д и н а с т и ја в р а т и л а н ап р е с т о п о с в о м е п р а в у и п о в о љ и н а р о д н о ј, а н е а г и т а ц и јо мје д н е к о т е р и је , м а к а р с е о н а н а з и в а л а и о б р е н о в и ћ е в с к о м .С т о г а је к н е з М и х а и л о , с т у п и в н а п р е с т о , у з е о н а з и в к н е з а п ом и л о с т и б о ж јо ј и в о љ и н а р о д н о ј, н а з и в к о ји с у з а д р ж а л и с в и

в л а д а о ц и п о с л е њ е га .Ј е д н о м п р и л и к о м д о ђ е у Б е о г р а д в е л и к а д е п у т а ц и ја и зје д н е о к р у ж н е в а р о ш и . К н е з М и л о ш , в е ћ б о л е ш љ и в , у п у т и јек н е з у М и х а и л у , к о ји је п р и м и у д в о р ц у т о п ч и д е р с к о м .Д е п у т а ц и ју с у п р е д в о д и л и с а м и н а ји с т а к н у т и ји"о б р е н о в и ћ е в ц и " и з т е в а р о ш и . О н и с у д о ш л и д а с е ж а л е к а к ои м је к н е з А л е к с а н д а р К а р а ђ о р ђ е в и Ћ п р е о т е о о п ш т и н с к о п о љ еп о р е д в а р о ш и и н а њ е г а с е у б а ш т и н и о , т е о п ш т и н а н е м а г д е

д а д р ж и с в о је п а н а ђ у р е .О д м е р е н и п у н т а к т а к н е з М и х а и л о и м је д у г о о б ја ш њ а в а о

и д о к а з и в а о к а к о с е н и о д к о г а , п а н и о д к н е з а К а р а ђ о р ђ е в и ћ а ,н е м о ж е о т и м а т и и м а њ е , н а к о је о н , п о с а м о м њ и х о в о м т р в ђ е њ у ,и м а у р е д н у т а п и ју . У п у ћ и в а о и х је д а о п ш т и н с к о п р а в о т р а ж еи д о к а з у ју р е д о в н и м с у д с к и м п у т е м . А л и к а д у п о р н ад е п у т а ц и ја н е с а м о о с т а д е п р и с в о м е н е у м е с н о м т р а ж е њ у н е г ос е ч а к је д а н о д њ и х у с у д и д а к а ж е к а к о и м о н д а н и ш т а д р у г он е о с т а је н е г о д а п р е ђ у у т у р с к о п о д а н с т в о , к н е з М и х а и л оп л а н у : "Ј а с а м м и с л и о д а го в о р и м љ у д и м а , а л и в и н и с т е н и к а к в иљ у д и . Н а п о љ е !" А ђ у т а н т и у п р е д с о б љ у у гл е д а ш е у је д а н м а хк а к о с е о т в о р и ш е в р а т а и к а к о д е п у т а ц и ја у н е р е д у п о к у љ а и зс о б е . С а м к н е з М и л о ш , ч у в ш и г р о м к и гл а с М и х а и л о в , ч и с т оп р е п л а ш е н п о в и к а м о м ц и м а : "З а т в а р а јт е , м о р е , в р а т а , г р д н оје н е ш т о љ у т М и ја и л о !"

А л и с т а р и К н е з б е ш е н а и з м а к у ж и в о т а . О н је п о с т у п н ом а л а к с а в а о и г а с и о с е . У л е т о г о д и н е 1860. о н о д е у С о к о б а њ уи о т у д а с е п р е к о Б р е с т о в а ч к е Б а њ е в р а т и у Т о п ч и д е р . И а к ов е ћ м р т а в б о л а н , о н с е и п а к и н т е р е с о в а о з а д о г а ђ а је и и з д а в а он а р е д б е , к о је је н а л а з и о з а п о т р е б н е . Т е н а р е д б е , м а х о м с у

и з в р ш и в а н е т е к п о п р е т х о д н о м о д о б р е њ у к н е з а М и х а и л а .Т е ш к о је б и л о ш т о је к н е з М и л о ш п а м т и о ш т о је н а р е ђ и в а о иу в е к с у т р а д а н н а р а п о р т у у п р а в н и к а в а р о ш и р а з б и р а о је с у л и



Е Д Н А П Р О М Е Н А Н А П Р Е С Т О Л У 79

њ е го в е н а р е д б е и з в р ш е н е . е р м у је у п р а в н и к в а р о ш и р е д о в н о

с в а к о ју т р о м о р а о д о л а з и т и н а р а п о р т у д в о р а ц т о п ч и д е р с к и .

О н б и м у п р и ш а о р у ц и , с е о п о р е д к р е в е т а и к а з и в а о о д н е в н и м

д о г а ђ а ји м а у в а р о ш и . К н е з б и м у д р ж а о р у к у у с в о јо ј, и д о к б и

у п р а в н и к и з л а г а о с в о ј р а п о р т , К н е з б и с е ч е с т о п у т а з а н е о и

з а с п а о . О н д а б и у п р а в н и к т и х о п о в у к а о с в о ју р у к у и н е ч у јн о ,

н а п р с т и м а , и з а ш а о и з с о б е .

У у т о р а к 13. с е п т е м б р а 1860. у п р а в н и к је п о с л е д њ и п у т

б и о н а р а п о р т у . А л и је К н е з в е ћ б и о у з а н о с у , и з к о г а с е н и је

в и ш е н и п р о б у д и о .

Ц е л е о н е н о ћ и и з м е ђ у 13. и 14. с е п т е м б р а к н е з М и х а и л о

н и је с е о д м и ц а о о д п о с т е љ е М и л о ш е в е .

У ју т р у 14. с е п т е м б р а - н а К р с т о в д а н - к н е з М и х а и л о о д е

н а с л у ж б у у ц р к в у п а л и л у л с к у . О н н а р е д и д а с е п р в о њ е м у

ја в и а к о б и м е ђ у т и м к н е з М и л о ш п р е м и н у о . Б а ш п р е д с в р ш е т а к

с л у ж б е , у ђ е у ц р к в у п р и д в о р н и п р о т а Х а џ и - Д и н а и је д н и м

з н а к о м о г л а с и к н е з у М и х а и л у с м р т с т а р о г а К н е з а . К н е з

М и х а и л о с т и ш т е о ч и м а д а б и з а д р ж а о с у з е , а л и о д с т о ја

с л у ж б у . П о т о м с е в р а т и у Д в о р и н а р е д и д а м у д о ђ у м и н и с т р и ,

с а в е т н и ц и и у п р а в н и к в а р о ш и . О н и н а ђ о ш е К н е з а г д е х о д а п о

с о б и , п о г н у т е гл а в е , с м а р а м о м н а о ч и м а .

- Г о с п о д о , р е ч е и м о н , з в а о с а м в а с д а в а м к а ж е м д а н а м

н е м а в и ш е К њ а з а М и л о ш а . М о ј Б а б о ...

Т у К н е з з а с т а д е . О н с и л н о з а је ц а , с п у с т и с е н а к а н а б е и

г о р к о п л а к а ш е , т р е с у ћ и с е ц е л и м т е л о м .

П о с л е о в и х п р в и х т р е н у т а к а б о л а и т у г е , к н е з М и х а и л о

о д ја х а у к а с а р н у д а с м р т к њ а з а М и л о ш а о б ја в и в о јс ц и и д а о д

њ е п р и м и з а к л е т в у .

У т о к у д а н а п р е н е с е н је к н е з М и л о ш у Д в о р б е о г р а д с к и ,г д е је н е к о л и к о д а н а л е ж а о и з л о ж е н .

П о т о м је с а в е л и к о м п о м п о м с а х р а њ е н у С а б о р н о ј ц р к в и

б е о г р а д с к о ј.

И с т о г а д а н а - н а К р с т о в д а н 1860. - к н е з М и х а и л о

п р о к л а м а ц и јо м о б ја в и н а р о д у с в о је с т у п а њ е н а п р е с т о к а о

К њ а з М и х а и л о О б р е н о в и ћ Т р е ћ и .

"С р б и ", к а з а о је о н и з м е ђ у о с т а л о г у с в о јо ј п р о к л а м а ц и ји ,

"п р е д а м н о м с т о ји т е ж а к з а д а т а к . У н у т р а ш њ и р а з д о р и ,

н е п о ш т о в а њ е п р а в а б л и ж њ е г а , г а ж е њ е з а к о н а им а л о у в а ж а в а њ е в л а с т и , о с в е т е и г о њ е њ а р а с т р о ји л и с у

о т а ч е с т в о н а ш е и з а д р ж а л и га у в е л и к о м н а з а д к у . а с т у п а м




н а п р е с т о к њ а ж е в с к и с т в р д о м в о љ о м д а з л а о в а и с к о р е н и м уз е м љ и н а ш о ј: д а о с н у је м в л а д у к о ја ћ е , с н а б д е в а н а с в о мп о т р е б н о м в л а ш ћ у и с и л о м , у м е т и о д р ж а т и с е б е у у в а ж е њ у ,з а к о н е з е м а љ с к е у с н а з и и з а д о б и в е н а п р а в а у п о ш т о в а њ у , ик о ја ћ е , п р е з и р у ћ и о с в е т е и го њ е њ а , п р и д р у ж и т и с е б и с в е к о јио т а ч е с т в о с в о је , љ у б е и ж е л е м у н а п р е т к а .

З а т о , п р а ш т а ју ћ и о в и м с в а к у п о л и т и ч к у к р и в и ц у и б а ц а ју ћ иу з а б о р а в с в а у ч и њ е н а п о л и т и ч к а п р е с т у п љ е њ а , п о з и в а м с в еи с в а к о г а д а с е с т а в е п о д з а ш т и т у о т а ч а с т в е н и х з а к о н а , п о

к о ји м а ћ е м о је п р а в и т е љ с т в о м о р а т и и с т о т а к о п р а в е у з а ш т и т уу з и м а т и , к а о ш т о Ћ е м у д у ж н о с т б и т и к р и в е с т р о г о к а з н и т и .Д о к л е је к н е з М и х а и л о н а в л а д и , н е к а с в а к и з н а д а је з а к о нн а јв и ш а в о љ а у С р б и ји , к о јо ј с е с в а к и б е з р а з л и к е п о к о р а в а т им о р а .

"А к о р а з у м н о , с л о ж н о и п а т р и о т и ч к и б у д е м о р а д и л и з ан а п р е д а к и б л а г о с т а њ е С р б и је , п р о в и ђ е њ е Б о ж је н е Ћ ео с т а в и т и б е з у с п е х а т р у д о в е н а ш е ."

А л и к н е з М и х а и л у н и је б и л о с у ђ е н о д а п о т п у н о и з в е д е

с в о ј п р о г р а м . Н и је п р о ш л о н и о с а м г о д и н а , а о н је с и ш а о уг р о б н а в е ч н и п о ч и н а к п о р е д в е л и к о г б а б а с в о га .9. с е п т е м б р а 1921.

К о с т а Х р и с т и ћ :"З а п и с и с т а р о г б е о г р а ђ а н и н а ", Н о л и т , Б е о г р а д 1989.



Ч В О Р И Ш Т Е 81

ЧИТАОЦИ HAM ПИШУ:

Прикази, мишљења, утисци, коментари, критике, осврти, исправке

"ВЕЛИКО ИМЕ НИШТА HE ВРЕДИ КАД ЧОВЕК СЕБЕ ОД ЗНАЊА ШТЕДИ" СРПСКА ДУХОВНОСТ ПРОБУђЕНА У ЧАСОПИСУ "ЊЕГОШ"

МИЛИЦА МИЛАДИНОВИТ)

ХРОНИКА ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋА ДРАМАТИЗАЦИЈА У СТИХУ

ЧВОРИШТЕ

Ч у д н и с у н в о р о в и . У р а с т и њ у Б о ж и је п р и р о д е ч в о р о в ија ч а ју б и љ к у д а ч о в е к у т р а јн и ји п р и ја т е љ б у д е . У с а в е с т ич о в е к о в о ј ч в о р о в и ч в р с т и н у Б о ж и је г д у х а н а д и м а ју . У и с т о р и ји ,ч в о р о в и д е л е з е м а љ с к о б и т и с а њ е љ у д с к о г р о д а н а о н е к о ји м а"памћење не дозвољава да се ут оне у заборав," н и т и "сећање да им језиконем и"- и н а о н е ч и јо м с е "г лавомкажњава издаја,

јер је срамнија чак нег о и сама предаја."Ш т а т о ч и т а м ?

Ч и т а м "слово ко је не дозвољава да харт ија ост ане празна"; ч и т а м "дух ко ји не дозвољаа да мисао ост ане ст ерилна." Ч и т а м Д у х , ч и т а м Р е ч ; н е р а з д в о ји в е ... ч и т а м




ч в о р и ш т е Б о ж и је г у ч о в е к у ... ч и т а м Н е м а њ и Ћ е .У к о м е т о д о б у ч и т а м Н е м а њ и ћ е ?Ч и т а м т о у д о б у с р п с к о м д а н а ш њ е м , к о је н и је н и ш т а

р а з л и ч и т о о д о с т а л и х с р п с к и х д о б а , б е з б р о ј м а л е ц к и х д о б ак о ја ч и н е С р п с к о Т р а ја њ е . Н и С л у т њ а н и т и К о б ; н и С у д б а н и т иУ с у д ; н и П а т њ а н и т и Ч е м е р ; н и П р а в д а н и т и Л а ж ; н ин е д о с т а т а к П р и ја т е љ а н и т и к р д а Н е п р и ја т е љ а ... н е м е њ а ју с ео д г у с а л а д о д и с к о т е к е ; л а ж н а с л а с т е в р о п с к о г м а р ц и п а н ас а м о је у в е к п р е м а з а н а д р у г а ч и јо м б о јо м ; б о д е ж у в е к и с т и ;

п о с л е ц р н о г и ц р в е н о г , с а д а је н а и з г л е д п л а в и ч а с т ; ч в о р и ш т еЕ в р о п е п р о т и в С р б а н е м е њ а с е ; н е м а њ а с е о н о "т амо где се подле завере кују, "о н о т а м о "одакле паклену мржњу прот ив Срба бљују, "о н о т а м о г д е с е "чемер и јед лију из жучи ч и т а мД у х К о с о в а .

He ч и т а м т о з а С а в е ; н и т и з а Л а з а р е в о г с о к о л а , н и т и 1912.н и т и 1914. н и т и 1918. н и т и 1941.н и т и 1945. ч и т а м т о д а н а с 1999:К о с о в о ... н е м а м у б р о ја п о ч е ц и м а ; н е м а м у б р о ја з а в р ш е ц и м а .Т р а је К о с о в о : т р а је Ч в о р и ш т е Е в р о п е .

1999: д а л и је К о с о в о д о т р а ја л о ?1999: д а л и је К о с о в о к о н а ч н о п о б е ђ е н о ?Д а л и ћ е м о п р и х в а т и т и з а б р а н у г у с а л а ? У и м е е в р о п с к о г

з л а , д е к р е т о з а б р а н и гу с а л а у Р е п у б л и ц и С р п с к о ј п о т п и с а оје е в р о п с к и и м п е р и ја л н и г а у л а јт е р - з н а н и ш п а н с к и м а р к с и с т аВ е с т е н д о р п . Д а л и ћ е м о у м е с т о г у с а л а п р и х в а т и т и д и с к о т е к у ?Д а л и Ћ е м о к о н а ч н о п р и з н а т и к а п и т у л а ц и ју ? Д а л и ћ е м оп р и х в а т и т и л а ж д а с м о з л о ч и н ц и з а т о ш т о с м о с т р а д а л н и ц и -д а с м о з л о ч и н ц и з а т о ш т о с е б р а н и м о - и а к о н а м је з а б р а њ е н од а с е б р а н и м о ? Д а , д а л и Ћ е м о п р и х в а т и т и д и с к о т е к у к а оа у с в а јс з а у л а з а к п о д б о д е ж к о ји с е б е п р о г л а ш а в а е в р о п с к и м- з а т о н а м је о д у в е к б и л о з а б р а њ е н о д а с е б р а н и м о - и л ић е м о с е д р ж а т и о н о г а ш т о је с т е : "п р о ш л о с т , т о је к о р е н и зк о г а и з р а с т а с т а б л о , н а с т а б л у с е р а з в и ја ју г р а н е и г р а н ч и ц ес а л и ш ћ е м , т а к о је и с а ж и в о т о м н а р о д а ..." т а к о је и с а ж и в о т о мЕ в р о п е : "б е з Н е м а њ и Ћ а б и с е м а л а к с а л о , б е з њ и х б и с е б р з оп а л о , с в е т б и б и о г р о б б е з ц в е т а , ж и в о т п р а з а н , м л а д о с т п у с т а

ш т о з н а ч и - и л и ћ е м о с е д р ж а т и и с т и н е и н а м е т н у т о н а мн е п р а в о д а с е б р а н и м о - и и с т и н о м и з г р а д и т и у п р а в о д а с е

о д б р а н и м о . Ј е р ...К о б и м а л а к с а о , к о п а о ?К о ји б и т о ж и в о т , к о ја с м р т б и л и п р а з н и ?




К о ја т о м л а д о с т , к о ја с т а р о с т п у с т а ?К о ји б и т о ж и в о т п о с т а о г р о б б е з ц в е т а ?С р б и ? С р б и ја ? С р п с т в о ? Cellular Phones?Б о ж у р и ? К о с о в и ? CD Players?Т р о б о јк а ? р б ? З е л е н е л о в о р и к е ? The Soft - Money Shoot

out?М р т в а о р д е њ а ? Л о б а њ е ? A Battle of the Bank Accounts?Б а р ја ц и ? И к о н е ? Political Correctness? Election Fund Rais

ing?И л и с т е г о в и ...С т е г о в и ?Д а л и б и т о с т е г о в и п о с т а л и г р о б б е з ц в е т а ?Д а , з а и с т а с е р а д и о г е н о ц и д у н а д с т е г о в и м а : с т а р и , а л и

н е и н а јс т а р и ји п о р а ж е н и с т е г о в и Е в р о п е - н а т у р а ју с е д аз а у з м у т р о н к о н а ч н о у б и је н о г е в р о п с к о г с т в а р н о г с т е г а .М н о г и м а је в е ћ и з г л е д а л о д а с у у с п е л и д а у б и ју т а ј ч а с н ие в р о п с к и с т е г ... н и с у , м е ђ у т и м .

Ч и т а м Н е м а њ и ћ е а р а з м и ш љ а м о п о ч е т к у К о с о в а ... и ок р а ју К о с о в а . С х в а т а м д а р а з м и ш љ а м о В е л и к о ј Ј е р е с и Е в р о п е ,о т о м е к о л и к о м а л о о т о ј Ј е р е с и з н а м о , о т о м е к о л и к о с еп а ж љ и в о т а Ј е р е с п р и к р и в а , и з а с т е г о в а с а к р и в а , и и з а р е ч и ...р е ч и к о ји м а с е л а ж н и п о јм о в и п р и к а з у ју з а о н о ш т о з а и с т ан и с у . Р а з м и ш љ а ју ћ и о К о с о в у о д е ц и с р п с к о ј р а з м и ш љ а м , а л ии о д е ц и е в р о п с к о ј, п а и о д е ц и а м е р и ч к о ј и с в е т с к о ј... и с х в а т а мС р п с т в о М и л и ч и н и м р е ч и м а је д н о г о д с т а р и х с р п с к и х к р а љ е в а :"од крвавог рат а нема на свет у горег занат а..." И с х в а т а мд а је с в р х а т о г а ш т о н а с у б и ја ју д а н а с у б е д е д а б о д е ж је с т е

з а н а т Е в р о п е .С х в а т а м д а је К о с о в о б и л о н а н и ш а н у е в р о п с к о г б о д е ж а

о д 1991; и т а к о ђ е , д а је б и л о н а н и ш а н у п о с л е д њ и х с т о г о д и н а ;и д у б љ е јо ш у п р о ш л о с т , б и л о је н а н и ш а н у е в р о п с к о г б о д е ж ав е ћ з а С а в е , је р , ц и т и р а ју ћ и је д н у о д М и л и ч и н и х с р п с к и хк р а љ и ц а - д а с у С р п с т в о и П р а в д а о д д у х о в н о г т к и в а с а з д а н а -с х в а т а м д а о д д а в н и н а п а д о д а н а с - С р п с к о К о с о в о је с т е о н ош т о с е с м а т р а н а в о д н и м з л о ч и н о м .

К о т о с м а т р а ?

К а ж е н а м с е Е в р о п д је т а ш т о т о с м а т р а .К а к о т о к а д а је о ч и г л е д н о д а с у Н е м а њ и ћ и Е в р о п а ?To з н а ч и д а н а с л а ж у д а с т е г о в и в и ш е н е в а ж е . С т е г о в и




с у б и л и и о с т а л и ч в о р и ш т е Е в р о п е . Л а ж у н а с д а д а н а ш њ еК о с о в о н и је р е з у л т а т Е в р о п с к о г З л а . С т е г о в и с у б е л е ж ја д у х а .З а т о м о р а ју б и т и з а м е њ е н и с т е г о в и м а к о ји с у б е л е ж ја л а ж н о гд у х а . У Е в р о п и , п р е д а в н о г п о ч е т к а п о л и т и ч к е п о д о б н о с т и ,р е ч "јерес" и м а л а је с а с в и м д р у г а ч и је з н а ч е њ е , з н а ч и л а је"и з б о р " To з н а ч и д а д о б а п а љ е њ а к њ и г а т р а је јо ш у в е к ; т оз н а ч и , д а к а о и д а в н о , и д а н а с , п о р а з К о с о в а је с т е п л а н и р а нд а б у д е п о р а з х у м а н и с т и ч к е Е в р о п е . О т о м е је у с т в а р и п р и ч аи з п р о ш л о с т и , о т о м е је н а с л е ђ е : п а љ е њ е к њ и г а .

*

У д у б љ у ју ћ и с е у М и л и ч и н о с т в а р а л а ш т в о о Н е м а њ и ћ и м а ,а л и и с т о в р е м е н о и у њ е н о д о с т и г н у ћ е - у б у ђ е њ е д у х о в н о с т иу ч а с о п и с у "Његош," к р о з њ е н е р е ч и , и к р о з р е ч и с а р а д н и к ак о је је и з а б р а л а , с т а р и је г М и л о ш а А ћ и н а , и м л а ђ е г В и ш е с л а в аС и м и ћ а , у л а з и м у с т в а р и у Е в р о п у . И з г л е д а д а је о д г о в о р н ап и т а њ е к о је и ш т а је Е в р о п а - в е ћ м и л е н и ју м и м а и с т о н е р е ш е н о

п и т а њ е к о т о к о г а п р и м а у Е в р о п у и у к о ју т о Е в р о п у . И и з г л е д ад а и с а м о д г о в о р , т а к о ђ е с т а р м и л е н и ју м и м а - је с т е т а к о ђ ен е р е ш е н о п и т а њ е : к о т о к о г а и с а к о ји м п р а в о м - п р и м о р а в а д ап о с т а н е н е к а к а в т а к о з в а н и п о л и т и ч к и п о д о б а н Е в р о п љ а н и н .А к о је с т е т а к о , к о ја је о н д а т о м и с а о к о ја в л а д а ; з а п р а в о , к о јаје т о м и с а о - и с а к о ји м п р а в о м - к о ја п р и м о р а в а д р у г е м и с л ид а јо ј с е п о к о р е - је р је т а м и с а о к о ја п р и м о р а в а - н а в о д н оје д и н а к о ја је п о л и т и ч к и п о д о б н а д а в л а д а ; и л и , з а п р а в о , к о јеје т о з л о , у ч а у р е н о у Е в р о п и , к о је с е н е м е њ а , а л и , к о је с е

м о л и је р о в с к и п р и к р и в а р а з л и ч и т и м о д е ж д а м а , п р е г л а с н о с ес а д о с л а њ а ју ћ и н а п о д р ш к у п р е к о - о к е а н с к о г ш е г р т а ; и л и ,з а п р а в о , д а л и т а н а в о д н а п о л и т и ч к а п о д о б н о с т Е в р о п е ,к о н т и н е н т а л н е и п р е к о -о к е а н с к е - д а л и м о ж д а н и је с а м о з в а н иу љ е з ? А к о је т а к о , а к о с е т а н а в о д н о је д и н а п о л и т и ч к а п о д о б н ам и с а о - к о ја п р и м о р а в а - д о к а з а л а в е ћ м н о г о п у т а д а је с т еу љ е з -о н д а - н и је л и т о с а м о јо ш је д а н о д с у н о в р а т а Е в р о п е ?

Т р а га њ е је н а р а в н о к р о з р е ч и , а л и и к р о з г е н о ц и д е . Т а к он а и л а з и м н а ч у д н е н е к е , ч а к з а п р е п а ш ћ у ју ћ е п о т е н ц и ја л е -н а м е р н о р а з л у п а н е : 'Тако ће ми бит и пречишћена душа, коју на земљи свака замка куша.. "к а ж е је д а н о д Н е м а њ и ћ а . To м еи с к у ш а в а д а м и с л и м о м и с а о н о м с к л о п у е л з и н о р с к о г Х а м л е т а :о п р а ћ к а м а и с т р е л а м а с у д б е о б е с н е . И с х в а т а м д а м и




м л а д а л а ч к а љ у б а в н и је б и л а у п р а в у , д а је м о ј з а н о с Е в р о п о мб и о м о ж д а и з а н о с л а ж н и м . С у о ч а в а њ е с а п р а ћ к а м а и с т р е л а м ас у д б е о б е с н е , с а д а с а гл е д а в а м к а о м о д у л а р н у ф о р м у л у з ад а н а ш њ и и с п р а з н и т р и л е р у к о м е је љ у д с к о б и ћ е , ч а к и Х а м л е т ,с у о ч е и о с а м о с а п о в р ш н и м и н т е л е т к у а л и с т и ч к и м р а з р е ш е њ е мф и з и ч к е а к ц и је . У т о м с у ч е љ а в а њ у и с п р а з н о љ у д с к о б и ћ е јез а и с т а б е с п о м о ћ н о је р н е п о с е д у је д у ш у к о ја је у ч в о р е њ е т еа к ц и је у с у ш т и н у б и т и с а њ а . Д у х о в н о у ч в о р е њ е у с у ш т н и н уб и т и с а њ а је с т е к о н с т а н т а . Х а м л е т је , м е ђ у т и м , и н т е рп р е т а ц и ј а : " there is nothing either good or bad, but thinking makes it so"- н и ш т а н и је н и д о б р о н и т и з л о , с в е з а в и с и о дт о г а к а к о м и т о с х в а т а м о ! To з н а ч и : с в е је р е л а т и в н о ; с в е јеп р о и з в о љ н а и н т е р п р е т а ц и ја . Д а к л е : с в е је н е м а њ е м о р а л а !Н а р а в н о , је р м о р а л с е н е м о ж е п о с е д о в а т и б е з у с а ђ е н е иа к т и в н е д у х о в н о с т и . О в а к в у и н к о г р у е н т н о с т н а л а з и м о к о дМ и л и ц е с а м о у е п и з о д н о ј л и ч н о с т и В у к а н а у њ е го в о м с у к о б ус а б р а т о м С т е в а н о м . Н а с у п р о т Ш е к с п и р о в о ми н т е р п р е т а ц и о н о м Х а м л е т у , М и л и ч и н М и л у т и н н а п р и м е р ,у ч е с т в у је д у б и н о м с в о је д у х о в н о с т и у и с т и м т и м з а м к а м а к о јег а к у ш а ју - у с т р е л а м а и п р а ћ к а м а с у д б е о б е с н е - з а т о д а б и- с в о ју д у ш у п р е ч и с т и о . О в а р а з л и к а је п р и м е р је д н о г о дс у ш т и н с к и х п о т е н ц и ја л а - з л о н а м е р н о р а з л у п а н и х .

Н и је д а н о д Ш е к с п и р о в и х Р и ч а р д а , н а р а в н о н и т и Ш а јл о к ,а л и ч а к н и Х а м л е т , н е з а с н и в а ју с в о је а к ц и је н а д у х о в н о мп о с т у л а т у М и л и ч и н и х с р п с к и х с р е д њ е в к о в н и х к р а љ е в а : "Ах, ко не зна прошлост свог рода, т акав ће човек и будућност да прода. "З а т о с а м и и з а б р а о з а н а с л о в п р е д и в а н М и л и ч и нс т и х "Велико име ништ а не вреди, кад човек себе од знања

шт еди." Н и т и је и је д н у о д с в о ји х к р а љ и ц а Ш е к с п и р у о б л и ч и оМ и л и ч и н и м р е з о н о в а њ е м : "Несвесна беше т ога да сама себи шкоди, из њене се досаде само празнина роди." Х а м л е т , у зА ја к с а и А н т и г о н у , з а м е н е н а ју з в и ш е н и ји л и к и з е в р о п с к о гн а с л е ђ а , д о ж и в љ а в а с в о ју т р а г е д и ју б а ш з а т о ш т о г а је њ е го вт в о р а ц Ш е к с п и р , т а к о з в а н и З а п а д н и Е в р о п љ а н и н - у ч и н и в ш иг а п о л и т и ч к и п о д о б н и м - н а м е р н о у ч и н и о п е р с о н и ф и к а ц и јо мн е с к л а д а . А к о је т а к о , а п о с в е и з л е д а д а је с т е т а к о , а к о јеје д а н в и ш е в е к о в н и б е с т с е л е р н а м е р н а п е р с о н и ф и к а ц и ја

ж и в о т а к а о и н т е р п р е т а ц и је - о н д а с а м н а т е р а н д а з а к љ у ч и мд а је т о з л о н а м е р н а и н д о к т р и н а ц и ја с м и ш љ е н а п р о т и вд у х о в н о с т и - п р о т и в је д и н е с т в а р н е к о н с т а н т е у ж и в о т у . И



86 л а с н и к С р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш "

з а т о п и т а м : д а л и је л о б о т о м и ја у н у т р а ш њ е с т р у к т у р е е в р о п с к ем и с л и - л о б о т о м и ја д у х о в н о с т и - б и л а н а м е р н а ?

А к о је т а к о , д а л и је д о г м а т и ч н о с т в е Ћ в е к о в н е , а к о н е им и л е н и ју м с к е п о л и т и ч к е п о д о б н о с т и у с т в а р и з л о н а м е р н ад у х о в н а л о б о т о м и ја ? А к о је т а к о , д а л и је о в а з л о н а м е р н оз а ц р т а н а д о г м а т и ч н о с т у с т в а р и н а м е р н о з а в о ђ е њ е Е в р о п е н ас т р а н п у т и ц у - н а м е р н о о го љ а в а њ е љ у д с к о г б и ћ а о д њ е го в ех у м а н о с т и ? Н а м е р н о о н е с п о с о б љ а в а њ е љ у д с к о г б и ћ а д а с ес у о ч и с а з е м а љ с к и м ж и в о т м ? З а ш т о ? З а т о д а б и к о н а ч н о

Е в р о п љ а н и н б и о т о л и к о у н а к а ж е н - т а к о д а н а з о в и п о л и т и ч к ип о д о б н а Е в р о п а м о ж е д а п о к о р и с в о је п о д а н и к е а н т и -д и р е р о в с к и м с т р а ш и л о м б е з с в о г а ја , а л и н а и з г л е д с а с в о ји мс о п с т в е н и м с т е г о м - п о д а н и к е п р е в а р е н е - к о ји и н е п о м и ш љ а јуд а с т е г у с т в а р и н и је с т е г Е в р о п е - је р н и је с т е г е в р о п с к ех у м а н о с т и . И л и д а ц и т и р а м М и л и ч и н о г С т е в а н а Д е ч а н с к о г -д а л и је д о г м а Е в р о п е , з а п р а в о д е л а њ е е в р о п с к о г з л а ,с а к р и в е н о и з а п р е г л а с н о о б з н а њ и в а н е б и т к е п р о т и в т а к о з в а н еВ е л и к е Е в р о п с к е Ј е р е с и - у с т в а р и б и т к а , ч и ји је у н а п р е д

с м и ш љ е н и ц и љ "губљење очњег вида, на коме се ог леда мог оца ст ид?" А к о је т а к о , з а т о н а с је З л о Е в р о п е п р о в о з а л ок р о з в е к о в е н е р е к а в ш и н а м ш т а з а и с т а је с т е т а В е л и к аЕ в р о п с к а Ј е р е с .

А к о је о п т у ж б а д а је б и т Ј е р е с и д у х о в н о с т - о н д а јез а п р а в о д о г м а т и ч н о с т б а ш т а је р е с , б а ш т о з л о к о је т е к д а н а см о ж е д а с е д р з н е д а и ја в н о п р о к а ж е д у х о в н о з а Ј е р е с .П р е т х о д н е Ј е р е с и б и л е с у с а м о и з г о в о р и . М о ж д а б а ш т у л е ж ир а з л о г з а К о с о в о ; р а з л о г з а е в р о п с к о К о с о в о ; р а з л о г з а

ч у п а њ е д у ш е ; р а з л о г з а п р о гл а ш а в а њ е д у ш е з а з л о ч и н ц а - з аз л о ч и н ц а к о м е - у в е к је д н а т е и с т а д о г м а , п о ш т о јо ј с е м о ж е -с а д а н а в о д н о м о р а п р е с у д и т и - је р је с и г у р н а д а и а к оп р е с у ђ у је п о д с в о ји м л а ж н и м с т е г о м и с п р а з н о г а н т и -д и р е р о в с к о г с т р а ш и л а - п о д а н и ц и н и с у т о г а с в е с н и .

"Да ли је наш живот предодређен, више- мање, а наша дужност да прихват имо т акво ст ање?" п и т а с е М и л и ч и н аТ е о д о р а . И н т е л е к т у а л н о с т Х а м л е т о в е к р а љ и ц е м а јк е н е с т и ж ен и б л и з у о в а к в о г п и т а њ а , а л и з а т о М и л и ч и н а к р а љ и ц а Т е о д о р аи м а ч а к и о д г о в о р , к о ји з а с е њ у је и н т е л е к т у а л и с т и к у и с а м о гХ а м л е т а : "Рекла бих да је наш живот цео васионске драме смао сићушан део, а сваки ст вор шт о се на овом свет у роди, срећан или не- закон је да се оплоди и да увек ст реми ка




злат ној слободи. Све су ост але само позоришне даске, на којима играмо са или без максе."

П о з о р и ш н е д а с к е ..М а с к е ...С и ћ у ш а н д е о ...Д а с е о п л о д и ...

А л и н и је б а ш н и ш т а а к о н е с т р е м и к а с л о б о д и ?А к о н е с т р е м и к а с л о б о д и ?Д а , т у је ч в о р : "Краљ бит и ил'не бит и,"к а ж е М и л и ч и н

С т е в а н П р в о в е н ч а н и , "пит ање је моје- да ли судбину т реба ст ранци да ми кро је."С л о б о д а ...Ч и ја с л о б о д а ?Н а р о д к о м е је о н к р а љ .С т р а н ц и д а м и с у д б и н у н е к р о је ...К о м е т о д а с т р а н ц и н е к р о је с у д б и н у ?Н а р о д у к о м е је о н к р а љ .To с у п о с т у л а т и х р и ш ћ а н с к о г и д е а л а к о ји у С т е в а н у

П р в о в е н ч а н о м у ч в о р у ју б и т п и т а њ а - б и т и и л ' н е б и т и - ус т в а р н о у ч в о р е њ е ; б и т и к р а љ и л и н е б и т и к р а љ . З а т о с уу т е м е љ и в а ч и А м е р и к е и а к о с у о б о ж а в а л и с л о б о д у - к а он а ју з в и ш е н и ји и д е а л - и д е а л б е з к о г а с л о б о д и н е м а о п с т а н к а- п о с т а в и л и и д е а л в р л и н е .

М е ђ у т и м , в р л и н а је у с л о в н о с т ж и в о т а о д г о в о р н о с т и .О д у з е в ш и С р б и м а К о с о в о -з а с а д а - о д г о в о р н о с т Е в р о п ек о н а ч н о с е с у н о в р а т и л а у б е з д а н з л а е в р о п с к о г К о с о в а :о д у з е л а је с а м о ј с е б и в р л и н у . Ј е р , з а и с т а , н а п р и м е р и м а Р

и ч а р д а И и III о ч и г л е д н о је д а с у о л и ч е њ е в л а д а р с к е т а ш т и н е ;њ и х о в а в л а с т з а с н о в а н а и с к љ у ч и в о н а о х о л о ј с у п е р и о р н о с т им а т е р и ја л и с т и ч к е н а д м о ћ и .

Т а к о , л у т а ју ћ и к р о з М и л и ч и н о у с к р с н у ћ е д у х о в н о с т и , н ем о г у а д а н е л у т а м и к р о з е в р о п с к и и н е л е к т у а л и з а м .Р е з о н о в а њ е М и л и ч и н и х с р п с к и х к р а љ и ц а к а з у је м и р а с к о лд у х о в н о г и м о р а л н о г с а м а т е р и ја л и с т и ч и м к о р е н и м а е в р о п с к ед о г м а т с к е ц и в и л и з а ц и је ; к а з у је м и в е ш т а ч к у а л и б р у т а л н уп о л а р и з а ц и ју , к о ју Ћ е в е к о в и п о л и т и ч к и х з а к у л и с н и хм а н и п у л а ц и ја , з а ч и њ е н и з в е р с к и м г е н о ц и д и м а , и з р а с т из а в р ш е т к о м д р у г о г м и л е н и ју м а у н а м е т н у т у ф а р с у д а н а ш њ и хН А Т О - к р а љ е в а н а с л е ђ е н и х и з м р а к а е в р о п с к е п р о ш л о с т и ,је р , и а к о н а и з гл е д с а м о у в е р е н а , д о г м а је с в е с н а д а с е "т ако




свет ле млази, па се виде свет ли т рази, једног духа разних доба, духа коме нема г роба," је р д у х "не умире, он је вечан, спајајући човека са човеком..."

Д у х н е м а г р о б а ...Д у х је в е ч а н ...Д у х с п а ја ч о в е к а с а ч о в е к о м ...С п а ја ?Ј е с т е , с п а ја , је р с в а к и п о з и т и в н и у ч и н а к је с т е д р а г о ц е н

у к р а с с т а в љ е н у х е р б а р и ју м ц и в и л и з а ц и је је д н о г н а р о д а . A

К о с о в о ? "Ја бацам у земљу семе: pad ист рајност и јакувољ у да се изразе на сваком пољу, "к а ж е М и л и ч и н Н а м а њ а , "држим до чврст ине каракт ера, ко ји је на јваж нија мера индивидуалност и сваког човека, од како је свет а и века." Н е м а њ и Ћ и је с у х р и ш ћ а н с к и п у т С р б а у х у м а н и с т и ч к о К о с о в о -у х у м а н и с т и ч к о К о с о в о Е в р о п е , је р , п о з и т и в а н у ч и н а к з ац и в и л и з а ц и ју је д н о г н а р о д а је с т е п о з и т и в а н у ч и н а к з ац и в и л и з а ц и ју с в и х н а р о д а : "т о је молит ва т ихе Васељене, шт о нечујно т ка поруке њене, које се у бескрај нег де оплоде,

да поново прост ором нег де уроде, неком новом времену незнаном т ајном у овом нашем т рајању бескрајном," к а ж еМ и л и ч и н К а л у ђ е р И л и ја , "јер смо беспомоћни, сићушни и видом слепи, док нас Твоја моЋ т ихо не окрепи" - д у х о в н оо к р е п љ е њ е и п о з и т и в а н у ч и н а к - т о је с т е и и с т о р и јс к о ид а н а ш њ е К о с о в о .

К о с о в о с у и с р п с к е к р а љ и ц е:"Да човекможе да прећут и мног о више глупост и нег о шт о је способан да изговори мудрост и..."је р , т а к а в је р а с а д н и к д у х о в н о с т и п р а в о с л а в н е ;

и К о с о в о с у и с р п с к и к р а љ е в и :"волео, пио, љубио, али своју

савест нисам убио, јер дао сам обавезу себи и роду да ћу му сачуват и - духовну слободу". У ч е м у о в а ј Р а с а д н и к н и јее в р о п с к и ? Ј е р м у "није ласкала површна част , луксуз и раскош, ласцивне обест и, којима се богат даје до бесвест и." М о ж д а је н а јс у ш а с т в е н и ја р а з л и к а д а с е р а с а д н и к д у х о в н о с т ип р а в о с л а в н е - н е п л а ш и - д а с в о ју ш у п љ и н у р а з о б л и ч и .

Н а с у п р о т м а т е р и ја л и с т и ч н о с т и д о г м а т и к е - с т в а р н ад у х о в и т о с т и с т в а р н а м о р а л н о с т з а и с т а н е м а ју ч е г а д а с еп л а ш е - је р д у х о в н и м и с к у ш а в а њ е м с в о је с а в е с т и -р а ц и о н а л н и м р а з о б л и ч е њ е м - и је д и н к а и н а ц и ја с е з а је д н и ч к иу з д и ж у и з ге н е р а ц и је у г е н е р а ц и ју - н а п р е д , н е н а т р а г - је р"нису лажна величина која скрива своје прекрат ке ноге, нит и




амбиција болесна, величина извикана"-у з в и с у ју ћ и с е у м и р н еи п л е м е н и т е с ф е р е е т и ч к и х и м о р а л н и х д о т и ц а ја , у к о ји м а јез е м а љ с к о р а с у ђ и в а њ е с в е о п л о ђ е н и је Б о ж и ји м .

Т а к о с т и ж е м о д о н а и з г л е д п а р а д о к с а л н о г з а к љ у ч к а д а јед у х о в н а н о р м а л н о с т н е с а м о с т в а р н и ја о д м а т е р и ја л и с т и ч к е -н е г о з а и с т а је д и н а с т в а р н а к о н с т а н т а : ч у јм о с а м о М и л и ч и н о гМ и л у т и н а : Нек ' ме сат ана казни или небо нека суди шт о

жени волим да лег нем на беле, нежне г руди! Па me јабуке млечне изишле су из раја, са њима се одувек земља са небом спаја...јер, сви смо ми, Господе, Твога савршенст ва дело, од свакогоднас, Ти сидео сушт ине наше...јер права јевеличина слободна, драга, присна, у односу на друг е пот пуно независна, иза ње се т ашт ина никад не скрива...”

Ст варна нормалност се очит ује и уформулацији српског освајача - а уст вари духовника Душ ана: Желео сам да освојим земље оближње, у једно здружим све њихове ближње, да им пружим мир, слободу и слогу, и т ако их сјединим у

једом Богу. Премног о је свет ом вера и икона, ал' ниг де за људст во пошт еног закона: З а к о н р а в н о п р а в а н з a с в а к о б и ћ е, да закон правде у свом земаљском ходу, освоји поданике у сваком мом походу, Закон ће бит и р и з н и ца н а р о д н о г б л а г а . . ."О в а јо п ш т и с т в а р а л а ч к и н а п р е д а кз а с в е н а р о д е с а м о је Д у ш а н м о г а о и з н а о , т е з а у з в р а т ц е л ос р ц е с в о ји м н а р о д и м а д а о : д а с е н е ц е п а м о в и ш е ...

... је р је с е б а р м о г а о т у ж и т и с в о г ц а р а .И с т о р и јс к а ч и њ е н и ц а је с а п у т н и к и М и л и ч и н и х Н е м а њ и ћ а

и е в р о п с к о г с у н о в р а т а . Н и је п р е т е р а н а т в р д њ а д а је д а н а ш њ аА м е р и к а п р е т в о р е н а у м а ш и н е р и ју з а п р о л и в а њ е к р в и с а м ор а д и т о г а д а б и п р е д с е д н и к с к р е н у о п а ж њ у ја в н о г м њ е њ а с ас в о г о б е л о д а њ е н о г н е д о л и ч н о г б л у д н и ч е њ а , је р је и Х е н р и хVIII з л о н а м е р н о п р о м е н о м р е л и г и је д о в е о д о с т о г о д и ш њ е г р а т ас а м о з а т о д а б и с е б и о м о г у ћ и о р а з в о д , д о к је Р и ч а р д IIв р е ђ а ју ћ и с в о је н е п р и ја т е љ е о п с е н и м п о г р д а м а з а м и ш љ а ос е б е к а о И с у с а - и а к о с у у с т в а р и с в и з а је д н о б и л и с у ш т ау в р е д а и х р и ш ћ а н с к о г м о р а л а и м о р а л а к а о т а к в о г .

П р о с т о р н е д о з в о љ а в а ц и т и р а њ е п р е д и в н о г Т е о д о р и н о г

м о н о л о г а н а з а в р ш е т к у д е л а о С т е в а н у Д е ч а н с к о м , н и т иц и т и р а њ е Д у ш а н о в о г м о н о л о г а о ж и в о т н о ј у л о з и ; н и т ин е н а д м а ш н о г м о н о л о г а о ч е в о г о п р о ш т а ја с и н у : С т е в а н а




Д у ш а н у , и С т е в а н о в о у м и р а њ е с а г л а в о м н а Д у ш а н о в и мг р у д и м а . О в а д у х о в н о с т к о ја п р а ш т а , и к о ја п р а ш т а ју ћ ип р е в а з и л а з и с м р т - п о т п у н о о д с к а ч е о д н а м е т н у т е н а ме в р о п с к е д о г м а т с к е и с т о р и о г р а ф и је . А л и с е з а т о п о и с т о в е ћ у јес а П а т р о к л о в и м б о л о м н а з а х о д у И л и ја д е - је р је с т е с т в а р н ое в р о п с к о и с т о р и јс к о и м о р а л н о н а с л е ђ е - н а с у п р о ти с ф а б р и к о в а н и м п р и ч а м а о в и т е з о в и м а т р а г а ч и м а з а з л а т н и мр у н о м . Д а , н а с у п р о т и н д о к т р и н а ц и ји - у ч в о р е њ е н а с в о д и к ат а к о з в а н и м Grace Kings - к р а љ е в и м а к о је с у н а р о д и с м а т р а л и

с в о ји м о ч е в и м а . To с у п у т а њ е с т в а р н е е в р о п с к е ц и в и л и з а ц и је ,с т в а р н о г е в р о п с к о г х р и ш ћ а н с к о г х у м а н и з м а - о л и ч е н о г уд у б о к о ј о д а н о с т и с а в е с т и ; н е п р е с т а н о м у д у б љ и в а њ у у с у ш т и н ув е р о в а њ а з а р а д н е п р е с т а н о г и н е п о м у ћ е н о г р а з в о ја е т и ч к и хи м о р л а н и х н о р м и ; р а з в о ју н е п р и к о с н о в е н о г х у м а н и с т и ч к о гд р у ш т в а з а с н о в а н о г н а з а к о н и м а ч и ја је с в р х а д р у ш т в е н ап р а в д а , и м и р н о , р а в н о п р а в н о и п л о д о н о с н о с т в а р а л а ш т в о ...б е з р а т а и б е з г е н о ц и д а о д з а н а т а . И б а ш т о - д р у ш т в е н ап р а в д а и п л о д о н о с н о с т в а р а л а ш т в о б е з р а т о в а и г е н о ц и д а -

т о је с т е б и о с т в а р а л ч к и п у т Н е м а њ и ћ а п р е м а К о с о в у С р б а ,п р е м а К о с о в у х р и ш ћ а н с к е х у м а н и с т и ч к е Е в р о п е .П о р а з и т и б а ш т о - "жеље, које су г ласници ост варења,

благослов на пут у спасења" - п о р а з и т и е т и ч к у и м о р а л н ув р е д н о с т х у м а н и с т и ч к о г о д н о с а м е ђ у љ у д и м а и н а р о д и м а -је с т е с т в а р н а з л о ч и н а ч к а к л и ц а Е в р о п с к о г З л а . Ј о ш п р еН е м а њ и ћ а , а л и п о г о т о в о у в р е м е Н е м а њ и ћ а , Е в р о п с к о З л о јек р е н у л о т а к о ђ е п р е м а - К о с о в у - п р е м а с в о м К о с о в у - у с т в а р ип р е м а а н т и - К о с о в у - д а б и д а н а с - п о т п у н о р а з в и је н о ;

д о м и н а ц и јо м б л и с к о - и с т о ч н о г у т и ц а ја и п р е к о - о к е а н с к о гм а т е р и ја л и с т и ч к о г "усавршења" - п р о г л а с и л о и с т о р и јс к оК о с о в о з л о ч и н о м - з а т о д а б и х у м а н и с т и ч к о К о с о в о у н и ш т и л ои у С р б и м а и у Е в р о п и .

К о л и к о је р а з л и ч и т п у т о д С а в е д о Н и к о л а ја о д п у т а о дл у д е Ј о р и к а д о М о н и к е Л у и н с к и ? А м о ж д а з а п р а в о р а з л и к е инема; од Саве до Н и к о л а ја , с в е д о с р п с к о г в о јн и к а н ад а н а ш њ е м К о с о в у , о д к о ји х е д а н р е ч е д а је б о р и т и с е з аС р б и ју - љ у б а в - је с т е б и о р а з в о ј. Н а с у п р о т т о м р а з в о ју - о дл у д е Ј о р и к е д о р а с к а л а ш н е С а л о м е М о н и к е - р а з в о ја н и је б и л о .Б и л о је с а м о п р е д а н о г п р и к р и в а њ а з л а , р а з в и ја ју ћ и гам а с к и р а ју ћ и г а у р а з л и ч и т е , т а јн о в и т е о д о р е п р и к р и в е н и хи д е о л о г а , и н д о к т р и н а т о р а и у д р у ж б и , т а јн о с н а ж е ћ и з л о ,




о ја ч а н о , в р е м е н о м к р ш е ћ и н о р м е м о р а л а , е т и к е и з а к о н и т о с т и- д а б и с е т и м д у го т р а јн и м з л о н а м е р н и м к р ш е њ е м з л о к о н а ч н от о л и к о о с н а ж и л о д а м у с е м о ж е д а с т в а р а л а ч к и х у м а н и с т и ч к их р и ш ћ а н с к и р а з в о ј - и ја в н о - п р о к а ж е з а з л о ч и н : ч в о р и ш т еК о с о в а је с т е ч в о р и ш т е Е в р о п е . Д а , г л а в о м с е к а ж њ а в а и з д а ја- д е ц а б у д у ћ а с р п с к а с т и с н у т а с у у т а ј ч в о р , у с т и с н у ћ е -ч в о р и ш т е к о је је т р а ја л о д о Д р а ж е , к о је је т р а ја л о п о д Т и т о м ,к о је т р а је д а н а с : п р и з н а ј к а п и т у л а ц и ју , п р и з н а ј д а с у гу с л ез л о ч и н ! To с е о д њ и х з а х т е в а . "Јер... срамно је коњанику у

т акмац поћи, а бит и сигуран да на циљ неће доћи. 'Т а ч н о јет а к а в д а н а ш њ и и с у т р а ш њ и с р п с к и в о јн и к к о ји б р а н е ћ ио т а џ б и н у о д к р д а Е в р о п с к о г З л а - т и м е н а в о д н о з л о ч и нп о ч и њ а в а и з а т о м у је у н а п р е д п р е с у ђ е н о . И у н а п р е д јеп р е с у ђ е н о и д е ц и њ е г о в о ј. И , к а о ш т о је д е д о в и м а ип р а д е д о в и м а б и л о у н а п р е д п р е с у ђ е н о , у н а п р е д је п р е с у ђ е н ои њ е го в и м у н у ц и м а и п р а у н у ц и м а .

*

"Немања и Сава свет ли пример даш е: за земаљско царст во се они не везаше. Богат ст во, луксуз, халава похот а за њих не беху крајњи циљ живот а."

П у т Е в р о п е и С р п с т в а б и о је с а м о н а и з г л е д п а р а л е л а н .У с т в а р и б и је с а м о и с т о в р е м е н . И н д о к т р и н и с а н о о д с у с т в ои н т е р е с о в а њ а д о в е л о је Е в р о п у "до једног апат ичног ст ања,

јер није била вољна ништ а да научи." О в а ј М и л и ч и н ц и т а то д н о с и с е н а је д н у о д с р п с к и х к р а љ и ц а , н е н а Е в р о п у .

М е ђ у т и м , р е з о н о в а њ е М и л и ч и н и х с р п с к и х к р а љ и ц а је с т ет и п и ч н о з а р а з в о ј е в р о п с к о г х р и ш ћ а н с к о г х у м а н и з м а . О в ач и њ е н и ц а јо ш је д н о м п о з и в а м л а ђ е г е н е р а ц и је С р б а д а н а п и ш уи с ц р п н у у п о р е д н у с т у д и ју о с р п с к и м к р а љ и ц а м а н а с у п р о тк р а љ и ц а м а т а к о з в а н е З а п а д н е Е в р о п е . Т а к в а с т у д и ја б и л а б ин а јб о љ и о д г о в о р х а ш к и м г о с п о ђ а м а с а м а р к с и с т и ч к о г Х а у а р д аи н е о - к р а љ и ц а м а м р ж њ е о д г о с п о ђ е А м а н п у р д о о с п о ђ еО л б р а јт , је р , к а о ш т о р е к о с м о , к а к о к а ж е М и л и ч и н а Ј е л е н а ,б и л о б и с в е м н о г о б о љ е к а д б и ч о в е к м о г а о д а п р е ћ у т и м н о г ов и ш е г л у п о с т и н е г о ш т о је с п о с о б а н д а и з г о в о р и м у д р о с т и .

В а ж н о је н а п о м е н у т и д а и д е ја о в о г с п и с а н и је н и л и т е р а р н он и т и д р а м а т с к о у п о р е ђ е њ е с а Ш е к с п и р о м , н и т и п о к у ш а јо м а л о в а ж а в а њ а з а п а д н о - е в р о п с к о г г е н и ја - н е г о п о к у ш а ј д а




с е у м и с а о н и м т о к о в и м а р а з в о ја Е в р о п е р а з б и с т р и н е п р е с т а н аи г р а н а м е р н о г и з л о н а м е р н о г п р е п о з н а в а њ а и н е п р е п о з н а в а њ аи н а м е т а њ а ш т а је с т е в р е д н о с т , а ш т а је с т е п а р а л а ж а т е и с т ес т в а р н е в р е д н о с т и . М е ђ у т и м , и с т о с е о д н о с и и н а с т р у к т у р а л н ук о н ц е п ц и ју .

И а к о н а м М и л и ч и н с п и с и з гл е д а в и ш е к а о н а р а т и в н е г од р а м а - о ч и т у је с е р а з л и к а д в а н е з а в и с н а и н т е л е к т у а л н а т о к а .А р и с т о т е л је у о б и л и ч и о о с н о в н е п о с т у л а т е д р а м с к о г р а з в о јап р и ч е , а л и је т о с х в а т и о т е к н а м а јс т о р с т в у Е с х и л а , С о ф о к л а и

Е у р и п и д а - у ч и ји м с у т р а г е д и ја м а к а р а к т е р и б и л и с и м б о л и ч н еп о л у ге с у д б е , к о ји с у н а с ц е н и о д и г р а в а л и н е с а м о д у х о в н ис у к о б је д и н к е , н е г о с у ч е љ а в а њ е б о ж а н с к о г д у х о в н о г с ам а т е р и ја л и с т и ч к и м с в е т о м . Ц и љ њ и х о в и х т р а г е д и ја б и о јео п л е м е њ и в а њ е љ у д с к о г б и ћ а - а л и к а о је д н о г о д б е о ч у г аз а је д н и ц е - з а и с т а , ц и љ је б и о с т е п е н а с т и е т и ч к и р а з в о јч и т а в о г д р у ш т в а .

Д о г м а т с к а Е в р о п а је , м е ђ у т и м , с х в а т и л а А р и с т о т е л о в еп о с т у л а т е к а о т р и л е р . И н а р а в н о д а н а м с а д а д у х о в н а

у н у т р а ш њ а т р а г е д и ја и з г л е д а к а о н а р а т и в , је р с м оз л о н а м е р н о м и с и с т е м а т с к о м и н д о к т р и н а ц и јо м о д в и к н у т и ио д д у б и н е и о д у д у б љ и в а њ а . С в е с н а о в о г р а с к о р а к а , М и л и ц ад р а м а т и з у је с в о је у н у т р а ш њ е д р а м е и з в а н р е д н о с п р е т н ои з а б р а н и м в р е м е н с к и м с к о к о в и м а . О в а њ е н а к о м п л е к с н ад и н а м и ч н о с т р а ђ а ч е ж њ у - и с т о в е т н у ц и љ у а н т и ч к и хт р а г и ч а р а , к о ји с у - у с м е р а в а ју ћ и г л е д а о ц а п р е м а "кат арзи”- у с т в а р и о п л о ђ а в а л и г л е д а о ц е п р е м а д а љ е м , л и ч н о мп р о д у б љ и в а њ у п р и ч е : к а р а з м и ш љ а њ у , и с к у ш а в а њ у с е б е ,

п р е и с п и т и в а њ у с е б е , с х в а т а њ у с е б е , с х в а т а њ у м е ђ у с о б н ем е ђ у з а в и с н о с т и - к а и с т о в е т н о ј ч е ж њ и з а о п л о ђ е њ е мс т в а р а л а ч к и м д у х о м к р е и р а њ а ч а с н и х д р у ш т в е н и х н о р м и .Т а к в у ч е ж њ у р а ђ а ју и М и л и ч и н и Н е м а њ и Ћ и : ч е ж њ у з ак о л е к т и в н о м е т и ч к о м и м о р а л н о м н а д о је н о ш ћ у , к о ја ћ ео м о г у ћ и т и с в и м а д а з а и с т а р а в н о п р а в н о у ч е с т в у ју у о н о м е ш т оје н а з в а н о д е м о к р а т и јо м . З а р а з л и к у о д е в р о п с к е т р и л е р -д р а м е и т р и л е р - т р а г е д и је , п о п у т Е с х и л о в е , С о ф о к л о в е иЕ у р и п и д о в е т р а г е д и је , н и М и л и ч и н а д р а м а с а м а п о с е б и -п р и ч а , к а р а к т е р и , а к ц и ја , з а п л е т , р а с п л е т - н и је с а м а с е б и ц и љ .Н а п р о т и в , њ е н н а р а т и в у с т и х у и з н е д р у је т а ј д р у г и п о л љ у д с к ес у д б и н е и и с к у ш е њ а - и з н е д р у је г р а н д и о з н у д р а м у д у х а - н ет р а г е д и ју - н е г о с т в а р а л а ч к у д р а м у с а в е с т и у ч в о р е н е у е т и к у




и м о р а л о в о з е м а љ с к о г с в е т а .О в а к а в п о с т у п а к , и а к о с у н а с з л о н а м е р н о о д в и к л и о д њ е га ,

в р а т и ћ е г е н е р а ц и је р а з м и ш љ а њ у , п р о д у б љ и в а њ у с в о је в е р е ис в о је с а в е с т и , с в о м с о п с т в е н о м с т в а р а л а н к о м з а к љ у ч к у к о с уи ш т а с у ... о м о г у ћ и ћ е и м ја с н у ф о р м у л а ц и ју д а н а ш њ е г д о г а ђ а ја ,д а н а ш њ е г К о с о в а , д а н а ш њ е г е в р о п с к о г п р а с т а р о г ч в о р и ш т а -д а л и с у з а и с т а Е в р о п а , д а л и с у Н е м а њ и ћ и ... и л и с ук а п и т у л а н т и : с а в е с т с в о ју у с е б и г у ш и л и , и т а к о с е б е п р е дТ в о р ц е м с р у ш и л и .

*

1179. Е в р о п а је п р в и п у т о т в о р е н о к р е н у л а у б и т к у п р о т и вт а к о з в а н е п о г р е ш н е д о к т р и н е . Т и м е је Е в р о п а з а п о ч е л а с в о јп у т п о л и т и ч к е п о д о б н о с т и . 24. ју н а 1209. п р в и п у т к р е н у л и с уХ р и ш Ћ а н и п р о т и в Х р и ш ћ а н а . Д о т а д а с у К р с т а ш и р а т о в а л и с а м оп р о т и в н а в о д н и х "неверника." У и м е с в о је б и т к е Х р и ш ћ а н а

п р о т и в Х р и ш Ћ а н а , у с т в а р и у и м е с в о је б и т к е з а п о л и т и ч к уп о д о б н о с т , Е в о п р а је о д 1209. д о 1244. п о ч и н и л а п р в и е в р о п с к иг е н о ц и д . О в а ј г е н о ц и д б и о је з а ч е т а к И н к в и з и ц и је . У о в о мс у н о в р а т у , в е ћ у р а н и м ч е т р д е с е т и м г о д и н а м а т р и н а е с т о г в е к аЕ в р о п у је р у к о в о д и л а л у д а ч к а о б с е с и ја п р е т х о д н и к а г о с п о ђ еО л б р а јт , д а "зма ју мора да се одсече г лава!" To л а ж н оп р е т в а р а њ е - д а с е б о р б а в о д и п р о т и в о н о г а ш т о је п р о г л а ш е н оВ е л и к о м Е в р о п с к о м Ј е р е с и - д о к с е п о д т и м п л а ш т о м у с т в а р ив о д и б о р б а п р о т и в х р и ш Ћ а н с к е с т в а р н о с т и : п р о т и вх р и ш ћ а н с к о г х у м а н и з м а - т р а је и д а н а с ; т а м а л а ф р а з а - д аз м а ју м о р а д а с е о т с е ч е гл а в а - з н а ч и д а је п р а в о н а и д е н т и т е то ч е р у п а н о . Д а н а с с е т о з о в е д е м о н и з а ц и ја .

И а к о је у д а в н о ј и с т о р и ји б о ји ш т е з а п о л и т и ч к и п о д о б н уд о г м у б и л о п о н а јв и ш е н а т е р и т о р и ја м а к о је ћ е д о ц н и је п о с т а т ид р ж а в а Ф р а н ц у с к а , ч в о р н а б и т к а с е о д и г р а л а и н а Б а л к а н у .

З а ч е ц и о в е и д е о л о ш к е б и т к е б и л и с у з а в р е м е Н е м а њ е иС а в е .

С а в и н а х о д о ч а ш ћ а - з а п р а в о с т у д и р а њ е а н т и ч к е ир а н о х р и ш ћ а н с к е з а о с т а в ш т и н е у м а н а с т и р у С в е т е К а т а р и н е ,и п о л а с ц и н а п у т о в а њ а С р е д о з е м љ е м и з с о л у н с к о гт е м п л а р с к о г и л и п р е - т е м п л а р с к о г ц е н т р а - п о с р е д н о д о к а з у јуд а је С а в а с х в а т и о н а д о л а з е ћ и с у н о в р а т Е в р о п е у Е в р о п с к о




З л о и д а з а т о м о р а д а о б е з б е д и б у д у ћ н о с т С р б и је и С р б а о дт о г с у н о в р а т а . To о б е з б е ђ е њ е б у д у ћ н о с т и о д с у н о в р а т а је с т ео с н о в н и м о т и в С а в и н о г а п с о л у т н о г о з а к о њ е њ а н ам е ђ у н а р о д н о м п л а н у н е з а в и с н е с р п с к е ц р к в е , н е з а в и с н ес р п с к е к р у н е , и н е з а в и с н е с р п с к е д р ж а в е . И а к о с е Н е м а њ а иС а в а је с у б о р и л и п р о т и в "званичнејереси"- Б о г у м и л и (К а т а р и )- и и а к о с у с в е с р д н о с а р а ђ и в а л и с а п о л и т и ч к и п о д о б н о мд о г м о м - Б а р б а р о с а - Е в р о п с к о З л о је - п о д л а ж н и м п л а ш т о мк а о д а с е б о р и п р о т и в Ј е р е с и - у м е с т о т о г а - в е ћ т а д а

о з н а ч и л о С а в и н и Н е м а њ и н п р и с т у п Б о ж и је м - х у м а н и с т и ч к оХ р и ш ћ а н с т в о к а о т а к в о - к а о "з м а ја к о м е с е м о р а о д с е ћ и г л а в а "- к а о с т в а р н и ц и љ с в о г п о г р о м а п р о т и в п о з и т и в н и х е в р о п с к и хс т р у ја њ а и р а з в о ја .

Т о к о м в е к о в а , д а н а с п о г о т о в о , б а ш н а о с н о в у о в е с в о јеп р е в а р е , Е в р о п с к о З л о ћ е п р о г л а с и т и н е к а д а ш њ у “јерес" з ап о л и т и ч к и п о д о б н у : 4, ју л а 1999. н а Д а н Н е з а в и с н о с т ие в р о п с к о г п р е к о - о к е а н с к о г ш е г р т а - ш е г р т је о б е з б е д и оТ у р с к о ј д а "с л а в и " у м а р ш и р а в а њ е с в о је в о јс к е у К о с о в о н а к о н

78 г о д и н а .Ј у д а и з а м , у с в и м с в о ји м в а р и ја н т а м а , н и к а д а н и је о ч е к и в а оо д М е с и је д а с е ж р т в у је з а д о б р о б и т љ у д и , је р је у М е с и јив и д е о н е п о б е д и в о г о с в а ја ч а , с и л н и к а , к о ји ћ е н а јз а д п о к о р и т ис в е "невернике. "Ж р т в о в а њ е з а и с к у п љ е њ е в е р н о с т и б у д у ћ е мр а з в и т к у м о р а л н и х и е т и ч к и х в р е д н о с т и с м а т р а л о с е с р а м о м .Н а п р о т и в , и а к о с е у је ф т и н о ј и т е н д е н ц и о з н о ј п р о п а г а н д и с т и ц ив е ћ в е к о в и м а р а п е Ћ е и у с к р с н у ћ е с м а т р а ју "хришћанском измишљот ином," п л е м е н и т о с т о в е в е р е - д и р е к т н а в е з аи з м е ђ у Б о г а и ч о в е к а - у с т в а р и је н а с т а в а к х у м а н и с т и ч к о гр а з в о ја з а п о ч е т о г н а о с н о в а м а п р в о б и т н о г љ у д с к о г н а с л е ђ а ,п р е н е г о ш т о је је д н а о д т а к о з в а н и х "паганских" р е л и г и јап р о г л а с и л а с е б е з а је д и н у п о л и т и ч к и п о д о б н у в е р у - и т и м ез л о н а м е р н о с т в о р и л а х а о с н а з о в и п а г а н с к о г и н а з о в и п о с т -п а г а н с к о г - и а к о је и с а м а у с т в а р и п о т е к л а и з о н о г а ш т о ћ ед о ц н и је о с т у д и т и к а о и н ф е р и о р н и "пагански религиозно- идеолошки миље." И з т о г м и љ е а д о ц н и је ћ е с е т а јн оо ф о р м љ а в а т и у в е к н а в о д н о н о в е в а р и ја ц и је "јерет ичког "- к о јес е н а в о д н о м о р а ју и с т р е б и т и у и м е у в е к и с т е - л а ж н е п о л и т и ч к еп о д о б н о с т и . С т в а р н и ц и љ и н д о к т р и н а ц и је о д с т р а н ех е р е т и з м а - п р е о б у ч е н о г у д о г м у , у п о л и т и ч к у п о д о б н о с т , уи с к љ у ч и в у р е л и г и ју , и с в е с л и ч н е - је с т е н е с а м о д а о с п о р и




И с у с а и с р у ш и с т в а р н о Х р и ш ћ а н с т в о - н е г о д а о с п о р и в е р о в а њ еу Б о г а : т о с у "порочни, г рамзиви људи, ниског морала, немирне Ћуди," к а ж е М и л и ч и н Р а с т к о , "шт о су под видом крст ашког рат а уст али и прот ив рођеног брат а, само да ост варе прљаве намере, јер успут харају без ст ида и мере..."

Т а к о , и з в р т а њ е м ч и њ е н и ц а , у з а к у л и с н о м п о г р о м ус т в а р н о г Х р и ш ћ а н с т в а - Е в р о п с к о З л о п р о г л а с и л о је С р п с к оК о с о в о з а з л о ч и н : ја с н о је д а с т в а р н и п о к р е т а ч к и м о т и ви н к в и з и ц и је јо ш н и је о к о н ч а н .

С т р е п њ у н о с т и к а - д а ћ е ч о в е к б и т и п р и н у ђ е н д а с ет о л и к о у с р е д с р е д и н а т е г о б е м а т е р и ја л н о г п р е ж и в љ а в а њ а ; д аЋ е г а т а н а м е т н у т а п р е о к у п и р а н о с т м а т е р и ја л н и м о п с т а н к о мо д в о ји т и о д д у х о в н о г - у с т в а р и о г о љ е н и м а т е р и ја л и с т и ч к иг л о б а л и з а м у к о ји је ц и в и л и з а ц и ја д а н а с к о н а ч н о с а т е р а н а -о б ја с н и о је јо ш П л а т о н : љ у д и ћ е з а б о р а в и т и с в е ш т о с у н а у ч и л и ,с а м о п о н е к и ч о б а н и н у з а б а ч е н и м п л а н и н а м а с е ћ а ћ е с е и с т и н еи д у х о в н о с т и ... М е ђ у т и м , с в е ш т о З л о и н д о к р т и н и р а - т о н и јез а б о р а в љ е н о : т е к п о з а в р ш е т к у 78 д а н а б о м б а р д о в а њ аз а С р б е п о ч и њ е с т в а р н и р а т - р а т з а д у ш у Х р и ш ћ а н с т в а - и л ип р е д а ја - ц е п а њ е у н у т а р с е б е с а м и х н а м е т н у т о о д п р и к р и в е н о г,и н е б а ш т а к о п р и к р и в е н о г о к у п а т о р а , к о л о н и з а т о р а , и њ и х о в и хп р е г л а с н и х п л а ћ е н и к а . О с и м з а С р б е , о в а ј с т в а р н и р а т з аК о с о в о п о ч и њ е з а Е в р о п у и А м е р и к у , а л и и з а Р у с и ју и К и н у , ин а р а в н о , и з а И з р а е л .

Савино духовно пут овање ка Богу - уст вари гност ичко веровање у директ ну везу између људског бића и Творца -које се данас навелико унижава плаћеним наклапањем, иако

је уст вари најчист ија и људска и ант ичка и Исусова

инт ерпрет ација Бога и Божијег - било је т емпларско - г ност ичко пут овање духа према личној и заједнич ко ј т рансформацији, према генерацијском уздизању кроз векове: вино је снажно, краљ још снажнији, жена најмоЋнија, али је од свих јача ист ина."

В е ћ С а в а , а п о г о т о в о С р б и п о с л е Л а з а р е в о г К о с о в а ,и з гр а д њ о м м и т а о К о с о в у - у с т в а р и с у п р е д а л и н е с а м о с р п с к ин е г о и е в р о п с к и м п о к о л е њ и м а ш и ф р о в а н у п о р у к у ох у м а н и с т и ч к о м , с т в а р н о м Х р и ш ћ а н с т в у . О в а в и ш е - м а њ е

о р а л н а т р а д и ц и ја , н а с т а л а с и л о м п р и л и к а , з а с н о в а н а н ас а в е с т и г е н е р а ц и ја , н е з а б о р а в и м о , н а с т а л а је у д о б аи н т е з и в н о г с п а љ и в а њ а к њ и г а и с п а љ и в а њ а н е в е р н и к а .




С п а љ и в а њ е и н е в е р н и к а и к њ и г а т р а је јо ш у в е к . З а т о М и л и н и ни с т о р и јс к и о п у с , д а ју ћ и с л и к у о д С а в е д о к р а ја Н е м а њ и ћ а , д а јеу с т в а р и с л и к у у л а с к а у К о с о в о и о б ја ш њ е њ е п р а в о г з н а ч е њ аК о с о в а и њ е г о в о г х р и ш ћ а н с к о г т р а ја њ а и у С р б а и у Е в р о п и .

*

Б е з о б з и р а д а л и је М и л и ч и н а р е ч м о л и је р о в с к ир а с к а л а ш н а - "само дет ињст во пуно чедност и, садржи у себи све предност и, a т о судет иње дражесне вреденост и"- и л и

о з б и љ н а , о п т е р е ћ у ју ћ и с в а к у р е ч т е р е т о м ч и т а в е с т у д и је - "кад чврст каракт ер човеком не овлада, он је само т рула клада која пропада" - с т у д и р а њ е м М и л и ч и н е д р а м а т и з о в а н ех р о н и к е Н е м а њ и ћ а у с т и х у , г е н е р а ц и је ђ е с х в а т и т и з н а ч е њ ео т а џ б и н е и ч о јс т в а , п о ш т е њ а и и с т и н е - к а о м о р а л н е в р е д н о с т иб е з к о ји х је ж и в о т б е з в р е д а н ; с х в а т и ћ е с м и с а о ж и в о т а к а ос у п р о т с т а в љ а њ е с к р и в е н о м а г р е г а т у Е в р о п е к о ји п о д л е з а в е р ек у је ; с х в а т и ћ е с в а н е к а д а ш њ а К о с о в а , у к љ у ч у ју ћ и и д а н а ш њ е- "као софист ицирано насиље над умом, произашло из

паклене мржње коју прот ив нас бљују;" с х в а т и ћ е , и а к о јас а м о и н и ц и ја т и в н о с ц е н и р а м з а к љ у ч к е и з и с т о р и јс к о гн а р а т и в а , д а н и т и Е в р о п а , н и т и п о ш т е н о ж и в љ е њ е "нису јед који се лије из жучи. "С х в а т и ћ е д а је њ и х о в с р п с к и п у т , и п у тп о ш т е н е Е в р о п е , и п у т п о ш т е н е б о је п л а в е - б о р б а а н ек а п и т у л а ц и ја : "на пола пут а нисам заст ао, пред дужност има нисам заспао. "О в а ј с т и х з а х т е в а п и т а њ е з а п а д н о -е в р о п с к и мк р а љ е в и м а - д а л и је д у ж н о с т б и л а д е о њ и х о в о г д у х а , с у ш т и н ањ и х о в е у н у т р а ш њ е д р а м е ? Д а л и с у з а п а д н о - е в р о п с к ик р а љ е в и с е б е с а гл е д а в а л и к а о м о р а л н е а н т и п о д е - к а о ш т о јеД у ш а н с е б е с а гл е д а в а о : "са кукавицама се никад мирио нисам,а свим сам дужницима дуг подмирио, сваки мој зајам ............б л и ж њ е м о п р о с т и о . "

Д у г о в е п о д м и р и о ...З а јм о в е б л и ж њ е м о п р о с т и о ...

М и л и ч и н т е к с т д о б л и ж у је н а м н а с л е ђ е д у б о к о гХ р и ш ћ а н с т в а с р п с к и х с р е д њ е в е к о в н и х к р а љ е в а и ц а р е в а ,к р а љ и ц а и ц а р и ц а , в о јн и к а , с е љ а к а , с в е ш т е н и к а ... к а з у је н а мд а м у д р о с т је с т е с а м о а к о је м у д р о с т п л е м е н и т о с т и , је р ..је д и н о м у д р о с т љ у д с к е п л е м е н и т о с т и з р и у с е б и к л и ц у Б о ж и јеМ у д р о с т и : н е м и р и т и с е с а к у к а в и ц а м а и и з д а јн и ц и м а . И а к он а м п а д а ју н а п а м е т п е т а к о л о н а , с к о је в с т в о , CNN- о в д е с е р а д и




о з н а ч е њ у м о р а л н е к у к а в и ц е и м о р а л н е и з д а ји ц е . Р и ч а р д IIIп р е з и р е с л а б е . З а р а з л и к у о д к р а љ а Д р а г у т и н а , Р и ч а р д јео с в е т о љ у б и в з б о г с в о је л и ч н е ф и з и ч к е д е ф о р м и с а н о с т и .Н а с у п р о т Р и ч а р д у , Д р а г у т и н з б о г с в о је ф и з и ч к ед е ф о р м и с а н о с т и п о с т а је с в е с к р у ш е н и ји је р у т о м е в и д и з н а кБ о ж и је к а з н е . Н а с у п р о т Д р а г у т и н о в о ј х р и ш ћ а н с к о јс к р у ш е н о с т и , Р и ч а р д , к о ји с а м з а с е б е к а ж е д а у њ е м у н е м ан и љ у б а в и н и с т р а х а к о м п е н з и р а с в о ј к о м п л е к с б р у т а л н о ш ћ у ;у њ е м у н е м а с п о к о ја , н е м а в е д р и н е , н е м а љ у д с к о г о п т и м и з м а ,

н е м а с а ж а љ е њ а , с к р о м н о с т и , о д а н о с т и , је д н о м р е ч ју - н е м ао д г о в о р н о с т и . To је н а л е ђ е н и м о р а л н и к у к а в и ч л у к - м о р а л н аи з д а ја и н д о к т р и н и с а н а у е в р о п с к и и н т е л е к т у а л и з а м в е к о в н о мм а н и п у л а ц и јо м Е в р о п с к о г З л а . Т а к о је у с т о л и ч е н ан е м о р а л н о с т : к в а л и ф и к у ју ћ и у б и с т в о м о р а л н и м , у б и с т в о јео з к о њ е н о з а м о р а л н и а к т . Т а к о је с р у ш е н а о ч и г л е д н о с т о дк о г а с е к о о с л о б а ђ а , ш т а с е о с л о б а ђ а , о д ч е г а је о с л о б а ђ а њ е ...т а к о с у и з д а н и , п о н и ж е н и , п р е в а р е н и и з л о н а м е р н од е с т а б и л и з о в а н и - д е с т а б и л и з о в а н и и д у х о в н о и м о р а л н о им а т и р и ја л н о - н а з в а н и з л о ч и н ц и м а . Б а ш о в д е д о л а з ип о н а јв и ш е д о и з р а ж а ја н е п р о ц е њ и в а в р е д н о с т М и л и ч и н и хН е м а њ и ћ а - њ и х о в о у ч в о р е њ е у Е в р о п с к о К о с о в о : у ч в р ш ћ у ју ћ ин е п о б и т н у е в р о п с к у д в о с т р у к о с т . С у п р о т н о о н и м а к о ји д у ш о мс в о јо м н е п у т у ју н и т и к р о з м о р а л н о с т с е б е , н и т и к р о зз а је д н и ч к у м о р а л н о с т с в и х з а је д н о к а д а л е к о м Б о ж и је м ,М и л и ч и н Р а с т к о о к а р а к т е р и с а о је о д н о с о м с в о г а о ц а Н е м а њ е- п а т и м е и Н е м а њ и ш т в а к а о т а к в о г - о д н о с п р е м а с в е у к у п н о јд р у ш т в е н о ј п р а в д и к а о је д и н с т в е н о м д о м и н а н т н о м п р и н ц и п у :"оцу се срце од жалост и ст еже, кад човека оков понижења

веже." "Кад човек падне дај му руку да уст ане, помози му да на чрвст о т ло ст ане, ако је слеп преведи га кроз улицу, учини да са врат а скине узицу, поведи га кући, нахрани, напој, обуци, са ног у му поцепане опанке свуци, подај му починак на обичну сламу, са т уге живот а ублажи му т аму, где год узмог неш несрећу ублажи и благ ом речју дух му оснажи..." Д у х м у о с н а ж и : т а к о у в е к п о н о в о и п о н о в о с т и ж е м о д о и д е јеК о с о в а д а в н о п р е К о с о в а ;

Х и л а н д а р је с р е д и ш т е с р п с к е ц р к в е н о с т иИ с р е д њ е в е к о в н е п р в е д р ж а в н о с т иС а в а је и з Х и л а н д а р а к њ и г е с о б о м н о с и о




И јо ш в е ћ у п и с м е н о с т у С р б и ју у н о с и о .О н је п р е д у з е о н а јв е ћ у а к ц и јуИ и з г р а д и о ц р к в е н о - д р ж а в н у о р г а н и з а ц и ју .

З а р а з л и к у о д з а п а д н о - е в р о п с к и х к р а љ е в а и к р а љ и ц а ,М и л и ч и н е в р о п с к и с р п с к и в л а д а р и , к а о с в е т и т е љ и д у х о в н еф о р м у л а ц и је С р п с т в а и Е в р о п е - н а с с в е о б а в е з у ј у :о б а в е з у је с в е С р б е , а л и о б а в е з у је и с в е Е в р о п љ а н е , з а т о ш т о"све ово и више сви т реба да знамо, како да се убудуће

управљамо, "је р , п о р е ч и м а С т е в а н а П р в о в е н ч а н о г , "не будимо жрт ве безумне заблуде, за које се лепе све површне луде, је р г решке заслепљеност и ост ављају ране, када смо робови лажне обмане."

Д а , п о с л е д а н а ш њ е г К о с о в а (1999), т о к о в и е в р о п с к ец и в и л и з а ц је о д је д а н п у т и з г л е д а ју д р у г а ч и ји . З а т о с е ч в о р и ш т ау н у т а р т о г р а з в о ја м о р а ју п о ја с н и т и : м о р а с е п о ја с н и т ип л е м е н и т о с т , р а с т , о п л е м е њ и в а њ е , у с а в р ш а в а њ е љ у д с к е

х у м а н и с т и к е ; м о р а ју с е п о ја с н и т и м а јк е , о ч е в и , с и н о в и , ћ е р к е ,с е с т р е , в о јн и ц и , љ у б а в , п р а д е д о в и , п о ш т о в а њ а , н а с л е ђ е ,п о р о д и ц а , н а ц и ја , п р а в о ; м о р а с е п о ја с н и т и р а с а д н и кд у х о в н о с т и п р а в о с л а в н е , је р , "ах, ко не зна прошлост свог рода, т акав ће човек и будућност да прода" - м о р а с еп о ја с н и т и с п о с о б н о с т д а с е п р е п о з н а з л о , и с п о с о б н о с т д а с еп р е п о з н а д о б р о - је р б е з т е с п о с о б н о с т и п р е п о з н а в а њ а н е м ао п с т а н к а . З а т о м и с е и ч и н и д а је М и л и ч и н о с је д и њ е њ ес т в а р а л а ч к о г с а д у х о в н о ш ћ у д о с т и г л о в р х у н а ц у м о л и т в иМ и л и ч и н о г Р а с к т а , в е ћ к а д а је п о с т а о а р х и м а н д р и т , н аз а в р ш е т к у п р в о г д е л а :

И т е к к а д а с а м с е н а б и т н о с т с в е о ,с х в а т и о с а м д а с а м Б о ж и ји ч о в е к ц е о ,с п р е м а н д а с в о ј р о д с л у ж и и Т в о р ц а х в а л и ,д а с у м у с в и р а в н и - б о г а т и и м а л и .

Т е к к а д а с у м у с в и р а в н и - б о г а т и и м а л и - т е к т а д а јес п р е м а н д а н а ц и ји с л у ж и - н е д а г о с п о д у је : "Хвала Свевишњи

на дарушт о си ми дао, са књигом у руци где се знање ст вара, јер љубав нас је све довела на овај свет ." А о н а ј к о н а с јер у ш и о 1914. 1944. и 1999. т е р а н а с н а п р и з н а њ е : д а п р и з н а м о




н а ш г р е х . Д а п р и з н а м о д а је с в а к и и н а јо б и ч н и ји о д н а с С р б а ,т и м е ш т о је с л а в и о с л а в у , т и м е ш т о с е м о л и о з а К о с о в о , т и м еш т о је - д о к с у с е д е ш а в а л и л а ж н и м е д и јс к и г е н о ц и д и С р б ан а д д р у г и м а - з а в р е м е д о к с у с е д е ш а в а л и с т в а р н и г е н о ц и д ин а д С р б и м а - ћ у т а о ! Т а ј к о ји н а с је р у ш и о н е с м а т р а н и ш т а о до н о г а ш т о с у С р б и ч и н и л и б о р б о м з а с л о б о д у , з а в р л и н у - н е г ол у д а ч к о м ж е ђ и з а н е ч и м ш т о о н н а з и в а в е л и к о м С р б и јо м . Т ат а к о з в а н а ж е ђ , и с т о к а о и з л о ч и н к о ји н а м је п р и п и с а н је с т еб р е м е к о је је к о н т р о л и с а н а з а п а д н а м е д и ја з л о н а м е р н о

н а т о в а р и л а н а С р б е . Т и м е с е ж е л и п о с т и ћ и т о т а л н о р у ш е њ ес р п с к е к о л е к т и в н е с а в е с т и о д п о ч е т к а п р о ш л о с т и п а д оз а в р ш е т к а б у д у ћ н о с т и . И в е ћ с е ц и т и р а ју п р и з н а њ а : д а л и с м ом и С р б и п р е д о д р е ђ е н и г е н о ц и д л и је , п и т а ју с е н е о с к о је в ц и ;н е м а н и ја г њ е г а н е в и н о г м е ђ у С р б и м а , к а ж у ; м о р а м о д ап р е п а т и м о о н о ш т о с у Н е м ц и п р о п а т и л и п о с л е п а д а Н а ц и з м а ,и т а к о д а љ е . To с у т е м е љ и у н а п р е д п р и п р е м љ е н о г п о р а з ас л о б о д е : з н а њ е п р о п и с а н о и ф и н а н с и р а н о о д с т р а н ек о р п о р а ц и јс к о г п о р е т к а ...

У о д г о в о р н а њ и х о в у ж е ђ з а н а ш и м "признањем" п о с т а в љ а м с а с в и м је д н о с т а в н о п и т а њ е : з а ш т о је у д о б а Д у ш а н аб и л о 3,5000.000 С р б а и 3,500.000 Е н г л е з а , а д а н а с , у д о б аТ о н и ја Б л е р а , н а с л е д н и к а е в р о п с к и х Ф р а њ а , Е н г л е з а је п р е к о40 м и л и о н а а С р б а је д в а п р е к о т р и и п о м и л и о н а - и с т о к а о ув р е м е Д у ш а н а ? К о т о п о б и с р п с к е о ч е в е и м а јк е д а н и с у м о гл ид а п р а в е д е ц у д а с е и б р о јч а н о , н е с а м о д у х о в н о , м о р а л н о , ии н т е л е к т у а л н о н а д м е ћ у с а Б р и т а н ц и м а ? Н а јз а д , н а јс т а р и јаз н а н а н а м с и н а г о г а у а л и л е ји и з г р а ђ е н а је т е к у т р е ћ е м в е к у

п о с л е Х р и с т а ... а г у с л е ? у с л е с у с т в а р н е .М е ђ у т и м , к о н т р о л и с а н а п р о п а г а н д а ж е л и д а н а с в и д и -з л о ч и н а ч к е . To је т а к т и к а р у ш е њ а . Ј у ч е и с т о к а о и д а н а с :Б е о г р а д је б и о "почашЋен" м о д е р н и м т о м а х а в к а м а з б о гп р и с у т н и х с т р а н и х д и п л о м а т а и и з в е ш т а ч а ; у н у т р а ш њ о с тС р б и је и з р о в а н а је с т а р и м б о м б а м а - з а о с т а л и м а л ин а м е њ е н и м н а м а , н е у п о т р е б љ е н и м јо ш о д 1944. Д у х С р б а к о јије д а н а с ц в и л и з а ц и јс к и и м о р а л н о п о р а з и о и т е з а о с т а л е н а м ан а м е њ е н е б о м б е и м о д е р н е т о м а х а в к е - к о н т р о л и с а н а з а п а д н ап р о п а г а н д а н а з и в а с р п с к и м н а ц и о н а л н и м и н ф а н т и л и з м о м . Toб и т р е б а л о д а з н а ч и д а и и с т о р и јс к о К о с о в о - и с р п с к о ие в р о п с к о - и Н е м а њ и ћ и - д а је с в е и н ф а н т и л и з а м . И а к о јеје д и н о л о г и ч н о п и т а њ е ш т а о н д а н и је и н ф а н т и л и з а м , ја с н о је




з а ш т о з а п а д н а п р о п а г а н д а н е п р е с т а н о и и с к љ у ч и в о ц и т и р а -а к о јо ј је з а в е р о в а т и - о н е С р б е к о ји п р и з н а ју д а м и С р б ис а д а и м а м о н о в о п о гл а в љ е у н а ш о ј и с т о р и ји - п о гл а в љ е н а ш е гз л о ч и н а - о д к о г а м о р а м о д а с е п о к о р н о з а у в е к и с к у п љ у је м от и м е ш т о ћ е м о с в е с л е д е ћ е г е н е р а ц и је С р б а у ч и т и д а је К о с о в об и о з л о ч и н . Н и ш т а р а з л и ч и т о н и је н и Х и т л е р з а х т е в а о о д н а сп о с л е 27. м а р т а 1941. г о д и н е . Н и ш т а р а з л и ч и т о н и је з а х т е в а л ао д н а с н и А у с т р и ја п о с л е а в р и л а П р и н ц и п а - а л и и п р е њ е га ;н и ш т а р а з л и ч и т о н и је з а х т е в а о н и М у р а т н и т и Б а ја з и т ; н и т и

М л е ч и ћ и , к о ји с у је д в а д о ч е к а л и о д л а з а к с а с ц е н е Ђ у р ђ аБ р а н к о в и ћ а ; н и ш т а д р у г а ч и је н и је з а х т е в а л а н и К о м и н т е р н а ,у и м е к о је г је з а х т е в а њ е н п и о н , Т и т о - з а п р а в о п и о н З а п а д а -к а о д а н а с Х а ш и м Т а ч и - м у ч к и п о г у б и о Д р а ж у М и х а и л о в и Ћ а .

А С р б и ? М о р а м о д а с х а т и м о д а с у С р б и - и к р о з и с т о р и ју ,и к р о з н а ц и з а м , к о м у н и з а м и н а т о и з а м - и с в о ј ж и в о т , и с в о јун а ц и ју , и с в о ју д р ж а в у , и с в о је п о с т о ја њ е - с х в а т и л и к а оо д г о в о р н о с т .

К о с о в о је с т е о д г о в о р н о с т .К о с о в о је с т е ж и в о т о д г о в о р н о с т и .С р п с к о К о с о в о је с т е ж и в о т о д г о в о р н о с т и Е в р о п е .

О в и м д а н а ш њ и м К о с о в о м у т и ц а ј Б л и с к о г И с т о к а о с к р н а в и оје Е в р о п у , п р е у с м е р и о је - у п р к о с ч и њ е н и ц и д а је п р о л и ое в р о п с к у к р в -via а м е р и ч к и ш е г р т и - у б и в ш и с п о с о б н о с т Е в р о п ед а р а з л и к у је п р а в о о д н е п р а в а , у б и о јо ј је в и г о р д а с е о д с а д аб о р и с а с в о јо м с о п с т в е н о м р е а л н о ш ћ у . Е в р о п а је з л о н а м е р н о

з а в е д е н а н а с т р а н п у т и ц у о д у ш е в љ е н о с т и "моралним" у б и с т в о м , о д у ш е в љ е н о ш ћ у с у р о в о ш ћ у п р а в а н а д о д е љ и в а њ ес м р т и и л и ж и в о т а .. н а о д у ш е в љ е н о с т с т р а н п у т и ц о м . О в а јп р о ц е с ч и н и с е н е п о в р а т н и м . Д а н а ш њ и м К о с о в о м Е в р о п а јеп о с т а л а - ч а к и њ е н з а к у л и с н и и з а о д е о - о н о ш т о с е б о р и л ад а н е б у д е , и ш т о . у п р к о с с в и м з а б л у д а м а и с у н о в р а т и м а -у с т в а р и н и је н и б и л а . Д а н а ш њ и м К о с о в о м у б и је н а је д у ш аЕ в р о п е . Ј е р ... К о с о в о Е в р о п е н и је н и С и н а ј н и т и п р о г о н с т в о ;н и т и б л е б е т а њ е з в а н о н а у ч н о м р а с п р а в о м и з м е ђ у а р х е о л о г ак о ји т в р д е д а н е п о с т о је д о к а з и м а с о в н е м и г р а ц и је , п а ч а к н иЏ о ш у и н о г о с в а ја њ а К а н а н а - и р е л и г и о з н и х д о г м а т и к а ип р о п а г а н д и с т а . К о с о в о н и је к о м и ч н а о п е р е т а и з м и ш љ е н а д ап о с т а н е н а ц и о н а л н и е п , о с т в а р е н п о с в а к у ц е н у , б е з о б з и р а




д а л и је а к т и в н о п р о г о н с т в о п о с т о ја л о и л и н и је - д а б и б и л оп р е д с т а в љ е н о и р е к л а м и р а н о к а о з а в о д љ и в и и м и џ . Н а с у п р о т ...К о с о в о је с т е с т в а р н о .

А к о је је д н а С р п к и њ а м о гл а д а п р о б у д и с т а р у д у х о в н о с тс в о ји м Н е м а њ и ћ и м а у ч а с о п и с у с а и м е н о м г о р ш т а ч к о г д и в а с ал и т и ц а ц р н о г о р с к и х С р б а , и а к о је т а и с т а С р п к и њ а , д е л у ју ћ и

к а о с т в а р а л а ч к и у р е д н и к т о г и с т о г ч а с о п и с а , и а к о с у о ч е н а с ат о т а л н и м н е р а з у м е в а њ е м , ш т о н е ч у д и - у с п е л а д а т о мч а с о п и с у д а л и ц е с т в а р н е и с т о р и јс к е с т в а р н о с т и у с в е г а д в аб р о ја , п о в е з у ју ћ и т р и р а з л и ч и т е г е н е р а ц и је ; и к р о з т оп о в е з и в а њ е у с п е л а д а н а с в р а т и н е у н и ш т и в о м с р п с к о м ие в р о п с к о м и п р е к о -о к е а н с к о м х у м а н и с т и ч к о м с т р е м љ е њ у , н ес а м о з а с л о б о д о м , н е г о и п р а в д о м , и и с т и н о м , и Б о ж и је м ун а м а - о н д а о в а ч и њ е н и ц а , о с и м п о ш т о в а њ а з а п о д у х в а т к о јије д и н к а з а с л у ж у је - д а је п р а в о т о ј С р п к и њ и д а о д С р б а з а х т е в ан а ш у о ч и н с к у , п р а д е д о в с к у , и п р а и с к о н с к у о б а в е з у - д а с е н ец е п а м о в и ш е , ч а к н и п о д д и р и г е н т с к о м п а л и ц о м п р и к р и в е н о го к у п а т о р а ... је р - к а к о к а ж е м л а д и Р а с т к о "не могах више т амо, где се пуним плућима не дише..." П р о б у д и в ш и и с т о р и јс к ус у ш т и н у , М и л и ц а је у с т в а р и п р о б у д и л а б у д у ћ н о с т п р о ш л о с т и ;н е п р и з н а је м к а п и т у л а ц и ју .

П р а њ а н и н25. С е п т е м б р а , 1999

"П р а њ а н и н " је п с е у д о н и м је д н о г С р б и н а к о ји ж и в и уА м е р и ц и , к о ји ћ е з б о г п р о ф е с и о н а л н и х у с л о в љ е н о с т и о б ја в и т ис в о је и м е т е к п о о д л а с к у у п е н з и ју . О в а ј С р б и н је п о д о в и м ин е к о л и к о д р у г и х п с е у д о н и м а д у ж е о д је д н е д е ц е н и јео б ја в љ и в а о ч л а н к е у "С л о б о д и "




ПОГОВОР О НЕМАЊИЋА ДРАМИ

Н и је м и б и л а н и с к л о н о с т н и з а д а т а к н и т и п о з и в д аН е м а њ и ћ и м а п р и с т у п и м к а о и с т о р и ч а р . И с т о р и ч а р и т р а ж ед о к а з е , д о к у м е н т а , ч и њ е н и ц е , з н а ч и и с т и н у , к о ја н и њ и м а н и јеу в е к д о с т у п н а , и и а к о н а и з г л е д д о к у м е н т о в а н а , а ч е с т о је им а н и п у л и с а н а , ш т о з н а ч и д а је ч е с т о н е о б је к т и в н а , п а је о т у д аз а п р а в о в е р з и ја , и н т е р п р е т а ц и ја , з а в и с н а о д т о г а к о и с т о р и ју

п и ш е и з а ч и ји "р а ч у н ", п и ш е , т о је с т з а ч и ји и н т е р е с .Н а ш а и с т о р и ја је С р е д њ и в е к : о н а је у м а н а с т и р и м а ,

ц р к в а м а , ф р е с к а м а , м о з а и ц и м а , ж и т и ја м а с в е т а ц а , уД о м е н т и ја н у , Т е о д о с и ју , С а в и , С т е в а н у "П р в о в е н ч а н о м ": о н аје н а с т а в а к в и з а н т и јс к е к у л т у р е : у м е т н о с т и , с л и к а р с т в а ,а р х и т е к т у р е . И с т о р и ји с у п р е т х о д и л а п р е д а њ а (п о ч е в о дБ и б л и је ), н а јп р е у с м е н а , п а п и с м е н а . И с р п с к е н а р о д н е п е с м е ,е п о в и , К о с о в с к и ц и к л у с , д е о с у т и х п р е д а њ а . Ц е л а т а м и с а о н аи с т в а р а л а ч к а е п о п е ја д а л а н а м је с и н т е з у у н а ц и о н а л н о м

и д е н т и т е т у , д а л а н а м је И т е г р и т е т С р п с к о г Н а р о д а .Ј а с а м д о ж и в е л а д о ч а р а в а ју ћ и м о је Н е м а њ и ћ е - к а о п е с н и к ,

к а о л у т а л а ч к и б а р д -и з б е г л и ц е к о ја с е с е л и л а с в е т о м . У ч е ћ ис т р а н е је з и к е , с в е с а м в и ш е б и л а о п ч и њ е н а м о ји м м а т е р њ и мје з и к о м , з а м е н е је д и н и м л о г и ч н и м , ч и с т и м , ја с н и м , к о н к р е т н и ми п р е ц и з н и м и з р а ж а јн и м с р е д с т в о м , к о ји м и је д а в а ом о г у ћ н о с т и б о г а т е с л и к о в и т о с т и о п и с а п р е д с т а в а ун а јс л о ж е н и ји м и н а јс у п т и л н и ји м о б л и ц и м а ф и г у р а .

Н и с р е д њ е в е к о в н и је з и к , н и с р е д и н а н и с у м е п р и в л а ч и л и :

т а с у м и п о љ а о с т а л а у м а г л и , н е п о з н а т а , н е ја с н а . П р и в л а ч и л ес у м е л и ч н о с т и и к а р а к т е р и , м а њ е р а д њ а , п а с а м м о јус р е д њ е в е к о в н у в и з и ју т о г п р о с т о р а п р е б а ц и л а у в р е м ем о д е р е н о г с р п с к о г је з и к а .

Р е д о в е о в о г П о г о в о р а и с п и с у је м т р и г о д и н е п о с л ез а в р ш е т к а Н е м а њ и ћ а д р а м е . Н а м е т а л о м и с е п и т а њ е : г д е јеу с п е х , у ч е м у је п р о м а ш а ј, г д е п р а з н и н а о в о г п о с т у п к а ... aн и г д е , н и о д к у д а о д г о в о р (ж и в и м у и з о л о в а н о с т и н а ф а р м иб л и з у м е к с и к а н с к е г р а н и ц е ). А о н д а , и з н е н а д а , н е о ч е к у ју ћ и ,

д о б и је м н а п о к л о н о д С л о б о д а н а Р а к и т и Ћ а њ е го в а ц е л о к у п н ад е л а . У њ е г о в о ј к њ и з и е с е ја "О б л и ц и и З н а ч е њ а ", д о ш л а с а мд о је д н о г м а л о г о т к р и ћ а , д о с а з н а њ а к о је је п о т в р д и л о м о ј"п у т о к а з " и у в е р и л о м е у и с п р а в н о с т м о је у м е т н и ч к е и н т у и ц и је



П О О В О Р О Н Е М А Њ И ћ А Д Р А М И 103

у м о м с т в а р а л а ч к о м п о д у х в а т у .Ј е д н о м и л у с т р а ц и јо м , н и к о д р у г и н е г о е т е , о с в е т л и о је"м о ју п р о р о ч к у д у ш у " (к а к о б и р е к а о Х а м л е т ), и о с н а ж и о м о јуи д е ју в о д и љ у , к а д а о н п о в о д о м М а н ц о н и ја к а ж е д а њ е го в еи с т о р и јс к е л и ч н о с т и н е м о р а ју б и т и т а ч н е , к а о ш т о н и је т а ч а нн и њ е г о в е т е о в Т а с о , н и И ф и ге н и ја н а Т а у р и д и .

"Н е м а т о г а п е с н и к а , и н и је г а н и к а д н и б и л о , к о ји јеп о з н а в а о и с т о р и јс к е л и ч н о т и к о је је п р и к а з и в а о . П е с н и к м о р а

д а з н а к а к а в е ф е к а т ж е л и д а п о с т и г н е , п а д а п р е м а т о м еп о д е с и и п р и р о д у с в о ји х л и ч н о с т и . Д а с а м ја х т е о д а Е г м о н т ао в а п л о т и м о н а к в о г к а к в о г г а је и с т о р и ја з а б е л е ж и л а - к а о о ц ат у ц е т а д е ц е - њ е г о в и б и л а к о м и с л е н и п о с т у п ц и б и л и с а с в и мб е с м и с л е н и . М о р а о с а м , д а к л е , и м а т и д р у г о г Е г м о н т а , в е ћ м ау с к л а д у с а с в о ји м п о с т у п ц и м а и м о ји м п е с н и ч к и м н а м е р а м а ,"к а ж е е т е , п а н а с т а в љ а у в е з и с а и с т о м т е м о м : "П а ч е м у о н д ап е с н и ц и , а к о б и с а м о п о н а в љ а л и и с т о р и јс к о з б и в а њ е к а к в о ги с т о р и к а . П е с н и к м о р а д а и д е д а љ е , д а н а м , к о л и к о г о д је т ом о г у ћ н о , п р у ж и н е ш т о в и ш е и б о љ е . "В е л и ч и н а а н т и ч к и х гр ч к и хт р а г и ч а р а је , п р е м а е т е у , у т о м е д а с у с е м а њ е о с в р т а л и н ав е р н о с т к а к в о ј и с т о р и јс к о ј ч и њ е н и ц и , а в и ш е н а т о м е к а к о јеп е с н и к т у ч и њ е н и ц у о б р а д и о . (Е к е р м а н : "Р а з го в о р и с а е т е о м ", Б е о г р а д 1970., с т р . 184).

О в о е т е о в о г л е д и ш т е о у м е т н и ч к о м с т в а р а л а ш т в уи д е н т и ф и к о в а л о с е с а м о ји м о с е ћ а њ е м . О г р о м а н в р е м е н с к ир а с к о р а к н и је и з в е т р е о у п р а з а н п р о с т о р . To о с е ћ а њ е м е јен о с и л о к а о п л о д н а р е к а к о ја н о с и с в о је т о к о в е и у с п о с т а в и л ов е з у и о д н о с с а и с т о р и јс к о м п р о ш л о ш ћ у . Р е к а је у л и л а с в о јус а д р ж и и у у њ е н у т о к , - у је д н о з а је д н и ч к о у н и в е р з а л н о м о р ед у х о в н о с т и к о м е п р и п а д а ју в р е д н о с т и с в и х в р е м е н а .

М о ж д а ћ е н е к о р е ћ и д а с а м л и ч н о с т и Н е м а њ и Ћ ар о м а н т и з о в а л а и и д е а л и з о в а л а . М е ђ у т и м , и а к о је с а м с т а в и л ал и ч н о с т и Н е м а њ и ћ а н а је д а н в и ш и с т е п е н в р е д н о с т и уу з в и ш е н и је м у м е т н и ч к о м с м и с л у , м о ж д а ћ е н е к о с м а т р а т и д аје т и м п о с т у п к о м п е с н и к ж е л е о д а к р о з с в о је п р о т а г о н и с т еи з р а з и и с в о је н а ц и о н а л н е т е ж њ е . З а ш т о д а н е ? С в а к а к о д ас а м ж е л е л а д а д а м је д н у п л е м е н и т и ју о с м и ш љ е н о с т м о ји м

в л а д а р и м а - к о ји с у , с у д е ћ и и п о њ и х о в и м з а д у ж б и н а м а ,н е о с п о р н и м и с т о р и јс к и м з а п и с и м а , к у л т у р н о м , а л и ин а ц и о н а л н о м н а с л е ђ у - и н а јз а д , с у д е ћ и п о н е и с к в а р е н и м




и с т о р и јс к и м п о д а ц и м а , и с т о р и јс к о м ч и њ е н и ц о м с р п с к о гн а р о д а - н е о с п о р н о ж и в е л и в о ђ е н и в и с о к и м м о р а л н и мм е р и л и м а . Н а с т а л е г е н е р а ц и је у ч е и з п р о ш л о с т и , н е и зб у д у ћ н о с т и , п а ч а к н и т и и з д а н а ш њ и ц е . Б у д у ћ н о с т јем а г л о в и т а , н е ја с н а , н е и з в е с н а , н е п р е д в и д и в а , а л и с е з а њ уп р и п р е м а т е р е н н а з д р а в и м н а ц и о н а л н и м , м о р а л н и м ид у х о в н и м т е м е љ и м а , п о д з а ш т и т о м т р а д и ц и је , л е п и х о б и ч а ја ;п о д п л а ш т о м в е р е и о к р и љ е м с в е т л и х п р и м е р а . П о з и в јеп е с н и к а д а п о с л у ж и с в о је м о д е л е к а о у з о р , у в е к п р и т о м е ,

п а з е ћ и н а м е р у к а к о б и п о с т и г а о с к л а д н о с т , х а р м о н и ч н уц е л и н у , л е п о т у ... а л и и в е р о д о с т о јн о с т у п р и н ц и п у б а з и р а н ун а ч и њ е н и ц а м а .

С в и м и т р а г а м о з а п р и м е р и м а н а к о је б и с м о в о л е л и д а с еу гл е д а м о . И с к о н с к а т е ж њ а к а к о р е н о в и м а , и с п и т и в а њ е м с в о гп о р к л а - н и је к о р а ч а њ е у н а з а д , н и је д е г р а д а ц и ја у м р а ч н иС р е д њ и в е к , в е ћ н а п р о т и в , о в а т е ж њ а је с т е д у х о в н и н а го н д ас е у с п о с т а в и к о н т и н у и т е т , д а с е н а с т а в и т р а ја њ е ... к р о з в е з у ...у в р е м е н с к о н е н а р у ш и в о је д и н с т в о ц е л и н е .

Н а р о д н а м а ш т а , п е с н и к о в и н с т и н к т и и с т а н ч а н ао с е ћ а јн о с т з а с у ш т и н у , з а с а д р ж и н у ж и в о т а , ф о л к л о р ии н д и в и д у а л н о с т в а р а л а ш т в о , п о г о н и с у н а ш е г м о т о р а к о ји д а јеје д н у ж и в у , н е и с ц р п н у е н е р г и ју ф у н к ц и о н и с а њ у н а р о д н о го р г а н и з м а .

И с т о р и ја н и је с а м о п о б е д е и п о р а з и , у з д и з а њ а и п а д о в и ,р а т н и ч к и п о д в и з и ју н а к а и л и к у к а в и ч к а б е к с т в а - и с т о р и ја(л а т и н с к и : с т о р и а - п р и ч а , п о в е с т ) - т о с у љ у д с к и к а р а к т е р и ,њ и х о в а с н а г а ... и т р а г о в и к о је о с т а в љ а ју з а с о б о м , т р а г о в ик о ји с в е т л е и з г р о б о в а ... м о р а л н а с н а г а к а р а к т е р а ч и ја с уи м е н а и м е ђ у з в е з д а м а и с п и с а н а .

Д а у м е т н и ч к о с т в а р а л а ш т в о п о т с т а к н е к о л е к т и в н у с в е с ти у с п о с т а в и п р и с н и ји к о н т а к т и в е з у с а о п ш т и м с т в а р а л а ч к и и ма к т и в н о с т и м а н а б а з и з а је д н и ч к и х н а р о д н и х и д е а л а - м и с и јаје м н о г и х п е с н и к а , п а и м о ја ж е љ а и п о к у ш а ј к а п о с т и з а њ у т о гц и љ а о в о м м а л о м х р о н и к о м с р п с к и х и с т о р и јс к и х в л а д а р а .

А к о је и с т о р и ја у ч и т е љ и ц а ж и в о т а , ж и в о т је - н а р о ч и т о уо в о с а д а ш њ е н е с р е ћ н о в р е м е - у ч и т е љ п е с н и ш т в у у н а јв и ш е ми м п е р а т и в у .

М и л и ц а М и л а д и н о в и ћ - К е с е р о в и ћ



И з п и с а м а ч и т а л а ц а 105

Из писама читалаца

В а ш а д р а м а је в р л о л е п а , п у н о В а м х в а л а . Б о г В а сб л а г о с л о в и о .

Д р Б о ж и д а р Д р а ш к о в и ћ , с в е ш т е н и к "С в . Б о р ђ а " С а н Д и е г о

Д р а г а и п о ш т о в а н а г о с п о ђ о М и л и ц е ,В е о м а м е је о б р а д о в а л а в е с т д а с т е с е п р и м и л и в е л и к о г ,

а л и л е п о г п о с л а , у р е д н и к а " л а с н и к а ". Ч е с т и т а м В а м и о д с р ц аж е л и м , д а к а о и у в е к д о с а д а , у с в е м у , т а к о и у о в о м т е ш к о м ио д г о в о р н о м п о с л у и с т р а је т е и п о ж њ е т е в е л и к е у с п е х е .

М н о г о В а м х в а л а н а п о к л о н у " л а с н и к а " П р е л и с т а в а ју Ћ иг а , а з а т и м ч и т а ју ћ и с а д у ж н о м п а ж њ о м , б и л а с а м о д у ш е в љ е н ас а д р ж и н о м "Н е м а њ и Ћ а ". З а и с т а в е р у је м д а с т е с а м о В и м о гл и

д а т а к о б р и љ а н т н о и с к о р и с т и т е Ј у б и л е ј 40. - т о г о д и ш њ и ц еч а с о п и с а и п р е н е с е т е ч и т а о ц и м а т о л и к о т о п л у о с е ћ а јн о с т уо б р а д и о в е д и в н е т е м е . М и с л и м д а ћ е С р б и , к о ји ч и т а јув л а д а р е д и н а с т и је Н е м а њ и ћ а , б и т и п о н о с н и н а њ и х о в уп р о ш л о с т к р о з и с т о р и ју , к о ју н а м н е п р и ја т е љ и д а н а с п о м р а ч у јуи б л а т е . В и с т е и с п и с а л и з л а т н и м с л о в и м а т е с т р а н и ц е т а к ож и в о п и с н о и р е љ е ф н о , с л и к о в и т о и п р о д у б љ е н о д а Ћ е л и ч н о с т ио в и х в л а д а р а д о б и т и јо ш в е ћ и з н а ч а ј м е ђ у н а м а .

Д у б о к о в е р у је м д а с а м о о с п о д Б о г м о ж е д а о б д а р и и

п о т с т а к н е к њ и ж е в н и к а н а т а к в о д е л о .He м о г у , а д а н е з а к љ у ч и м д а с у В а ш и Н е м а њ и ћ и п р а в ид р а г у љ , н а јч и с т и ји б и с е р у к р у н и њ и х о в и х в л а д а р а .

Т а к о ђ е с т е в р л о л е п о у ч и н и л и ш т о с т е с а д р ж и н у" л а с н и к а " о б о г а т и л и п р и л о з и м а г о с п о д и н а С л о б о д а н а Ра к и т и ћ а , к о ји с е у с в о јо ј и с к р е н о ј п е с н и ч к о ј и с п о в е с т и и с т и ч еп о с е б н и м с е н з и б и л и т е т о м з а н а ш у г о р к у и т е ш к о т р а г и ч н ус т в а р н о с т .

Ж е л и м В а м и н а д а љ е п у н о у с п е х а у ж и в о т у .

С п о ш т о в а њ е мД а н а Л а з а р е в и Ћ , Е с к о н д и д о




В а ш у д р а м у с а м д о ж и в е л а к о л и к о к а о с р п с к у и с т о р и јс к уп р о ш л о с т , т о л и к о с а м о с е т и л а у њ о ј је д н у н о в у в а р н и ц у , к а ож и в у и с к р у с а у т р н у л о г з га р и ш т а , к о ја ћ е - н а д а м с е и в е р у је м- п о т с т а ћ и н а ц и о н а л н и и к у л т у р н и п р е п о р о д С р б и је .

Л и ч н о с т и в л а д а р а с у п у н е е н е р г е т с к о г н а б о ја ; м о р а л н от о л и к о у з в и ш е н и и п р о д у х о в љ е н и к а р а к т е р и , д а и з а з и в а ју

д и в љ е њ е и п р а в о је з а д о в о љ с т в о в р а ћ а т и с е н а њ и х в и ш е п у т а .

З о р а П е т р о в и ћ , Б е о г р а д

М и л и ц е , т в о је Н е м а њ и ћ а д е л о је о д л и ч н о , ч е с т и т а м т и .

В о ја С е к у л о в и ћ ,

С а н Д и е г о

О Н е м а њ и ћ и м а : И н т и м н о , о с е ћ а јн о н а с п о т с е ћ а ју ћ и н ан а ш у с л а в н у , ч е с т о б о л н у п р о ш л о с т , М и л и ц а н а м д а је с н а г ед а п р е ж и в и м о д а н а ш њ и р а з у л а р е н и б е с в е л и к и х в о јн и х с и л а -а т о л и к о м о р а л н о п р о п а л и х п о л и т и ч а р а - к о ји п р е т е д а с а с в и му н и ш т е С р б е .

Т р у д е Ћ и с е д а о б у з д а г н е в и р е в о л т н а б е з у м н о у н и ш т е њ ес р п с к о г н а р о д а и њ е г о в е ч е с т и т о с т и , М и л и ц а је п р о д р л а ус в е м и р с к е з а к о н е , к а о Њ е г о ш у "Л у ч и М и к р о к о з м и ."

Д р а г а М и л о в а н о в и Ћ , О ш е н с а јд/К а л и ф о р н и ја /

Љ е с т в и ц у б о ж а н с к е н а д а р е н о с т и а у т о р к и "Н е м а њ и ћ а ",о д р е д и ћ е б у д у ћ н о с т п о њ е н о м ц е л о к у п н о м п је с н и ч к о мс т в а р а л а ш т в у , а о н о н и је н и м а л о н и н е п р и м је т н о ; ш т а в и ш еб и ћ е н е з а б о р а в н о у б у д у ћ н о с т и с р п с к о г к њ и ж е в н о гс т в а р а л а ш т в а .



И з п и с а м а ч и т а л а ц а 107

С в е ш т е н и к ,о . С т е в а н а ги Ћ

Ч и т а ју ћ и В а ш е Н е м а њ и ћ е , т о л и к о р а з л и ч и т е , а л и с в ии н т е р е с а н т и , н а р о ч и т о с е и с т и ч е к р а љ М и л у т и н : п р о с т ор е ч е н о , о н је т о л и к о с о ч а н и п у н ж и в о т н о г о б и љ а . О с и м т о г а ,

о н је и з а з в а о у м е н и а с о ц и ја ц и ју н а Х е н р и ја О с м о г ,н е о б у з д а н о г е п и к у р е јц а у је л у и п и ћ у , п о г о т о в у у л е п и мж е н а м а . С а м о ш т о је е н г л е с к и в л а д а р с в о ји м ж е н а м ао д р у б љ и в а о г л а в у и с т а в љ а о и х у б у к а г и је , а н а ш и х је с л а о ум а н с т и р . О б о ји ц а с у и м а л и н е с п о р а з у м с а ц р к в о м : е н г л е с к ик р а љ је н а п р а в и о р а с ц е п с а к а т о л и ц и м а з б о г ж е н а , д о к је н а шс л а д о к у с а ц о с т а о у П р а в о с л а в љ у и д у б о к о п о б о ж а н , а л и с ен и је л и б и о д а м а н и п у л и ш е о н д а ш њ е ц р к в е н е в е л и к о д о с т о јн и к е .

М и р ја н а Н и к о л и Ћ , П а р и з

В а ш а д р а м а је к њ и ж е в н о м н о го л е п о о б р а ђ е н а . Н а р о ч и т оз а п о з о р и ш н о и з в о ђ е њ е . С а м о ш т о , н а ж а л о с т , м и о в д е н е м а м оп о з о р и ш н у н и а м а т е р с к у гр у п у , д о к с у Н е м а њ и Ћ и з а о з б и љ н о ,п р о ф е с и о н а л н о ф о р м и р а н о р е а л и з о в а њ е .

He з н а м к а к о с т о ји у д р у г и м д р ж а в а м а , а л и у н а ш о ј з е м љ ис в а к а к о л е п д о п р и н о с д р а м с к о ј у м е т н о с т и . Н а с в а к и н а ч и н ,В и с а м о н а с т а в и т е ...

Р у ж и ц а П о п о в и ЋЛ о с А н г е л е с




Културни живот: књижевност, уметност, наука

П О Е З И Ј A

Војводи Момчилу Р. Ђујићу

У Спомен

К а д н е м а н р а т а р а с п е о т а џ б и н у ,Ј е д н а о д з в е з д а в р х т а м н о г в и д и к аК а о з н а м е њ е н а д Д и н а р о м с и н у -Т о б е ш е з в е з д а с р п с к о г с в е ш т е н и к а .

И г о р е л а је у т е х о м и н а д о мЧ е т и р и д у г а л е т а б е з п р е с т а н к аИ с в е т л е л а је и с е л о м и гр а д о м -

К а о в о д и љ а в а л и м а у с т а н к а .

П о д т в о ји м к р и л о м п о н и к о ш е ч е т е ,И б а т а љ о н и , д и в и з и ја ц е л а -Д а б р а н е о л т а р о т а џ б и н е с в е т е ,Д а н е о с в а н е п о д р п о м п е п е л а .

Н а у п о р и ш т у н и т е н к а , н и т о п а ,Н и в о з о к л о п н и , н и о р у ж је т е ш к о ,

А л ' т л а с л о б о д н о г н е п а д е н и с т о п а ,Ј е р б р а н и л о г а к о л е н о в и т е ш к о .



П О Е З И Ј А 109

He к а о р у ш и н о Б л и х е р н а д е л у :Х р а б р о с т и м у д р о с т у п р е с у д н о м н а с у !С а ч у в а о с и д и в и з и ју ц е л у ;Д р у г о м а р м и ја к 'о п л е в а с е р а с у .

А к а д а х о р д а ц р в е н е а в е т иН а М е д в е ђ а к у и у П а ђ е н и м аК и д и с а д а т и п р о б о ј о с у је т и -С у р в а о с и је у а д д е м о н и м а .

О н д а п о д в а т р о м у с у с р е т С л о б о д иП р е к о п л а н и н а , у р в и н а и р е к а ;И г д е г о д в о д и т е б и б е х у б р о д и ,У з о р е с в е т л и б о р ц а и ч о в е к а !

И д а н а с ш и р о м с в и х м е р и д и ја н а , д е с е с р б у је и о с п о д у п о је ,С в е т л е д о м о в и р а т н и х в е т е р а н аК а о н а јл е п ш е з а д у ж б и н е т в о је ...

А л ' т в о ја з в е з д а п р е с т а д а н а м го р и ,А н и г д е д р у г е с в о д о м д а је с м е н и ,П а р о д н о м г р у д о м х а р а ч е з л о т в о р и ,А о в д е п у т и с л у т њ о м з а м а гљ е н и .

А г р у д ' м а т у г а к 'о р а о н и к р и је ,Б е з д а н е њ е н е о д а в н о с а м з н а о .И к 'о у д а н е М а р с е љ с к е т р а г е д и је

И т в о ј о д л а з а к - г о р к о о п л а к а о .

Д . Р а јк о в и ћ




Г Д Е СЕ О Р Л О В И Г Н Е З Д Е

Д р а ш к у Б р а у н о в и Ћ у

П р е д т о б о м т у га з б е г а . З а т о б о м р е ч в е к о в аО т к а д т в о ј п р е д а к к р е н у с а с е в е р н и х в и с и н аИ з с в о г л у ж и ч к о г г н е з д а , н а з о в к р в и и с н о в а ,Д а с л у ж и Н е м а њ и ћ е н а д в о р у М и л у т и н а .

А к а д ч е с т и т и К н е ж е з а в е т н у в о јс к у м а ч еТ а м о м К о с о в а с т р а в н а , ц в е т с р п с к и х с о к о л о в а ,Т в о ј п р а д е д б е ш е с њ и м а к а д а с е б о р б а з а ч е -С б о јн о м с у п е с м о м л и л а к р в д е ц а Б р а у н о в а .

М о р а ч о м б е с н и х о р д а . П у т М а н а с т и р а к а н иД а к р о в о л о в н и с к и н е и д а р и з н и ц у х а р а .И т у т в о ј п р а д е д с т и ж е д а н е о т с т у п н о б р а н и

К р а љ а С т е в а н а л а в р у о д т у р с к и х з у л у м ћ а р а .

А к а д с е р а ја д и ж е и с р п с т в о з а т а л а с а ,Т у н и је б и л о д в о јб е - с м е м о л и и л и м о ж д а -К р в т в о је к р в и к р е н у с в е т л и м а С т а р о г Р а с аД а с р е т н е К а р а ђ о р ђ а , в е ћ л е г е н д а р н о г в о ж д а .

О д је ц и с В р т и је љ к е , р а х о в а , В у ч је г Д о л а ,Б р д и ц е , Т а р а б о ш а , М о јк о в ц а с л а в е в е ч н е ,

И з в о р и у с х и ћ е њ а и п о н о с а и б о л а ,Х и м н е н е г д а ш њ е г с р п с т в а , з а н о с н е , н е д о р е ч н е ,

Б р у ја л е с у у т е б и с а п р а д е д о в с к и м б и л о мК а о в е к о в н а с т р у н а ш т о о п и ја и с н а ж иИ д о к с у д р у г и к л е к л и п р е д н е ч а с т и в о м с и л о м ,Т и с и к р е н у о с в е т л у - с в о м е х е р о ју Д р а ж и .

И н а т о м т е ш к о м п у т у и у с п о н а и п а д а ,

И м л а д а л а ч к и х с н о в а и ја в е м у ч е н и ш т в а ,И п р о с л а в љ е н и х ч е т а и р а з о р н и х н а д а ,И б о д љ и к а в и х ж и ц а и т у ге и з б е г л и ш т в а ,




Т и с и с л у ж и о с р п с т в у к 'о ш т о с у с р ц е м в е р н и мС л у ж и л и т в о ји с т а р и , г д е с е о р л о в и г н е з д е ,И јо ш с и з а ж и в о т а ж р т в а м а н е и з м е р н и мС а т р н о в и т е с т а з е д о т а к 'о ч е л о м з в е з д е .

4. м а р т а , 1998.

Д . Р а јк о в и Ћ




НА УЗЛАВЉУ ТУГЕ

У з л е т е л и с т е с П а в л о м с а л и т и ц а З а о с т р аД а р е ч и м а и д е л о м с л у ж и т е р о д у с в о м е ,А к а д а С р п с к а С п а р т а п л е н о м с о т о н е п о с т а ,Н и с т е п р о д а л и д у ш у ђ а в о л у н е с и т о м е ,

В е ћ к е р н у л и о л г о т и б о с а н с к и м у р в и н а м аИ з н у р е н о г а т е л а о д п е г а в ц а и гл а д и :О б н о Ћ б о л е с н и с н о в и н а с н е г у , у р и т а м а ;О б д а н р а с п е ћ а н о в а и б е з н а ђ е и ја д и ,

П р е д в а м а ч е м е р з б е г а ; з а в а м а п у с т о ш с а м аК о јо м и д а н а с к љ у ју с а б л а с н е о р л у ш и н е .П и т а л и с т е с е ч е с т о у го р к и м о с а м а м а -М о ж е л и и к а д о в а д е м о н с к а н о ћ д а м и н е ,

Ј е р ц е л о п о к о л е њ е н а јб о љ и х С р б а н е с т аБ о с а н с к и м б е с к у ћ и м а и п а к л о м С л о в е н и је !Н а х и љ а д е је п а л о ! Ч у д о м п р е т е к л о д в е с т аС б р е м е н о м о ж и љ а к а с а г р о т л а а г о н и је .

У к в р г а м а Б е з е н е , н а л е д и н и Р о м а њ е ,У п о з н а л и с т е ч о јс т в о и а л б и о н с к и х ч е т а : л а д в а м је б и л а , с в е т л и , је д и н о с л е д о в а њ е

У б о д љ и к а в о ј ж и ц и т о г а д в о л и ч н о г с в е т а ...

Б л у д е Ћ и с н е с а н и ц о м п о з а м е н и т о м т р а г уН а с в о м у з г л а в љ у т у г е с а м о с т е је д н о с н и л и -Д а о с в а н е т е о п е т н а о т а џ б и н с к о м п р а г у ,Ш т о с т е га п р е д н а је з д о м ја м а р а н а п у с т и л и .

1. с е п т . 1998.Д . Р а јк о в и ћ



П О Е З И J A 113

СЕЈАЧИ СМРТИ

К р о з т и х у н о Ћ н а м а х с е п р о л о м и п и с а кс и р е н а , ш т о р а з б и в а з д у х у м и л и о н с к е ч е с т и ц е ,н а ја в о м д а с е п р о д у ж у је с м р т о н о с н и с п и с а кн а и в н е , н е д у ж н е д е ч и ц ек р о з п у н у ж а с а в р и с а к .

++To, о н и ,м р с к и п о л т р о н и ,и з к у к а в и ч к е д а љ и н е , б е з б о р б е ,с н е б а б а ц а ју б о м б еи с е ју с в у д а м р е њ е ,у б и ја ју ћ и и з а д њ е п о в е р е њ еу п р а в о н а ж и в о т и р а д о с т :- т а к о с е к о с и м л а д о с т .

Т у , н а њ и х о в о м р о д н о м т л у ,ш т о с у и м п р е ц и с а м у к о м с т е к л и ,с х в а т а ју с в о ју с у д б и н у з л у :т о п р а в о с у и м д у ш м а н и п о р е к л и ,к р о з б о л ш т о к о в а т р а п е ч е ,у с в а к о з в е з д а н о в е ч е ,а с в а к и в е д а р д а нп р е т в а р а с е у р у ж а н с а н ,к а о к о ш м а р ш т о м о р и ,

д о к о г а њ с м р т и г о р и .++Т а к о с е н а д Б е о г р а д о ми с в а к и м с р п с к и м гр а д о мк о л о б о м б а р д е р а с а д и с т и ч к и в р т и ;и с п у њ е н и с т р а х о м , п л а ч о м и ја д о м ,љ у д и ч е к а ју ц р н и п о к р о в с м р т и .++О д в р а т н и , г а д н и ,,

п о х л е п е г л а д н и ,г р а м з и в и љ у д с к и и з р о д и




/ш т о м а јк а с љ у б а в љ у р о д и /,о н и с е ч о в е ч ји м м е с о м х р а н е ,а м р т в и м к о с т и м а х р а м з л а з и д а јуд а ч о в е ч а н с т в о с а х р а н е .++П а д о к м а јк е н а д д е ц о м р и д а ју ,ц и н и ц и с е п о д м у к л о с м е јуи н а д о г њ е м п а к л а с е г р е јуд а у и м е с в е т с к е гл а в еп о б е д у к а т а к л и з м е с л а в е++А п о к а л и п с е с м р т и с н е б ау м е с т о п р а в д е и х л е б а .П о н о с н и с и н о в и Н о в о г Р е д а- о п ш т а љ у д с к а б е д а !

Т о ј н е м о р а л н о ј А л ии м е је - - с а в р е м е н и Х а н и б а л и .

М и л и ц а М и л а д и н о в и ћ - К е с е р о в и ћ




КУДА СРБИЈО!?

С Р Б И Ј О , т и с и н а м в е л и к а р а н аш т о к р в а в и с в к о г д а н а ,у с р ц е з а д а н ат р а г и ч н и х з и м а , л е т а , п р о л е ћ а ,п у н и х О С А М С Т О Л Е ћ А !И ш т о р а н а ја ч е б о л и

С р б и н т е в и ш е в о л и .И з с в а к о г д а м а р а т в о је б и ћ е б и јеи с в а к а с у з а ш т о н и з о б р а з л и је ,- н а ш у љ у б а в к р и је .К о л и к о г о д с и о п е в а н а ,т о л и к о с и о п л а к а н а ,х в а љ е н а , с л а в љ е н а , с н е в а н а ,д и з а н а и в о љ е н аз а с в е ш т о с и н а м д а л а :

с е љ а к у , - к а д је ж е т в а п а л аи ш љ и в а р а н к а с е б р а л а ,и к а д н а с је м а јк а з а р у к у у з е л аи р а д о с н а у ш к о л у п о в е л а ,а н о в у х а љ и н у р у к а м а с а ш и л а ,п а с в а о д с р е ћ е б л и с т а л аш т о н а с је љ у б а в о б в и л а .

С а п е с м о м н а с је њ и х а л а н а н а ,

м н о г а с а м о х р а н а ,о с т а л а б е з м у ж а , д е в е р а , б р а т аи з о с л о б о д и л а ч к о г р а т а .О н а , к а о б о р п р а в а , ж и л а в а , с м е л а ,п о н о с н а , в и с о к о г ч е л а ,у з е л а је ж и в о т у с в о је д в е ш а к е ,к о ш ч а т е ж у љ а в е , ја к е ,д а п о д и г н е с в о је н е ја к ед а с т в о р и у з о р ч о в е к а ,д о с т о јн о г с в о г п о р е к л а .




У т е б и , С р б и јо ,м и с м о с е к у п а л и п р о л е т њ и м к и ш а м а ,р а д о в а л и ш а р е н и м б о ја м ау в е с е л и м д у ги н и м ш а р а м а ,к о ји м је и з п р е п л е т а н о н а ш е д е т и њ с т в ои с в е њ и х о в о н е в и н о с у ш т а с т в о ,/ш т о к а с н и је п о т в р д и и с к у с т в о /.Н а д т в о ји м н е б о м б а ц и с м о п о г л е д п р в ик а д п т и ц а у в и с п о х р л и :

у т е б и с м о с а њ а л и ч а р о б н е д в о р еи с л у ш а л и р е ч н е ж у б о р е ,п р е с к а к а л и н е м и р н е п о т о к е ,/н е м а ју ћ и јо ш н и к а к в е п о р о к е /.О д о ч е в а ч у с м о м н о г у п о у ч н у п р и ч уп а и к а к о с у ш у п р о р и ч уи к а к о к л и ц е и з з е м љ е н и ч у .

О д с у с е д а с м о с л у ш а л и т и х е р а з го в о р е

м у д р и х с е љ а к а к а д о с е т в а м а г о в о р е ,њ и х о в е п о д в и г е , б р и г е , с т о т и н у м у к а ,с в е г а ш т о је с т в о р и л а њ е г о в а ж и л а в а р у к а ,ш т е д н о г д о м а ћ и н а , с е љ а к а ,р а т н и к а - т е ж а к а .

To с у м и н у л и х в р е м е н а д а л е к и п р о с т о р и ,н а д к о ји м а с у с е с п у с т и л и з а с т о р и ,з а с т о р и т а н к и , л а к и , п р о з и р н и ,

д о б р и х в р е м е н а и љ у д и м и р н и х ;а л и с у ж и в а н а ш а с т а л н а с е ћ а њ а ,н а т а в е д р а , с п о к о јн а д у ш е в н а с т а њ а .

А д а н а с С Р Б И Ј О ,м а јк о с т р а д и јо ,п о д т в о је с л о м љ е н о к р и л о с и н а с с в и л аи т в о ју ч е љ а д у ц р н о з а в и л а :н а јб о љ и , х р а б р и , ш т о б е х у п р в и ,о к о н ч а ш е ж и в о т у п о т о к у к р в ии п о т е б и р а с у ш е к о с т и с в о је ,к о је с е и н е б р о је ,




д а ce њ и м а н а х р а н е ц р в и ;н е с а х р а њ е н и , б е з с в е т о г о п е л ат и х м л а д и х , и з м р ц в а р е н и х т е л а .Њ и м а с и т в о ју у т р о б у н а х р а н и л а ,а с е б е с а х р а н и л а .

С Р Б И Ј О ,т и с и с в е с т е к л а з н о је м ,б о р б о м , м а ч е м , к р в љ у , г н о је м :

т в о ји с у ју р и ш и к о м у њ е н а н е б ук р о з п р а с а к гр о м о в а н о с и л е п о б е д у .Д о н е л а с и с л о б д у ч а к и о н и м а ,с к о р о - б е з и м е н и м а , б е с п р а в н и м а ,к о ји т е с а д а н а з и в а ју п с и м аи с в и м н а јп о г р д н и ји м и м е н и м а .

С Р Б И Ј О ,је с и л и р а з у м н а , б о л е с н а , у м о м ч и с т а ,к а д в и ш е н и с и о н а и с т аС р б и ја х е р о јс к а ,ч и ја је х р а б р а , ју н а ч к а в о јс к ас в е т з а д и в и л а ,п а с и м е ђ у н а јб о љ и м а б и л а .Д а н а с с у т е и з р о д и п р о д а л ии с р а м н о и з д а л ио н и , к о ји х је н о в о г п о р е т к а м е р а ,н и ш т а в н о с т ч а с т и , м о р а л а , к а р а к т е р а .

С Р Б И Ј О ,ш т а с е т о у т е б и з б и в а ?!З а ш т о с и з а с в е т и к р и в а ?К а к в о с е т о з л ос р у ч и л о н а т в о је т л о ?О в л а д а л и т о б о м п о р о ц и , с т и х и ја ,с в а ђ е , н е с л о г е , п о д е л е , а н а р х и ја ,в о ђ с т в о м м и т о - м а н и ја ,п а н и с и в и ш е ч е с т и т а С р б и ја !

О т в о р и , С т р а д и јо , с в а т в о ја ч у л ао б м а н а м а , з а б л у д а м а , л а ж н и м а у т р н у л а !




И з р о д и с е и г р а ју с т о б о ми н а јг о р и х п о с т а је ш р о б о м .

О , н е с р е ћ е , ја д а ,и м а л и н и ж е г п а д ан е г о к а д т е н е п р и ја т е љ и з д аи н а п у с т и т е с в а к а н а д ад а п о н о в о б у д е ш с в о јао д ју н а ч к о г с о ја .

Н е д у ж н о о п т у ж е н а ,о к у ж е н а ,с а т а н и з о в а н а ,б е з п р а в д е и с у д а !П р о к л е т и Ј у д а ,ш т о п о д р и в а с в у д а !С р б и јо , к у д а !?

М и л и ц а М и л а д и н о в и ћ




ЊЕГОШЕВА ПЈЕСМА ЉУБАВИ

З а Њ е г о ш е в у љ у б а в н у п је с м у з н а л о с е п р и је н о ш т о је б и л ад о с т у п н а ч и т а о ц и м а . В у к В р ч е в и ћ у д у б р о в а ч к о м л и с т у"С л о в и н к а " о д 1. а в г у с т а 1878. п и ш у ћ и о п је с н и к о в о јз а о с т а в ш т и н и , т в р д и д а је Њ е г о ш е в а н а јљ е п ш а п је с м а "о н ап о д н а с л о в о м Ј е д н а м је с е ч н а н о ћ к о ју је о н к а о п је с н и к и м л а дч о в је к п р о в е о ."

М и л о р а д М е д а к о в и ћ , у П .П . Њ е го ш , п о с љ е д н и в л а д а ју ћ ив л а д и к а ц р н о г о р с к и , Н о в и С а д , 1882, п и ш е д а б и с е Њ е г о ш е в а"п је с м а љ у б а в и " "м о г л а н а з в а т и к р у н о м њ е г о в и х п је с а м а ."

О д и с т о г а у т о р а д о з н а је м о д а је п је с м а н а с т а л а 1844.г о д и н е , д а к л е , д о к п је с н и к јо ш н и је о б о л и о . Т е г о д и н е В л а д и к аје с и ш а о у П е р а с т д а с е к у п а . У с у с је д с т в у је ж и в је л а д је в о јк ак о ја с е з а г л е д а л а у п је с н и к а , а "о в а ј н е п р е з и р а ш е т е п о гл е д е ."

Т е к с т п је с м е п р в и п у т с е п о ја в и о у Б о с а н с к о ј в и л и о д 15.ја н у а р а 1913. г о д и н е . О б ја в и о је П а в л е П о п о в и ћ у з о б ја ш њ е њ е

д а је п је с м у п р о н а ш а о у Ј а в н о ј б и б л и о т е ц и у П е т р о г р а д у , ур у к о п и с и м а . Ј . П . К о в а љ е в с к о г . О в о Њ е г о ш е в о д је л о н а ђ е н оје у п р е п и с у и п о д н а с л о в о м Н о ћ с к у п љ а в и је к а . У т о м п р е п и с ун е п о с т о ји н а с л о в П а р и с и Х е л е н а к а о н и п о т п и с и с п о д м о т ао в е п је с м е - Isis .

И с т о р и јс к и и н с т и т у т Ц е т и њ е о б ја в и о је 1956. г о д и н еЊ е го ш е в у б и љ е ж н и ц у . Б и љ е ж н и ц у је п о к л о н и л а к ћ и к р а љ аН и к о л е I, К с е н и ја П е т р о в и ћ , а н а њ е н о м к р а ју , н а и з д в о је н о мл и с т у , н а л а з и о с е о р и г и н а л н и т е к с т п је с м е , п о д н а с л о в о м

П а р и с и Х е л а н а и л и Н о ћ с к у п љ а в и је к а . To је т е к с т н а к о м е с ув р ш е н е и с п р а в к е , н а к о м е је н е к а т у ђ а р у к а п р и л а г о ђ а в а л ап је с м у п р в о м д и је л у н а с л о в а , з а м је њ у ју ћ и "ја " с а "о н ",м и је њ а ју ћ и г л а г о л е и з п р в о г а у т р е ћ е л и ц е је д н и н е ,п р е т в а р а ју ћ и т а к о о в а ј л и р с к и д о ж и в љ а ј у в и ђ е њ е н е ч и је д р у г е(П а р и с о в е ) љ у б а в и , а н и к а к о В л а д и ч и н е , к о м е т о "н е п р и л и ч и ."

К а к о је д о с а д а о в а , п о м н о г и м а и з у з е т н а и е р о т с к и мн а б о је м п л а м т е ћ а п је с м а , д у г о и н е о п р а в д а н о б и л а у с је н ц ио с т а л и х Њ е г о ш е в и х д је л а , ц и љ И з д а в а ч к а је д а је , ш т а м п а њ е м

н а в и ш е је з и к а , у ч и н и д о с т у п н о м ч и т а о ц и м а ш и р о м с в и је т а .П о р е д в и ш е је з и ч н о г п о е т с к о г д о ж и в љ а ја , И з д а в а ч јеп о к у ш а о д а ч и т а о ц у и л и к о в н о д о ч а р а љ у б а в н у н о ћ н а д




П е р а с т о м , ц и к л у с о м с л и к а и н с п и р и с а н и м Њ е г о ш е в и мс т и х о в и м а .

В је р у ју Ћ и д а Ћ е с е Њ е г о ш е в а р и је ч ч у т и и н а д р у г и мм е р и д и ја н и м а , И з д а в а ч о б ја в љ у је о в у п је с м у к а о п о с е б н об и л и о ф и л с к о и з д а њ е , п р и д р у ж у ју ћ и с е ју б и л е ју 150 г о д и н а о дш т а м п а њ а о р с к о г в и је н ц а , а с а ж е љ о м д а с е о в и м п о д у х в а т о м ,б а р д је л и м и ч н о , о д у ж и в е л и к о м П је с н и к у .

П л а в а л у н а в е д р и м з р а к о м у п р е л е с т и д и в н о т е ч е

и с п о д п о љ а з в је з д а н и је у п р о љ е ћ н у т и х у в е ч е ,с и п љ е з р а к е м а г и ч е с к е , ч у в с т в а т а јн а н е к а б у д и ,т е с м р т н и к а ж е д н и п о г л е д у д р а ж е с т и с л а т к о ј б л у д и .Н а д њ о м з в 'је з д е р о је в и м а б р и л и а н т н а к о л а в о д е ,п о д њ о м к а п љ е р о је в и м а з а ж и ж у с е р о је н е в о д е ;н а г р м с л а в у ј у с а м љ е н и а р м о н и ч к у п је с м у п о је ,м у ш и ц е с е о г њ е в и т е к а к о м е т е м а л е р о је .Ј а з а м и ш љ а м п р е д ш а т о р о м н а ш а р е н и ћ и л и м с је д и ми с п о г л е д о м в н и м а т е л н и м с в у д и в о т у о в у гл е д и м .

Ч у в с т в а с у м и с а д т р е ја з н а , а м и с л и с е р а з л е т и л е ;к р а с о т а м и о в а б о ж а р а з в и ја л а у м н е с и л е .Hero о п е т к с е б е д о ђ и , у н и ш т а в н о љ у д с к о с т а њ е ,а л ' л и ш е н о с в о г а т р о н а б о ж е с т в о с а м н е к о м а њ е ;

п р е т ч у в с т в и је м н е к и м с л а т к и м х о д Д и ја н и н в е л и ч а в ид у ш у м и је н а п о ји о -с в е њ е н в 'је н а ц гл е д и м п л а в и .О н а с љ е д с т в о и д е ја л н о , т и н а м г о ји ш б е с м р т и је ,т е с а н е б о м д у ш а љ у д с к а и м а с в о је с н о ш е н и је !

С л у х и д у ш а у н а д е ж д и п л и в а ју ћ и т а н к о п а з е- н а л и в а д и д в и ж е н и ја - д о њ и х х и т р о с в и д о л а з е !Р а с п р с н е л и п у п у љ ц в 'је т н и а л и к а н е р о с а с с т р у к а -с в е т о с л у х у о ш т р о м г р м и , к о д м е н е је с т р а ш н а х у к а ;з а т р е п т е л и т и ц е к р и л а у б у с е њ у г у с т е т р а в е ,с т р е ц а њ а м е р а јс к а т р е с у , а в и т л е њ а м у ч е гл а в е .Т р е н у ћ м и је с в а к и с а х а т - м о је в р е м е с а д н е и д е ;с и л е с у м и н а о п а з у , о ч и б је ж е с в у д - д а в и д е .Д о к е в о т и д и в н е в и л е л а к и м к р о к о м ђ е м и л е т и -з а в и д 'т е м и , с в и б е с м р т н и , н а т р е н у т а к о в а ј с в е т и !Х о д је в и л и н м л о г о д и ч н и н о А в р о р и н к а д а ш е ћ е ,о д с р е б р н о г с в о г а п р а г а н а д п р о л е ћ е м к а д с е к р е ћ е ;




з р а к је в и л е м л а д о л и к е т а к о к р а с а н к а А т и н е ,о г л е д а л о и м а з а њ е п р е з и р у јо ј ч е р т е ф и н е .У с т а в , л у н о , б 'је л а к о л а , п р о д у ж и м и ч а с е м и л е ,к а д с у с у н ц е н а д И н о п о м у с т а в и т и м о г л е в и л е .П р е л е с н и ц у к а к о в и д и м , з а г р л и м је к а б о г в е л и ,у в е д е м је п о д ш а т о р о м к и с п у њ е њ у с в е т о ј ж е љ и .П о д з р а к а м а к р а с н е л у н е , п р и с в је ћ и ц и з а п а љ е н о јп л а м е н а с е с п о ји д у ш а к а д у ш и ц и р а с к а љ е н о ји ц је л и в и б о ж е с т в е н и д у ш у с д у ш о м д р а г о м с л и ју .

А х , ц је л и в и , б о ж а м а н а , с в е п р е л е с т и р а јс к е л и ју !Ц је л и т е л н и б а л с а м с в е т и - н а јм и р и с н и а р о м а т иш т о је н е б о з е м љ и д а л о - н а у с н е јо ј с т а х с и с а т и .С о в р ш е н с т в о т в о р е н и ја , т а и н с т в н е с и л е б о ж е ,н и ш т а љ е п ш е н и т ' је к а д а н и т и о д њ е с т в о р и т м о ж е !М а л е н а јо ј у с т а с л а т к а , а а н г е л с к и о б р а ш ч и ћ и -о д т и с у ћ е ш т о ч у в с т в у је м је д н у н е з н а м с а д а р е ћ и !С њ е ж а н а јо ј п р с а к р у г л а , а с т р е ц а ју с в е т и м п л а м о м ,д в 'је с л о н о в е ја б у ч и ц е н а њ и д у б е с л а т к о м м а м о м ;ц р н а к о с а н а в а л о в е н и з р а јс к е с е и г р а г р у д и ...О д и в о т о ! Ч у д о с м р т н и е р е с а д а н е п о л у д и !Б 'је л а п р с а г о р д и ја с у п о д ц р н и је м в а л о в и м ан о п л а н и н а г о р д е љ и в а п о д в је ч н и је м с њ е г о в и м ан а и з л а з а к к а д је с у н ц е с а р а в н и н е ц в 'је т н е гл е д и м ,к р о з м р е ж и ц у т а н к е м а г л е в е л и ч и н у к а д јо ј с л 'је д и м .И гр а м јо ј с е с ја б у к а м а - д в а с в и је т а с р е ћ н а в а ж е ,к в о с х и ш т е њ у б е с м р т н о м е л и ш е н и к а с р е ћ е д р а ж е ;з н о ј л а га н и с њ е н о м к о с о м с з а н е ш е н е т а р е м гл а в е ...Д р у г е с р е ћ е , м а л о в а ж н е , з а њ у б и д а , и с в е с л а в е .He м и ч у с е у с т а с у с т а х - ц је л и в је д а н н о ћ и ц 'је л е !Ј о ш т с е с и т а н н е н а љ у б и х в л а д а л и ц е в и л е б 'је л е ;с в е з а л а с е д в а п о г л е д а м а г и ч е с к о м с л а т к о м с и л о м ,к а о с у н ц е с с в о ји м л и к о м к а д а л е т и н а д п у ч и н о м .Л у н а б је ж и с х о р и з о н т а и у с т у п а Ф е б у в л а д у ,т а д и з в и д а ја и з г у б и м д и в о т и н и ц у м о ју м л а д у !




Н А Ш И П О К О Ј Н И Ц И

+

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ /1907-1999/

ДОСТОЈНО ЈЕДНОГ ВИТЕЗА

И с п р а Ћ е н је н а в е ч н и п о ч и н а к 15. с е п т е м б р а 1999. г о д и н ев о јв о д а М о м ч и л о Б у ји ћ , а с а х р а њ е н н а л о к а л н о м г р о б љ у уЕ с к о н д и д у , К а л и ф о р н и ја .

В е с т о њ е го в о ј с м р т и п р е н е т а је к а о с в е т л о с т м у њ е ш и р о мс в е г р о д о љ у б и в о г С р п с т в а у з а г р а н и ч е њ у н а с в и мк о н т и н е н т и м а . О в а , м а к о л и к о о ч е к и в а н а в е с т з б о гп о к о јн и к о в и х в и с о к и х г о д и н а п р и м љ е н а је с а в е л и к о м т у го м ин е п р е ж а љ е н и м б о л о м , б о л о м је д н е р а н е н а в е ћ р а њ е н о мс р п с к о м н а ц и о н а л н о м б и ћ у .

Њ е г о в и м н е с т а н к о м о т и ш а о је с а о в о г с в е т а је д а н о дн а јв е ћ и х с р п с к и х б о р а ц а - в и т е з - г о р о с т а с - н е у с т р а ш и в ир а т н и к и н е н а д м а ш н и р о д о љ у б .

В о ђ е н с р п с к о м н а ц и о н а л н о м и д е јо м , н а д а х н у тС в е т о с а в с к о м и К о с о в с к о м с в е т и њ о м п р а в о с л а в љ а , с а м јез а в е ш т а в а о - с в о јо м ја с н о м , ч и с т о м , о ш т р о м м и с л и , к р о з б р и т к ур е ч , - р е ч к о ја с е п р е т в а р а л а у д е л о - п о р у к у њ е г о в и м б о р ц и м а- ч е т н и ц и м а ш и р о м с р п с к и х з е м а љ а .

Ц е л а њ е г о в а п р о ш л о с т је б и л а и с п у њ е н а ју н а ч к и мп о д в и з и м а у б о р б и з а д о б р о с р п с к о г н а р а д а . Н а јл е п ш е г о д и н ес в о г ж и в о т а п р о в е о је у ш у м с к о ј ге р и л и Д р у г о г с в е т с к о г р а т а ,п р е д в о д е ћ и њ е г о в е х р а б р е К р а ји ш н и к е п р о т и в х р в а т с к и х

у с т а ш а и к о м у н и с т а , з а к о је је п р е т с т а в љ а о с т р а х и т р е п е т н ат е р е н у т р о м е ђ е , - Б о с н е , Л и к е и Д а л м а ц и је . П р к о с и о јес м р т н и м о п а с н о с т и м а б е з б р о ј п у т а , у з е в ш и т е р е т т р а г е д и је



Н А Ш И П О К О Ј Н И Ц И 123

н а с в о ја п л е ћ а , с в е с т а н д а в е л и к а д е л а з а х т е в а ју в е л и к е ж р т в е .А п а л е ж р т в е с е н е с м е ју з а б о р а в и т и , је р је в о јв о д а Б у ји ћ с аК р а ји ш н и ц и м а п р а в и о и с т о р и ју , у ш а о је у њ у и п о с т а о с а с т а в н ид е о њ е н ,- д е о с р п с к е е п о п е је .

К р с т о в и , п о р у ш е н а г р о б љ а , с п а љ е н е и р а с у т е к о с т ин е с а х р а њ е н и х в о јв о д и н и х с а б о р а ц а с т в о р и л и с у п у т о к а з ип р а в а ц к а к о т р е б а ж и в е т и и б о р и т и с е з а с в о ју о т а џ б и н у , д ас е о п с т а н е п о с в а к у ц е н у , д а с е н а с т а в и т р а ја њ е ... д а с е п о в е ж уд у х о в н и ч в о р о в и с в е т о с а в с к о г П р а в о с л а в љ а .

В о јв о д а је н о с и о у с е б и је д н у о г р о м н у , н е и с ц р п н у м о р л а н ус н а г у : б е с к о м п р о м и с а н и д о с л е д а н с р п с к и м и д е а л и м а , с в а к и мд а м а р о м , д о п о с л е д њ е г д а х а . И з г л е д а о је и ф и з и ч к и б е с м р т а н ,је р је у њ е г о в о м д и в о в с к о м т е л у го р е о је д а н о г а њ н е у га с и в еж и в о т н е в а т р е . С а м с е б и је б и о и з в о р и у т о к а т е с н а г е к о ја с еу њ е м у о б н а в љ а л а , - н а д а х н у т Б о ж ји м б л а го с л о в о м з а П р а в д у ,И с т и н у и С л о б о д у . В о ђ е н о в и м д у х о в н и м п о к р е т а ч и м а з аи с т и н с к о р о д о љ у б љ е , с т е к а о је в е л и к у п о п у л а р н о с т , к о ја јед о с т и з а л а н а в и с и н у с л а в е . Њ е г о в а п о р у к а је д а л е к оо д је к и в а л а и с л и в а л а у с р п с к е н а п а ћ е н е д у ш е , а "гл а с н а р о д аје гл а с Б о г а ", - к а ж е с е .

П р е с е л и о с е и з ж и в о т а у с м р т , и з с м р т и у В е ч н и ж и о в т .

++К а о ш т о д о л и к у је с а м о в е л и к а н и м а , с а х р а н а п о к о јн о г

В о јв о д е б и л а је в е л и ч а н с т в е н а ч и н о м б о г о с л у ж е њ а с р п с к ец р к в е , је р је о н б и о и њ е н с в е ш т е н и к . Ж е л е о је д а п о с т а н ео ф и ц и р п о п р о ф е с и ји , п а п о ш т о је /ч и н и с е / б и о о д б и је н и зз д р а в с т в е н и х р а з л о г а , у п и с а о с е н а Б о г о с л о в и ју у С р е м с к и мК а р л о в ц и м а , к о ју је и з а в р ш и о , а л и је С у д б и н о м б и оп р е д о д р е ђ е н з а с л у ж б у с р п с к о м н а р о д у п у т е м С в е т о с а в љ а ињ е г о в о г у ч е њ а .

Ц е л а а т м о с ф е р а је о д и с а л а т и х о м п о б о ж н о ш ћ у . О л т а рц р к в е С в е т е П е т к е у С а н М а р к о с у б и о је у к р а ш е н в е н ц и м ан а јл е п ш е г ц в е ћ а , с в а к и р а с п о р е ђ е н у с р п с к и м с и м б о л и м а :ц р в е н о , - п л а в е - б е л е т р о б о јк е . С а м х р а м , м а к о л и к о в е л и к и ,б и о је и с у в и ш е м а л и д а п р и м и с в е п р и с у т н е , п а је м н о г о с в е т ао с т а л о у п о р т и . С в и с у ж е л е л и д а с е ц е л и в а њ е м о п р о с т е о д

п о к о јн и к а и м н о га с е в р е л а с у з а с л и л а н и з о б р а з е , м н о ги је ц а ју т р н у о у д у х о в н о м п о ју ц р к в е н о г х о р а .

Ч и н о д е јс т в о в а л и с у п е т н а е с т с в е ш т е н и к а и н е к о л и к о




д у х о в н и х л и ц а . П о р е ђ а н и у је д н о м в е л и к о м п о л у к р у г у о д а в а л ис у с л и к у ц р к в е н о г је д и н с т в а и с р п с к е с л о г е . Д и в н и м г л а с о в и м а

с у с е н а р о ч и т о и с т и ц а л и п р о т а Б о ж и д а р Д р а ш к о в и ћ и

В л а с т и м и р П е т а к о в о и ћ , з а т и м М и л а н В у к о в и ћ и М и р о с л а в

М а р к о в и ћ .

Д о д е љ и в а н е л и с т е п р е д у л а з о м у п о р т у н а к о ји м а је п и с а л о

д а с е н е д о з в о љ а в а ф о т о гр а ф и с а њ е у ц р к в и , о з н а ч и л о је је д а н

п р о п у с т . Р а з л о г је н е п о з н а т , а б и л о је п о ж е љ н о з н а т и ч и ја је

т о б и л а о д л у к а : п о р о д и ц е и л и ц р к в е н е у п р а в е ? О в а к в и м

п о с т у п к о м о д у з е т а је , с в а к а к о у м а њ е н а и о с а к а ћ е н а в е л и ч и н ас в е ч а н о г б о г о с л у ж е њ а . К о л и к о б и б и л о л е п ш е , п о т п у н и је ,

о с м и ш љ е н и је и с а д р ж а јн о б о г а т и ја с л и к а ц е л и н е д а с е

д о з в о л и л о с л и к а њ е /м а к а р с а м о з а д е с е т а к м и н у т а /, је р , к а к о

с е к а ж е /"је д н а ф о т о гр а ф и ја в р е д и х и љ а д у р е ч и ." To је б и л а

је д н а је д и н с т в е н а п р и л и к а и н е п о н о в љ и в п р и з о р . Т а к о с у м н о г и

п о ш т о в а о ц и п о к о јн и к а б и л и л и ш е н и з а д о в о љ с т в а д а в и д е с л и к е

п о в е з а н е у је д а н а л б у м , а о д е јс т в у "в и д е о - к а с е т а " д а н е

г о в о р и м о . О в а к о , о в и м т у ж н и м п о в о д о м је у с к р а ћ е н је д а н

д р а г о ц е н и д о к у м е н а т , к о ји б и јо ш в и ш е б и о и с т а к а ов е р о д о с т о јн о с т и л е п о т у о в о г п р а в о с л а в н о - х р и ш ћ а н с к о г

о б и ч а ја .

У ц р к в е н о ј с а л и г о в о р и л и с у п р е т с а в н и ц и м н о ги х ч е т н и ч к и х

о р г а н и з а ц и ја и с т а к а в ш и у л о г у и з н а ч а ј в о јв о д е Б у ји Ћ а .

О д е л и м а п о к о јн и к а б и ћ е с в а к а к о јо ш м н о г о р е ч и н а

с т р а н а м а с р п с к е ш т а м п е и у р а с е је њ у и у О т а џ б и н и , г д е с у

с р ц е и д у х п о к о јн и к а п р е с е љ е н и д а в е ч н о п о ч и в а ју м е ђ у о н и м а

з а к о је је о н ж и в е о и б о р и о с е , је р с у н а ц и о н а л н е д у ж н о с т и

б и л е с в р х а , ц и љ и с р ж ц е л о к у п н о г њ е г о в о г б и т и с а њ а .

Н е к а м у је с л а в а и х в а л а 1

М и л и ц а М и л а д и н о в и Ћ - К е с е р о в и ћ




+

Даница Дана Вујошевић

1912-1998

Ј е д а н а е с т о г а п р и л а , у 1 с а т п о п о д н е п р е м и н у л а је је д н ач е с т и т а и п л е м е н и т а С р п к и њ а Д а н и ц а Д а н а В у јо ш е в и ћ уб о л н и ц и С в . К а т а р и н а у И с т о ч н о м Ч и к а г у , И н д и ја н а , с у п р у г ан а ш е г х р а б р о г ч е т н и ч к о г б о р ц а Б о р ђ и ја .

И з д а х н у л а је н а б о л е с н и ч к о ј п о с т е љ и у п р и с у с т в у с у п р у г аБ о р ђ и ја , је д и н и ц е к ћ е р и Д р а г и ц е , у д а т е В е с и ћ , и р о ђ а к е В е р еВ у јо ш е в и ћ .

Т е л о п о к о јн и ц е п р е н е ш е н о је у п о г р е б н и з а в о д Oleska уИ с т о ч н о м Ч и к а г у г д е је у з п р и с у с т в о о г р о м н о г б р о ја п р и ја т е љ аи п о ш т о в а л а ц а о д р ж а о п о м е н п р о т о н а м е с н и к о . С т е в а нК о в а ч е в и ћ . С у т р а д а н 14. а п р и л а у 10 с а т и п р е п о д н е у ц р к в иС в е т о г В е л и к о м у ч е н и к а е о р г и ја о д р ж а н о је з а у п о к о је н оо п е л о . Т о м п р и л и к о м о . С т е в а н о д р ж а о је п а с т и р с к и г о в о р к о ји

је м н о г и м а з а с у з и о о ч и . П о о б а в љ е н о м о п е л у т е л о п о к о јн еД а н и ц е п р е н е ш е н о је д о в е ч н е к у ћ е к о д м а н а с т и р а П р е с в е т еБ о г о р о д и ц е , р е јс Л е јк , И л и н о и с .

У и м е п р и ја т е љ а и п о ш т о в а л а ц а п о к о јн и ц е д и р љ и в и мр е ч и м а о п р о с т и о с е б р а т В у ч е т а Р у т о в и ћ с л е д е ћ и м р е ч и м а :

"О ч е С т е в а н е , о ж а л о ш ћ е н и н а ш д о б р и Б о р ђ и је , к ћ е р иД р а г и ц е , р о ђ а к о В е р а , к у м о в и , п р и ја т е љ и и п о ш т о в а о ц ип о к о јн е Д а н е .

О п р а ш т а ју ћ и с е с а т о б о м , д р а г а Д а н о , ж е л и м д а т и с ез а х в а л и м у и м е с в и х к о ји с у т е п о з н а в а л и з а с в а д о б р а к о ја с ич и н и л а к а к о з а н а ш у с в е т у ц р к в у , т а к о и з а в а с к о л и к и с р п с к ин а р о д .

Б и л а је б л а г е н а р а в и , н е ж н а п р е м а с в а к о ј п о ш т е н о ј ид о б р о ј о с о б и , в е р н а с у п р у г а и д о б р а м а јк а . Н и је з н а л а н и к о гд а м р з и . К а о в е л и к а С р п к и њ а в о л е л а је с в о ј с р п с к и р о д , с в о јуц р к в у , г д е је б и л а ч л а н и ц а о д д о л а с к а у о в у з е м љ у . Т а к о ђ е јеб и л а и ч л а н и ц а К о л а с р п с к и х с е с т а р а п р и н а ш о ј ц р к в е н о -ш к о л с к о ј о п ш т и н и . П о м а г а л а је н а ш у с в е т у ц р к в у , К о л о с е с т а р а ,к а о и с в а к о г к о је б и о у н е в о љ и . Р е т к о с е с р е ћ у о с о б е к а о ш т о

је б и л а н а ш а с е с т р а Д а н а . А л и Б о г д а је и у з и м а ".

В у ч е т а Р у т о в и ћ




+

ДУШАН МАРТИћ 1910-1998

С к о р о с в а к о д н е в н о и з н а ш и х н а ц и о н а л н и х р е д о в ан а п у ш т а ју н а с н а ш и с а б о р ц и , е м и г р а н т с к и м у ч е н и ц и .

П о к о јн и Д у ш а н р о д и о с е у П л а в у н а и з в о р у р е к е Л и м а

б л и з у п л а н и н е К о м о в а у с р п с к о ј Ц р н о ј о р и , г д е о р л о в и г н е з д ов и ју , г д е с у "в је ш т о з в у ц и д и в н и је х г у с а л а с у з е у т и р а л е ", г д ес е п е в а л о о ч о јс т в у и ју н а ш т в у , г д е је "н а р о д б р а н и ч ц р к в е ип л е м е н а ; ч а с т је с л а в а , с в е т и њ а н а р о д н а ! "У т о м с у га д у х уњ е г о в и у п о к о је н и р о д и т е љ и о т а ц О б р а д и м а јк а М а р ав а с п и т а в а л и и у њ е г о в у д е т и њ с к у и м л а д а л а ч к у д у ш у и с р ц еу л и в а л и љ у б а в п р е м а с р п с к о м н а р о д у , ц р к в и и с л о б о д и , к а о ио д в р а т н о с т и и п р е з и р п р е м а и з д а јн и ц и м а .

О с н о в н у ш к о л у з а в р ш и о је у с в о м р о д н о м м е с т у , н и је и м а ом о г у ћ н о с т и з а д а љ е ш к о л о в а њ е , о с т а о је н а п о љ о п р и в р е д и ,к а д а је и м а о 21 г о д и н у . О т и ш а о је н а о д с л у ж е њ е в о јн и ч к ео б а в е з е К р а љ у и О т а џ б и н и . С а п у ш к о м с е н и је р а з д в а ја о јо ши з м л а ђ и х д а н а о д 15 г о д и н а , је р м е с т о г д е је р о ђ е н н а л а з ис е н а г р а н и ц и А л б а н и је , г д е с е у в е к д е ш а в а л а у б и с т в а о д т и хд и в љ и х Ш и п т а р а , з а т о с у С р б и т о г к р а ја м о р а л и д а б у д у уп р и п р а в н о с т и .

1941. г о д и н е , к а д а је н а ш а К р а љ е в и н а , н а з о в и Ј у г о с л а в и јап р о п а л а к а о к у л а о д к а р а т а , и н а и ш л а к а т а с т р о ф а п о с р п с к ин а р о д , о р г а н и з о в а л и с у с е ч е т н и ч к и о д р е д и п о д к о м а н д о мВ о јв о д е П а в л а Б у р и ш и ћ а , м а јо р а Б о р ђ а Л а ш и Ћ а и д р у ги х .Д у ш а н б е з п р е д о м и ш љ а ја с т у п а у ч е т н и ч к е р е д о в е у б о р б а м ап р о т и в м н о г о б р о јн и х с р п с к и х н е п р и ја т е љ а и н е с р е т н и хк р в о л о ч н и х к о м у н и с т а . У т и м б о р б а м а б и о је д в а п у т р а њ а в а н .П р е ж и в е о је Б о с а н с к у го л г о т у 1945. г о д и н е , г д е је и з г у б и ор о ђ е н о г б р а т а , а д а н и је з н а о н и к а д а г д е м у је б р а т с к и г р о б .Н е к о м с р е ћ о м у с п е о је д а с е с п а с е т р а г е д и је и у с п е в а д а д о ђ еу А у с т р и ју , у н е м а ч к е л о г о р е , ч е к а ју ћ и с л о б о д у и в а с к р с С р б и је .Ж е н и с е а л и , с р е ћ а и х н и је п о с л у ж и л а д а и м а ју п о р о д . 1951.

г о д и н е , д о ш а о је с а с у п р у г о м у А м е р и к у , у И с т . Ч и к а г о , и о д м а хс е у ч л а н и о у с р п с к е н а ц и о н а л н е о р г а н и з а ц и је и ц р к в у ; С в о ји мр а д о м , м о р а л н о м и м а т е р и ја л н о м п о м о ћ и у ч и н и о је з н а ч а ја н




д о п р и н о с з а п о с т и г н у ћ е и с т и х . Б и о је је д а н о д и с т а к н у т и хч л а н о в а Ц е н т р а л н и х у п р а в а С р п с к е н а р о д н е о д б р а н е , С .И .К .Д р у ш т в а "Њ е го ш " и С р п с к е б р а т с к е п о м о ћ и .

С а п о к о јн и к о м с у с е о п р о с т и л и , у ц р к в и п о с л е о п е л а А р х и јер е јс к и н а м е с н и к п р о т а Ј о в а н Т о д о р о в и ћ , ц р к в е С в . С а в е и зМ е р в и л а у о д с у т н о с т и о ц а С т е в а н а К о в а ч е в и ћ а , ц р к в е С в .Б о р ђ а г д е је п о к о јн и Д у ш а н б и о ч л а н , н а гр о б љ у В у ч е т аР у т о в и ћ , Т о м и ц а ћ у л а ф и ћ , и п р е д с е д н и к ц р к в е С в . Б о р ђ аВ у к а ш и н Т о м и ћ . С в и го в о р н и ц и с у е в о ц и р а л и д о б р е о с о б и н еи з а с л у ге п о к о јн о г Д у ш а н а у о д б р а н и с р п с к и х и н т е р е с а .

З е м н и о с т а ц и п о к о јн о г Д у ш а н а с а х р а њ е н и с у н а гр о б љ ук о д М а н а с т и р а р а ч а н и ц е 20. ју н а у п р и с у с т в у ф а м и л и је ив е л и к о г б р о ја п р и ја т е љ а и п о з н а н и к а . З а с о б о м о с т а в љ а уА м е р и ц и о ж а л о ш ћ е н у с у п р у гу М и м у , с е с т р и ч и н у М и л у ш у и з е т аВ у к м а н а В у к а н и ћ , к у м о в е и м н о г о б р о јн е п р и ја т е љ е , у р о д н о мк р а ју Ц р н о ј о р и м н о г о б р о јн у р о д б и н у п л е м е н а М а р т и ћ .

Н е к а о с п о д п о д а р и р а јс к о н а с е љ е н а ш е м б р а т у С р б и н уД у ш а н у , а њ е г о в о ј ц е л о к у п н о ј ф а м и л и ји и б р а т с т в у М а р т и ћ ау т е х а . А м о је и с к р е н о и б р а т с к о с а у ч е ш ћ е .

В у ч е т а Р у т о в и ћ




+

ТомоМилошевић

Томо,упокојену

септем бру 1998.

го ди не , син Луке

Милошевића,бившег

р а т н о гз а р о б љ е н и к а ,

заслуженог српског

борца из Лос

Анђелоса, и Вере,

рођене у Украјини,

честитемајкекојаје

провела ратне

годиненаприсилном

рад у у Н емачкој.Домаћинскиодгојен,

био је оличење

честитости и

родољубља, што је

убедљиводоказаокаодобровољацуВијетнаму,гдејератовао

у два маха четрнаест месеци и био рањен два пута у

душманској земљи. На вијетнамском фронту, по други пут,

отишао је као инструктор за прецизно гађање, обучавао

регрутеутојратнојвештини.Иуједнојиудругојзгодипониосехеројски,тејеодликованшестпута:DefenseServiceMedal,

2PurpleHeartMedals,PresidentialUnitCitation,MarkWorkman-

ship Badge and Rifle Expert Ribbon. Након одслужења рока

његов командант, који је веома ценио Томово јунаштво,

дароваојеузорномборцуреволвер.

ПослеВијетнамаТомојеслужиотри годинекаогерилски

инструктор у Camp Pendelton U. S. Marine Corps y Јужној

Калифорнији.ПотомjeживеоcaродитељимаyЛосАнђелосу,

где је са оцем, грађевинским предузимачем, радио. Ту се

задомиосасиновимаРистомиЈованом.Каснијесезапослио

у чувеним хотелимау Лас Вегасу и Тексасу. У 1995. године

учланио се у California Iron Work. Тада је осетио бољку у




п л у ћ и м а . У б о л н и ц и је у с т а н о в љ е н о д а б о л у је о д herbiside(agent orange), ш т о је п о с л е д и ц а н е о п и с и в и х р а т н и х т е г о б а .Н а к о н д в е о п е р а ц и је , и с т о г д а н а .Т о м о је у р м о у с е п т е м б р у1998. у с в о јо ј 51. г о д и н и . Т а к о с е о к о н ч а о с а д р ж а ја н , о л у ја нж и в о т Т о м а М и л о ш е в Ћ а .ч и је је о т а џ б и н с к о п р е г а л а ш т в од о с т о јн о д и в љ е њ а .

О п е л о је о б а в љ е н о у ц р к в и С в .С т е в а н а П р в о в е н ч а н о г , г д еје Т о м о б и о ч л а н . Ч и н о д е јс т в о в а л и с у Њ е г о в о п р е о с в е ш т е н с т в ое п и с к о п Ј о в а н , о т а ц Н и к о л а Ч е к о , п р о т о је р е ј И л и ја Б а л а ћ ис в е ш т е н и к Б л а ш к о П а р а к л и с . П о с л е о б р е д а п о в о р к а је к р е н у л ан а гр о б љ е . Т у је б о п о с т р о је н о д р е д U. S. Marine Corps., к о јије о д а о в р л о м с а б о р ц у п о ч а с т н е з а б о р а в н о и м п р е с и в н и мп л о т у н о м .

У и м е American Legion post 827 Д р а ж а М и х а и л о в и ћо п р о с т и о с е с а Т о м о м к о м а н д и р Д р а ж о К н е ж е в и ћ к о ји је б и ов е н ч а н и к у м . У и м е п о р о д и ц е П е т а р С а л а т а и с т а к а о је Т о м о в ев р л и н е в о јн и к а , г р а ђ а н и н а и о д а н о г с и н а . Н а т р а д и ц и о н а л н о јд а ћ и у к а т е д р а л и у ч е с т в о в а л о је о к о 300 о с о б а .

Д а в е ч и т о т у г у ју о ж а л о ш ћ е н и с у : о т а ц Л у к а , м а јк а В е р а ,с и н о в и Р и с т о и Ј о в а н , б р а т Л у к а м л а ђ и , с е с т р е Р а д о јк а Ј у го в и ћи Д а н и ц а Michal, д е в е т б р а т а н а ц а и б р а т а н и ц а .

П о р о д и ц а у с р д н о б л а г о д а р и н а п р и л о з и м а Cancer Fundи к а т е д р а л и С в . С т е в а н а П р в о в е н ч а н о г .

о д и н е 1999. П е т а р Д . Б у б р е ш к о




+

Милорад

Ралевић1921 - 1999

Подужеје

био срчани

болесник, а у

последње двегодинеимаоје

т е ж у

о п е р а ц и ј у

стомака. Од

тада с тално

се жали да је

и з н е м о г а о ,

али да га

ништа неболи. Звао ме

једаидемона

Видовдански

к о н г р е с

Српскенароднеодбране.Одвратиосамгајерјебилоризично.

Опет, у суботу 3. јула пре подне, тражи да идемонапикник

код манастира, и каже: "Ако ти не можешја идем." Али, није

отишао. После подне тогаданалегаоје дасе одмори и није

сепробудио. Каодајепредосећаокрајихтеодасејошједномвидисасвојимпријатељимаизнаницама.Па,акојеначинкраја

нечијег живота нека утеха за брижну младост и паћенички

живот,МилорадјебиоунаручјуСвевишњег.Отргаогајесада

Свевишњи од породице, рођака и пријатеља који су се

окупљали последњи пут око њега у погребном заводу,

манастируи нагробљуиопрашталисе пренегојепостаојош

једнахумкакодГрачанице,ТрећеЈезеро,Илиноис,поредвећ

многихсвојихсапатника.

Богмуједароваоприроднулепоту, пајеи наодру такавизгледао, окружен цвећем породице и рођака и огромним

венцем СИКД "Његош" који је донела Драгица Милошевић,

секретар Друштва, у знак захвалности за Милорадов




н е с е б и ч а н р а д к а о б и б л и о т е к а р Д р у ш т в а з а в и ш е о д д в а д е с е тг о д и н а . Т у с е , у к а п е л и , у и м е С И К Д "Њ е г о ш " и р о ђ а к ао п р о с т и о с а њ и м Н и к о д и м Б у р а ш к о в и ћ , и з н о с е ћ и М и л о р а д о в уб и о г р а ф и ју ш т о ћ е б и т и о б ја в љ е н о у " л а с н и к у " Д р у ш т в а , а ум а н а с т и р у п р о т а Б у р а К р о ш њ а р је ф и л о з о ф и јо м о п р а ш т а њ ут е ш и о п о р о д и ц у .

С л а в к о П а н о в и ћ , п р е д с е д н и к С р п с к е н а р о д н е о д б р а н еж е л е о је д а с е о п р о с т и н а д г р о б о м у з н а к д у г а з а х в а л н о с т из а л и ч н о п р и ја т е љ с т в о и н а ц и о н а л н и р а д М и л о р а д о в ,н а гл а ш а в а ју ћ и т о њ е г о в и м д а р о в и т и м с т и л о м го в о р а :

"У и м е ч л а н с т в а С р п с к е н а р о д н е о б р а н е у А м е р и ц и ж е л и мд а с е о п р о с т и м с а в р л и м п о к о јн и к о м , С р б и н о м и С в е т о с а в ц е ми м о ји м в е л и к и м п р и ја т е љ е м М и л о р а д о м Р а л е в и ћ е м и з а х в а л и мз а с в а д о б р а ш т о је у ч и н и о к а о д у го г о д и ш њ и ч л а н С р п с к ен а р о д н е о д б р а н е з а н а ш у о р г а н и з а ц и ју и в а с к о л и к о С р п с т в о .П о к о јн и к је б и о у з о р а н с у п р у г , н е ж а н о т а ц , р о ђ а к и о д а н ип р и ја т е љ . Н а с в о м п о с л у у Hektoen Institut к а о х и с т о л о ш к ит е х н о л о г б и о је в е о м а з а п а ж е н н е с а м о с в о ји м л е п и м ф и з и ч к и ми з г л е д о м , н е г о п о з н а њ у у с в о јо ј с т р у ц и . С е ћ а м г а с е к а ов е л и к о г р а д н и к а н а ц р к в е н о м п о љ у . Б е ш е је д н о м и п р е д с е д н и кг р а ђ е в и н с к о г о д б о р а н а ш е ц р к в е Х р и с т о в о г В а с к р с е њ а н аП а л м е р С к в е р у . К а д н а с т а д е р а т н а п р о с т о р и м а б и в ш еЈ у г о с л а в и је о н с е н а ђ е п р и р у ц и б л а ж е н о п о ч и в ш е мм и т р о п о л и т у И р и н е ју н а п р и к у п љ а њ у и к у п о в и н и х у м а н и т а р н о гм а т е р и ја л а з а н а п а ћ е н и с р п с к и н а р о д . З н а о с а м г а и к а ов р е д н о г б и б л и о т е к а р а н а ш е г с л а в о м о в е н ч а н о г д р у ш т а"Њ е г о ш ", г д е је д у г и н и з го д и н а ж р т в о в а о с е б е з а д о б р о о в о гД р у ш т в а . М о р а м д а к а ж е м д а је о т и ш а о с а о в о г с в е т а д у б о к о

р а з о ч а р а н ш т о н и је и м а о п р и л и к е д а в и д и п о с т а в љ е н у б и с т ун а јв е ћ е г с р п с к о г ф и л о з о ф а и п е с н и к а Њ е г о ш а к р а ј н а ш е гм а н а с т и р а р а ч а н и ц е . Њ е г о в о ј д у б о к о у ц в е љ е н о ј с у п р у з иМ а р т и с а д е ц о м , б р а т у В е љ к у , с е с т р и К о с и , р о ђ а к у Н и к у с ас у п р у г о м Ж и в к о м у и м е ч л а н с т в а С Н О , с в о је л и ч н о и м о јеп о р о д и ц е и з р а ж а в а м н а ш е и с к р е н о и б р а т с к о с а у ч е ш ћ е у зм о л и т в е о с п о д у д а њ е го в у п л е м е н и т у д у ш у п р и м и у ц а р с т в он е б е с к о гд е п р а в е д н и ц и б л а ж е н с т в у ју ."

М и л о р а д је б и о н а јс т а р и ји о д ш е с т о р о д е ц е о ц а М и л у т и н а

и м а јк е С т а н и с л а в е . И м а о је о с а м г о д и н а к а д а је п о р о д и ц ап р е ш л а 1929. у с е л о Љ у т о г л а в к о д П е ћ и , к а о н о в о н а с е љ е н и ц и .О д у т р и н а и к р ч е в и н а т р е б а л о је н а п р а в и т и у з о р н о и м а њ е . И ,




т а м а н , к а д а је т о п о с т и г н у т о , д о ш а о је н е с р е ћ н и р а т ир е в о л у ц и ја . З б о г т о г а М и л о р а д и н и је о с е т и о д о б а м л а д о с т и -п р о ш л о је у б р и г а м а и б о р б а м а , н и је и м а о р е д о в н о ш к о л о в а њ е .З а т о је у з р е л и ји м г о д и н а м а , к а о е м и г р а н т и б о л е ш љ и в , у л о ж и ов е л и к е н а п о р е д а с е о с п о с о б и з а ж и в о т у т у ђ и н и . З а њ е г а с ем о ж е р е ћ и д а је б и о у с п е ш а н с а м о у к , д а р о в и т д а с т в а р ап р и ја т е љ с т в о н е с а м о у н а ш о ј с р п с к о ј с р е д и н и , н е г о и с ас т р а н ц и м а . To м у је з н а т н о п о м о г л о д а је п о р е д е н г л е с к о гд о б р о г о в о р и о н е м а ч к и и р у с к и , и н а ч е б и о је р о ђ е н и "р у с о ф и л "

и з б о г о ц а , к о ји је с л у ж и о н а Ц е т и њ у п р и р у с к о ј м и с и ји т е љ у б а вп р е м а Р у с и ји п р е н о с и о и н а с в о ју п о р о д и ц у . Д а љ е , о в д е ус а н а т о р и ју м у с а к р а т к и м п о ч е т н и м к у р с е в и м а и з л а б о р а т о р и јез а и н т е р с о в а о с е з а т о п о љ е р а д а , с п е ц и ја л н о о б л а с т с р ц а , из а н е к о л и к о г о д и н а н а п о р н о г р а д а с т и ч е п р и з н а њ е ум е д и ц и н с к и м >ш с о п и с и м а .

Н и је м и р о в а о н и к а д а је о т и ш а о у п е н з и ју . У з е о је ч е т к и ц уи у љ а н е б о је . У з п о м о ћ и н с т р у к т о р а п р и о п ш т и н с к и мк у р с е в и м а , у п о р н о р а д е ћ и н е к о л и к о го д и н а , н а п р а в и о је

и з в а н р е д н е р а д о в е . Н а јв и ш е и з п р и р о д е и п о р т р е т е р о д и т е љ аи п о р о д и ц е . М н о г и о д т и х р а д в о а к р а с е з и д о в е њ е г о в и хн а јб л и ж и х , п а и м о је . А је д н а и з и д о в е ч и к а ш к е о п ш т и н е . Н о ш е ну с п е х о м у о в о ј г р а н и з а у з е о с е б и о и з а б и с т у Њ е г о ш а .

Ш т о је г о д б и о о д л у ч и о м о р а л о с е т о и з а в р ш и т и у с п е ш н о .о в о р и о је : "К а д м о г у д р у г и д а у ч е м о г у и ја ." Т о г а с е д р ж а о

ц е л о г ж и в о т а , п а је с а м о п р а в љ а о с в о ја и с в о је п о р о д и ц е к о л а .Н и к а д н и је и ш а о к о д м е х а н и ч а р а . Д р ж а о је у г а р а ж и д у г о је д н ар а с т у р е н а к о л а и т о м у је б и л о у ч е њ е .

И а к о б и њ е го в и н а п о р и м о гл и д а п о с л у ж е к а о п р и м е р ио п о м е н а д а б е з н а п о р н о г р а д а н е м а у с п е х а о н ћ е о с т а т и уд у г о ј у с п о м е н и п о д в е њ е г о в е и з у з е т н е о с о б и н е , к о је с ус у ш т и н а њ е г о в о г к а р а к т е р а : с в о јт љ и в о с т и х у м а н а с т р а н а .Р е т к о је к о , б а р и з н а ш е г б р а т с т в а , н е го в а о о с е ћ а је с в о јт е ии м а о д а р а д а т о и с п о љ и к а о о н . Њ е г о в ш и р о к и и с н а ж н из а г р љ а ј н и је о б у х в а т и о с а м о п о р о д и ц у , п л е м е , н е г о ц е о с р п с к ин а р о д . З а т о н и је ч у д о к а д а је п р о ш л е г о д и н е с а х р а њ и в а о б р а т аД у ш а н а у Ј у г о с л а в и ји , о т и ш а о је у О с т р о г и п р е д в р а т и м ам а н а с т и р а р а ш и р е н и х р у к у о б р а т и о с е н а р о д у к о ји је ч е к а о ур е д у д а у ђ е у м а н а с т и р : "... He ч е к а јм о п о м о Ћ н и о д к о г а с е мо д Б о га , С в е т о г В а с и л и ја и н а ш е г б р а т с к о г з а г р љ а ја ."... О н јеу т о д у б о к о в е р о в а о .




Д р у г а њ е г о в а и з у з е т н а о с о б и н а б и л а је н а к л о н о с т д ап о м о г н е б о л е с н и м а , и з н е м о г л и м а , с т а р и м а . К а о д а је т о б и ос м и с а о њ е г о в о г ж и в о т а , о б а в е з а д а с е ж и в и и р а д и д р у г и х .Ј о ш с е п о н е к о с е ћ а : М и ћ е Д а б е т и Ћ а , Н о в и ц е П о п о в и ћ а ,С и м а Д е л и б а ш и Ћ а , Д р а г и ш е Ш о ш к и Ћ а , А р с а М а р с е н и ћ а ,Ф и л и п а Ц е м о в и Ћ а , М и н е С т а н к о в и Ћ , п о т п у к о в н и к а Б о ш к о в и Ћ аи И в а н о в и ћ а . О н и с е н и с у б р и н у л и х о ћ е л и и м М и л о р а д б и т ио д п о м о ћ и д а д о ђ у д о д о к т о р а , д а д о ђ у д о н е к е с к у п ш т и н е ,к о н г р е с а и л и п р и ја т е љ а , н е г о х о ћ е л и г а н а ћ и . А ш т а д а к а ж е м о

Р а д о с а в З е ч е в и Ћ , И л и ја Д а б е т и Ћ и ја ? К а д г о д н а м је ш т о б и л оп о т р е б н о о н је б и о т у .П а м т и м к а д а с е р о д и о , к а д а је с т р а ш н о п л а к а о з а в р е м е

с е о б е з а М е т о х и ју о к р е ћ у ћ и с е н а м а к о ји с м о и х п л а ч у ћ ип р а т и л и у с е л у К а л у д р и г д е је п р в о о т в о р и о о ч и 28. д е ц е м б р а1921. г о д и н е ..."О в о н е с л у т и д о б р у , п о к о с и ћ е и х м а л а р и ја " -г о в о р и л о с е м е ђ у н а м а . П а м т и м к а к о је с а р о д и т е љ и м а , б р а ћ о ми с е с т р о м К о с о м , с а м а л о з а в е ж љ а је м п р е к о р а м е н а , и з б е г а оп о к о љ о д А р н а у т а 1941. и п о н о в о у К а л у д р и . П а м т и м к а к о с ењ е г о в о т а ц , у о д м а к л и м го д и н а м а , п р и ја в и о у Т р е ћ у ју р и ш н уб р и г а д у р а д и М и л о р а д а , д а б и г а у ч и о б о р б и и п а з и о д а н е"п о г и н е у л у д о " з н ју ћ и га к а о б р з о г и о д л у ч н о г ; з а т и м , п а м т и мп о с л е д њ у н о ћ 14. м а ја 1943. к а д а с м о б и л и з а је д н о је р в е Ћс у т р а д а н о н је п а о у н е м а ч к о р о п с т в о . С а с т а л и с м о с е п о н о в оу б о л н и ц и у Р е г е н с б у р г у , Н е м а ч к а . Ц е о т а ј п е р и о д њ е г о в о гж и в о т а у с т в а р и с у п о гл а в љ а у к о ји м а с в а к а с т р а н и ц а и м а и с т ин а с л о в : с т р а д а њ е , и с т о в е т н е с а с т р а н и ц а м а ж и в о т а њ е г о в о гн а р о д а , Н и је х т е о о т о м е м н о го д а г о в о р и и н а с т о ја о је д а т оп р е ж и в и , је р је б а р з е м љ а о с т а л а . А л и , а к о је н а с т о ја о д а т оп р е ж и в и н и је м о г а о д а п р е ж а л и с а д а ш њ е с т р а д а њ е с р п с к о гн а р о д а , н а р о ч и т о о н о г н а К о с о в о у и М е т о х и ји , п а је п о к у ш а в а од а ш т о п о м о г н е п и ш у ћ и п и с м а к о н т р е с м е н и м а , с е н а т о р и м а .Т Вк о м е н т а т о р и м а , з в а о з в а н и ч н и к е у Ј у г о с л а в и ји д а и з д р ж е ,г р д и о м е н е ш т о ја в н о н е п и ш е м ...Н а н а јм а њ и з н а к - п о д и г н у т ир е в о л т н е к о г Р у с а - п о к у ш а в а о је д а р а з в и је н е к у н а д у ... П ак а д а је в и д е о д а је с в е п р о п а л о и д а ћ е г р о б о в и њ е г о в и хр о д и т е љ а б и т и у т у ђ о ј з е м љ и с т а в и о је ц р н у т р а к у н а р у к а в ин а с р ц е и п о с л а о с в о ј к р и к , п о р у к у С р б и м а п р е к о А м е р и ч к о г

С р б о б р а н а 23. ју н а 1999: ... " С в и С р б и т р е б а д а н о с е ц р н иф л о р у з н а к ж а л о с т и з а К о с о в о м ... Н а т а ј н а ч и н и с к а з а ћ е с в о јуљ у б а в и ж а л о с т з а њ и м ... В л а д о Д и в а ц је н о с и о ц р н и ф л о р н а




у т а к м и ц а м а з а в р е м е б о м б а р д о в а њ а . л е д а о ц и с у з н а л из а ш т о .. И м и т р е б а д а з н а м о з а ш т о г а н о с и м о .

О т и ш а о је М и л о р а д с а ц р н о м т р а к о м у в е ч н и ж и в о т aо с т а в и о д а з а њ и м в е ч н о ж а л е с у п р у г а М а р т а , к ћ е р и Р а д м и л а ,Т а њ а , С о ф и ја , Ј о в а н к а и А л е к с а н д р а , б р а т В е љ к о и с е с т р аК о с а . Ж а л е ћ и г а и р о ђ а ц и и з н а т а н б р о ј п р и ја т е љ а је р је ињ и м а п о к л а њ а о п а ж њ у ц е л о г ж и в о т а .

Н е к а м у је л а к в е ч и т и п о ч и н а к у к р и л у С в е в и ш њ е г.П р и ја т е љ и м а , с а б о р ц и м а к о ји у з е ш е у ч е ш ћ а у и с п р а Ћ а ју ,

о н и м а к о ји н а р а з н е н а ч и н е и з ја в и ш е с а у ч е ш ћ е , б р а ћ иП а н о в и ћ у и Б у р а ш к о в и ћ у , о с о б и т о М и л у Ј о в а н о в и ћ у и Д р а ш к уБ р а у н о в и ћ у к о ји п о д т е р е т о м с т а р о с т и и б о л е с т и н а ђ о ш е с н а г ед а д о ђ у и и с п р а т е М и л о р а д а - с в и м а , п о р о д и ц а и р о д б и н ад у г у ју н е и з м е р н у з а х в а л н о с т .

Н и к о Р а л е в и ћ



+

Миодраг

Г лиго рић

1923- 1999

р е с е л и о с е у

в е ч н о с т 9. ју н а о в е

г о д и н е јо ш је д а нб о р а ц Р а в н е Г о р е

и ђ е н е р а л а Д р а ж е

М и х а и л о в и ћ а ,

п л е м е н и т и

М и о д р а г

Г л и г о р и ћ , к о г а с у

в о л е л и с в и о н и

к о ји с у г а

п о з н а в а л и . М е н ић е м н о г о

н е д о с т а ј а т и

п о ш т о н а ш е

Н А Ш И О К О Ј Н И Ц И 135

п р и ја т е љ с т в о д а т и р а и з в р е м е н а р а т а , п о ч е т к о м у с т а н к а 1941.

г о д и н е .

о к о јн и М и о д р а г је р о ђ е н 23. о к т о б р а 1923. г о д и н е у с е л у

О р о в и ц и н е д а л е к о о д Љ у б о в и је , с р е з А з б у к о в а ч к и , о д о ц а

Д р а г о љ у б а и м а јк е Л е п о с а в е . О с н о в н у ш к о л у з а в р ш а в а у

р о д н о м м е с т у г д е је ж и в е о д о р а т а , п о ш т о н и је и м а ом о г у ћ н о с т и з а д а љ е ш к о л о в а њ е . о п р и р о д и в р л о б и с т а р

т р у д и о с е д а м а к а р н е ш т о н а у ч н , т е је у о п ш т и н и с в о г с е л а

д о б и о з а п о с л е њ е к а о ћ а т а и т а к о с е н а у ч и д о б р о к у ц а т и н а

п и с а ћ о ј м а ш и н и . К а д а је п р и с т у п и о ч е т н и ц и м а 1941. г о д и н е

б и о је з а п а ж е н к а о х р а б а р и п и с м е н , т е је у т о к у р а т а и з а б р а н

о д к о м а н д а н т а Ц е р с к о г к о р п у с а к а п е т а н а В о је Т у ф е г џ и ћ а к а о

п р а т и о ц . о р е д д у ж н о с т и п р а т и о ц а б и о је и ћ а т а с о б з и р о м

н а з н а њ е к у ц а њ а н а п и с а ћ о ј м а ш и н и . У ч е с н и к је у с в и м б о р б а м а

к о је је в о д и о Ц е р с к и к о р п у с . р е ж и в љ а в а Б о с а н с к у г о л г о т у о д В у ч ја к а п а д о З е л е н

Г о р е и д а љ е д о М а је в и ц е г д е о б о л е в а о д т и ф у с а ју н а 1945.

г о д и н е , к а д а је з а р о б љ е н о д к о м у н и с т а . С п р о в е д е н је у Т у з л у




а п о т о м у Ш а б а ц г д е м у је б и л о с у ђ е њ е . М и л е је б и о п о з н а т ус в о м к р а ју к а о ч е с т и т , с в и с у з а њ е г а г а р а н т о в а л и , т е је п о с л ек р а ћ е р о б и је п у ш т е н н а с л о б о д у .

Н а к о н и з в е с н о г в р е м е н а п р о в е д е н о г у О р о в и ц и о д л а з и уБ е о г р а д д а н а у ч и с т о л а р с к и з а н а т , з а к о г а је и м а о м н о г о д а р а .Р а д е ћ и у Б е о г р а д у к а о с т о л а р у п о з н а о је д и в н у С р п к и њ уР а д о м и р к у Ц и ц а р и ћ р о д о м и з П р и ш т и н е с а к о јо м с к л а п а б р а к1961. г о д и н е .

He п о д н о с е ћ и с в е о н о ш т о с у к о м у н и с т и р а д и л и , н а п у ш т а

Б е о г р а д с а Р а д о м и р к о м и о д л а з и з а П а р и з , г д е о с т а је д о 1963.г о д и н е к а д а с е и с е љ а в а у К а н а д у .

Т е ш к и с у б и л и д а н и М и о д р а г а и Р а д о м и р к е у Ф р а н ц у с к о ј,к а о и п р в е г о д и н е у К а н а д и , р а д е Ћ и т е ш к е п о с л о в е з а м а л еп а р е . П о с л е в и ш е г о д и н а с т а л и с у н а н о г е к а д а је М и о д р а гу с п е о д а о т в о р и р а д њ у з а ф и н и т и ш љ е р а ј у ц е н т р у Т о р о н т а ,г е је з а п о с л и о о с а м љ у д и . Б и о је в р л о с п о с о б а н и а м б и ц и о з а нт е је з а в р ш и о ш к о л у з а Real Estate Broker у ч е м у је и м а о у с п е х а .С а г р а д и о је д и в н у к у ћ у у М и с и с а г и - Т о р о н т о , к а д а је р е ш и о

д а с е п е н з и о н и ш е п о с л е т е ш к о г и д у г о г о д и ш њ е г р а д а .М и о д р а г и Р а д о м и р к а и м а л и с у д и в а н б р а к к р о з н и зг о д и н а . Т а м а н к а д а с у п о ч е л и д а у ж и в а ју к а о п е н з и о н е р и ,с у д б и н а је б и л а н е м и л о с р д н а п р е м а М и о д р а г о в о ј с у п р у з и к о јас е р а з б о л е л а о д р а к а с а к о ји м с е б о р и л а н е к о л и к о г о д и н а ин а к р а ју п о д л е г л а т о ј н е и з л е ч и в о ј б о л е с т и 1990. г о д и н е .М и о д р а г и Р а д о м и р к а о д л а з и л и с у у п о с е т у М и о д р а г о в о м с е л уО р о в и ц и , г д е с у м н о г о п о м а г а л и ф а м и л и ју , а л и н а јз н а ч а јн и јап о м о ћ б и л а је ц р к в и д а с е и с т а з а в р ш и . Т у у О р о в и ц и

о б е з б е д и л и с у гр о б о в е ; к а д а је Р а д о м и р к а п р е м и н у л а п р е н е т аје у О р о в и ц у г д е је с а х р а њ е н а . М и о д р а г је о с т а о с а м ш т о јеб и л о в р л о т е ш к о з а њ е г а с о б з и р о м н а з д р а в љ е к о је г а јеп о ч е л о н а п у ш т а т и . О д р ж а в а о је в е з у с а р о д н и м к р а је м и ж е л е од а н е к о г а д о в е д е к о д с е б е к а к о н е б и б и о с а м . Њ е г о в д а љ н ир о ђ а к Р а д е И л и ћ у п о з н а о је м л а д у С р п к и њ у д о к т о р ас т о м а т о л о г и је С н е ж а н у П е р и ћ к о ја је з а в р е м е р а т а п о б е гл аи з С а р а је в а у Љ у б о в и ју , т е је Р а д е ја в и о М и о д р а г у д а д о в е д еС н е ж а н у к о ја ћ е га п а з и т и . М и о д р а г је о м о г у ћ и о С н е ж а н и 1993.г о д и н е д а д о ђ е у К а н а д у и о б е з б е д и о б е с п л а т а н с т а н у с в о јо јк у Ћ и . С н е ж а н а је п а з и л а М и о д р а г а к а о о ц а , т е М и о д р а г р е ш ид а д о в е д е р о ђ а к а Р а д е т а и д а г а о ж е н и с а С н е ж а н о м . У б р з оје с т и г а о Р а д е и М и о д р а г и м п р и п р е м и с в а д б у т а м а н к а о




р о ђ е н о ј д е ц и 1994. г о д и н е .М и о д р а г о в о з д р а в љ е с е п о го р ш а в а л о , р а т н е п о с л е д и ц е

д о ш л е с у д о и з р а ж а ја , т е је М и о д р а г у а м п у т и р а н а д е с н а н о г а .У т о м в р е м е н у С н е ж а н а је б и л а ц е л о в р е м е п о р е д њ е г а д о к јел е ж а о у б о л н и ц и . О в а п а ж њ а С н е ж а н и н а и Р а д е т о в а д у б о к оје д и р н у л а М и о д р а г а к о ји р е ш а в а д а и х у с в о ји и о з в а н и ч ис в о ји м н а с л е д н и ц и м а .

Н а р о ч и т у р а д о с т м у је п р и ч и н и л о к а д а с у Р а д е и С н е ж а н ад о б и л и с и н а п р в е н ц а М а р к а , к о г а је М и о д р а г в о л е о к а о р о ђ е н о

у н у ч е .Ј а с а м у н е к о л и к о н а в р а т а б и о г о с т к о д М и о д р а г а , Р а д е т аи С н е ж а н е г д е с у м и у к а з и в а л и з а и с т а с р д а ч н о г о с т о п р и м с т в о .

Б и л о м и је н е о б и ч н о д р а г о д а је М и о д р а г д о к р а ја ж и в о т аи м а о п о р е д с е б е С н е ж а н у и Р а д е т а к о ји с у га в о л е л и и п а з и л ик а о р о д и т е љ а . Н е к а и х о с п о д н а г р а д и з а њ и х о в у д о б р о т у .М и о д р а г је и з н е н а д а 26. м а ја д о б и о т р о м б о з у н а з д р а в о ј н о з ии п р е н е т у б о л н и ц у г д е је и з в р ш е н а о п е р а ц и ја , п о с л е к о је с ед о б р о о с е ћ а о н е к о л и к о д а н а , а л и је у с л е д и л а к о м п л и к а ц и ја

к о ја је п р о у з р о к о в а л а с м р т 9. ју н а о в е г о д и н е . М и о д р а г о в аж е љ а д а б у д е с а х р а њ е н у О р о в и ц и п о р е д с в о је с у п р у геР а д о м и р к е , и с п у њ е н а је о д с т р а н е Р а д е т а к о ји је о р г а н и з о в а оп р е н о ш е њ е п о с м р т н и х о с т а т а к а у О р о в и ц у . М и о д р а г о в о т е л об и л о је и з л о ж е н о у н е д е љ у 13. ју н а у п о гр е б н о м з а в о д у Turner& Porter у М и с и с а г и - Т о р о н т у , г д е је о б а в љ е н п о м е н о д с т р а н еп р о т е М и х а и л а Д о д е р а и з Т о р о н т а . Н а ш п о к о јн и М и о д р а гк р е н у о је н а в е ч н и п у т з а с в о ју в о љ е н у О р о в и ц у 15. ју н а уп р а т њ и с в о г п о с и н к а Р а д е т а . С а х р а н а је о б а в љ е н а 18. ју н а уп р и с у с т в у ф а м и л и је и в е ћ е г б р о ја п р и ја т е љ а .

О п е л о је о б а в и о м е с н и с в е ш т е н и к у О р о в и ц и И л и ја М и т р и ћ ,к о ји с е у и м е ф а м и л и је и п р и ја т е љ а о п р о с т и о с а п о к о јн и мМ и о д р а г о м д и р љ и в и м р е ч и м а и з н о с е ћ и в р л и н е к о је с у гак р а с и л е к а о С р б и н а и С в е т о с а в ц а .

П о ч и в а ј м и р н о м о ј д р а г и с а б о р ч е , у с в е т о ј з е м љ и с р п с к о јз а к о ју с и с е б о р и о д о к р а ја с в о г ж и в о т а . Т в о м е б р а т уС т р а х и њ и , п о с и н к у Р а д е т у с а С н е ж а н о м и М а р к о м , к а о ио с т а л о ј р о д б и н и и п р и ја т е љ и м а м о је и м о је с у п р у г е о д с р ц ас а у ч е ш ћ е .

У и м е с а б о р а ц аД у ш а н Т р б о је в и ћ




Л А З А Р Е Б И Ћ И

Л А ЗА Р (1371-1389)М И Л И Ц А

М ара Д рагана? Јела Т еодора? С теван В ук О ливераВ ук А лександар Ђ урађ Баош ић Н икола Гара (1389 - 1427) Б ајазит

Бранковић Ш нш м анов С андаљ Х ра- Јеленанић Г атилузијева

М РЊ А Ч Е В И Ћ И

у к а ш и нЈелена

(Јеф росина)

У гљ еш аЈелена

(Јеф им ија)

М а р к о1 Јелена2 Теодора

А ндрија И ваниш Д м итар

ЈеленаН икола В алохан?

кћи кћи

О ливераЂ урађ

Баош ић(в. т. 6)

М илицаС трацим ир

Баош ић

Б А О Ш И Ћ И

БА О Ш А 1

С трацим ир1. И рина Д уклина2. М илица, кћи кр. В укаш ина

Ђ у р а ђЈелена Л азаревићева

IБаош а Ш

1 М ара Т опија

2 К ћи К оје Закари је

син Ј е л е н аС тјепан у к ч и ћ

Ђ урађО ливера, кћи кр. В укаш инаТ еодора (К сенија), кћи сева-

сгократора Д ејана

ЈелисаветаР ајко М онета

IГ оислава

РадичС анковић

Б аош а ПК ом нина (К сенија)

IРуђина

М ркш а Ж арковић

IК онстантин

Јелена

ТодораП етар

В оисалић

Ђ орђе

ЈевдокијаИ саул де

Буонделм онти |

[ С теф анј де М арам онте



М а п е с р п с к и х в л а д а р а 139

К О С А Ч Е

У К

В латко (В уковик) Х рањ а

С андаљ1 Јелена2 К атарина3 Јелена Л азаревићева

С тјепан В укчић1 Јелена Баош ићева2 В арвара3 Ц еци лија

В ладислав В латкоА на 1 Ц ељ ска

К антакузина 2 М аргаритаА рагонска

В укацК атарина

В ук

ТеодораРадослав П авловић

IИ ваниш

IН икола П етар кћи

IК атаринаС тепанТомаш

С теф ан (А хм ед - паш а)К ћи султанаБ ајазита II

С игисм унд К атарина

Ц Р Н О Ј Е В И Ћ И

Р А Д И Ч Ц Р Н О Ј Е И Ћ

__________________ |_________________

Ђ орђе Љ еш ______________ !________________________________________________________

_ Ј I I IГ о јч и н Ђ ураш ин С теф ан (С теф аница) син

I I М арија К астриотЛ ека С теф ан |

И ванГојсава

________ _ ________________________________ _________________

L I I I IЂ орђе С теф ан С таниш а (С кендер - бег) кћи кћи




Б Р А Н К О В И Ћ И

М Л А Д Е Н

Бранко

Радоњ а(Роман)

ГргурТеодора

В укМ ара

Л азаревић ____ I

ТеодораЂ орђе Т опија

В итослава

А лтом ан В ојиновић

Н икола А лтом ановић

Гргур(Герасим )

Ђ у р а ђ(1427 - 1456)

1?2 И рина

Л азар

Јелена? М араМ урат П

Гргур(Герм ан)

В ук (Зм ајО гњ ени)В арвара

Ф ранкопан

К атакузинаУ лрих Ц ељ ски

С теф анА нгелина

Х ерман Ђ орђе Јелисавета

Ђ орђе(М аксим)И забела

А рагонска

Л азар(1456- 1458)

ЈеленаП алеолог

IТеодор

Јован М араЈелена Јакш ић Б ониф ације V

I М онф ератски

Јелена М аријаП етар Рареш Ф ердинанд

Ф ранкопан

Д еспина?Њ агојеБасараб

ЈеленаС тјепан

Том аш евић

IИ ринаЈован

К астриот

М илицаЛ еонардо

Токо



141

<<*0~«or

9

COa

p Tjn £

-■ss-ss oP

<7>П

1 Ф*- _ ^ 3

o*CO

01

S-3)a

gS.Sg— 3 (“ ■ * -

a SsgCJ *

CO

CO00

—g4j—~-Sb.-

£SP p

4̂oO4̂ O

pO00

4*>►—* 00

s i

21 '0 3

-1-1-c w C <T>

3

X 0•o2S_ ps

CXb

- §*s^-oS'OS ^ CO

—̂ *—*O 2 wh u to«—• s> to 2

_S ' »

” Sз а н

8 s

*aP

£l Wj■§ S•§

- s£ cogB3 (D

COv i -*

s*8 -

x p ‘

C3 w

tel“ S S S “Sf*aj oa>%a

co p p co

i-gja

u , 01S ~g-S coE№ (O P

Сл

CO

1s -2

01

O

► I pi

-§ 3_0>2? 5 61 jjj

2. toOS °»*

-s ■ g-" £ *g ° H

w3 '

K •Hw

К О Т Р О М А Н П Ћ Н




П Е Т Р О В И Ћ И

—

Њ Е Г О Ш

И



М а п е с р п с к и х в л а д а р а 143

>U

w"IP9*0

d:sK-ou Co

t3-. s

$ 2 f l f t

§ g »

s?S a a i S i

reft?2 » —

sg2 '“ s |

«>h3>

&3o

fc3MwSIirla




О Б Р Е Н О В И Ћ И

И Ш Њ А

Т Е О Д О Р (Т Е Ш А ) М И Х А И Л О И Ћ

| g | IМ илош (1815- 1835; 1858- 1860) Јован Јеврем

Љ убн ца В укомановићева Т ом анија Богићевићева

П етрија С авка М иланТ еодор ЈованБ ајић Н иколић

М илош Јелена С имкаМ арија К онстантин Јанаћ

К атарџи Х адија Г ерм ан

М илан

(1868- 1889)Н аталијаК еш ко

А лександар С ергије(1889- 1903)

Д рага М аш ин,рођена

Л уњ евица

М ихаило(1839- 1842;1860 - 1868)

ЈулијаХ уњ ади

А нка Јекатарнна С танаА лександарК онстанти-

новић

К атарина А лександарМ иливој М илева

Блазнавац О пујићева

Н аталијаМ ирко

П етровић



Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш "

С А Р Е Д О Н Е Г О Д И Ш Њ Е С К У П Ш Т И Н Е

С И К Д "Њ Е Г О Ш "

Н О О И З А Б Р А Н И Ц Е Н Т Р А Л Н И О Д Б О Р С И К Д

“Њ Е Г О Ш ” З А 1999.

П о ч а с н и п р е д с е д н и к : г . и д а к Ћ е л о в и ћ .

П р е д с е д н и к д р у ш т в а : г . И л и ја Ђ у р и ш и ћ .

П о т п р е д с е д н и ц и : г г . П е т а р у к а н и ћ , о ја П о п о в и ћ , П е т а р

С м и љ к о в и ћ , Ч е д о м и р А ш а н и н , Д р а г о љ у б Ђ у к и ћ , д р М и л а н

Ђ у к а н о в и ћ и Д р а ж а П е т р о в и ћ

С е к р е т а р : Д р а г и ц а М и л о ш е в и ћ

Р а ч у н о в о ђ а и а д м и н и с т р а т о р : г . Р а т к о Ш ћ е п а н о в и ћ

Н а д з о р н и о д б о р : г г . у к а ш и н Т о м и ћ , Ч е д о Р а д о в и ћ , С

и н и ш а Ж и в а н о в и ћ , М и л е н е с и ћ и Ђ о р ђ е и ћ е н т и ј е в и ћ .

Р е д а к ц и о н и о д б о р ч а с о п и с а " Г л а с н и к " : Г -ђ а М и л и ц а М и л а д и н о в и ћ - К е с е р о в и ћ у р е д н и к : ч л а н о в и : г .г . П р е д р а г С а в и ћ , М и о м и р Р а д о в а н о в и ћ , И л и ј а Л у б а р д а , Д р а г о љ у б - Д р а ж а П е т р о в и ћ ,

у ји ц а А к о в и ћ и Ђ о р ђ е Н и к о л и ћ .

П р е д с е д н и ц и м е с н и х о д б о р а :

Ч и к а г о : у к м а н у к а н и ћ , Ј у ж н и Ч и к а г о : г . Љ у б о м и р

Ш у к о в и ћ . И с т о ч н и Ч и к а г о : г . у к а ш и н Т о м и ћ . М и л в о к и : г .

Ђ о р ђ е И . Б р а ш и ћ . К л и в е л а н д : г . Д р а г о љ у б Д р а ж а П е т р о в и ћ .

а ш и н г т о н : г -ђ а Ј е л к а Ј а н к о в и ћ , Њ у ј о р к : г . И л и ј а Л у б а р д а , С е в е р н а К а л и ф о р н и ј а : г . Ј е ф т а Д а в и д о в и ћ , Jloc А н ђ е л е с : г П е т а р



С а г о д и ш њ е с к у п ш т и н е С И К Д "Њ е г о ш "

С м и љ к о в и ћ , С а н Д и е г о : Д р А л е к с а н д а р С р б и ћ , Д е т р о и т - и н д з о р : г . М и л у т и н Б о ј и ч и ћ , Х а м и л т о н : М и л а д и н Ш о ш к и ћ ,

Т о р о н т о : г . Ч е д о м и р А ш а н и н , А у с т р а л и ј а : Н .Ј . . г . д р М и л а н

Ђ у к а н о в и ћ , А у с т р а л и ј а - и к т о р и ј а : г . Ђ у р о Ј о в а н о в и ћ .

Ч Л А Н О И Ц Е Н Т Р А Л Н О Г О Д Б О Р А

Ч и а г о : Н ик Ђ ураш ковић, Д раган П ајевић, Д уш ан Т ош ић,И лија Д абетић, Д уш ан Тош ић, И лија Д абетић, инг. М илорад

В лаховић, В укм ан В уканић, М илорад Рајак, др Радом ирС теф ановић, Радомир П еровић, М илутин Д обрић, Радисав Зечевић,С тојан Радић, Д рагиш а Јевтовић, Гојко С тевановић, С ветиславГајевић, Ратко Беочанин, М арко Радоичић, Ратко С тиш евић,В ладим ир Том ић, Љ убиш а П оповић и М илун Н иколић.

Ј у ж н и Ч и к а г о : г г . М и л о в а н Ш и п и ћ , П а н т а С т а ј к о в и ћ ,

М и х а и л о Д у л о в и ћ , о . С а в а Ч а к а р д и ћ , Г л и г о р и ј е Н е н е з и ћ , М и р к о

у к е л и ћ , З д р а в к о П е т р о в и ћ и Д р а г а н Р а ђ е н о в и ћ .

И с т о ч н и Ч и к а г о : г г . у ч е т а Р у т о в и ћ , Н и к о л а А н д р и ћ , Р

а д о в а н Ц и м б а љ е в и ћ , Ђ о р ђ е и ћ е н т и ј е в и ћ , Ј о в а н Б а д е р , Д у ш а н М а р т и ћ , Д р З а р и ј а Ђ у р о в и ћ .

Г е р и (И н д и ј а н а ): г г . у к о с а в Р а д о в и ћ , Г л и г о р Д а м ј а н о в и ћ ,

г ђ е М и л и ц а М и л о ј е в и ћ и Ј е л е н а М . М и л и ч и ћ .

М и л в о к и : г г . М и л у т и н Б о ж о в и ћ , Љ у б и с а в Ћ и р и ћ , М и љ к о

Ц у к и ћ , И в о О б р а д о в и ћ , Д а н и л о Б о ж о в и ћ , С и м о К о в а ч е в и ћ и

Д р а г о љ у б Ђ у к и ћ .

К л и в е л а н д : гг. П рота Ђ уро М ајерле, прота М илован К ораћ,Глигорије Ђ урић, М илан Бојовић, Ж ивом ир С ретеновић, Јелена

В ујовић, М иливоје Благојевић, О лга П етровић, Раде В ујовић, М иодрагТијанић, Вујица А ковић, Гојко Бркић, Ж иворад П ерић, С ветоМ арковић, М иш ко Бољ евић, С таноје С тојовић, Д рагољ уб - Д раж аП етровић.

Д е т р о и т - и н д з о р : г г . о . Д и м и т р и ј е М и ј а т о в и ћ , Д у ш а н

О б р а д о в и ћ , М л а д е н З о њ и ћ , Б о г д а н Р а д о ји ч и ћ , Н о в и ц а К о с о в и ћ и

у к о Д р а г о в и ћ .

а ш и н г т о н : г г . и н г . Б о г д а н Б . Ј о н и ћ , Д а н и л о П а р к е р и

П р е д р а г П а ји ћ .

Њ у јо р к : г г . Љ у б и ц а и д о с а в љ е в и ћ , М о м ч и л о П е т р о в и ћ ,

К р с т о С у б о т а и г ђ а Н а т а л и ј а Д . П е т к о в и ћ .

Jloc А н г е л о с : г г . е љ к о Б о ји ћ , П р е д р а г Ж . С а в и ћ , Д р а г о љ у б

Ђ у р к о в и ћ и г ђ а Ј а г л и к а Р а д о в и ћ .

С а н Д и е г о : г г . М и л о р а д Ч о п и ћ , Г а в р и л о М е д у р и ћ , П е т а р



Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш "

М и л о в и ћ и о ји с л а в С е к у л о в и ћ .С а н Ф р а н ц и с к о : Б о ш к о С . у к ч е в и ћ , А н д р о М . у ч к о в и ћ

и Ј о в а н . у к ч е в и ћ .

Х а м и л т о н : г г . М и х а и л о М и л и ћ , а с о Ш о ћ , д р Б р а н и с л а в

П о п о в и ћ , д р Ж е љ к о Р о в и ћ , Р а н к о П о п о в и ћ , п р о ф . Р а д е У з е л а ц и

М а р и н к о М а р и ј а н .

Т о р о н т о : г г . М и л е н к о Ц . Ђ у р о в и ћ , л а ј к о Ј о в и ћ , П е р о .

Ц е р о в и ћ и Ј о в о З е к о в и ћ .

Н о в и Ј у ж н и е л с -А у с т р а л и ј а : С т а н и с л а в Н о в а к о в и ћ ,

Г в о з д е н П о п о в и ћ , Р а д и в о је М о р а ч а н и н , Т о д о р у к ш и ћ и М и л к а Ш у ћ у р .

и к т о р и ј а - А у с т р а л и ј а : г г . П р о т о н а м е с н и к о . М и р о с л а в

Ј о в а н о в и ћ , М и л о р а д е к о в и ћ , Ж а р к о С р е т е н о в и ћ , М и л и ј а

Ђ о р ђ е в и ћ , М и л а н Ц и м б а љ е в и ћ и С р е т к о Б о ш к о в и ћ .

П о в е р е н и ш т в о : Г е р и /И н д и ј а н а / г . Ч е д о Б . Р а д о в и ћ ,

Ђ а с п е р /К а н а д а / г . Р а д о м и р - Р а ј а у к с а н о в и ћ .

С а м о с т а л н и п о в е р е н и ц и з а "Г л а с н и к " Ф р а н ц у с к а : г . Р

а н к о Б у л а т о в и ћ , Ш в а јц а р с к а : г . Р а д о м и р П е т р о в и ћ , К е н т .

Н е м а ч к а : г . С р ћ а н М а р к о в .А у с т р а л и ј а : М и л о р а д е к о в и ћ , С р е т е н Б о ш к о в и ћ ,

М и л и в о ј е К о в а ч е в и ћ и Д о б р и в о је М и л о в а н о в и ћ .

П е н с и л в е н и ј а (С А Д ) г . А д а м Ђ у р ђ е в и ћ

С А Е Т Н И Ц И Д Р У Ш Т А

И л и н о ј : д р Ј е л е н а П а в и ћ е в и ћ , С л а в к о С т о к о в и ћ и С л а в к о П а н о в и ћ .

О х а ј о : И в а н М и р к о в и ћС е в е р н а К а л и ф о р н и ј а : П р о т а о . Д у ш а н Б у њ е в и ћ .

Ј Т о с А н ђ е л о с : п р о т о ј е р е ј И л и ј а Д а јк о в и ћ

Х а м и л т о н : г . М и л а н М а р а в и ћ .

Д е т р о и т - и н д з о р : г г . Ж а р к о у ч и н и ћ , С т а н к о Ј е л и ћ , а с о К р е с о ј е в и ћ и М и л у н З о њ и ћ .

П а р и з : г . М и л а д и н Р . П е р о в и ћ ,

Ч и к а г о : г .г . Д р а ш к о Б р а у н о в и ћ и Д р а г а н Р а јк о в и ћ

С е к р е т а рД р а г и ц а М и л о ш е в и ћ П р е д с е д н и к И л и ј а Ђ у р и ш и Ћ



САДРЖАЈ

1. Л е п о т е С р б и је Драг ољуб НедељковиЋ............................................3

2. С л у ч а ј И в а н а Ш у б а ш и ћ а Предраг Прот ић................................... 10

3. Б е о г р а д с к и д а н и О к т о б р а 1944 Мирослав Дебељковић.............20

4. К а к о с е о к о т и о н е м а ч к и н а ц и з а м Марко Милуновић................. 36

5. П о в о д о м о с н и в а њ а С е в е р н о а м е р и ч к о г д р у ш т в а з а с р п с к е с т у д и је

Јелена Милојковић................................................................................ 41

Да се не заборави: Ликови српске прошлости1. Д р а в р и л о Д о ж и ћ , п а т р и ја р х Милорад Чопић............................ 58

2. З а п и с у с п о м е н "Ш п и р е Ј о к и ћ а " Војвода Момчило ђујић ..........63

3. С и л у е т е с т а р о г Б е о г р а д а Кост а Христ ић................................. 68

4. Ј е д н а п р о м е н а н а п р е с т о л у (1860) Кост а Христ ић............... 75

Читаоци нам пишу:Критике, прикази, мишљења, осврти, коментари

1. "Ч в о р и ш т е " Прањанин....................................................................... 81

2. П о го в о р о д р а м и Н е м а њ и ћ а Милица Миладиновић................. 1023. И з п и с а м а ч и т а л а ц а ........................................................................105

Documents

Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv80