Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv46

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv46

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv46 1/129

ГЛАСНИК

СРПСКПГИСТОРИЈШ-КШУРНОГ ДРУШТВА

. . њЕгаи1 В Е К А Ч Е Т Р Д Е Е Т Ш Е Т А - Ј У Н И 1981.

З А

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р

У Р Е Д Н И К

Д Р А Ш К О Б Р А У Н О В И ћ

В Л А Н И К И И З Д А В А Ч

Р П К О И Т О Р Ш К О -К У Л Т У Р Н О Д Р У Ш Т В О “Њ Е Г О Ш ”у АМТТРИТГИ



РЕДАКЦИОНИ ОДБОР:

У Г Љ Е Ш А М И Х А И Л О В И ћ , П Е Т А Р С М И Љ К О В И ћ ,ЈА Н К О ЈА Н К О В И ћ И И Л И ЈА Л У Б А Р Д А .

“Г Л А С Н И К ” И ЗЛ А ЗИ Д В А П У Т Г О Д И Ш Њ Е

Г одиш њ а претплата 6 долара. П рим ерак 3 долара.

РУ К О П И С Е слати на им е уредника и следећу адресу:

198 Е. Fullerton Avenue, Elmhurst, 111., 60126

П РЕ Т П Л А Т Е слати на доњ у адресу:

Rako Scepanovich, 1839 S. Lombard Ave., Cicero, Illinois 60650

Published by

SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL SOCIETY “NJEGOS”

3909 West North Avenue, Chicago, Illinois 60647, USA.

Printed by

Great Lakes Graphics, Inc.

7440 Frontage Road, Skokie, Illinois, 60077



Г Л А Н И К

Р П К О Г И Т О Р И Ј К О -К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т В А„Њ Е Г О Ш “

В Е К А Ч Е Т Р Д Е Е Т И Ш Е Т А - Ј У Н И 1981.

Р А В Н А Г О Р А ; 1941-1981

1.

Д а би се разум ео см исао и си м бол Р авне Г оре и улога и

ж ртва Д раж е М ихаиловића, м ора се бацити поглед на онош то би м огло д а се назове историском условљ енош ћу свакогн аро да — у ово м случају српског. To чини м и се ни ко нијебољ е ни схвати о ни оп и сао од Е нглескињ е Ребеке В ест у својојједи нственој књ изи Ц р н а о в ц а и с и в и с о к о . П утујући крозЈугослави ју 1937 године али заврш авајућ и своје делоан али зи рајућ и д огађаје у вези 27 м ар та 1941 годи н е и н апад асила О совин е на Југославију н еколи ко д ана доцн ије, госп ођаВ ест је као главну тем у своје књ иге у два дела и п реко 1200стран а текста у ствари свела на сим бо ли ку К осовске битке иврсту и стори ско-психол ош ког кон тин уи тета изм еђу одлукекнеза Л азара да се при воли небеском ц арству и става С рб а1941 годи не да се оду пр у си лам а О совин е.

Ребека В ест је опчињ ена главно м н ародн ом песм омкосовског ци клуса, „П ро п аст Ц арства С рп скога“ (коју у двам аха н аводи у по тпун ости ) и то из три р алога. Један је по њ ојједин ствено књ иж евна-поетска лепота те анон им не народн епесм е („П олетео соко тица сива од С ветињ е од Јерусалим а..“).Д руги је ди лем а слобод н е вољ е коју светитељ И ли ја (у ствари„соко сиви“) стављ а пред цара Л азара („К ом е ћеш сепр иво лети ц арству...Зем аљ ско је за м алена ц арство, ан ебеско

увек и до века“). T o је у ствари н ајду бљ а егзи стенц и јалн ади лем а јер се одно си на основне љ удске вредности иопредељ ењ а у ж ивоту. К ада је у м анастиру В рднику уФ руш кој Г ори додирн ула м ум иф иц ирану руку кнеза Л азара,Р ебека В ест је о сетил а да се нал ази у при суству особе која јеволела „част, слободу , х арм он ију.“ Ш та виш е када јеоп и сивала о длуку своје зем љ е да се 1939 годи не од упр еХ итлеру, ова велика енглеска сп исатељ ка је ту одлу кууп ор еди ла са косовском . С рби 14. века н адахн ул и су Е нглезедвадесетог! Т реће, свесна о дл ука кн еза Л азара да и заберец арство небеско би ла је и знад свега један анти деф етистич ки

акт: кн ез је м огао да се пр еда, да буде „п ац и ф и ста“, да спасеж ивоте „седам десет и седам и љ ада“ својих војни ка. У м естотога он се свесно и хр абр о бо ри о, знајући да ће кроз см рт и



4 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

м ом енталну ф изичку проп аст задобити неш то ничимзам енљ иво и чим е се н арод на песм а заврш ава: „С ве је свето ичестито било и м и лом е Б огу приступачно .“ В ечити ж и в о т задобијен је кроз м ом енталн у см рт. (В реди до дати да „црнојагњ е“ пр етстављ а ап солутно супротни си м бо л „сивомсоко лу “. Ребека В ест ванр едн о сли кови то опи сује п ри зор какоје у њ еном при суству један н асм ејани А рн аути н заклаототалн о пасивно, беспо м оћн о, осуђено на иш чезнуће безтрага „ цр но јагњ е“.)

К осовска би тка, тај исконски и основн и срп ски истори ским и т који нам је до зволи о да преж иви м о као н арод векове там е

п о д т у р ск и м р о п с тв о м и о н д а д о п р и н е о д а н асА устро— У гарско ц арство не п од вазали а друге велике силе несведу н а тип ич ну у логу м али х н арод а који једи н о служ е каом он ета за поткусуривањ е у ди п лом атским и грам а, условио јесва наш а п регнућ а, свих врста. Б ез К осова не би би ло двасрп ска устанка н а почетку 19. века, гени је В ука К араџ и ћа или ра н аш ег највећег песника, Њ егош а (покуш ајте данабројите колико се стотин а пута К осово по м ињ е у Г о р с к о м в и ј е н ц у ) не би би ли оно ш то су постали , друкчије би изгледаоХ ерцеговачки устанак, У једињ ена О м ладин а С рпска, М лада

Б осна, п оези ја и про за плејаде н аш и х велики х песни ка одЈо в а н а Јо в а н о в и ћ а - З м а ја , А л ек се Ш ан т и ћ а, М и л у ти н аБ ојић а, до д војиц е најпреф ињ енијих „западњ ака“ — Јован аД учића и М илана Ракића. Д а наведем сам о прим ер Ракићевем ож да најлепш е песм е „Н а Г ази М естану“. Т у је провалијавекова п рем ош ћена м остом најсуптилни је лирике. К осовскијун ац и с краја 14. века од којих је сваки би о „свесна ж ртва,јун ак пр ави,“ надахн ули су учене, м ладе С рбе на п очетку 20века да себи н е до звол е да и х захвати „зап адњ ачка река,“ већда сваки од њ их кад “ дође до п оследњ ег бо ја“ ускликне попутР акића, „ Ја ћу дати ж ивот, отаџби н о м оја, знајући ш та дајем

и заш то га дајем “ .К ако ц иљ овог есеја није да ром анти зи ра п ро ш ло ст већ да

укаж е н а „ко рене“ (ту реч ко ја је дан ас једн а од кљ учни хп ојм ова м од ерн ог човека који често очајни чки п окуш ава дакроз откривањ е личне и групн е историске ди м ензио налн остиреш и проб лем е своје садаш њ е усам љ ености) треба истаћиследеће. И стори ски м и тови н ису засновани на елем ентим аобјективн е би ограф ије или хладн е истори ске науке. О ва ш тавиш е, као ш то се небројено пута деш авало, теж и и честоуспева да м и тове дем и сти ф и ци ра и истори ске догађајепретстави у друкч ијој, слож ени јој, веродо стојн ијој светлостиод оне у коју су м асе векови м а веровале. П ро бл ем је м еђутимдруге врсте. У м ни рум унски ф ил озоф и стручњ ак за студијуверских сим бо ли зам а, М ирсеа Е лиаде, н арочито је истакаопресудну квалитативну улогу м итова, м аш те, слика, и ликова



Равна Гора; 1941-1981 о

као основн и х дух овн о-соц и јални х спона (ја бих додаопрозаичн у ред ,,лепака“) у ж ивоту народа. „Н ародн ам уд ро ст,“ пиш е Е лиаде, “често је дала и зраза важ н остим аш те за здрављ е појединц а и за равнотеж у и богаствоњ еговог унутраш њ ег ж ивота.“ Н аводећи п сихолога К .Г .Јанга, и потпун о се слаж ући с њ им , Е лиаде пиш е да су м ногедр ам е м одерн ог света и зраз “дубоке неравнотеж е душ е“, какоин ди вид уалне тако и колективн е, и зазване „стери ли заци јомм аш те.“ И м ати м аш ту значи уж ивати богатство духовногж и вота, „тај бескрајни и спо н тан и ток сли ка.“ To и стои зраж ава на други начин највећи ж иви ам ерички стручњ ак за

пр оучавањ е улоге м и това кроз све ци вили зације света, Џ озефК ам бел. У свом најпознатијем делу, Х е р о ј с а х и љ а д у л и ц а , онс једн е стране закљ учује да је м и тол оги ја „абсу рд као н аука иистори ја,“ али да с друге стране „м итоло ш ки сим боли требада буду п осм атран и кроз све своје м аниф естаци је пре но ш тоотво ре ц ео систем од говарајућ и х веза кро з које на уп оредн ојоснови п ретстављ ају хи љ адугодиш њ у авантуру душ е.“

2.Д а се сада врати м о н а наш у непосредну прош лост, на

д огађаје од пре четрд есет годи н а које, као ш то је већ речено,Р ебека В ест своди на К осовске „корен е“. П о њ ој су С рби би лисвесни да ако би се по кори ли Н ем ци м а, пон аш али би се каокукавице које нико не би виш е по ш товао, који би изгуби лиреспект пр ем а себи сам и м а, и на тај начин остали за увекпониж ени. О на подвлачи да су С рби 27 м арта знали ш та ихчека, али да су кро з свој „ап ети т см рти “ у ствари ж елели дапреж иве. П отчињ авањ е или отпор Н ем ци м а били су за њ ихврста кнез Л азареве дил ем е: „П есм а цара Л азара и сивогсокол а на први п оглед је врста слављ ењ а ж ељ е за см рћу; њ енпак скривени см исао трепти ж ивотом .. . К ада су направилии збо р да Југослави ја пре буде разби јена но п отчињ ена

Н ем ачкој, С рби су уствари и зврш или то опредељ ењ е збогљ убави за ж ивотом , а не због љ убави за см рћу. “

Ја сам н аравн о свестан да оваква ин терпр етац и ја 27 м ар та иапри лског рата нем ин овно и разум љ иво води до неслагањ а иж учних п олем ика којих је наш а ем игрантска публи ци стикабил а препуна током м ин ули х деценија. Д ве пресудне стваритреба м еђути м да буду разликоване. П осм атран о са чистоп о л и т и ч к е стране, м ож е се наћи довољ но аргум ената да се ичи н ови и извођачи и 25 и 27 м арта и он да апр и лског ратаоп равдају или осуде и ту he разли чи та м иш љ ењ а и лаика ии стори чара н астави ти д а се рази лазе у н едоглед. Д ру га пакствар где кон тро верза престаје или б ар узим а дру кчи ји вид, избо г чега сам ц и тир ао и Р ебеку В ест, и Е ли адеа, и Јан га, иК ам бел а, јесте да п остоји кроз све разн ол и чн ости кон кретни хисториски х ситуаци ја н епрекин ута ни т изм еђу кнез Л азаревогопредељ ењ а за царство небеско, и распо лож ењ а огром не м асе



6 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

С рб а који су своја најдубљ а душ евна стањ а и зраж авали крозорканско извикивањ е парола 27 м арта „Б ољ е рат него п акт“,“„Б ољ е гроб н его ро б.“ Те пароле се не м огу н азвати ж ељ ом засм рћу , јер бескрајни ни зови С рб а који су их изм и сли ли и он даритм ичн о п онављ али нису били сам оубиц е већ поносни,ди нам ич ни славитељ и слобо дн ог ж ивота. К акве се пак поукем огу за буд ућн ост извући и з 27 м арта и апри лског рата тојеп отп ун о п осебн а ствар о којој овде н еће би ти речи. А ко се икада С рби буду свесно лиш ил и својих и далеких инеп осредни х и стори ских м и това, онд а ће цела српскаи стори ја друкчи је и згледати . За сада је то п итањ е тек

делим ичн о али не суш таствено н а дневном реду.3.

У светлости свега ш то претходи Д раж а М ихаиловић ињ егов д ол азак 11 м аја 1941 год ин е на Р авну Г ору, валови топ редгор је С увоб ор а у срцу С рби је, тачн о се уткивају укосовско - гусларски — 19 вековни — балканско и прво—све-тско ратни и најзад двадесет-седм о м артовски и апри лскочетрдесет прве развојну, „м и толо ш ку, " лин ију српскогн арода. К ао кнез Л азар у односу на турску м оћ, Д раж а је уодносу на нацистичку м оћ осетио две ствари: прво, да А долф

Х итлер ж ели да униш ти српски народ (или м у бар каом акси м ални уступак дозволи ропски опстанак у оквирунем ачког хи љ адугоди ш њ ег Р ајха), * и друго да он, иакорелативн о н епозн ати пуковн ик и м а за м исију да не при зна

п ор аз и капи тулаци ју апр и лског р ата већ да ор гани зујен ародн и отпо р и када до ђе врем е стави се на чело Т рећегсрпског устанка.

О вде се скоро н еодољ иво нам еће поређењ е ф ранц уско — деГ ол и сти чк ог случаја 1940 и срп ско — др аж и н овско г 1941годи не. В ећ у своји м кари јерам а и зм еђу два светска рата ова

два ели тна оф иц ир а им али су значајне сличн ости: би ли сусвесни п отенци јалн о см ртн е опасности коју је растући таласн аци зм а п ретстављ ао за Ф ранцуску и Југославију; у истоврем е на супрот својим пр етпо стављ ени м обојиц а сузаступ али н еоп ход н у п отребу м од ерн и заци је војске својихзем аљ а да би у случају п отреб е исте м огле да се еф икасни јесупротставе непријатељ у. Н и де Г ол ни Д раж а М ихаиловићнису и м али успеха са своји м п редл озим а; чак су збо г своје

*О вде ж елим да скренем паж њ у на пионирски рад проф есора

И вана А вакум овића, М и х а и л о в и ћ п р е м а н е м а ч к и м д о к у м е н т и м а(Л он до н 1960 године), као и на две њ егове значајне и доку м ентованестудије објављ ене под насловом „А при лски рат пр ем а нем ачкимдо кум енти м а,“ у апри лском и м ајском броју 1981 часописа Н а ш а р е ч који и злази у Л ондон у.



Равна Гора; 1941-1981 7

не— бирократске видови тости били и каж њ ени. К ада су прво

Ф ранц уска па Југославија биле прегаж ене хи тлеровскимтруп ам а, обојиц а су реаговали на суш тин ско истоветан начин,м а да са извесним објективн им разли кам а које ваљ а истаћи.18 јуна 1940 Ш арл де Г ол као и Д раж а М их аиловић релативном ало познати ф ранцуски виш и оф ици р, обратио се преколон дон ског радиа својим зем љ аци м а у Ф ранц уској да ихобо дри , да не пр и зна нем ачкој окуп ацион ој сили деф ин итивн упобеду, да ж игош е ф ранцуску владу м арш ала П етена збогсарадњ е са окуп аторо м , и да позове ф ранц уске оф иц ире ивојни ке на ф ранц уској и британској и м п ери јалн ој тери тори јида м у се придруж е: „М а ш та се десил о,“ узвикнуо је томп ри ли ком де Г ол, „п лам ен ф ранцуског отпо ра не см е сеугасити и неће се угасити.“

Т ри нап ом ене у вези ово г де Г ол ово г историског акта.П рво, у доб а свог горд ог (, ,косовског“!) позива Ф ранц узим ада наставе б орб у пр отив ок уп атора, де Г ол је био не сам ом ањ е познат но свакако далеко м ањ е поп уларан но м арш алП етен, н екадаш њ и славни п обедник са В ердена, сададелим ичн о сенилн и, патетичн и старац у кога су се м или он идем орали сани х и дезори јентисани х Ф ранцу за уздали да ће ихнекако заш тити ти од н ем ачког оку п атор а који је и згледао на

путу да освоји свет. П оказало се м еђутим да је „м ањ ин ац" од18 јун а, и збегли ц а у Л он до н у, би о глас стварне, и стори ске,вечите Ф ранцуске. Д руго, м а коли ко се осећао нелагодн о уЛ ондон у, до срж и патрио та де Г ол и м аоје знатни х предностиу својој борби . П реко ради о Л он до н а и м ао је једин ственум огућн ост да се личн о об раћа својим сународн иц им а нак о н т и н е н т у ; с л о б о д н и д о м е н и ф р а н ц у ск о г ц а р ств апретстављ али су извор пр ид оласка нових б ораца, будућихослобо ди тељ а Ф ранцуске. Т реће и најваж није, полож ајФ ранц уске на крајњ ем западу европског контин ента и оп ш тавојно- п ол и тич ка ситуац и ја на крају Д руго г светско ратаучи ни ли су да совјетска Ц рвена арм и ја није уш ла у де Г оло вуотаџби ну. Т ако је он п о ослобођењ у зем љ е м огао да се односипрем а борбеним ф ранцуским ком унистим а на потпунодру кчи ји начин но да су ови оп ери сали и за тенкова и бајон етаС таљ ин ових дивизија.

К акав је у одн осу на пр етход ећа расм атрањ а био п олож ајД раж е М их аилови ћа? О н је у два случаја био на апсолутноистој лин ији као де Гол: реш ен д а н астави и п рош ир и п окретотп ор а п роти в н ем ачког завојевача; реш ен исто тако да непостане аген т ни једн е савезничке зем љ е, свака од којих је

виш е волела да нађе за партнера послуш н ика а не неукротивонезави сно г патри оту. П о једн ој посебн ој тачц и п остојала јеистоврем ено извесна слич но ст и велика разли ка изм еђу де




Г оловог и Д раж ин ог полож аја. ђенерал М илан Н едић је уС рби ји кро з владу коју су м у без пу но п оверењ а и увек сад озом пр езир а Н ем ци до звол и ли д а образује августа 1941,оди грао улогу м арш ала П етена иако никад није уж ивао ш ирупо пу ларност старог ф ранцуског војника. У том см ислуД раж а је од по четка био п оп уларни ји у С рби ји н о де Г ол уФ ранцу ској. С а своје стране Н едић је п оку ш авао д а спасаваш та се спасти м огло под ок рутом окупаци јом , али је сам ачињ ени ца да је њ егова судб ин а би ла везана са судби н ом Р ајхауслови ла да он није м огао да постане сим бо л српског отпо раи перспективе слободе. У з Н едића иако у др угом см ислу

треба рећи неку реч и о Д им итрију Љ отићу ш еф у предратногпокрета „Збор“, и њ еговим доб ровољ ци м а који су им али ипол итич ке кадрове и војну ф орм аци ју у пуној ид еолош ко-војној колабораци ји са нем ачким окуп атори м а. П аралелн остса си туаци јом у Ф ранц уској је и ту по стојала, са разли ко м ш тоје ф ранцуских кол аборатера бил о виш е и ш то су — за разликуод југословен ских до бр ово љ аца — слали специјалне једин иц еза борбу на И сточном ф ронту. С ам Љ отић лично исправанчовек, би о је тип ич ан (иако кон ф узан) п рои звод н ајугосло вен ском тлу крајњ е десни це која је уочи и до бр и м

дел ом трајањ а Д ру гог светског рата веровала у нем ачкупо беду и васпостављ ањ е хи тлеровског н овог по ретка уЕ вропи. Љ отићеви следбени ци м еђу којим а се налазиоизвестан број м лади х, ид еали сти чки х, често ф анатизовани хбо рац а нису успели д а п остан у бр ојн о еф и касн а војна снага.Њ их ов анти -ком ун изам био је потпун, али је нарочито упочетку једва заостајао за м рж њ ом пр ем а пр о-западно ори-јентисани м следбени цим а Д раж е М ихаилови ћа који су имуосталом м рж њ у одвраћали истом м ером . Т ако је годинам ап остојао у С рби ји м и ни јатурн и грађански р ат изм еђуд о б р ов о љ ац а и д р аж и н о вац а. Јо ш ви ш е н о Н ед и ћ, Љ о ти ћ еви

пр иврж ени ци су били везани за удес Н ем ачке и због тога суп рестали д а буду ч ин ил ац у даљ ем развоју ситуаци је уЈугославији.

Р азлика изм еђу де Г ола и Д раж е М ихаилови ћа огледала сена још два плана. Д е Г ол је им ао на располож ењ ун еупо реди во бо гатија и р азн овр сни ја средства за бо рб у ноД раж а. П озив од 18 јуна пренео је британски радио ш ир омсвета; вест о Д раж и н ом дол аску на Равну Г ору 11 м ајаразно сили су курири и он је иш ао о д увета до увета. С ем тога,као ш то је већ р ечено , де Г ол је уж и вао „л уксуз“ совјетске

отсутности; Ц рвена арм и ја уз учеш ће Т и тових п артизана,деф ин итивно је слом и ла кичм у Д раж ин ој С рбији. Д аје некимслучајем географ ски п оло ж ај Ф ранц уске и Југославије биодрукчији, ф ранц уски Т и то — М ори с Т орез, секретарф раннц уске ком уни стич ке партије, веро ватн о би ставио де



Равна Гора; 1941-1981 9

Г о л а на оп туж еничку клупу да м у суди за „ратне злочин е", докби Д раж а М ихаиловић , у зем љ и ослобођеној од А м ериканацаи Е н глеза, м огао да и гра м акијавели стич ке игре са Јоси п омБ розом , м атирајући га у евентуалн им покуш ајим апри грабљ ивањ а политичке власти.

Г еограф ија је осакатила Д раж у М их аилови ћа отпри лике уоној м ери у којој је ом огућ и ла Ш арл де Г олу д а од и гра својуграндиозну историску улогу.

4.Н а п очетку п ретходн ог п оглављ а по ставио сам тезу да је

одбијањ ем да се преда Н ем ци м а после потписивањ а званичне

капи тулац и је југословенске војске 17 ап ри ла 1941, и сти зањ емиз Босне н а Р авну Г ору неколи ко недељ а доц ни је са јасн омнам ером да организује отпор противу окупатора, Д раж аМ ихаиловић изабрао „К осовску линију,“ и привољ евањ е„Ц арству небеском “. П ри род но да он у то до ба није себе видеоу м етаф изичк ој уло зи К осовско г витеза - врем е је н алагало дасе м и сли на органи заци ју и акци ју а не да се сањ а о про ш лости.Ч ињ ени ца је м еђути м да је Равн а Г ор а ускоро п остала ун арод у врста м и та, јер је идеја отпо ра оку п атору п али лам аш ту, а лик тог н епознатог пуковни ка са својом растућомш ум ском војском , надахњ ивао је анон им не народне песнике.Т ако су р ођен е п есм е које су се разд раган о п евале вандом аш аја непријатељ а, и ли пригуш ено али са м ож да виш енаде и ем оци је по град ови м а где је би ло „зли х уш ију.“ (Р ечи им елодије тих песам а м ењ але су се током врем ена и попо крајин ам а, пр ил агођавајући се локалн и м пр или кам а.) Евонеколи ко п ри м ера из пр вог и најпо знатијег „Р авно гор скогциклуса":

О д Т ополе па до Р авне ГореС вуд су страж е пуковни ка (доцни је ђенерала) Д раж е

Равна Горо пуна ли си 'ладаН едај Ш ваби С рбијом да влада

К раљ у П еро наш е росно цвећеС ви издаш е Равна Го ра неће

М и ла сејо чарап е м и везиП обедиће С рби и Е нглези

С вака речени ца у овим сти хови м а им а свој прецизнисм исао: ту је н ова војска и н ов ко м ан дан т да не даду

непри јатељ у да С рб и јом завлада; ако су други и здали војни циРавне Горе неће, и на њ ихову верност м лади К раљ ван зем љ ем ож е да рачуна; најзад тренутно уланчени С рби нису сам и —





Р авн а Го ра; 1941-1981 11

толико патио изаберед е м о к р а т с к и м

путемс в о Ј е п р а в е

п ретставни ке тако да не буде „вр аћањ а на старо “ — све је тобило п рихватљ иво и п р и р о д н о . Л и ч н ост Д р аж е М и х аи л ови ћ акоји је сп он тан о и н едем агош ки ум ео да се оп ход и и разговараса сељ аком до п ри н оси ла је да је Р авна Г ор а 1941 годин е ухаосу и уж асу окупације постала истоврем ено м и толош ки илеги тим ни н осилац и оличењ е кон тин уи тета српске историје ии н тегри тета К раљ евин е Југославије.

И да се није десил о н еш то апсолутно ново, без п ретход н огпри м ера, и са најтеж е м огући м пр облем им а за реш авањ е —п ојава п арти занског пок рета по сле 22 јун а 1941 годи не —

Д раж а М их аиловић би вероватно по заврш етку рата и сло&1асил а О сови н е би о јед ан од нај заслу ж ениј их инајпош товани јих европских ш еф ова отпора и ослобођењ аевроп ског континента. С удби на је м еђути м одлучи ладрукчије: ком есари С таљ и н овог ц арства ступ или су у арену дасе пободу нож евим а са витезовим а Л азаревим .

5.П ре нем ачко г напада на С овјетски С авез, 22 јун а 1941

годин е, К ом ун истич ка п артија Југославије (К П Ј) је би ла

једн а од најод ани ји х, н ајф анати зован и ји х, и најп ослуш н и ји хсекција К ом уни стичке И нтернаци онале (К ом ин терне). И акоје С таљ ин ова полици ја у чиш ћењ им а трид есетих годи на овогавека ли кви ди рал а скор о ц елокуп но вођство југословен скепартије, дала је п уно поверењ е једн ом од р етких преж ивелих,Јосипу Б розу-Т иту, да партију „бо љ ш евизи ра“ одн осно учиније потпу но ид ејно -по литич ки зависном од М оскве. Т и тоје својзадатак испунио и ставио односе изм еђу К ом ин терн е и њ енејугословенске секци је на потп ун о нове основе. Д а би секвали тет истих оц ени о п отребн о је баци ти п оглед на извеснаспециф ична обележ ја м арксизм а-лењ ин изм а-стаљ ин изм а.

У пркос свом тврђењ у да је њ егова врста ком уни стич кетеорије засн ована на научним пр ин ц ип им а, М аркс је уствариби о осни вач нове секуларн е (лаич ке) религије, атеистич ке усм ислу п отпуног одбаци вањ а свих установљ ених религија ицр кава али не м ањ е деистич ке у својој срж и. М арксова новарелигија је својим следбен и ц и м а об ећавала, после револуц ије,васпо стављ ањ е саврш ено хар м он и чн ог (,,рајског“) по ретка назем љ и, са по први пут ослобођен им човеком узим ајућиф ункције бога кога су у ствари били и зм исли ли народ ниексп лоататори да би друш твене м асе држ али у незнањ у и

покорности. П рародитељ ски грех , у М арксовом тум ачењ у,би ла је п ри ватна својина, и звор експ лоатац и је пр ол етари јатаи сукоба м еђу н ародим а. П реузим ањ ем својине надсредствим а п рои зводњ е од стране друш тва, за увек ће сеон ем огућити експл оатаци ја човека човеком , и по Е нгелсовим




речи м а човечанство ће по први пут пр ећи из об ласти п рин удеу област слободе.М арксов идол опокло ни к Л ењ ин (иако на свој начин

„ревизио ни ста" м аркси зм а) п рокл ам овао је после доласкабољ ш евичке м ањ ин е на власт у Русији, да ком уни зампретстављ а по први пут после „хиљ ада и хи љ ада годи на“победу робова над власници м а робова. Њ егову утопискувизију п отпу н о н овог ч овечанства и човека С таљ и н јеп ри лагод и о н а свој начин , стављ ајућ и свој култ ли чн ости нап и је д ес та л о в о з ем а љ с к о г б о ж а н с тв а . Ју г о сл о в е н с к иком уни сти под Т и товим вођством пр ихватил и су безрезервно

н о в у к о м у н и с т и ч к у р ел и г и ју . T o је п о д р а зу м е в ал оод бац и вањ е целе сопствен е н аци он алне историје каобурж оаске м истиф икаци је, уз веровањ е да историја почињ екроз укидањ е (у М арксовом см ислу) „прароди тељ ског греха“,и васпостављ ањ е бескласно г дру ш тва. И како је С овјетскиС авез би о једи н а др ж ава у којој је у гор њ ем см и слу речистварн а и стор ија ч овечан ства п очела, он а је би ла једи н ип ри м ер за углед и слеђењ е.

О писујући у својој књ изи Р а з г о в о р и с а т а љ и н о м оп ијено стм лади х југословенски х ком ун и ста три десетих годи н а за свесовјетско, М и ло ван ђи л ас је рекао да је за њ ега и њ еговедругове С таљ ин био „непогреш ив и безгреш ан“ — особинекоје м огу да се при пи ш у једи н о Б огу. У истом см ислу, усвојим м ем оарим а, М о с к о в с к е г о д и н е , В ељ ко М и ћ ун о ви ћ ,југословен ски ам басадо р у С С С Р и зм еђу 1956 и 1958 године,н аводи телеграм који је као п оли тички ком есар Л овћенскогп артизанског од реда упутио С таљ ин у 7 н овем бр а 1942, и којије „и по садрж ин и и по рјечнику (био) н алик на обраћањ евјерника богу: теби , сведрж итељ у, творче.... и све тако, наликна заклетву или м ол и тву.“

П ри род н о је да је К П Ј, и из идејни х и из ди сцип лин ских

разлога верно следи ла спољ но-п олитичку линију К ом итерне,одн осно совјетске ди пло м ације. Б орбено анти-ф аш истичка удоб а Н ародн ог ф рон та (1936-1939) до потписивањ а пактаМ оло тов — Р иб ентроп августа 1939, К П Ј је преко ноћипо стала анти -западн а и деф етистичка. С тварн и непријатељ ичовечанства п остали су ратно-ху ш качки англо-ф ранцускикапиталисти, док Х и тлер — сада С таљ ин ов савезни к — нијевиш е п ретстављ ао о п асно ст по Југославију, чијије дру ш твенисистем уосталом од раж авао реакци онарне поретке Запада. Идан дањ и, југословенски реж им ски историч ари све чине - и притом е јадн о изгледају — да п рик рију стварни , пасивни , иобјективно про-н аци стички став К П Ј у том периоду. (Н екапренагљ ена пера у ем играци ји п иш у о отворен ој сарадњ ијугословен ских ком ун и ста и оку п атора пре 22 јун а 1941. Т аквесарадњ е на врху није било; он а се м огла деш авати кроз



Р авн а Г ора; 1941-1981 13

доставе Г естапоу Д раж и н их следбеника од стране поЈединихком уни ста. И стин а је да је К П Ј паж љ иво пр ати ла развојдогађаја см атрајућ и д а њ ене активи сти чке об авезе зависе одстањ а и по ли тике С овјетског С авеза па тек он да Југославије.)

Х итлеров веролом ни н апад на С С С Р , 22 јуна, из основа је инеоп озиво и зм ени о ситуацију. В ећ тог истог данаК ом и н терн а је по слала К П Ј телеграм апелујући на својујугословенску секцију да „п одуп ре и олакш а правичн у бор буС овјетског С авеза" разви јањ ем „свестране осло бо ди лачк еборбе против нем ачког под јарм љ ивача. И стога данацен тралн и ком и тет К П Ј и здао је свечану п рок лам аци ју у којој

је речено следеће:П ро летери свију зем аљ а Југослави је, н а своја м еста, у

пр ве бор бен е редове. Зби јте чврсто своје редо ве око ваш еаван гарде, К ом ун и сти чке партије Југослави је. С ваки насвоје место! Н епоколебљ иво и дисци пли новано врш итесвоју пр олетерску ду ж н ост. С п рем ајте се хи тно запо следњ и и отсудн и бој. He до звол и те да се п роли вадр агоц ена крв херојских совјетских н арод а без ваш егаучеш ћа... М оби ли зујте све ваш е снаге п ротив тога, данаш а зем љ а буде база за снабдевањ е ф аш истичких руљ а,

које као бесни пси н ападају на С овјетски С авез, на н а ш у д р а г у с о ц и ј а л и с т и ч к у д о м о в и н у , на наш у наду и кулусветиљ у п рем а којој с н адом упире очи нап аћен о радночовечанство читавог света.

Ја сам у овом капи тално важ ном историском докум ентун ам ерно под вукао речи „наш а др ага соци јалистич кадо м ов и н а“ јер су исте кљ уч за разум евањ е даљ их до гађаја уЈугославији. М огао бих додати да патос позива Ц К К П Јп отсећа на клетву кн еза Л азара у одно су на он е који се не биодазвали и дош ли да узм у учеш ћа у К осовској битци. Једин осрпски кнез је прекли њ ао да се соптвена зем љ а брани; Т итов

Ц К је м ислио на туђу.У м есто сопствене и нтерпр етаци је чињ ени це да су

југословен ски ком ун исти започели своју „н арод н оосло бо ди -лачку бор бу“ у ф ункцији м аксим алн ог залагањ а за једнустрану им перију чи јим су се саставни м дел ом см атрали ,н авеш ћу н еколи ко текстова који потичу од н ајугледн ијихјугословенских ком уни ста. У свом Д н е в н и к у 1941. који сејошувек см атра класиком у см ислу оп исивањ а почетакап артизан ске акције у С рби ји, Д рагојло Д уди ћ, п оли тичкиком есар К ол уб арске чете, касније батаљ он а, зван ич нослављ ене као једне од н ајбољ их једи н и ц а у С рби ји 1941годи не, саврш ено јасн о показује д аје он о ш тоје њ ега и оне окоњ ега на бо рб у и ж ртву вод и ло п оти ц ало из совјетских а несрп ско-југословен ских извора. Е во сам о једн ог ци тата, који се



14 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш "

као ц рвена нит п ровлачи кроз цео дневник: „ д ош ли у Једанш ум арак. О чекујући ручак читали „К ако се калио челик“(аги т—пропски и сториски ром ан С таљ ин ове предратне ере) и’историју (руске ком ун и сти чке ) партије.’ О вде см о купи лиједн у овцу за ручак и дуго и дуго се чекало на спр ем ањ е ручка.П артизани су одлази ли на поток, прали веш и купали се. Ц еодан се п рерађи вала 'И стори ја п артије’.“

У чувеном ром ану Д обрице ћосића, Д а л е к о је с у н ц е , об јављ ено м 1951 годи не када је пи сац још би о пр авоверничлан партије, налази се ди јалог и зм еђу би вш и х ш колскихдр угова, четнич ког капетана В асића, зароб љ ено г од

и арти зана и по ли тком а П авла, пре но ш то овај да наредбу дасе В асић стрељ а:

В асић: „П ре свега, ја н исам издајни к! Ја се б ор и м засвоју отаџб ин у, а ти н ем аш отаџб ин е. Т воја отаџб и н ајебољ ш евички С С С Р . Ја сам националиста, и борим се заС рбију и свога К раљ а, а ти убијаш С рбе за н екаквогТ итаи С таљ ин а. И здајн ик си ти, а не ја. “

Је дан п араграф необично ин тересантног п ам ф летабеоградског инж ињ ера М ом чи ла С елића (који п отиче изпарти занске п оро ди ц е) названо г „С адр ж ај,“ који је хр абри

писац ф отокоп ир ао у виш е стотин а при м ерака и разделио поБ еограду у зи м у 1980 годи не — збо г чега је би о ухап ш ен иосуђен на седам годи н а роб ије — описује на следећи н ачинстав и оперисањ е К П Ј у рано лето 1941:

„У већањ е: С едм и јул, д ан н апада на југословенскеж андаре, п остаје устанак против окуп атора. Ч етни циД раж е М ихаиловића, три м есеца у ш ум и пре партизана,постају главни непријатељ , јер не ж еле да предају властгрупи студената, п роф есио нални х револуци он ара, изаступника С С С Ра . П ош то им се не свиђа однос 1Н ем ацза 100 С рб а, постају издајни ци , а љ уди који сууспоставили совјетску републику у У ж ицу, одрж алидеф иле у част В еликог О ктобра, и основали своју П рвупро летерску једин иц у на С таљ и н ов ро ђендан , постајуродо љ уби , пр епустивш и С рбију казненој експедицији. УЦ рн ој Г ор и већ од августа 1941 ком ун и сти убијајупротивнике. Ш там пајући им уз им ена „н аставиће се.“ УК ол аш и н у јану ара 1942 орган и зују ’Д ругу истрагуП отури ц а,’ по бацавш и ж ртве на ’П асје гробљ е,’ већинанарода Ц рне Г оре прилази четниц им а."

Н а крају, у свом запаж ено м ин тервјуу об Јављ еном у броју за

дец ем бар 1979 угледно г лон до н ског м есечника Е н к а у н т е р , М и лован ђи лас јасни је и убедљ ивије но икад објаш њ ава„заслепљ ујуће и урни ш уће последиц е ид еологи је.“ О н прито м е м и сл и н а м а р кс и зам - л ањ и н и з ам , о д н о с н о н а п р ак ти ч н е



Р авн а Г ора; 1941-1981 15

последи це Koje је безрезервн а од аност тој и деол огији и м алана југословен ске п артизан ске борце:

„Б ез об зи ра каква је ваш а ид еологија, једн ом кадп оверујете да по седујете врсту н епо греш и ве истин е,постајете бор ац у верском рату. Н и ш та не постоји ш то бивас спр ечавало да пљ ачкате, п алите и убијате у им е ваш еистин е, јер све то ч ин ите са саврш ено чи стом савеш ћу —у ствари истин а којом распо лаж ете чини д а вам једуж ност да је ш ири те са гвозденом логико м ин еп о ко леб љ и во м во љ о м .

... Н и једн а револ уц ија не м ож е да започн е без гвозденепр и врж н ости ид еологији, а та и деоло ги ја захтеваликвиди рањ е ваш их противника, стварни х илизам иш љ ени х.. . Д а нисм о (К П Ј) заузели безрезервни ставпр ем а С овјетској У нији и С таљ ин у, не би м оглипобедити против Х итлера. T o н ам је било п отребн о радинаш ег једин ства и м орала. Б или см о ф анатиц и и м оралисм о то да будем о."

... М и см о били потпуно нова, дрска, револуц ио нарн аснага без п равоваљ ано и забр ан ог вођства, судо ва, исвега осталога. У ствари 1945 годин е м и см ојош хапсилии убијали свет п рои звољ но би ло из по ли тички х разло гаили би ло збо г чега др угог у коли ко би м и о длу чи ли да јекрив. Н аш а основа легитим ности била јејош тањ а но онана којој се засни вала С овјетска в лад а.“

О вај ђи ласов текст не чини м и се деф ин ити ван начин,тум ачи и идеолош ко-религиозно-п олитичке м отиве, и уж аснеобли ке, и од говор н ост за избијањ е грађан ског рата и зм еђучетни ка и п артизана п од о куп аци јом у Југославији .П о к р ет а њ е м „ н а р о д н о - о с л о б о д и л а ч к е б о р б е , “стаљ и ни сти чко вођство К П Ј, које је од п очетка п ослало своје

најискусније ру ко води оц е у све крајеве зем љ е да органи зујупартизански покрет под искљ учивом кон тролом партије,рачун ало је на две ствари. Н а кратко трајањ е рата на И стоку,од н осно брзу победу Ц рвене арм ије. и на спајањ е двереволуц и он арне ф азе: еф икасну борб у про тив оку п атор а иистоврем ено п рип рем ањ е терена за постизањ е главног циљ а — освајањ е то талн е полити чке власти на крају рата. У обаслучаја ш еф ови К П Ј им али су пред собом већа разочарењ а итеж е задатке но ш то су очекивали.

Н а пр вом м есту рат на И сточн ом ф рон ту не сам о да се није

разви јао у см ислу ж ељ а и снова К П Ј, већ је и згледао све доС таљ и н града, крајем 1942 годи не, као невероватн и успехн ем ачких освајача који су ун и ш тавали као по вољ и совјетскувојну м аш ин у, заробљ авали м или оне војни ка Ц рвене арм ије,




и и згледали на путу да успу онде где је Н апо леон би о п обеђен.(В реди до дати при м едбу да Х итлер није био поседнутсам оуб и лачко м вером у суперио рн ост аријевске pace надсловенском , коју је требало или уни ш тити или деф ин итивнопороби ти, рат против С таљ ин а м огао је бити п олитичкидобијен с обзиром на м рж њ у становника С С С Р п рем астаљ ин истич ком поретку.) Н а др угом м есту партизанскаакција у С рб и ји и др угде разви јала се такође друкчи је но ш тосу поли тичко-војни стратези К П Ј почетно рачунали. Ш еф овип артије су н аравн о би ли акутн о свесни јо ш пре 22 јун а док их јеК ом ин терни на дисцип лина п ри м оравала на пасивност, да су

снаге Д раж е М их аилови ћа на терену расле и да им је он уствари био једин и озбиљ ан поли тички ривал. С ви другиполи тички ф актори ш и ром окупи ране зем љ е који су на овајили онај начин сарађивали са окуп атор и м а м огли су ун ајгор ем случају д а буду н езгод а токо м рата, али су би лиосуђени на „истори ску канту за отп атке“ по сле сло м аН ем ачке.

С а Д раж ом је би ло друкчије. О н је већ стекао ореол, у зем љ ии ван њ е, д а је б ио „п рви гери лац Е вро п е“ са ид ејом која јепотпуно одговарала свим другим европским покретим аотпора, наим е да до м акси м ум а оспособљ ава своје снаге идеф ин итивн о устане против окуп атора кад Западни савезни ципређу у одсудну оф анзиву. Ч етни чке парол е (на пр им ер „Свером у Бога, за К раљ а и О таџбин у," или „С лобода илисм рт“) су биле саврш ено п риступачне народн ој психи, истоонако као и ф орм ални аспекти покрета: кокарде са ознакомК раљ а на ш ајкачам а или ш убарам а, песм е које су се радопевале, и том е слично. Н а супрот том е п артизан и су дош лидоц ни је и п он аш али се друкчије: њ их ова борб еност и одан остР усији ( бар ко д они х који ни су пр авили разли ку и зм еђун арода и реж им а у С С С Р ) и м али су одјека, док су друге ствари

одби јале: и нсистирањ е на по себн ом покрету са и м ено м безтрадиц и он алног идентитета, н ош ењ е црвених петокракихзвезди на капам а, спаљ ивањ е доку м ената и звани чни х акатапо оп ш тин ам а ш то већина сељ ака није ни разум евала ниодобравала, итд.

Збо г свега тога главни п ро бл ем за стратеге К П Ј био је даостваре сарадњ у са Р авном Г ор ом кроз специјалну врстутактике Н ародног ф ронта, гурајући Д раж у М ихаиловића упр еурањ ену војну акци ју п роти в Н ем аца, р ачун ајући д а ће упр оцесу рад и кали заци је м аса и репресали ја оку п атор а успетид а сво јо м л ењ и н и сти ч ко м в еш ти н о м Д р аж у ел и м и н и ш у a

њ егове следбени ке или уни ш те или апсорбују. ** Л ењ ин је још на п очетку века постави о као главни

пр ин ци п поли тичке бор бе са непр ијатељ ем н ачело „ко ћекога,“ односно ко he кога — бољ ш евици или њ ихови







Равна Гора; 1941-1981 19

необично убељ ив начин у свом ром ану Г л у в и б а р у т , сводећига на њ егов рођени Г рм еч, али са у ствари м но го ш ир омп ри м ено м на Б осанску К раји ну и околн е покрајин е где су сесконцентрисале главне партизанске снаге после свог „дугогм арш а“ у пролеће и лето 1943 године. М ислим да је саврш енојасно да ни један од о бичн их бор аца крајиш ких бри гада иди ви зи ја рани је није чуо за М аркса и Л ењ и на, а да је п остао„ с та љ и н и с т а" к р о з св ак о д н ев н у д р е су р у п о л и т к о м астваралац а кул та С овјетског С авеза.

Н а м еђународн ом плану вођство К П Ј је са не м ањ е успехауспело да „м ан еври ш е“ бр и танске војне м исије, а кро з ове и

бри танско п оли тичко-војно вођство уоп ш те, при кривајући нанајтипи чн и ји м акијавели стич ко-л ењ и ни сти чки н ачин својестварне ратне и п оратне циљ еве. Звани чни п артизан скидок ум енти и лагарије пол и тички х п реговор а об ећавали суп ослератни по редак пр огресивн е и п луралистичке социјалнедем ок ратије, а не он о ш то је у ствари ј е д и н о м отивисало иии спири сало К П Ј: завођењ е своје искљ учиве, радикалне,беском п ром и сне власти по совјетском узору.+

К ао и у толико других п рили ка Т ито је оставио историскип р есу д н о св ед о ч а н ств о о п си х о л о ш к о - п о л и ти ч к о

„р ели ги озно м “ елем енту који је југословен ским п артизан и м адао свој битни надахњ ујући карактер, када је у свом увод н омговору у Би хаћу, 26 новем бра 1942 године, при ли комзаснивањ а А нтиф аш истичког вијећа народн ог ослобођењ аЈугослави је (у ствари п рвогјугосл ов ен ско г С овјета!) узвик ну оследеће:

+ Н ем огуће је да у оквиру овог написа улазим у раш члањ авањ еслож ених разлога који објаш њ авају британске различите им ењ ајуће ставове у току рата прем а четницим а и партизани м а. Д асам о скренем паж њ у читаоцим а на једин ствено важ ну књ игу којује

под н асловом Р о д о љ у б и л и и з д а ј н и к : с л у ч а ј ђ е н е р а л а Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а ш там пала издавачка кућа Х уверовог института приС танф орд универзитету у К алиф орнији (постоје и енглеско и српскоиздањ е те публикације). К њ ига садрж и сведочанства низаам ерички х војних личности које су токо м рата биле у Југославији им огле на лицу м еста да посм атрају догађаје и нарочиторасполож ењ е народа.

Д евид М артин, ам ерички историско-политички аналитичарканадског порекла, напи саоје опш иран уводни есеј знатним деломзаснован на до сада непознатим или некориш ћеним британскимратни м изворим а. Збирка докум ената и М артинов есеј уш ли суданас у историограф ију која се не м ож е заобићи за свакога ко ж елида уђе у суш тину ратних збивањ а и нарочито грађанског рата подокупацијом у Југославији.



20 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш ”

Д ру гови и другари це, на крају ја би х х тио још дапо двучем да су сви резултати наш е борб е, које см о досада по стигли, н ајвеђи м ди јелом заслуга наш е великеславенске браћ е Р уса и свих н арод а С овјетског С авеза.Једи н о вјера, ду бо ка вјера у снагу и м оћ С овјетскогС авеза, у снагу и м оћ Ц рвене арм ије, би ла је за нас онахр ана која нас је др ж ала док см о п ребро ди ли све онетеш коће кроз које см о пр ош ли за ових осам наестм јесеци.

„С нага и м оћ Ц рвене арм ије“ су на крају рата ом огући липартизани м а деф ин итивно овлађивањ е Југославијом и

коначну п обеду у грађанском рату. Н а супрот ш ирокораспростањ еним м иш љ ењ им а западних историчара да сујугословенски партизани сопствени м снагам а ослободи лизем љ у о д о к у п а то р а , д в о ји ц а о д н а јм е р о д а в н и ји хпо литичко— војних ш еф ова К П Ј оставили су сведочанствап отпун о друкчије и далеко веродо стојни је пр ирод е. П иш ући уБ о р б и од 21 јун а 1945 год ине о војној уло зи и по м оћ и Ц рвенеарм ије, М и лован ђи лас је по двукао следеће:

Ц рвена арм и ја је... својим оп ераци јам а противњ ем ачких завојевача на н аш ем тлу до краја довела

повољ не услове за деф ин итивно учврш ћењ е устанка уЈугославији , за стварањ е м од ерне војске и м од ернедрж аве, за такво учврш ћењ е тековина н ародно-осло бо ди лачк е б орб е које је стварн о зн ачи ло п ретварањ етих тековин а у нов и једини држ авни и друш твениф актор... За све ш то см о створил и, за све ш то ћем оствори ти — треба да см о захвални С овјетском С авезу,велик ом С таљ ин у који је даљ е развио ЈТ ењ иново дјело иоргани зовао и остварио п обједу над нем ачким ииталијанским ф аш изм ом .

ђи ласо ва вари јаци ја на Т и тову тем у да југословен скип артизани треба да су захвалн и С овјетском С авезу „за свеш то су створи ли ,“ је у толи ко и н тересантн ија ш то је у трећемтом у својих ратни х м ем оара, издатом у А м ериц и 1977 годинепод насловом Р а т н о д о б а , ђи лас напи сао да „кад см о уш ли уБ еоград (ок тобра 1944) ни см о срели једно г — буквално једно г- члана п арти је.“ ђи ласо в хвалоспев С таљ ин у и Ц рвенојарм ији пр евази ш ао је у преци зности К оча П оп овић, н ачелникђенералш таба Југословенске арм ије (под чи јом су ком анд омвођене п артизанске бо рбе у С рби ји и за Београд), наакадем и ји о др ж ано ј 20 ок тобр а 1945 годи не у Б еограду),

којом п ри ли ком је рекао ово о би тци за Б еоград:Т у је н аш а војска д ош л а у ситуаци ју да се уклоп и у

слож ени м ехан и зам и дејство једне саврем ене великеарм ије, д а почне деловати он ако како делује такваарм ија, по угледу на њ у.... У чеш ћем у борби за Београд, ињ егови м ослоб ођењ ем , обезбеђен и су трајни војни чки ип оли тичк и п редуслови за даљ и р азвој н аш е војске и



Р авн а Г ора: 1941-1981 21

н ародн о-ослоб оди лачког рата, за ф орм ир ањ е и дејствоод говарајуће, м оћ н е саврем ене Југословенске арм ије.Н ајваж н ији војни чки п редуслови би ли су следећи: ч врстооп ерати вно ослањ ањ е на Ц рвену арм ију за све следећео п е р ац и је; н ао р у ж а ва њ е са в р ем е н о м с о вјетс к о мт ех н и к о м ; о б р а зо в а њ е ст р а те ги јс к о г ф р о н т а сас та б и л н о м стр атеги јс ко м о сн о в и ц о м и ш и р о к и ми з во р и м а м о б и л и зац и је; м о гу ћ н о с т о в л ађ и в а њ асаврем еном техн ико м и стиц ањ е ратне науке и веш тин епод најповољ ни јим околн остим а, тј. учећисе непосредно

од најискусније и н ајпрекаљ еније војске на свету, оне којаје при м и ла на себе главни терет рата п ротив ф аш и зм а икојој п ри п ада главна заслуга за победу над ф аш и зм ом —Ц рвене арм ије.

7.

Запоседањ ем Б еограда са и иза Ц рвене арм ије К П Ј сен аш ла у ситуаци ји не сам о да потпуно о влада зем љ ом већ дастави у праксу учењ а своје теорије; да тотал н о и зм енидру ш твен о-п оли тички п оредак и да на тај начин створи новогком ун и стич ког човека. Т и то је био главни п рор ок на

ју го с л о в е н с к о м тл у С т аљ и н о в о г је ва н ђ е љ а ; сед а мп артизан ских оф анзива су прекрил е и зам ени ле векове ранијеи стори је; све је по стало но во, м огуће, гаран тован оп остулати м а м арксистичке науке.

Н из елам ената били су (или изгледали) залога успеха К П Ј.П обедом у грађанском рату партизани су уни ш тили покретД раж е М ихаиловића и тим е слом или кичм у „велико—српс-тва.“ Н а првом м есту ф изички су ли квид ир али четничкеједин и ц е и он ем огући ли сваки војни отп ор својој ди ктатури .О нд а су у пркос м еђународн их обавеза спречили п овратакк р аљ а П е тр а 2., уз у б р з ан о п о л и ти ч к о у к л ањ ањ едем окр атских ш еф ова који су се у зем љ у врати ли из и згнастваи и м али сва п рава да учествују у реоргани заци ји зем љ е послеп ораза наци стич ких освајача. У з одб ацивањ е, без пи тањ анарода, дин астије К арађорђевића, ново ф едерално уређењ еЈугославије п од ели ло је С рб е на виш е једи н и ц а, д ок су у истоврем е и војска и ц рква, си м бо ли српскога једи н ства, би лереорганизоване или ослабљ ене до м аксим ум а.

Н а процес србо -атом и зи рањ а надовезао се процеспр екон оћн ог стварањ а но вог поретка. Т у треба истаћи триби тна елем ента. П рви је био васп остављ ањ е терор а, чију је

ф ункц ију Т и то п рец и зи рао када је објасн ио да је циљ тајнеполи ци је (О ЗН Е ) био д а „утера страх у кости свим а који м а сеоваква(но ва) Југослави ја није сви ђала. “ Н а др угом м естузаведен је нови, ком анд н и , екон ом ски систем по совјетском




узору и са изрази то утопи стич ким перспективам а. П рвијугословенски п етогоди ш њ и п лан, уведен апр и ла 1947 годин е,био је не сам о „ф антастичн о ам би ци озан“ (по речим а Д енисонР усино ва, једн ог од најком п етентни јих ам ерич ки х стручњ аказа п ро бл ем е Југославије) већ је навео М и ло ван а ђи л аса да удискусији о спро во ђењ у плана каж е следеће: „К ада гледам она овај П етогодиш њ и план . .. . м ож ем о са м ирн ом савеш ћурећи да ћем о за десет годи н а пр естићи Е нглеску... П итањ е ћесе по ставити, м ож да у току следећих д есет или осам годи на, усм ислу престизањ а А м ерике.“ Н а трећем м есту дош ло је доп о л и ти ч к о - д р у ш тв ен и х и зм е н а у ц е ло ј с тр у к т у р и

југословен ског др уш тва. Т е изм ене су узеле вертикалн е ихо ри зон талн е видове. В ертикалн о је ели та К П Ј заузела свевладајуће п оли тичке п олож аје, док је нови држ авни -апарат,н а ср ед њ и м и н и ж и м сту п њ еви м а, б ио п оп уњ ен би в ш и мпартизанским борц им а уз кориш ћењ е стручњ ака предратногдо ба који су м огли да н ађу м еста у н ово м по ретку у коли ко биуш ли у П артију и ли се одлучили на потпуну личнудеполи тизацију. Х ори зон талн о је дош ла до израж ајам акси м ално по тстицан а ур бани заци ја—и нд устријализацијазем љ е. М аркс, Л ењ ин и С таљ ин су кроз Т ита завладали

Југослави јом .У з до м аћи револуцио нарни преображ ај Југославије дош лаје до и зраж аја и но ва спо љ на пол и тика, ради кални ја одС таљ и но ве (и један од главни х узрок а до лазећег сукобаМ осква— Б еоград). О пијен по бедом на „свом “ тлу Т ито јесм атрао да м у је дуж ност да ш ири грани це ком уни зм а. У везиТ рста у м ало није до ш ло до војног сукоба са западни мсилам а; није се устезао да об ара ам еричке авион е у м и рн омп релетањ у југословенске тери тори је; све је чи ни о да п ом огнегрчке ком уни стичке парти зане у њ и хово м грађанском рату ип оку ш аји м а дол аж ењ а на власт; најзад, заједно са Г еорги

Д и м и т р ов о м , б и в ш и м сек ретар о м К о м и н тер н е, Т и то јеж елео да створи врсту Б алканске ком ун истичке ф едераци јекао п ри влачн у тачку за даљ е совјети зи раш е европ скогконтинента.

У м еђуврем ену су м ноге ствари н а д ом аћ ем плану почеледа ш кри пе — а он да је пу као гром 28 јун а 1948 годи не кад ајеС таљ ин одлу чи о да из своје „цр кве“ искљ учи ,јеретик а“ Т ита.Д ве ствари су овде би тнег/ф во да се Т и то није поб уни о п ротивС таљ ин а већ да га је овај и стерао из К ом и н ф ор м е збогтитовских ин иц ијатива („већи стаљ ин иста од С таљ ин а,'4 порецепту „већи католи к од П апе“ ) које нису одговаралеС таљ ин овој пол итиц и; д руго, да су совјетске оптуж бе про тивК П Ј биле до те м ере апсурдне и увредљ иве да су устварипо м огле Т иту да се одупре м осковском притиску и одрж и навласти.



Равна Гора; 1941-1981 23

Н апад „б ога“ С таљ и н а на своје ф анатизоване југословенскевернике био је огром ан психолош ки удар за К П Ј. П артисковођство је м еђути м пр еж ивело совјетски п оступ ак изнад свегазбог тога, ш то је М осква захтевала да оно и зврш и п олитичкосам оуб иство, одн осно п реда власт, ј е д и н у ствар коју н овавладајућ а класа у Југослави ји није би ла вољ н а да учи ни чак никадје то С таљ ин траж ио. To је опет М илован ђи лас прецизнооп исао у својој чувеној књ изи Н о в а к л а с а издатој у А м ерици1957 године;

И деје, ф илозоф ски прин цип и и м орални обзири.. .делим ич но чак и власни ш тво — све то м ож е да буде

изм ењ ено и ж ртвовано. А ли не власт. Зато ш то би тозначи ло одри цањ е ко м ун и зм а од сам ог себе, од својесуш тин е. П оједи нц и то м огу да учин е.А ли не класа,п артија,оли гархи ја. T o је циљ и см и сао њ еног постојањ а.

Д о које је пак м ере сам ђи лас био погођен С таљ ин овомекском уни кацијом К П Ј м ож е се видети из чињ енице даје он закога је С таљ ин био „непогреш ив и безгреш ан" сам о неколикогоди н а доц ни је свог „бо га“ назвао „највећим злоч и н ц ем уи стори ји!“ Н а н апад е совјетске пр оп аган де по којој се н екадаузорн а југословен ска п артија п ретвор и ла у „титовску

ф аш истичку банду,“ К П Ј је на свом 6. конгресу, новем бра1952, од гово ри ла антисовјетским епи тетим а који м а није би лоравних ни у најборб енијим западн им круговим а хладн ограта.

С обзиром , м еђутим , да им је цео поли тичко—друш твенисистем био заснован на С таљ ин истичким тем ељ им а, а да јесада С таљ ин постао главни непријатељ , Т ито и ш еф ови К П Јуз њ ега постали су свесни нем и н овн ости д а одбаце и изм енем н оге видо ве југословенске екон ом ске и соци јалне праксе. Уисто врем е ради веће еф икасности у борб и п ротив С таљ ин а исвоје реш ено сти да сопствену , партиску, власт задрж е по

сваку цену, ти товц и су 1950 год ин е звани чн о увели систем„радничког сам оуп рављ ањ а“ позивајући се на М арксовпринцип „ф абрике радни ци м а“ . Ш та виш е са врстомједин ствене м егалом ани је К П Ј је себе п ро гласил а једи н и мортодо ксни м тум ачем м арксизм а, стављ ајући у свој пр ограмо д а п р и л а 1958 го д и н е д а је б л а го д а р е ћ и с во м„револуц и он арном стваралаш ту“ Југославија „узлетела наврхунац м орално-п оли тички х остварењ а човечанства.“ (Д адо дам да је четири годин е пре тога, М и лован ђи лас, идејниотац титоизм а односно систем а „радни чког сам оуп рављ ањ а“,

постао ж учан кри тичар К П Ј, излучен као врста „ли бералногјеретика" из П артије чији је год и н ам а би о „бро ј д ва“ ш еф .)У пркос чињ ениц е да је за виш е од три децени је при нц ип

„ р а д н и ч к о г с а м о у п р а в љ а њ а “ п о с т а о г л а в н ии деолош ко— проп аганди стички слоган ти тоизм а, као и основ




ц елокуп н ог уставно г и закон од авн ог си стем а Југослави је,с т в а р н о с т југословен ског д ру ш тва није успела да се осло бо дисвоје основне п ротиву речн ости. И ста се састоји у овом е:принц ип сам оуп рављ ањ а по деф ини цији плуралистички, aп рем а том е не-спојив са м он оп ол ом по литич ке власти једне,ком уни стич ке, партије. М а колико титовски и сада пост-титовски реж им себе хвалио ш тоје ом огући о да је радни чкакласа п остала власник н ад средстви м а про изводњ е ираспод еле ви ш ка р ада, д анас је саврш ено јасн о да једруш твено-економ ски експерим енат титоизм а ом ануо из дваби тна разло га: јер се, с једн е стран е, засни ва на бескрајном ,противуреченом и опортуни стичком експерим ентисањ у, и сдруге стране ш то је одлуке увек доно сила не м и толош карадн и чка класа већ уско во ђство партије — јо ш преци зни јеТ и то и околи на коју је он би рао. И рон и ја и п арадокс титои зм ајесте да су н ароч и то од екон ом ске реф ор м е из 1965 годи н екада се распи рво веш тачки п росп ери тет Југослави је, главнетековин е реж и м а би ле засно ван е на врсти соци јалистич когн ео-капи тали зм а: о дл азак стоти н а хи љ ада југословенски храдни ка да служ е предузећим а капи тали стич ког Западапош то им соци јалистичка дом овин а није м огла да пруж и

запослењ е; ан архи чн а пол ити ка инвестиц ија одн осноогром н ог задуж ивањ а на Западу сваковрсних егоистички хјугословен ских екон ом ских једин и ц а; разби јањ е једи н ственогјугословен ског трж и ш та кроз затварањ е у себе аутархи чн осклони х п оједин их републи ка и аутоном ни х области.П ри родн о да веш тачки просперитет — где се трош ил о виш ено ш то се про изводил о и задуж ивало виш е но ш то се м огловр аћати — ни је м огао бескрајно трајати . Т ако је 1979— 1980дош ло до данаш њ е опш те економ ско-соци јалне кризе којукол ективн о вођ ство југословенске држ аве и парти је описује икри тикује као да су ш еф ови оп озиц и је (којој не до звољ авају дасе ф орм и ра) и ш то је још важ ни је за чије реш ењ е нем ају ниид еја ни еф ик асн их п ланова.

Још три п рим едбе да би се упо тпуни ла слика титовскем оралне, социјалне и политичке пустош и и бро доло м а. П рвасе односи на оно ш то је Д уш ко Д одер, ам ерички новин арсрп ског по рекла, у својој ван редн о ин тересантн ој књ изиЈ у г о с л о в е н и (издатој 1978 године) назвао „свудапродирућеп отрош ачко д ру ш тво,“ при чем у су најнегативн ији аспектизападн о-кап и тали сти чко г ком ерц и јализм а (укљ учујућип@рнограф ију као специ јално п ри влачан арти кал) оп сели

м енталитете југословенских грађан а. Д руго, н едавна м асовн ап об ун а А лб ан ац а на К осову која је збо г својеор ган и зован ости и ф ан атизм а забезекну ла југословен скевл астодр ш ц е који је нису ни п редви дели ни ти ум еју дајој нађуидеолош ко-политичка објаш њ ењ а, показала слом основне



Р авна Г ора; 1941-1981 25

титовске текови н е и п ароле “бр атство-једи н ство". Т рећедовољ но је читати „ф еном енални“ Н И Н + и бити из недељ е унедељ у кљ укан о п и сим а скан дала и корупц ије кроз све слојеведруш тва, апсорбовати м аксим алне дозе личне и групненетрпељ ивости која карактериш е зооло ш ке полем икеп оједи н ац а и котери ја, или п рати ти и н тервјуе санајугледни јим ф ун кц ио нери м а и грађан и м а Југославије, паувидети до које м ере систем рђаво ф укци они ш е или даци тир ам речи Д об ри ц е ћ оси ћа до које је м ере „и деологијапоразила хум ани зам “.

Д а не би и згледало да писац ових редова на искљ учив илич ан начин овако црн о сли ка реж им у Југославији, врединавести сведоч анства троји це најп ознати ји х југосло вен ски хпи саца који су сви би ли члано ви К П Ј и који су оставилиурни ш ућа сведочанства по титоистички реж им . Д а почнем саједни м недавним ци татом М ирослава К рлеж е који је Н И Н(ко ће него ли Н И Н !) н авео у свом броју од 2 н овем бра 1979године;

Занос, који нас је др ж ао,к ао ви хо р зракоп ло ве,распли н уо се и човјек гм и ж е биједан као црв. Г и бањ а сун аш а остала, као трагови у спл ахи рен е звјерке, у сни јегу,

а ријечи н аш е — н аш е ријечи, у које см о вјеровали , као увјетар пр ољ етн и ш то разби ја санте и до н оси н абујалепоп лаве, те су нам ријечи остале празне. С руш еним остови. Л ичне празнине. В ино. Д им .

Б едни ји о д К рлеж ин ог црва јесте не м ањ е талентован и И воА нд рић , једи ни наш писац који је — заслуж но — доб и оН обелову н аграду за литературу. О но ш то се м ало зна или незна уоп ш те, а ш то је писцу о вих редова личн о п озн ато јер је уто до ба б ор авио као један од п ретставни ка ом лади н е уВ рховној ком анд и Д раж е М и хаи лови ћа, јесте да је на највеће

задо вољ ство свих нас и по себн о Ч иче, н егде у п рол еће 1944

+ Н И Н — б ео гр ад ск е Н ед ељ н е И н ф о р м ати в н е Н о ви н е — врста југосл овен ског м агази н а који по својимчланци м а, репортаж ам а и прош ирености м ож е да сепореди са најугледнијим недељ ни м пуб ли каци јам азападн ог света, јесте „ф ено м еналан “ у двоструко м ,ф орм ално схизоф реничном см ислу речи. Н И Н јеи стоврем ено по једно ј врсти своји х чл анака иин ф орм ација најотуж ни ји и најсрам ни ји реж им скиорган; окрен и те пак др уги ли ст и чи тајте др угу врсту

члан ака и и н ф ор м аци ја па ћете наћи м атери јал о једнојс р е д и н и к о ја је и з гу б и л а св ој м о р а л н и иинституционални ком пас. У овом другом см ислувероватно д а ни н ајбољ е обавеш тен и стварноопозициони лист не би на овакав начин сликаон егативн ости југословенске стварн ости.




го ди н е д о ш л а п о ру ка И в а А н д р и ћ а Д р аж и М и х аи л о ви ћ уш аљ ући м у п оздраве, изразе сим патија и наде за коначнупобеду. П осле рата И во А н дри ћ није одби о позив да уђе уК П Ј и им ајући “Д раж ин овског путера на глави“ служ ио јереж им у, при чем у треба до дати д а је своја најбољ а деланапи сао пре доласка ком уни ста на власт. П о А ндри ћевојсм рти и заш ла је у С арајеву 1978 годи не књ ига њ егових записаи аф ори зам а под насловом З н а к о в и п о р е д п у т а . T o јејед н а одн ајп еси м и сти чн и ји х књ ига која се м ож е чи тати, као да јеА ндри ћ кроз инсистирањ е на слабостим а љ удске природе исвојој сопствен ој усам љ ености х тео да коди ф и ц и ра и гађењ е

н ад сам и м собо м и над среди н ом која га је н агн ала нам оралну проституцију. Д а заврш им једном изјавом М еш еС ели м ови ћа, аутор а вероватно најјачег п ослератног ром ана,Д е р в и ш и с м р т , који је у интервјуу датом Н И Н -у (објављ еноуброју од 25 јану ара 1981) критико вао на м акси м ално ош тарначин кору м пи рајуће по следи це личн е власти н а једнодр уш тво. И С елим ови ћев ром ан и ову изјаву — која се јасн оодн осил а на Т и та — треба разум ети кроз чињ ени цу да јеС елим овић ев старији брат, партизански п рвоб орац (целап ор од и ц а је пре и токо м рата би ла левичарски н астројена),

пр ед крај рата стрељ ан од нови х ком ун и стич ких власти наоснову тотално и апсурдно н еправедни х оптуж би.П оента свега ш то у овом поглављ у п ртходи јесте да

подвуче огром н у љ удску цену ком уни стич ког експерим ента унаш ој зем љ и од 1941 године до данас. Х иљ аде и хиљ аденевин их ж ртава са обе стран е бари каде грађан ског рата палесу јер су вођи К П Ј веровали у свог „б ога“ С таљ ин а и крозсвесну лаж и терор у ни ш тавали „неверни ке“ или ихп ри м ор авали да им се подчине. Б езбројна, ам атерска,експерим ентисањ а са економ ијом од своје првобитнестаљ ин истичке, суперпланске и утоп истичке ф азе па до

доцн ије и данаш њ е консум еристичн е анархије, и м але сунеоцењ иве и битно негативн е последиц е и по економ ију зем љ еи по м ентали тет њ ених грађана.

„Н ови човек“ о ком е су сањ али и ком е су сканди ралиф анатизован и студенти у пр едратно ј Ф изичкој салибеогрд ског ун и верзи тета, није до би о своје квали тативн оу з в и ш е н е о д л и к е . В л а с т о д р ш ц и су п о с т а л ибр уталн о— опор тунистички корисниц и свих п редно сти којевл£г п руж а када се ни са ким не дели; м лађе, п ослератнегенерације које су расле под титовски м н ео-кап и тали сти чки м

соц и јали зм ом најчеш ће показују збуњ еност, отсуствои д е ал и зм а, теж њ е за к ар и јер и зм о м и м а кси м у м о мпр иватизаци је, или врсту х едони стич ког ни хи ли зм а којиапсорб ује н ајгоре м од е Запада. И до к за бар и звеснепр еж ивеле партизане горка стварн ост дан аш њ е Југославије



Р авн аГ ор а; 1941-1981 27

нам еће пи тањ е (и негати ван одговор): „Јесм о ли се за овобо ри ли ,“ та иста стварн ост м ене наводи на друкчије питањ е иод гово р на исто: нису ли четир и децени је, од 1941 годи не доданас, п оказале до које је м ере Д раж а М и хаи лови ћ а не Т итоим ао п раво у својим основним ставовим а и опредељ ењ им а?

П ре но ш то бих одговорио на то последњ е и кљ учно питањ е,по требн о је рећи неку реч о чудн ом и ж алосно једн остран омн а став љ ањ у в о ђ ењ а гр ађ ан с к о г р а та п р о ти в Д р аж еМ их аилови ћа у данаш њ ој Југославији.

8 .

За последњ их четрдесет год ин а К П Ј се у две ф азе и на два

начина борила против Д раж е М ихаиловића и њ еговогпокрета. Т око м рата, одно сно грађан ског рата, бор ба противчетни ка би ла је војно -п оли тичке пр и род е и заврш и ла сезаробљ авањ ем Д раж е М ихаиловића , суђењ ем у Б еограду —са пр им есам а стаљ ни стички х велики х проц еса трид есетихгоди на - и погубљ ењ ем (судским уби ством ) 17 јула 1946. О дтада па до данас, кори стећи се свим средстви м а једн огтотали тарног систем а - м он оп олом држ авне пропаганде,ш там п е, ради а и телевизије, целог ш кол ског васпи тногапарата — ком уни стички реж им је поставио звани чну тезу да

је Д раж а М их аилови ћ био издајник, сарадни к са окуп атороми ратни злочи нац. О н о ш то је при том е значајно јесте врстахистеричн е запенуш ености у анти-драж ин овској пр опаганди,врста по требе да се у бескрајн и м вари јаци јам а н а исту тем уграђани м а стално пере м озак о нечем ш то да је очигледно иистин ито не би и м ало за потребу да се по нављ а са толи комупорнош ћу. К ада би један п олитички реж им м огао да сеп сих оан али зи ра, би ло би и н тересантн о до вести у везу рани јенаведену ђи ласову п рим едбу о отсуству легитим ностијугословен ског ком уни стич ког реж им а и по требе да тулеги тим но ст аф и рм и ра кроз стално истиц ањ е свог

„н ародн оослаоб од ил ачког“ карактера и издајни ш тво свогглавно г супарни ка. С весни пли ткости својих п оли тички хкорена и н арочи то своје слабости у С рби ји и Б еограду и зм еђу1941 и 1944 годи не, у врем ену када је п оп ул арн ост Д раж еМ и х а и л о в и ћ а б и л а н еу п о р ед и в о в ећ а о д њ и х о ве,ком уни стички м п роп аганди стим а је потребно да још увеквербално стрељ ају Д раж у. Т и м е се стиче још једн а предност:при кри вају се или оп равд авају сви п арти зански злоч ини : п асјагробљ а у Ц рној Г ори, м он струозност слањ а српске ом лади нена С рем ски ф рон т у последњ ој ф ази рата (врста специ јалнеосвете Јоси п а Б роза С рб и ји која га није хтела), прекипоступци прем а свим а оптуж ени м а да су током рата биличетници или овим а пом агали.

А лекса ђи лас, талентовани син М и лован а ђи ласа, којиданас ж иви и студи ра у Е нглеској, недавно је пуб ли ковао у




бр итанској ревији Н о в о д р у ш т в о и н тересантан чланак који себаш одн оси на горе изнету п ојаву н аставка грађан ског рата из1941-1945 од стране југословенсаког реж им а. ђи лас н арочи топиш е о ратни м ф и лм ови м а који се пр оизводе у Југославији,који су „ни ског квали тета, н епоп ул арни и скупи ", али којии м ају следеће обележ је:

Ч е тн и ц и су у ју г о с л о в ен с к и м ф и л м о в и м апретстављ ени као карикатуре м он струм а. Ч ак субелогвардејци у совјетским ф и лм ови м а повољ нијеокарактерисани . Ч етни ци испадају као да су при падн иц инеке стране, у осн ови зле и ин ф ерио рн е pace, а не члан ови

исте нације. У југословен ским ф и лм ови м а су опш теречечно чак и Н ем ци пр етстављ ени далеко објективни је,до к н ем ачке оф и ци ре и грају глум ц и који лепо и згледају.

К ом ун и стич ка би рок ратија води ратне битке сам ртви м н епри јатељ и м а и тако н астављ а рат који јед об и ла п ре четири деценије. Т ако испада да „и здајн и ц и “нису „довољ но“ м ртви.

У истом чланку ђи лас износи још један ин тересантанаргум енат. П о њ ем у су м ноги стари ком уни сти и партизанскигенерали „забор ави ли " грађан ски рат јер их је врем е учин ил о

пам етни јим и толерантнијим . Р еж им м еђутим ни ш та незаборављ а. „Н етрп љ ивост стечена током рата се садауш анчила и постала бриж љ иво н егована поли тичка установа.С адаш њ у владајућу класу великим делом чине они који токомр ата нису би ли ни рођен и и ли су у то до ба би ли деца, а м но гипотичу из п ор од и ц а које нису биле партизанске. О ни ни у комслучају нису били ж ртве или п ротивни ци четни ка.“ У томпогледу је југословенски реж им далеко загриж љ ивији но ш тоје био Ф ранков. Још за ж ивота ш панског ди ктатор а био јеизграђен један о гром ан спом еник у Д оли ни палих, н едалекоод М адри да, који је био посвећен с в и м а који су изгуб или

ж ивоте у ш панском грађан ском рату. Југословенски реж имзакљ учује ђи лас, није у стањ у да сагради такав спом еник.

ђи ласо ва запаж ањ а су н арочи то и н тересантна јер п оказујуци ни зам оних који плански одрж авају м рж њ у прем анепри јатељ у кога ли чн о н икад ни су срели и за које јеантичетниш тво чиста поли тичка ујдурм а ради сопственогод рж авањ а н а власти. У толи ко је значајни је навестинеколико при м ера аутетични х ком уни стич ко-партизанскихбо рац а пре р ата и ток ом рата, који су доц н ије своја схватањ а иставове изм ени ли у см ислу неспојивим са данаш њ имр еж и м ск и м а н ти - д р а ж и н о в ск и м х ајк ач и м а. П о ч ећ у сареви зи јом става п рем а четни ц и м а коју је јо ш ап ри ла 1971године изврш ио у једно м дугачком интервјуу П еро М орача, уто доб а ди ректор и нститута за саврем ену историју. Е во ш та



Равна Гора; 1941-1981 29

М орача изм еђу осталог каж е:У зм ите, на прим јер, ком плекс четни ш тва у

ослоб од и лачко м рату. У рату и дуго послије њ ега наш е јетеж иш те би ло на тум ачењ у четни ш тва као издајничкогпокрета који је непосредно служ ио окупатору. Т адаш њ асу наш а тум ачењ а од авала утисак да нем а никаквер а зл и к е и зм еђ у , р е ц и м о , ч етн и ш тв а, у с та ш т ва ,н едићеваца и тд. О ну д ругу страну — да је то, ип ак биоп окрет п ро запад н е бу рж оази је која је такође ж ељ еластвор и ти свој п окр ет отп ор а, као ш то је то би о случај спојединим партиским ф ракцијам а у другим окупираним

европским зем љ ам а, — нисм о истицали. Д руго , дуго см осе устезали око тум ачењ а стварн ог садр ж аја наш ереволуције. П росто см о се плаш или д а анализирам ограђански рат као ком пон енту ослоб оди лачког рата. Toје, у неку руку, би о неп осрдн и утиц ај К П Ј...

А ко оставим о по страни М орачи на „ди јалектич ка“ увијањ а,две ствари јасн о пр ои стич у из њ егових излагањ а: прво, д ајеп о к р е т Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а б и о у о с н о в и п о к р е т о т п о р а о к у п а т о р у попут покрета отпора у западни м зем љ ам аЕ вропе, и дру го, да је у Југосл ави ји беснео г р а ђ а н с к и р а т , „ком по нента ослобо ди лачког рата“ , односно резултатполитичких им ператива К П Ј.

Д руги прим ер се односи на Д обриц у ћоси ћа, односно нанеке ф ор м ул ац и је које је и знео у својој беседи у С рп скојакадем ији н аука 1977 године. П ош то пред собом нем ам самћо си ћев текст навеш ћу како га је напао реж им ски пи сац (текстобјављ ен у Н И Н -у од 11. дец ем бра 1977; то је она прва, м алопре спом енута, п олтронска страна Н И Н -а: п лаћањ е дугацезару). ћо сић ев „ли кви датор“ не м ож е да м у опрости двествари; ш то је на једно м м есту четнике Д раж е М их аиловић аназвао „н аш а браћа“, и ш то по њ ем у „четни ш тво није

н аци он алн о и здајство и кон трарево лу ц и ја, које је највиш е злананело уп раво српском н ароду, него сам о ’од м азд а’ зазлочин е других. Т врдњ ом о ’изневерени м и деалим а’ он негираи оспорава све вредности културно г и дру ш твеногп рео бр аж аја у С рб и ји и југословен ској социјалистичко јзаједн иц и .“

У м ом трећем прим еру Д раж а М ихаиловић се нигде непом ињ е, али то отсуство ид ентиф икације не сам о дааргум енат који ж елим да употребим не слаби већ м у напр отив д аје посебну снагу. Реч је о ли тералн о— по ли тичкомскан далу који је изби о и био праћен бур ни м п олем и кам а, када

је у К њ и ж е в н и м н о в и н а м а од 1 апри ла 1977 објављ ена песм апод насловом „Т ри птихо н“ из пера Т анасија М ладеловићаА утор је био п редратни „н апредн и “ песник, он да партизанскип рво бо рац и поли тички к ом есар, п ослани к после револуције,




једно воем е члан ц ентоалн ог ком и тета К ом ун истичке партијеС рбије (као Д обри ц а ћо сић). О но ш то је правоверне титовцезабезекнуло и по кренуло их на хајку пр отив „н аци он алисте“М ладено вића (несретни уреник К њ и ж е в н и х н о в и н а , Д раганЈерем и ћ, и сам осум њ ичен за н аци он алисти чку српску јерес,изгуби о је свој п олож ај у ли сту збо г увр ш ћи вањ аМ ладенови ћеве песм е) би ло је ш то је М ладено вић д ао изразасвоје м аксим алн е забри ну тости ш то се С рби ја и све српскосистем атски од реж им а запостављ а, гура у други план, и злаж ек у л т у р н о - н а ц и о н а л н о м и ш ч е з а в ањ у . Је д а н о дМ ладено вићевић критичара оп туж ио га је за „м алограђан-

ско-п атри отски п атос,“ „традиц ио нали стич ко-м итску про-јекци ју наци је и п ро стора на ком е она егзи сти ра, утем ељ ена уисториски п ревладаном , грађанско-и нтелектуали стич комзаш титни чко м ставу спр ам свог н арода и своје зем љ е.“(Заиста какви злочини!).

Е во делова М ладено вић еве поезије:

(С рбијо убога и јадна) хоћеш ли, као и досад, још м оћида об н ављ аш снагу своју, с треском !И ли ћеш , обесхрабрена, см алаксала,пр епуш тена врем ена струји,И ш чезнути м еђу брдим а и народим а

и, у последњ ој олуји,А покалиптички силом разнета,у себе утонути, до дна!

Р азбери се, у себи, и п лам ен својдигни ко страж у

н асп рам слабости сваке....П ри куп и се, и, на зов из давни н а

нек се одзивајуС наге нове, јаке. С абер и све своје

изворе и даре....Н а кори сваке стопе уреж и

своје им еД а незаборав и пр опаст тобо м

не овлада.

К ада је М ладенови ћ н аписао ове стихове и онда дош ао усу к об са ц е л ом ти т о в ск о м п о л и т и ч к о — л и т ер а р н о м

хи јерархи јом , ни он сам свакако н ије би о свестан да је д рх тећинад судби ном С рбије пониж ене и увређене под Т итом , уствари и зраж авао оно ш то се на Равној Г ори и кроз целоД раж ин овско С рпство осећало 1941 године: хо ћем о ли им ати



Равна Гора; 1941-1981 31

снаге да се о д у п р е м о н е п р и Ј а т е љ у о ј и прети да нас уни ш ти —да би се он да п ренул и, „снаге нове, јаке“ сабр али и у борб ууш ли „да пропаст С рби ном не овлада."

9.Н а п очетку о вог есеја разви о сам тезу да је стизањ ем на

Р авн у Г ору м аја 1941 годи не са осн овн ом ид ејоморганизовањ а народн ог отпора против окупатора, Д раж аМ и хаи ло ви ћ себе уткао у вековну, „косовску“, развојнули н ију срп ског народ а. Д ру га по глављ а есеја су п ок азала збо гчега он своју м исију за ж и вота није исп унио: п ро гутао га јеталас светског ком уни зм а са седиш тем у М оскви инајод ани јом секци јом К ом и н терн е у Југославији: напустилису га западн и „савезн иц и “ иако је он б ио једи н и који се ток омрата б ор и о за ид еале дем ок рати је на тлу Југославије;заврш и о је ж ивот на најстраш ни ји начин — суђен и осуђен оди стог „кад и је“ , своји х тотали тарн и х п ро тивн и ка уграђан ском рату. Ф изичко уни ш тењ е и њ ега и њ егове војскепо тсећало је на речи В ладике Д ани ла из Г о р с к о г В и ј е н ц а о„кукавном С рпству угаш еном “ . С илина титовско—ком ум и-сти чко г наступ а и згледал а је у исто врем е неод ољ и ва, инезам енљ ива, и деф ини тивна.

И стори ска зби вањ а и у новој Југославији и ван њ е нису сем еђути м разви јала како је од м ах по рату м огло и згледати —ш то су друга поглављ а овог есеја покуш ала да опиш у иобјасне. Т ако је пр оласком врем ена и на основу нагом и лан и хи скустава п очело да би ва јасно да је у пркос изгубљ ене битке утоку сопственог ж ивота Д раж а М ихаиловић и м ао права усвојим основним ставовим а и на м еђун ародн ом и на дом аћемплану. Т рагеди ја и њ ега, и њ егово г п окр ета, и највећег деласрп ског н аро да који их је следи о и си м п атисао , састојала се утом е ш то су им али п рава пре врем ена и храбр ости пре других.Зато се дан ас и у зем љ и и ван њ е ставио на дн евн и ред проц есисториске рехабили таци је Д раж е М их аилови ћа чији бисаставни елем енти м огли д а се саж м у у следећих ш ест тачака.

(1) А нти ф аш и ста по убеђењ у кроз целу своју предратнувојну каријеру, Д раж а М и хаи ло ви ћ је схватио и осетио да јеком уни стички покрет био сам о други вид опш тегтотали тарн ог ф еном ена наш ег доба. Зато се ухватио у кош тацса оба зла. Д раж ин ог антинаци зм а је био свестансам А долфХ и тлер чије је п огледе аагуста м есеца 1944 забележ и о њ еговн ајбли ж и сарадн и к ђен ерал А лберт Јолд : „С рп ска војска несм е да постоји. Ч ак је бољ е излож и ти се извесној оп асн ости од

ком уни зм а.“ Ш то се партизана тиче Д раж а је прозрео њ иховуигру, н ије до звол и о д а га искори сте на почетку, и одлуч н о имсе од уп ро у току н ам етну тог грађанског рата.

Д раж а је започео б орб у пр отив о куп атор а у до ба кад јеК ом ин терни на дисцип лин а захтевала од К П Ј да се не бори




против Н ем аца. Д раж а се бори о пр отив Југословенскихком ун и ста у до ба к ада звани чни Запад и велики део западн огјавно г м њ ењ а нису би ли свесни или нису хтели да воде рачунао ком уни стичкој опасности. К ада је претседн ик Т рум анпр окл ам овао своју анти-ком уни стичку „ доктри н у“ 1946године, и Џ орџ К енан ф орм ули сао следеће годин е званичн уам еричку п олитику „заустављ ањ а“ ком ун изм а, они су у некуруку дош ли на Д раж ин у линију — с разли ком ш то је у то добапола Е вропе непотребно било п од влаш ћу Ц рвене арм ије, aсам Д р аж а М и х аи л о ви ћ л еж ао п о д зем љ о м са м етц и м а угруд им а који су у ствари сим боли чки били н ам ењ ени

пр етставни ци м а свих слобо дн их поредака.(2) Д о р асп арчавањ а С рп ства, једне од главни х „тековин а“

реж им а Јосип а Б роза, не би дош ло да је Д раж а ум есто Т итауш ао у Б еоград 1944 године. С вакако српски патриота, Д раж аМ их аиловић није био ш овини ста у односу на друге народеЈугослави је, и био је за васпостављ ањ е држ авн ог и н тегри тетазем љ е разби јене 1941 годи не. Ц ела судби н а српског н арод адрукчије би и згледала да се ум есто А В Н О Ј-а, творевин е К П Ј,у Б еограду одм ах по стварн ом ослобођењ у зем љ е м огласастати слободн о и забрана У ставотворн а скупш тина. Д раж аМ и хаи ло ви ћ би такве изборе спровео и гарантовао јер је биочовек и скрени х и ду бок их дем окр атских убеђењ а, и јер се утом см и слу о бавезао н а конгресу у селу Б а, јан уар а 1944године.

(3) Р ани је оп и сан а искуства са југосл ов ен ски мком унистичким реж им ом , одн осно 35 година искљ учивевладавине Јосип а Б роза, били би незам иш љ иви да се ратзаврш ио победом снага Д раж е М ихаиловића. О н сам , чак ида се поп ут свог срећни јег „п об ратим а“ Ш арла де Г ол а реш иода уђе у по литич ки ж ивот, н икада не би постао ди ктаторпо ред о сталог и зато ш то н ије био човек са неогран ич ени м

апетитом за власт. П ослератн и п оредак Е вропе послеуниш тењ а М усолинијеве И талије и Х итлерове Н ем ачкеискљ учивао је крајњ е десни чарске реж им е и п ош то п оредакчијем би заснивањ у Д раж а М ихаиловић кум овао подеф ин иц ији не би би о те врсте, он би спречио завлађи вањ еком уни стичке м ањ ин е која је зем љ у п рескупо кош тала усм ислу д ецени јам а трајуће п оли тичке репресије, екон ом скогхаоса, и м ор алн ог беспућа.

(4) Б е со м у ч н а и д а н - д а њ и п о с то је ћ а к а м п а њ ајугословенског реж им а про тив Д раж е М и хаило вић а, о којој јерани је било речи, си гур н о д а је п ости гла и звесне резултате

н егати вне по четни чки п окр ет јер се кон ц ентри сала на м анекоји је исти и м ао. С друге и важ ни је стране та иста про п агандаби ла је и остала ко н трап ро ду кти вн а из два разло га. С вакасистем атска пр оп аганда м а против кога ко нем а при лике и



Равна Гора; 1941-1981 33

м огућности да се брани сам им тим HHje веродостоЈна. Д руго.

им ајући специјално на ниш ану л ичн ост „и здајни ка“ Д раж еМ и х а и л о в и ћ а к о га је п р е ч етв р т в ек а м р ц в а р и л астаљ ин истичка екипа К П Ј, ствара за Д раж у сим патије којенем ин овно иду у корист злостављ ани х ж ртава.

С рби нису Е нглези у см ислу култа (често хип окри тског)„ф ер плеј-а“ али им ају д убо ког осећањ а за н еш то ш то је уоснови систем атски непр аведно или апсурд но п ретерано.+Н ачин на који се звани чн о третир а случај Д раж еМ и хаи ло ви ћа је си стем атски н епр аведан јер збо г својенам ерне и уске по литич ке тенд енц и озн ости п ретстављ а

ф алси ф ик ат историје.+ К ад је реч о апсурд но ј п ретеран ости ж ели м једи н о данаведем тврђењ е В ладим ир а Д едијера (канди дата затитулу м ор алн о и карактерно н ајруж ни је особе Т итовеере) да је Д раж а М ихаило вић био у исто врем е сарадни кН ем аца и агент С овјета!

(5) П ретходн а при м едба води на кљ учну тачку сам еличн ости Д раж е М ихаилови ћа. О н је био благ и пријатанчовек са једин ствени м см и слом за при сност са народо м ,н а р о ч и т о о б и ч н и м с е љ а к о м . To је ви ш е о д свегаим пресион ирало ам еричког пуковника Р оберт М акдауела

који је у дру гој п олови н и 1944 год ин е неколико м есеци п ровеоу свакодневном додиру са Д раж ом М ихаиловићем крећући сес њ им кроз безбр ојн а м еста и села западн е С рби је и источнеБ осне. За све оне који су Д раж у бл иж е знали пи тањ е се н икадније и не би м огло по ставити д а би он, од н арод а спо н тановољ ени и п ош товани „Ч ич а“ м огао да „изда“ кроз сарадњ у саок уп аторо м тај исти н арод који м у је п у н о по верењ е указао.О но пак ш то се претходећем м ож е додати — каоспекулативна и непроверљ ива п ри м едба — јесте да Д раж аМ и хаило вић није им ао особин е свирепости и двострукости

које с е обично п р е п и с у Ј у као неопходне за у с п е ш н е револ уц и он арн е вође. Ја ли чн о не верујем да би „сви репи 14Д раж а и зм ени о ток р атн и х до гађаја у Југославији који су се„објективн о" н агом и лавали пр отив њ ега и њ еговог покрета.А ли је за истори ју важ н о — м а коли ко га клевете њ еговихнепри јатељ а блатиле — да је вођа н ам ераван ог и ф орм алн он еоствареног Т рећег српског устанка би о оли чењ е најбољ егш то је српски н арод 1941 годи не м огао да да. Јун ачки.народни . трагични , „м итскн" Д раж а у см ислу анализир аномна почетку овог написа. остаће „цар Ј1азаревска“ спона сап лејадом п ретходн и ка који су С рбе кроз векове часно вод ил и

и претстављ али.(6) И лични и историски лик Д раж е М ихаиловића

најрељ еф ни је избија на по врш и н у и пред свест и савест свакогС рбин а ако се упореди са ли ком и личн ош ћу њ еговогпоб едни чког ри вала Јосип а Б роза-Т и та. К он траст заиста не



34 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ‘‘Њ е г о ш ”

м ож е да буде већи. За врем е П рво г светског рата, н арочи то наС олунском ф ронту, Д раж а М ихаиловић је у херојскомсм ислу речи био м лади оф иц ир српске војске (ш то м у назачуђујуће хвалосп еван начин пр изнаје ком ун и стич киисторичар Јован М арјанови ћ у свом делу Д р а ж а М и х а и л о в и ћ и з м е ђ у Б р и т а н а ц а и Н е м а ц а , издатом 1979 године). У томи стом рату Јосип Б роз је био лојални и талентованипо доф иц ир аусто-угарске војске п ри ли ком н апада на С рбију1914 године. У својим ратни м успом енам а М илован ђи ласп ом ињ е како је у јесен 1941 Т и то н а терену зап адн е С рби је сапр еци зн им сећањ ем п окази вао п олож аје са којих су се

аустриске и српске труп е тукле. Т ом п ри ли ком га јеА лександар Р анковић уп озорио да не говори о свом ратно мискуству јер су С рб и на то осетљ иви . Т ако је, закљ учује ђи лас,чињ ениц а Т и товог учествовањ а у рату пр отив С рбијезаташ кавана, „н арочи то у Д едијеровој ин аче оп ш ирн ојТ итовој би ограф ији .“

У периоду изм еђу два светска рата док је Д раж аМ ихаиловић као ш колован , напредан и спрем ан оф ицирслуж ио своју зем љ у, Јосип Б роз је у до словн ом (инеполем ичком ) см ислу речи био проф есион ални агентм еђународ н ог ком уни стич ког покрета. К ада се крајемапри ла-почетком м аја 1941 године Д раж а М ихаило вић сагруп ом оф иц ира и војни ка под најтеж им условим а проб ијаокроз Б осну ка С рби ји да би избегао заробљ авањ е од странеН ем аца, елегантни Јоси п Б роз је седео пред београдскимкаф анам а чекајући на вести из М оскве пре но ш то би К П Јпреш ла у акцију. Т оком рата су Д раж а и Т ито водили потпуноразли чи те покрете отпора, били м отивисани потпуноразли чи тим ци љ евим а, и своје следбенике инспи рисали употпун о разли чи том духу. К ада Т ито ум ало није био ухваћенод Н ем аца у Д рвар у 25 м аја 1944 годи не, он се на врат на нос

склони о п од окриљ е Е нглеза на В ису, да би онд а безп ретход но г обавеш тењ а својих заш титни ка одлетео уС овјтски С авез ради планирањ а са С таљ ин ом уласка Ц рвенеарм и је у Југослави ју. К рајем те исте год ин е када је би ло јасн ода је п артизанска п обеда об езбеђена, пуковн ик М акдауел јеуочи свог одласка авио но м ин систирао да собом поведеД раж у М их аилови ћа и на тај м у начин ж ивот спасе. Д раж а јето без устезањ а одб и о рекавш и д а ће као ш то je са својимн аро д ом започ ео борб у пр отив нем ачког завојевача 1941годи не, остати д а са истим н арод ом дели судби ну и наставибо рб у п ро тив н ови х завојевача.

Н а крају, 1946 годи не, Т и то је свог главн ог ри валадеф ин итивн о сруш ио са активне војно-п олитичке сцене. И доксе није зн ало (и још увек не зна) где је Д раж а М и хаи лов и ћсахрањ ен, Т и то је почео своју луксузну вл адави н у и зм еђу



Равна Гора; 1941-1981 35

Д едињ а и Бри она. И тује кон траст изм еђу ових двеју судбин абио апсолутан. В итеза Р авне Г оре обори о је „последњ иХ абзбу рг“ како јеТ и та при годн о назвао бри тански и сторичарА .Џ .П . Т ејлор.+ О нд а је скоро три и по деценије Т итов култли чн ости би о систем атски стваран и одрж ан, уз одговарајућеан атем и сањ е Д р аж е М и ах и л ов и ћа.

Б иланс титои зм а је м еђутим довео до п рош ирено г сазнањ ада се истори ја срп ског н арод а неће заврш и ти на Јосип у Б розуи да је баш збо г тога на п ом ол у раније наведени п ојамрехаби ли таци је Д раж е М их аилови ћа. To је врло сугестивнооц ртао у својој аутоби ограф и ји (објављ еној у А м ери ц и 1977

године) В ане И вано вић, бри тански по словни човек иф и лан троп југословен ског порекла:

К ао п оследи ц а рата и и скуства Југославије подком ун истичком владавин ом током целе једне генерације,М и хаил ови ћ почињ е да се појављ ује као дубоконесхваћена особа. Т а усам љ ена и траги чн а ли чн ост данассе разви ја у трад и ц и он алн ог српског н арод н ог хероја...Ја се усуђујем да каж ем да у коли ко н аци он ализам каоснага не иш чезне са зем љ е, М и хаило вић ће далекопреж ивети Т ита као предм ет српске народн е љ убави.

Т и това главн а л ојалн ост је увек п ри п адала ствари којаније би ла присна њ еговом сопствено м народу.

+ И ако је бар за С рбе очевидн о да су за све Х абзбур ге С рби билинепријатељ и које је требало тући и савлађи вати, вреди истаћиТ итову „ хабзбурш ку" анти-српску црту. С ин највећег хрватског

вајара И вана М еш трови ћа навео је следеће Т итове речи из једн огразговора свога оца са Т и том 1959 године: „М ој је отац сугерираоТ иту да би требао учин ити неке нуж не уступке Х рватим а, да је то

једини начин да се консоли ди ра зем љ а. Т ито м ује од говори о да јејако теш ко са С рбим а, да су м егалом ани, ш овинисти, да он им а

м ного окапањ а и про блем а с њ им а, да нем а повјерењ а у С рбе, дапокуш ава радити ш та се да. Р екаоје м еђу осталим : ’Ш та ви м ислите,заш то ја ж иви м на Б ри они м а? Т у се осјећам сигурнији него у

Б еограду’. К азао је да је њ егова гарда састављ ена од Х рв ата“. Ја сепи там да ли присан контакт са Т итом у једно м рани јем периоду

њ еговог ж иво та није доп ри нео разгарањ у српских осећаја кодД об ри це ћо си ћа? Јасно је у исто врем е да је раније наведена поезијаТ анасија М ладено вића чист револт на Т итов хабзбурш ки начинтретирањ а С рба.





Р Б И И Ј У Г О Л А В И Ј АГоспође и Господо,

■ Ја ж елим одм ах у почетку , да одам признањ е С рпскомн ародн ом уни верзитету на њ еговом подухвату, ни м алолаком , д а отвори м ир ну јавну расправу о пи тањ у којеузн ем и рује, п отреса, узбуђу је и до вод и д о јавне духо вне

п обу не сву ем и граци ју Југослави је, све дело ве њ ене, свеоргани заци је њ ене. М и рн а распр ава је пр ви услов за оне којиж еле споразум , м иран, добровољ ан, ненам етнут. А ли јем и рн а расправа кори сна и за оне који не ж еле м и ранспор азум , он е који су за једн о н ам етн уто реш ењ е, н ам етн утосил ом м а које врсте, м а и сил ом оруж ја.

Н аш е признањ е је утолико веће ш то је баш С рпски народниун иверзитет ову расправу ом огући о. И није сам о ом огући о,није сам о уступи о своју слобо дн у говорн иц у за ову м ир нурасправу. О н је ову м ир ну расправу, м ирн у бар по тону, икренуо своји м п озиви м а да се у њ ој узм е учеш ћа. Т ако је

п озвао и м ене.С а ове говор н и ц е тру ди ло се, б ар је то м ој утисак, да се

спасава Југославија од њ ених сопствен их син ова. Ја каж емово „о д њ ених сопствени х син ова“, и ако сам свестан да до бардео и С рб а и Х рвата не см атра себе син ови м а Југославије, већсин ови м а српског н арода или син овим а хрватског народа. Toсу они за које Југосл ави ја, и ако јо ш п остоји као држ ава, неп ретстављ а н иш та друго н его један географ ски по јам , данас,да већ сутра ни то не буде. Ја каж ем ово „од њ ени х соп ственихсино ва", иако сам свестан да је сваким дан ом све м ањ и број

он и х који су ро ђени пре Југославије, а сваки м д ан о м све већиброј он их који су рођен и у Југославији . М ени јо ш звуче ууш и м а речи једн ог м лад ог човека отуда: „В и старијегенераци је, ви сте стварали Југославију. Ја н исам крив ш тосте је ви створи ли и ш то сам ја ро ђен у њ ој. К ако ја н а питањ е’О дакл е си?’ м огу да каж ем друкчи је него ’И з Југослави је’! Н апи тањ е Т д е си р ођен?’ друкчије него ’У Југославији ’? Ч ак м исе деш ава и то да на пи тањ е ’који м јези ко м говори те?’од говор и м југословенским Т *

М ени, н апри м ер, а ја сам из најстарије генераци је, не би нина п ам ет пало да каж ем да говор и м ,југословенски“, а ето том

м ладом човеку и то је некако при родн о дош ло на пам ет.Ш та значи то? Значи да је м н ого воде протекло С авом и

Д ун авом , м но го по свој п рил иц и југословенске воде, па је




до ста деце,не све, пр екрсти ла она, н ароч и то С ава. За С аву нем ож ем о рећи д а је сам о хрватска река ни ти да је сам о српскарека. О н а је некако југословен ска река. С ам о ш то је он а, да некаж ем њ ено југословенство, м н ого хладн и ја горе код Загреба,а м н ого топ ли ја доле, код Б еограда. Ја каж ем да је С авајугосл овенска река без страх а да м е С ава дем антује, јер и акосе зове С ава, ум е да ћути, и јер, ако би и пр огово ри ла ип орекла то, м ор ала би у горњ ем току да дем атује себе удоњ ем , и обрн утно. И ни како не би м огла себе да разгранич и,рецим о , једном браном , једни м огром ни м бедем ом а да неп оп лави баш своје н ајп лод н и је крајеве. Н ије њ ена кри виц а

ш то тече од Загреба ка Б еограду. О во м е подсећа на оно наш ен арод н о једин ство, које су Х рвати , каж у, први изм и слили , паје оно, некако пр и род н о, као ово С ава, кренуло ка Београду стаквом сили ном да су Х рвати прегли д а подиж у брану, једаногром ан бедем , п рогласом да су засебан н арод са свим ап ослед и ц ам а које п ојам једн ог засебн ог суверен ог наро дасоб ом до но си. О стаје да се вид и који ће све крајеви би типо пл ављ ени када се ова бран а у пракси поди гне. А да ћепо пл аве бити, по тпун о је сигурно.

И ето онај м лади човек отуда ш то је н аш ом кривиц ом , нас

старијих, по стао „Југословен ом “, теш ко би м огао даразгран и чи сам ога себе исто о нако као и по неко од н асстарији х васп и тан и х у духу н арод н ог једин ства, етни чкогједин ства, па см о као пр ип рости балкански сељ аци без хиљ адегоди н а западн е културе см атрали да и поли тички буд ем оједно. Једн у извину и м ам о ш то су пре У једињ ењ а то истом ислили и Х рвати, они који су изм ислили народн оједин ство,а тек се њ им а н ф ш ж е рећи да им је, онда, недостајала сам о иједна годи на од он их хи љ аду годи на западн ог култивисањ а.

С твари се у свим а ком уни стички м зем љ ам а, и у Русији, ш тоје најваж н ије, развијају своји м п ри род н и м ток ом , и развијају

озбиљ но. Н агон за слобо дом урођен сваком е човеку, почињ еда пр оби ја кроз ком уни стички обруч. И зато да оставим оон ог м л ад о г човека и оне м лад е генераци је које дан ас расту уЈугославији. О не ће наћи свој пут. М и им неш то м ало м ож ем оп о м о ћ и д о б р и м р ад о м , а в ео м а м н о го о д м о ћ и рђ ав и м , м истарије генерације, м и у ем играцији. О ни там о, у н еслобо ди ,не м огу д а крену овај спор јавн о, све и кад би хтели, а м и овде услободи, м ож ем о, утолико пре ш то се слобода даје излоуп отреби ти. Д а пређем о, дакле, на ем играцију.

Н а чем у см о засни вали, м и старији, то наш е етни чко

јединство?Засни вали см о га углавно м на истом језику. П олазећи одједи н ства јези ка м и см о б рзо п рогласи ли и ду хо вн оједи н ствоС рба и Х рвата као претечу полтич ког једи нства, држ авног



С рби и Југославија 39

једин ства. У зели см о један елем енат, и стин а веом а важ ан,језик, као пресудан и за духо вно једин ство, и см атрали реткими не баш доб ри м изузетком чињ еницу да м ож е бити духовногједи н ства и са виш е јези ка — п ри м ер је — Ш вајцарска, а ипосебни народи са једни м истим језико м као н априм ер С . А . Д .и В елика Бр итани ја.

А м ерички н арод створен је бо рб ом за независност одм етро по ле, а п отом п отребо м да се не пусти страни завојевачда закорачи м а и на један део ам ери чко г контин ента.Ш вајцарско дух овн о једин ство, тројези чн и ш вајцарски н арод,створ ен је тако исто по треб ом од бр ане од сп ољ нег завојевача.

М ож е се рећи да та потреба постоји и код С рба и код Х рвата.А ли он а није одвела ду хо вн ом јединству. Н ије било једнезаједничке бор бе на и стом ф рон ту пр отиву и стог заједни чкогнепри јатељ а. М ож е се рећи д а је опасно и за С ловенц е и заХ рвате и за С рб е и за Б угаре и за Г рке да пусте м а коју стран усилу д а закор ачи на Б алкан , и да ту такође по стоји заједни чкиин терес одб ран е од спољ њ ег завојевача. И би ло је на Б алкан уи п оли тичар а и држ авни ка који су пре виш е од једн ог векап ро п овед али п отребу заједни чке одб ран е Б алкан а, јер јеискуство стално п окази вало и јо ш показује да кад једн а страна

сила закорачи на Б алкан на једн ом крају, од м ах др угазакор ачи на др угом крају, а ни једна не м ож е да се заустави н апр вом кораку.

П ри свем том , нем а још неког духовн ог балканскогједи н ства као основе једне Б алканске ф едераци је. О в ајејо шн епрестано н еостварени идеал. А сви су такозван и разлозигово ри ли за њ у. Заш то? Зато ш то осећаји п раве историју. Heпр ави је неки објективан хл адан љ удски разум .

У зм и м о случај В изантије. Д об ар део византијскихдр ж авни ка п равио је савезе с врло бо рб ени м азијскимтурским плем еним а. Звао их је у п ом оћ п ротиву својих ри вала

у сам ој В изантији. В елики по ли тички и културн и центарВ и занти ја и м ала је и велике ц ареве и вели ке војсковође, ивелике држ авнике, добре хри ш ћане. А ли их је м еђусобнам рж њ а н аводи ла да улазе у спрегу с неп ри јатељ и м а и својеган арода и своје вере, и не слутећи д а ће та спр ега довести н ајзаддо сло м а и једн и х и других, до п ада В изантије у руке Т урака, ијош м ањ е слутећи да ће Т урци по плавити ц ео Б алкан, д а ће тапо пл ава доп рети до Б еча, да ће М ађарска остати скоро 160годин а под Т урском владавин ом , да већ и не говори м о оС рбим а, Г рц им а и Б угарим а, који ће остати п од њ ом три пута

дуж е. О во позивањ е њ епријатељ а против своје рођене браће,и згледа нам а данас, ни је од говарало н еком објекти вно мхладн ом разум у. Заш то је то и пак рађено?

И ли узм ите наш е К осово , оно старо . Ш та су Т урци траж или




од Ц ара Л азара? Д а призна њ иховог султана, да плаћа

извесни д ан ак и учествује с извесни м бр ојем војске у њ и хо вомнади рањ у н а север. А све се то п ри м и ло после К осовске битке.И п итало се и онд а и п отом , на ш то онда оне велике ж ртве наК осову? Д а постоји неки објективн и разум , пр и м и ли би сеуслови , јер је би ло јасно да ни с које стране п ом оћи није м оглобити. He би п але оне ж ртве, царство би пало без њ их. А ли неби би ло К осовске епоп еје, а он а је др ж ала ч врсто у свестисрпској м и сао старе држ аве, старе славе и величи не. Н ије тасвест ни кла с П рви м српским устанком . He би тог устанка ниби ло д а м у та свест није претходи ла. С игурн о је, м еђутим , да,

онда, у одлуци да се одуп рем о Т урц им а на К осову такозваниобјекти вни хл адан разум није и грао н икакву улогу. А ко нијеразум , ш та је?

И ли узм ите наш е ново К осово. У зм ите 27. м арт. С игурно једа је отпо р Н ем ц и м а одговарао духу српскога народа да некапитули ра без борбе. А ли заш то је изабран б аш 27 м арт? Утом трену тку већ су Н ем ци били у Б угарској, И тали јани уА лбанији. М и см о били у м иш оловци. Т акозвани објективни,хлад ан разум , сигурн о н е би и забрао тај датум . И пак је они забран. Заш то? П осто јала је оп асно ст да се ствар не открије.Заврени ци би сигурно би ли пострељ ани, али од 27 м арта иотп ор а не би б ил о н иш та. Н ије се хтело р и зи ковати да се самп од ух ват отп ор а не ом ете, да се без бо рб е не капи тули ра.О чи гледн о д а је судб ин а Југославије би ла унап ред реш ена,очигледн о да је бил а унапред реш ена баш судби на српскогнарода. П отпун о бисм о били исто распарчани и да нисм одали ни какав отпор уоп ш те тог тренуткаП ) А ко

1 С ледеће је садрж ај ш иф ованог телеграм а који је др. Г авриловић,онд а југословенски послани к у М оскви, послао М ин истарствуин остраних п ослова у Б еограду, уочи потпи сивањ а пакта са

Х итлером који је прип рем ала влада Ц ветковић-М ачек:„Јављ ам вам знањ а ради. Један н аш пријатељ , али и пријатељ

Н ем аца, саопш тава: П оводом састанка ваш ег претседника владе

и м ин истра ин остраних послова са Х итлером био сам и зненађендрж ањ ем чланова нем ачке ам басаде. О ни су м и отворено

говорили: при м ила Југославија захтеве Ф ир ера или не, њ ена јесудбин а запечаћена. А ко при м и, она м ож е још спасти за С рбијустатус С ловачке; ако не при.ми, биће потпун о уни ш тена." Н апи тањ е ш та је са осталом Југославијом , рекао је: „Б осна идеХ рватскоЈ и тако улази у саставни део И талијанског царства састатусом пр отектората. С ловеначка иде нам а. О стало се дели

изм еђу М ађара, Б угара и опет И талије“. И з ранијих м ојихизвеш таја ви знате да они слично м иш љ ењ е нису крили ни предм ојим сарадници м а.М осква, 18 ф ебрура 1941. П ов. бр. 145

Г а в р и л о в и ћ



С рби и Југославија 41

је то тачн о, о нд а наш то оне ж ртве. А ко се то он да није ш ире

знало, знало се добро да см о у м иш оловци и да нам нико упо м оћ не м ож е притећи. И пак је пао поклич: „Бољ е гроб негоро б “. Т ај исти д ух је створ и о Д раж у и све њ егове борц е. И стокао и некад на старом К осову. Т акозвани објективни , хладн иразум није играо ту н икакву улогу. Н и ти је тај отп ор д ао онош то је м огао дати д аје тај објективн и хладн и разум играо м акакву улогу.

И ли у зм ите данаш њ у највећу катастроф у човечанства,ком ун изам . И м ате једну теорију, засновану на борб и класа,на борби радничке класе противу такозване капиталистичке

класе, пр отив експ лоатаци је радни чке класе кр ађом он огМ арксовог виш ка вредности. Н ико не воли крађу, свако јем рзи. Н и ко не воли туђу експлоатаци ју, свако је м рзи . Б ор бакласа у схватањ у ком ун и ста зато је и засно вана на м рж њ и,тачни је на м рж њ и коју је М аркс разбу ктао и до вео до усијањ а.И у плам ену те м рж њ е гори и данас трећи на човечанства докдру ге две трећи н е све чине да тај п ож ар не захвати и њ их.Д анас, сто годи на после он ог чувеног К ом ун истичкогм ани ф еста,стварно м ани ф еста м рж њ е, велика нем ачкасоц ијал—дем ократска странка напуш та звани чно М арксовоучењ е. Значи д а ни какав објекти ван хл адан разум није и граони какву улогу он да када је то учењ е пр им љ ено, и с каквимодуш евљ ењ ем . Р азум је пр оговорио касно.

А ко у свим а овим набројаним судбон осним одлукам а, тајтакозван и објективн и хлад н и разум није био главни по кретач,ш та је био главни покретач? Јер је неш то м ор ало бити.

Т о неш то су љ удски осећаји , у основи и првоб итно. К аж е се:„ В е л и к е м исли потичу из срца“. С ве м исли потичу из срца.П рво се неш то хоће, ж ели, воли или неће, не ж ели, м рзи. С висе ти осећаји крећу са зам и ш љ ене м ртве тачке у два суп ротнаправца, два супротна пола, ка полу љ убави и ка полу м рж њ е.

И ка једн ом и ка др угом љ удски осећаји и ду пр еко већег илим ањ ег броја разни х душ евни х стањ а, разн их по степенујачин е, разни х по врем ену трајањ а. К а полу љ убави, одобичних сим патија до плам ене љ убави. К а полу м рж њ е, одобич ни х антип атија до усијане м рж њ е.

А ко је тачн о да о сећаји крећу љ уде на рад, каква је улогаразум а? О н долази потом . П рво се осећа па онда м исли. О ндо лази после осећаја, да унесе виш е реда у њ их, д а своји мм оћни м оруж јем , логиком пронађе ш то бољ е начине да сеостваре ж ељ е и п рохтеви, ближ и и даљ и и најзад они крајњ ици љ еви са једн е или са дру ге њ и хове скале, са скале љ убавиили скале м рж њ е. У врш ењ у ове служ бе већ дани м осећајим а,разум м ож е да их оснаж и и да им да све веће снаге ако про нађенцчине и укаж е осећајим а да је крајни циљ остварљ ив. А м ож еи да их ослаби, ако им у траж ењ у н ачин а и путева укаж е на



42 Г л а с н н к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

н ем огућн ост остварењ а тог и тог степена ка главн ом циљ у инем огућн ост да се оствари главни ци љ и н ајзад ако им укаж ена оп асност и бол који м ож е доћи ум есто радости изадовољ ењ а. И зато, ако р азум и не ствара осећаје ни љ убавини м рж њ е, м ож е да утиче, не увек, на степен њ ихове јачин е и,врло ретко, и на њ ихо ву зам ену.

А ли, ако разум м ож е да утиче, то м ож е онај разум којиосећаји зову у п ом оћ д а им по м огн е да дођу до свога циљ а. Т ајразум је, дакле, свој разум , не туђи, н ајм ањ е он ога п ро тивукога су се ти осећаји и узбунили . А ко је ово тачн о, он д аје јаснода се својим разум ом не м ож е утиц ати на туђе осећаје, све док

тај туђи р азум , свој разум , то не каж е, ако каж е, јер често и некаж е. А на тај се туђи разум м ож е утиц ати јер и м је ло гика уосн ови заједни чка. To је уо стало м и једи н и пут да се утиче и наосећаје са обеју скала. и са скале љ уб ави и са скале м рж њ е. Ивреди да се човек о ко тога потруди . В реди зато, ш то је љ убавплодоносна. Љ убав гради и зида. М рж њ а руш и и обара.Г ради ти и зид ати увек је спори је и теж е. Р уш и ти и об аратиувек брж е и лакш е. Н и најјачи љ удски разум не м ож е даизм ени ово правило. О н м ож е сам о да убрза и олакш а зидањ еи грађењ е, али и руш ењ е и обарањ е. О н никад не м ож е затренутак да сагради и сазид а ни н ајм ањ е доб ро, али м ож е инајвеће доб ро за трену так да сруш и и обори . И зато ш то је овом но го лакш е често се преко м рж њ е на некога или неш то,преко руш ењ а тог неког или нечег, и покуш а да постигне циљљ убави прем а неком е или нечем у, прем а сам ом е себи, прем асвојим најближ им , п рем асвом е народу. А ко је разум нем оћанда п рон ађе други начин на који би се оствари о циљ љ убави, онје често довољ но м оћан да бар постигне циљ м рж њ е, да руш ии обара, да сруш и и обори.

А ко је стару В изантију створи ла љ убав њ ених син ова,градећи је полако кроз векове, ср у ш и л ају је м рж њ а и своја и

туђа за час, м уњ евитом брзин ом . А ко је Д уш аново царствостварано полако на љ убави од Н ем ањ е, или бољ е од деветогдо четрн аестог века, сруш и ла га је м рж ш а и своја и туђа м ож есе рећи за трен утак, о нај трен утак који је та м рж њ а једвадочекала, тренутак у ком е је Ц ар Д уш ан и здахнуо. А ко јем од ерн а ци вили зација стварана на љ убави п олако кроз дугевекове, м рж њ а ком уни ста сруш ил аје преко ноћ, оне ноћи кадаје Л ењ и н узео власт. А ко је Југослави ја зи дан а на љ убавип олако, теш ко и м учно, сруш ил а ју је м рж њ а и своја и туђа занеколико дана.

Д а дарнем о сада у ово осин о гнездо, у хр ватско—српски

спо р. И да узбу н и м о љ уте осе и на једно ј и на дру гој страни .Д а видим о прво ш та м и једни д ругим а пребацујем о,

зам ерам о, ш та код једни х или других не волим о. Д а видим ош та је све љ удски разум пр он аш ао да оп равда оно ш то је






о л у н с к о м ф р о н т у т а к о з в а н у „ с р п с к о -ф р а н ц у с к у у д а р н у с н а г у “ п о д к о м а н д о м г е н е р а л а Ж и в о ј н а М и ш и ћ а . М и ш и ћ н а р е ђ у ј е н а п а д 15 с е п т е м б р а . Н а п а д ј е и з в е д е н т а к в к о м с и л и н о м б а ш с р п с к е в о ј с к е и с т а к в и м у с п е х о м д а ј е Б у г а р с к а к а п и т у л и р а л а , з а т р а ж и л а п р и м и р ј е и о в о ј е п о т п и с а н о в е ћ 29 с е п т е м б р а . р п с к а ј е в о ј с к а з а ј е д н о с ф р а н ц у с к и м ј е д и н и ц а м а х и т н о ж у р и л а н а с е в е р к а Д у н а в у и а в и . К а ж е с е с а д а д а ј е н а

о л у н с к о м ф р о н т у б и л о в и ш е с а в е з н и ч к и х д и в и з и ј а н е г о с р п с к и х . У т о в р е м е с а м б и о о т п р а в н и к п о с л о в а у А т и н и . В о јн и и з а с л а н и к ј е б и о т а д а п у к о в н и к Ж и в к о П а в л о в и ћ . К а д а ј е п о ч е л а о ф а н з и в а в и с и л и с м о с в а к и д а н н а д к а р т о м .

У б е л е ж а в а л и ф р о н т . О д е М и ш и ћ б а ш с р п с к о м в о ј с к о м б е с т р а г а в и с о к о , т о л и к о , д а ј е ф р о н т и з г л е д а о к а о н е к и т р о у г а о с а в р х о м д а л е к о г о р е . Ј а к а о л а и к п и т а м м а л о с а з е б њ о м п у к о в н и к а П а в л о в и ћ а : „Д а н а с д о л е , у о с н о в и , н е о д с е к у ?“ А о н о д г о в о р и : „М и ш и ћ ј е р а з б и о н а ј т е ж и д е о ф р о н т а . а д о н м у њ е в и т о м б р з и н о м ј у р и н а в и ш е , о с т а в љ а н е п р и ј а т е љ а и с д е с н е и с л е в е с т р а н е . О в о ј е т а ч н о у л о г а з а М и ш и ћ а . а д с а м о д а м у н и к о н е с м е т а , н и с а в е з н и ц и . И м а д а с е п у с т и д о к р а ј а .“ О н ј е з н а о М и ш и ћ а с а п р о б о ј а К о л у б а р с к о г ф р о н т а г д е н и ј е б и л о н и ј е д н о г ј е д и н о г с а в е з н и ч к о г в о ј н и к а .

Н е к о л и к о д а н а п о с л е п р о б о ј а о л у н с к о г ф р о н т а , н а с т а в љ а с е о ф а н з и в а н а З а п а д у . В е ћ 1 о к т о б р а н е м а ч к и г е н е р а л ш т а б п р и з н а ј е д а ј е р а т и з г у б љ е н и т р а ж и о д с в о је в л а д е д а з а к љ у ч и м и р . О к т о б р а 3, ј е д н о м н о т о м н е м а ч к а в л а д а м о л и А м е р и к у з а п р и м и р ј е , к а п и т у л и р а . И т е к о к т о б р а 17, 1918, о б р а з у ј е с е у З а г р е б у Н а р о д н о В и ј е ћ е п о д п р е т с е д н и ш т в о м Д р . А н т е К о р о ш ц а , д р . А н т е П а в е л и ћ а и в е т о з а р а П р и б и ћ е в и ћ а . О к т о б р а 19 о в о В и ј е ћ е д о н о с и Д е к л а р а ц и ј у у к о ј о ј к а ж е : „Т р а ж и м о у је д и њ е њ е ц е л о к у п н о г н а ш е г н а р о д а л о в е н а ц а , Х р в а т а и р б а н а ч и т а в о м њ е г о в о м е т н о г р а ф с к о м п о д р у ч ј у ,— б е з о б з и р а н а м а к о ј е п о к р а ј и н с к е и д р ж а в н е г р а н и ц е , у

к о ј и м а д а н а с ж и в е , — у ј е д н у ј е д и н с т в е н у п о т п у н о с у в е р е н у д р ж а в у ...“ В е ћ 28 о к т о б р а т ј е п а н Р а д и ћ у Н а р о д н о м В и ј е ћ у т р а ж и д а „п р в и а к т Х р в а т с к о г а б о р а “ с а з в а н о г з а с у т р а , 29 о к т о б р а , б у д е „а к т д а с е б а н с к а Х р в а т с к а п р о г л а с и с у в е р е н о м д р ж а в о м и с у с т а в н и м д е л о м Д р ж а в е л о в е н а ц а , Х р в а т а и

р б а ...О к о б а н с к е Х р в а т с к е и м а с е о к у п и т и с в о п о д р у ч ј е к о ј и м а с а д а м о ж е м о у п р а в љ а т и ... Н и ј е д н а в о ј с к а н и п р и ј а т е љ с к а с р п с к а , ф р а н ц у с к а , е н г л е с к а , а м е р и к а н с к а н и н е п р и ј а т е љ с к а , н е с м и ј е у ћ и н а н а ш е п о д р у ч ј е “. (Д р . А . м и т - П а в е л и ћ , „Д р . А н т е Т р у м б и ћ ", с . 149.)

Х р в а т с к и а б о р 29. о к т о б р а , н а д а н к а д ј е А у с т р о — У г а р с к а ф о р м а л н о к а п и т у л и р а л а , о д л у ч у ј е д а с е п р е к и н у „с в и д о с а д а ш њ и д р ж а в н о -п р а в н и о д н о ш а ј и у в е з и и з м е ђ у К р а љ е в и н е Х р в а т с к е , л а в о н и ј е и Д а л м а ц и ј е с ј е д н е с т р а н е , т е К р а љ е в и н е и Ц а р е в и н е А у с т р о -У г а р с к е с д р у г е с т р а н е “.



р б и и Ј у г о с л а в и ј а 45

а б о р т а к о и с т о р е ш а в а д а с е „Д а л м а ц и ј а , Х р в а т с к а ,

л а в о н и ј а с а Р и ј е к о м п р о г л а ш у ј у п о с в е н е з а в и с н о м д р ж а в о м “ и д а т а „с у в е р е н а д р ж а в а " н а т е м е љ у н а р о д н о г ј е д и н с т в а л о в е н а ц а , Х р в а т а и р б а , с т у п и у з а ј е д н и ч к у н а р о д н у с у в е р е н у д р ж а в у л о в е н а ц а , Х р в а т а и р б а н а ц и ј е л о м е т н о г р а ф с к о м п о д р у ч ј у т о г а н а р о д а б е з о б з и р а н а м а к о ј е т е р и т о р и ј а л н е и д р ж а в н е г р а н и ц е “ и д а ћ е „с в е о п ћ а у с т а в о т в о р н а с к у п ш т и н а у ј е д и њ е н о г а н а р о д а л о в е н а ц а , Х р в а т а и р б а о д л у ч и т с а у н а п р е д о д р е ђ е н о м к в а л и ф и ц и р а н о м в е ћ и н о м к о ј а п о т п у н о м а з а ш т и ћ у ј е о д с в а к о г а м а ј о р и з и р а њ а " к о н а ч н о у с т р о ј с т в о н о в е д р ж а в е

„у т е м е љ е н е н а п о т п у н о ј р а в н о п р а в н о с т и л о в е н а ц а , Х р в а т а и р б а “ а б о р ј е ј о ш з а к љ у ч и о д а с м а т р а о б ј а в у Н а р о д н о г В и ј е ћ а

о д 19 л и с т о п а д а , з а и с т е о б в е з а т н о м , т е и з ј а в љ у ј е д а п р и з н а ј е Н а р о д н о м В и ј е ћ у л о в е н а ц а , Х р в а т а и р б а в р х о в н у в л а с т “ (с . 153). И п и с а ц д о д а ј е : „Н а с у п р о т р а т о в и м а и о к у п а ц и ј о м и с ц р п љ е н о ј р б и ј и п о ј а в и л а с е и з н е н а д а н о в а ј у г о с л о в е н с к а д р ж а в а с а с ј е д и ш т е м у З а г р е б у , к о ј а ј е п о п р о с т р а н с т в у и п у ч а н с т в у б и л а в е ћ а о д р б и ј е ... и о д т о г а ч а с а м о г л а ј е , и а к о м е ђ у н а р о д н о н е п р и з н а т а , (т а ) Д р ж а в а з а б р а н и т и п р е л а з п р е к о Д р и н е и а в е с р п с к о ј в о ј с ц и к о ј а о н д а н е б и и м а л а н и

м о р а л н о г о п р а в д а њ а , a no с в о ј п р и л и ц и н е б и д о б и л а н и с у г л а с н о с т с а в е з н и к а , , д а је т о с и л о м у ч и н и л а ,,. И , н а р а в н о , п о ш т о т о т а Д р ж а в а н и ј е у ч и н и л а , ј е р ј е с т в а р н о с т б и л а д р у г а , с р п с к а в о јс к а ј е п р е ш л а и Д р и н у и а в у , д о ш л а д о Р и ј е к е , п о ј а в и л а с е у З а г р е б у и у ж о ј Х р в а т с к о ј , н е ш т о г о н е ћ и н е п р и ј а т е љ а и с п р е д с е б е , н е ш т о д а с п р е ч и и т а л и ј а н с к у о к у п а ц и ј у , а н е ш т о и н а п о з и в с а м о г т о г Н а р о д н о г В и ј е ћ а у З а г р е б у , д а с у з б и ј е а к а р х и ј у к о ј а ј е у з е л а м а х а у т о ј с у в е р е н о ј д р ж а в и . Т у ј е с р п с к у в о ј с к у , п о р е ч и м а с а м о г а Т р у м б и ћ а , д о ч е к и в а о н а р о д „с а о д у ш е в љ е њ е м и р а д о ш ћ у “ .

О в о и с т о ш т о ј е Н а р о д н о В и ј е ћ е у з а л у д п о к у ш а в а л о д а с т в о р и , с у в е р е н у д р ж а в у Х р в а т а , л о в е н а ц а и р б а н а ц е л о м п о д р у ч ј у б и в ш е А у с т р о -У г а р с к е п о д в р х о в н о м в л а ш ћ у Н а р о д н о г В и ј е ћ а у З а г р е б у , п о к у ш а о ј е н е к о л и к о д а н а р а н и ј е и Д р . Т р у м б и ћ , а л и п о д Ј у г о с л о в е н с к и м о д б о р о м к о м е ј е б и о п р е т с е д н и к .

Т р у м б и ћ ј е 21 о к т о б р а п о д н е о у т о м с м и с л у м е м о р а н д у м а м е р и ч к о ј в л а д и и о д Ј у г о с л о в е н с к о г н а р о д н о г в и ј е ћ а у В а ш и н г т о н у з а т р а ж и о д а о н о „и н т е р в е н и р а к о д А м е р и ч к е в л а д е д а ’а м е р и ч к е т р у п е о к у п и р а ј у с в е г л а в н е т о ч к е у Д а л м а ц и ј и , И с т р и , К р а њ с к о ј , Х р в а т с к о ј , л а в о н и ј и “, д о д а ј у ћ и к а о н а ј х и т н и ј е : „н и т и с е т у с м и ј у т а л и ј а н с к е и л и с р п с к е т р у п е у п о т р е б и т и “. О д г о в о р а м е р и ч к е в л а д е к а ж е о в а ј п и с а ц , н и ј е и м а о п р а к т и ч н о г з н а ч е њ а з а Ј у г о с л о в е н е к о ј и с у с е



46 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш **

т и х д а н а с в о ј о м о д л у к о м о с л о б о д и л и о д А у с т р о -У г а р с к е б е з д а с у д о б и л и п р и з н а њ е о д с а в е з н и ч к и х д р ж а в а “ (с . 137). О с л о б о д и л и с у с е о н о м о д л у к о м Н а р о д н о г в и ј е ћ а у З а г р е б у д а п л к и д а ју с в а к у в е з у с А у с т р о -У г а р с к о м . И с т и н а , р а т ј е в е ћ о б о р и о т у А у с т р о -У г а р с к у . њ е н и м п а д о м п а л и с у и с в и д р ж а в о п р а в н и о д н о с и њ е н и и п р е о в е о д л у к е В и ј е ћ а . Т о м е п а д у с и г у р н о ј е д о п р и н е л а и п о л и т и к а с р п с к е в л а д е о д Н и ш к е р е з о л у ц и ј е р п с к е н а р о д н е с к у п ш т и н е 1914 и б о р б а с р п с к е в о ј с к е о д 1914 д о 1918. а в т а ј р а т , с в а т а п о л и т и к а , с в а т а б о р б а н и ј е , н а р а в н о , а м а б а ш н и ш т а у ч и н и л а з а о с л о б о ђ е њ е

л о в е н а ц а , Х р в а т а и р б а б и в ш е А у с т р о -У г а р с к е . в и с у

о н и , и с в е њ и х о в е о б л а с т и , о с л о б о ђ е н и о н о м п р о с т о м о д л у к о м .

М о ж е м о м и р б и с м а т р а т и д а о в о н е м а н и к а к в е в е з е с а с т в а р н о ш ћ у . М о ж е м о м и т в р д и т и д а ј е о в о ј е д а н в и ш е и с т о р и с к и м и т . А л и м и з а б о р а в љ а м о д а н а р о д и ж и в е о д м и т а , н е с а м о о д и с т о р и ј с к е и с т и н е . Д о к а з ј е и с в а о в а л и т е р а т у р а у е м и г р а ц и ј и х р в а т с к о ј . А к о је с т в а р н о с т б и л а д р у г а , н и ј е у з р о к б и о у т о м е ш т о ј е м и т м о р а о п а с т и п р е д с т в а р н о ш ћ у , н е г о ш т о ј е , к а ж е с е , „с т а р и б и з а н т и н а ц “ П а ш и ћ п о д в а л и о , а р б и р о ђ е н и х е г е м о н и с т и , ј е д в а д о ч е к а л и и п р и х в а т и л и .

О в а ј м и т о с у в е р е н о ј „Д р ж а в и л о в е н а ц а , Х р в а т а и р б а “ у б и в ш о ј А у с т р о - У г а р с к о ј с в е д о с а м и х г р а н и ц а р б и ј е , т ј . д о

а в е и Д р и н е , б и о ј е т о л и к о ј а к д а ј е и о в о г „с т а р о г б и з а н т и н ц а “ П а ш и ћ а п р и н у д и о д а п р и з н а з а с т в а р н о с т у Ж е н е в и 8 н о в е м б р а . И с т и н а , с т а р и ј е П а ш и ћ ј а с н о в и д е о с в у н е р е а л н о с т о в о г а м и т а . Н а п р е т х о д н о м с а с т а н к у , 6 н о в е м б р а , П а ш и ћ ј е о т в о р е н о к а з а о Т р у м б и ћ у д а о н , Т р у м б и ћ , ж е л и д а с т в о р и „д р у г у ју г о с л о в е н с к у д р ж а в у и с т а в и ј е н а с у п р о т

р б и ј е “. П а ш и ћ ј е д о т л е в о д и о п о л и т и к у н а р о д н о г ј е д и н с т в а и д а т а ј ј е д а н н а р о д и м а п р а в о и н а с в о ј у ј е д н у д р ж а в у . З а т у ј е п о л и т и к у п р и д о б и о с а в е з н и к е . Д а н е п о т п и ш е , о н д а у Ж е н е в и ,

з н а ч и о б и р а з л а з и с а Ј у г о с л о в е н с к и м о д б о р о м и с а Н а р о д н и м в и ј е ћ е м у З а г р е б у . To б и с т в о р и л о у т и с а к к о д с а в е з н и к а д а н е м а с л а г а њ а и з м е ђ у р б а с ј е д н е с т р а н е и

л о в е н а ц а и Х р в а т а с д р у г е . О с т а в и о ј е П а ш и ћ д а Т р у м б и ћ е в п р е д л о г п а д н е с а м п о с е б и п р е д с т в а р н о ш ћ у , а л и д а н е п а д н е м и с а о н а р о д н о г ј е д и н с т в а . Т а к о с е и д е с и л о .

У с т а о ј е о д м а х в е т о з а р П р и б и ћ е в и ћ . О н к а ж е : „Ј а с а м и з ј а в и о у и м е Н а р о д н о г в и ј е ћ а , д а г о с п о д а К о р о ш е ц и Ч и н г р г и ј а н и с у и м а л и н и к а к в о г о в л а ш ћ е њ а о д Н а р о д н о г в и ј е ћ а д а п о т п и ш у т а ј с п о р а з у м . И з ј а в и о с а м ч у ђ е њ е д а ј е г . П а ш и ћ м о г а о п р и м и т и т а к о н а к а р а д н и с п о р а з у м и о д м а х с а м д е п е ш о м и з в е с т и о г . П а ш и ћ а у Ж е н е в и у и м е Н а р о д н о г в и је ћ а д а н е п р и з н а ј е м о и н е п р и м а м о т а ј с п о р а з у м . Ј а с а м с а о п ш т и о д а Н а р о д н о в и ј е ћ е д о л а з и у Б е о г р а д д а т а м о н а л и ц у м е с т а с п р о в е д е п о т п у н о н а ш е н а р о д н о и д р ж а в н о ј е д и н с т в о и т а д а с а м в е ћ п р о г л а с и о к а о ф о р м у л у з а н а ш е ј е д и н с т в о : ј е д а н




К р а љ , ј е д н а В л а д а , ј е д н а Н а р о д н а к у п ш т и н а .“ А у

Н а р о д н о м в и ј е ћ у П р и б и ћ е в и ћ ј е и м а о в е ћ и н у . Д а л м а т и н с к а п о к р а ји н с к а в л а д а з а п р е т и л а ј е д а а к о Н а р о д н о в и ј е ћ е н е ћ е у Б е о г р а д , о н а he т а м о п о ћ и с а м и . О в о м е с е п р и д р у ж и л а и в л а д а Н а р о д н о г в и ј е ћ а у а р а ј е в у . У и м е л о в е н а ц а и з ј а в и о ј е Д р . К у л о в е ц , д а с е с а д а р а д и „с а м о о с в о ј е м у с п а с у , а н е о с и т н и ч а в и м и н т е р е с и м а п о ј е д и н и х п л е м е н а и о п о л и т и ц и ф р а з а ", а у у је д и њ е н о ј д р ж а в и „о н и к о ј и с у с п о с о б н и ј и д о б и ћ е х е г е м о н и ј у у с в о ј е р у к е “ (А . м и т - П а в е л и ћ , с . 203). Г л а с а о ј е п р о т и в с а м о т је п а н Р а д и ћ „р е к а в ш и д а м о р а п о б ј е д и т и м и с а о п р а в е д е м о к р а т и ј е , а н е м и с а о б у р ж о а с к е о л и г а р х и ј е

к о ј а д а н а с и м а д е у Н а р о д н о м в и ј е ћ у п р е в л а с т “ (с . 206). К о ј е с а д а о б о р и о Ж е н е в с к и с п о р а з у м ? К а к о с е с а д а м о ж е р е ћ и д а г а ј е о б о р и о „ с т а р и б и з а н т и н а ц “ П а ш и ћ ? Ж е н е в с к и с п о р а з у м ј е п а о , а л и м и т н и ј е п а о , м и т „д о Д р и н е и а в е “.

Т а к о ј е д о ш л о д о п р о г л а с а У ј е д и њ е њ а 1 д е ц е м б р а п о о н о ј ф о р м у л и в е т о з а р а П р и б и ћ е в и ћ а . У ј е д и њ е њ е н и с у п р и з н а л и И т а л и ј а н и и т ј е п а н Р а д и ћ . П р и з н а л и с у к а с н и ј е . а д с е к а ж е : „А л и в и ш е о д с в е г а п о с л у ж и о ј е п р о т у —ј у г о с л о в е н с к о ј а к ц и ј и п р о т е с т и з г л а с а н 3. в е љ а ч е 1919 ’н а х р в а т с к о ј н а р о д н о ј с к у п ш т и н и у З а г р б у ’ к о ј и ј е к а с н и ј е д о б и о ф о р м у м е м о р а н д у м а п о т п и с а н о г о д 150,000 љ у д и н а ч е л у с а

т ј е п а н о м Р а д и ћ е м и у п у ћ е н о г к о н ф е р е н ц и ј и м и р а . У м е м о р а н д у м у с е т р а ж и л а у с п о с т а в а н е у т р а л н е х р в а т с к е с е љ а ч к е р е п у б л и к е , а л и ј е о в а ј м е м о р а н д у м и з г у б и о о д в а ж н о с т и п р е д ч и њ е н и ц о м д а ј е м о м о р а н д у м б и о п р о к р и ј у м ч а р е н и з З а г р е б а у и н о з е м с т в о п о м о ћ у т а л и ј а н с к е в о јн е м и с и ј е у Љ у б љ а н и .“

Ш т а с е д а љ е п р е б а ц у ј е р б и м а ?Д а ј е , п р о т и в н о К р ф с к о ј д е к л а р а ц и ј и к о ја ј е т р а ж и л а

к в а л и ф и к о в а н у в е ћ и н у , В и д о в д а н с к и у с т а в и з г л а с а л а Ј е д н а о б и ч н а в е ћ и н а “. А л и к о ј е к р и в и з а о в у в е ћ и н у ? Д а л и с у с а м о

р б и к р и в и , у п р а в о „ р б и ј а н ц и -х е г е м о н и с т и “? т ј е п а н Р а д и ћ ј е у ј е д н о ј и з ј а в и з а г р е б а ч к о м Ј у т а р њ е м Л и с т у 1д е ц е м б р а 1920 р е к а о : „Н а м е ћ е с е п и т а њ е р е в о л у ц и ј а и л и с п о р а з у м . в а к а р е в о л у ц и ј а ј е з л о , а ј а в е л и м п р е м а Б е о г р а д у : к а д а б и д о ш л о д о р е в о л у ц и ј е в и б и п р о п а л и и м и б и с е у п р о п а с т и л и ... Н а р а в н о , с п о р а з у м и ј е в а њ е п р е д п о с т а в љ а д а he с е р е с п е к т и р а т и з а к љ у ч а к Х р в а т с к о г с а б о р а п р е м а к о ј е м у н е м а н и г о в о р а о г л а с о в а њ у и м а ј о р и з а ц и ј и в е ћ с а м о о с п о р а з у м и ј е в а њ у , а л и т а к о д а н и ј е д а н н е б у д е н а д д р у г и м н и п о д д р у г и м ... Б е о г р а д н и ј е П е ш т а ... У Б е о г р а д у с е р а з у м и ј е м о , п а а к о с е т а м о и з г о в о р и м о б и т ћ е н а н а ш е м

ј е д и н с т в е н о м ј е з и к у к о ј е г а с в и р а з у м и ј е м о и у к о ј е м с е м о ж е м о о п а т п о м и р и т и ..."

П а ш и ћ у с е ж у р и л о с У с т а в о м . т а њ е ј е у з е м љ и б и л о н е с р е ђ е н о , с в и с у с е б о ја л и д у г и х п р е г о в а р а њ а и з м е ђ у д в а



48 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

с у с е д н а н а р о д а . П р и б и ћ е в и ћ ј е о с т а ј а о в е р а н с в о м а п с о л у т н о м т у м а ч е њ у н а р о д н о г ј е д и н с т в а . И т а к о ј е к а о м и н и с т а р у н у т р а ш њ и х д е л а у и м е в л а д е у с в о ј о ј и з ј а в и о д 5 д е ц е м б р а П р и б и ћ е в и ћ о д б и о м и ш љ е њ е т ј е п а н а Р а д и ћ а , a Р а д и ћ н и ј е д о ш а о у к у п ш т и н у . Т р у м б и ћ ј е о с у д и о и в л а д у и Р а д и ћ а . Д а ј е Р а д и ћ с а с в и м а с в о ј и м п о с л а н и ц и м а д о ш а о у Б е о г р а д , с и т у а ц и ј а б и б и л а д р у г а . О н н и ј е д о ш а о у Б е о г р а д . О т и ш а о ј е у и н о с т р а н с т в о .

П р е б а ц у ј е с е т а к о ђ е д а ј е о в и м у с т а в о м у т в р ђ е н а а п с о л у т н а в л а с т К р а љ е в а , д а п а р л а м е н а т н и ј е н и ш т а з н а ч и о , д а с у с е ч а к и „п р е с у д е с у д с к е д о н о с и л е у и м е К р а љ е в о “, П а ш и ћ у с е

ж у р и л о д а з е м љ а д о б и ј е с в о ј о с н о в н и з а к о н н е с а м о з а т о ш т о с у т у п о т р е б у с в и у в и ђ а л и н е г о и з а т о д а п о с т а в и с т а р у с в о ј у б р а н у у т и ц а ј у К р у н е . П а ш и ћ ј е и м а о с в о ј е м у ч н о и с к у с т в о . О н ј е б и о м о н а р х и с т а у о с т а л о м к а о и ц е л и с р п с к и н а р о д . И к а д ј е у п р в о д о б а с в о г а п о л и т и ч к о г р а д а р у ш и о ј е д н у м о н а р х и ј у , р у ш и о ј е т у м о н а р х и ј у ј е д и н о у ц и љ у д а ј е з а м е н и д р у г о м , б о љ о м , о н о м к о ја he п о ш т о в а т и н а р о д н у в о љ у . О с н о в н а њ е г о в а м и с а о ј е б и л а у в е к н а р о д н и с у в е р е н и т е т . Н а р о д н у в о љ у с т а в љ а о ј е у в е к и з н а д в о љ е м о н а р х а м а к о о н б и о . О н ј е и м а о р а з у м е в а њ а и з а к р а љ е в е , н а р о ч и т о з а м л а д е и б у ј н е , ј е р с у и о н и љ у д и с а с в и м љ у д с к и м д о б р и м и с л а б и м с т р а н а м а . З а т о с е п о н е к а д у г и б а о . А л и с е н и к а д н и ј е п р е л о м и о . О н ј е п о н е к а д о с т а ј а о п о т п у н о у с а м љ е н у в о ђ с т в у с т р а н к е , о д б а ч е н о д т о г а в о ђ с т в а , о д т а к о з в а н и х и н т е л е к т у а л а ц а у с т р а н ц и , а л и н и к а д о д с е љ а к а у с т р а н ц и . О н ј е з а т о д о ж и в е о и р а с ц е п у с т р а н ц и , а л и је з а т о д о ж и в е о и т о д а с е у д а н и м а т е ш к и х и н а ј т е ж и х д р ж а в н и х к р и з а с к о р о с в е с т р а н к е у в е к с т а в љ а л е п о д њ е г о в о в о ђ с т в о . To ј е н а ј б о љ и о д г о в о р о н и м а к о ј и г а д а н а с м р т в о г а б л а т е . П о л и т и к а н и ј е у в е к н а ј ч и с т и ј а , а л и д о к л е г о д о с н о в а ј е д н е п о л и т и к е о с т а ј е ч и с т а и с в е т л а , о в о и л и о н о м а њ е с в е т л о с р е д с т в о у п о т р е б љ е н о у п о л и т и ч к о ј б о р б и н е м о ж е

з а м р а ч и т и н и т у о с н о в н у п о л и т и к у н и л и к њ е н и х н о с и л а ц а . Р е ћ и и н а п и с а т и д а н а с д а ј е П а ш и ћ ж у р е ћ и д а д а з е м љ и у с т а в х т е о д а о б е з б е д и а п с о л у т н у в л а с т К р а љ е в у , д о к ј е с л у ч а ј б и о п о т п у н о о б р н у т , и з в а н с в а к е ј е с т в а р н о с т и . Р е ћ и и н а п и с а т и д а н а с д а ј е П а ш и ћ п о д в а л и о Х р в а т и м а и с т о ј е т о л и к о т а ч н о к о л и к о и о н о д а Х р в а т и н и с у з н а л и з а п о ј а м п о д в а л е д о к с е н и с у у д р у ж и л и с а р б и м а . К о л и к о ј е П а ш и ћ п о д в а л и о Х р в а т и м а н а ј б о љ е с е в и д и и з о н о г а ш т о т и и с т и Х р в а т и к о ј и г а о п т у ж у ј у з а п о д в а л у в е л и ч а ј у Д р . A. Т р у м б и ћ а и у и с т и м а х н а в о д е Т р у м б и ћ е в е р е ч и о т о м е к о л и к о с у Х р в а т и д о б и л и б а ш т и м у ј е д и њ е њ е м с а р б и м а п о д о н и м „ с т а р и м б и з а н т и ц е м

П а ш и ћ е м “.П р е б а ц у ј е с е н а м а р б и м а д и к т а т у р а К р а љ а А л е к с а н д р а .

К р а љ А л е к с а н д а р с а с в и м с в о ј и м о г р о м н и м а у т о р и т е т о м н и је




м о г а о п р о г л а с и т и д и к т а т у р у , с в е д о к ј е П а ш и ћ б и о ж и в , и а к о

м у ј е с а и з в е с н е с т р а н е с а в е т о в а н о ј о ш м н о г о р а н и ј е . Ј а о в и м ж е л и м д а о д а м ј е д н о п р и з н а њ е в и ш е п о к о ј н о м П а ш и ћ у . А л и с е м о р а б и т и п р а в и ч а н и п р е м а К р а љ у А л е к с а н д р у и у т в р д и т и и с т о р и с к а и с т и н а . З а о ш т р е н о с т и з м е ђ у р б а и Х р в а т а п о с т а ј а л а ј е с в е в е ћ а . Д о с т и г л а ј е о н а с в о ј в р х у н а ц у у б и с т в у

т је п а н а Р а д и ћ а у Н а р о д н о ј к у п ш т и н и .К о г о д ј е п р и с у с т в о в а о с е д н и ц а м а с к у п ш т и н с к и м т и х д а н а

и л и с а м о ч и т а о и з в е ш т а је у л и с т о в и м а о с е ћ а о ј е д а с е и д е н е м и н о в н о н е к о ј к а т а с т р о ф и . П љ у с а к у в р е д а ј е п а д а о о д с т р а н е о н о г д е л а о п о з и ц и ј е к о ј и ј е с т в а р н о п р е д в о д и о

о г о р ч е н и П р и б и ћ е в и ћ . У т о ј з а в а ђ е н о с т и , н а ј е д н у т е ш к у л и ч н у у в р е д у П у н и ш а Р а ч и ћ ј е п у ц а о . О д м а х с е к а з а л о д а ј е П у н и ш а п у ц а о п о н а л о г у д в о р а . Н а м а с е ч и н и д а ј е П у н и ш а х т е о д а у б и ј е Р а д и ћ а , п о г о д и о б и г а и с т о т а к о с и г у р н о к а о и о н о г п о с л а н и к а к о ј и г а ј е у в р е д и о . П р е к о о в е „д в о р с к е з а в е р е “ о п т у ж у ј у с е р б и д а с у о в о у б и с т в о у м и ш љ е н о у з в р ш и л и д а б и о д р ж а л и с в о ј у х е г е м о н и ј у . И н е с а м о д а с е о п т у ж у ј у з а о в у х е г е м о н и ј у , н е г о и з а д и к т а т у р у к о ј а ј о ј ј е с л е д о в а л а .

Ч и њ е н и ц е г о в о р е н е ш т о д р у к ч и ј е . Д а п о м е н е м п р в о п о д а т к е к о ј е ј е п р и к у п и о К . т . П а в л о в и ћ и о б ј а в и о у с в о м е п р и к а з у к њ и г е Д р . М а ч е к а „У б о р б и з а с л о б о д у " у „Б р а т с т в у “

б р . 48-49. О н к а ж е : „ т о ј а д и н о в и ћ е в р е ж и м Д р . М а ч е к о с у ђ у ј е , и т о м у р е т к о к о ји р б и н м о ж е з а м е р и т и . А л и п р е ћ у т к у ј е м н о г е с т в а р и ... He п о м и њ е н и г д е д а Х р в а т Д р . И в а н Р и б а р , у с в о ј и м „П о л и т и ч к и м з а п и с и м а “ п р и з н а ј е д а ј е ј о ш м а ј а 1920 г о д и н е п р е д л а г а о К р а љ у в а н п а р т и с к у в л а д у п о д Ц в и ј и ћ е в и м п р е т с е д н и ш т в о м ; д а в е т о з а р П р и б и ћ е в и ћ у с в о ј о ј к њ и з и „Д и к т а т у р а К р а љ а А л е к с а н д р а “ т в р д и д а ј е

т ј е п а н Р а д и ћ т о и с т о с а в е т о в а о 19 ф е б р у а р а 1928, о т и ш а в и д а љ е , ј е р ј е з а п р е т с е д н и к а п р е д л а г а о , в о ј н и к а , г е н е р а л а

т е в а н а Х а џ и ћ а ; д а е н г л е с к и п у б л и ц и с т а т и в е н Г р а а м , у

с в о ј о ј К Њ И ЗИ А 1ехап der of Yugoslavia. Strong Man of the Balkans” н а в о д и д а je Р а д и ћ п р е д с в о ј у с м р т т а ј и с т и п р е д л о г п о н о в и о , з а м е н и в ш и Х а џ и ћ а г е н е р а л о м П е т р о м Ж и в к о в и ћ е м ; д а н а ј з а д М и р к о Г л о ј н а р и ћ , у с в о ј о ј к њ и з и „В о ђ а г о в о р и “, к а ж е д а ј е и с а м Д р . М а ч е к , у р а з г о в о р у с д о п и с н и к о м и т а л и ј а н с к о г л и с т а „К о р и е р е д е л а с е р а “, а н а п р и м е д б у д а б и о н о ш т о Д р . М а ч е к ж е л и з н а ч и л о в а н п а р л а м е н т а р н о р е ш е њ е , о д г о в о р и о : „Д а к а к о . He п о с т о ј и д р у г о , и м и н е п р и з н а ј е м о , н е г о с а м о К р а љ а и н а р о д “. М и с л и м д а с е с е ћ а м д а с у и б е о г р а д с к * л и с т о в и з а б е л е ж и л и о н д а о в о : н а б о л е с н и ч к о ј п о с т е љ и , д о к ј е ј о ш л е ж а о у

б е о г р а д с к о ј б о л н и ц и , к а д а г а ј е К р а љ А л е к с а н д а р п о с е т и о , Р а д и ћ м у с е з а х в а л и о и и з г о в о р и о о в е р е ч и : „ а д о с т а ј е с а м о К р а љ и н а р о д !“ Н е м а в и ш е п о с р е д н и к а и з м е ђ у К р а љ а и




н а р о д а , н е м а в и ш е с т р а н а к а , н е м а в и ш е п а р л а м е н т а . О н и с у

з а с в е к р и в и .Д а л и ј е о н д а ч у д о ш т о ј е К р а љ п о с л у ш а о о в о о б и љ е с а в е т а

б а ш о д с т р а н е с к о ј о м с е т р а ж и о с п о р а з у м ? в и о в и с а в е т и у р о д и л и с у п л о д о м . К р а љ н и је и м а о п о р е д с е б е н и П а ш и ћ а н и т и и ј е д н о г п о л и т и ч к о г ч о в е к а т е в е л и ч и н е . М и с а о ј е б и л а п р о с т а , с у в и ш е п р о с т а . Г о р д и ј е в ч в о р , с р п с к о -х р в а т с к и с п о р , и м а о ј е д а п р е с е ч е с а м о К р а љ с в о ј о м л и ч н о м д и к т а т у р о м . И о н ј е т о у ч и н и о . У к и н у о ј е с в е п о л и т и ч к е с л о б о д е , с њ и м а с т р а н к е и п а р л а м е н т . Ц и љ ј е б и о д а с е с в и , и р б и и Х р в а т и , п о д в е л и к и м п р и т и с к о м у ј е д н о м г в о з д е н о м л о н ц у с к у в а ј у у

ј е д н у ј у г о с л о в е н с к у н а ц и ј у . Т а с е т е о р и ј а м о г л а о д р ж а т и и т а ј е к с п е р и м е н т и у с п е т и с а м о у н е м о г у ћ е м с л у ч а ј у д а с е у и с т и н и о д р ж и м и р у н у т р а и с п о љ а з а в е о м а д у г и н и з г о д и н а , з а п о л а в е к а , м о ж д а и з а ц е о ј е д а н в е к . К о ј е т о м о г а о з а ј е м ч и т и ? Н и к о . О т у д а ј е т а т е о р и ј а б и л а п о г р е ш н а . О т у д а ј е и т а ј е к с п е р и м е н а т м о р а о п р о п а с т и . У н у т р а , д и к т а т у р а ј е п о г о д и л а и р б е и Х р в а т е и д и г л а п р о т и в у с е б е и ј е д н е и д р у г е . п о љ а , о н а ј е б и л а ф а т а л н а . Ч и м ј е К р а љ б ј а н у а р а с в е о д р ж а в у н а с е б е , и у н у т р а ш њ и и с п о љ н и н е п р и ј а т е љ и д р ж а в е у д р у ж и л и с у с е у ј е д н о ј т а ч н о ј м и с л и д а а к о у б и ј у К р а љ а А л е к с а н д р а у б и ћ е и т у д р ж а в у .

И т а к о с е д е с и л о . М е т а к у М а р с е љ у н и ј е с а м о б и о п р в и м е т а к и с п а љ е н у п о с л е д њ е м р а т у . Т а ј ј е м е т а к с м р т о н о с н о п о г о д и о и Ј у г о с л а в и ј у . Њ о ј ј е б и о и н а м е њ е н . И т а ј ј е м е т а к д о ш а о н е о д ј е д н е и з м и ш љ е н е з а в е р е , в е ћ о д ј е д н е и с т и н с к е з а в е р е . Т а к о ј е п о с л е Р а д и ћ а п а о и К р а љ А л е к с а н д а р и с а њ и м е и Ј у г о с л а в и ј а . Т а к о с у и ј е д а н и д р у г и п а л и ж р т в о м и с т о г с п о р а , с р п с к о - х р в а т с к о г с п о р а .

Ш т а ј е л е ж а л о и ш т а л е ж и и д а н а с у о с н о в и о в о г с п о р а ? У о с н о в и њ е г а л е ж а л о ј е и л е ж и ј о ш и д а н а с : д в а с у п р о т н а о с е ћ а ј а .

У н а ц и о н а л н о м о с е ћ а ј у р б а д у г о и м у ч н о и с к у с т в о и з с т а р е и и з н о в е н а ш е д р ж а в е с т а л о ж и л о ј е ј е д н у п р е с у д н у о д л и к у : ч у в а т и д р ж а в у и з н а д с в е г а . Ч у в а т и ј е к а к в а ј е д а ј е , м е њ а т и ј е и з н у т р а а л и ј е у в е к ч у в а т и с п о љ а . р б и м а ј е б и л о ј а с н о д а с е с в а к а п р о м е н а м о ж е п о с т и ћ и у н у т р а д р ж а в е , а л и а к о с е д р ж а в а и з г у б и , н е м а с е в и ш е г д е н и п о к у ш а в а т и с п р о м е н а м а . Б о р б а з а п р о м е н е п р е с т а ј е и н а с т а ј е с а с в и м д р у г а б о р б а , б о р б а д а с е д р ж а в а п о в р а т и . У т а ј о с е ћ а ј р б а у л а з и л о ј е и њ и х о в о о н д а ш њ е н е п о в е р е њ е п р е м а с в а к о м о б л и к у ф е д е р а ц и ј е . м а т р а л и с у д а ј е н а о н о ј б а л к а н с к о ј в е т р о м е т и н и ф е д е р а л н и с и с т е м с л а б и ј и о д ц е н т р а л и с т и ч к о г . Н а в о д и л и с у с е п р и м е р и и з д а в н е и н а ј с к о р и ј е п р о ш л о с т и .

О в а ј о с е ћ а ј р б а п р о г л а ш е н ј е њ и х о в о м ж е љ о м з а х е г е м о н и ј о м . Х р в а т и с у с м а т р а л и д а с у и м а л и с в о ју д р ж а в у ј о ш о д д е в е т о г в е к а , д а с у ј е у с л о м у А у с т р о -У г а р с к е м о г л и п р о ш и р и т и д о Д р и н е и а в е , и д а с у у је д и њ е њ е м и з г у б и л и и




ј е д н о и д р у г о . О т у д а б о р б а п р о т и в у н о в е д р ж а в е о д с а м о г п о ч е т к а .

Т а ј е њ и х о в а б о р б а п р и р о д н о н а и ш л а н а о т п о р о н о г н а г о н а у с р п с к о м н а ц и о н а л н о м о с е ћ а њ у д а с е д р ж а в а ч у в а и с а ч у в а . Ч и њ е н и с у п о к у ш а ји д а с е о в а д в а с у п р о т н а о с е ћ а ј а и з м и р е . П о к у ш а ј У д р у ж е н е О п о з и ц и ј е у Ф а р к а ш и ћ у с а Д р . М а ч е к о м п р о п а о ј е н е њ е н о м к р и в и ц о м . П о д п р и т и с к о м с п о љ н е с и т у а ц и ј е К н е з П а в л е ј е п о н у д и о с в о ј с п о р а з у м Д р . М а ч е к у . В о ђ е н о н и м х р в а т с к и м н а ц и о н а л н и м о с е ћ а њ е м Д р . М а ч е к ј е т у п о н у д у п р и м и о . О д к н е з а П а в л а д о б и о ј е о д м а х о н о ш т о ј е т е к д у ж о м з а је д н и ч к о м б о р б о м с а У д р у ж е н о м о п о з и ц и ј о м

м о г а о о ч е к и в а т и , и д о б и о в и ш е . К н е з П а в л е ј е у ч и н и о о в у п о н у д у д а б и Д р . М а ч е к а и м а о у з с е б е и д р ж а в у у с п о љ н о ј onacHoctUjjep с у с е с л а г а л и п о т п у н о д а с е Н е м ц и м а н е д а о т п о р . А л и ј е у н е о у п о р а з у м и о д р е д б у д а с в е и п а к и м а к о н а ч н о д а р е ш и У с т а в о т в о р н а к у п ш т и н а . Т у с п о љ н у о п а с н о с т с м а т р а о с а м и ј а л и ч н о п р е с у д н о м . И о в а ј о с е ћ а ј о д с п о љ н е о п а с н о с т и о д л у ч и о ј е д а и а в е з З е м љ о р а д н и к а у ђ е у В л а д у п о р а з у м а , о н а ј и с т и с п о р а з у м к о ји с у у Ј е р у с а л и м у п р и м и л и к а с н и ј е и д р у г и ш е ф о в и О п о з и ц и ј е . Т а ј м е и с т и о с е ћ а ј с п о љ н е о п а с н о с т и о д в е о у М о с к в у . А л и с а м о д м а х с а з в а о в а н р е д н и К о н г р е с с т р а н к е д а о д о б р и о в а ј м о ј р а д .

Д о ш л о ј е б л и з у ј е д н е х и љ а д е д е л е г а т а . Т р а ж и о с а м д а с т р а н к а о д о б р и м о ј п о с т у п а к . М о ј ј е р а з л о г б и о д а р а т и д е , и д а ј а и п а к в и ш е в о л и м д а д о ч е к а м о р а т з а ј е д н о с а Д р . М а ч е к о м н е г о б е з њ е г а . Б е з њ е г а с и г у р н о б и с м о д о б и л и у д а р а ц и з н у т р а . њ и м е у в л а д и т а ј с е у д а р а ц и з н у т р а м о ж д а м о ж е и з б е ћ и . И з г л е д и с у м а л и , а л и с е м о р а ј у и с к о р и с т и т и . И с в и с у д е л е г а т и ј е д н о д у ш н о о д о б р и л и м о ј п о с т у п а к . Д е с и л о с е ј о ш и т о , д а ј е ј о ш з а т р а ја њ а к о н г р е с а , п о с л е м о г г о в о р а и г о в о р а д р у г и х и п р е н е г о ш т о с е и с ц р п и л а л и с т а г о в о р н и к а , д о ш л а в е с т д а ј е р а т о б ј а в љ е н . Ц е л а ј е с а л а у с т а л а н а н о г е , п о з д р а в и л а с т а р е

с а в е з н и к е у з у з в и к е п р о т и в Х и т л е р а .У о с н о в и х р в а т с к о г н а ц и о н а л и з м а с т о ј и н е с у м љ и в о и д е ј а Д р . А н т у н а т а р ч е в и ћ а . и г у р н о ј е њ е г о в а з а с л у г а з а п о ч е т а к д у х о в н о г о д в а ј а њ а Х р в а т а о д Н е м а ц а и М а ђ а р а . Њ е г о в а к р и л а т и ц а : „Н и Б е ч н и П е ш т а “ н е с у м љ и в о ј е и с п р а в н а . Д а н а с к а д ј е о д б а ч е н а м и с а о н а р о д н о г ј е д и н с т в а у и с т о м ј е д у х у д о д а н о „н и Б е о г р а д "! Н е с у м љ и в о л о г и ч н о , н е с у м љ и в о р а з в о ј и с т е м и с л и . О т у д а и д у б о к о п о ш т о в а њ е к о је м у у к а з у ју . Р а з б у к т а л и н а ц и о н а л и з а м т р а ж и ш т о п о т п у н и ј у с в о ј у в л а с т . В л а с т п р е т с т а в љ а с н а г у , с н а г а т р а ж и е к с п а н з и ј у д о к л е г о д м о ж е д а д о с е г н е и у о б л и к у у к о м е м о ж е у д а н о м т р е н у т к у .

т а р ч е в и ћ ј е у с в о јо ј м а ш т и з а м и ш љ а о т у в л а с т с и л н о м , т о л и к о с и л н о м д а ј е н и ј е м о г а о з а д р ж а т и о д е к с п л о з и ј е . Н а к о ј у с е с т р а н у т а в л а с т и м а л а п р о с т р е т и ? О ч е в и д н о н и ј е м о г л а п р е м а Н е м ц и м а и М а ђ а р и м а . И с т о в е т н о с т ј е з и к а , е т н и ч к о



52 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш "

Ј е д и н с т в о с а р б и м а у п у т и л о г а ј е н а н а ш у с т р а н у . м е т њ а ј е

б и л а и м е , т р а д и ц и ј а , и с т о р и ј а , в е р а , с р п с к и н а ц и о н а л н и о с е ћ а ј . О т у д а ј е р б е п р о с т о п р о г л а с и о „п р а в о с л а в н и м Х р в а т и м а “ и с в е з е м љ е у А у с т р о -У г а р с к о ј у к о ј и м а р б и ж и в е с т в а р н о х р в а т с к и м , a т о с у з е м љ е „д о а в е и Д р и н е “, а а к о с е м о ж е и д а љ е . Т а к о ј е о н у с в о ј о ј м а ш т и с т в о р и о В е л и к у Х р в а т с к у . О с т а л о ј е с а м о д а с е о н а и з м а ш т е п р е в е д е у с т в а р н о с т . т в а р н о с т ј е з а х т е в а л а д а с е н е б р и ш е с р п с к о и м е , д а с е п р и з н а п о с т о ј а ш е р б а , н е с а м о о н и х у у ж о ј р б и ј и д о Д р и н е н е г о и с о в е с т р а н е Д р и н е , с в е д о у с а м у у ж у Х р в а т с к у . А л и ј е о с т а о и с т и з а х т е в з а с р п с к и м т е р и т о р и ј а м а „д о а в е и

Д р и н е “.О с л о м у А у с т р о -У г а р с к е Д р . Т р у м б и ћ је т о п о к у ш а о , п о к у ш а о д а п р е ђ е ј о ш ј е д н у е т а п у . To и с т о и т ј е п а н Р а д и ћ , в и д е л и с м о . З а т о ј е у п р а в у Д р . К р њ е в и ћ к а д а к а ж е д а с а

р б и м а н и т и ј е б и л о с п о р а з у м а , н и т и г а и м а , н и т и he г а б и т и . К а о з а с е б а н н а р о д , с п р а в о м н а с в о ј у д р ж а в у , о н и м а п р а в о и н а з а с е б н у с п о љ н у п о л и т и к у . И у т о м е ј е т р а г е д и ј а с р п с к о г с х в а т а њ а . М и с м о т о п и т а њ е с м а т р а л и у н у т р а ш њ и м п и т а њ е м . З а Х р в а т е ј е о д н а п у ш т а њ а и д е ј е н а р о д н о г ј е д и н с т в а о н о з н а ч и л о п и т а њ е м с п о љ н е п о л и т и к е . Н а т о м е с е п о љ у о н о и д а н а с н а л а з и .

Д р . М а ч е к с м а т р а т а р ч е в и ћ а х р в а т с к и м е к с т р е м и с т о м . О н к а ж е : „О в о н е з в у ч и в и ш е ф а н т а с т и ч н о н е г о к а с н и ј е т в р ђ е њ е и з в е с н и х р б а д а с у с в и Х р в а т и п р о с т о п о к а т о л и ч е н и

р б и “ (с . 33). а с в и м ј е т а ч н о д а ј е б и л о и т и х р б а ф а н т а с т а . а м о п о с т о ј и ј е д н а р а з л и к а . Н и ј е д а н о д њ и х н и ј е и м а о о н а ј

у т и ц а ј к а о т а р ч е в и ћ с в е д о д а н а ш њ и х д а н а . И д р у г о , Д р . М а ч е к н а з и в а т а р ч е в и ћ а ф а н т а с т о м ш т о ј е п о р и ц а о с р п с к о и м е , п о с т о ј а њ е р б а к а о р б а , а л и ј е и с а м п о д л е г а о т о м е и у з т о з а д р ж а о т е р и т о р и ј у и з т о г а с х в а т а њ а . О н к а ж е : „З а в р е м е т у р с к и х р а т о в а м н о г и с у к р а је в и Х р в а т с к е б и л и о п у с т о ш е н и и

Т у р ц и с у н а с е л и л и о в е к р а ј е в е н а р о д о м и с т о ч н о п р а в о с л а в н е в е р е . Б и л о ј е н е ш т о р б а м е ђ у њ и м а , а л и ј е н а ј в и ш е т о б и о н а р о д л а т и н с к е к р в и к о ј и с е з в а о В л а с и м а ; т о ј е и м е у б р з о п о с т а л о о п ш т е з а с в е н а с е љ е н и к е . К а д ј е т у р с к а г р а н и ц а о д б а ч е н а н а т р а г ј у ж н о о д а в е , Х р в а т с к а ј е п р и м и л а м н о г о п р а в о с л а в н о г н а р о д а . О н и н е в о д е с в и п о р е к л о о д о н и х к о је с у Т у р ц и н а с е л и л и ; м н о г и д о л а з е о д х р в а т с к и х п о р о д и ц а к о ј и с у п о д т у р с к о м о к у п а ц и ј о м н а п у с т и л и к а т о л и ч к у в е р у и п р и х в а т и л и п р а в о с л а в љ е . Т у р ц и с у в и ш е в о л е л и п р а в о с л а в н у н е г о к а т о л и ч к у в е р у , ј е р ј е П а т р и ј а р х п р в е и м а о с в о ј е с е д и ш т е у Ц а р и г р а д у и з а т о ј е б и о п о д т у р с к и м у т и ц а ј е м ,, (с . 32).

О н а ј „п р а в о с л а в н и н а р о д “ н а р а в н о н и ј е б и о с р п с к и . П р е к о о н о „н е ш т о р б а “ т а р ч е в и ћ ј е м о г а о п о т п у н о п р е ћ и , ј е р т о з н а ч и д а в е ћ и н а , и т о к а к в а , и н и ј е у о п ш т е б и л а р б и н . А с а о н о м а р г у м е н т а ц и ј о м о В л а с и м а м о ж е с е п о т п у н о п о р и ц а т и




п о с т о ја њ е с в и х р б а у о п ш т е . А о п е р и с а т и с а п о ј м о м Х р в а т с к е о в а к о г е о г р а ф с к и н е о д р е ђ е н о с а о н о „н е ш т о р б а “ д а ј е н а к н а д н о п о т п у н о п р а в о и м р т в о м т а р ч е в и ћ у д а с в с ј е м „п р а в у “ д а и о в у и с т о р и с к у п о д л о г у Д р . М а ч е к а . To и с т и н а н е м а в е з е с а и с т о р и ј о м , а л и и м а в е з е с а о н и м „д о Д р и н е и

а в е “.To ј е с т а р а н а в а л а т а р ч е в и ћ е в е и д е је н а р б е . О н а л е ж и у

о с н о в и и д а н а ш њ е г х р в а т с к о г н а ц и о н а л и з м а . Т о ј н а в а л и м и д а н а с п р и с у с т в у ј е м о и с т о м н а в а л о м м и р б и и м а м о д а н а с д а р а ч у н а м о . т а р ч е в и ћ с е у с в о јо ј м а ш т и ш и р и о п р е м а с л а б о ј Т у р с к о ј , п р е м а Т у р с к о ј у п а д у , и у м и с л и м а о т е о о д њ е ц е о

Б а л к а н , и Б у г а р с к у д о Ц р н о г М о р а . О в и с е д а н а ш њ и ш и р е п р е м а с р п с к и м з е м љ а м а , ј е р с м а т р а ј у д а ј е с р п с к и н а р о д у п а д у . О н д а с е д е л и л а к о ж а с т а р е Т у р с к е . З а ш т о с е н е б и д а н а с п о д е л и л а к о ж а с р п с к о г н а р о д а ? Т и т о ј е п о ч е о . М о ж д а ћ е к о м о ћ и д а д о в р ш и . He ч и н и н и ш т а ш т о ј е с т в а р н о с т д р у г а .

т в а р н о с т у м а ш т и , а к о н и ј е д а н а с с т в а р н о с т у ж и в о т у , м о ж е в е ћ с у т р а т о б и т и . Т а с т в а р н о с т у м а ш т и л е ж и д а н а с у о с н о в и х р в а т с к о г н а ц и о н а л н о г о с е ћ а ј а . Њ и х о в р а з у м т р а ж и и д а н а с у п о р н о н а ч и н и с р е д с т в а к а к о д а с е т а ј о с е ћ а ј о п р а в д а и о с т в а р и .

У с в о м п о с м р т н о м г о в о р у Д р . Т р у м б и ћ у , а Т р у м б и ћ ј е у м р о 17 н о в е м б р а 1938, А в г у с т К о ш у т и ћ , п о д п р е т с е д н и к Х р е к а о ј е : „Р о д и в ш и с е у р а с т р г а н о ј д о м о в и н и , в е ћ у р а н о ј м л а д о с т и п р и м и л а ј е њ е г о в а д у ш а у с е в е л и к у з а в ј е т н у м и с а о н е у м р л о г Д р . А н т у н а т а р ч е в и ћ а .“

У и с т и н и , Д р . А н т у н т а р ч е в и ћ н и ј е у м р о .А н и њ е г о в а з а в ј е т н а м и с а о .Н и њ е г о в а м р ж њ а н а р б е . р б и н с е с м а т р а г л а в н о м

с м е т њ о м и д а н а с д а с е у ж и в о т с п р о в е д е ж е љ а о в о г о ш т р о г т а р ч е в и ћ е в о г н а ц и о н а л и з м а . И з а т о с е р б и н с м а т р а

н е п р и ј а т е љ е м , и т о н е п р и ј а т е љ е м к о ј е г а т р е б а д а у н и ш т и ш .

Т а к в о г н е п р и ј а т е љ а п о б е д и т и н е м о ж е ш а к о г а н е м р з и ш . П о с т е п е н о ј е т а ј о с е ћ а ј п о с т а ј а о с в е ј а ч и , п о с т е п е н о ј е п р е л а з и о у м р ж њ у , п о с т е п е н о ј е д о с т и г а о д о в р х у н ц а , д о у с и ј а н е м р ж њ е . А у с и ј а н а м р ж њ а ј е с л е п а , п о т п у н о . О н а н е в и д и н и с о п с т в е н е и н т е р е с е . Њ о ј п о с т а ј е г л а в н и м ц и љ е м у н и ш т е њ е н е п р и ј а т е љ а , б е з о б з и р а д а л и ћ е т о у н и ш т е њ е п о в у ћ и и с в о ј е с о п с т в е н о .

Х о ћ е т е л и д о к а з а ? И м а и х с у в и ш е .У с в о ј е в р е м е н а ц и о н а л н и о с е ћ а ј т а р ч е в и ћ а о Х р в а т с к о ј

к а к о ј у ј е о н з а м и ш љ а о о д в е о г а ј е у з а к љ у ч к у д а с е о н о ш т о ж е л и м о ж е п о с т и ћ и с а м о д и р е к т н и м с п о р а з у м о м с К р у н о м у

Б е ч у . Н а ц и о н а л н и о с е ћ а ј Д р . М а ч е к а о Х р в а т с к о ј к а к о ј у ј е о н з а м и ш љ а о у т о м е т р е н у т к у о д в е о г а ј е , и њ е г а , д о з а к љ у ч к а д а с е т а ј ц и љ м о ж е п о с т и ћ и с а м о д и р е к т и м с п о р а з у м о м с К р у н о м . Т а к о с у о т п о ч е л и п р е г о в о р и п р е к о п р е т с е д н и к а в л а д е г . Д р а г и ш е Ц в е т к о в и ћ а . О т п о ч е т и с у и з а в р ш е н и б е з






ј е д н о м т р е н у т к у п о к а з а о д а б и х т е о д а п р е к и н е д а љ у д и с к у с и ј у и з ј а в о м : „Д а к л е в и о д б и ј а т е п р е д л о г Д р . М а ч е к а . Д а з н а т е м и с м о с в о ј у о д л у к у д о н е л и и и д е м о с в о ј и м п у т е м .“П р и л ч к о м п р е т р е с а њ а с п о љ н о п о л и т и ч к и х о д н о с а н а Ј у г о и с т о к у Е в р о п е и н а Б а л к а н у п р е т с т а в н и ц и У О и Ј Н п о л а з и л и с у о д у в е р е њ а д а б и е в е н т у а л н а к а т а с т р о ф а п о г о д и л а п о д ј е д н а к о и р б е и Х р в а т е . К о ш у т и ћ ј е н а т о п р и м е т и о : „И з в и н и т е , г о с п о д о , н а м а ј е с т а л о д а Х р в а т с к а б а р ј е д а н д а н п р е ж и в и Ј у г о с л а в и ј у .“

И м а л и о в о м а к а к в е в е з е с а о н и м т а к о з в а н и м „о б ј е к т и в н и м “ р а з у м о м ? О ч е в и д н о д а н е м а . А к о н е м а в е з е с а

р а з у м о м , с ч и м е и м а в е з е ? И м а в е з е с о с е ћ а ј е м . к о ј и м ?о с е ћ а ј е м м р ж њ е н а р б е . Н е к а п р о п а д н у р б и , м а с у т р а д а н п р о п а л и и Х р в а т и . Б а р ћ у и м а т и з а д о в о љ с т в о д а в и д и м к а к о с у р б и п р о п а л и . Д а л и ј е т а ј о с е ћ а ј б и о с а м о л и ч н и о с е ћ а ј А . К о ш у т и ћ а ? О ч е в и д н о д а н и ј е . О н ј е п о л и т и ч к и ч о в е к , п о т п р е т с е д н и к Х , и н е с у м љ и в о ј е д а ј е т а ј о с е ћ а ј и м а о м а л о ш и р у п о д л о г у у х р в а т с к о м н а р о д у .

Н а д в е н е д е љ е п р е д п о ч е т а к Д р у г о г с в е т с к о г р а т а у л о н д о н с к о м „Њ у з К р о н и к л у “ 16 а в г у с т а и з л а з и и з ј а в а к о ј у ј е Д р . М а ч е к д а о б е о г р а д с к о м д о п и с н и к у т о г а л и с т а , г . Х а р и с о н у . Д р М а ч е к к а ж е : „А к о р б и к р е н у л е в о , м и ћ е м о м о р а т и д е с н о . А к о о н и к р е н у д е с н о , м и ћ е м о л е в о . А к о д о ђ е д о р а т а , н и ш т а н а м д р у г о н е ћ е о с т а т и н е г о д а о д е м о н а с у п р о т н у с т р а н у о д о н е к о ј у Б е о г р а д б у д е п о д р ж а в а о “. З н а ч и у с в а к о м с л у ч а ј у м и и д е м о с а н е п р и ј а т е љ и м а р б а . Т и н е п р и ј а т е љ и р б а м о г у б и т и и н е п р и ј а т е љ и Х р в а т а . О н ј е о т и ш а о ј е д а н с т е п е н д а љ е о д К о ш у т и ћ а . Д а л и ј е о в а ј о с е ћ а ј Д р . М а ч е к а б и о с а м о њ е г о в л и ч н и о с е ћ а ј? О ч и г л е д н о д а н и ј е . О н ј е о д г о в а р а о о с е ћ а ј и м а о н и х Х р в а т а у ч и ј е ј е и м е г о в о р и о . Ј а с н о ј е б и л о д а ћ е р б и б и т и н а с т р а н и с т а р и х с а в е з н и к а , ј е р с у н а т о ј с т р а н и в е ћ б и л и н а р о ч и т о о д П р в о г с в е т с к о г р а т а , н а

с т р а н и Ф р а н ц у з а , Е н г л е з а и А м е р и к е . З н а ч и , у с в а к о м с л у ч а ј у , п о о в о ј и з ј а в и , Х р в а т и he и ћ и с а о н о м д р у г о м с т р а н о м . И т а к о с е и з б и л о . а м о н и с у п о ш л и п о д Д р . М а ч е к о м . И з а М у с о л и н и ј а и з а Х и т л е р а м н о г о ј е п о г о д н и ј а л и ч н о с т б и л а — А н т е П а в е л и ћ . Д р . М а ч е к н е б и б и о с п о с о б а н з а с в е о н о н а ш т а ј е П а в е л и ћ в е ћ у н а п р е д б и о г о т о в .

О в а ј о п ш т и х р в а т с к и н а ц и о н а л н и о с е ћ а ј д о с т и ж е с в о ј в р х у н а ц п о д П а в е л и ћ е м .

Ј у г о с л а в и ј а п а д а . Х и т л е р и М у с о л и н и с у г о с п о д а р и . Ј у г о с л а в и ј а ј е р а с п а р ч а н а . П о д е љ е н а ј е и з м е ђ у Н е м а ч к е , М а ђ а р с к е , И т а л и ј е и Б у г а р с к е . И т а л и ј а ј е у з е л а с в е ш т о ј е х т е л а . У з е л а ј е д о б а р д е о х р в а т с к е з е м љ е , Д а л м а ц и ј у , н а ч и н и л а Ј а д р а н с к о Mope у и с т и н и „с в о ј и м м о р е м “, н а д о с т а л и м о б е з б е д и л а с в о ј у т и ц а ј . в е ј е т о Х р в а т П а в е л и ћ п о т п и с а о . З а ш т о ? а м о д а д о б и ј е о н о ш т о м у с р ц е ж у д и , о н о у




ч е м у ј е в а с п и т а н , о н о ш т о ј е л е ж а л о у о с н о в и њ е г о в о г

н а ц и о н а л н о г о с е ћ а њ а и р а з в и л о с е у у с и ј а н у м р ж њ у н а р б е . Д о б и о ј е о н о „д о а в е и Д р и н е “. Д о б и о б и и п р е к о Д р и н е , д а н и ј е б и л о Н е м а ч к е и њ е н и х и н т е р е с а . Д а н и ј е б и л о т о г а , о с т в а р и л о б и с е о н о ш т о ј е у в р е м е П р в о г с в е т с к о г р а т а п и с а о ј е д а н Х р в а т з а в р е м е о к у п а ц и ј е р б и ј е : о д М о р а в е и с т о ч н о Б у г а р с к о ј , о д М о р а в е з а п а д н о Х р в а т с к о ј . Т а ч н о б и и ш ч е з л о и и м е р б и н . Т а ч н о п о т а р ч е в и ћ у . To ј е б и л о п р е у ј е д и њ е њ а , п р е с в а к е х е г е м о н и ј е Б е о г р а д а . А л и с у у т о м е т р е н у т к у у т о ј н е в о љ и с в и р б и у А у с т р о -У г а р с к о ј б и л и и с р ц е м и д у ш о м у з Б е о г р а д .

У т о м и с т о м П р в о м с в е т с к о м р а т у у з е о ј е у ч е ш ћ а и Д р . М а ч е к . О т о м е у ч е ш ћ у о н у с в о ј о ј к њ и з и п и ш е : „Р е д о в н а в о ј с к а и ј е д и н и ц е д о м а ћ е о д б р а н е к р е н у л е с у и з З а г р е б а п р в и х д а н а п о с л е м о б и л и з а ц и ј е ... В о з о м с м о д о ш л и у Б о с н у 20 а в г у с т а и у л о г о р и л и с е н а л и ј е в о ј о б а л и Д р и н е б л и з у њ е н о г у ш ћ а у а в у ... О д а т л е с м о к р е н у л и д у ж р е к е Б о с у т а , н а л е в о ј о б а л и а в е . У с у к о б у с а р б и м а к о ј и ј е с л е д о в а о , д о б и о с а м п р в о в а т р е н о к р ш т е њ е (с . 63)... Н е м а м н а м е р е д а о п и с у ј е м с т р а т е г и ј у а у с т р и ј с к о г г е н е р а л а П о т и о р е к а к о ј у ј е б и о р а з в и о н и т и д а с е х в а л и м с в о ј о м х р а б р о ш ћ у . Д а к а ж е м с а м о т о д а с а м у ч е с т в о в а о у к р в а в о ј б и ц и б л и з у м е с т а П е ћ и н ц и и

П о п и н ц и , у к о јо ј с м о у н и ш т и л и ј е д н у ц е л у с р п с к у д и в и з и ј у к о ј а ј е п р е ш л а а в у . К а о п о б е д и о ц и г о н и л и с м о н е п р и ј а т е љ а п р е к о р е к е д о у р б и ј у и н а с т у п а л и у з в е ћ е и м а њ е ч а р к е с в е д о К о л у б а р е . П р е л а з е ћ и п р е к о о в е т е р и т о р и ј е б и о с а м л а к ш е р а њ е н у н о г у и у п у ћ е н и з с в о г а п у к а у б о л н и ц у у Н о в и а д к р а ј е м н о в е м б р а ... М о ј а ј е р а н а б р з о з а р а с л а ... д о б и о с а м о д л и к о в а њ е „з а х р а б р о д р ж а њ е п р е д н е п р и ј а т е љ е м “.

у д б и н а , у к о ј у Д р . М а ч е к в е р у ј е , а и ј а с а м ,х т е л а ј е д а з б о г р а н е о д с р п с к о г к у р ш у м а Д р . М а ч е к н и ј е с т и г а о д о с а м е К о л у б а р е . И т а к о н и ј е п р и с у с т в о в а о о н о м с и л н о м н а л е т у

с р п с к е в о ј с к е п о д к о м а н д о м о н о г и с т о г г е н е р а л а М и ш и ћ а , с л о м у П о т и о р е к о в е о ф а н з и в е . М о ж д а б и и с а м п о г и н у о , a м о ж д а и н е б и . М о ж д а б и с е н а ш а о у о н о м н е в е р о в а т н о в е л и к о м б р о ј у з а р о б љ е н и к а а у с т р и ј с к и х , о б р е о с е у р б и ј и и в е р о в а т н о с о с т а л и м Ј у г о с л о в е н и м а у Н и ш у у ч е с т в о в а о у њ и х о в о м р а д у , г о в о р и о н а м и т и н з и м а . М о ж д а н и т о н е б и и з м е н и л о њ е г о в н а ц и о н а л н и о с е ћ а ј х р в а т с к и . И З а ш т о ? Н и ј е т о д а н а с в а ж н о . В а ж н о ј е ш т о ј е с у д б и н а х т е л а д а н е б у д е у о н о м д е л у а у с т р и ј с к е в о ј с к е к о ј а ј е у п а л а у М а ч в у и у с в о м б е с у п о ч и н и л а о н а т е ш к а з в е р с т в а н а д г р а ђ а н с к и м с т а н о в н и ш т в о м , н а р о ч и т о с е о с к и м . т р е љ а л и с у н а г о м и л е

м и р н о с т а н о в н и ш т в о . В о д и л и с у и з к у ћ а с т а р е љ у д е и в е ш а л и у т о л и к о м б р о ј у д а ј е н а ф о т о г р а ф и ј а м а б и л о ш у м а у к о ј и м а ј е о с в а к о м о н о м в и с о к о м д р в е т у в и с и о п о ј е д а н н а ш в и с о к и с е љ а к . Н а ш а ј е в о ј с к а п о в р а т и л а М а ч в у б р з о , з а н е к и д а н .





5S Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ''Њ е г о ш "

о в и м у с г а ш и м а . О н ј е з а т о д а н а с в е р о д о с т о ј н и с в е д о к . К а д ј е у Ј а с е н о в ц у у п и т а о Љ у б у М и л о ш а , з а ш т о т о ч и н е , к а д ј е и з г л е д а , д о б а р х р и ш ћ а н и н , ј е р с е с в а к о в е ч е м о л и Б о г у , о в а ј м у ј е о д г о в о р и о : „З н а м д а ћ у г о р е т и у п а к л у , а л и ћ у б а р г о р е т и з а Х р в а т с к у !“ Д а л и м о ж е и с а м Д р . М а ч е к п р о т у м а ч и т и о в о д р у к ч и ј е н е г о у с и ј а н о м м р ж њ о м ? А т а м р ж њ а н и је м о г л а н и ћ и п р е к о н о ћ и . И к а о ш т о с м о в и д е л и и н и ј е .

И л и о н о В и к т о р а Г у т и ћ а , в е л и к о г ж у п а н а у с т а ш к о г у Б а њ а л у ц и , н а з б о р у у а н с к о м м о с т у 30 м а ј а 1941: „Н е м а в и ш е с р п с к е в о јс к е . Н е м а р б и ј е ! Н е м а г а з д а н а ш и х к р в о п и ј а ! Н е с т а л о ј е ц и г а н с к е д и н а с т и ј е К а р а ђ о р ђ е в и ћ а ! А к о д н а с

у с к о р о д р у м о в и he п о ж е љ е т р б а љ а , а л р б а љ а в и ш е б и т и н е ћ е ...“ И л и о н о „м е с о з а Ј о в а н о в у п и ј а ц у “ ш т о ј е п л о в и л о

а в о м к а Б е о г р а д у .И л и о н о П а в е л и ћ е в а м и н и с т р а Д р . М и л а Б у д а к а н а з б о р у у

Г о с п и ћ у д а т р е ћ и н а р б а и м а д а с е ф и з и ч к и у н и ш т и д р е ћ и н а п р е б а ц и п р е к о Д р и н е у р б и ј у , а т р е ћ и н а п о к а т о л и ч и . О в а ј ј е д и в љ а ч к и к р в а в и п р о г р а м с к о р о б и о и з в р ш е н : б л и з у т р е ћ и н а ј е п о к л а н о , б л и з у т р е ћ и н а п р е б а ч е н о и л и п р е б е г л о у Н е д и ћ е в у м а л е н у р б и ј у (650,000), а о к о 200,000 п о к а т о л и ч е н о .

П о т п у н о о д в о ј е н о о д н а ш и х о с е ћ а њ а , т е ш к е у н у т р а ш њ е

п о б у н е п р о т и в о в и х м а с о в н и х п о к о љ а , н е м о ж е с е р е ћ и д а о в д е н е м а и з в е с н е л о г и к е , л о г и к е њ и х о в о г р а з у м а , к о ј и ј е п о з в а н д а п о м о г н е о с е ћ а њ у м р ж њ е д а п о с т и г н е с в о ј ц и љ . Т а ј с е р а з у м с л у ш а , н е о н а ј о б ј е к т и в н и , н а ј м а њ е н е к и т у ђ и , а в е ћ н и к а к о н а ш , с р п с к и . А к о ј е К о ш у т и ћ 1939 м о г а о р е ћ и д а с у Х р в а т и с а д а ј а ч и и м о г у „о д л у ч н и ј е с п р о в е с т и с в о ј е з а х т е в е “, ј е р с у н е з е м љ а , н е д р ж а в а , н е Х р в а т и н е г о р б и д о ш л и у „с п о љ н о п о л и т и ч к и “ т е ж а к п о л о ж а ј , а к о ј е њ и х о в р а з у м м о г а о о н д а л о г и ч н о з а к љ у ч и т и д а с е т а ј т е ж а к п о л о ж а ј р б а м о ж е и с к о р и с т и т и и п р е ћ и ј о ш ј е д н а е т а п а у и с т о м п р а в ц у , к а и с т о м ц и љ у , з а ш т о с а д а к а д а ј е в е ћ д р ж а в а п а л а , к а д а ј е п а л а т а

Ј у г о с л а в и ј а , к а д а с у р б и у Ј у г о с л а в и ј и п р и м и л и г л а в н и и н а ј т е ж и у д а р а ц Х и т л е р о в , з а ш т о н е б и П а в е л и ћ и њ е г о в р е ж и м л о г и ч н о з а к љ у ч и о д а с е с а д а „с п о љ н о п о л и т и ч к и п о л о ж а ј" у к о ј и с у з а п а л и р б и , и с а м о р б и и л о в е н ц и о д с в и х н а р о д а Ј у г о с л а в и ј е , и м а д о к р а ја и с к о р и с т и т и ? З а ш т о с е с а д а н е б и т а ј п о л о ж а ј и с к о р и с т и о и н е с а м о „о д л у ч н и ј е “ в е ћ и к о н а ч н о „с п р о в е л и “ х р в а т с к и з а х т е в и и о с т в а р и л а и п о с л е д њ а е т а п а у о н о м т а р ч е в и ћ е в о м а н т и с р п с к о м п р о г р а м у ?

А к о ј е К о ш у т и ћ м о г а о б и т и з а д о в о љ а н и о н а к о с р е ћ а н д а Х р в а т с к а м а и з а ј е д а н д а н н а д ж и в и Ј у г о с л а в и ј у , з а ш т о н е б и

П а в е л и ћ б и о ј о ш з а д о в о љ н и ј и , ј о ш с р е ћ н и ј и ш т о ј е Х р в а т с к а н а д ж и в е л а Ј у г о с л а в и ј у н е ј е д а н д а н н е г о с к о р о ч е т и р и г о д и н е , с к о р о ч е т и р и п у т а п о 365 д а н а ? Ј а с н о ј е д а с е и с т а о с н о в н а м и с а о п р о в л а ч и к а о ц р н а н и т о д п о ч е т к а , о д т а р ч е в и ћ а , д о к р а ј а .




К р а ј е м р а т а , к а д а с у Н е м ц и б и л и у п у н о м п а д у , к а о и у П р в о м с в е т с к о м р а т у , К р њ е в и ћ и з Л о н д о н а п о к у ш а в а д о д и р е с а П а в е л и ћ е м у З а г р е б у . Н а к о јо ј о с н о в и ? Д а о н а к о к а о у П р в о м с в е т с к о м р а т у , П а в е л и ћ п р о г л а с и о д в а ј а њ е о д с в о г г о с п о д а р а Х и т л е р а и Н е м а ц а , а п р е д а в л а с т Д р . М а ч е к у . З а ш т о ? Д а с а ч у в а д о Д р и н е . Т у и с т у ц р н у н и т в и д и м о м и с а д а и у е м и г р а ц и ј и .

Ш т а с е к а ж е и ш т а п р е д л а ж е ?И м а м н о г о д о б р о н а м е р н и х р б а и д о б р о н а м е р н и х Х р в а т а .

П о к у ш а в а ј у д а п р и б л и ж е л о г и к у с в о ј и х р а з у м а ј е д н у д р у г о ј . П о к у ш а в а ју р а з у м н и м с р е д с т в и м а . Н е к и п р е д л а ж у л е к з а к о ј и

в е р у ј у д а ј е д о б а р . Д р у г и б е ж е о д с в а к о г л е ч е њ а , о с т а в љ а ј у б о л е с т д а с е ш и р и , и р е ш е њ е о в о г а т е ш к о г с п о р а о с т а в љ а ју с в е с н о и и з р и ч и т о н о в и м г е н е р а ц и ј а м а , о в и м у е м и г р а ц и ј и а л и н а јв и ш е о н и м а у з е м љ и . О н и к о ј и п о к у ш а в а ј у д а л е ч е , т р у д е с е д а л е ч е п о с л е д и ц е у м е с т о њ и х о в у з р о к . А у з р о к ј е т и х п о с л а д и ц а у о н о м о ш т р о м н а ц и о н а л н о м о с е ћ а њ у .

Д а н а в е д е м о н е к о л и к о п р и м е р а ј е д н и х и д р у г и х .1. К а ж е с е д а н и ј е д н а е м и г р а ц и ј а н и ј е о с л о б о д и л а з е м љ у . To

ј е т а ч н о , а к о с е д о д а о в о : „н и ј е о с л о б о д и л а з е м љ у с а м а , а л и ј е с в а к а у т и ц а л а н а р а з в о ј п р и л и к а у з е м љ и и з а в р е м е с в о г а б о р а в к а у и н о с т р а н с т в у и п о с в о м п о в р а т к у “. У п о т в р д у т о г а д а п о м е н е м о с а м о с р п с к у е м и г р а ц и ј у и з П р в о г с в е т с к о г р а т а и д в а н а е с т г о д и н а е м и г р а ц и ј е Д р . А н т е П а в е л и ћ а . З а п р в у з н а м о к о л и к и ј е у т и ц а ј и м а л а : в о д и л а је з е м љ у и и з в а н з е м љ е и у р а т у и п о р а т у . А з а д р у г у , П а в е л и ћ е в у , к о м о ж е д а н а с р е ћ и д а ј е б и л а б е з у т и ц а ј а н а д о г а ђ а ј е ? У б и с т в о К р а љ а А л е к с а н д р а , Н е з а в и с н а д р ж а в а Х р в а т с к а с п о к о љ и м а , њ е н о ј е д е л о .

2. К а ж е с е , Ј у г о с л а в и ј а ј е м е ђ у н а р о д н а с т в а р н о с т . О н а о с т а ј е , х т е о к о и л и н е , б о р и о с е п р о т и в њ е и л и н е . Н и ј е т а ч н о . И А у с т р о -У г а р с к а ј е б и л а м е ђ у н а р о д н а с т в а р н о с т . Г д е ј е с а д а

о н а ?3. К а ж е с е д а с у с а д а и р б и и Х р в а т и п о д и с т и м

н е п р и ј а т е љ е м . To ћ е и х , в е л и с е , м о р а т и у ј е д и н и т и т а м о у з е м љ и , а к о в е ћ н е м о ж е о в д е у е м и г р а ц и ј и . Д а з а ј е д н и ч к и н е п р и ј а т е љ у ј е д и њ у ј е , т а ч н о ј е , а л и ј е т а ч н о и т о д а т а ј п р о ц е с т а м о и д е л а г а н о , т а м о у з е м љ и , а о в д е у е м и г а р ц и ј и с к о р о н и к а к о . Х р в а т и к а ж у д а ј е т о р б о -к о м у н и з а м , а м и р б и д а ј е т а м о Т и т о г о с п о д а р , а о н ј е Х р в а т . Д р . К р њ е в и ћ к а ж е д а н а с : „Д о к л е ћ е м о д а в а т и р б и м а , с р б о - к о м у н и з м у ?“ П о њ е м у ј е о в о „с р б о -к о м у н и з а м “. Б л и з у т р и д е с е т м и л и о н а Р у с а п о б и ј е н о ј е п о д т а љ и н о м и р у с к и м к о м у н и с т и м а п о д њ и м у њ е г о в о ј в л а д и , а т а љ и н ј е б и о н е о г р а н и ч е н и д и к т а т о р и у к о м у н и с т и ч к о ј с т р а н ц и . И н и к о у Р у с и ј и н и ј е м о г а о р е ћ и д а и х ј е п о б и о р у с о -к о м у н и з а м , и а к о с у м о г л и р е ћ и д а и х ј е п о б и о

т а љ и н к о ј и н и ј е б и о Р у с . т о т и н е и с т о т и н е х и љ а д а р б а




п о б и ј е н о ј е о д к о м у н и с т а п о д Т и т о м , и н и к о н е м о ж е р е ћ и д а и х ј е п о б и о с р б о -к о м у н и з а м , ј е р д а ј е т о б и о с р б о - к о м у н и з а м , т е с р п с к е ж р т в е н е б и п а л е . К о л и к о ј е р б а с а м о п о с т р е љ а н о у Б е о г р а д у к а д а с у к о м у н и с т и у з е л и в л а с т , а к о л и к о Х р в а т а у З а г р е б у ? К о м у н и з а м ј е у б и ј а о с в е с в о ј е п р о т и в н и к е с в у д а , a о в и х ј е б и л о с в у д а о г р о м н а в е ћ и н а н а р о д а , и г д е и х ј е б и л о в и ш е и о т п о р н и ј и х т у и х ј е в и ш е и у б и ј е н о . р б а ј е б и л о м н о г о в и ш е , и р б и с у з а т о в и ш е и с т р а д а л и . Т и т о ј е д о б и о п р е к о д в е м и л и ј а р д е д о л а р а с т р а н е п о м о ћ и . П о д и з а о ј е и н д у с т р и ј у , н а ј в и ш е у Х р в а т с к о ј . П р о и з в о д и и н д у с т р и ј е и м а л и с у в е ћ у п и ј а ц у т а м о г д е ј е б и л о в и ш е п о т р о ш а н а , в е ћ и д е о

с т а н о в н и ш т в а . А р б а ј е б и л о д в а п у т а в и ш е н е г о Х р в а т а . Т а к о ј е н о в а ц р б а п о т р о ш а ч а и ш а о у џ е п о в е Х р в а т а , и с е љ а к ј е н а л а з и о в и ш е з а п о с л е њ а т а м о г д е ј е б и л о в и ш е и н д у с т р и ј е . П р и р о д н о ј е д а с е ј а в и о п р и т и с а к и н а Т и т а д а с е п о д и ж е и н д у с т р и ј а у с р п с к и м к р а ј е в и м а . И с а д Д р . К р њ е в и ћ к а ж е : „Д о к л е ћ е м о д а в а т и “ р б и м а ? О д г о в о р ј е п а о у з е м љ и п р е о в о г п и т а њ а : „Д о к л е ћ е т е в и Х р в а т и у з и м а т и н а ш е п а р е з а в а ш у р о б у и о п ш т и м п а р а м а п о д и з а т и с в о ју и н д у с т р и ј у ? Х о ћ е м о м и р б и с в о ј у и н д у с т р и ј у !“ И е т о к а к о с е с р п с к о — х р в а т с к и с п о р ј а в љ а и п о д Т и т о м , и о п е т н е к р и в и ц о м р б а . И е т о т а ј с п о р т а м о , е к с п л о а т и ш е Д р . К р њ е в и ћ у е м и г р а ц и ј и . И е т о к а к о с е р а с т у р а ј у у е м и г р а ц и ј и а н т и к о м у н и с т и ч к е с н а г е и с р п с к е и х р в а т с к е .

4. К а ж е с е д а , а к о с е н е м о ж е м о с л о ж и т и , м о ж е м о с е м и р н о р а з и ћ и и ж и в е т и к а о д о б р и с у с е д и . М е н и ј е Д р . М а ч е к к а з а о д а в н о п р е р а т а : „ м о ж е м о с е р а з и ћ и м и р н о к а о Ш в е д с к а и Н о р в е ш к а .“ О д г о в о р и о с а м д а , к а д а б и с е з н а л а н а ш а г р а н и ц а к а о ш т о с е з н а њ и х о в а . М и р а н р а з л а з п р е т п о с т а в љ а м и р а н с п о р а з у м о г р а н и ц а м а . Њ е г а н е м а . А у т о м е ј е с в е т е ж и ш т е п и т а њ а .

5. Д р . М а ч е к ј е н е к а д б и о з а п о д е л у Б о с н е и Х е р ц е г о в и н е ,

п р е д е с е т а к г о д и н а н а ј е д н о м ф о р у м у о в д е , н а к о м е ј е р б е з а с т у п а о п о к . Ф о т и ћ . Ј а с а м о о в о м е ф о р у м у д о б и о и з в е ш т а ј у Л о н д о н у . м а т р а о ј е д а Б о с н у т р е б а п о д е л и т и и з м е ђ у р б а и Х р в а т а н е в о д е ћ и р а ч у н а о М у с л и м а н и м а , ј е р с у о н и „н а ц и о н а л н о н е с в е с н и “. П р и с к л а п а њ у с п о р а з у м а 28 а в г у с т а 1939“, ж а л и с е О м е р К а ј м а к о в и ћ у а в р е м е н и к у б р 42-43, „н и к о о д п о т п и с н и к а н и ј е в о д и о р а ч у н а о М у с л и м а н и м а . Т о ј е п о т в р д и о и Д р . М а ч е к о в и м р е ч и м а :... „К а д а с а м с а Д р а г и ш о м п р а в и о с п о р а з у м 1939 м и с м о с е с п о р а з у м е л и , к а д с м о д о ш л и н а Б о с н у и М у с л и м а н е , д а с м а т р а м о к а о д а о н и и н е п о с т о ј е . И т а к о с м о р а д и л и ...“

а д а ј е Д р . М а ч е к з а о в у Т и т о в у п о д е л у , с и г у р н о з а с л у ч а ј а к о б и с е Ј у г о с л а в и ј а о д р ж а л а . р б и о в у Т и т о в у п о д е л у н е м о г у д а п р и м е , в е ћ п о о н о м с т а р о м п р а в и л у : с в е ш т о т и н е п р и ј а т е љ д а о и д а ј е о д б и и о д б и ј а ј м а и н е з н а о з а ш т о ј е т о




д о б р о . У л а з и л и с у Б у г а р и з а в р е м е о в и х р а т о в а д в а п у т у М а к е д о н и ј у и ч и с т и л и ј е о д р б а . Ч и с т и л и с у о д р б а К о с о в о и М е т о х и ј у т о л и к о г о д и н а А р н а у т и , т а „н а ј д р а ж а д е ц а с р ц у

у л т а н о в у “ , ј е д и н и к о ј и м а ј е б и л о д о з в о љ е н о д а н о с е о р у ж ј е и д а с л о б о д н о у б и ј а ј у р б е х р и ш ћ а н е г д е г о д х о ћ е и к о л и к о г о д х о ћ е . И т а к о с у н а К о с о в у и М е т о х и ј и с т в о р и л и с в о ј у в е ћ и н у . И п о п р и н ц и п у в е ћ и н е т р а ж е т е к р а је в е . To б и з н а ч и л о с а н к ц и о н и с а т и п р а в љ е њ е с т а т и с т и к е н о ж е м и п у ш к о м . To б и з н а ч и л о д а т и з а п р а в о о н о м и с т о м у с т а ш к о м Г у т и ћ у у Б а њ а л у ц и , к о ји р е ч е ј о ш и т о д а а к о с е н е к и м ч у д о м о п е т п о в р а т и Ј у г о с л а в и ј а , о н ј е б а р о в и м п о к о љ е м р б а п о п р а в и о

с т а т и с т и к у у к о р и с т Х р в а т а . А л и т о б и з н а ч и л о д а т и п р а в о и д р у г о ј с т р а н и , н а ш о ј, д а п у ш к о м и н о ж е м н а п р а в и с т а т и с т и к у , и н а о с н о в у т о г с в р ш е н о г ч и н а т р а ж и у п љ а ч к а н у т е р и т о р и ј у .

Д о ш а о ј е и т р е ћ и н е п р и ј а т е љ , к о м у н и с т и . Ч и м с у у з е л и в л а с т у к о п љ у , н а с т а л о ј е ч и ш ћ е њ е . З а ш т о ? Р а з л о г ј е п р о с т . Р а з б и ј а њ е р б а и њ и х о в е з е м љ е н а а у т о н о м н е о б л а с т и и р е п у б л и к е . О в у д а н а ш њ у п о д е л у и з в р ш и о ј е н е п р и ј а т е љ р б а . Н а т о м ј е п и т а њ у м н о г о п р е р а т а п р в и в о .ђ а н а ш и х к о м у н и с т а Д р . и м а М а р к о в и ћ , и т о б а ш н а п и т а њ у М а к е д о н и ј е , д о ш а о у с у к о б с а т а љ и н о м . Н и ј е г а о н д а ј о ш п о з н а в а о . М и с л и о ј е д а м о ж е с а с в о ји м к о м у н и с т и м а г о в о р и т и о т в о р е н о . И з г н а н ј е у К а з а х с т а н и т а м о и с ч е з а о . т а љ и н ј е с м а т р а о д а р б и д р ж е т у „б у р ж о а с к у “ Ј у г о с л а в и ј у . Н а њ и х ј е и у с м е р и о г л а в н и н а п а д . К а д с у Н е м ц и и И т а л и ј а н и н а п а л и н а н а с , м о с к о в с к и р а д и о ј е п р о д у ж и о д а г о в о р и о з а с е б н и м н а р о д и м а у Ј у г о с л а в и ј и , п а и о ц р н о г о р с к о м и м а к е д о н с к о м . Ј а с к р е н е м п а ж њ у В и ш и н с к о м д а њ и х о в р а д и о г о в о р и и с т о ш т о и р и м с к и , н а р о ч и т о о Ц р н о г о р ц и м а . В и ш и н с к и м е у п и т а : „З а р Ц р н о г о р ц и н и с у з а с е б а н н а р о д ? З а р с у о н и р б и ?“ О д г о в о р и м : „Ј е с у ! т а н и т е , н и с у к а о д р у г и р б и “ — „Е т о в и д и т е — у п а д н е о н о д м а х

з а д о в о љ а н . Ј а г а у п и т а х к о је о н Р у с е с м а т р а н а ј б о љ и м Р у с и м а у Р у с и ј и . О д г о в о р и : „О в е о к о М о с к в е . To ј е с т , н е н а ј ч и с т и ј и с у Р у с и К о з а ц и !“ И ј а м у р е к о х у с м е х у : „Е , в и д и т е , Ц р н о г о р ц и с у н а ш и К о з а ц и !“ Ј е д н о д е с е т д а н а б и о ј е п р е с т а о м о с к о в с к и р а д и о д а г о в о р и о в у ч и с т о к о м у н и с т и ч к у п р о п а г а н д у , ј е р с у

р б и б и л и у р а т у и п о т р е б н и . П о с л е ј е о п е т п р о д у ж и о . Д о ш л а ј е с т в а р б и л а и д о т а љ и н а . А и р б и с у в е ћ б и л и п а л и .

6. р б и и о н и Х р в а т и к о ј и с у з а Ј у г о с л а в и ј у п р е д л а ж у к а о л е к ф е д е р а ц и ј у и к о н ф е д е р а ц и ј у п о у г л е д у н а А у с т р о —У г а р с к у н а г о д б у . А л и с е и з м е ђ у А у с т р и ј е и У г а р с к е з н а л а г р а н и ц а . И з ј а с н и т и с е з а ф е д е р а ц и ј у и л и к о н ф е д е р а ц и ј у н е р е ш а в а п и т а њ е г р а н и ц е , а т и х г р а н и ц а м о р а б и т и , а к о с е н е ж е л и д а Х р в а т и и т о н е с м а т р а ј у с а м о ј е д н о м е т а п о м д а б и с е п о т о м у з г о д н о ј п р и л и ц и , к а д с у „с п о љ н о п о л и т и ч к и “ ј а ч и , о д в о ј е и л и б а р п о к у ш а ј у о д в о ј и т и с е с а ш т о в е ћ о м




т е р и т о р и ј о м . Т а ј с а м о д г о в о р д а о ј е д н о м с в о м п р и ј а т е љ у

Х р в а т у , и н т е г р а л н о м Ј у г о с л о в е н у , к а д м и ј е р е к а о : „В и с т е р б и ј а ч и . И м а в а с д в а п у т а в и ш е н е г о н а с Х р в а т а и и м а т е

в и ш е с м и с л а з а д р ж а в у . Ч е г а с е в и б о ј и т е ? Д а ј т е с в е ш т о т р а ж е . Д о Д р и н е , д о Д р и н е !“ И д о д а о с а м : „ в е и к а д б и с е н а ш а о т а к а в р б и н , к о б и з а њ и м о д р б а п о ш а о ? К о б и н а т е р а о о н а д в а м и л и о н а р б а д а о с т а н у п о д Х р в а т и м а , и т о п о с л е П а в е л и ћ а ?"

7. Н е к и п р е д л а ж у з а с е б н у Б о с н у и Х е р ц е г о в и н у у ф е д е р а л н о ј Ј у г о с л а в и ј и . А л и т о н е р е ш е в а с р п с к о - х р в а т с к и с п о р . а о в и м о ш т р и м н а ц и о н а л н и м о с е ћ а ј е м р б а и Х р в а т а ,

с а с л а б о м ц е н т р а л н о м в л а с т и у ф е д е р а ц и ј и и с к о р о н и к а к в о м у к о н ф е д е р а ц и ј и , т а ј б и с е с п о р с в о м ж е с т и н о м п р е н е о т а м о , ј е р ј е т а м о и п а л а о н а т е ш к а к р в , т а м о с у и н а ј т е ж е у с п о м е н е и н а ј м у ч н и ј е и н а ј п о у ч н и ј е и с к у с т в о и з д о б а П а в е л и ћ а .

8. М о ј д р у г и з Ј у г о с л о в е н с к о г н а р о д н о г о д б о р а г . Р а д о ј е К н е ж е в и ћ п о м и њ е о н е д о д и р е , к р а ј е м р а т а , Д р . К р њ е в и ћ а с а и з в е с н и м у с т а ш и м а , и њ е г о в у м и с а о д а Д р . П а в е л и ћ н а п у с т и Н е м ц е к о је ј е в е ћ Б о г б и о н а п у с т и о и у т о м п о с л е д њ е м т р е н у т к у п р е б а ц и н а с т р а н у п о б е д н и ч к о г З а п а д а и п р е д а в л а с т Д р . М а ч е к у , с в е у ц и љ у д а с е с а ч у в а т е р и т о р и ј а „д о Д р и н е “. Т о м у ј е б и л о г л а в н о , т а т е р и т о р и ј а Г . Р . К н е ж е в и ћ к а ж е д а , а к о с е

Д р . К р њ е в и ћ и з ј а с н и з а Ј у г о с л а в и ј у , с в е ћ е : м у б и т и о п р о ш т е н о . Г .Р . К н е ж е в и ћ ј е д о б а р р б и н и д о б а р Ј у г о с л о в е н . Н е м а к о д н >е г а н и т р у н к е м р ж њ е . П р а ш т а њ е ј е в е л и к а в р л и н а , н е с а м о х р и ш ћ а н с к а . И н а ш а н а м в е р а к а ж е : „К о т е у д а р и п о ј е д н о м о б р а з у , о к р е н и м у и д р у г и “. Ј а с е б о ј и м с а м о а п с о л у т н и х т у м а ч е њ а д о б р и х п р и н ц и п а , а о н о н е в о д и у в е к д о б р у . Ј а м о г у р е ћ и к о т е у д а р и п о л е в о м о б р а з у , о к р е н и м у и д е с н и . А л и н е м о г у р е ћ и : а к о т е у д а р и и п о д е с н о м , т и м у о п е т о к р е н и л е в и , а а к о о п е т у д а р и п о л е в о м , т и м у п о н о в о о к р е н и д е с н и . И д о к л е ? Б о ј и м с е д а б и т о д а л о п о д с т р е к а

р ђ а в и м и н с т и н к т и м а д а т е у н и ш т е . К р њ е в и ћ н и ј е т и п к о ј и р а з у м е п р а ш т а њ е . О н м е п о д с е ћ а н а ј е д н у р у с к у б а л а д у . М у ж а о с т а в и л а ж е н а и о т и ш л а с д р у г и м . О н ј е т о л и к о в о л и д а ј о ј п е в а : „В е р њ и с , ј а в с ј о п р а ш ч у !“ — в р а т и с е с в е ћ у о п р о с т и т и !“ А т а ж е н а в е р о в а т н о у с е б и к а ж е : О в а м о ј а б у д а л а о п р о с т и ћ е с в е . Д а ј д а ј о ш м а л о и з г р е ш и м . И а к о н е н а ђ е м н и ш т а б о љ е , в р а т и ћ у с е . в е ћ е т о о н о п р о с т и т и .

9. Д р . Ј К р њ е в и ћ т р а ж и н е з а в и с н у х р в а т с к у д р ж а в у , н а ш т а о н и м а п р а в о , а л и т р а ж и и и с т у т е р и т о р и ј у , „д о а в е и Д р и н е “, н а ш т а о н м и с л и д а и м а п р а в о , п о т п у н о и с т о к а о и П а в е л и ћ . О н б и с а д п р и с т а о и н а п л е б и с ц и т т у ј е р „ п о з и т и в н о “ з н а д а с у

б о с а н с к и м у с л и м а н и Х р в а т и и д а б и г л а с а л и з а Х р в а т е . Њ е м у ј е т о л а к о . А к о б и т и и з б о р и и с п а л и p'f)aeo no Х р в а т е , о н б и и х п р о с т о п р о г л а с и о н о в о м с р п с к о м п о д в а л о м , м а к о т е и з б о р е




в о д и о . А л и з а ш т о о н н е б и о н д а п р и м и о м и с а о д а с е н а ц е л о ј

т о ј т р а ж е н о ј т е р и т о р и ј и , и н а о н о ј у у ж о ј Х р в а т с к о ј , с в а к а о п ш т и н а и з ј а с н и х о ћ е л и р б и ј и и л и Х р в а т с к о ј ? П о к о м е о с н о в у о н с п о р и п р а в о р б и м а у у ж о ј Х р в а т с к о ј д а с е и з ј а с н е с л о б о д н о , н а к о ј у he с т р а н у .

К а д а с е Д р К р е к , т у м а ч е ћ и в е р н о о с е ћ а ј е с в о г а н а р о д а , и з ј а с н и о з а Ј у г о с л а в и ј у , Д р . К р њ е в и ћ , а с а д в и д и м и п о к о ј и д р у г и Х р в а т , у с т а о ј е о д м а х с о д л у ч н о м т в р д њ о м д а Ј у г о с л а в и ј а н е м о ж е б и т и б е з Х р в а т а . Р а з л о г ? З а т о ш т о с е Х р в а т и н а л а з е и з м е ђ у р б а и л о в е н а ц а . З а т о ш т о н е м а т е р и т о р и ј а л н е в е з е . Д а н а с н е в е з у ј е с а м о з е м љ а , в е з у ј е и м о р е

и в а з д у х . Т е р и т о р и ј а л н и к о н т и н у и т е т ј е п о т р е б а н д р ж а в и г л а в н о д а б и с е њ е н а в л а с т м о г л а н а л о ж и т и и п р и м е н и т и б р з о и с в у д а н а ц е л о ј т е и т о р и ј и , д а б и с е и з б е г а о п р е л а з п р е к о т у ђ е т е р и т о р и ј е к о ј и н и к а д н е б и б и о с и г у р а н и у з т о д а с е н е м а ј е д н о с т р а н о т е л о н а с в о ј о ј н а ц и о н а л н о ј т е р и т о р и ј и . З н а ч и у о с н о в и з б о г л а к о г , с л о б о д н о г и с и г у р н о г с а о б р а ћ а ј а . Т а ј ј е с а о б р а ћ а ј б и о и д о б р и м д е л о м и о с т а о у с у в о з е м н и м п у т е в и м а . К а д а с у в о д е н и п у т е в и п о с т а л и в е л и к и м с а о б р а ћ а ј н и м с р е д с т в о м , т е р и т о р и ј а л н и к о н т и н у и т е т н и је в и ш е б и о п р е с у д а н . П р е с у д н о је б и л о о б е з б е д и т и с л о б о д н у п л о в и д б у м о р е м . Б р и т а н с к о ц а р с т в о н и ј е и м а л о

т е р и т о р и ј а л н и к о н т и н у и т е т п а ј е и п а к б и л о д р ж а в о м , и т о л и к о д у г о м т а к о ј а к о м . To ј е с л у ч а ј и с а д а н а ш њ о м Б р и т а н с к о м з а ј е д н и ц о м . а д ј е д о ш а о и н о в , с в е ј а ч и в а з д у ш н и с а о б р а ћ а ј .

И с т о ч н и П а к и с т а н о д в о ј е н ј е о д З а п а д н о г в и ш е о д 1000 м и љ а , н е к и л о м е т а р а , п а и п а к ч и н е ј е д н у д р ж а в у . А к о л и к о к и л о м е т а р а р а з д в а ј а с р п с к и н а р о д о д с л о в е н а ч к о г ?

О ш т р и х р в а т с к и н а ц и о н а л и з а м , о н а ј к о ји ј е д о с т и г а о с в о ј в р х у н а ц у П а в е л и ћ у и с а д а о в а к о у К р њ е в и ћ у , п р а к т и ч н о ј е и з р а ж е н у њ и х о в о м з а х т е в у з а г р а н и ц у „ д о Д р и н е “. И з а

с л у ч а ј Ј у г о с л а в и ј е Д р . К р е к а , м о р а с е з н а т и н а ш а г р а н и ц а п р е м а Х р в а т и м а . а м и м и з ј а ш њ а в а њ е м з а Ј у г о с л а в и ј у т о п и т а њ е н и ј е р е ш е н о . О н о с е м о р а р е ш и т и п р е т х о д н о .

Д а л и б и с е м о г а о о в а ј и с т и с и с т е м п а к и с т а н и з и р а њ а п р и м е н и т и и н а т а к о з в а н е с п о р н е к р а ј е в е р б а и Х р в а т а ?

М и н е м о ж е м о с п о р и т и Х р в а т и м а п р а в о д а и п о с л е д њ у х р в а т с к у о п ш т и н у н е т р а ж е . Н и о н и н а м а и п о и с т о м о с н о в у , н е м о г у с п о р и т и п р а в о д а и п о с л е д њ у с р п с к у о п ш т и н у т р а ж и м о . To б и з н а ч и л о и с п а к и с т а н и з и р а т и т е к р а је в е . У и с т и н и , т о б и с т в а р н о б и л а г р а н и ц а и з м е ђ у р б а и Х р в а т а , н а ј т а ч н и ј а м о г у ћ а . И ч и н и м и с е д а б и с е о д т о г н а ч е л н о г

п р и з н а њ а м о р а л о и п о ћ и . О н о б и с е н а к а р т и л а к о и з в е л о . М а л о т е ж е у п р а к с и . Т а б и к а р т а м о г л а б и т и в е о м а п о у ч н а .* * „П р и м е р П а к и с т а н а п о к . Г а в р и л о в и ћ ј е у з е о д а п о к а ж е



64 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш "

О н а с т а в љ а п р е д ч и њ е н и ц е и р а з у м с р п с к и и р а з у м х р в а т с к и . Н а р а в н о а к о б и б и л о д о б р е в о љ е д а с е з а ј е д н и ч к и п р о с т у д и р а , н е п р е ј у д и ц и р а ј у ћ и н и ј е д и н с т в о р б а н и ј е д и н с т в о Х р в а т а . П о с т о ј е с т а т и с т и к е к о ј и м а н и Х р в а т и и

р б и н е м о г у д а о с п о р е т а ч н о с т . А к о и м а д а с е п о ш т у ј е н а р о д н а в о љ а , о н д а с м о о в д е н а ј б л и ж и т о ј в о љ и . О н а . н а ч е л н о о б е з б е ђ у ј е и н а р о д н о ј е д и н с т в о х р в а т с к о и н а р о д н о ј е д и н с т в о с р п с к о . Т а к а р т а у н а п р е д о д б а ц у ј е о н о К р њ е в и ћ е в о „д о Д р и н е “ и с в е ф а л с и ф и к а т е и п р о и з в о љ н а т у м а ч е њ а и с т о р и ј е . А л и о в о р е ш е њ е и м а ј е д н у м а н у : н е р е ш а в а п и т а њ е н е о п р е д е љ е н и х М у с л и м а н а . О н и б и с е м о р а л и и з ј а с н и т и

с л о б о д н о и л и з а ј е д н у и л и д р у г у с т р а н у . И м а и д р у г у м а н у : н е п р и м а ј е д р К р њ е в и ћ . О н т р а ж и у п о р н о „д о Д р и н е “ и н е п о м и ш љ а д а б и р б и у у ж о ј Х р в а т с к о ј и м а л и т а к о и с т о п р а в о д а с е с л о б о д н о и з ј а с н е . А о н д а н а с п р е т с т а в љ а Х р в а т е у е м и г р а ц и ј и . Д р . М а ч е к г а н е д е м а н т у ј е . И о н и Д р . К р њ е в и ћ и з ј а в љ у ј у д а с у с л о ж н и . Д р . М а ч е к а п е л у ј е н а х р в а т с к е с е љ а к е . К а ж е : „Д а п а к к о н а ч н о о с л о б о ђ е њ е п р о ђ е с а ш т о м а њ е ж р т а в а , м о р а х р в а т с к о с е љ а ч т в о , в е ћ с а д а , п о б о љ ш а т и с в о ј е о д н о ш а ј е с а с р п с к и м с е љ а ч т в о м , н а р о ч и т о т а м о г д е ж и в у у с е л у д о с е л а и л и ч а к у к у ћ и д о к у ћ е “. А к о т о с т в а р н о г о в о р и у и м е т о г х р в а т с к о г „с е љ а ч т в а "? Д р . М а ч е к и л и Д р . К р њ е в и ћ ? Д р . М а ч е к н е д е м а н т у ј е Д р . К р њ е в и ћ а и н и к а к о с е ј а в н о н е и з ј а ш њ а в а з а Ј у г о с л а в и ј у , и р б и с у у п р а в у д а с м а т р а ј у д а ј е м и ш љ е њ е Д р . К р њ е в и ћ а с т в а р н о и м и ш љ е њ е Д р . М а ч е к а . И ш т а б и о н д а з н а ч о о в а ј а п е л ? Д а х р в а т с к и с е љ а ц и с в и у ч и н е , д а о б н о в е п р и ј а т е љ с т в о р б а , д а б и о в и в а љ д а н е к а к о л а к ш е п р и м и л и в л а с т к о ј у и м Д р . К р њ е в и ћ с п р е м а ? О в а п о л и т и к а и з г л е д а д а ј е в р л о п р о с т а : п у с т и т и Д р . К р њ е в и ћ а д а т р а ж и д о Д р и н е . А к о у с п е , у т о л и к о б о љ е , а а к о н е у с п е , Ј у г о с л а в и ј а м и н и к а д а н е г и н е , ј е р с в е с у с е с р п с к е о р г а н и з а ц и ј е . с н е о б и ч н о м а л и м и з у з е т к о м , и з ј а с н и л е з а Ј у г о с л а в и ј у . О с т а је м и с а м о д а

с е и з ј а с н и м и ј а . А а к о ј е р б и м а т о л и к о с т а л о д о Ј у г о с л а в и ј е . ј а м о г у п о с т а в и т и в е ћ е з а х т е в е . Ч и н е ћ и а п е л н а _х и а а х в к е

л о в е н ц и м а , д а р б и ц е н е њ и х о в е н а п о р е . д а з а ј е д н о с а р б и м а

о д р ж е Ј у г о с л а в и ј у и б е з Х р в а т а и д а и з б е г н у т о т а л н у

п а к и с т а н и з а ц и ј у — ц е п а њ е Ј у г о с л а в и ј е . к о ј у в о д и Х .

И н т е р е с а н т н о је д а ј е и с т у т а к в у а л т е р н а т и в у Ј у г о с л а в и ј е з а с т у п а о

д р т е в а н М о љ е в и ћ , в о ђ а р б а и з Б а њ а Л у к е . к о ји ј е н а К о н г р е с у у

с е л у Б а , б и о и з а б р а н з а п р е т с е д н и к а Ј у г о с л о в е н с к о г н а р о д н о г

о д б о р а . О н ј е о в у и д е ј у з а с т у п а о у з а т в о р у у р е м с к о ј М и т р о в и ц и и

т в р д и о ј е д р Д р а г о љ у б у Ј о в а н о в и ћ у : д а с е и з л о в е н и ј е м о ж е и ћ и с в е

к р о з с а м о с р п с к а с е л а с в е д о М а ч в е к а о и д а р б и и м а ј у а п с о л у т н у

в е ћ и н у у Б о с н и и Х е р ц е г о в и н и . Д р а г о љ у б т в р д и д а с у с т а т и с т и ч к и

п о д а ц и б и л и п а с и ј а д р М о љ е в и ћ а , (д р Д р а г о љ у б Ј о в а н о в н ћ .

Љ у д и Љ у д и , к њ . 2. с т р . 264)"




с е љ а к е у т и м и з м е ш а н и м к р а ј е в и м а Д р . М а ч е к б и т р е б а л о д а з н а д а н и ш т а н е м о ж е д а р а з б и ј е с о л и д а р н о с т р б а с ј е д н е и д р у г е с т р а н е Д р и н е .

Д р . К р њ в и ћ у н и ш т а н е с м е т а ш т о б и у т о ј Х р в а т с к о ј „д о Д р и н е “ б и л о п р е к о 2 м и л и о н а р б а . Н и ш т а н е ч и н и ш т о ј е б а ш њ е г о в п р е т х о д н и к Д р . П а в е л и ћ д о в р ш и о , а к о ј е ј о ш и т о б и л о п о т р е б н о , т о п о т п у н о д у х о в н о ј е д и н с т в о с в и х р б а , с ’ о б е с т р а н е Д р и н е , и о в и х д в а и о н и х ш е с т м и л и о н а р б а , с в е д о у с а м у у ж у Х р в а т с к у , с в е д о у п о с л е д њ е с р п с к е к р а је в е , с в е д о о н е „к у ћ е д о к у ћ е “, с в е д о о н о г „с е л а д о с е л а “ к о ј е ј е П а в е л и ћ п о п а л и о , у б и ј а ј у ћ и и т е р а ј у ћ и с к у ћ и ш т а и п о с л е д њ у

ж и в у с р п с к у д у ш у и о с т а в љ а ју ћ и т а к у ћ и ш т а с л о б о д н о ј п љ а ч ц и , и ч и ј о ј? Д р . Ј К р њ е в и ћ в е л и к о д у ш н о о б е ћ а в а д а н е ћ е д и р а т и у и м е , в е р у и с в а г р а ђ а н с к а п р а в а , п о д у с л о в о м д а

р б и п р и м е т у г р а н и ц у н а Д р и н и и б у д у у т о м п о г л е д у л о ј а л н и г р а ђ а н и х р в а т с к и . А ш т а о н д а а к о н е б у д у ? Ш т а о н д а а к о п о и с т о м п р а в у т р а ж е д а с е п о ш т у ј е њ и х о в а в о љ а ? О н д а ! О н д а о с т а ј е с а м о П а в е л и ћ , а к о с е м о ж е . А ш т а о н д а а к о с е с в и х о с а м м и л и о н а р б а с о л и д а р и ш у , к а о ш т о ј е н е с у м љ и в о д а б и с е д о г о д и л о п р в о г д а н а ? О н д а р а т с ц е л и м с р п с к и м н а р о д о м ?

Д р . К р њ е в и ћ у је ј а с н а т а о п а с н о с т . О н з н а д а с е г о л и м р е ч и м а и п у с т и м ж е љ а м а н е р е ш а в а о в о п и т а њ е . о л и д а р н о с т с в и х р б а ч и њ е н и ц а ј е и о н а с е н е д а у н и ш т и т и н и к а к в и м о б е ћ а њ и м а Д р . К р њ е в и ћ а . О т у д а п о т р е б а д а с е с р е ч и п р е ђ е н а д е л а , ј е р с у д е л а т а к о ј а р е ш а в а ј у , н е р е ч и . И т у л е ж и с т в а р н а о п а с н о с т .

П о з в а н ј е у п о м о ћ р а з у м , њ и х о в р а з у м ,д а и з н а ђ е п у т и н а ч и н д а с е д о б и ј е „д о Д р и н е “, д а п о м о г н е т о ј н а в а л и н а р б е . З а т о т а н а в а л а н а р б е т р а ж и и н а л а з и с в о ј е с а в е з н и к е , с а в е з н и к е у м р ж њ и . Д р К р њ е в и ћ ј е з а с а в е з с а А р н а у т и м а . О н к а ж е д а ј е т а ј с а в е з , и л и к а к о о н т о н а з и в а , „п р и ј а т е љ с т в о т и м

п о т р е б н и ј е ј е р с м о о к р у ж е н и и с т и м н е п р и ј а т е љ и м а “. Н а р а в н о р б и м а . К о г о д п р а т и п а ж љ и в о е м и г р а н т с к у ш т а м п у , р е ц и м о

а р н а у т с к у , д е о б у г а р с к е , В а н ч и н у , њ е м у с у ј а с н и и з в е с н и д о д и р и . Њ е м у ј е ј а с н о д а с е с н у ј е м р е ж а о к о с р п с к о г н а р о д а . Т и м е ј е с р п с к о -х р в а т с к и с п о р у ш а о у в е о м а о п а с н у ф а з у . М и с м о р б и с т а в љ е н и п р е д т у ч и њ е н и ц у . О т о м е н е с м е д а б у д е н и м а л о с у м њ е , н и т р у н и з а в а р а в а њ а .

Н а п и т а њ е к у д а о в о в о д и , м и р б и м о р а м о д а т и и с е б и и д р у г и м а ј а с а н о д г о в о р . О в а ј р а д с т а в љ а с р п с к и н а р о д у о б р у ч з а к о ји с е в е р у ј е , њ и х о в р а з у м в е р у ј е , д а he б и т и т а к о с н а ж а н

д а з д р о б и с в а к и с р п с к и о т п о р , ј е р м р ж њ а н е п р е з а н и о д ч е г а . О р г а н ј е д н о г о д о в и х с а в е з н и к а и з о б р у ч а ј а в н о и г л а с н о т у с к о р о п р е т и в е ћ у б и ј с т в о м К р а љ у П е т р у Д р у г о м , т а ч н о п о у г л е д у н а у б и ј с т в о К р а љ а А л е к с а н д р а у М а р с е љ у . О в а к а в р а д н е с у м љ и в о п р и м о р а в а р б е д а п р и м е б о р б у и н а т о м т е р е н у . Б о р б а с е м о р а п р и м и т и н а с в а к о м т е р е н у н а к о м е ј е



66 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш ”

н е п р и ј а т е љ и в о д е с в е д о к с е н е п р и м о р а ј у д а п р и м е б о р б у н а

т е р е н у н а к о м е ј е м и т о к о м м о р а м о п о в е с т и .Н а о в о с т а в љ а њ е у о б р у ч р б а м и м о р а м о о д г о в о р и т и

и с т о м б о р б о м , с т а в љ а њ е м у о б р у ч н а ш и х н е п р и ј а т е љ а . З а с л у ч а ј д а о н а ј д е о К о б у р г о в и х Б у г а р а д о ђ е н а в л а с т , а м о р а м о б и т и с п р е м н и и н а т о , м и и м а м о п р и р о д н и с а в е з с Г р ч к о м , Т у р с к о м и Р у м у н и ј о м . З а с л у ч а ј д а д о ђ у н а в л а с т о п е т о н и Х р в а т и к о ј и т р а ж е Д р и н у , м и м о р а м о б и т и н а в р е м е с п р е м н и д а о д г о в о р и м о н а и с т и н а ч и н , с а в е з и м а с а њ и х о в и м с у с е д и м а .

в и с у т и с а в е з и м н о г о ј а ч и н е г о њ и х о в и . Н а о в о н а с п р и м о р а в а ј у Д р . К р њ е в и ћ и о н и к о ји с у д а н а с у з њ е г а и о н и

к о ј е о н п о к у ш а в а д а о к у п и . Т е ш к о ј е п р е т п о с т а в и т и д а б и б и о м о г у ћ ј е д а н т а к а в р а т н а Б а л к а н у б е з у ч е ш ћ а в е л и к и х , а л и н и ј е и с к љ у ч е н о . В и ш е ј е в е р о в а т н о д а о н а ј р а з у м т и х Х р в а т а к о ји и х г о н и н а о в у б о р б у з а о к р у ж а в а њ а р б а , п р е д о в о м п е р с п е к т и в о м з а с у д б и н у Х р в а т а , з а с т а н е и п о к у ш а п р е н е т и б о р б у н а м е ђ у н а р о д н и т е р е н , н а з е л е н и с т о н е к е м е ђ у н а р о д н е к о н ф е р е н ц и ј е . А л и н а ш и п р и р о д н и с а в е з и с т о ј е т у и з а т а ј с л у ч а ј .М и с е м о ж е м о д о с е ћ а т и н а к о ј е с н а г е м е ђ у н а р о д н е Д р . К р њ е в и ћ м о ж е д а р а ч у н а . А л и н а м а к а к в е м е ђ у н а р о д н е с н а г е р а ч у н а о , о н е м е ђ у н а р о д н е с н а г е н а к о је м о г у р а ч у н а т и у д р у ж е н и р б и , Г р ц и , Т у р ц и и Р у м у н и , д а н е п о м е н е м н и

ј е д н у в е л и к у с и л у , у в е к he б и т и в е ћ е . а м о т р е б а б и т и с п р е м н и м . А к о ј е д н а с т р а н а ч е к а о с о б о ђ е њ е о д к о м у н и с т а с а м о д а б и к р е н у л а с а м а у н о в о п о р о б љ а в а њ е , м о р а м о и м и б и т и с п р е м н и з а т а ј и с т и т р е н у т а к .

М е н и с е ч и н и д а о в а п о л и т и к а з а о к р у ж а в а њ а р б а в о д и д и р е к т н о х р в а т с к о ј к а т а с т р о ф и , н е п о с р е д н о и л и п о с р е д н о . а л и с е т о ч и н и м е н и , м о м е р а з у м у . To с е м о ж е и н е у ч и н и т и т а к о њ и х о в о м р а з у м у , и с у д е ћ и п о њ и х о в о м р а д у с и г у р н о ј е д а и м с е н е ч и н и . У в е к с т о ји и о н о : „О н д е г д е н и ј е п р о ш а о П а в е л и ћ , м о ж д а ћ у м о ћ и ј а “. И м о ж е п о к у ш а т и . М о ж е

у в а л и т и р б е у н о в у к а т а с т р о ф у п р е н е г о у в а л и Х р в а т е у к о н а ч н у х р в а т с к у . Ј а н и с а м о д о н и х к о ј и м и с л е и в е л е д а с е о н о П а в е л и ћ е в о н е м о ж е н и к а д в и ш е п о в р а т и т и . О н о ш т о ј е ј е д н о м б и л о м о ж е п о н о в о б и т и . Љ у д и о с т а ј у љ у д и , с њ и м а њ и х о в и о с е ћ а ј и и т и м о с е ћ а ј и м а п о д ч и њ е н и њ и х о в р а з у м . Ј а н и с а м о д о н и х к о ји в е р у ј у д а а п с о л у т н о р а т а в и ш е н е ћ е б и т и з б о г х и д р о г е н с к е и л и н е к е ј о ш о п а с н и ј е б о м б е . Б а р н е ж е л и м д а с е с л о б о д н и с в е т и м и с њ и м е у љ у ш к а м о у т о м в е р о в а њ у .

в а к о м е с е о р у ж ј у н а ђ е о д г о в о р . Ј а с а м с и г у р а н д а г а о в а з е м љ а в е ћ и м а . П р в и с в е т с к и р а т ј е в о ђ е н д а с е у ч и н и к р а ј с в и м а р а т о в и м а у о п ш т е . Д а л и с е т о д е с и л о ? Н и ј е . Д а л и ћ е с е

т о д е с и т и с Д р у г и м с в е т с к и м р а т о м ? К о м о ж е б и т и с и г у р а н ? И у т о л и к о ћ е г а с и г у р н и ј е б и т и у к о л и к о с е с л о б о д н и с в е т з а в а р а у т о ј н а д и . К а ж е с е п о р а з н о д е ј с т в о а т о м с к е б о м б е м о р а з а д р ж а т и и ј е д н у и д р у г у с т р а н у о д р а т а . А ј а с е с е ћ а м к а д с у у




П р в о м с в е т с к о м р а т у у п о т р е б љ е н и о т р о в н и г а с о в и . В и д е л о с е д а п о д ј е д н а к о ш к о д е и ј е д н о ј и д р у г о ј с т р а н и . П р е с т а л и с у д а г а у п о т р е б љ а в а ј у и ј е д н и и д р у г и . И н а с т а в и л и б о р б у с в и м д р у г и м о р у ж ј е м . Д а л и ј е п о т п у н о и с к љ у ч е н о д а с е т о д е с и и с а д а ? а т о м с к и м о р у ж ј е м и о в и м п о р а з н и м б о м б а м а ? К о м о ж е к а з а т и с у в е р е њ е м д а н е м о ж е ? Р а д и т и д а н а с п о д п р е т п о с т а в к о м д а р а т а н е ћ е б и т и , з н а ч и л о б и с и г у р н у п р о п а с т . в а к о м е с у д и к т а т о р у п о т р е б н и с п о љ н и у с п е с и , н а р о ч и т о к а д и м н а д о м у п о ч н е д а г о р и и с п о д н о г у , п а и Х р у ш ч о в у .

А к о р а т н и ј е и с к љ у ч е н , ш т а о н д а ? М и ч в р с т о в е р у ј е м о у

п о б е д у с л о б о д н о г с в е т а . А л и к о м о ж е б и т и с и г у р а н к р о з к а к в е с в е ф а з е м о ж е р а т д а п р о ђ е д о к р а ј њ е п о б е д е ? П о р е д с в е г а м о г а п о ш т о в а њ а з а Д р . А д е н а у е р а , и с в е г а м о г а п о ш т о в а њ а з а н е м а ч к у с о ц и ј а л -д е м о к р а т с к у с т р а н к у , н а р о ч и т о о д к а к о ј е о н а о д б а ц и л а М а р к с а и њ е г о в о у ч е њ е , ј а п о ј а в у с в а с т и к е у м н о г и м г р а д о в и м а н е у з и м а м н и к а к о о л а к о . К а ж е с е , у з б у н и л и с е Ј е в р е ј и . И с р а з л о г о м с у с е у з б у н и л и . М и с м о

р б и у Ј у г о с л а в и ј и з а ј е д н о с Ј е в р ј е ј и м а , н а р о ч и т о у Х р в а т с к о ј п о д П а в е л и ћ е м , и з г у б и л и м н о г о ж р т а в а з б о г т о г з н а к а с в а с т и к е . Д а с м о и з г у б и л и т о л и к о к о л и к о Ј е в р е ј и п о д Х и т л е р о м и њ е г о в и м с а т е л и т и м а , н и т и б и в а с о в д е б и л о д а м е н е с л у ш а т е н и т и м е н е д а в а м о в д е г о в о р и м .

У з б у н и л и с м о с е и м и р б и . К р њ е в и ћ е в п о з и в „д о Д р и н е “ о б н о в и о ј е у н а ш о ј с в е с т и т у с в а с т и к у ј е р ј е о н а д а л а П а в е л и ћ у Д р и н у и о д р е ш е н е р у к е з а о н е п о к о љ е . О н а ј е д а л а п о д с т р е к а и о в о м д а н а ш њ е м „д о Д р и н е “. Ј е д а н м л а д и у с т а ш к и п е с н и к п е в а : „М и ћ е м о о п е т д о ћ и , д о ћ и ћ е м о у з о р у с у н ц а , ш т о с е в е ћ р а ђ а , н а п а л у б а м а н а ш и х н е п о б е д и в и х Т о м и с л а в љ е в и х л а ђ а , т ј е р а т и ћ е м о в а с к р о з г у д у р е н а ш е Б о с н е , и п о н о в о с е п о х р в а т и н а в а л о в и м а б р з е Н е р е т в е ..." Ј а п о л а з и м о д т о г а д а т о м о ж е д а с е д е с и . И у в е к с е д р ж и м о н о г а д а с е б у д е с п р е м а н

д о ч е к а т и и н а ј г о р е . А к о т о н а ј г о р е н е д о ђ е , у т о л и к о б о љ е . М и с м о ј е д а н п у т б и л и и з н е н а ђ е н и . И п л а т и л и с м о т о с к у п о . Б и о б и з л о ч и н д а б у д е м о и з н е н а ђ е н и и п о д р у г и п у т .

Г о н е ћ и р б е н а о в а ј п у т Д р . К р њ е в и ћ с е и з л а ж е в е л и к о м р и з и к у . М р ж њ а р а ђ а м р ж њ у . Т е ш к о б и с м о и м и р б и и з б е г л и п р а в и л у д а н е п р и ј а т е љ а н е м о ж е ш п о б е д и т и а к о г а н е м р з и ш . Т а ј о с е ћ а ј м р ж њ е м о ж е н а с о д в е с т и о н а м о г д е и Х р в а т е п о д П а в е л и ћ е м . И р б и с у љ у д и . Ј а н е б и х н и к а к о ж е л е о д а н а ш а и с т о р и ј а з а б е л е ж и о н е п о к о љ е к о ј е ј е з а б е л е ж и л а њ и х о в а п о д П а в е л и ћ е м . Т и п о к о љ и п о д П а в е л и ћ е м с т в а р а л и с у ј е д н у т е ш к у п о д л о г у у д у ш и р б а . Д о в о љ н о б и б и л о д а с а м о н а ј е д н о м к р а ју з е м љ е , т а м о г д е с у т и п о к о љ и в р ш е н и , н е к о к р е н е п а д а с в е з а п а л и . М а ч е к м и ј е д н о м р е ч е д а в р е м е л е ч и , д а ћ е в р е м е з а л е ч и т и и о в у р а н у . В р е м е л е ч и у и с т и н и . А л и р а н а к о ја с е с т а л н о р а з г р е б а в а н е л е ч и с е б р з о . Ј а о в д е н е м и с л и м с а м о




н а Д р . К р њ е в и ћ а и х р в а т с к у е м и г р а н т с к у л и т е р а т у р у . Ј а

м и с л и м и н а н а ш у л и т е р а т у р у . Т а с е л и т е р а т у р а н е м о ж е с п р е ч и т и . To ј е и с т о р и ј а . в е в и ш е н и ч у о п и с и о ч е в и д а ц а . Т а л и т е р а т у р а п о с т а ј е в е л и к а и о п а с н а , о с е ћ а ј к о ј и о н а с т в а р а з а р а з а н . Ј а с е с е ћ а м к а д м и ј е у о в о м и с т о м Ч и к а г у Н е д е љ к о П л е ћ а ш о п и с и в а о с в о ј р о д н и к р а ј к р о з к о ји ј е п р о л а з и о п о с л е п о к о љ а с п у ш т е н и з а в и о н а . П у с т а п о п а љ е н а с е л а . Н и ж и в е д у ш е . He ј е д н о , н е д в а , ч и т а в и к р а ј е в и . У с в о ј о ј д у ш и и ј а с а м с њ и м е з а ј е д н о о б и л а з и о с в а т а м е с т а . З а р а з н о ј е т о . И л и о п и с Н и к а Р а л е в и ћ а , о п и с о н е д е в о ј к е , ш е с н а е с т о г о д и ш њ е , к о ј а ј е ј е д и н а и з б е г л а п о к о љ у . „ в а к о г а д а н а ч и м ј е з о р а с в а н у л а

с и л а з и л а ј е о н а с б р д а д о н а к р а ј с е л а , у в е к н а ј е д н о и с т о м е с т о ...и з д а н а у д а н з а п у н е д в е г о д и н е ... У с п а в а н а , н е п о м и ч н а к а о к и п . П о с м а т р а л и с м о ј е д у г о н е ћ е л и с е к у д а м р д н у т и и л и н а п р а в и т и к а к а в п о к р е т . Н и ш т а ! П о с у м љ а л и с м о д а ј е т о ж и в о с т в о р е њ е и у п у т и л и с е њ о ј. А о н а ? П р а в и д е о о в е п р и р о д е , д е т е с а г р а н и ц е п у с т о ш и и ж и в о т а ... А л и т у у ж а с н у н о ћ т а к о н а м с е с л и к о в и т о п р е с т а в и л а д а ј е ч а к и њ е н а д р х т а в и ц а п р е л а з и л а н а н а с . И з а т о њ е н е т а м н е о ч и , б е з и т р у н к е с ј а ј а , к а о д а с у г л е д а л е п р е к о с и в о - т а м н о г з а с т о р а у в е к у ј е д н у и с т у т а ч к у ...“И т а д р х т а в и ц а ј е п р е л а з и л а и н а м е н е и п р е л а з и н а с в а к о г о н о г к о ч и т а о в а ј о п и с . А к о л и к о ј е т и х т е ш к и х у с п о м е н а о б ј а в љ е н о в е ћ и к о л и к о ћ е с е ј о ш о б ј а в и т и ! Т у с к о р о је ј е д н а м л а д а о с о б а д о б и л а р у к о п и с н а с р п с к о м д а п р е в е д е н а е н г л е с к и . To ј е п р и ч а ј е д н о г о ч е в и ц а к о ј и ј е и з б е г а о п о к о љ и м а . а д ј е о в д е у А м е р и ц и и х о ћ е д а и з д а с в о је у с п о м е н е . З а р а ђ у ј е д о б р о и м о ж е с а м т о д а у ч и н и . Ј е д н о г а д а н а д о ш л а ј е м е н и т а о с о б а , т а ј п р е в о д и л а ц , с в а у з б у ђ е н а . К а д а ј е д о ш л а н а о п и с е н а ч и н а н а к о ј и с у ж и в и љ у д и л и к в и д и р а н и у о н и м у с т а ш к и м п о к о љ и м а , н а о н о т е с т е р и с а њ е ж и в и х љ у д и , њ о ј с е ф и з и ч к и с м у ч и л о и п о ч е л а ј е д а п о в р а ћ а . Р е ч е м и : „ З а ш т о ј е о в о р а ђ е н о ? Р а з у м е м д а с е н е к о о с у д и и

с т р е љ а , а л и з а ш т о о в о с т р а ш н о м у ч е њ е п р е у б и ј а њ а ?“ И к а д а т о о б ј а в и , б и ћ е и с т о т а к о и с д р у г и м а , о н и м а к о ј и б у д у т о ч и т а л и . З а р а з н о ј е т о .

Д р у г и р и з и к к о ј е м с е Д р . К р њ е в и ћ и з л а ж е г о н е ћ и р б е н а т а ј п у т о в а ј ј е : У л а з е ћ и и о б н а в љ а ј у ћ и с т а р е н а ш е п р и р о д н е с а в е з е р б и ћ е б и т и п р и н у ђ е н и д а у л а з е и у о б а в е з е п р е м а с в о ј и м с а в е з н и ц у м а и с т о к а о и о н и к о ји с а д а п р а в е с а в е з е п р о т и в р б а . О б а в е з е р б а м о р а ј у и ћ и н а ш т е т у Х р в а т а и с т о к а о ш т о и о б а в е з е њ и х о в е и д у н а ш т е т у р б а . О н е ћ е ј о ш в и ш е у д а љ и т и р б е о д Х р в а т а и Х р в а т е о д р б а , и о д л о ж и т и о н о ш т о и п а к ј е д н о г д а н а м о р а д о ћ и .

Д р . К р њ е в и ћ с е и з л а ж е ј о ш ј е д н о м р и з и к у . О б и ч н о с е с м а т р а д а ћ е с е п о п а д у к о м у н и з м а с к о ч и т и о д м а х у п у н у д е м о к р а т и ј у , ј е р з а ш т о с е д р у г о и б о р и м о . в а к о ћ е б и т и с л о б о д а н д а к а ж е ш т а х о ћ е . К а к о н а р о д б у д е р е ш и о у




с л о б о д и , т а к о ћ е и б и т и . Д а н а р о д у с л о б о д и к а ж е с л о б о д н о

ш т о х о ћ е , п о т р е б а н ј е у н у т р а ш њ и м и р и р е д . У о т с у с т в у с в а к о г с п о р а з у м а и з м е ђ у р б а и Х р в а т а , д а л и с м о с и г у р н и д а he с е н а р о д н и о д и с а ј п р о т и в у к о м у н и с т а з а у с т а в и т и с а м о н а т о м е ? И д а л и с м о с и г у р н и д а т о г н а р о д н о г о д и с а ја и п р е м а к о м у н и с т и м а н е ћ е б и т и ? К о ј а ј е т о в л а с т к о ј а ћ е т а ј о д и с а ј с п р е ч и т и и , и н а к о м у н и с т е , п р и м е н и т и з а к о н ? И а к о г а о н а н е м о ж е п р и м е н и т и н и н а к о м у н и с т е , г д е ћ е с е т а ј о д и с а ј з а у с т а в и т и ? Х о ћ е л и о н с т а т и н а п р а г у к у ћ е с в а к о г а Х р в а т а п о т о м ? И к о ј а ј е в л а с т т о л и к о ј а к а д а т о с п р е ч и ? Т а ј п у т в о д и п р а в о у д и к т а т у р у п р е д е м о к р а т и ј е .

р б и м а к о ји с у з а Ј у г о с л а в и ј у м о р а б и т и ј а с н о д а п у т у Ј у г о с л а в и ј у в о д и с а м о п р е к о з а ш т и т е с р п с к о г н а р о д а . П у т у Ј у г о с л а в и ј у н е в о д и п р е к о н а ш е г л е ш а , а л е ш и н а р а ј е д о с т а ... П у т у Ј у г о с л а в и ј у в о д и с а м о п р е к о у ј е д и њ е н о г и у ј е д и н с т в у ј а к о г с р п с к о г н а р о д а . М и н е м а м о н и ш т а п р о т и в у ј е д и н с т в а х р в а т с к о г н а р о д а . Д р . К р њ е в и ћ н е м о ж е з а б е л е ж и т и н и ј е д а н с л у ч а ј д а с у о д г о в о р н и р б и , д а ј е о д г о в о р н а в л а д а у к о ј о ј с у с е д е л и р б и , д а ј е ч а к и д и к т а т о р с к а в л а д а с т у п и л а у м а к а к в е д о г о в о р е с н е п р и ј а т е љ и м а Х р в а т а .

Д а п о м е н е м о в д е ј е д н у е п и з о д у о к о јо ј с е м а л о з н а . П о с л е М у с о л и н и ј е в е о к у п а ц и ј е К р ф а , а о в а ј е п р о ш л а б е з к р в и ,

д о б и о ј е К р а љ А л е к с а н д а р ј е д н е в е ч е р и и з в е ш а т а ј ј е д н е с т р а н е с и л е д а М у с о л и н и у п у ћ у ј е с в о ј у р а т н у ф л о т у у Ш и б е н и к к а о о д г о в о р , м и с л и м н а Т р о г и р с к и и н ц и д е н т к а д а ј е н а р о д т а м о п о л у п а о в е н е ц и ј а н с к е л а в о в е . К р а љ ј е о д м а х х и т н о п о з в а о и т а л и ј а н с к о г п о с л а н и к а . Р е к а о м у ј е д а о д м а х и з в е с т и М у с о л и н и ј а д а he п о ј а в а и т а л и ј а н с к е р а т н е м о р н а р и ц е у ј у г о с л о в е н с к и м в о д а м а б и т и с м а т р а н а к а о к а з у с б е л и и д а ћ е н а р е д и т и о д м а х о п ш т у м о б и л и з а ц и ј у . М е н и ј е т о г а ј у т р а с в е о в о с а о п ш т и о п р о ф е с о р Ј о в а н о в и ћ . Ч е к а л и с м о ш т а ћ е б и т и . М у с о л и н и с е т р г а о . К а д ј е б и л о ј а с н о д а о д р а т а

н е м а н и ш т а , р е к а о с а м п о к о ј н о м п р о ф е с о р у : „П о г р е ш и о ј е К р а љ . Н и ј е т р е б а о д а и з в е ш т а в а М у с о л и н и ј а д а т о з н а ч и р а т . Х р в а т и б и с е т у к л и Ј е р с е т и ч е п р в е н с т в е н о њ и х о в и х к р а је в а , a

р б и ...“Т у п р о ф е с о р Ј о в а н о в и ћ , к о ј и ј е у в е к в о л е о ш а л у , у б а ц и : „...и з н а в и к е !“ — „И з н а в и к е д а у в е к б у д у п р о т и в н а п а д а ч а н а д р ж а в у !“ — о д г о в о р и о с а м о д м а х . З а ј е д н и ч к а б о р б а п р о т и в з а ј е д н и ч к о г н е п р и ј а т е љ а и з ј е д н а ч у ј е о с е ћ а ј е , у к л а њ а о ш т р и ц е . М о ж д а б и т а ј р а т и м а о с п а с о н о с н о д е ј с т в о . Б и з м а р к ј е в е ш т а ч к и и з а з в а о р а т д а б и д о ш а о д о у ј е д и њ е њ а р а з н и х д р ж а в а н е м а ч к и х . А о в д е с е р а т п о н у д и о с а м . Д о ш а о б и к а о п о р у ч е н .

Д а н а с о п е т и м а м о з а ј е д н и ч к о г н е п р и ј а т е љ а , к о м у н и с т и ч к у т и р а н и ј у .. Д а л и н а с у и с т и н и п р о ш л о с т н е м о ж е н и ч е м у н а у ч и т и ? М и м и с л и м о д а м о ж е . А л и к о т о м и с л и ? М и с л и н а ш р а з у м . А н е с л у ш а с е т у ђ и р а з у м , н а ј м а њ е с р п с к и . л у ш а с е




с в о ј . А т а ј с в о ј в и д е л и с м о ш т а к а ж е . Д а л и ћ е п р и т о м е и о с т а т и , н е з н а м . М о ж е б и т и . М и р б и м о р а м о б и т и с п р е м н и м а ш т а о н к а з а о , и н а н а ј г о р е , и с п р е м н и н а в р е м е . М о ж е и х њ и х о в р а з у м и з а у с т а в и т и н а о в о м е п у т у . О п а с н о с т ј е с а м о д а н е б у д е д о ц к а н .

И м а ј е д н о п р а в о к о ј е н и ј е д н о м р б и н у н и к о и н и к а д а н и ј е м о г а о о т е т и . To ј е п р а в о н а с м р т . To ј е п р а в о д а п о л о ж и с в о ј ж и в о т з а и д е а л у к о ј и в е р у ј е . А л и ј а п и т а м д а н а с и р б е и Х р в а т е , с в а к о г р б и н а и с в а к о г Х р в а т а : м е ј у л и о н и т о с в о ј е л и ч н о п р а в о н а с м р т п р е т в о р и т и у п р а в о н а с м р т с в о ј и х с о п с т в е н и х н а р о д а ?

Д р Г а в р и л о в и ћ о д р ж а о је с в о ј е п р е д а в а њ е н а д а н 1 м а ј а 1960

г о д и н е . To п р е д а в а њ е б и л о ј е у н а с т а в ц и м а о б ј а в љ е н о у „Г л а с у

к а н а д с к и х р б а “, у б р о ј е в и м а о д 2, 9, 16, 23, 30 ј у н а и 7 ј у л а 1960

г о д и н е . П р е д а в а њ е ј е ш т а м п а н о у п о с е б н о ј к њ и ж и ц и к а о п л о д

с а р а д њ е р п с к о г н а р о д н о г у н и в е р з и т е т а , а в е з а з е м љ о р а д н и к а и

И з д а в а ч к о г ш т а м п а р с к о г п р е д у з е ћ а „А в а л а ". О н о ј е о б ј а в љ е н о у

ц е л и н и , о н а к о к а к о с у г а ч у л и с л у ш а о ц и н а п р е д а в а њ у и п р о ч и т а л и

ч и т а о ц и у „Г л а с у к а н а д с к и х р б а .“

Д р . М и л а н Г А В Р И Л О В И ћ

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р “Г Л А Н И К А ” П О З И В А В Е Р П К Е Б О Р Ц Е И У Ч Е Н И К Е У П О К Р Е Т У О Т И О Р А

Ђ Е Н Е Р А Л А Д Р А Ж Е М И Х А И Л О В И Ћ А Н А Б Р А Т К У А Р А Д Њ У И М О Л И И Х Д А Д О Т А В Е Н А А Д Р Е У

У Р Е Д Н И К А “Г Л А Н И К А ” В О Ј Е У П О М Е Н Е , В О Ј Е Д О Ж И В Љ А Ј Е , О П И Е Б О Р Б И У К О Ј И М А У У Ч Е Т В О -

В А Л И К А О И В Е Д Р У Г Е П О Д А Т К Е И З В Р Е М Е Н А Д Р 5Т О Г CBETCKOF Р А Т А И Л И У В Е З И Њ И М .



П О Г O B O P

KPATAK П Р Е Г Л Е Д И Т О Р И Ј К И Х Д О Г А ђ А Ј А , К О Ј И У П Р Е Т Х О Д И Л И И Д О В Е Л И Д О П Р Е Д А В А Њ А д р .

М И Л А Н А Г А В Р И Л О В И ћ А К А О П Р Е Д Т А В Н И К А Н А Ј -

В Е К Е Г Д Е Л А Р П К Е Е М И Г Р А Ц И Ј Е .Ф о р у м н а к о м е с у о д р ж а л и п р е д а в а њ а д р . М и х о К р е к к а о п р ^с т а в н и к л о в е н а ц а , д р . Б р а н к о П е ш е љ у и м е д р . В л а д к а М а ч е к а , п р е д с е д н и к а Х р в а т с к е е љ а ч к е т р а н к е и д р . М и л а н Г а в р и л о в и ћ к а о п р е д с т а в н и к р б а б и о ј е а к а д е м с к и — р п с к и н а р о д н и у н и в е р з и т е т у Ч и к а г у , ч и ј и ј е п р е д с е д н и к б и о , о н д а и с а д а , г . Б р а н и с л а в т а н и ш и ћ , к о ј и ј е у т о в р е м е б и о г е н е р а л н и с е к р е т а р Н О , ч и ји ј е п р е д с е д н и к б и о д р . Г а в р и л о в и ћ . О в о о ч и г л е д н о п о к а з у ј е д а ј е и н и ц и ј а т и в а з а о в а ј д о д и р д о ш л а с а с р п с к е с т р а н е — с т р а н е к о ј а ј е н е с у м љ и в о п р е д с т а в љ а л а н а ј в е ћ и д е о с р п с к е е м и г р а ц и ј е . И д р у г и у ч е с е н и ц и о в о г

ф о р у м а б и л и с у п р е д с т а в н и ц и е м и г р а ц и ј е — с л о б о д н о г д е л а с в о ј и х н а р о д а .

Ц и љ о в о г с а с т а н к а б и о ј е с т в а р а њ е з а ј е д н и ч к о г Ј у г о с л о в е н с к о г о д б о р а з а б о р б у п р о т и в к о м у н и с т и ч к о г р е ж и м а и у с п о с т а в љ а њ е с л о б о д е у Ј у г о с л а в и ј и . To ј е б и о п о с л е д њ и п о к у ш а ј п о к о ј н о г Г а в р и л о в и ћ а к а о п р е д с т а в н и к а в е ћ и н е с р п с к е е м и г р а ц и ј е з а з а ј е д н и ч к и р а д п р о т и в к о м у н и с т и ч к о г р е ж и м а , ш т о ч и н и о в у и н и ц и ј а т и в у и с т о р и ј с к о м . М е ђ у т и м о в а ј п о к у ш а ј ј е п р о п а о н а и с т о м о т п о р у к а о и м н о г о б р о ј н и , р а н и ј и — н а о т п о р у Х р в а т а .

Д р . Г а в р и л о в и ћ , к а о и о с т а л и р б и и м а л и с у в и ш е н е г о р ђ а в о и с к у с т в о с а Х р в а т и м а у е м и г р а н т с к о ј в л а д и У Л о н д о н у . а д а ш њ и н е п о м и р љ и в с т а в д р . К р њ е в и ћ а и в е ћ и н е Х р в а т а п р о т и в Ј у г о с л а в и ј е з а н е з а в и с н у Х р в а т с к у , ј е с т е с а м о п р о д у ж е њ е њ е г о в е п о л и т и к е у л о н д о н с к о ј в л а д и . Ј Т о н д о н с к а в л а д а , у к о јо ј ј е д р . К р њ е в и ћ б и о с т а л н о п о д п р е д с е д н и к б и л а ј е с а м о п о и м е н у ј у г о с л о в е н с к а . Х р в а т и с у б и л и ч л а н о в и ј у г о с л о в е н с к е в л а д е и к а о т а к в и с у н а р а з н е н а ч и н е с а б о т и р а л и с в а к и к о н с т р у к т и в н и р а д и с п о р а з у м з а у с п о с т а в љ а њ е д е м о к р а т с к е Ј у г о с л а в и ј е п о с л е р а т а . В р х у н а ц њ и х о в е о п с т р у к ц и ј е б и о ј е к а д с у г о с п о д а . К р њ е в и ћ и Ш у т е ј о д б и л и д а

п о т п и ш у Д е к л а р а ц и ј у в л а д е о о р г а н и з а ц и ј и Ј у г о с л а в и ј е к а о ф е д е р а т и в н е д р ж а в е с а т р и ј е д и н и ц е п о д и з г о в о р о м г . К р њ е в и ћ а , д а ј е д е к л а р а ц и ј а и д е м о к р а т с к а и ј у г о с л о в е н с к а , а л и д а н е в е р у ј е д а he с е н а т о м п р о г р а м у м о ћ и у с п е ш н о




р а д и т и п о д в о ђ с т в о м п р е д с е д н и к а г . л о б о д а н а Ј о в а н о в и ћ а .

М е ђ у т и м , п о к а з и в а њ у г . Ј о в а н о в и ћ а г . К . т . П а в л о в и ћ у : „В л а д а ј е б и л а у с в о ј и л а д е к л а р а ц и ј у , а л и с у К р њ е в и ћ и Ш у т е ј о д б и л и д а п р и м е н а с е б е о б а в е з у д а ћ е с е њ е н и х н а ч е л а д р ж а т и и у о д н о с у н а н а р о д у з е м љ и . Д р у г и м р е ч и м а : о н и с у п р е д и н о с т р а н с т в о м з а Ј у г о с л а в и ј у , д о к с у з а г р а н и ц е Н Д Х п р е д с в о ј и м Х р в а т и м а у з е м љ и “. l )

П р е д с е д н и к Ј о в а н о в и п ј е п о с л е т о г а п о д н е о о с т а в к у 15. ј у н а 1943, п р о т и в м и ш љ е њ а п о к о ј н о г Г а в р и л о в и ћ а п р е м а к а з и в а њ у м е н и л и ч н о у с л е д е ћ е м :

Г а в р и л о в и ћ је с м а т р а о д а п и т а њ е п о т п и с а д е к л а р а ц и ј е о Ј у г о с л а в и ј и с т а в љ а с в е ч л а н о в е ј у г о с л о в е н с к е в л а д е п р е д д и л е м у и л и д а п о т п и ш у д е к л а р а ц и ј у о п о с т о ј а њ у Ј у г о с л а в и ј е и л и д а а у т о м а *с к и г у б е п р а в о д а б у д у ч л а н о в и ј у г о с л о в е н с к е в л а д е . Г а в р и л о в и ћ ј е с п р а в о м с м а т р а о д а б и Х р в а т и п р е п о т п и с а л и д е к л а р а ц и ј у н е г о ш т о б и н а п у с т и л и в л а д у , и л и , п р е н е г о ш т о б и н о в а в л а д а з а р а т и ф и к а ц и ј у д е к л а р а ц и ј е б и л а о б р а з о в а н а б е з њ и х . П о Г а в р и л о в и ћ е в о м м и ш љ е њ у п о о в а к о п р е с у д н о м п и т а њ у Е н г л е з и н е б и м о г л и

и н т е р в е н и с а т и у к о р и с т Х р в а т а к а о д о т а д а . О в а к о п а л и с у р б и у м е с т о д а п а д н у Х р в а т и .“

Е н г л е з и с у и п а к п р и л и к о м о в е к р и з е н а ј з а д у в и д е л и д а Х р в а т и н е ћ е н и ф е д е р а т и в н у Ј у г о с л а в и ј у , а н е р б и к а о ш т о с у и м Х р в а т и д о т а д а п р е д с т а в љ а л и . а р џ е н т ( е р О р м Г а с т о н

а р џ е н т 1882-1962), п о м о ћ н и к д р ж а в н о г п о д с е к р е т а р а Ф о р и н О ф и с а , и з ј а в и о ј е п р д с е д н и к у Ј о в а н о в и ћ у п о в о д о м о в е к р и з е с л е д е ћ е ч у ђ е њ е :„К р њ е в и ћ н и ј е о с п о р а в а о в а ш е в о ђ с т в о с в е д о к н и с т е п р е д л о ж и л и ј е д н у и ^ја в у к о ју о н о д о б р а в а . To

ј е д о и с т а н е о б и ч н о .“ 2ЈЗ а п и с и с у о д л и ч н о н а п И с а н а и с т о р и ј а о д н о с а и з м е ђ у р б а и Х р в а т а и њ и х о в и х о д н о с а с а Е н г л е з и м а и ч и т а ју с е с а з а д о в о љ с т в о м . У њ и м а с е Ј о в а н о в и ћ п о к а з а о к а о у в е к , б р и љ а н т а н и с т о р и ч а р .

П о с л е п а д а Ј о в а н о в и ћ е в е в л а д е (11.01.1942 д о 26.06. 1943.) н о в у в л а д у о б р а з о в а о ј е М и л о ш Т р и ф у н о в и ћ , ш е ф р а д и к а л н е с т р а н к е , с а М и л а н о м Г р о л о м , ш е ф о м д е м о к р а т с к е с т р а н к е к а о м и н и с т р о м и н о с т р а н и х п о с л о в а . Т р и ф у н и ћ е в а в л а д а ј е т р а ј а л а с а м о 45 д а н а и б и л а ј е у с т а л н о ј к р и з и — о д 26. ј у н а д о10. а в г у с т а 1943. г о д и н е . П а д Ј о в а н о в и ћ е в е и Т р и ф у н о в и ћ е в е

в л а д е о п и с а о je г . К . т .П а в л о в и ћ н а о с н о в у с в о ј и х б е л е ж а к а ,к а о и н а о с н о в у б р и т а н с к и х з в а н и ч н и х и з в о р а и о б ј а в и о у Г л а с н и к у с р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ( И К Д ). Њ е г о ш . ( 3 — 6 )• П о д а ц и и з б е л е ж а к а г . П а в л о в и ћ а , к о ј и ј е



П о г о в о р 73

б и о ш е ф к а б и н е т а п р е д с е д н и к а о в и х в л а д а , с л а ж у с е у

п о т п у н о с т и с а п о д а т ц и м а и з б р и т а н с к и х и з в о р а .И з с в и х о в и х д о к у м е н а т а в и д е с е д в е с т в а р и : п р в о , д а ј е г л а в н и з а д а т а к о б е в л а д е б и о д о н о ш е њ е д е к л а р а ц и ј е о Ј у г о с л а в и ј и и д р у г о , д а с у о б е в л а д е п а л е н а т о м п и т а њ у з б о г о п с т р у к ц и ј е г . К р њ е в и ћ а .

П о с л е р а з г о в о р а с а п р е д с е д н и к о м Т р и ф у н о в и ћ е м и с а г . К р њ е в и ћ е м о к р и з и в л а д е а м б а с а д о р с е р Џ о р џ Р е н д е л у р е ф е р а т у Ф о р и н о ф и с у и з н о с и с л е д е ћ е м и ш љ е њ е о с т а в у г . К р њ е в и ћ а :

„О в о , п о с л е м о г р а з г о в о р а с а г . К р њ е в и ћ е м п о т в р ђ у ј е м о ј у т и с а к д а м у г л а в н и ц и љ у и з а з и в а њ у

н е д а в н е к р и з е н и ј е т о л и к о б и о д а с е о с л о б о д и г . Ј о в а н о в и ћ а (к а к о ј е т в р д и о ) к о л и к а б р и ж н а ж е љ а д а и з б е г н е в е з и в а њ е з а м а к а к в у д е к л а р а ц и ј у к о ј а б и м о г л а д а о г р а н и ч и с л о б о д у х р в а т с к о г с т а в а . в е с а м у б е ђ е н и ј и д а ј е г . К р њ е в и ћ с а д а г л а в н а п р е п р е к а м а к а к в о м о п ш т е м с п о р а з у м у , и д а , д о к н е б у д е ч в р с т о с т а в љ е н н а с в о ј е м е с т о и н е б у д е м у ј а с н о р е ч е н о д а ћ е Х р в а т и и з г у б и т и с в а к у н а к л о н о с т у о в о ј з е м љ и а к о н а с т а в е с а с в о ј о м о п с т р у к т и в н о м т а к т и к о м н е м о ж е д о ћ и д о з а д о в о љ а в а ј у ћ е г р е ш е њ а

и д а ћ е и з г л е д и н а о д р ж а в а е ј е д и н с т в а Ј у г о с л а в и ј е б и т и ј о ш м а њ и ,„ (д о к . б р , 37594/2221/92).? ).Ha icpajy о в о г р е ф е р а т а у п о с т с к р и п т у м у с е р Џ о р џ б е л е ж и

д а г а ј е К р е к и з в е с т и о т е л е ф о н о м о н о в и м у с л о в и м а К р њ е в и ћ е в и м о к о ј и м а ј е д а о с л е д е ћ и к о м е н т а р :

„О в о ј е , р а з у м е с е п р а в и у л т и м а т у м к о ј и м з а х т е в а д а п о с в и м а з а х т е в и м а д о б и ј е з а д о в о љ е њ е , а к а д б и

р б и н а т о п р и с т а л и п о д т а к в о м в р с т о м п р и т и с к а , и з г л е д а д а б и , у б у д у ћ н о с т и , ч а к и к а д б и н е к и о д њ и х о в и х з а х т е в а б и л и р а з у м н и , б и л и з а в и с н и о д д о б р е К р њ е в и ћ е в е в о љ е ." 8 )

П о с л е о в а к в е о п с т р у к ц и ј е Х р в а т а а м б а с а д о р Р е н д е л , к о ј и ј е у п о ч е т к у б и о п р о -х р в а т с к и р а с п о л о ж е н , п р о м е н и о ј е с в о ј с т а в п р е м а р б и м а и з б о г н а п у ш т а њ а г е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а и п р о м е н е п о л и т и к е п р е м а р б и м а , п о д н е о ј е о с т а в к у .

Х р в а т с к а о п с т р у к ц и ј а ј е т о л и к о п а р а л и с а л а р а д в л а д е д а у д о б а к р и з е Ј о в а н о в и ћ е в е в л а д е н и п о л о ж а ј м и н и с т р а и н о с т р а н и х п о с л о в а н и а м б а с а д о р а у Л о н д о н у н и с у б и л и п о п у њ е н и ш т о ј е у в е л и к о ј м е р и о м е т а л о н о р м а л н е д и п л о м а т с к е о д н о с е с а Ф о р и н О ф и с о м , о п е т н а ш т е т у р б а . Д у ж н о с т а м б а с а д о р а в р ш и о ј е к а о о т п р а в н и к п о с л о в а В л а д и м и р М и л а н о в и ћ к о ји н и ј е д о б р о с т а ј а о к о д Е н г л е з а , д о к ј е д у ж н о с т м и н и с т р а и н о с т р а н и х п о с л о в а в р ш и о п р е д с е д н и к Ј о в а н о в и ћ , к о ј и ј е к а о ш т о с м о в и д е л и п р о п у с т и о п р и л и к у д а н а п и т а њ у д е к л а р а ц и ј е н а т е р а Х р в а т е д а з а у з м у о д р е ђ е н с т а в



74 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш ’’

п р е м а Ј у г о с л а в и ј и . В л а д а Т р и ф у н о в и ћ а и Г р о л а т а к о ђ е ј е

п р о п у с т и л а д а н а т е р а Х р в а т е д а с е и з ј а с н е д а л и с у з а Ј у г о с л а в и ј у и л и н е , и а к о ј е Ј о в а н о в и ћ , к о ј и ј е б и о д р у г и п о т п р е д с е д н и к в л а д е с а о п ш т и о 8. ј у л а 1943 г . К . П а в л о в и ћ у : „д а ћ е с у т р а К р њ е в и ћ и Ш у т е ј и м а т и и л и д а п р и х в а т е Д е к л а р а ц и ј у н а к о ј о ј с у с е с в и с л о ж и л и и л и д а и с т у п е и з В л а д е , ј е р с у д о т е р а н и д о д у в а р а “... Ј о в а н о в и ћ ј е т о п о н о в и о 9. ј у л а 1943. 9)и К . т . П а в л о в и ћ : П а д Т р и ф у н о в и ћ е в е в л а д е . 10). М е ђ у т и м , н е м а т р а г а н и к о д г . П а в л о в и ћ а н и к о д Е н г л е з а д а ј е в л а д а и с т а к л а о в а ј з а х т е в з а к о н ф р о н т а ц и ј у с а Х р в а т и м а н а п и т а њ у д е к л а р а ц и ј е о п о с т о ј а њ у Ј у г о с л а в и ј е . П о к а з а л о с е д а

ј е с а г л а с н о с т г . К р њ е в и ћ а з а п о п у њ а в а њ е п о л о ж а ј а м и н и с т р а и н о с т р а н и х п о с л о в а б и л а м а њ е в а ж н а н е г о њ е г о в а о п с т р у к ц и ј а , к о ј о м ј е с п р е ч и о д а н а п о л о ж а ј а м б а с а д о р а у Л о н д о н у д о ђ е И л и ј а Ш у м е н к о в и ћ (1884-1962), к о ј и б и к а о д и п л о м а т а о д к а р и ј е р е в е л и к и х с п о с о б н о с т и , с и г у р н о б о љ е и у с п е ш н и ј е р а з г о в а р а о с а Ф о р и н О ф и с о м н е г о Г р о л и Т р и ф у н о в и ћ . О в а к о , п а л и с у о п е т р б и ш т о ј е б и о г л а в н и ц и љ г . К р њ е в и ћ а , и а к о с у у с к о р о з а ј е д н о с а р б и м а п а л и и Х р в а т и .

П о с л е д и ц е х р в а т с к е о п с т р у к ц и ј е , к о ј у ј е и н а г у р и с а о и у п о р н о и с и с т е м а т с к и в о д и о и д а н а с в о д и , г . К р њ е в и ћ б и л е с у к а т а с т р о ф а л н е . Е н г л е з и с у п о с л е п а д а Т р и ф у н о в и ћ е в е в л а д е

с м а т р а л и д а с е н и ш т а п о з и т и в н о н е м о ж е п о с т и ћ и с а д е м о к р а т с к о м в л а д о м и н а п у с т и л и с у ј е . Т а к о ј е о д д е м о к р а т с к е и н а р о д н е в л а д е п р е к о Х р в а т с к о г б а н а И в а н а Ш у б а ш и ћ а , ш т и ћ е н и к а г . К р њ е в и ћ а , д о ш л о д о Ј о с и п а Б р о з а Т и т а и к р в а в е к о м у н и с т и ч к е д и к т а т у р е .

П о с л е н а п у ш т а њ а г е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а и р б а д о Т и т о в о г б е к с т в а с а В и с а К р а љ ј е б и о и з о л о в а н о д п о л и т и ч к и х љ у д и , к о ји с у у т о м м е ђ у в р е м е н у з а ј е д н о с а н е к и м у г л е д н и м е н г л е с к и м п р и ј а т е љ и м а с р п с к о г н а р о д а б и л и н е п о ж е љ н и . М е ђ у т и м , у Е н г л е с к о ј и А м е р и ц и , п о с л е Т и т о в о г б е к с т в а с а

В и с а д о с у к о б а с а К о м и н ф о р м о м , н и к о н и ј е с м е о д а п о м е н е д а ј е п о м а г а о Т и т а . Ч а к ј е и М а к л и н м о р а о , п о д п р и т и с к о м ј а в н о г м н е њ а , д а п р и з н а д а ј е п о г р е ш и о и д а с е п р е к о Л о н д о н с к о г Т а ј м с а о д 10. ј у н а 1946, о д р е ч е Т и т а . 11)

У о в а к о п р о м е њ е н о ј п о л и т и ч к о ј а т м о с ф е р и р б и с у к р а ј е м 1945. о с н о в а л и у Л о н д о н у „Ј у г о с л о в е н с к и Н а р о д н и О д б о р “ (Ј Н О ) к а о а л т е р н а т и в у Т и т у . Б и л о ј е з н а к о в а к о ји с у у к а з и в а л и д а с у Х р в а т и п р о м е н и л и с в о ј с т а в п р о т и в з а ј е д н и ч к е с а р а д њ е с а р б и м а . У ј е д н о м р а з г о в о р у с а Г а в р и л о в и ћ е м г . К р њ е в и ћ м у ј е к а з а о : д а ј е и з ј а в и о К р а љ у , к а д г а ј е о в а ј к о н с у л т о в а о , д а ј е с п р е м а н д а „б е з у в ј е т н о “ у ђ е у

м а к а к в у В л а д у , к о ј а н е б и б и л а Т и т о в а . Г о в о р и о ј е д а ј е р а д и о к о л и к о ј е м о г а о , д а ј е п и с а о м е м о р а н д у м е Ч е р ч и л у и о б р а д о в а о с е к а д ј е ч у о д а ј е Ј о в а н о в и ћ у и м е с р п с к и х п о л и т и ч а р а п и с а о Е м е р и ј у и И д н у . Н а п и т а њ е Г а в р и л о в и ћ е в о




ш т а je no К р њ е в и ћ е в о м м и ш љ е њ у а л т е р н а т и в а , о д г о в о р и о ј е д а с е м о р а с а ч е к а т и и с х о д с а с т а н к а В е л и к е т р о ј и ц е . А к о с е н а ш е п и т а њ е н и т а д а н е р е ш и , о н д а б и в а љ а л о о б р а з о в а т и ш и р о к у к о н ц е н т р а ц и о н у в л а д у . Г а в р и л о в и ћ ј е ц е о с в о ј р а з г о в о р и с п р и ч а о Ј о в а н о в и ћ у н а с а с т а н к у 5 .02.1945. у п р и с у с т в у г . К . т . П а в л о в и ћ а , к о ј и ј е т о з а б е л е ж и о . 12) К а с н и ј и д о г а ђ а ј и с у п о т в р д и л и д а о в а п р о м е н а с т а в а г . К р њ е в и ћ а н и ј е и м а л а н и к а к в о г п о з и т и в н о г у т и ц а ја н а с р п с к а х р в а т с к е о д н о с е , с е м ш т о п р е д с т а в љ а п о с р е д н о п р и з н а њ е д а с у њ е г о в п р о т и в —ј у г о с л о в е н с к и с т а в и о п с т р у к ц и ј а д о п р и н е л и п а д у п о л и т и ч к е в л а д е и п р е к о

Ш у б а ш и ћ а д о в е л и д о Т и т о в е в л а д е к о м у н и с т и ч к о г т е р о р а .У м а ј у 1945. п р е д с е д н и к М а ч е к ј е н а п у с т и о Х р в а т с к у с а

п о р о д и ц о м и н а с т а н и о с е у П а р и з у г д е ј е ж и в е о д о а в г у с т а 1947 г . П р е д с е д н и к М а ч е к ј е п р о в е о в р е м е р а т а у Х р в а т с к о ј . П о з н а т о м у ј е б и л о у б и ј а њ е и з в е р с к о п о с т у п а њ е у с т а ш а и њ и х о в и х п о м а г а ч а п р е м а с р п с к о м с т а н о в н и ш т в у . И м а о ј е п р и л и к у д а т о у Ј а с е н о в ц у н а л и ц у м е с т а с а з н а . Х р в а т с к а

е љ а ч к а т р а н к а ј е к р а ј е м 1942, у п у т и л а п р о г л а с х р в а т с к о м н а р о д у о в о ј н о -п о л и т и ч к о м п о л о ж а ј у Х р в а т с к е . О в а ј п р о г л а с ј е о б ј а в и о ј е д а н н е м а ч к и и с т о р и ч а р у н е м а ч к о м п р е в о д у . П р в о п о г л а в љ е у п р е в о д у с а н е м а ч к о г н а с р п с к о -х р в а т с к и г л а с и : „Х р в а т с к и н а р о д с е н а л а з и д а н а с у н а ј т е ж е м п о л о ж а ј у о т к а к о п о с т о ј и . О к о л н о с т и и и з г л е д и з а б у д у ћ н о с т с у т а к в и д а с е п о с т а в љ а и с а м о п и т а њ е п о с т о ј а њ а х р в а т с к о г н а р о д а . У и н о с т р а н с т в у , н е с а м о п р о т и в н и ц и и н е у т р а л ц и н е г о и н а ш и с а д а ш њ и с а в е з н и ц и н а з и в а ј у н а с н а р о д о м у б и ц а н е с п о с о б н и м з а с а м о с т а л н о в о ђ е њ е ј е д н е д р ж а в е и з а с в а к и к о н с т р у к т и в а н и п о з и т и в а н р а д ,“

О р г и н а л о в о г п р о г л а с а н а л а з и с е у Х и м л е р о в и м д о к у м е н т и м а у А р х и в у а в е з н е в л а д е у К а б л е н ц у . 13) Н и ј е

п о з н а т о к о ј е п и с а о п р о г л а с и д а л и ј е п р е д с е д н и к М а ч е к у ч е с т в о в а о у с а с т а в у и с т о г а , а л и ј е с и г у р н о з н а о д а ј е п о л о ж а ј Х р в а т с к е б и о т а ч н о о ц е њ е н .

Х р в а т и с у с е ж а л и л и н а д и к т а т у р у к р а љ а А л е к с а н д р а и п р е у в е л и ч а в а л и с у ж р т в е н а х и љ а д е . З а т о ћ е м о и з н е т и ј е д н о м и ш љ е њ е п р е д с е д н и к а М а ч е к а о т о ј д и к т а т у р и .

П р е д с е д н и к М а ч е к ј е б и о н а ј е д н о ј в е ч е р и у л е т о 1946. к о д д р . М и х а и л а Г л у ш ч е в и ћ а у П а р и з у н а к о јо ј с у п о р е д п р е д с е д н и к а М а ч е к а б и л и : ђ е н е р а л П е т а р Ж и в к о в и ћ , Б о г о љ у б Ј е в т и ћ , д р . Б р а н к о М и љ у ш , д р .Ч а с л а в Н и к и т о в и ћ , и д р . Б р а н к о П е ш е љ . К а д ј е б и л а р е ч о к о м у н и с т и ч к о ј д и к т а т у р и у Ј у г о с л а в и ј и д р . М а ч е к с е о к р е н у о п р е м а П е р и Ж и в к о в и ћ у и к р о з б л а г о с м е х м у р е к а о :„М и с м о к у к а л и н а в а ш у д и к т а т у р у и ж е с т о к о в а с о п т у ж и в а л и . а д б и х ј а п р и с т а о д а ж и в и м у с в о јо ј



76 Г л а с н т с р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

з е м љ и д о к р а ј а с в о г а ж и в о т а п о д т а к в о м д и к т а т у р о м , з а к о ју б и с е п р и у п о р е ђ е њ у с а о в о м д а н а ш њ о м м о г л о р е ћ и д а ј е б и л а д е м о к р а т с к а .“ 14)

К о м у н и с т и ч к и р е ж и м ј е б и о 1945/46 у т о к у с т а б и л и з а ц и ј е и т е р о р ј е б е с н е о у ц е л о ј з е м љ и . р б и с у с е с п р а в о м н а д а л и д а ћ е п р е д с е д н и к М а ч е к п р и с т а т и н а з а ј е д н и ч к у б о р б у п р о т и в к о м у н и с т и ч к е д и к т а т у р е . М е ђ у т и м т у с у с е р б и о п е т п р е в а р и л и . М а ч е к ј е 3. о к т о б р а 1946. п о д н е о ј е Ј Н О -у к а о у с л о в з а с а р а д њ у к о н ф е д е р а т и в н и о б л и к д р ж а в е . Т р и д р ж а в е с а г р а н и ц а м а Х р в а т с к е п р е м а с п о р а з у м у с а Ц в е т к о в и ћ е м п о в е ћ а н е с а ш е с т с р е з о в а В о ј в о д и н е и н а к н а д н о м п о д е л о м

Б о с н е . О в о ј е о ц е њ е н о о д Ј Н О д а М а ч е к н е ж е л и с п о р а з у м . 15)У В а ш и н г т о н у у А м е р и ц и ј е о с н о в а н а е љ а ч к а И н т е р н а ц и -

о н а л а (“International Peasant Union”) 4. ј у л а 1947, с а ц и љ е м п р у ж а њ а м о г у ћ н о с т и з а з б л и ж е њ е . Т а к о ј е у м е ђ у в р е м е н у д о ј а н у а р а 1948. Г а в р и л о в и ћ д о б и о и з в е ш т а ј д а ј е М а ч е к в о љ а н д а у ђ е у Ј Н О с а п р е д с т а в н и ц и м а р а д и к а л а , д е м о к р а т а и з е м љ о р а д н и к а . м а т р а с е д а ј е М а ч е к п о д у т и ц а ј е м А м е р и к а н а ц а п о п у с т и о и п р и с т а о н а д в а у с л о в а :

1) Х р в а т с к о ј с е п р и з н а ј е с у в е р е н и т е т с т и м д а с е о д р е к н е ј е д н о г д е л а т е с у в е р е н о с т и у к о р и с т Ј у г о с л а в и ј е ;

2) П о т п и с н и ц и н о в о г с п о р а з у м а о б а в е з у ј у с е д а , п о с л е о с л о б о ђ е њ а з е м љ е б р а н е п р е д к у п ш т и н о м и н а р о д о м Ц в е т к о в и ћ - М а ч е к о в с п о р а з у м о д 1939.

П у т о в а њ е Г а в р и л о в и ћ е в о у А м е р и к у , к о је ј е с т а л н о о д л а г а н о , о д л у ч е н о ј е с т и м д а т а м о с в р ш и т р и в е л и к а п о с л а :

1) р п с к о н а р о д н о п р е д с т а в н и ш т в о ;2) Н о в и Ј у г о с л о в е н с к и н а р о д н и о д б о р ;3) е љ а ч к у и н т е р н а ц и о н а л у . 16)М е ђ у т и м , о д с в е г а о в о г а н и ј е б и л о н и ш т а . Т и т о ј е и з б а ч е н

и з К о м и н ф о р м а и о д м а х ј е п о ч е л о п р и б л и ж а в а њ е з а п а д н и х с и л а к о м у н и с т и ч к о ј Ј у г о с л а в и ј и . П о н о в о с у с е п о ј а в и л и у

Е н г л е с к о ј о н и р а д и к а л н и е л е м е н т и к о ји с у д о в е л и Т и т а н а в л а с т и о д р ж а в а л и г а . П р е г о в о р е с а М а ч е к о м у В а ш и н г т о н у ј е в о д и о М и л о ш Т у п а њ а н и н , к о ј и ј е б и о н е н а д м а ш а н п р е г о в о р а ч , д о ј у н а 1950, к а д а ј е д о ш а о Г а в р и л о в и ћ . П о с л е с у в о д и л и з а ј е д н о п р е г о в о р е , а л и с в е с е с в е л о н а р а з г о в о р е и п о д н о ш е њ е з а ј е д н и ч к и х п р о т е с т а , а л и д о с п о р а з у м а н и к а д н и ј е д о ш л о .

Т а к о ј е Ј у г о с л о в е н с к и Н а р о д н и О д б о р о с т а о ј у г о с л о в е н с к и с а м о п о и м е н у и п а о н а о п с т р у к ц и ј и Х р в а т а к а о ш т о с у п а л е и ј у г о с л о в е н с к е в л а д е у Л о н д о н у , к о ј е с у т а к о ђ е б и л е ј у г о с л о в е н с к е с а м о п о и м е н у .

К а д а ј е Г а в р и л о в и ћ 1960. г о д и н е у и м е р б а п о н у д и о Х р в а т и м а з а ј е д н и ч к и р а д н а о б а р а њ у Т и т а , о н н и ј е и м а о и л у з и ј а д а ћ е Х р в а т и п р и м и т и с а р а д њ у . К о м у н и с т и с у у Ј у г о с л а в и ј и п р о д у ж и л и п р о т и в с р п с к у п о л и т и к у , к о ј у ј е у




е м и г р а н т с к о ј в л а д и т а к о у с п е ш н о и н а г у р и с а о г . К р њ е в и ћ у з п о м о ћ и т о н — В а т с о н а (Р о б е р т , В и л л и а м е т о н —В а т с о н , 1897—1951). р п с к и н а р о д ј е б и о п о д е љ е н . р б и ј а ј е с в е д е н а н а у ж у р б и ј у , м а њ у о д Х р в а т с к е , б е з а у т о н о м и ј е р б а и а к о с у р б и у Х р в а т с к о ј м а с о в н о к л а н и . А л и , о д у с т о л и ч е њ а к о м у н и с т и ч к о г р е ж и м а п а д о с а з и в а о в о г ф о р у м а б и л о ј е п р о ш л о в и ш е о д п е т н а е с т г о д и н а . З а т о в р е м е д е м о к р а т с к е в е л и к е с и л е п р о д у ж и л е с у д а ш т и т е н е с а м о м е ђ у н а р о д н и с т а т у с к в о Ј у г о с л а в и ј е — њ е н е г р а н и ц е н е г о д а о д р ж а в а ј у у з о г р о м н у п о м о ћ о д м и л и ј а р д и д о л а р а ј е д а н т и р а н с к и п о р е д а к , к о ј и с е у п р а к с и к а о с в а к и д р у г и к о м у н и с т и ч к и п о к а з а о и

е к о н о м с к и н е и з в о д љ и в . О в о , б е з о б з и р а н а н е з а д о в о љ с т в о н а р о д а у з е м љ и и о ш т р е , а л и п о с е б н е п р о т е с т е р б а , Х р в а т а и

л о в е н а ц а . Х р в а т и н и с у н и к а д р а з у м е л и д а с у з а в е л и к е с и л е м е ђ у н а р о д н и с т а т у с к в о Ј у г о с л а в и ј е њ е н е д р ж а в н е г р а н и ц е , a н е њ е н у н у т р а ш њ и п о р е д а к . To з н а ч и д а с е п р о м е н е у н у т р а ш њ е г п о р е т к а м о г у в р ш и т и с а м о у о к в и р у д р ж а в н и х г р а н и ц а б е з р у ш е њ а и с т и х . З а т о ј е з а п р о м е н у у н у т р а ш њ е г п о р е т к а б и л а п о т р е б н а ј у г о с л о в е н с к а а л т е р н а т и в а . в а к и п о с е б н и з а х т е в з а с е ц е с и ј у з а х т е в а о б и п р о м е н у г р а н и ц а , a т о з н а ч и п р о м е н у м е ђ у н а р о д н о г с т а т у с к в о а Ј у г о с л а в и ј е , a т о с и л е з а ш т и т н и ц е Ј у г о с л а в и ј е н и с у н и м о г л е н и х т е л е д а м е њ а ју . П о л и т и к а т е ј т Д е п а р т м а н а ј е б и л а з а ш т и т а , а н е р у ш е њ е г р а н и ц а Ј у г о с л а в и ј е . У н е д о с т а т к у ј у г о с л о в е н с к е а л т е р н а т и в е , з б о г о д р ж а в а њ а и н т е г р и т е т а Ј у г о с л а в и ј е , Т и т о ј е м о г а о т р о ш и т и з а о д р ж а в а њ е с в о г а р е ж и м а м и л и ј а р д е д о л а р а п о м о ћ и .

п о р а з у м з а з а ј е д н и ч к у с а р а д њ у р б а и Х р в а т а п р е д с т а в љ а о б и д е м о к р а т с к у а л т е р н а т и в у и б и о м о ћ н о с р е д с т в о у р у к а м а з а п а д н и х с и л а к а о п р и т и с а к з а ј е д н у к о р и с н и ј у п о л и т и к у з а н а р о д . е м т о г а с п о р а з у м б и с ј е д н е с т р а н е б и о п р е т њ а Т и т у к а о д е м о к р а т с к а а л т е р н а т и в а з а

с м е н у , а с д р у г е с т р а н е б и д а в а о н а р о д у п о д р ш к у з а о т п о р п р е м а р е ж и м у и н а д у з а б о љ у б у д у ћ н о с т у м е с т о с а д а ш њ е г к р и т и ч н о г п о л о ж а ј а . П о к о ј н и М и л а н ј е и м а о и д р у г и х в а ж н и х р а з л о г а д а у и м е с р п с к е е м и г р а ц и ј е п р е д у з м е ј о ш ј е д н у и н и ц и ј а т и в у з а с п о р а з у м с а Х р в а т и м а . П р в о , о п с т р у к ц и ј а Х р в а т а у Л о н д о н с к о ј в л а д и д о в е л а ј е д о н а п у ш т а њ а р б а , а н е д о р у ш е њ а Ј у г о с л а в и ј е к а о ш т о с у о н и о ч е к и в а л и н е г о д о у с т о л и ч е њ а Т и т а , а н е д о с т а т а к ј у г о с л о в е н с к е а л т е р н а т и в е о д р ж а в а о ј е Т и т о в р е ж и м . Г а в р и л о в и ћ к а о п р е д с т а в н и к с р п с к е е м и г р а ц и ј е н и ј е х т е о д а п р и м и у и м е р б а о д г о в о р н о с т з а м а и п о с р е д н о о д р ж а в а њ е к о м у н и с т и ч к о г р е ж и м а . З а т о ј е ф о р у м д о б и о н а јв е ћ и м о г у ћ и п у б л и ц и т е т и с в а п р е д а в а њ а о б ј а в љ е н а . Д р у г о , Т и т о ј е с а а м е р и ч к и м п а р а м а о р г а н и з о в а о т а к о з в а н и „т р е ћ и с в е т “ и с т в о р и о „е в р о п с к и к о м у н и з а м ", к о ј и с е п р о ш и р и о и н а А ф р и к у и Ј у ж н у А м е р и к у . О в о ј е д а л о



78 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р и о г д р у ш т в а “Њ е г о ш "

л е г и т и м и т е т к о м у н и з м у , к о ј и н а в о д н о н и ј е „с о в ј е т с к и “, a у с т в а р и ј е о т в о р и о в р а т а к р и п т о к о м у н и з м у и у А м е р и ц и . Д е м о к р а т с к е с и л е с у о д а в н о у в и д е л е д а и м а ј у в и ш е ш т е т е н е г о к о р и с т и о д о д р ж а в а њ а т и т о и з м а и д а и м ј е г л а в н а к о р и с т о д р ж а в а њ е и н т е г р и т е т а Ј у г о с л а в и ј е . Х р в а т и н и с у н и к а д р а з у м е л и в а ж н о с т м е ђ у н а р о д н и х г р а н и ц а к а о с т а т у с к в о а Ј у г о с л а в и ј е . О в о Х р в а т и н и с у р а з у м е л и н и к а д ј е Ч е р ч и л о н а к о б р у т а л н о и ц и н и ч к и к а з а о Ф и ц р о ј М а к л и н у , к а д м у ј е о в а ј п р е д о ч и о д а ћ е Т и т о у в е с т и к о м у н и з а м у Ј у г о с л а в и ј и : „н и в и н и ј а н е ћ е м о ж и в е т и у Ј у г о с л а в и ј и и н а с с е н е .т и ч е к а к а в ћ е п о р е д а к о н и и м а т и , т о ј е њ и х о в а с т в а р .“ М е ђ у т и м , к а д а ј е

Ч е р ч и л н а п у с т и о р б е з б о г о п с т р у к ц и ј е Х р в а т а и п р е д а о в л а д у Х р в а т и м а — Ш у б а ш и ћ у и Т и т у , г л а в н и р а з л о г ј е б и о о д р ж а в а њ е и н т е г р и т е т а Ј у г о с л а в и ј е - н >е н м е ђ у н а р о д н и с т а т у с . О в а п р о м е н а в л а д е с м а т р а с е к а о н а ј в е ћ а п о г р е ш к а Ч е р ч и л о в а , ш т о ј е о н и п р и з н а о . П р и з н а о ј е т о п о с р е д н о и г . К р њ е в и ћ к а д ј е и з ј а в и о к р а љ у , д а ј е с п р е м а н д а „б е з у в ј е т н о “ у ђ е у м а к а к в у в л а д у , к о ј а н е б и б и л а Т и т о в а .

Н а п у ш т а њ е р б а и а н т и с р п с к и и а н т и ј у г о с л о в е н с к и с т а в Х р в а т а у е м и г р а н т с к о ј в л а д и н е м о ж е с е р а з у м е т и б е з п о д р ш к е , к о ју ј е у к а з и в а о Х р в а т и м а п р о ф е с о р и т о н -В а т с о н ,

к о ји ј е б и о е к с п е р т Ф о р и н О ф и с а з а Б а л к а н . О н je п о р е ч и м а л о б о д а н а Ј о в а н о в и ћ а у н а п р е д б и о р а с п о л о ж е н д а п р и м а з а г о т о в н о в а ц с в е ш т о м у с е п р о т и в р б а к а з у је . 17) О н ј е и з ј а в и о д а н е м о ж е б и т и ф е д е р а ц и ј е и з м е ђ у с р п с к е ј е д и н и ц е о д 9,000.000, х р в а т с к е о д 3,000.000 и с л о в е н а ч к е о д 1,000.000 и д а б и у т а к в о ј ф е д е р а ц и ј и р б и у в е к б и л и к а д м о ћ н и ј и . To с у р а з л о з и з б о г к о ј и х т р е б а п р е б и т и к и ч м у р б и м а и п о д е л и т и и х у н е к о л и к о ј е д и н и ц а . У о в о ј е и т о н -В а т с о н у б е д и о и б р и т а н с к е н а д л е ж н е ф а к т о р е , к о ј и д а н а с г л е д а ју н а р б и ј у к а о н а П р у с к у 18)

К а д с у р б и б и л и н а п у ш т е н и и Т и т о з в а н и ч н о п р и з н а т

о д р ж а н а ј е ј е д н о м п р и л и к о м у Ч а т а м Х а у с у („Chatam House “), к о ј и ј е б и о и н с т и т у т з а н а у ч н а и с т р а ж и в а њ а з а Ф о р и н О ф и с , д и с к у с и ј а о б у д у ћ е м у р е ђ е њ у Ј у г о с л а в и ј е . Г а в р и л о в и ћ ј е б и о п о з в а н и о д а з в а о с е п о з и в у . П о р е д о с т а л и х и з н е о ј е с в о је м и ш љ е њ е п р о ф е с о р и т о н - В а т с о н у ј е д н о м п р е д а в а њ у . П о ш т о ј е б и л о у п а д љ и в о ш т о Г а в р и л о в и ћ н и ј е у з е о у ч е ш ћ а у д и с к у с и ј и , п р е д с е д а в а ј у ћ и г а ј е о н д а у п и т а о з а р о н н е м а м а ш т а д а к а ж е , Г а в р и л о в и ћ ј е о н д а у с т а о и љ у т и т и м г л а с о м р е к а о :„Н и к а д с е н и с а м с л а г а о н и с а ч и м е ш т о ј е и к а д р е к а о

и т о н -В а т с о н о Ј у г о с л а в и ј и , п а с е н е с л а ж е м н и с а д а . Д о г а ђ а ј и ћ е б р з о п о к а з а т и д а п р о ф е с о р н и ј е у п р а в у “.И д о г а ђ а ј и с у с т в а р н о б р з о п о к а з а л и д а н и ј е б и о у п р а в у .

П р о ф е с о р ј е и з г у б и о у т и ц а ј , а л и ј е њ е г о в а п о д е л а р б а о с т а л а . К а д а с у с е к а с н и ј е р е ч и Г а в р и л о в и ћ а о б и с т и н и л е ,




с а р а д н и ц и Ч а т а м Х а у с а п о з в а л и с у Г а в р и л о в и ћ а н а р у ч а к у њ и х о в к л у б д а м у к а ж у д а с у б и л и ш о к и р а н и њ е г о в и м н е о у б и ч а ј н о о ш т р и м с т а в о м у д и с к у с и ј и , а л и д а с у у м е ђ у в р е м е н у т о р а з у м е л и и у в и д е л и д а ј е о н б и о у п р а в у и д а с е п о г л е д и п р о ф е с о р а и т о н -В а т с о н н е м о г у у з е т и о з б и љ н о .

М е ђ у т и м , п р и с т р а с н о с т п р о ф е с о р а и т о н — В а т с о н а б и л а ј е д о б р о п о з н а т а д а л е к о п р е р а т а . О н ј е у с в о м ч а с о п и с у „Н о в а Е в р о п а “ н и м а л о п р и ј а т е љ с к и к р и т и к о в а о с а м о к р а љ а А л е к с а н д р а и р б е и з а с т у п а о с в е ж а л б е в о ђ а Х . О в у н е о б ј е к т и в н о с т м у ј е з а м е р и о у ј е д н о м п р и ј а т е љ с к о м р а з г о в о р у Х а м и л т о н Ф и ш А р м с т р о н г у р е д н и к ч а с о п и с а

Ф о р и н А ф е р с 1932. у Л о н д о н у . А р м с т р о н г ј е б и о п р и ј а т е љ р б а и к р а љ а А л е к с а н д р а , а д о ш а о ј е у Б е о г р а д 1919. к а о

а м е р и ч к и в о ј н и а т а ш е о д м а х п о с л е о с л о б о ђ е њ а . О н ј е н а в р л о ж и в о п и с а н н а ч и н , с а п у н о о с е ћ а ј а , о п и с а о т е ш к о с т а њ е у

р б и ј и и у Б е о г р а д у , с р у ш е н о м и о п љ а ч к а н о м . 19) П р о ф е с о р и т о н -В а т с о н ј е т о л и к о т е р а о д а л е к о д а ј е п р о ф е с о р у

Х а р о л д у Т е м п е р л и ј у , к о ј и ј е н а п и с а о п о з н а т у и с т о р и ј у р б и ј е н а е н г л е с к о м и б и о п р и ј а т е љ р б а и к р а љ а А л е к с а н д р а к а з а о : „д а а к о к р а љ б у д е с л у ч а ј н о у б и ј е н , т о н е б и б и л о р ђ а в о з а з е м љ у “. 20)

П р о ф е с о р и т о н — В а т с о н ј е и м а о н е с у м љ и в о у т и ц а ја н а Ф о р и н О ф и с к а о с т р у ч њ а к з а Б а л к а н . А л и ј е и с т о т а к о н е с у м њ и в о д а Ф о р и н О ф и с н и к а д н е б и о д б а ц и о м и ш љ е њ е а м б а с а д о р а Р е н д е л а , ч и ј у с у т а ч н о с т д о г а ђ а ј и б р з о п о т в р д и л и , д а н и с у п о с т о ј а л и п о л и т и ч к и р а з л о з и , к о ј и с у с т в о р и л и и к о д Е н г л е з а и Ф р а н ц у з а н е р а с п о л о ж е њ е п р е м а

р б и ј и з б о г њ е н о г ј у г о с л о в е н с к о г п р о г р а м а . т в а р а њ е Ј у г о с л а в и ј е с е н и ј е м о г л о о с т в а р и т и б е з р у ш е њ а Л о н д о н с к о г п а к т а , к о ји је у г р о ж а в а о н а ц и о н а л н и о п с т а н а к Х р в а т а и

л о в е н а ц а . П а ш и ћ ј е л о ј а л н о п о м а г а о б о р б у п р о т и в п а к т а и у у је д и њ е њ у ј е г л е д а о и у к л а њ а њ е с а Б а л к а н а д в е ј у в е л и к и х с и л а

— И т а л и ј е и А у с т р и ј е с а в е л и к и м и с т о р и ј с к и м п р е т е н з и ј а м а н а Б а л к а н у .

М е ђ у т и м , Е н г л е с к а и Ф р а н ц у с к а с у б и л е г о т о в е д а з а д о в о љ е р п с к е н а ц и о н а л н е и н т е р е с е , а л и с у б и л е о д л у ч н о п р о т и в н е р у ш е њ у Л о н д о н с к о г п а к т а и А у с т р и ј е . Н е у т р а л н о с т И т а л и ј е д о п р и н е л а ј е п о б е д и н а М а р н и , а Л о н д о н с к и м п а к т о м И т а л и ј а ј е п о с т а л а њ и х о в с а в е з н и к . Д о к је П а ш и ћ в о д и о Б а л к а н с к у п о л и т и к у , о н и с у з б о г Е в р о п с к е п о л и т и к е х т е л и д а з а д р ж е И т а л и ј у н а с в о ј о ј с т р а н и у б у д у ћ о ј о р г а н и з а ц и ј и Е в р о п е . З а б о р б у п р о т и в Л о н д о н с к о г п а к т а и А у с т р и ј е д и п л о м а т с к и у р е д н и к Л о н д о н с к о г Т а ј м с а т и д ( Henry Wickham Steed 1871-1956), и и т о н - В а т с о н о с н о в а л и с у „ р п с к о Д р у ш т в о В е л и к е Б р и т а н и ј е “ (1916) ч и ј и ј е п р о г р а м б и о ф е д е р а л и з а ц и ј а р е д њ е Е в р о п е и Б а л к а н а . О н и с у и с т и н а п о к у ш а л и , д а н е у т р а л и ш у у т и ц а ј Л о н д о н с к о г п а к т а н а



80 Г л а с н в к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

у је д и њ е њ е Ј у г о с л о в е н а . Њ и х о в и м у т и ц а ј е м з а к љ у ч е н ј е „Р и м с к и П а к т “ (7.03.1918). М е ђ у т и м , о в а ј п а к т к о ј и ј е п о т в р ђ е н н а „Р и м с к о м к о н г р е с у (7.04.1918), н и к а д н и ј е б и о р а т и ф и к о в а н о д и т а л и ј а н с к е в л а д е . К а р а к т е р и с т и ч н о ј е д а с у

т и д у и и т о н - В а т с о н у п р а в љ е н е в е л и к е с м е т њ е з а о д л а з а к у Р и м . П р в и п у т и т о н - В а т с о н ј е м о б и л и с а н , и а к о н и ј е б и о с п о с о б а н з а в о ј н у о б а в е з у . Д р у г и п у т с п р е ч е н ј е о д л а з а к

и т о н - В а т с о н а , а у П а р и з у ј е у х а п ш е н ј е д а н ч л а н њ е х о в е м и с и ј е и д а т и д н и ј е п о з н а в а о К л е м а н с о а н и о н н и њ е г о в а м и с и ј а н е б и с т и г л и у Р и м н а к о н г р е с . 21) О в о п о к а з у ј е д а ј е ј о ш у а п р и л у 1918. п о с т о ј а о и у Е н г л е с к о ј и у Ф р а н ц у с к о ј ј а к

о т п о р п р о т и в р у ш е њ а Ј Т о н д о н с к о г п а к т а и А у с т р и ј е . М е ђ у т и м , н и п а к т н и А у с т р и ј а н и с у с е м о г л и с п а с т и . А у с т р и ј а ј е п о в е л а р а т з а у н и ш т е њ е р б и ј е и о т в о р и л а б о р б у н а ж и в о т и с м р т , у к о ј о ј ј е п р е т р п е л а п о р а з , к о ј и к а о в е л и к а с и л а н и ј е м о г л а п р е ж и в е т и . П о к а з а л о с е д а ј е з а њ у р а т б и о р а в а н с а м о у б и с т в у , ш т о ј е њ е н о м а м б а с а д о р у у Л о н д о н у г р о ф у А л б е р т у М е н с д о р ф у п р е д о ч и о т и д 21. ј у л а 1914. к а д ј е п о к у ш а о у з а л у д д а с п р е ч и р а т . 22) Т а к о с у с е о б и с т и н и л е р е ч и њ е н о г н а ј ч у в е н и ј е г а у с т р и ј с к о г к а н ц е л а р а к н е з а М е т е р н и х а :

( M e t t e r n i c h K l e m e n s L o t a r 1773-1859) „д а је и з в а н р е д н о

т е ш к о с а ч у в а т и д р ж а в у уо ј о ј

н е м а н и ш т а в р е д н о ч у в а њ а “. 23) П о ш т о ј е Л о н д о н с к и п а к т з а к љ у ч е н п о д п р е т п о с т а в к о м д а ћ е с е А у с т р и ј а о д р ж а т и , с а п а д о м А у с т р и ј е п а о ј е и п а к т .

П л а н т и д а и и т о н -В а т с о н а о ф е д е р а л и з а ц и ј и р е д њ е Е в р о п е п о к а з а о с е н е и з в о д љ и в , ј е р с е А у с т р и ј а ј е д н о с т а в н о р а с п а л а . К а д ј е П а ш и ћ о д б и о ф е д е р а л и з а ц и ј у Ј у г о с л а в и ј е и р а в н о п р а в н о с т Ј у г о с л о в е н с к о г о д б о р а с а с р п с к о м в л а д о м , д о ш л о ј е д о с у к о б а с а т и д о м и и т о н - В а т с о н о м . О н и с у б и л и п о д у т и ц а ј е м у п и л о в и м и с м а т р а л и г а г е н и ј е м . М е ђ у т и м , г е н и ј е и л и н е о н ј е у п р о м е м о р и ј и о д 30.09.1915 е к р е т а р у Ф о р и н О ф и с а Г р е ју lSir_ Edward Gray) з а с т у п а о г л е д и ш т е д а

с у р б и , Х р в а т и и л о в е н ц и Један н а р о д , с т и м д а Х р в а т с к о ј п р и п а д а в о д е ћ а п о л и т и ч к а у л о г а т о г а н а р о д а у Х а б с б у р ш к о ј М о н а р х и ј и к а о (П р и м а и н т е р п а р е с ). И з в а н Х а б с б у р ш к е М о н а р х и ј е т а и с т а у л о г а у и с т о м с м и с л у п р и п а д а р б и ј и .

в а к у д р у г у а л т е р н а т и в у з а у је д и њ е њ е у п и л о о д б а ц у ј е к а о ј е д н о с т а в а н ч и н о с в а ј а њ а и д о м и н а ц и ј е з а д а х н у т с р п с к о — о р - т о д о к с н и м е к с к л у з и в и з м о м .

Т р е б а н а п о м е н у т и д а с е п р е п о д н о ш е њ а г о р њ е г п р е д л о г а Г р е ј у р а з г о в о р у с а у п и л о м с а г л а с и о с а у п и л о в и м п р е д л о г о м п р е м а к о ј е м б и Б о с н а и Х е р ц е г о в и н а , Ј у ж н а

Д а л м а ц и ј а , л а в о н и ј а и Х р в а т с к а м о г л е п о с л е р а т а с л о б о д н о о д л у ч и т и п о д у с л о в о м д а н а т о п р и с т а н е р б и ј а и п р е к о у п и л а у п у т и о о в а ј п р е д л о г П а ш и ћ у . М е ђ у т и м , П а ш и ћ ј е о в а ј

п р е д л о г о д б и о с а о б р а з л о ж е њ е м д а ј е п у т к о ј и п р е д в и ђ а




о п а с а н и д а о д с и г у р н о г с т в а р а н е с и г у р н о . у п и л о ј е з б о г о в о г

б и о љ у т и н а П а ш и ћ а и Ј у г о с л о в е н с к и о д б о р и з а т о ј е п о д н е о г о р њ и п р е д л о г з а у ј е д и њ е њ е Г р е ј у з б о г к о г а ј е д о ш а о у с у к о б с а о д б о р о м . Т а к о ј е н а к р а ј у и и с т у п и о и з о д б о р а . П р о с т о р н е д о з в о љ а в а д а с е у л а з и у д е т а љ е . 24)

у п и л о ј е п р е м а к о н ц е п т у п и с м а о д 22.07.1917. п р е д л о ж и о Ј о в а н у М . Ј о в а н о в и ћ у , п о с л а н и к у р б и ј е у Л о н д о н у , н а в о д н о н а њ е г о в з а х т е в , п л а н о у ј е д и њ е њ у с а п е т ј е д и н и ц а :

1) р п с к а ј е д н и ц а с а р б и ј о м п р е р а т а с а Б а н а т о м и с л и ч н о ;

2) Х р в а т с к а у к љ у ч у ј у ћ и л а в о н и ј у и Д а л м а ц и ј у с а Х р в а т с к о м И с т р о м ;

3) л о в е н и ј а с а т е р и т о р и ј о м г д е о н и ж и в е ;4) Б о с н а и Х е р ц е г о в и н а и5) Ц р н а Г о р а . 25)О в а ј п л а н с е у с т в а р и н и ј е р а з л и к о в а о о д п р в о г . П р е д в и ђ а о

ј е у ј е д и њ е њ е Х р в а т а и л о в е н а ц а , а р а з ј е д и њ е њ е р б а . В о ј в о д и н а , к о ј у с у п р и з н а л и и А у с т р и ј а и Х р в а т с к и а б о р 1848, у л а з и л а ј е у Х р в а т с к у ј е д и н и ц у п о р е д р б а и з Б а н с к е Х р в а т с к е и Д а л м а ц и ј е . у п и л у с у б и л и п о з н а т и п о г р о м и р б а у Б о с н и и Х е р ц е г о в и н и , г о в о р и о ј е з а в р е м е х р в а т с к о —с р п с к е к о а л и ц и ј е д а с у Б о с н а и Х е р ц е г о в и н а с р п с к е , а у м е м о р а н д у м у

о д 12.11.1914 с а м о у ф р а н ц у с к о м т е к с т у ј е н а в е о д а с у 700,000 м у с л и м а н а е т н и ч к и р б и , 26) п а и п а к ј е о д в о ј и о Б о с н у и Х е р ц е г о в м н у о д р б и ј е . Д а л и ј е т о б и л о у је д и њ е њ е н а р а в н о ј н о з и , к о ј е ј е у п и л о т р а ж и о з а Х р в а т е . Д а л и с у р б и м о г л и п р и с т а т и д а с е њ и х о в и м ж р т в а м а у р а т у у ј е д и н е с а м о Х р в а т и и л о в е н ц и , а н е и р б и . Д а л и ј е п р и о в а к в о м п л а н у з а у ј е д и њ е њ е и з а к о ј е г а с у с т а ј а л и т и д и и т о н -В а т с о н , б и л а п р а в и ч н а о п т у ж б а т и д о в а д а П а ш и ћ и с р п с к и м и л и т а р и с т и ж е л е а н е к с и ј у ј у г о с л о в е н с к и х п р о в и н ц и ј а р а д и с р б и з и р а њ а у м е с т о у ј е д и њ е њ а н а р а в н о ј н о з и . Н и ј е б и л а ф е р о п т у ж б а д а П а ш и ћ о в о в р ш и д а б и с е о д р ж а о н а в л а с т и .

Д а л и ј е м о г у ћ е з а м е р и т и П а ш и ћ у п о с л е о в а к в и х у п и л о в и х п л а н о в а з а у ј е д и њ е њ е Х р в а т а , а р а з ј е д и њ е њ е р б а , ш т о ј е у р а з г о в о р у с а т и д о м 8.10.1918 и з ј а в и о и

н е п о в е р е њ е и п р е м а Т р у м б и ћ у и о с т а л и м Х р в а т и м а и з Ј у г о с л о в е н с к о г о д б о р а , ч и ји ј е с т в а р н и г о в о р н и к б и о у п и л о и к о д т и д а и и т о н -В а т с о н . О в о с е п о т в р д и л о п р и л и к о м з а к љ у ч е њ а и п о в л а ч е њ а Ж е н е в с к о г с п о р а з у м а о д 9.11.1918. у к о м е ј е Т р у м б и ћ з а с т у п а о у п и л о в е п л а н о в е о ф е д е р а л и з а ц и ј и Ј у г о с л а в и ј е , н а п у ш т а ј у ћ и К р ф с к у д е к л а р а ц и ј у . К а д ј е П а ш и ћ к а з а о т и д у д а ј е п р а в о р б и ј е д а

о с л о б о д и и у ј е д и н и р б е , а д а л о в е н ц и и Х р в а т и а к о н е ћ е д а с е у ј е д и н е с а р б и м а , м о г у д а и д у с к и м х о ћ е , т а д а ј е д о ш л о д о о ш т р и х р е ч и п р о т и в П а ш и ћ а у к о ји м а м у ј е т и д п о н о в и о н е к е р е ч и у п и л о в е о х р в а т с к и м п р а в и ц а м а и т р о ј е д н о ј




к р а љ е в и н и , к о ј и м а ј е у п и л о о ш т р о к о р е о Х р в а т е и у п у ћ и в а о

и х д а с е к а о д и н а м и ч н и р б и б о р е з а с л о б о д у , к о ј а с е н е д о н о с и н а т а њ и р у , д о к ј е у е м и г р а ц и ј и т р а ж и о б а ш т о . У с т а ш и с у з а в р е м е р а т а к њ и г у „Ф р а н о у п и л о “ о д Ј о с и п а Х о р в а т а (1938), з б о г с р п с к е Б о с н е и к р и т и к е Х р в а т а и з м е т р о п о л е , к о н ф и с к о в а л и и с п а л и л и . К о н г р е с н а б и б л и о т е к а и м а т у к њ и г у , а л и ј а н и к а д н и с а м м о г а о д а ј е д о б и ј е м . Н о л и т ј е п р е ш т а м п а о т у к њ и г у п о с л е р а т а , а л и с а к р и т и к о м м н о г о б л а ж о м и у д а л е к о с к р а ћ е н о м и з д а њ у . И з Н о л и т о в о г и з д а њ а с е в и д и д а ј е у п и л о б и о п р и ј а т е љ с а ч у в е н и м х р в а т с к и м к њ и ж е в н и к о м А н т о н Г у с т а в М а т о ш е м , к о ј и ј е с е д а м г о д и н а

ж и в и о у и з г н а н с т в у у Б е о г р а д у и к о ји ј е с а и р о н и ј о м и с а р к а з м о м к р и т и к о в а о З а г р е б и Х р в а т е — с л и ч н о у п и л у .Т р у м б и ћ ј е п о к у ш а о д а у ј е д и њ е њ е и з в р ш и п р е м а

Ж е н е в с к о м с п о р а з у м у и п р в о м у п и л о в о м п л а н у у з п о м о ћ П а ш и ћ е в е о п о з и ц и ј е . М е ђ у т и м , т о н и ј е б и л о и з в о д љ и в о . А у с т р и ј а с е н а г л о р а с п а л а и И т а л и а н и с у п о ч е л и д а о с в а ј а ј у с в е ш т о и м је п р и п а д а л о п о Л о н д о н с к о м п а к т у . л о в е н ц и с у з а у с т а в љ а л и с р п с к е в о ј н и к е , з а р о б љ е н и к е , и о р у ж а л и и х и п о д к о м а н д о м п у к о в н и к а Ш в а б и ћ а , т а к о ђ е з а р о б љ е н и к а , с р п с к а в о ј с к а ј е з а у с т а в и л а И т а л и ј а н е . Ј е д а н с в е ш т е н и к је и с т а к а о с р п с к у з а с т а в у н а ц р к в и и п р е д с р п с к и м „м и л и т а р и с т и м а “

И т а л и ј а н и с у у с т у к н у л и . Д а л м а т и н с к и а б о р ј е п р е т и о „Н а р о д н о м В и ј е ћ у “ д а ћ е т р а ж и т и п р и с а ј е д и њ е њ е р б и ј и д а б и з а ш т и т и л и Д а л м а ц и ј у о д и з в р ш е њ а Л о н д о н с к о г п а к т а . Б о с а н с к и а б о р ј е и з в е д е н о г и з з а т в о р а Г л и г о р и ј а Ј е ф т а н о в и ћ а , у г л е д н о г р б и н а , п о с т а в и о з а п р е д с е д н и к а

а б о р а и и з г л а с а о у ј е д и њ е њ е с а р б и ј о м . 27) Ј е ф т а н о в и ћ ј е б и о п р в и п р е д с е д н и к П р и в р е м е н о г Н а р о д н о г П р е д с т а в н и ш т в а у Б е о г р а д у . П о д о в и м п р и т и с к о м д о г а ђ а ј а , н е П а ш и ћ е в и м „б и з а н т и н и з м о м *и з в р ш е н о ј е у ј е д и њ е њ е , к о ј е ј е г р а д и о П а ш и ћ , а л и б е з П а ш и ћ а .

Т р у м б и ћ ј е п о к у ш а о д а п р и м е н и п р в и у п и л о в п л а н , к о ј и ј е п р е д л о ж и о Г р е ј у с а З а г р е б о м к а о ц е н т р о м и н а с л е д н и к о м Х а б с б у р ш к е М о н а р х и ј е . О в а ј п л а н п о к а з а о с е н е и з в о д љ и в . Н и ј е н и м о г л о б и т и д р у к ч и ј е к а д б и у Х р в а т с к о ј ј е д и н и ц и о с т а л о т р и м и л и о н а р б а , а у с р п с к о ј н и ј е д а н Х р в а т ! К а к о с е м о г л о о ч е к и в а т и д а he р б и т о м и р н о п р и м и т и ?

М е ђ у т и м , д р у г и п л а н у п и л о в з а у је д и њ е њ е с а п е т ј е д и н и ц а— п о д н е т п о с л а н и к у Ј о в а н о в и ћ у , и т о н -В а т с о н ј е у с п е о д а п р и м е н и з а в р е м е д р у г о г с в е т с к о г р а т а . О н је б и о е к с п е р т Ф о р и н О ф и с а з а Ј у г о с л а в и ј у и к а д ј е И д н п о с т а в и о п и т а њ е д е к л а р а ц и ј е е г з и л н е в л а д е о Ј у г о с л а в и ј и , а м б а с а д о р Р е н д е л ј е

п о д н е о п р е д с е д н и к у Ј о в а н о в и ћ у п л а н н а с л у ж б е н о ј х а р т и ј и Ф о р и н О ф и с а з а Ф е д е р а т и в н о у р е ђ е њ е Ј у г о с л а в и ј е с а н а ј м а њ е ч е т и р и ј е д и н и ц е с а К р ф с к о м д е к л а р а ц и ј о м и п о р а з у м о м о д 1939. к а о о с н о в и ц о м .




Ј о в а н о в и ћ ј е о д м а х п о з н а о д а ј е т о п и с а о и т о н - В а т с о н , ш т о Р е н д е л н и ј е м н о г о о д р и ц а о и з в и њ а в а ј у ћ и с е д а ј е к а о н о в з а ј у г о с л о в е н с к е с т в а р и , м о р а о т р а ж и т и с а в е т а у с т р у ч н и ј и х љ у д и . 28) Ј о в а н о в и ћ ј е у с п е о д а у б е д и и Р е н д е л а и Ф о р и н О ф и с д а у с в о ј е д е к л а р а ц и ј у о Ј у г о с л а в и ј и к а о д р ж а в и р б а , Х р в а т а и л о в е н а ц а н а к о ју с у и Х р в а т и м о р а л и п р и с т а т и , а л и и у с п е ш н о с п р е ч и т и њ е н у п у б л и к а ц и ј у . М е ђ у т и м , к а д ј е Ч е р ч и л н а п у с т и о р б е и Д р а ж у и п р е д а о Ј у г о с л а в и ј у Х р в а т и м а — Ш у б а ш и ћ у и Т и т у , Ф о р и н О ф и с ј е п р и х в а т и о и п р о х р в а т с к о у р е ђ е њ е д р ж а в е , к о ј е ј е п р е д л а г а о и т о н -В а т с о н . К а д ј е Ч е р ч и л п р и з н а о д а ј е о в а п р о м е н а п о л и т и к е б и л а п о г р е ш н а Ј

и т о н - В а т с о н ј е и з г у б и о у т и ц а ј у Ф о р и н О ф и с у , а л и к а о ш т о ј е М и л а н Г а в р и л о в и ћ и з ј а в и о у Ч а т а м Х а у с у , п о д е л а с р п с к и х з е м а љ а ј е о с т а л а и п о в е ћ а н а о д с т р а н е к о м у н и с т а , д а б и с е у ч в р с т и л а к о м у н и с т и ч к а д и к т а т у р а н а ш т е т у д е м о к р а т и ј е .

П о с л е д и ц е у п и л о в а и з л о ж е н а д в а п л а н а з а у је д и њ е њ е п р е т р п е л а с у с л о м , а л и с у н а н е л и в е л и к у ш т е т у у ј е д и њ е њ у и к о н с о л и д а ц и ј и Ј у г о с л а в и ј е . т в о р и л и с у х р в а т с к и с е п а р а т и з а м о д Р а д и ћ а д о М а ч е к а , К р њ е в и ћ а и у с т а ш а ; у б е д и л и с у К р а љ а А л е к с а н д р а д а П а ш и ћ п р а в и с в е с м е т њ е з а њ и х о в е п р а в и ч н е п л а н о в е з а у ј е д и њ е њ е д а б и с е о д р ж а о н а в л а с т и , т а к о д а н а ф о т о г р а ф и ј и о д 1. д е ц е м б р а 1918.г . к а д ј е п р о г л а ш е н о с т в а р а њ е Ј у г о с л а в и ј е н и с а м в и д е о П а ш и ћ а , к о ј и ј е с т в о р и о Ј у г о с л а в и ј у . а в т а ј р а д у п и л а , т и д а ,

и т о н — В а т с о н а и Т р у м б и ћ а о с т а в и о ј е у н а с л е ђ е н о в о ј д р ж а в и Д Е Т А Б И Л И З А Ц У Ј У . т и д и и т о н -В а т с о н с у к о р и с т и л и в е л и к и у г л е д р б и ј е , д а с р у ш е Х а б с б у р ш к у М о н а р х и ј у и Л о н д о н с к и п а к т . А у с т р и ј а ј е п о р е ч и м а т и д о в и м п о р е д к а т о л и ч к е ц р к в е и м а л а в е л и к и б р о ј в р л о у т и ц а ј н и х п р и ј а т е љ а . П о с л е р у ш е њ а А у с т р и ј е њ е н и м о ћ н и п р и ј а т е љ и п о с т а л и с у м о ћ н и н е п р и ј а т е љ и р б и ј е .

Р у ш е њ е м Л о н д о н с к о г п а к т а р б и ј а ј е н а в у к л а

н е п р и ј а т е љ с т в о И т а л и ј е . А к а д с е п о к а з а л о д а ј е р у ш е њ е м Л о н д о н с к о г п а к т а с р у ш е н а и и т а л и ј а н с к а д е м о к р а т и ј а ,

р б и ј а ј е н а в у к л а н а с е б е в и ш е н е г о н е з а д о в о љ с т в о Ф р а н ц у с к е и Е н г л е с к е . З а њ и х ј е ф а ш и з а м у И т а л и ј и з н а ч и о с л а б љ е њ е д е м о к р а т и ј е З а п а д н е Е в р о п е . К а д ј е Х .Ф . А р м с т р о н г 1932. и н т е р в ј у и с а о S i r A u s t e n C h a m b e r l a i n а е к р е т а р а Ф о р и н О ф и с а , о н ј е б р а н и о М у с о л и н и ј а и н е п р и ј а т е љ с к и г о в о р и о о п о л и т и ц и Ј у г о с л а в и ј е т .ј . Б е о г р а д а . У Д р у ш т в у Н а р о д а и Ф р а н ц у с к а и Е н г л е с к а г л е д а л е с у д а п р и д о б и ј у И т а л и ј у г д е г о д и к о л и к о г о д с у м о г л е . К а д а ј е К р а љ А л е к с а н д а р п о г и н у о у М а р с е љ у и И д н и Л а в а л с у з а б р а н и л и д а Ј у г о с л а в и ј а у Д р у ш т в у Н а р о д а о п т у ж и И т а л и ј у к а о с а у ч е с н и к а у у б и с т в у К р а љ а А л е к с а н д р а .

в е ј е о в о д о п р и н е л о д а ј е и т о н -В а т с о н м о г а о , к р о з с в о ј ч а с о п и с Н о в а Е в р о п а у с п е т и д а у б е д и Ф о р и н О ф и с д а с у и з а д е с т а б и л и з а ц и ј у Ј у г о с л а в и ј е к р и в и р б и , ш т о н и с у п р и м и л и п о с л е п р в о г с в е т с к о г р а т а њ е г о в п о з и т и в н и п л а н о ф е д е р а ц и ј и



84 Г л а с н н к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

Ј у г о с л а в и ј е .. А м и с м о в и д е л и к о л и к о с е т а ј п л а н п о к а з а о

ш т е т н и м п р о ш л о г р а т а .П р о ф е с о р Ј о в а н о в и ћ у р а з г о в о р и м а п о м и њ е н е к о л и к о п у т а

д а Е н г л е з и и Ч е р ч и л м р з е р б е . М е ђ у т и м , м и р б и с е п о н о с и м о с в о ј о м б о р б о м з а с л о б о д у — б о р б о м , к о ј о м с м о д о п р и н е л и р у ш е њ у д в а ц а р с т в а , т у р с к о г и Х а б с б у р ш к о г . Д о п р и н е л и с м о д а с е п р о м е н и с т а т у с к в о н а Б а л к а н у и у

р е д њ о ј Е в р о п и . М е ђ у т и м , Е н г л е с к а к а о В е л и к а с и л а , в о д и л а ј е п о л и т и к у с т а т у с к в о а , ј е р с т а т у с к в о з н а ч и м и р . Е н г л е с к а ј е з а т о м е њ а л а с т а т у с к в о и в о д и л а р а т с а м о к а д с у т о њ е н и в и т а л н и и н т е р е с и з а х т е в а л и . р б и ј а с е п а к к р о з ц е л у и с т о р и ј у

б о р и л а п р о т и в с т а т у с а к в о а и з а т о ј е ч е с т о д о л а з и л а у с у к о б с а с в и м в е л и к и м с и л а м а .. Ч е р ч и л ј е п р е м а ј е д н о м ч л а н к у И л и ј е Ј у к и ћ а , г н е в н о у з в и к н у о : „д а с е у и н т е р е с у м и р а у Е в р о п и м о р а ј у л и к в и д и р а т и п р у с к е и с р п с к е х е г е м о н и с т и ч к е т е ж њ е .“ 30) М е ђ у т и м , Ч е р ч и л ј е о в о с и г у р н о ч у о о д н е к и х Е н г л е з а , х р в а т с к и х п р и ј а т е љ а , к а о и т и д , з а „с р п с к и м и л и т а р и з а м ", ј е р с у р б и з а в р е м е с в и х р а т о в а с л а в љ е н и к а о б о р ц и з а с л о б о д у и о д с а в е з н и к а и н е п р и ј а т е љ а .

К а д ј е с т в а р а н а Ј у г о с л а в и ј а к а о г л а в н и п р о б л е м с м а т р а о с е у р е ђ е њ е д р ж а в е н а ф е д е р а л и с т и ч к о ј и л и ц е н т р а л и с т и ч к о ј о с н о в и . Н и к о н и ј е у з и м а о у о б з и р и н д у с т р и ј а л и з а ц и ј у к а о

е к о н о м с к и п р о б л е м . З а б о р а в и л о с е д а с е у и н д у с т р и ј с к о ј ц и в и л и з а ц и ј и е к о н о м с к и а с п е к т с л о б о д е п о к а з а о в а ж н и ј и о д п о л и т и ч к о г . О в о з н а ч и к а д ј е д а н н а р о д , н а р о ч и т о у в и ш е н а ц и о н а л н о ј д р ж а в и к а о ш т о ј е Ј у г о с л а в и ј а , и з г у б и е к о н о м с к у с л о б о д у , о н г у б и и п о л и т и ч к у с л о б о д у и п о с т а ј е н е к а в р с т а к о л о н и ј е е к о н о м с к и ј а ч е г н а р о д а . У ф е д е р а т и в н о м у р е ђ е њ у с т е п е н к о л о н и ј а л н о г с т а т у с а ј е с к о р о п о т п у н , а у ц е н т р а л н о м ј е м а њ и , ј е р с е и з ц е н т р а л н о г б у џ е т а и з д р ж а в а ј у д р ж а в н а у п р а в а , ш к о л е и с а н и т а р н е у с т а н о в е , а л и ј е и п а к к о л о н и ј а л н и , ј е р у и н д у с т р и ј с к о д о б а н е м а н а к н а д е з а

и н д у с т р и ј у .К а д а ј е с т в о р е н а з а ј е д н и ч к а д р ж а в а р б и ј а и с р п с к и к р а је в и б и л и с у п о љ о п р и в р е д н и , с а н е ш т о и н д у с т р и ј е у и о к о Б е о г р а д а и у В о ј в о д и н и . Х р в а т с к а ј е т а к о ђ е б и л а п р е т е ж н о п о љ о п р и в р е д н а с а ј е з г р о м и н д у с т р и ј е и р а д н е с н а г е у у ж о ј Х р в а т с к о ј , с а З а г р е б о м к а о ц е н т р о м . О б е с у б и л е п о в л а ш ћ е н о т р ж и ш т е А у с т р и ј е , с т и м ш т о ј е Х р в а т с к а и м а л а в е ћ у и б о љ у п р о ђ у з а с в о ј е п о љ о п р и в р е д н е п р о и з в о д е к а о ч л а н а у с т р и ј с к о г т р ж и ш т а н е г о р б и ј а , к о ј у ј е А у с т р и ј а т р е т и р а л а к а о к о л о н и ј у с в е д о 1903, к а д а ј е р б и ј а п о д и г л а в и с о к е з а ш т и т н е ц а р и н е р а д и б р ж е и з г р а д њ е и н д у с т р и ј е , ш т о ј е д о в е л о д о

ц а р и н с к о г р а т а о д 1906-1911, к о ј и м с е р б и ј а о с л о б о д и л а е к о н о м с к е з а в и с н о с т и о д А у с т р и ј е .

М е ђ у т и м в и с о к е з а ш т и т н е ц а р и н е н а ј в и ш е с у к о р и с т и л е Х р в а т с к о ј и л о в е н и ј и . Њ и х о в а р о б а ј е п р е п л а в и л а р б и ј у .




Х р в а т и с у с т а л н о о п т у ж и в а л и р б и ј у д а п у т е м х е г е м о н и ј е е к с п л о а т и ш е Х р в а т с к у и ц е л у з е м љ у , и а к о с у с в и с р п с к и к р а ј е в и к а о п о љ о п р и в р е д н и в е ћ п о с т а л и њ и х о в о т р ж и ш т е и к у п у ју ћ и њ и х о в у л о ш у р о б у и з г р а ђ и в а л и , н е с в о ј у , н е г о њ и х о в у и н д у с т р и ј у , д о к с у с в о ј е п о љ о п р и в р е д н е п р о и з в о д е , м е т а л е и м и н е р а л е п р о д а в а л и к а о с и р о в и н е . У в е з и с о в и м , и н т е р е с а н т н о ј е п о м е н у т и с л у ч а ј д р Р у д о л ф а Б и ћ а н и ћ а , к о ј и ј е п р е н е г о ш т о ј е п о з н а в а о л и ц е и н а л и ч ј е и н д у с т р и ј а л и з а ц и ј е н а п и с а о к а о е к с п е р т п р е д с е д н и к а Х М а ч е к а к њ и г у „Е к о н о м с к а п о д л о г а х р в а т с к о г п и т а њ а “, 1938 к а о и з д а њ е Х . Т а к њ и г а ј е б и л а в р х у н а ц н е п р а в и ч н и х о п т у ж б и п р о т и в

р б и ј е и д о п р и н е л а ј е м н о г о м р ж њ и х р в а т с к о г н а р о д а и п о к о љ и м а р б а у Н Д Х . М е ђ у т и м , т а ј и с т и Б и ћ а н и ћ п о с л е п р о у ч а в а њ а и н д у с т р и ј с к е р е в о л у ц и ј е и и н д у с т р и ј а л и з а ц и ј е , к а о п р о ф е с о р Е к о н о м и ј е н а З а г р е б а ч к о м у н и в е р з и т е т у о д 1946-1968 у с в о ј о ј к њ и з и ш т а м п а н о ј п о с л е њ е г о в е с м р т и "Economic Policy in Socialist Yugoslavia, Cambridge University

P r e s s , 1973 — у погледу југословенске привредеизм еђу два рата на страни 4. каж е:„Х р в а т с к а , к о ј а ј е б и л а ј е д н а о д н а ј н е р а з в и ј е н и х д е л о в а А у с т р о -У г а р с к е , о д ј е д а н п у т ј е п о с т а л а н а ј р а з в и ј е н и ј и д е о н о в е з а ј е д н и ц е .... Д о к ј е 1912. и м а л а с а м о 5 ,4 о д с т о

б а н к а р с к о г и к р е д и т н о г к а п и т а л а М а џ а р с к е , д о т л е ј е 1921. к а п и т а л к о н ц е н т р и с а н у х р в а т с к и м б а н к а м а и з н о с и о 50 о д с т о у к у п н о г к а п и т а л а Ј у г о с л а в и ј е . У н о в о ј д р ж а в и З а г р е б ј е п о с т а о н а ј ј а ч и к а о и н а ј в е ћ и и н д у с т р и ј с к и и т р г о в а ч к и ц е н т а р .“ 31)

И з о в о г а с е в и д и к а к о ј е р б и ј а , к о ј а ј е с в е д о 1903 б и л а п о в л а ш ћ е н о т р ж и ш т е А у с т р и ј е и м о р а л а д а в о д и ц а р и н с к и р а т о д 1906-1911 д а с е о с л о б о д и а у с т р и ј с к е з а в и с н о с т и , п о с т а л а , п о с л е ј е д н о г к р в а в о г р а т а , т р ж и ш т е д в а н а ј н е р а - з в и ј е н и ј а е п и г о н а с р у ш е н е А у с т р и ј е . е м т о г а в и д и с е д а

р б и ј а н и ј е н и к о г а и с к о р и ш ћ а в а л а н е г о д а ј е б и л а н е с а м о е к о н о м с к и и с к о р и ш ћ а в а н а н е г о и н е п р а в и ч н о о п т у ж и в а н а . О в е о п т у ж б е с у у з е л е м е ђ у н а р о д н е р а з м е р е и м н о г о с у д о п р и н е л е п а д у у г л е д а р б а ш т о ј е у т и ц а л о и н а н а п у ш т а њ е

р б а и д е м о к р а т с к е в л а д е у Л о н д о н у .И с к у с т в о Б и ћ а н и ћ е в о п о к а з у ј е д а у и н д у с т р и ј с к о д о б а ч а к и

н е с у м њ и в о в е л и к и и с т о р и ч а р и , к а о ш т о с у б и л и т и д и и т о н — В а т с о н м о р а ј у п о р е д п о л и т и ч к о г а с п е к т а н е с а м о

п о з н а в а т и н е г о у з и м а т и у о б з и р и е к о н о м с к и а с п е к т п р о б л е м а , к о ј и р е ш а в а ј у .

П р о ф е с о р M i c h a e l К а - e r , у п р е д г о в о р у н а в о д и д а ј е

Б и ћ а н и ћ п р в и у к а з а о н а „д у а л и т и “ — п о д в о ј е н о с т ј у г о с л о в е н с к е п р и в р е д е . М е ђ у т и м , т о н и ј е т а ч н о . О в о с у п р в о и с т а к л и п р е д с т а в н и ц и у д р у ж е н е о п о з и ц и ј е у п р е г о в о р и м а с а Х р в а т с к о м е љ а ч к о м т р а н к о м з а с п о р а з у м о д о к т о б р а 1937,





П о го в ор 87

остао периф иријски град, м ож е да буде лепш и, али не м ож е да

буде стратегијски важ нији од Б еограда.Н ајзад м огу да каж ем : коли ко су услови би ли доб ри застварањ е Југославије кад су С рби м огли д а бирају изм еђууједињ еног С рп ства и Југословенства, толи ко су сада рђавикад њ ен оп станак зависи од Х рвата и С ловенаца.

О во најбољ е илуструје разли ку изм еђу нас и њ их.Н апом ињ ем , да без историјског м атеријала С лобо дана

Јовано вића, као и бри танских докум ената, објављ ених одстране г.г. Р адоја JI. К неж евића и К осте С т. П авлови ћа унаш им ем игрантским публикацијам а, као и С упилових писа-м а и м ем оранду м а, ова студија не би била м огућа. П ош то

се у студији овакве врсте м огао употребити сам о м али деообилн ог м атери јала, то препоручујем да свако ко сеинтересује, а тиче се свих С рба би ло да су за или противЈугослави је, а и Х рвата, да користе овај м атери јал.Н а В идовдан

28.јуна 1981. год. Ј а н к о . Н . Ј А Н К О В И ћУ В аш ингтону

*

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Н е п о с р е д н о п р и з а к љ у ч е њ у Г л а с н и к а , с т и г л е с у т у ж н е в е с т и , д а је у В а ш и н г т о н у , Д . . у м р о 14 о к т о б р а , в е л и к и

с р п с к и р о д о љ у б , и с т а к н у т и н а ц и о н а л н и р а д н и к , б и в ш и п р е т с е д н и к и д о ж и в о т н и п о ч а с н и п р е т с е д н и к И К Д „Њ с г о ш “, В о ј и с л а в П а н т е л и ћ . У Ч и к а г у 16. о к т о б р а п р е м и н у о ј е О б р а д В у к а н и ћ , п р е д с е д н и к М е с н о г о д б о р а

И К Д „Њ е г о ш и п о з н а т и н а ц и о н а л н и т р у д б е н и к н а ш е п о л и т и ч к е е м и г р а ц и ј е .

У с в е с ц и 47 о б ј а в и ћ е м о н е к р о л о г е .

У р е д н и ш т в о .






Б Е Ј 1Е Ш К Е — NOT ES

1) К оста С т. П авловић, Р азговори са С лоб одан ом Јовано-вићем 1941 — 1945, В ин дзор, К анада, 1969. књ . 1.стр.3 6иК . С т. П авловић, П ад Јовановићеве владе, Гласни к Њ е-гош а, свеска 4. децем бар, 1959, стр. 8 и 9

2) Радоје К неж евић, Записи С лобо да Јованови ћа, издањ есрпских писаца и ум етни ка, Л он дон , 1976, стр. 553) К . С т. П авловић, П ад владе С лободана Јовановића пре-

м а њ еговим белеш кам а, Гласник С И К Д свеска 4 каопод 1. стр. 1-16

4) К . С т. П авловић, пад владе Јованови ћа пр ем а британ-ским докум ентим а Г ласник Њ егош а свеска 41 децем бар1978. стр. 24-41

5) П авловић, пад владе М илош а Т риф уновића прем ањ еговим белеш кам а, Г ласник Њ егош а св. 6, децем барi960 сре. 58-70

b) И авловић пад владе Т риф унови ћа по британ скимдо кум ентим а Гласни к св. 42. јун 1979. стр. 3-17

7) П авло ви ћ као под 6, стр. 12 и 138) П авловић као под 6 стр. 169) П авлови ћ Р азговор и као по д 1 стр. 40 и 4110) П авлови ћ, као под 5 стр. 61

11) The D iaries o f Evelyn Waugh, W eidenfield & Nicolson,1976 pp. 651

12) П авлови ћ, разговор и као под 1, стр. 89 и 90

13) Himler-Akten, Bundesarchiv Koblenz-Karl Hlinicka, Das Ende auf

dem Balkan 1944/45, Musterschmidt-Goettingen, Zuerich, - Frankfurt

1970 pp 2208-224

14) др Ч аслав Н икитовић, Б ратство, октоб ар 1977, бр. 268стр. 6 и 7

15) П авлови ћ, Р азговори као 1) књ ига 2. стр. 10 и 1116) П авлови ћ, Р азгово ри књ ига 2. стр. 28 и 2917) К неж евић, Записи као под 2 стр. 61 и П авлови ћ,

Р азговори књ . 1 стр. 4918) П авловић, Р азгово ри као под 1. стр. 45 и 49

19) Hamilton Fish Armstrong, Editor of Foreign Affaires, Memoirs-Peace

and Counterpeace, Harper and Row, N.Y. 1971 pp 45-58; 505 and 50620) Cecil Parrot, teacher of King Peter, The Tightrope, Faber & Faber,

London, 1975, p. 25




21)Н е п г у Wickham Steed, Through Thirty Years, 1892-1922, Doubleday,

Page & Co. Garden City, N.Y. 1924. Vol. II pp. 125-130; 183-185; 196-201; 206-211

22) Steed, op.cit. Vol. I. p. 407

23) Eugen Bagger, Amalten Verlag, Zuerich, Leipzig, Wien, 1937. p. 43

“...es sei auserordentlich schwer in einem Staate Konserwative

Politik zu Treiben in dem nichts des Konservierens wert war.”

24) Д рагован Ш епић, П исм а и М ем орандум и Ф ранаС упула 1914-1917, И здањ е С рпске А кадем ије Н аука и

У м етности, Б еоград, 1967, стр. 106 и 107; 67—68, X I 1125) Ш епић, и сто, стр. 200-202

26) Ш епић, исто. стр. 17

27) Н ародн а Е нц иклопедија С рба, Х рвата и С ловенацаС таноја С танојевића књ . 2. стр. 149

28) К неж евић, запи си стр. 52 и П авлови ћ, Р азговори кн>. 1.стр. 49. Н апом ена: због ограни ченог простора ове књ игесе препоручују у којим а је све опш ирније об рађен о него уовим спису

29) Hamilton Fish Armstrong, op. cit. pp 391 & 192

30) Ilija Jukic, clanak u “Hrvatskom Glasu” od 28 juna 1949. odgovor

Puricu, Djonovicu i Milanu Gavrilovicu.

31) Dr. Rudolf Bicanic, Economic Policy in Socialist Yugoslavia,

Cambridge University Press, 1973 p. 4 & Foreword p. VII and VIII

32) Hamilton Fish Armstrong, op. cit. p. 506

33)Dr. Vladko Macek, In the Struggle for Freedom, plan Banovine

Hrvatske od 1939 and i ustaske NDH za vreme rata betveen pp

264-265 (The Pennsylvania State U. Press and London, 1957)



Ј У Г О Л О В Е Н К О —Б Р И Т А Н К И О Д Н О И

1941 - 1945.

П Р В И К О Р А Ц И К Р А Љ А И В Л А Д Е П О Д О Л А К У

Н А Р Е Д Њ И И Т О КП Р Е М А Б Р И Т А Н К И М Д О К У М Е Н Т И М А *

К раљ П етар 2. (1923-1970) напустио је зем љ у 14. априла1941. С утрадан, 15. апри ла, кренула је за њ им и влада.К апи тулац ија је потписана 17. апри ла.

П аларет, бри тански посланик у А тини, известио је Ф ореноф ис већ 15. априла у 11 ч.25 ноћу да су „ђенерал С им ови ћ(Д уш ан, 1882-1962) и велики део члан ова владе стигли у Грчкувојни м авион им а. О стали — осим М ачека(В ладка, 18791964),

који је задрж ан у Х рватској — покуш аће истим путем дастигну сутра. ђенерал С им ови ћ изгледа да је под утиском даће оне југословенске војнеједи нице којејош постоје наставитиборбу п од заповедни ш твом двојице у ту сврху им еновани хвојвода“ 1).

О дм ах по доласку, С им овић и М ом чило Н инчић (18761949)посетили су П аларета 16. априла, којом м у је при ли комН ин чић објаш њ авао да је „даљ и о тпор војске постаонем огући м услед неверства Х рвата и да су К раљ и владан а п у с ти л и зем љ у п о ш то су о в л а ст и л и ђ ен е р а л а

К алопатовић а (П аларет је погреш но запам тио им е Д анилаК алаф атовића, 1875-1946, пр. п.) да закљ учи прим ирје санепријатељ ем . „Југословенска влада“, јављ а П аларет Ф ореноф ису, „ж ели одм ах да напусти Г рчку (по м огућству већ сутраувече) заједно са К раљ ем и да се настани другде као сим волС лободн е Југославије. П итају да ли би К ипар био м огућ и дали би н еки бри тански ратни брод м огао да буде послан датам о превезе око 150 ли ц а“ 2).

Ч им је Ф орен оф ис прим ио ово саопш тењ е, њ егово Јуж но

* All trans lations of Crown-copyright records in the PublicRecord Office appear by permission of the Controller of H. ivl.

Stationary Office. Research for this paper was aided by a grantfrom the British Academy, the assistance of which is herebygratefully acknowledged.




одељ ењ е, под које је спадала Југославија, п редлож ио је три

реш ењ а:1. да К раљ и влада остану где су и да оду там о куд буде

отиш ла и Г рчка влада, прво на К рит, а доцније на К ип ар или уП алестин у, јер је било, „м ож да, донекле подесно да обе владебуду заједно, а ш то се Југословен ска влада буде налазилабли ж е својој зем љ и то ће, вероватно, бити од веће кори сти занаш у ствар“;

2. да дођу у Л он дон, али би ту „били одсеченији одЈугославије но ш то су друге савезничке владе од својихзем аљ а, изузев м ож да П ољ ске владе“;

3. да се настане негде на С редњ ем истоку, али је „јасно да ихврховни ком андант (ђенерал В авел, пр. п) не ж ели у К аиру“,али постоји бивш а италијанска колони ја И сточн а А ф рика, a„кли м а нпр. у А см ари није сувиш е рђава, али би билопредалеко (...) и ову би м огућн ост ваљ ало искљ учити“ 3).

И з А тине су К раљ и влада преш ли у К аиро и С им овић иН ин чић посетили су Л ам псона, британског ам басадор а, 21.априла и остали су с њ им у разговору чи тав сат и по. И стогдана је Л ам псон послао Ф орен оф ису следећи телеграм :

С им овић је ставио на располож ењ е Б ританском

ваздухоп ло вству све југословенске авионе који су стиглиили који ће још стићи у Е гип ат или П алестин у. О нд а јепон ови о ф орм алн у изјаву да he остати верно уз нас, својесавезнике, све до коначне победе. Затим је траж и о да м и, „сасвоје стране, дам о и зјаву по п итањ у целовитости зем љ е иобнављ ањ а независности у доб а закљ учењ а м и ра“. О н сенада да ће „таква изјава бити дана јавно, јер би то изазваловелико одуш евљ ењ е код југословенског н арод а“. О н сетакође н ада да би сличну изјаву м огле да пруж е и С једињ енеА м еричке Д рж аве. Затим је излож ио да ж ели да створивојску од ам ерич ких и канадских Југословена и пом енуо је

да he, м ож да, бити потребн о да влада пређе у К анаду, где сеналази највећи број Југословена.

Н ин чић је надугачко и наш ироко и злагао ш та седо годило. Г лавне су м у тачке биле: „В лада је билаизненађена пре но ш то је им ала врем ена да м обили ш е.П ретход на влада почела је стварно да дем оби ли ш е* да бисе удобри ла Н ем ци м а. Д а не би Н ем ци м а дала повод, новавлада није никада стварн о о тказала П акт, али је наредилапоновну м обилизаци ју. Б ивш а влада била је одоб ри лапролаз нем ачке војске у близини С олун а (то је рекао и ако је

см исао нејасан). Н ова је влада одби ла да то прихвати и акоје П акт теоријски још био у важ ности“. Затим је Н ин чићпреш ао на кнеза П авла (1893-1976), „који се, тврди он,држ ао седам годи на потпуно удаљ ен од народа“. О вде јеС им овић убацио да је „опом енуо“ Њ егово К раљ евскоВ исочанство да ће доћ и до побуне ако потпиш е (П акт, пр.





94 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш '’

В еличанства при м ила к знањ у са највећим задовољ ствомово чврсто обећањ е и да изјављ ује, са своје стране, да јењ ена чврста нам ера да обнови п у н у независностЈугославије. У м еђуврем ену, Југословенска влада м ож ерачунати у највећој м огућој м ери на пом оћ В ладеЊ еговог В еличанства ради н астављ ањ а борбе противзаједн ичког непри јатељ а“ 5).

О вај телеграм , без подвучени х речи, отправљ ен је 22.апри ла по вечери и допуњ ен је под вучени м речим а 23. апр ил ау поноћ.

Н а путу за П алестин у, К раљ и влада прош ли су кроз

А лександри ју и В илсон, бри тански консул извеш тава Ф ореноф ис да и К раљ и њ егови м ин истри прип исују поразЈугославије „на п рвом м есту издаји претходне владе, која јеоставила Југославији сам о неколи ко дана да се при пр ем и занем ачки напад, а на другом великим делом одм етањ у Х рвата.Д р. М ачекје убијен и хрватски пукови издајнички су отвори липут Н ем ц им а и поуби јали своје српске оф ицире. К раљ П етарје наставио да пом иш љ а да оде у К анаду и С једињ ене Д рж аведа би при куп ио језгро слободн е југословенске војске иизразио је веру у крајњ у британску победу и потпун о

обн ављ ањ е Југославије. Н и на који начин не ж али корак којијеучињ ен. О н је био суш тински ако Југославија хоће да очувасвоју тради цију и свој дух, јер суједи не друге м огућ ности билепотчињ авањ е Н ем ачкој и сарадњ а са њ ом “ 6).

Н иколс, ш еф Јуж но г одељ ењ а, обавестио је 25. апри лаИ вана С убботи ћа (1893-1973), послани ка у Л он дон у, да јеС им овић покренуо са Л ам псон ом питањ е ф инансијскепом оћи и да је Ф орен оф ис, тим поводом овластиоМ акм ајкела да С им овићу саопш ти следеће:

„ 1. Југословенска влада м ож е бити сигурна да ће В ладаЊ егово г В еличанства наставити д а см атра да пр едлог о

стављ ањ у у заједничку залиху свих средстава занастављ ањ е рата није изм ењ ен н овим околн остим а и даје, прем а том е, увек на снази *.

2. М ин истарство ф инансија радо ће о по једин остим арасп рављ ати са југословен ским по слани ком чимЈугословенска влада буде у м огућн ости д а пруж иподатке о својим извори м а и потребам а.

3. У колико би сопствени и звори Југословенске владебили приврем ено неприступачни или недовољ ни, В ладаЊ еговог В еличанства биће срећна да притекне у по м оћ

док се не закљ уче коначни споразум и.4. У м еђуврем ену је уређено следеће да би се изиш ло усусрет непосредни м п отребам а Југословенске владе:

а) В лада Њ еговог В еличанства издала је налогН ародној банци У једињ ене К раљ евине да стави на



Југословенско-Британски односи 95

располож ењ е високом ком есару £ 20.000, и то прекоБ арклес банке у Јерусалим у, које он м ож е ставити нарасполож ењ е Југословенској влади за њ ене хитне текућепотребе, и то као п озајм иц у.

б) А м басадор Њ еговог В еличанства у К аиру овлаш ћенје да, у случају потребе, м ож е позајм ити југословенскомпосланству п отребне своте како би оно м огло да пруж искром не п ом оћи за издрж авањ е југословенскихизбеглиц а, који би стигли у Е гипат.

В ) Г лавни благајни ци краљ евског ваздух оп ловстваовлаш ћени су да исплаћују ум ерене своте југословенским

ваздухоп ловци м а ради и здрж авањ а. И сплате под (б) и(в) см атраћ е се као зајм ови које ће Југословенска владаим ати доцниЈе да врати.

Ч и м Југословенска влада буде при хватила предлог оком е је реч под 2. овог саопш тењ а, би ћем о срећни даВ аш у Е кселенци ју ставим о у непосредан доди р санадлеж ни м чин овником м ин старства ф инансија“ 7)!

П итањ е где he се Југословен ска влада н астани ти увек јеби ло н ереш ено. Б ритански п редлог да она, заједно са Г рчкомвладом , п ређе на К ри т превазиш ли су догађаји на ратиш ту. О

К ип ру виш е није било говора па ни о А см ари у И сточнојА ф риц и (Е ритреји). К раљ је био и зразио ж ељ у да оде уК анаду. Н а све то Ф орен оф ис је 26. апр ил а послао Л ам псонуследећи телеграм :

„У скоро he бити по требн о д а се реш и где he сеЈугословенска влада сталн о настанити. Засад, и у свакомслучају све док буд ем о и м али да се бави м ојугословенским избеглиц ам а, би ло би не м ож е битипож ељ није да влада остане на подручју С редњ ег истока.П ре но ш то бисм о узели у разм атрањ е питањ е њ еног

коначног опредељ ењ а, ж елели би см о да знам о да ли сувисоки ком есар за П алестин у и врховни ком андант на

*К ад је Југославија уш ла у рат Н ародна банка им ала је уС једињ еним А м еричким Д рж авам а $ 21.267.000 у н о в ц у и $ 46.882.955 у з л а т у , док је у Бразилији им ала $ 11.250.000 у н о в ц у . Ц елокупна вредност износила је $ 79.399.955. В ероватно да влада још није знала да ли ће А м еричка иБразилијанска влада одм рзнути тајновац, који су зам рзле кадје Ц ветковић-М ачекова влада потписала Тројни пакт, те је С им овић говорио Л ампсону о „заједничкој залихи" (Pool),

Д оцније, кад је том им овином Н ародне банке влада м огла дарасполаж е, није хтела да чује да је стави у савезничку„заједничку залиху“, јер је, благодарећи тој им овини, од свихсавезничких влада настањ ених у Л ондону, била једина која ј е ф инансијски била потпуно независна.



96 Г л а с н н к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

С редњ ем истоку спрем ни да прихвате да она остане у

П алестини. М олим В ас сазнајте м иш љ ењ е врховногком анданта по овом питањ у“ 8).

Б ри танског послани ка К ам бела заробил и су И талијани , оњ еговој судбин и ниш та се није знало и Б ри танска владаостала је без икаквог представника. У К аиру се налазио Х ор,све до прекида дип лом атских односа са Р ум уни јом послани ку Букуреш ту. Л ам псон је предлож ио Ф орен оф ису 26. априлада се Х ор „п риврем ено додели као дип лом атски представникВ ладе Њ еговог В еличанства. У пи тао сам “, настављ аЛ ам псон, „претседника владе и м ин истра ин острани х

послова, док су били овде и разум ео сам да би им то билопри јатно. М ол и м по тврди те да је тако (бесум њ е да he ж елетида упитају и краљ а П етра). С ер Р еџин алд Х ор вољ ан је даод м ах крене за Јерусали м и спрем ан је да се изгуби чим сеК ам бел буде појавио“ 9). Т ако је Х ор би о приврем енибритански посланик од 5. м аја до 12. јуна.

И днова изјава учињ ена пред Д оњ им дом ом 23. априласаоп ш тена је усм ено С им овићу, у Н ин чићевом присуству,истог дана. О дговарајући на И дн ово саопш тењ еу С им овић јерекао да би изјава Б ри танске владе о територи јалн ој

целови тости Југославије после рата и м ала охрабрујућедејство. А ли такву изјаву Б ри танска влада није би ла спрем нада учини.

П о том пи тањ у Д иксон из Јуж но г одељ ењ а саставио је 26.априла следећи м ем орандум :

„М огло се очекивати да ће Југословенска влада то траж ити.И зјава дана у Д оњ ем дом у би ла је нам ерно тако састављ енада не обавезује на обн ављ ањ е тери тори јалне целовитостиЈугославије. Југословенски посланик у Л он дону наваљ ује даодем о даљ е у том правцу и, из обзир а прем а њ еговим

оп ом енам а, слож или см о се да п рош ир им о изјаву онако какоје јављ ено телеграм ом Јерусали м у 23. априла. Ч ак и тако, м исм о се сам о обавезали да ’обно вим о пуну независностЈугославије’. П остоје неколи ко при говора да при м им о на себеобавезу да о бн ови м о данаш њ е границе Југославије, например:

1. П окуш ај уједињ ењ а С рба, Х рвата и С ловенаца уједну јединиц у јасно се показао као неуспеш ан.Југословенска влада н икад није успела да ту разнороднузаједницу претвори у једин ствену целину. К ад је до ш ло

до искуш ењ а, испољ ила се сва слабост битно оли чена утрои м еној краљ евини. Један од р азло га владе кнезаП авла да се споразум е са О совином би ла је свесност даније сигурна да ће у поли тиц и одуп ирањ а Н ем ци м аповући Х рвате за собом . Р азлог заш то је ђенерал



Југословенско-Бр итански односи97

С им овић , који је очекивао нем ам ки напад и био спрем анда м у се одупре, би о у нем огућности да се обавеж е прем анам а и Г рц им а, био је страх да би се за такве споразум есазнало, а исход би би о расцеп у зем љ и.

2. С тратегијски се испоставило да је данаш њ аЈугославија била преком ерно слаба. Н ем а одбранбенелиније ни прем а М ађарској ни прем а Рум уни ји насевероистоку Југославије. О вога пута, из поли тичкихразлога, Југословенска влада би лаје у нем огућно сти даповуче војску са севера у планинске пределе С рбије и истиполи тички разлози ож ивеће и у будућности. С а

И тали јом противу нас по казало се да см о били унем огућн ости да пруж им о стварну подрш ку дугој инезаш тићеној обали Југославије нити см о м огли дапруж им о Југословенској влади м а какав и зглед заевакуацију са Јадр ана.

М огућа су следећа реш ењ а:а) м ала Југослави ја, која би се састојала од старе

С рбије (м исли на С рбију уочи П рвог светског рата, пр.п.) и, м ож да делова А лбани је или

б) велика Југослави ја, која би об ухватала како већи

део М ађарске тако и делове Рум уније.Једн а предност постојањ а толики х непријатељ а на Б алканусастоји се у том е ш то he ум ањ ити наш е теш коће при ликомобнављ ањ а оних балканских држ ава које су уз нас. М ож да бипрем а том е, требало да ж елим о стварањ е веће Југославије иизграђивањ е у њ ој својих главни х одбранб ени х средставапрем а будућој Н ем ачкој. А ли би јасно било преурањ ено дасада п ом и ш љ ам о м а на какве чврсте.. и брзе.. споразум е, а занас је основно да и м ам о одреш ене руке.

П отребн о he бити одговорити ђенералу С им овићу.М ож да би м у се м огло рећи да м ож е бити уверен да

Југославија неће остати ненаграђена на крају рата, али се опоједин остим а м ож е разговарати кад дође до закљ учењ амира“ .К ао ш то је то у Ф орен оф ису ред, овај м ем оран дум је, истог

дана, прво прочи тао Н иколс, који је ставио своју својеручнуприм едбу: „Н агињ ем ка м иш љ ењ у да не (подвлачењ еН иколсово, пр.п .) треба од говори ти на овај телеграм . To јекуш ањ е и м и, са своје стране не м ож ем о и не см ем о себивезивати руке“. Затим је м ем орандум прочитао С арџент,по м оћн ик д рж авног подсекретара, и истог дана додао:„С лаж ем се“. Б атлер, п арлам ентарни д рж авни п одсекретар, иИ дн п рочитали су без ком ентара Д иксонов м ем орандум ипараф ирали су га 29. апри ла io).

Још увек није коначно реш ено пи тањ е где ће се владанастани ти. С убботић је саопш тио Ф орен оф ису да ће м ањ е







100 Г л а с и и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш **

држ авни секретар виш е волео да не подн оси изјаву А .М ислим да нем а потребе да цепидлачим о односно изјавеБ.

2. Г. С убботићева страховањ а од последиц а стављ ањ апотписа на исту хартију са ђенералом Д еголом , верујемда су без основа. Н адам се да неће терати тог зеца им орам о п окуш ати да га од тога одвратим о“. И дн је сам ододао: „С лаж ем се “ 13).

И зјава А у преводу са ф ранцуског гласи:„П ош то су Бугарска и М ађарска, као савезни ци

Н ем ачке, учествовали у нападу и заузели делове наш е

зем љ е, Југослави ја се, без икаквог изазова са својестране, наш ла у ратн ом стањ у са овим двем а силам а иубеђена је да ће јој С авезници при тећи у по м оћ д а сеослободи свих својих непри јатељ а и да у потпуностиоб нови своје гран ице“ 14)!

И зјава Б , која је такође би ла састављ ена на ф ранц уском , упреводу гласи:

„П ри хватајућ и пр едлож ену изјаву, Југослави јаиспољ ава своје потпун о слагањ е са владам а савезни чкихдрж ава, своју веру у будућност и своје устајањ е противсрам них п оступака употребе силе и господарењ а којим асу се силе нападачи служ иле и служ е се противјугословенског народа (С рба, Х рвата и С ловенаца) као ипротив других савезни чких и пријатељ ских народ а. Р атш то су започеле Н ем ачка, И талија, М ађарска и Б угарсканеизазивани м нападо м на Југославију и покуш ајраспарчавањ а југословенског н ародн ог пр осторастављ ају ове четири силе на исту оптуж еничку клупу.Југослави ја очекује са вером исход рата у ком е ће сталн оучествовати на страни савезни чких држ ава. О на верује даће јој С авезниц и пом оћи свим својим средствим а у тој

борби за васпостављ ањ е права и правде и за ослобођењ еод свих непри јатељ а и обн ављ ањ е својих граница у својњ иховој по тпун ости“ 15).

Л ам псон је известио Ф орен оф ис да су га 12. јун а посетилиС им овић и Н инчић. С им овић м у је изјавио да сеЈугословен ска влада слаж е са пр едлож еном изјавомсавезничких влада али да је, „истоврем ено, издала налогјугословенском послани ку у Л онд ону да том при ликом даизјаву, која се односи на напад Б угарске и М ађарске“. О нда јеузео реч Н ин чић, који је „говори о надугачко и см уш ено ојугословенској поли тици у прош лости и будућн ости. Р екаоједа је, кад је нова влада об разована, њ ена главна бри га би ла да,по сваку цену, добије у врем ену, како би исправила кобнугреш ку којује кнез П авле учинио наредбом о дем оби лизацији.Б ио је вољ ан да прибегне сваком средству, укљ учујући посету



Југословенско-Британски односи 101

Б ерлину, да би доб ио потребн о врем е за војну при прем у, али

је нем ачки посланик (Ф он Х ерен, пр. п.) одм ах јасно рекао даје дем обили заци ја један од услова Н ем ачке. И талијанскипослани к (М ам ели, пр. п.) је изјавио да he нем ачка одлука онападу на Југославију зависити од тога да ли ће Југослави јадо зволити прол аз нем ачке војске ради н апада на С олун.Заврш ио је дугачком причом о Бугарској, чији је народ ш акаљ уди на управи одвела странп утиц ом . К раљ Б орис м ораотићи и м орају се исправити неправде које су Б угари нанелиС рби м а, али на крају они м орају бити пријатељ и“. Н ин чи ћјезаврш ио говором „о нем ачким , бугарским и м ађарским (али

не и италијанским ) свир епостим а у С рбији, које ж ели употпун ости да обелодани , нарочито у С једињ енимА м ерички м Д рж авам а“. Р екао је да је Југословенска влада„траж ила од С једињ ених А м еричких Д рж ава и В атикана дапом огну да се спрече м ере утам ањ ивањ а два м или она С рба уХ рватској, које Н ем ци при м ењ ују грубо и безочн о“ 16).

О во је био и последњ и било К раљ ев, било С им овићев, билоН ин чићев корак предузет са С редњ ег истока. С им овићу јеостала једн а неиспуњ ена ж ељ а: да се, преко радија, обратинароду у земљ и. To he м у се дати прилика да оствари 27. јуна,ш ест дан а по доласку у ЈТондон. К ада је подн ео Л он дон ском

радију свој говор њ егова садрж ин а изазвалаje по Д иксоновимречим а „раздраж еност Б ританске ради о—стани це“. Н исм обили у м огућн ости да утврди м о ш та је у том говору и зазвало„толику раздраж еност, али је, тим поводо м , Д иксон саставио27. јуна следећи м ем орандум :

„О во је енглески превод говора ђенерала С им овића,који траје 50 м инута и који је изазвао толикураздраж еност Б ританске ради о-станиц е. ђенералС им овић he га одрж ати данас и биће раздељ ен ш там пи уовој земљ и.

Г овор садрж и необично заним љ ив и углавном потпунонепри страсан предглед узрока заш то, под вођствомђенерала С им ови ћа, Југословени нису били у стањ у да себољ е одупру Н ем ци м а. О н такође садрж и и исправноохрабрењ е Југословеним а да очекују дан победе.

ђенерал С им овић баца одговорн ост за проп астЈугославије на Ц веткови ћеву владу (није пом енуо кнезаП авла, који стварн о носи највећи део одговорн ости).ђенерал С им овић оптуж ује претходну владу ш то је

пропустила на првом м есту да заузм е став пр ем аО совини или да стави земљ у у стањ е да се коначно одупредок је још било врем ена да се то учини. Д рж авни удар од27. м арта, после потписивањ а Т ројног пакта 25. м арта,јасно је показао да су стварна осећањ а зем љ е билапротивна капи тулацији пред Н ем ачком .



102 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш ”

И дућа оптуж ба п ротив Ц ветковићеве владе је да је,услед проп уш тањ а да прип рем и зем љ у за отпор, било завладу ђенерала С им овића ф изички н ем огуће да изврш ипотребне припрем е пре нем ачког удара. ђен ералС им овић јасно је рекао (ш то сам ја лично увек веровао даје тако) да п ретходн а влада, не сам о да је проп устила даизврш и м оби ли заци ју, већ је стварно издала наредбу одем обили заци ји . (О вде је Н иколс до дао 29. јун а следећусвојеручну прим едбу: „О во је други извеш тај који см одоби ли у том см ислу“, пр, п.)

Зани м љ иво је видети д а су, п рем а ђенералу С им овићу

сам о пет пеш адијских диви зија и једна и по коњ ичкади визија ступи ле у борбу п ротив нем ачке силе, ш то значиоко једне ш естине свеукупне југословенске оруж анесиле.

И зводећи закљ учак, ђенерал С им овић баца повољ нусветлост на југословенски отпор . Н а првом м есту задаоје м орални удар и п оказао је да је лаж но Х итлерово’хвалисањ е да се њ егов Н ови п оредак уводи на Б алканубез борбе.’

Н а другом м есту, Х итлер је изгубио виш е љ удства им атеријала но ш то то признају нем ачки звани чни извори.

Н а трећем м есту, н еочекиван о тпор Југославијепор ем етио је нем ачке планове. П рем а ђенералуС им овићу (а то су м иш љ ењ е у м арту и Т урци делили)нем ачки распо ред за отварањ а балканског бојиш тапоказује да је н ам ера би ла напад на Турску. ђенералС им ови ћ нароч ито подвлачи да је југословенски отпорсласао Т урску, спречио заокруж авањ е Русије и п ри м ораоХ итлера да Русију н ападне ф ронтално. С ве је ово м ож да,неш то м ало и зм аш тарено, али је веом а добрапропаганда.

П остоје два п итањ а у којим а је ђенерал С им ови ћзастранио — ш то није непри родно , и до којих м у је стало — тј. истицањ е да су С рби језгро отп ора п рем а Н ем ачкоји огорченост, која се готово претвара у личну освету,прем а Бугарим а и М ађарим а. П озивањ е на Ч ехе иП ољ аке одговара том истом ставу. И згледа као да јеђенерал С им овић отписао Х рвате, говорећи о њ им анеш то неодређено, ш то м ож е олакш ати ствари кад будедо ш ло до реш авањ а будућн ости Југославије после рата.С ве у свем у м исли м да је ово задовољ авајућа изјава којатачно п руж а праву слику како у пи тањ у про ш лости исадаш њ ости тако и у будућности.

Н иколс је својеручн о д од ао 29. јуна: „Југославија нећезабор авити м ађарски и бугарски поступак, нити Г рчкапоступак Бугарске. С лаж ем се да је овај говор користан“.С арџент је м ем орандум прочи тао без ком ентара и сам о гаје



Југословенско-Бр итански односи 103

параф ирао 17).

О вај С и м ови ћев говор који је „и зазвао толи кураздраж еност Британске радио-стани це“ и м ао је и својихпоследица. С им овић је у говору пом енуо Т рст и И стру,* ш тоје изазвало С ф орц у да упи та Х алиф акса, британскогам басадор а у В аш ин гтону, д а ли С им овићева изјавапредстављ а м иш љ ењ е Б ританске владе. Х алиф акс м у јеодговорио на такав начин да се добија утисак као да јеБ ри танска влада „вољ на да се споразум ева са И тали јани м а“.Т им п оводом је С уббо тић посетио Б атлера 14. јула и рекао м ује да је Х алиф аксово пи см о и зазвало „узбуђењ е“ У хрватским ,

словеначким и другим круговим а у А м ериц и.“ 18). К адоганјетим п овод ом по звао С убб отића да га посети 16. јула ипоку ш ао је да га убеди да је „најбољ е пустити ствар да легне ине упуш тати се у нова објаш њ ењ а преко јавности“.Х алиф аксов одговор С ф орци предан је јавно сти и К адоганпретпостављ а да би ђенерал „ж елео да се бри танскомодговору д а исти п убли ци тет који је дан Х алиф аксовомпи см у“. К адоган је записао, ш то није рекао С убботићу:„Н агађам да ђен арал см атра да је ’остављ ен на цедилу’ уодн осу на колеге ( м исли на Х рвате и С ловенце, пр. п.) — учију о даност није уверен у оној м ери у којој би то м огао да

буде — и, п рем а том е, свака исправка коју бисм о м огли даучини м о ојачала би м у п олож ај“. Д ок је И дн своје-ручнододао: „ П исм о л орд а Х алиф акса је невероватно незграпно.Н ије било никакве потребе поступати са С ф орц ом на такокраљ евски начин. В олео бих да разговар ам са серА (лександром ) К адоганом на који начин м ож ем о ово питањ еда уреди м о“ 19).

П итањ е је 21 . јула скинуто са дн евног реда следећимпи см ом које је И дн послао С убботићу:

„М ного ж алим ш то је ђенерал С им овић доведен у

незгодан полож ај објављ ивањ ем у А м ерици од говоралорда Х алиф акса гроф у С ф орци.

Д озволи те м и да одм ах пр изнам да је у свом говоруђенерал С им ови ћ, кад је пом енуо извесне територи јалнетеж њ е, јасно рекао да сам о и зраж ава наде и ж ељ еЈугословена. И сто тако утврђујем да н ичи м ш то је рекаоније погреш но прдставио обећањ е које је В лада Њ еговогВ еличанства дала Југословенској влади.

♦С им овић је уствари рекао: „П обедом великих дем ократија бићеприпојени м ајци отаџбини сви крајеви где ж иве Југословени: И стра,Трст, Горица, Задар и све друге југословенске националнетериторије". Д ок је, доста даљ е, рекао: „В ећ сада Енглеска влададала нам је свечано писм ену изјаву да све покуш аје цепањ аЈугославије и сва слична акта см атра неваж ећим и ниш тавним “.С ваком је м орало бити јасно, па и гроф у С ф орци, да се та „свечанаписмена изјава“ не односи на И стру, Т рст, итд.



104 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш "

С игуран сам , м еђутим , да ђенерал С им овић увиђа

како безобзирн а пропаганда, истичући поједине деловеван њ иховог контекста, м ож е да пруж и потпуно лаж анутисак. У овом случају про паганди стим а у А м ериц иуспело је да створе уверењ е да је ђенерал С и м ови ћјавн ооткрио извесна обећањ а В ладе Њ еговог В еличанства, ида изазову сум њ у да изм еђу наш их двају влада постојинеки тајни споразум о исправци грани ца после рата.

Н ије потребно да каж ем да В лада Њ еговогВ еличанства остаје при обећањ у недавном дан ом В аш ојвлади, али ћете се слож ити да то није био никакав тајни

споразум , као ш то то про изилази из сум њ ичењ а уизвесни м кругови м а (О вде је неко до дао руком : „тј.И стра“, док је И дн д одао: „Н адам се да ни је!“, пр. п.).

К ао ш то верујем да В ам је познато, овај говор, илибољ е речено п огреш на п редстава којује добио , излож ионас је извесним незгод ам а и чини се потребн им да сејасно рече да све ш то је ђенерал С им овић рекао нијеговорио у им е В ладе Њ еговог В еличанства.

А ко је начин на који см о п оступили увреди о ђенералаС им овића, сам о м огу да изразим своје ж аљ ењ е и наду даће при хватити ово писм о као коначно раш чиш ћавањ е“20)!

С им овић је см атрао да је ствар уређена и, по њ еговомналогу, С убботић је 2. августа пи см ом обавестио И дн а да нијепроп устио да спроведе њ егово пи см о С им овићу, који „В амтопло захваљ ује на пријатељ ским речим а нарочито на они м ау последњ ем ставу В аш ег пи см а“ 21).

Н еспоразум је п отпун о изглађен, али цео опис овогнеспоразум а ваљ а допуни ти.

И з једне Д иксонове белеш ке од 2. јула 1941. види се да суЕ нглези у два м аха саопш тавали Југословен им а да he, ако

Југославија уђе у рат на страни С авезника, Б ри танска влада,„прили ком склапањ а м ира п одрж авати југословенскополагањ е права на И стру“, ни ш та виш е, ш та по Д иксону, нијабила ни каква свечана обавеза. М еђутим , кад је Н иколс упи таоК ам бела, овај м у је одгово ри о да се сећа да je, по п овратку изА тине у Б еоград, 5. или око 5. м арта, саоп ш тио И дновупоруку кнезу П авлу, који је то при м ио „киселим осм ехом “. О нсе такође сећа да је овластио ваздухоп ло вн ог изаслани каМ акдоналда да то саопш ти ђенералу С им овићу, али да неверује да је то М акдо налд учини о. 22) И дн је 22. м арта

овластио К ам бела да саопш тењ е које је учинио кнезу П авлу,м ож е, ако то нађе за сходно, да саоп ш ти војнимком андан тим а и другим лиц им а. 23) С ве се ово одигравало



Југословенско-Британски односи105

пре 27. м арта и било је сам о м ам ац за увлачењ е Југославије урат.

* * *

О вај чланак не пруж а чи таоц им а потпуну слику свега оногш то је влада преду зим ала док је боравил а на С редњ ем истоку.To м у није био ни циљ . П оред корака излож ени х у овомчланку, би ло их је, несум њ иво, виш е. неки су, вероватно,чињ ени усм ено и о њ им а нем а писм ена трага у поверљ ивојархиви Ф орен оф иса. Н еспоразум око С им овићевог говораискрснуо је неколико дан а по доласку владе у Л ондон . А ко

см о се и на тај случај оп ш ирн ије осврнули, то је због тога ш тоје, без икакве сум њ е, С и м ови ћјош од првог дана ж елео дасепреко ради ја об рати народу у зем љ и, али је, како верујем о,био у нем огућн ости да то учини било из К аира било изЈерусали м а.

К . т . П А В Л О В И ћ

И М Е Н И К Т Р А Н И Х И М Е Н А

BUT LER , Richard A uste n (1902- )

CADOGAN, Sir Alexander George Montagu (1884-1968)

CAM PBEL L, Ronald Ian (1890- )

DIXO N, Pierson John (1904- )

EDEN, Robert Anthony (1897-1977)

GAULLE, general Charles Andre Joseph Marie de (1890-1970)

GEORGE VI, King (1895-1952)

HALIFAX, Edward Frederick Lindley Ward, Lord 1881-1959)

HEEREN, Victor von (1881-1949)

HITLER, Adolf (1889-1945)

HOARE, Sir Reginald Hervey (1882-1954)

KENT, George Edward Alexander Edmund, Duke of (1902-1942)

LAMPSON, Sir Charles Wedderburn (1880-1964)

MACDONALD, Wing Commander Archibald Hugh Herbert (? - ?)

MACMICHAEL, Sir Harold Alfred (1882-1969)

MAMELLI, Francesco Giorgio (1893-1969)

NICHOLS, Sir Philip Bouverie Bowyer (1894-1962)

PALAIRET, Sir Charles Michael (1882-1956)

SARGENT, Sir Orme Garton (1884-1962)

SFORZA, Conte Carlo (1873-1952)WAVELL, General Sir Archibald Percival (1883-1950)

WILSON , Darrell (1892- )




И 3 В О Р И

1. PRO, F0. 371/30209/245/103.2. F0. 371/30209/245/123.3. 30209/245/101-102.4. 30210/374/5-6.5. 30210/374/10,12.6. 30210/374/46.7. 30210/374/19-20.8. 30210/374/50.9. 30210/374/57.10. 30210/374/54-55.11. 30282/633/93.12. 30210/374/91.13.30210/374/107-108.14. 30210/374/108.

15. 30210/374/110.16. 30210/374/103.17. 30210/374/117-118.18.30210/374/144.

19. 30210/374/154-155.20. 30210/374/158-160.21. 30210/374/161.22.29937/168/92.23. 30253/2706/92.






заједно.

Л огор је био ограђен дуплом бодљ икавом ж ицом од 4 м.висине, на чијим углови м а и изм еђу њ их су биле високе кулеосм атрачниц е. У њ им а су страж ари, са пуш ком итраљ езим а иреф лектори м а страж арили, да им затворени робови непобегну. К ад падне први м рак, дол азили су у логор страж ариса псим а, које су одм ах пуш тали са л ан ац а0

С вака барака, у почетку, и м ала је једн ог нем ачког војни какао стареш ин у бараке. О ни су од м ах отпоч ели трговин у ицрн а берза је цветала. Ц игарете, најскупљ и и најдрагоц ени јиартикал, биле су најдраж а м он ета и на високој цени. Због њ ихсу падали и чин и образ, част и достојанство.

У хаосу који је у зем љ и н астао, п ош то je, по Ч ерчилу„Југославија наш ла своју душ у“ , хрватска издаја, распаддр ж аве, бегства владе из О таџ би н е, војни п ор аз икапи тулаци ја, м ноги војниц и и оф иц ири су били и злож нипатњ ам а још пре пада у заробљ ени ш тво. За врем е спровођењ ау Н ем ачку, у коњ ским затвореним вагон им а набијени каосардине, које је трајало 7-8 дана, храна је била слаба, ауследнасталог психи чког стањ а м ноги је нису ни узим али. Т ако, узаробљ ениш тво су одведени изгладнели и изм учени љ уди.

Г лад, у правом см ислу речи је одм ах наступи ла и она је

изобли чи ла човека. Г лад нем а очи, не види ни ш та сем нагоназа одрж ањ ем ж ивота, који је у заробљ ениш тву био безвредности. Н астала је борба са сам им собом да би се сачувалољ удско д остојанство и част, а са тим е се и ф изички одрж али.М ноги су поклекнули и посрнули. Н астали су теш ки данистрадањ а — психо лош ког и ф изичког. Т о доба није било сам онеподнош љ иво, већ и срам но јер је вређало љ удскодостојанство.

М ноги су доведени у логор са поцепаним и похабани моделом и и згледали су бедно. Н еки су м ож да чак нам ерноцепали одећу да би изгледали паћениц и. Једни у циви лномоделу које је изгуби ло ф орм у а други у ун иф орм и, раскопчании раздрљ ани , н ека ду гм ета откинута па чак и без еполета.Б ријањ е је било луксуз, а за прањ е и ум ивањ е није би ло сапуна.Р аспојасаност на сваком кораку. Ш арени ло у правом см ислуречи.

У логору је дељ ењ а веш тачка каф а-ерзац за доручак,дон ош ена у казани м а у собе. To је била вода са неким сувимли ш ћем , једва заслађена са сахарином . За ручак је дељ енаједн а кутлача супе, обојена зеленилом које је требало да будеповрће. С м атран је срећн им онај који је до би о парченц е

коњ ског м еса у супи. В ечера је би ла иста као и доручак. П оподне је дељ ен један хлеб на петорицу за 24 сата; 20 грам ам аргари н а, п арче крвавице или 26 грам а веш тачкем арм еладе. Ч есто сам парче хлеба посоли о и кад бих га појео



ђурђевдан у оснабричком заробљ еничком логору

био сам ж едан те сам напуни о стом ак са водом и осећао сам сесит. Т ако, глад која нас је пратила из О таџби не, п овећавалајесе из дан а у дан, а са тим е опадањ е у теж ин и. To је изазвалом алаксалост и нервозу из које је про изилазила свађа.

У логору је била окуп љ ена југословенска интелигенци ја:ђенерали, ђенералш табни оф ицири и оф ици ри свих родовавојске; п роф есори универзитета, гим назија, учитељ и истуденти; судије од касацион их до среских, адвокати иадвокатски приправници; бивш и м ини стри и народнипосланици ; глум ци, ум етници; књ иж евници, новинари,м узичари, свеш тениц и и разни просветни и научни радници —

читави У ни верзитет на м алом простору. П о собам а су билиизм еш ани активни и резервни оф ицири, љ уди разнихзаним ањ а, знањ а и образовањ а, као и годи на старости.

О д сам ог доласка у логор, наступи ла је код љ уди психозадуш евног бола због изгубљ ене О таџбин е, појачане санеизвеснош ћу и н осталгијом за по роди цо м и родби ном . Н итиони знају за судбину својих м или х и др агих код куће, нитијепород иц а знала о наш ој судбини. П сихоза нем ира је још виш епојачана губи тком слободе, нерадом , и велики м бројем ли цан а м а л о м п р о с то р у д еф и н и т и в н о р а зб и је н и х идезоријентисаних. To су били горки часови. У нам а је све би лоубијено. Љ уди су били утучени, забри нути а м ноги ипреплаш ени. Н ије се м огло видети н асм ејано лице.

С асвим је при родно и разум љ иво, да су по собам асвакод н евно вођене ди скусије и п олем и ке, ш то јепричи њ авало страш ну и неиздрж љ иву атм осф еру. К роз њ у супоједини излили свој бес и разочарењ е. Н ајчеш ћа, а м ож е сеслободн о рећи сталн а тем а је била он а која нас је највиш епекла: ЗА Ш Т О С М О И ЗГ У Б И Л И Р А Т И ЗА Ш Т О С М ОП Р О П А Л И ?

О бзиро м да су по собм а становали ин телигентни и

образовани љ уди разни х опредељ ењ а: н аци оналисти,ком унисти, социјалисти, усто и оптим исте и песим исте,разних погледа, убеђењ а и схватањ а, чула су се и разнам иш љ ењ а. Н авеш ћу сам о неколико м иш љ ењ а, најглавнијих,без м ог ком ентара, на која су они, супротног м иш љ ењ а, као ухору од го вар али : З А Т О С М О П Р О П А Л И ! П о сећањ у, главн етем е биле су: 27 м арт нам је спасао част; њ егов значај јеогром ан јер не припада појединцу или групи љ уди, већ целомсрпском народу; 27 м арт је за осуду јер је њ им е ом огућеностварањ е усташ ке држ аве и Југослави ја је доведена на ивицупропасти; рат см о м орали изгубити јер наш е војно вођствоније би ло до расло својим задатц им а већ је спавало улавори кам а стеченим у П рвом светском рату; оно је билопротив рата јер није веровало у себе, своју способност, своју







112 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а '‘Њ е г о ш "

покуш аја, како сам био обавеш тен, да се при воли најстаријисвеш теник у логору прота И лија Б улован, да органи зује св.Л итургију, јер је он једи ни им ао црквене утвари. М еђутим , онје предлог одби јао. Н ајзад, последњ и покуш ај преузели судвојица српских учитељ а, којим а је В ера дубоко леж ала насрцу: М илан К овачевић и Р ака С тојановић. И заиста, ова дваучитељ а, пуни љ убави прем а П равослављ у и С ветосављ у,одош е у бараку код проте И лије Б улована. П рота је био у чинум ајора и становао је у соби са виш им оф иц ирим а. К ад су овадвојица учитељ а уш ли у собу, п оздравили су по војнички свеоф иц ире, а најстаријег у соби, пуковника К алуђерчића су

зам оли ли за дозволу да са протом разговарају. К ад су доби лидозволу, обратили су се проти Б уловану, који је ређаопасијанс, ум есто да иде као п астир по логору и теш и паству, сапи тањ ем : „О че прото, хоћете ли да дођете сутра, нађурђевдан, и служ ите св. Л итургију“. О н је одговорио :„П ош то заробљ ени ци нису регистровани , н ем ачке власти недозвољ авају њ ихово окупљ ањ е, као ни служ бу Б ож ју“.„Х оћете ли да дате црквене утвари да са њ им а другисвеш тениц и служ е служ бу Б ож ју“, упи тали су учитељ и. „Н е“,одговори о је прота Б улован, „сила која држ и ратне

заробљ енике м ора да се пош тује“. У читељ и су м у одговорили:„М и нисм о дош ли да нам држ ите м оралне придике. Јошједн ом В ас питам о, хоћете ли дати утвари и доћи на св.Л итургију,,. „ Н е“, одговор ио је отсечно прота Б улован.

У читељ и М илан и Р ака су сазнали да пуковникП авловић и м а неколико конзерви. О тиш ли су код њ ега сапро том М иланом Јованови ћем и зам олил и га да испразниједну конзерву да би од њ е направили кадионицу. П уковникП авлови ћ је испразни о једну конзерву и од њ е је прота М иланнаправио прву кадиони цу у логору, која ће им ати м агичнумоћ.

Знало се да Н ем ци не дозвољ авају окупљ ањ е заробљ еника,па чак ни на служ бу Б ож ју, јер нису били претресени приуласку у ло гор ни ти р еги строван и . Јереј М ил енкоС теф анови ћ је обавестио вернике, да сутра, кад он звиж не упи ш таљ ку, д а изађу на зборн о м есто сви они који хоће да сем оле Богу. В ест је се брзо раш и ри ла у логору.

О свануо је ди ван пролећни дан, ђурђевдан 6. м аја 1941.године, какав се сам о п ож елети м ож е. В рем е благо са лакимповетарц ем а неж ни сунчани зраци м илују робове. Н ервоза иузнем иреност владала је у логору. И м ао се утисак као да село гор спрем а на „хајдучки “ састанак.

У ш етњ и по логору д очаравао сам слику из срећни х дана,када сам још пре зоре устајао и иш ао на уранак. Р ано ујутро,дон осио сам са ваљ евског В идрака зелене гранчиц е, са њ им а



ђурђевдан у оснабричком заробљ еничком логору ц з

китио кућу са улице, а једну зам очио у чинију са водом . С виукућани су се ум или и освеж или са том водом , да би поверовањ у, били чили и свеж и у току целе године.

И з сањ арија трж е м е звук пиш таљ ке. Б ило је там ан прош ло9 сати пре подне. К ао по ком анди м ноги заробљ ениц и сеупутиш е ка збориш ту. П оручник Ш рер, Н ем ац, деж урниоф ицир у логору, кад виде м асу која се креће ка збори ш ту,извади пиш тољ , поче да се дере и наређује да сви иду у својебараке. М еђутим наро д се окупљ а у све већем и већем броју.С траж ари на кулам а и стареш ин е барака узеш е пуш ке наготовс и п очеш е да их пуне. Л огорска капи ја се отвори и кроз

њ у улазе двоја борн а кола а иза њ их вод војни ка са пуш кам ана готовс. А тм осф ераје наелектрисана. А ли, нико не м исли напоследице!

С веш тени ци п рота М илан Јованови ћ и јереј М иленкоС теф ановић су на средини збориш та. П реврнули су џепове инаш ли м ало изм ирн е и там њ ана, напунили кадиони цу коју једрж ао о. М илан. Б ож анствени м ирис почињ е да се ш ири. О .М иленко је им ао м алу слику св. Д јеве М арије у левој а м алидрвени крст у десној руци. К ад м у је нем ачки оф иц ир п риш аои наредио да сви напусте збори ш те и оду у бараке, о. М иленкоје поди гао крст у вис, п ола на српском пола на нем ачком ,одговор ио је Н ем цу: „Ја ћу да се м оли м Б огу а ви пуцајте!М ене м ож ете убити али О ног горе не м ож ете. Н ас стевојни чки по бедили , али Њ ега нико и ни кад нећепобедити...“Н ем ачки оф ицир је одм ах отиш ао да обавестисвоје претпостављ ене о ситуацији у логору.

О тпочела је незаборавна служ ба Б ож ја под ведри м небом ,коју су служ или о. М илан и о. М иленко, а на јектенија јеодговарао В лада П оповић. О . М иленко, уједном м ом енту, сасвечано м олитвени м али узбудљ ивим гласом ком андова: „Н аколена“.

К лече м аса од 2000 душ а и тек тада отпоче тајанственаусрдна м олитва. У једном м ом енту четири авиона м аркеМ есерш м ит обруш иш е се над логором , на вернике који сем оле Б огу, спустиш е се тако ниско изнад н аш их глава, aњ ихов звук заглуш и н ам уш и. К ад прелетеш е, о. М иленкорече: „Д ок се м оли м о Б огу, не обраћајте паж њ у на сатану“.

И заиста, нико виш е није обраћао паж њ у нити на Н ем це,борна кола, авионе, нити на „сатану“ . К лечи старац поредго л о б р а д о г м л а д и ћ а , п о т п о р у ч н и к до ђ ен е р ал а ,уни ф орм исан заробљ еник поред ци вила - сви су једно:Б О Ж ЈА Д Е Ц А . П обож но се м оле седи старци из покољ ењ а

које је за м уку створено, а такође и њ ихови следбеници. С ви сусе осећајно удубили у м олитви Богу, не сам о за себе него и онесвоје на дом у. Н ије било ока, да у усрдној м оли тви, у тузи иж алости, није пустило сузу. П ознато је да кроз сузе до лази



114 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и Ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш ”

олакш ањ е, а кроз м олитву ум ирењ е и блаж енство. К розум илн у м олитву свеш тениц и, Бож ије слуге, су нас спојили исједини ли са Б огом , осетили см о Га да је м еђу нам а као иЊ егову заш титу.

К ао крун а те усрдн е м ол и тве би ла је ди внаверско—родољ убива проп овед проте М илана, у којој јеуказао да вера и м олитва при бли ж авају човека Богу.П роповед и м олитва су утицали на наш у душ у као м елем нарану.

Т а служ ба Б ож ија, на ђурђевдан 6. м аја 1941. године, даланам је снагу, и звукла из м оралне потиш тености, ојачала и

водила нас кроз 4 годин е заробљ еничког ж ивота. О сетили см ода је Б ог са нам а и кад је О н са нам а, нико нам ниш та не м ож е.К ако см о ту служ бу Бож ију осетили и како је било њ енодејство, н ајбољ е је то и зразио најосећајнији ли рски логорскипесник М илан П етровић у овој песм и:

Б О Г О С Л У Ж Е Њ Е

Н а м олитву дош ли; клеко роб до роба,Г олобради м лади ћ до старине седе.

С удбин а је хтела да одједном обаТ рн ови ти венец с Г олготе наследе!

К лечи см ерно робљ е испод неба ведра,Г де јутарњ и ветрић освеж ава нерве,И где Б ож ји слуга држ и крст од сребра,И изм ир но м кади из м але конзерве.

He чекају позив кроз брујањ е звона,Д алеко је њ ина дом ови на стара!...М есто звучних звона — м отор авионаН ад главам а хукти и облаке пара.

К лечи см ерно робљ е насред песка врела,П ред иконом м алом Б огом ајке С вете,И кад се ко сети дечиц е и села,Њ ем у крупне сузе низ образ полете.

Њ и хо ва су чела избраздале боре — He м аре ш то кам ен колена им боде,С ам о једну ж ељ у упућују горе: — Д а се ш то пре врате у кутак слободе...

Н а ђ у р ђ е в д а н 1941.

П ри крају служ бе, кад је опасност прош ла и верници се





116 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш "

t Д р Р А Н К О Ј . М Е Д Е Н И Ц А 1901 — 1980

Н е с т а о ј е д р Р а н к о Ј о в . М е д е н и ц а . К о с а с м р т и о д н е л а г а је н а в е ч а н п о ч и н а к 27. д е ц е м б р а 1980 г о д и н е у Г р а ц у —А у с т р и ј а . Н е с т а о ј е х у м а н и , в и т е ш к и и п а т р и о т с к и д у х . в о ј и м н а п у ш т а њ е м о в о з е м а љ с к о г ж и в о т а Р а н к о ј е н а н е о т е ж а к у д а р а ц и о н а к о м н о г о о с а к а ћ е н о ј с р п с к о ј п о л и т и ч к о ј е м и г р а ц и ј и .

Р а н к о ј е с и н М о р а ч е , о н е М о р а ч е , к о ј а ј е з а с т а в у

с л о б о д е ч у в а л а к р о з в е к о в е п р о ш л о с т и с в е д о о с л о б о ђ е њ а и у ј е д и њ е њ а р п с т в а 1918 г о д и н е . И з д а н а к ј е в е л и к о г и ч у в е н о г б р а т с г в а М е д е н и ц а , к о ј е ј е д а л о б р и г а д и р а Д р а г и ш у П е р к о в а М е д е н и ц у , а р х и м а н д р и т а М и х а и л а , а р х и м а н д р и т а М и р о н а , б р и г а д и р а Ј о в а н а , с р п с к о г п а т р и ј а р х а Г а в р и л а , к а о и ј е д а н в е л и к и б р о ј д р у г и х т р у д б е н и к а и з б р а т с т в а М е д е н и ц а , к о ј и с у

р п с т в о с в о ји м р а д о м о б и л н о з а д у ж и л и .

Ј о ш к а о с т у д е н т а м е д и ц и н е у Б е о г р а д у , в и д и м о г а у п о л и т и ч к о м ј а в н о м ж и в о т у . К а о л е к а р у з и м а в и д н о

у ч е ш ћ е у р п с к о ј р а д и к а л н о ј с т р а н ц и , ч и ј и м н а ч е л и м а о с т а ј е в е р а н к р о з ц е о с в о ј ж и в о г .

л у ж и о ј е к а о л е к а р у П е ћ и с в е д о к а п и т у л а ц и ј е Ј у г о с л а в и ј е 1941. г о д и н е . О д м а х п о с л е к а п и т у л а ц и ј е с к л о н и о с е о д п о б е с н е л и х а л б а н с к и х х о р д и у П р о к у п љ е , г д е ј е н а с т а в и о л е к а р с к у п р а к с у . У с а м о м п о ч е т к у о р г а н и з о в а њ а о т п о р а п р о т и в о к у п а т о р а , п о д в о ђ с т в о м Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а , п р и л а з и п о к р е т у , п о м а ж у ћ и г а о б и л н о и с в е с т р а н о . О д с т р а н е н е м а ч к и х о к у п а ц и о н и х в л а с т и б и в а о т к р и в е н и у х а п ш е н . У з а т в о р у ј е б и о п о д в р г н у т н а јс т р а ш н и ј и м м у ч е њ и м а Г е с т а п о а . У с л е д

т е ш к и х м у ч е њ а и ф и з и ч к и х п о в р е д а , п о п р с к а л и с у м у к р в н и с у д о в и . Р а н к о ј е о в о м у ч е њ е х е р о ј с к и п о д н о с и о . И з п р о к у п а ч к о г з а т в о р а п р е н е ш е н ј е у н и ш к у б о л н и ц у р а д и х и р у ш к е и н т е р в е н ц и ј е , а о д а т л е б и б и о п о с л а т н а г у б и л и ш т е п о п у т м о г и х с л а д б е н и к а Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а . Х и р у р г к о ји ј е и з в р ш и о о п е р а ц и ј у , Б у г а р и н , р е з е р в н и о ф и ц и р , и н а ч е п р о ф е с о р м е д и ц и н с к о г ф а к у л т е т а у н и в е р з и т е т а у о ф и ј и , р у к о в о ђ е н к о л е г и ј а л н о м у в и ђ а в н о ш ђ у , н а с т о ј а о ј е д а м у с п а с е ж и в о т . У с п е о ј е . Р а н к о ј е с п р о в е д е н у б е о г р а д с к и

з а т в о р , а о д а т л е у к а з н е н и л о г о р р о п с т в а у т р и ј . К а с н и ј е с а г р у п о м з а р о б љ е н и к а б и о ј е п р е б а ч е н у л о г о р у Ш т р а с б у р г у . К а о л е к а р б и в а о д р е ђ е н у в о ј н и ч к и з а р о б љ е н и ч к и л о г о р О ф е н б у р г . У л о г о р у О ф е н б у р г у





118 Г л а с н и к С рпског и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш тв а “Њ е г о ш ’

И а к о с е з б о г б о л е с т и м о р а о п о в у ћ и , у в е к ј е б и о у в е з и с а И К Д . „Њ е г о ш “, а и с т о т а к о и с а о с т а л и м н а ш и м

о р г а н и з а ц и ј а м а у к о ј и м а је с а р а ђ и в а о .

ј а ја н к а р а к т е р , н е с е б и ч а н , у в и ђ а в а н , и з в а н р е д а н п а т р и о т а , в е л и к и с а м а р и ћ а н и н и п о б о р н и к с л о б о д е , п р и д р у ж и о с е н е б е с к о ј р б и ј и , г д е ћ е н а ћ и с в о ј е с а б о р ц е и з н е п о с р е д н е п р о ш л о с т и : д р М и л а н а Г а в р и л о в и ћ а , д р Р а д о ј а В у к ч е в и ћ а , д р Ч а с л а в а Н и к и т о в и ћ а , Д у ш а н а П е т к о в и ћ а , Ј о в а н а К о н т и ћ а и м н о г е н а ш е в е л и ч и н е и з п л е ј а д е б о р а ц а з а с р п с к у с л о б о д у , д е м о к р а т и ј у и б о љ у

б у д у ћ н о с т . л а в а д р Р а н к у М е д е н и ц и и в е ч а н п о м е н у с р п с к о м

н а р о д у . П о р о д и ц и и р о д б и н и и с к р е н о и д у б о к о с а у ч е ш ћ е .

З а Р е д а к ц и о н и о д б о р „Г л а с н и к а “

У р е д н и к ,

Д р а ш к о Б Р А У Н О В И ћ .



Н А Ш И П Р Е М И Н У Л П

Ч Л А Н О В И И П Р И Ј А Т Е Љ И

Т ђ О Р ђ Е Ж . Д У Њ И К 1894 - 1980

ђорђе Д уњ ић рођен je у М . В рбици, под К осм ајем , од оцаЖ ивојин а и м ајке М арте. О сновну ш колу сврш ио је у селу, aгим назију (6 разреда) у Београду, па je 1. септем бр а 1912.године ступио у В ојну А кадем ију — 45 класа (са свега 30пи том аца).С ам о после м есец дана почео је и Б алкански рат,

против Т урске, па су и пи том ци В ојне А кадем ије били упућениу м оби ли сане ратне једин иц е и у рату учествовали, каопи том ци -редови. Т ако су продуж или служ бу и за врем е 2.Б алканског рата, п ротив Б угарске, па су се кон цем лета 1913.године вратили у В ојну А кадем ију да продуж е ш коловањ е.

К ада је у лето 1914. године почео 1. С ветски рат ђорђе је сасвојим дру говим а, као п итом ац п одн аредн ик ступио у рат иубрзо постао н аредник, а после победе на Ц еру била је целакласа произведена за потпоручнике 12. септем бра 1914.год и н е, ђо рђ е је већ био рањ ен и одли кован м едаљ ом захраброст. У чествовао је и даљ е у бо рб ам а и у отступањ у преко

А лбани је, као и после у бор бам а на С олунском ф ронту.С луж ио је у 13. пеш ад. пуку „Х ајдук В ељ ко“. П ред пробојС олунског ф рон та (по сећањ у њ еговом ) ђо рђ е је био ађутант,а ком анд ант пука је био п отпуковн ик М илоје Јелисијевић,ком андант Т им очке пеш д. бригаде ђен. ш таб. пуковникМ илан Н едић, ком андант Т им очке дивизије пуковник ђураД окић, а ком андант 2. А рм ије војвода С тепа С тепановић.

П осле пр обоја и победе, са ослобођењ ем , када је 13. пеш ад. пукдош ао у Д алм ацију, ђо рђ е је постао ком анди р пуковскогм итраљ еског оделењ а, н ајпре у С олину код С плита, а после уК аш тел—С таром , где је упознао своју супругу С илвију,рођену Ш антић и там о се венчао.

Б ио је прем еш тен за Б еоград и служ ио је од 1920 до 1924.године у пеш ад. пуку К раљ еве Г арде, као ком анд ир 14. чете(од тада дати ра и м оје познан ство, као водн ика 12. чете).С тупио је на В иш у ш колу В ојне А кадем ије ујесен 1924. годинеу 26. класу (у којој нас је било 40 слуш алаца). П о сврш еткуВ и ш е ш к о л е сту п и о је о д м а х н а п р и п р е м у зађенерал—ш табн у струку, коју је заврш ио концем 1928. годинеи у струку био преведен почетком 1929.

П отом је служ ио: 1929/30. као пом оћн ик начелника ш таба

К осовске див. области. П отом је провео пола године у П аризуради уп ознавањ а ф ранцуске војске и језика. Затим је биоком андант батаљ он а у 8. пеш ад. пуку у П анчеву као



120 Г л а с н и к р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш "

потпуковни к, а од јуна 1932 до 1938 на служ би у Г лавном

ђенералш табу као пуковник врш ећи м ноге и разне дуж ностипоред своје редовне, а при том и као проф есор у И теданскојА кадем ији. Б ио је војни изасланик у С оф ији од 1938 до 1940.годи не а по том све до почетка Д ругог светског ратаком анд ант 20. п еш ад. пука у Зајечару. О дређен је био поратном распореду за начелни ка оп еративног одељ ењ а 5.арм ије у Н иш у (али м у је породица остала у Зајечару супруга идва сина Ж ивојин и А нтоније).

У току трагичн ог апри лско рата 1941. године и повлачењ аш таба уз Западну М ораву и даљ е, ђор ђе је био заробљ ен

изм еђу У вца и В иш еграда и одведен у Н ем ачку, где је био унеколико заробљ енички х логора (Т риер. Х ојерсверде,Х оенф елс, Н ирнберг, Х ем елбург и О снабрик). П ослеослобо ђ ењ а и одб ијањ а репатри јаци је за Југославију, би о јеш еф канцеларије арм . ђенерала Д им итрија Ж ивковића,стареш ине ослобођени х ратни х заробљ еника. П о оптуж бијугословенских ком унистички х органа био је од странеБ ританаца см ењ ен са дуж ности, суђен и прем еш тан унеколико л огора, од којих је последњ и био у К илу одакле језаједно са својим син ом А нтон ом (који је успео да избегне идође до оца) п реш ао у Белгију у Л увен. А нта је тада почео да

студи ра м еди ци ну и п остао је доктор. Б ио је стручњ ак заболести рака и за тропске болести, па је био и одли ковандвапут. О ж ени о се Л ид ијом , ћерком проф есора Б укарта сам едиц ин ског ф акултета у Л ивену. С а син ом А нтом и снајомЛ иди јом ж ивео је и стари ратни к и очеличени патриота ђор ђеД уњ ић, п рем а ком е је судбина била нем илосрдна. Њ еговстарији син Ж ивојин погинуо је као четник у источној С рбији,а супругу С илвију су по сврш етку рата ком унисти такођеубили. Н ајзад је трагич но ум ро и А нта, 26. м арта 1976. годинеи сахрањ ен је на гробљ у у м есту С инт Јорис В ерт, близу

Брисела. Н ајзад је и сам ђо рђ е подлегао тим м но гимпатњ ам а, орон улог здрављ а, поред све неге њ егове снајеЛ иди је, прем ин уо је 23. децем бра 1980. године и сахрањ ен угроб са њ еговим сином .

П окојни ђо рђе је зби љ а био д воструки херој, и у рату и ум иру, подн осећи стојички све ф изичке и душ евне патњ е, којем у је донела судби на, као пр аведн ом Јову из Би блије.

П окојни ђо рђ е је био један врло честит и озби љ ан човек.С аврш ен друг и пријатељ свим а, а нарочито нам а м лађимдруговим а. У том погледу био је сличан својим и наш импријатељ им а: Д раж и М ихаиловићу, Б рани Ж ивковићу,

В лајку Јевтићу, Б ож идару Б ож ићу, Б ранку Н аум овићу,В ојиславу П етровићу и Д им итрију П утнику, који су чинилиједну дивну везу и зм еђу генераци је оф ицира југослаовенске



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и 121

в о Ј с к е , a то с в е с в о ј о м с р д а ч н о ш ћ у и д р у ж е љ у б љ е м с а

м е ђ у с о б н и м п о ш т о в а њ е м .ђо рђ е Д уни ћ је био врло активан и на културн ом пољ у и у

наци оналној борби за врем е ем игрантског ж ивота. У Белгијије био један од оснивача доб ротворн ог друш тва „С рпскаЗаједница у Белгији“ и њ ен п рви претседник. С лао је своједопи се српским ли стовим а. Б ио је сарадни к наш егГЈ1А С Н И К А С И К Д „ Њ егош “ . (С веска 26 за јуни 1971.годин е, свеска 34 за јуни 1975. године) С ећањ е на Д рагољ убаМ ихаил ови ћа — подаци за историју и 13. пеш . пик „Х ајдукВ ељ ко“, у Д алм аци ји 1918-1919. годин е.

За своју беспрекорну служ бу у рату и у м иру пок. ђ орђе јебио често оликован српским и југословенским м едаљ ам а иодликовањ им а—орденим а , а од стран их одли ковањ аи м ао je одл и ковањ а ф ранцуска, чехословачка и пољ ска.

П огребу ђо рђ а Д уњ ића присуствовали су м ноги њ еговипри јатељ и и по ш товаоц и, како С рби из западне Е вропе, тако им ноги белгиски познани ци и при јатељ и, д а м у одају последњ еп ош т_ов ањ е, испрећајем телесних остатака у пријатељ скубелгиску земљ у, а њ еговог духа у Н ебеску С рбију.

С ви м и њ егови другови и п ријатељ и, као и м ногобројни

пријатељ и њ еговог сина А нте са А нтиним кум ом М ајоромС теваном Ш улејићем израж авам о наш е саучеш ће а истотолико и наш е дивљ ењ е и пош товањ е њ еговој снаји Л идији,која га је до краја ж ивота неговала, као да м у је ро ђен а ћерка.

С лава и покој душ и српском хероју и наш ем другу ипријатељ у ђорђу Ж . Д уњ ићу.

У им е м ногих пријатељ а и у им е Редакцион ог одбора„Гласни ка“ С рпског И сториско-културног друш тва „Њ егош “

У гљ еш а М ихајловић

са А нтиним кум ом м ајором С теваном Ш улејићем .

* *»

f К Р С Т О Н И Ш А В И Б

К ао ђак гим назије м ного сам волео суботу, пазарни дан уварош и Беране. В олео сам да гледам оне расне и здравесељ аке, углађене и отм ене како по пон аш ањ у тако и поодевањ у. П оносни као неки плем ићи иако су, уствари, били

сиром аш ни ; поносни на сам и себе и традици ју свога краја.Ч ин и м и се да нико тако није престављ ао сељ аке тога краја поум ној би стрини и достојанствености као ш то је то К рсто. Икада сам се каткад срео са њ им м оје су се м исли увек враћале



122 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва "Њ егош ”

на м але варош и у долин и реке Л им а, на оне дивне сељ аке. П о

том е К рсто м и је био толико Д раг да сам осећао, када сам сена одру са њ им оп раш тао, да њ егово село и цео крај, са нам азаједно, држ и у болу стегнуто срце.

Р оди о се у селу О стрељ у, срез бјелопољ ски. С ело уподн ож ју п ланин ског м асива Б јеласице. О тац М илета а м ајкаРадосава. Н иш авићи у том селу су део Н иш авић а из Заостра.К ако у Застру, тако и у О стрељ у Н иш авићи су били ж ртвеникна олтару О таџби не у току п оследњ ег рата као ретко којеплем е и били су прва п очетна снага Р авногорског покрета утом е крају. Тај ж ртвени к њ еговог плем ена оставио је дубок

утисак на К рста у њ еговом ж ивоту. М ож е бити и на њ еговтако непоколебљ ив став прем а узурп атори м а њ егове зем љ е истрани м и дом аћим . М ало је ш коле им ао. С вега пар разредагим назије. С и ро м аш тво га је ом ело иако је био обдарен, па јеостао да ради на селу. У свом пл анинском селу, пуномпри род ни х л епота упознао је слободу, п раву слободу човека,коју таква п ри род а м ож е да да; уп ознао је њ ену вредн ост и сањ ом се сродио. Зато није чудо ш то је врло м лад узео пуш ку даје брани када је она би ла угрож ена 1941. годи не, угрож ена инационална и политичка од два велика зла, две крвавеосвајачке ид еологије—ф аш изам и ком ун изам - обе стране

њ еговом народу, нарочито њ еговом п лани нском селуО стрељ у.. У сам ом почетку, од какоје узео пуш ку он уви ђаданаци он ална сло бо да без политичке слободе нијеправа слободаи да се диви оним њ еговим сиром аш ни м сељ ацим а њ еговогкраја који су се усп равш т да бране обадве. тако он са њ им апостаје заточени к и стих.Б ори се м лади К рсто без прекида,већином на тери тори ји свога краја, поред два изразита борца,обојица сиром аш ни сељ аци, М ира С ош ића и Рада К ор де, сведо 1944. када су велики п оделили и нтересне сф ере а м алебаци ли да плаћају кусур и иду на Голготе и К атин е. М лад и

издрж љ ив преж ивео је тадаш њ е страдањ е и успе да дође доА устрије код Е нглеза. М ислио је да је ту бар ж ивот спасао.А ли се брзо разочарао. Е нглеске власти га враћају насилн онатраг за Југославију. Т ада је, какојесам при чао, преж ивљ а-вао н ајвеће м уке. He од ф изичке тортуре њ еговог непријатељ а,ком униста, него од душ евне патњ е да га њ егови „савезни ци ", укоје је тако веровао, предају непријатељ у, који су уједно билии њ ихови непријатељ и. Н и ту К рсто се не предаје очају. Реш енда бар најлакш е нађе см рт у рукам а сечоглава, на злогласномм арш у за С рпски К атин —губилиш те у К очевљ у, реш и дабеж и, и успе. П он ово у А устрију, где неко врем е ж иви скривен.

Н о, ни то није дуго трајало. Е нглези га откри вају и пон овохапсе. У м еђуврем ену, у слободн ом свету, м ислиоци,новинари и јавни радниц и поди гли су узбуну против енглеског



Н аш и прем инули чланови и пријатељ и 123

злочин а исто тако коли ко против ком унистичког. To је

ом огућило К рстово пуш тањ е на слободу. С ада на улицам аградова свога завојевача и виновни ка свих ратних и поратнихзала, гоњ ен скоро од сваког, сагледао је право лиц е и својихнепријатељ а и „савезника“ у које је слепо веровао. П очео даупоређује све ш то је преж ивео и преж ивљ ава са он им како јеби ло у њ еговом селу и љ уди м а у њ ем у. Т ек је тада осетиоњ ихову стварну величину, њ ихов појам о човеку и слободи. И ,ш то је виш е м ењ ао логоре од А устрије, А ф рике, Ф ранцуске иН ем ачке до А м ерике све виш е им се при ближ авао у дубинисвоје душ е. Т акав је остао до краја ж ивота и то, својим ставому дру ш тву и кроз организације, наглаш авао. Н осио је у душ изадовољ ство ш то се осећао као ж иви спом еник онеплем ени тости и он их идеала свога села О стрељ а. Т акав је биоК рсто, на изглед врло скром ан, али одли чан идеалиста. Н ијетрош ио м ного речи да нагласи при сутност, али својимпоступц им а, залагањ ем и опх ођењ м остављ а м ного чега заузор.

И м ао је см исла за писањ е. П исао је песм е; у виду народн их.Њ егови ликови у песм ам а су већин ом класични народниборц и и хероји: брани оц и части, слободе и огњ иш та, које јепознавао или који су м у би ли блиски срцу. A то је би ла права

њ егова душ а. О Раду К орди писао је са великим познавањ емсвога краја.М и у ем играцији носим о се с великим теш коћам а«Н естају

снаж не н ацион алне снаге; нестају здраве снаге села као ш тојебио К рсто. Т еш ко све то подносим о. А ли и у тим теш коћам анаш и идеали нису у корену посечени , нити веза сапрош лош ћу, м исао за О таџбин у, нити напори за њ ено добро.А м анет см о при хватили. К рсто је био истурио своју здраву иф изичку и духовну снагу њ еговог села у одбрани идеаласлободе још од м лади х дана. Т у снагу села и сељ ака оставиона висини достојној дивљ ењ а. Т им е и велики ам анет.

У А м ерици К рсто остављ а супругу, пет син ова и две кћерида за њ им тугују. И м и са њ им а.

Н . Р А Л Е В И ћ

* **

t М И Л А Д И Н ћ У Л А Ф И Н

. .. О д старог др уш тва остало нас је м ало

П а дах сам оће све виш е завија груд и м аИ леди срце који м је некада пр олеће ц вало.

У ноћи изм еђу 3. и 4. јун а о.г., док је ум орни велеград



124 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва “Њ егош ”

покуш авао да предахне од м ин улог дана, чопор разбоЈНика изчикаш ког полу света про вали о је у стан брата М илади наћу лаф и ћа. Ш та је после тога уследило теш ко је рећи, алиједн о је сигурно: то је била ноћ паклених м ука за наш егпрем ин улог брата. С трвин ари су очигледно трж али новацкојег није било. К ом ади крвави х чекова и хаос, који супровалн ици иза себе оставили, на то указују.

С ледећег дана у испр ем етаном стану, наш ли су унакаж енотело брата Ћ улаф ића. Руке и ноге биле су м у везане за столи цуа уста крп ам а зачепљ ена. Л аконски извеш тај чикаш кеплиц ије, који је дневна ш там п а пренела у неколи ко оскудних

редака, сам о је дод ао још једно им е трагичн ој листи убијениху асф алтној џунгли м етроп оле.

Д а ли ће вин овниц и овог одвратног злочина икада битиухавћени , то је пиатањ е на које, често, нем а одговора. А ли,ако и буду ухапш ени, вероватно ће изиграти заслуж ену казнузахваљ ујући разним легални м техникалијам а. И док невин ипрод уктивни свет страда од ових п аразита и м оралн ихнаказа, дотле се ли берални интелектуалци исцрпљ ују убесм исленим дебатам а како да заш тите ци вилна права „не-

привилеговани м изгредни ци м а“. О невиним ж ртвам а, овидегенериц и из богатих предграђа никада не говоре. За њ ихМ илади но ва см рт је „сам о још један детаљ у низу про блем акојим а су оптерећени велики градови А м ерике“. За нас, тојенеопростив злочи н чији виновниц и, по свим љ удским ибож анским закони м а, заслуж ују см ртну казну...

Т рагичн а см рт М илади на ћ улаф и ћа оставила је великупразнин у у наш им ем игрантским редовим а. Н ем а, ваљ да,ниједне српске патриотске, хум ане, културн е и религиознеоргани заци је којој М илади н није при падао. И то не сам оприп адао, него и активн о учествовао у њ еном ж ивоту и раду.

Њ егова спрем ност да се прихвати одговорн ости, често и повелике личне ж ртве, би ла је проверби јална: ако ни ко неће —М иладин ће! Једно м при ликом , у току истог дана, видео самга на им ањ у С рпске братске пом оћи, онда у М анстируС в.С аве у Л ибертвилу, а увече у Јуж но м Ч икагу. М ил адин јена свим тим м естим а радио и пом агао органи заторе пикникаи састанака. Ја сам , као и м ноги други, траж ио од м ор а иразоноде...

Р одио се 31. м арта 1908. годин е у селу Л уге, у П оли м љ у, п одгоростасни м К ом овим а. О сновну ш колу је заврш ио у родномкрају. И ако изузетно бистар, теш ке м атеријалне прилике надом у нису м у дозволи ле да настави редовно ш коловањ е. Затоhe 1924. године као ш еснаестогодиш њ и дечак без игде ичега,отићи у Б еоград да ступи у П рву подоф иц ирску ш колу. Засиром аш но г м ладића, без ф орм алонг образовањ а, ово је била



Н аш и чрем инули чланови и пријатељ и 125

изузетна п рили ка да се ф орм ира и усаврш и. И он је ту ш ансуправилн о схватио и до бр о искористио. 1928. годи не заврш аваподоф ицирску ш колу са одличним успехом . А ли за М иладинато је био тек почетак. 1936. годи не, после данон оћних студи ја,полаж е оф ицирски испит и постаје потпоручн ик краљ евскеЈугословенске војске. О во је био и деал њ егове м ладости,круна њ егових данон оћн их напо ра и огром ан успех за човекак о ји се п о св и м о б је к ти в н и м м е р и л и м а р о д и онепри вилегован. 1940. годи не унапређен је у чин поручни ка,да убрзо после тога, буде постављ ен за ком анд и ра граничнечете у М ри бору, где га је и рат затекао. Р атне годи не проводи

у оф иц ирском заробљ еничком логору у О снабрику. П ослетазваног ослобођењ а, одбија да се врати у поробљ енуО таџбину , да 1950. године приспе као расељ ено лице на тлоА м ерике.

О вај оскудни осврт на М иладин ов ж ивот не открива онош то је у њ ем у било изузетно, ш та је освајало њ егове при јатељ еи познани ке. Р етки су љ уди М иладин ове несебичности,лојалности, искрености, бл агодарности, честитости. И реткису атри бути којим а бих м огао да заокруглим м оралнипроф ил овог дивног љ удског бића. А ли, оно ш то је М илади-на, у м ојим очи м а, нарочито и здвајало као изузетног С рби на,

би ла је њ егова скром ност. У свету досадних хвалисаваца, којисе разм ећу баналним , често изм иш љ еним успесим а, овајскром ни човек деловао је освеж авајуће као ш то делују њ еговиК ом ови у ведра п ролетњ а јутра. Зато сам га волео ипош товао, зато м у посвећујем ове редове и зато ћу га сачуватиу незаборавној успом ени.

Н а српском гробљ у крај м анастир а С в. С аве у Л ибертвилупочива М иладин ћулаф ић. П утниче, ако икада м инеш овимм еланхоли чни м алејам а, обиђи гроб најскром ни јег С рбина.Њ егови пријатељ и биће ти вечно захвални....

Д . Р А ЈК О В И П





И зм ен е и допуне 127

a ) Г роф Hojos ( м ађарски Hojos — ,,s“ се чита као ш а не као

с .б) Г роф С ечењ и (такође м ађарски плем ић) пиш е се

латин иц ом Secsenyi, а погреш но је ш там пано ћири лиц омС еђењ и, на стр. 44. С еђуин и, и на стр. 45. и 46 С еђин и.

Н а стр. 45. у средини и м е ђенерала Ф алкенхајна (ErichFalkenhayn) погреш но је ш там пано Ф алкенхајм .

Н а стр. 47. у трећем ставу се говор и о а.у.м ин истру спољ ни хпо слова гроф у Б е р х т о л д у ( Leopold Berchtold) погреш носе напом ињ е да је он био м лак п рем а С рбији 1908-9.г. јер заврем е анексион е кризе он није био м инистар, већ грофErental.

Н ајзад на крају чланка, последњ и став се не заврш ава јасно,наш та м исли писац: да су обе царевин е до тада изгуби ле једанрат? А устрија је изгубила рат против П руске(1866), а Н ем ачкаод п останка и уједињ ењ а 1871 није уоп ш те водила нитиизгуби ла рат све до 1914. г. Т ај став треба објасни ти бољ е ш тасе ж ели.

У г љ е ш а П . М И Х А Ј Л О В И Ћ

*

Н а стр. 92. Г ласни ка бр. 45 у чланку „27 М А Р Т 1941 Г О Д .“(О цене и прикази) треба брисати цео 26 ред одоздо. Упродуж ењ у недоврш ене речи „увук-“ наставити -ло уХ итлеров нови поредак и „војни савез са хајдучком ...

М олим о читаоце да предњ е прим едбе узм у у обзир.У р.





Documents

Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv46