Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv78

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv78

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv78 1/159

А С Н И КС Р П С К ОИСТПРИЈСКП-КУЛТУРНОГ АРУШТВА

.. № Е ГК Ш "

С В Е С К А С Е Д А М Д Е С Е Т О С М А

М А Ј 1998.

ЗА

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УРЕДНИК

МИЛИЦА МИЛАДИНОВИЋ - КЕСЕРОВИЋ

Ј 1А С Н И К И И З Д А А Ч

С Р П С К О И С Т О Р И Ј С К О - К У Ј 1Т У Р Н О Д Р У Ш Т О “ Њ Е Г О Ш ”

У А М Е Р И Ц И



2 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

Г Л A С Н И К

С РП С К О Г И С Т О Р И ЈС К О -К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т В А

„Њ Е Г О Ш “

П окренут 1958. годин е.

Б ивш и У Р Е Д Н И Ц И :Јован К он тић (1958 -1967), Д уш ан П етковић (1967-1980),

Д раш ко Б рауновић (1980-1997)

У Р Е Д Н И Ш Т В О

М и ли ц а М и лад ин ови ћ

(главни и одговорни уредник)

Редакција: И ли ја Л убарда, Д рагољ уб П етровић, М иом ир

Радовановић, В ујица А ковић и Ђ орђе Н иколић.

Г ласник излази два пута годиш њ е. Годи ш њ а пр етпл ата

12 ам еричких долара. П рим ерак 6 долара. У тврдом

повезу 10 долара. О вој цени треба дод ати по ш тарин у за

С А Д . 1.50 долара, за и н остран ство 2.00 долара.

Р укоп исе слати на им е у редни ка на следећу адресу:

MILICA MILADINOVIC-KESEROVIC

4550 La Canada Dr.

Fallbrook, CA 92028-9488

П ретп лату слати на доњ у адресу:

Rako Scepanovic, 1839 S. Lombard, Cicero IL 60804

Published by

SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL SOCIETY

„NJEGOS “

Chicago, Illinois U.S.A

Printed by Great Lakes Graphics, Inc., (Skokie), Chicago, IL 60077-2621 U.S.A.



Г Л А С Н И К з

С Р П С К О Г И С Т О Р И Ј С К О - К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т А „ Њ Е Г О Ш “

С Е С К А С Е Д А М Д Е С Е Т О С М А М А Ј 1998.

РЕ Ч Н О В О Г У Р Е Д Н И К А

Д осадаш њ и уредник „Г ласни ка“ , господин Д раш коБ рауновић, предао је званичн о своју дуж н ост 1. августа1997. године, јер м у високе године виш е не дозвољ авају датај посао обављ а даљ е због оронуло г здрављ а. Н а уређивњ у„Г ласн и ка“ г. Б раун ови ћ је ради о преко 18 годи на, савесно,

у р ед н о , п р е д ан о , у л а ж у ћ и м ак си м у м вољ е и тр у д а,способности и врем ена, п остигавш и завидан успех, ш тодо казује високи квали тет часопи са, најбољ и и н ајугледн и ји

не сам о у А м ериц и већ и у целом Заграни чном С рпству.

Ч и таоц и ш иром света су најбољ и сведоци.Н а седни ци У пр авно г одбора пао је пр едлог и избор

на м ене за м есто новог уредн и ка, бу дући да сам већсарађивала на часопи су и до при носила својим радовим а и удругим срп ским ли стови м а у расејањ у виш е од 30 година.П ри хвати ласам се овеодговорне ду ж н остиса задовољ ством ,свесна задаткао н уж н ости да часопис „ Г л а с н и к “ настави са

излаж ењ ем .

О вим ж ели м даизразим м оју захвалностдосадаш њ ем

уредни ку и свим чланови м а одбора на части, поверењ у ипаж њ и која м и је указана.

М илица М иладиновић - К есеровић




П о в о д и ј в о д з а д р а м у Н е м а њ и ћ а

О ва ид еја ме је поврем ено п оходила, н апу ш тала ивраћала се, до к се није тек недавно оп лоди ла.

П очетком јануара, 1996. годи не, пред С ветог С аву,зам ол и ла м е је једн а п ри јатељ ица да засветосавску прославунапиш ем драм у о првом српском просветитељ у, коју бии звел а њ ена ђачка група. П ри хватила сам драге вољ е, јер м еје ова зам исао - како рекох - већ опседала рани је.

П оказало се да је текст био исувиш е теж ак, иако упрози, за децу ђачког узраста, па је ствар отпала.

И сторију см о учили у клупам а свих средњ их ш колапредратне гим назије. To истори ско тки во је било врлосувопарно, доста упрош ћено, сведено сам о на истори скедогађаје, победе и поразе би така, на њ ихове датум е и м еста,

ш то је врем еном бледело у наш ој свести па и заборављ ено.Т ако је од н аш ег знањ а остала једн а бескрвна, бледа

и нејасна сли ка о ли кови м а наш их владара.

Р азм иш љ ала сам како да их изведем и з те анем ичнесредин е средњ евековне клим е, да им удахнем душ у, уткамм исао, ож ивотворим их. С ви су ти владари им али и својлич ни , инд иви дуални ж иво т, своје ем отивне им пулсе по

ш ирокој скали љ удских осећањ а, и м али су и зли ве страсти уаф екту, као и сви обичн и, м али см ртни љ уди. И м али су својерадости до највиш ег степена, п атњ е и ун утраш њ е раздоре идилем е. С ве те м аниф естаци је духа и карактера, виш е илиман>е екстровертне, испољ ене и ли кон троли сане, угуш иване,

ж елел асам да им прип иш ем , сходно специф ичности њ иховепри роде, ети ке, м орала, ф илософ ије схватањ а.

Н а основу по зн ати х и стори ских збивањ а одавнодоказани х, ож ивела сам њ ихове планове, нам ере, одл уке,реакције, у њ ихове м еђусобне односе, породи чне и држ авне,

унела сам неспоразум е, трзавиц е, кон ф ли кте држ авнепол итике, неизбеж не у свим врем еним а и свим друш твенимслојевим а.

П окуш ала сам да створим истин ске љ уде од крви и

м еса. У суд и ла сам се на овај корак на основу свих преседанау културн ој и истори ској прош лости. Зар је С оф окле знаокаква је би ла А н тигона, П јер К орнеј „Ц и н а“ , Расин„А тали ја“ и њ ен м уж Јоас, краљ Јудеје. Зар је Ш експи р



П о в о д и у в о д з а д р а м у Н е м а њ и ћ а 5

видео краљ еве „Ри чарда Д ру гог“ , „Х енриа П етог“ и данског

краљ евић аХ ам лета, паје обли ковао њ ихове карактере, улиоим ж и вотн е сокове, а све генераци је вековим а се њ им анапајале на светским по зорн иц ам а, а пи сци инспи ри салињ иховим личностим а, до данш њ их дана.

Ш та м е је још побуд ило на ово „ретро“ дело, - питаћесе ч и та о ц и . О д б ац и в ањ е т р ајн и х , н е п р о л а зн и х

тради ци он ални х вредности наш е српске прош лости икултуре, болесно стањ е у ком е ж иви м о, тен денц и јасрозавањ а на н ајн и ж и ни во свега лепог, п лем ени тог,

узвиш еног и чести тог, доводи у оп асно ст српски народ донестајањ а. К орени су одавно исчупани и з утробе м атиц е:ф изич ки и духовно, м орално и наци он ално, - процесоднарођавањ а и деф етизм а се одвија незадрж иво; С рби сеrace и претапају, м еш ајући се са остали м суседним етносом ,по рец епту вели ки х м ајстора, „ алехем и чара“ у један

свеопш ти „м елтин п от.“Заш то не теж и ти препороду културног ж ивота

сигурним , провереним м ерилим а вредности, овеш талим оддавним а и покуш ати да се спречи наци онално - културн ипроцес распадањ а и растакањ а С рпства, и стори скеи н тегралн ости целог једн ог н арода, саздан осам стоти н агод и н аран ијеначврстим тем ељ им аосам освојству? С ведоцисм о опасног експерим ентисањ а и м ани пули сањ а српскогнарода, отуђивањ а и свођењ а на безначајну м ањ ин у, безм алорају. Н астави ли се тако, свеш ћем о се на вазалство, нако лон и јалн у зависност.

И м ам о право и дуж но ст нам налаж е да се докаж ем она свим пољ им а у циљ у одрж ањ а и очувањ а српскоги ден титета, јер:

С рби су прош ле године забележ и ли (наж алост, не изванично прославили, О С А М С Т О Т И Н А година од оснивањ апрве, независне, сам осталне српске држ аве, - Н Е М А Њ И Н ЕР А Ш К Е 1 1 9 6 - 1 9 9 6 . ) . Т а јуб и лар н а годин а је п ро текл апотпун о н езапаж ена.

Б ез и к а к ви х п р е те н ц и о зн и х ам б и ц и ја , без

п ро светитељ ских асп ираци ја, већ у сврху бу дн ости заодрж ањ е сам освести о нам а сам им а; о по себности ,особености и аутентичн ости српске кул туре, која је биласаставни део византиске ум етности и држ авности, -




при ступ ила сам обради Н Е М А Њ И Ћ К И Х В Л А Д А Р А . С ањ ихових извора см осе напајали, они су били м остови п рекокојих см о се м и, њ ихови п отом ци везивали и учин ил и насдостојн им а наш е будућности.

С тога, нека овај м али књ иж евно-и стори ски доприн ос

буде једн а ц и гла тој надградњ и и један скро м ан покуш ај дасе одуп рем о руш ил ачкој бури врем ена и н аносу светског

м уљ а, који п рети уни ш тењ ем тековин а виш евековне српскеславне прош лости.

Д рам у сам написала у рим овани м стиховим а, у стил устарих светских класи ка књ иж евно сти. „С тихо ви су најпренам ењ ени краљ евим а,“ -р екаоје Јован Д учић, при н цсрп скогпесниш тва.

О бради ла сам осам владара-краљ ева (са остали мчлановим ањ ихове породице: 1. (Н ем ањ аи Растко; 2. (С теван„П рвовенчани“ ; 3. (К раљ У рош I; 4. (К раљ Д рагутин ; 5.

(К раљ М илутин; 6. (С теван Д ечански; 7. (Ц ар Д уш ан -„С илн и“ ; 8. (К раљ У рош II „Н ејаки.“

М илица М иладиновић - К есеровић



С т е в а н Н е м а њ а и Р а с т к о7

Н Е М А Њ И Ћ И

( у драм ској обради)

1 - Д Е О

Н Е М А Њ А И Р А С Т К О (С Е Т И С А А )

Л И Ц A :

С Т Е В А Н Н Е М А Њ А

В У К А Н - најстарији Н ем ањ ин син

С Т Е В А Н ( ,,П рвовенчани“ ) - средњ и син

Р А С Т К О (С А В А ) - н ајм лађи Н ем ањ и н си н

A Н А : - Н ем ањ ина ж ена

К алуђери



8 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш г г в а „Њ е г о ш “

t—

Тихомиљ

НемањићиI

захумски non непознатог имена

IЉубомир

IУрош „ Бели “ (имао белу косу)

________________ I

Чедомир

I- - - - - 1- - - - Г- - - - - 1Прво слав Станим ир Зав ид а Стефан Немања... АНА

велики жупан (1166 - 1196)

I---------------------------------Вукан

/ \ђорће - Дмитар

------------------------------1Стефан Прв ов енчани Раст ко (Св . Сава)

велики жупан (1196 - 1217)Краљ (1217 - 1228.)

Стефан Радослав - краљ (1228 -1234) Стефан Вл адис лав I -к р аљ (12 34 - 1243) Стефан Урош I - краљ (1243 -1276)

LСтеФан Драгутин I -крал> (1276 -1282.)

СтеФан Урош II Милутин-краљ(1282 -1321)-

(Стефан Владислав II

-кр аљ (1321 - 1325) - (Стефан Константин

против краља (1321.)

СтеФан Урош III Лечански - краљ (1321 -1331

I------------------Стефан Душан „ Силнг

краљ (1331 - 1345) цар (1345 - 1355)

Стефан Урош „ Нејаки цар (1355 1371)

Симеон Урош Палеолог цар узурпатор

(савладар Вукашин Мрњавчевић и његов син Марко.)

Н ацрт за Р одословљ в израдио В иш еслав Сим чиЋ , допунила М М К .



С т е в а н Н е м а њ а и Р а с т к о 9

Н Е М А Њ И Ћ ИС Т Е В А Н Н Е М А Њ А и Р А С Т К О

(Н а двору В еликог ж упана Н ем ањ е, 12. век. - Л ица:Н ем ањ а, Р астко, калуђери )

I - Ч И Н

К А Л У Ђ Е Р И Л И ЈА :

М лади м ој господару,захвали на Бо ж и јем дарутвојих дивн их особености,које су главне љ удске вредности:вредноћа, рад, постојаност:и вери православној оданост.За данас доста,

до м рака м ного не оста,напреж еш очи м ного,а и твој отац би м ог’одоћи сваки час.Е во, чујем њ еговог коњ а кас...

Р А С Т К О :

Д озволи те м и оче да по м ом планупрочи там до краја још ову страну.

(улази Н ем ањ а)

Н Е М А Њ А :

Р астко, дете м оје драго,ти си м и од свих највеће благо;са тобом је увек пријатељ - књ ига,изгледа твоја једина брига;

једва седам лета им аш ,а кад те види м ти сталн о читаш .Заш то се м ало с браћом не играш ?



1 0 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

Р А С Т К О :

О че плем ени ти, хтео бих да знаш ,да сам научио напам ет „О че н аш “ .

(изговара м оли тву)

H E М А Њ А :

Т и то тако лепо изговараш ,баш као ш то м удро сам ном разговараш .

Hero, реци м и И ли ја брате,какве су нам вести од јуч е дате.


Г осподру , вест је задњ ада је заврш ена изградњ аЂ урђевих С тубова, м анастир леп,ком е би се ди вио и да сам слеп.И забраће се игум ан на ваш предлог,ш то је управо м ог доласка разлог.

Н Е М А Њ А :

To м и је м ило да чујем , за то м огусам о да се захвалим великом Б огуш то м и је дао снагу и здрављ е.

И Л И ЈА :

За ово дело објавићем о слављ е!

Н Е М А Њ А :

Н ије за то врем е.Ја бацам у зем љ у сем е:

рад, и страјност и јаку вољ уда се и зразе на сваком пољ у.Д рж им то чврстине карактера,



С т е в а н Н е м а њ а и Р а с т к о

који је н ајваж н и ја м ераиндивидуалности сваког човека,од како је света и века.А затим друге обавезе м ногедају м и озбиљ не налогеда се посветим ствари м а суш тин е,a то су трзави ц е м оје дом овине,

ж упаније, држ аве Раш ке.

И Л И ЈА :

Б ез вас би м ноге ствари и ш ле наопачке,али ви им ате чврсту п есни цу , снагу вољ еи од вас нико не би владао бољ е.

Н Е М А Њ А :

Е во ти при м ер један,свих нас паж њ е вредан:Ц елом В и зантијом глас пучеда је цар М анојло прем ин уо јуче.Ја бих дао цело једно царствода ски нем с врата м рско вазалство.П окуш аћу диплом атски, м илом ,а ако не иде м ораћу силом ,објавом рата. М ађари м и савез нуде,па, како буде,

М анојло м и је често држ ао приди кеи давао савете држ авне п оли тике,

а овам о м и је и зем љ у и љ уде краои сваком пр и ли ком на ногу м и стао.

И Л И ЈА :

А друга невољ а, ни ком се не м ил и,то је она секта, - Б огум или ;

они су права нап аст наш а.




Н Е М А Њ А :

П репуна ж учи чаш а!С азваћу С авез ш то м огу пре,да протерам и з зем љ е „бабуне“ све.Н ек иду у Б осну код К улин а Б ана,нам а је од њ их задана

једна непотребна верска рана.

И Л И ЈА :

О ни нас доводе до очајаодрицањ ем хриш ћанских обичаја.

Н Е М А Њ А :

Зна и луда свака,

да се одри цањ ем од брака

руш и друш тво, уни ш тава човечанство,a то је право Б ож и је п роклетство,ш то управо заповеда њ ихово братство.Ж иве на зем љ и, а њ ихов принцип дуализм аје против сваког м атери јали зм а.To н егира човеков дар стваралаш тваи доводи га до сиром аш тва.Н и црква, ни и кона, ни честита ш талау коју би бар дом аћа стока стала.„Б абун и “ су вегетеријанц и , м есо не воле,сам о кл екну н а колена и Б огу се м оле.

Н егирају и И суса Х риста,

сам о је њ ихова душ а пош тен а и чиста!

И Л И ЈА :

Ч ух још од једн ог властелин ад аје написан „Л етопис попа Д укљ ани на“ .О н је свеш теник и з Б аракоји им а м ного духовног дараи н апи сао је хрон ику о С ловени м аколико год их на Балкану има,од кад је постао њ иховог ж ивљ ењ а стан.



С т е в а н Н е м а њ а и Р а с т к о13

Н Е М А Њ А :

В идео сам тог Б арског властелин а,с њ им говорити п раваје м или на,

О пи сао је целу п рош лост Зете.Х ајдем о сад на ваздух, драго м оје дете.

(ухвати Р астка зару ку и одлазе. К алуђер сам .)


Н оћ је! С ве су се њ ене обале састалеи све се ж урбе с љ удим а растале,

у теби се спојиле све границекад угледаху твоје м рачно лице;честице м рака сли ле се у једн ои све почи ва м иром заједно.Т оје м оли тватихе В асељ ене

ш то нечујно тка поруке њ ене,које се у бескрај негде оплоде,да поново простором негде уроде,неком новом врем ену незнаном тајно му овом наш ем трајањ у бескрајном .П оловин ом лоп те Т и си суверена,глува и нем а, бесчулна, снена.

Зави ла си све у твој црни вео,а м и сви сам о Т вој м али део,

беспом оћни, сићуш ни и видом слепи,док нас Т воја м оћ тихи м сном крепи .

С вем оћна ноћи! Д ивим се Т еби,Т воју о појну др аж осећам у себи.И дем на поч ин ак. М алаксава м и снага,ноћас ћеш м и б ити опет утеха драга.Ч аробнице ш то плениш свако ж иво биће,док певац не запева: „У стај, зора сви ће!“




II - Ч И Н

(Н а Н ем ањ ића двору, око 1191. годин е, Р астко и м а 17година. В исок м ладић, ш ир ока чела, блед, проређенекосе.)

Р A С Т К О

Д раги оче, већ две године управљ ам Х ум ом

својим најбољ им даром и ум ом ;Зем љ е око Раш ке српске се зову,С рбљ и стекли куће и зем љ у нову,као Расиа у Јевропи см о познати,при знањ е ти зато сви м орам о дати.А ли оче, м оли м вас, под ајте м и слух,другим сф ерам а м ене води дух:ун утар м ене силн а ватра гори,то ш то вам говорим дуго м е м ори,н еколи ко ноћи , у час, чим заспи м ,један чудан сан редовно сним ,видим јасно себе н ајезеру би стром ,у руци с великим хриш ћанским крстом ,око главе котур светао к’о сунце,

који м е ди ж е у плаве врхунцеи са ти х висина чујем јасан глас,

„П ођи сам ном , јер то је твој спасдуш е и тел а н арод а тв ог, “ -

и сти ну говорим , Б ога м и м ог!

О сећам се у великој непри ли ци ,јер се налазим на ж и вотн ој раскрсниц и.

М еђу браћом , на двору, м рски однос се рађа,јер см о увек предм ет некаквих свађа;од лази м у м анастир да се посветим Г осподуи духовним вредностим а послуж им свом роду.

H E М А Њ A

Taj је твој избо р теж ак и крут,јер крећеш на један тр н ови т пут.В оди о сам те како сам најбољ е знао,




на том путу ни сам ни за корак стао.Т воје су ж ељ е гласници остварењ а,м ој благослов им аш на путу спасењ а.

Р A С Т К О

П рим ам ваш благослов, љ убим вам руку,

од вас сам стекао кори сну п оуку,одл азим оче, одл азим см еста,

за м ене овде виш е нем а м еста.

(Р астко од лази, улази А на.)

II - слика

A Н А :

Ч ујем неке говоре необичн е,какве не чух до сада сличне.Г де је Р астко, м ој м или м езим ац.

Н Б М А Њ А :

Н ем ој А на, он није једи нац.Н аш син Р астко, по реду трећи,одм етнуо се ка виш ој срећи,презревш и све ш то им а на двору,

сад је н а путу за С вету Г ору.

A Н А :

П редосећањ е лагало м е ни је,

слу ти ла сам да се неш то у њ ем у крије.Њ егов поглед ни је сам о очњ и вид,јер се м еђу нам а подигао зид,зид невидљ ив, али нас раздваја,али њ ега зато с другим светом спаја.

С ине Р астко, срце м и крвави,заш то м ајку твоју велом туге зави!За твојом љ убављ у срце м и ж уди ,




а твој од лазак ц епа м и груди.О стаје м и сам о да лијем сузеш то м и те позив од м ајке узе.А х,судб о,судб о, како си крута,зар да м оје чедо по свету л ута!?“

Н Е М А Њ А :

- „И м ени се срце, као твоје стеж е,

јер се и отац за децу веж ељ убављ у м уш ком , која није лака

да би се испу н и ла ж ељ а нам свака.М уж - отац, не см е сузе да ли је,иако бол м у по срцу рије,кад дуж но ст ж ртву од тебе траж ида виш е ин тересе владар оснаж и.О стају нам , А на, два стари ја син акоја нуж н о треба наш а отаџби на.С вако нек’ отсањ а ж ељ ени сан,м а м у ж иво т био кратак к ’о дан,и сан да буде од њ ега већи,да см ело похрли соп ственој срећи

и ослободи се тескобних стега,да откри је видик с највиш ег бр ега.“

A Н А :

-,,Д а, им аш право, добри м ој м уж е,

Н ек’ нам сва троји ц а на пон ос служ е.С наге м и подари Господе Бож еда се наш и син ови ускоро слож е,од своје се судби не побећи не м ож е.И теби хвала м уж е- господару

на ум ности твојој, Б ож и јем дару,јер савете м удре ш то си нам даои сам би Х ристос иза њ их стао.С ваки се С рби н на тебе сећа

и у њ еговом срцу гореће свећа.Јер народ - веруј м и- пам ћењ е им аи пороци не м огу владати љ удим а




ако их владар путем правде води,вером и и сти ном ка светлој слободи .С ве утеш не речи ш то теку и з тебе,чин е да м и срце м но го м ањ е зебе.

Х ајд’м о у храм , м олитва м и треба,као храна душ и, као кора хлеба.

(А на и злази сам а)

Н Е М А Њ А :

„К оракнем напред и оп ет застајем ,благослов д адох, а сад се кајемзаш то при станак, пр оклет, и зусти х

па м ладог Р астка у бели свет пустих .Т ајо ш је дете, ни осам наест лета,а већ је кренуо ш ири ном света.

М орам да спречим њ егово бекство

да не навучем неко проклетство,да спречим потеру док није касно,да очин ску дуж н ост обавим часно.

(излази)

III - Ч И Н

(Н а Н ем ањ ином двору, средњ и син С тевана Н ем ањ е.Л ица: Н ем ањ а, В укан, С теван.)

С Т Е В A Н

А х, да ли см ем , Б ож е, да се надам ,да ћу овом зем љ ом да владам !?Д а Р им ски папа пода м и на дар

да Р аш ком зем љ ом будем господар.(говори узбуђено прва 4 стиха.)

А м ој се народ сад с правом чуди

заш то В атикан лукав круну м и нудии хоће да м е за краљ а постави?У слов: С теван Н ем ањ ин да веру остави,




своју тврду, лепу п равославну веруи п ода јој нову З ападн у м еру:К А Т О Л И Ц И ЗА М , - то је м ери ло Р им а,католи чанство Е вропа м ора да при м а,то је ж ељ а п ап е, П Р А В О С Л А В Љ Е м у см ета,та је п ол и тика њ ем у главна м ета.А х, како м е м оја сујета куш а!

Д а ли разум треба таш тин у да слуш а?

Н а теш ку ме пробу искуш ењ е стављ а,

и ста м и се пон уда често п онављ аи та м е м исао гони свако вече,а нем ирн а савест свакод невно пече.

(после м але паузе даљ е разм иш љ а)

А л’ но сити крун у вели ка је слава,над народом би ти супрем на главаи у свим одлукам а увек би ти први,па да народ виш е не пли ва у крви

ратова си лн их, м еђусобни х свађа,из који се свака несрећа рађа.К раљ би ти - и ли не би ти, п итањ е је м оје,

да ли судби ну треба странци да м и кроје.

(илази)

(улази В укан)

II - слика

В У К A Н

С ад сретох С тевана, м ог м лађег братаи рече да је дош ло до објаве ратаи зм еђу В изаната и суседне Б угарске,коју пом аж у власти У гарске.А ли он неће да се бори с њ им а,ж ели да траж и савет од Рим а.И м ени та м исао пада на ум !Д ок м и отац даје на управу Х ум ,најм ањ у зем љ у н ајстри јем сину ,




ш то не прили чи по наследном чину,јер до сада им адох на управу Зету,

ш то је после Х ум а најм ањ а на светум ој се м лађи брат у висину диж еи све већи држ авни успех пости ж е.

В укане, В укане, докле ћеш да дрем аш ,зар веће ам бици је да владаш нем аш ?

П а зар тебе већа не при влачи власт,која ствара углед, славу, м оћ и част.

Р етко сам сигуран где је права м ера,од м ереност настоји да се не претера,- рекао бих- да је ц рта м ог карактера.О сим тога, то је збиљ а м учно,

често им ам једн о осећањ е неодлучно:ја сам колебљ ивац, у ди лем и често

у избор у ствари , - где је право м есто?Д ок С аву, м ог брата, ш то се задњ и роди,њ ега, једн а звезда од почетка води,

па ту звезду водиљ у он упорно следии врховном ци љ у безусловно греди.

(улази С теван Н ем ањ а)

III - слика

H E М А Њ A

П ом ози Б ог, В укане, најстарији син е,тебе бри ну невољ е отаџби не.

В У К A Н :

Т ако је, м удри оче, сталн е су бриге,нарочито када се уплету интриге.Hero, реци те оче једн о м иш љ ењ е својео узору власти када се планови кроје.К аква је улога, задатак краљ а,да у зем љ и буде све како ваљ а?




Н Е М А Њ А :

В ладати народом не м ож е свако,би ти чист, п раведан, то није лако.Н ачелн о ти м огу дати један савет,па нека ти буде усм ени ам анет:власт, по природи у човеку похлепу ствара,

а да би се одр ж ала, п ро тивн ике све разара.К ад је краљ под влаш ћу, њ ен потчињ ен роб,

то је за народ трагична коб,јер слеп а страст над краљ ем влада,па њ егов народ нем ин овно страда.А ли , кад је краљ господар власти,за до бр об ит народа нем а веће части,јер га разум води , краљ потчињ ен ни јеостраш ћеној ли чн ости, где се „и го“ крије.Ја не ж ели м да владам по сваку цену,траж им да пронађем правилну процену.

Н аравно, теш ка врем ена и даљ е остају,а и н ајбољ и владари врем еном нестају.Рећи ћу ти још једн о, В укане, н а крају,а ж ели м да и сви синови то знају:ни за какво богатство нем ој под м ићен б ити,ласкавци и ули зиц е ж еле краљ а оп коли ти ,и здвоји ти од народа и њ егових брига,увлачећи владаре у вреж ситни х ин трига.

Б уди увек ц еловит, сам о добра дела чин и,

тако ћеш п ослу ж и т’ Б огу и остати на висини.

(загрли В укана и одлазе)

IV - Ч И Н

(С вета Гора. - А тос пл анин а, - бл и зу м анастира)

Р A С Т К О :

П обегох, побегох,... не м огах виш етам о, где се пун им пл ући м а не диш е,




где свет на лукави Л евант м ири ш е,а папа траж и да м и судбину пиш е.П родадох прстењ е са три лева прста,да потраж и м себе у зн аку крста,јер м е овде вукло светлосно м оре,које м е је довело до С вете Горе.О нај крстон ош ац то је м онах био,

кога сам безброј ноћи усни о.И сад гледам пон ор ти х дубо ких очи

старца, ш то м и будућност предочи,те м и он даде надзем аљ ску снагуда пођем по њ еговом духовном трагуи нађем се на овом освећеном прагум анастира, где се бесплотним очим а гледа,где се целим бићем сваки м онах предам олитвам а и аскетизм у под виж ни ка,највиш ем степену испосни х духовни ка.Т акво је бивствовањ е корен м оје вере,кад се срце предаје Г осп оду без мере.С вевиш њ и! М оје снаге извор и стуб м и буди,а О бож ењ е нека м и испуни грудии Т воја м исао н ек’ м и отсад суди,

јер такви - чезнем - да буду љ уди.О ва ноћ пун а звезданог сјајаотвара м и двери небеског раја:рај није висина где се облаци плаве,већ у душ ам а љ уди који Б ога славе,

a то су она блаж енства чиста,

као капи росе са јутарњ ег ли стаи првог сунц а кад над њ им забли ста.

О , н езнани старче, бескрајно ти хвала,ш то м и се ова света м исија далатвојом руком , ш то м и је на рам е пала,оног дан а - а у поноћ сам у -кад се сретосм о у очевом храм у.

Ја те осетих кр оз вреле сузе,кад м е ти н еж н о за руку узе;

та м е топл ота и ноћас прож им а,коју бих ж елео пренети љ удим аове верне пратњ е ш то дрхти од студи ,



2 2 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “

а још је далеко док зора заруди .Х вала вам свим а, браћо м оја драга,и кро з вас м и је ноћас надош ла снага

да издрж им патњ е теш ког искуш ењ ам оје м ладе душ е најчи стија хтењ аи м ог непрестаног унутраш њ ег врењ а.

К лекн и м о сви на колена, за час,

да м олитвом затраж им о душ ам а спас,у нади да нас потера неће сустићи,

а очева освета, м ож да, м им оићи .Д о звезда се сти ж е чи стил и ш тем кроз „трњ е, „па и нас је и згребало свакојако трњ е.

М ој драги оче, који сте на власти,оп ростите ш то се одрекох свих части,који м а сте осули најм лађег м иљ ени ка,

зеницу ока и престолног наследника.А л’ ш та чујем ? М ој коњ почињ е да рж е,

крени м о одм ах и то ш то брж е.К ад стигн ем о до првих м анастирских врата,ви одм ах натраг, не оклевајте ни сата,ја там о већ вид им м ог руског брата,како м е топ ло у наручје хвата.Н ека вас свуда м ој благослов прати,ви ћете о м ени још м ного сазнати .

(сви одлазе, Растко на супротну страну од пратњ е.)

II - сли ка

(Р уски м анастир С вети П антелејм он на С ветој Г ори.

- 1191 или 1192. г.

К А Л У Ђ Е Р Д М И Т А Р :

„К о удара тако позно у дуби ни ноћног м ира,на капи ји затворен ог С ветогорског м анастира.

В ећ је п рош ло давно вече и н ем а се поноћ хвата...




Р A С Т К О :(удара у м анастирску капи ју)

... седи оци , калуђери, отвор’те м и теш ка врата.С ветлости м и душ а хоће, а одм ора слабе ноге,клон ул о је тело м оје, ум орне су ноге м оје.А л’ је крепка вољ а м оја, ш то м е ноћас к вам а води

да посветим ж и вот роду, отаџби ни и слоб од и ...“ (*)(калуђер отвара капију, улази Р астко

изнем огао и настављ а)

С вети д ух м е је к вам а води о,унутраш њ и зов се у м ени родио,да оснаж им м оју православну веру,коју н ећу да продам за царску вечеру,Н и В изантиском истоку ни Рим ском папи;за П равослављ ем сам о м оја душ а вапи.

(улазе неколико калуђера)

К А Л У Ђ Е Р И :

Х ајде, брате Р астко, сад нам каж ии твојим вестим а душ е нам ублаж иш та се у Р аш кој зем љ и твори,ш та се м исли и ш та се говори.

Р A С Т К О :

И зм еђу м оја два братасам о ш то ни је дош ло до рата.

Н ајстарији В укан катол и ц и зм у се клањ а,да м у папа дод ели круну - он често сањ а.А ли народ м ој Р аш ки н икако нећеда м у Р им ска курија власт нам еће.Д о њ ега С теван, м ој други брат,не види да га Ц ариград стеж е за врат.А лексеј Т рећи ћерку м у даје,

те он на вазалство покорно пристаје,док је м оја чеж њ а да српском родуза свагда дон есем верску слоб оду.

* В. ИЛИЋ - МЛ АђИ



2 4 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш г в а „Њ е г о ш “

Д а отворим врата С рбљ анском свету,поди ж ем ш коле, унесем просвету,оснаж им дух, наду м у улијеми сам остално ш ћу око себе их савијем .Јер, С рби им ају теш коће м ногеи м орају стати на своје ноге.М ађари сталн о са севера прете,

Б угари се увек за неш то свете.

В и зант на исток С рбљ е м и расели,

а Р им ски се папа том е весели,јер ти м е П равослављ е све виш е слаби ,да С рбаљ и туђи п остану раби.

ЈБ Д А Н К А Л У Ђ Е Р:

П ри м ам о те Р астко као брата свог,јер тебе нам ш аљ е сам Г оспод Б ог.Једно виш е данас им ам о весељ е,за М И Р О С Л А В Љ Е В О чусм о ЈЕ В А Н Ђ Е Љ Е .Т вог стри ц а вест, З ахум ског кнеза,биће тај спо м еник писана везас народом српским . Д окум ент виш еда се срп ском зем љ ом Ћ И Р И Л И Ц О М пиш е.

Р A С Т К О :

Е во, браћо м оја, с пом оћу ваш омвладаће пи см еност целом зем љ ом наш ом ,а ко је писм ен духовно је јачи ,њ ега нико неће м оћи да тлачи ,

па надахнут наш ом православном вером ,тај ће народ владати и крстом и пером .А м оја је вера као кам ен јакада и злечи м вид од духовног м рака.

V - Ч И Н

( Г рчки м анастир В атоп ед на С ветој Г ори , око 1209.С ава им а око 35 годи на)



С т е в а н Н е м а ш а и Р а с т к о2 5

К А Л У Ђ Е Р Ђ О РЂ Е :

Б рате у Х ристу, С аво,нека си нам добро и здраво,и з тебе нам небеска светлост зрачи,ш то м ного за наш е братство значи.С ве је овде ш тоје С вевиш њ ем м ило,

Њ егово се м ил осрђе на све нас слил о,а ти си ч есто за твојим столом ,

увек обавијен тугом и болом .

С A В А :

М ора се тако,није м и, брате, лако.О ткако добисм о м анастир од Гркам ного послова и нека тркада се Х ил андар соли дн о обновии тако испуне мог оца снови.Б и ло је м ного н апорн о и см елода се оствари наш е заједн ичко дело,

ја сам чи ни о све ш то сам м ог’ода бих га у том е свесрдн о пом ого.О тац је изградио дивне задуж би не,

чи сти драгуљ и наш е отаибин е:С вети Н икола у лепој Т опли циправи је бисер у српској зеници ;над н>им се истиче м анастир С тудени ца,

над свим здањ им а то је леп отиц а.О вог века је отац н ајваж н ији владар,

за све се показао м удар и кадар,оставш и узор за цео род своји при м ер за углед кроз ж и вот м ој.Д рж авни чки плам ен њ ега је спалио,а никад се на зло ни је ж али о.


Д а, у њ еговом бићу саж ето је све,како се ж иви ради и м ре,




а богм е је им ао и гвоздену рукукад би је усм ерио на нечију бруку,на срам ан образ, на нечисто дело,тада се Ж уп ан а чувај зацело.

С A В А :

О д беса би м у тад севале очикад се неправда на њ ега избочи ,

док би м ени сузе ни з образе ли лекад би се невољ е на нас свали ле.К ао на прим ер, једном при ликом ,кад се нађосм о пред нем ил ом сли ком :на град, однекуд, нагрнуш е блудн иц е

те посташ е високе властеле залож н и ц е,(у Д убровнику их љ уди зову љ убавнице,па и сто тако п о целој И тали ји ,а ни је бољ е ни у В и зантији .)О д зала и грехова зем љ а нам плаче,за властелу сељ аци баш н и ш та не значе,са њ ом јадн и отац м учи грдну м уку,гневан је кад богаташ и робове туку .За те јаднике срећан час се рађа,јер њ их постепено отац ослобађа.Њ ем у се срце од ж алости стеж е,кад човека оков по ни ж ењ а веж е.К ад човек падн е дај м у руку да устане,

пом ози м у да на чврсто тло стане,

ако је слеп преведи га кроз улицу,учини да са врата скине узицу,

поведи га кући, нахрани , напој, обуци ,са ногу му поцепане опанке свуци,

подај м у по чи нак на обичн у слам у,са туге ж и вота ублаж и м у там у,где год узм огнеш несрећу ублаж ии благом речју дух м у оснаж и.


С вака ти је реч м удра и чи ста,



С т е в а н Н е м а њ а и Р а с т к о 2 7

јер и з тебе збори порука Х ри ста,ш то као светлост небеска бли ста.Т и си твог оца про дуж ио стазе,твоје ноге пу тем спасењ а газе.

С A В А :

Д ао н ам је п рим ер славе и части ,ти ово не знаш ш то ћу ти сад касти:

„Б арбароса“ , си лни нем ачки цар,био је не баш одвиш е стар,

м ом је оцу вели ко п ризнањ е даокад је преко ем исара сазн аоколике је успехе отац постигао.Т ај и сти Ф ридрих „Ри ђобради“- доб и о је н ади м ак по црвеној бради-ни сам увек м удро не ради,јер на при тисак незадовољ никаводи ратове против „н еверн и ка“ .Т акви луп еж и р азло г увек нађуда оправдају своју пљ ачку и крађу.

To су по рочн и ,грам зиви љ уди,ни ског м орала, нем ирн е ћуди,ш то су под видом крсташ ког ратаустали и против рођеног брата,сам о да остваре прљ аве нам ере,јер усп ут харају без стида и м ере.

(улази други калуђер )

II - слика

К А Л У Ђ Е Р Д М И Т А Р:

П рекидам ваш е разговоре угодне,али ја н осим гласове погодне,па вас м олим да м и оп роститеи скруш ено м олим да м е саслуш ате.




С A В A :

Б рате добродош ао, каж и ш та им а,лепа вест се са радош ћу п рим а.

Д М И Т А Р :

Г ласни к сам повољ не вести, којап ревазил ази сва очекивањ а твоја:твој брат С теван - држ авн а ну ж да-ж ени се ћерком М летачког Д уж да.П апа И ноћентије, први В атикански син,спрем ан је да обави врло свечани чини С тевана круни ш е за краљ а. С рећан сам !

С A В А :

Ја ни сам ,јер је м ој народ „и зм еђуч еки ћа и наковњ а1‘ увек био,па је своје ин тересе често јачем поклонио,а своје н ародно добро запоставио .

Д М И Т А Р :

Д руга вест: нем а виш е ни К ули н а Б ана.

С А В А :

Н ити за Босну виш е добрих дана!Б ог да м у душ и прости,

али не волим туж н е новости.Б ио је при м ио „б абунску“ веру,па је и згуб ио разум а м еру.

Д М И T A P :

Н и трећа вест, брате, доб ра ни је,

ко зн а ш та се иза тога крије:М леци Д убровник узели, били су јачи,В енеција ће отсад тај град да тлачи .




С A В А :

А дуго ће врем ена њ им владати,скорој слоб оди се не м огу надати.М лечани ни када нем ају м ира,нападају и кад њ их н и ко не дира.

Н его... ево, м рак почињ е да падахајдем о сви на В ечеру сада.

(сви излазе)

VI Ч И Н(м анастир С туденица, Н ем ањ ина задуж бина)

В У К A Н :

Захваљ ујући наш ем брату С ави,наш е се братство најзад састави ,

па см о данас ево, срећни заједн ои у братској слози би ћем о једн о.

С Т Е В A Н :

А осим ш то нас је изм и ри о С ава,брат нам је постао прва срп ска глава,сам остлне ц ркве п равославне,независне и аутокеф алне.

В У К A Н :

Затим , С ава је пренео и з Х иландара,м ош ти наш ег оца, великог владара,у њ егову задуж би ну , м анастир С тудениц у,где м у данас палим о вош тани цу.

К ако би отац сада срећан биода види како нас је С ава изм ири о.Још и сад види м њ егов топл и поглед

под којим би се истоп ио лед.




С Т Е В A Н :

С ветлеће успом ене из њ еговог пепела,њ егова су остварењ а права рем ек дела,који м а ће се диви ти С рби ја цела.

(улази калуђер, затим С ава)

II - сли ка

К А Л У Ђ Е Р Л А В Р Е Н Т И ЈЕ :

Г осподари м оји, В укане и С теване,(говори узбуђено)

срце ће м и од радости да стане,оп рости те, почујте ме м олим ,надош лој срећи не м огу да одоли м ,већ вам см еста м орам да каж ем ,јер не м огу виш е да одлаж ем :

и з Н икеје нам стигао брат ваш , С ава,ах, то ће бити велика црквена славаи ко год вас од сада пита

реци те да им ам о п рвог архим андри та.(улази С ава)

III - слика

С A В А :

Б раћо м оја драга,

у ваш ој слози л еж и наш а снагаи ц ела наш а прослава нова

до каз је да нам до лази обнова,обнова држ аве, судства, просветеи наш е цркве, м учениц е свете.Н а раду слоге нем ојте стати ,ако ж ели те плодове брати,јер ш та им а лепш е од ж етвекад је бачено сем е п лодоносне сетве.С вевиш њ и је услиш ао све м оје ж ељ е:




ударио сам чврсте тем ељ есрпској црквеној организацији ,

сам осталн ој духовној и н ститу ц и ји ,то вам тврди м у овој С тудени ци ,ал ја сам и забрао друго стани ш теда Ж и ча буде м оје седиш те.О на ће би ти наш е светиш те,

наш духовни ц ентар, православљ а ш тити за српски народ добробит.

(сви м у при лазе и љ убе руку)П осејао сам сем е суш тин е би тностисвим ж аром срца м оје личн ости:

окусио род њ егове пл одн остии горак укус суш не непл одн ости ,наизм ени чне исходе ж и вотне борбености;од м ог рођењ а чисте изворн остиследио сам трагове духовне доследности,јуче - данас - сутра спајањ ем крајности

служ ио ближ њ им а опш те пролазности.Једно м ало парче зем љ е сам и зн ајм и оне да би се ж ив у њ у сахрани о,већ да бих Јеванђељ ем роду служ и о.Х вала ти Г осподе на том великом дару,дож и вео сам Т ебе у сваком м ом дам ару!

(сва три брата су загрљ ени, а затимС ава ступ а н апред)

А Р Х И М А Д Р И Т С А В А :

М ој је ж и вот био једн а теш ка проба

кад узех улогу часног Б ож јег роба,обавеза која траж и страш но искуш ењ е,

нем и чист Завет на пуно испраж њ ењ е,целог себе сам ог пред Господњ е лиц е.To је пут ш то води до духовне слободе,повратак бића на бистре изворне воде,која спере са нас све зем аљ ске кли ц езала и си тн их , н иских страсти наш е п лоти ,до отреж њ ењ а свих унутраш њ их чула.С пор, дуг, м укотрпан процес обож ењ а,




ш то води кроз светлост до преображ ењ а.И тек када сам се на би тно ст свео,схватио сам да сам Б ож ји човек цео,спрем ан да свој род служ и и Т ворца хвали,да су м у сви равни - богати и м али.

Д а, понављ ам , борба исцрп на и теш ка,али победа слатка, славна и ви теш ка.

Х вала С вевиш њ и на дару ш то си м и дао,ш то сам пред Б огочовеком скруш ено стао,

с канди лом у руци испред Т вог олтара,са књ игом у руц и где се знањ е ствара,Г радите храм ове у душ и, ди ж и те ш коле,где ће С рпчад да уче и да се Богу м оле,и зн ад свега да се С рби м еђу собом воле,јер љ убав нас је све довела на овај свет,због љ убави братске наш је Х ри стос распет.Х вала ти С вевиш њ и ш то си м е увео у свој храм ,одсад ћу бити с Т обом и н икада виш е сам !

(сви клече око њ ега до к завеса пада)

К рај првог дела



С т е в а н “ П р в о в е н ч а н и ’ 33

II - Д Е О

С Т Е А Н „П Р О Е Н Ч А Н И “ и Н Е М А Њ И Ћ И

- И стори ско - књ иж евн а драм а у 3 чина, у стих ови м а -

Л И Ц А :

С Т Е В А Н , - средњ и син С теван а Н ем ањ е

Е В Д О К И ЈА , - С тев ан о в а прва ж ена

В У К А Н , - С теван ов стар ији брат

А Н А , - друга С теванова ж ена

М О Н А Х С И М Е О Н

Р А Д О С Л А В , В Л А Д И С Л А В , У Р О Ш , П Р Е Д И С Л А В ,

С теванови син ови

(Д еш ава се у Р аш кој, на С тевановом и В укановомдвору, у 13. веку, 1196 - 1228.)

С Т Е В А Н „П Р В О В Е Н Ч А Н И “ и Н Е М А Њ И Ћ И

I - чин

(С теван седи за столо м и чи та очигледн о узнем ир ен.К ад уђе Е вдокија он се прибере и обраћајој се ведри м тон ом )




С Т Е В А Н :

- Е вдоки ја драга, м оја ж ено лепа,кога м ене, С тевана, води љ убав слепа.

Е В Д О К И ЈА :

- П ри зн ајем , да то чујем , свакој ж ени годи.

С Т Е В А Н :

- С ам о када сујета једн у ж ену води.


- П а нећеш се ваљ да кајати због тога,м ој те отац узео и за зета свога.

С Т Е В А Н :

- А ко м оју љ убав м ог’о сам ти дати ,ин тересе народа не бих см ео издати,јер ја, владар, м орам да м исли м , зацело,да је добро држ авно најглавн ије дело.


- To м и звучи као загон етка нека, сада,

јер п ри нц ип је да љ убав брачним паром влада.

С Т Е В А Н :

- В ид и се да си кћи В и занти ског цара,

владара, н есум љ иво од великог дара,идеја, ам би ција, м ањ е- виш е зао,због ко јих је тебе, м ени , твој отац дао:преко њ ега да владаш , - он је ж арко хтео -

м ојим срцем , ш то он н ије см еони по ш то да дозволи због љ удских начела.



С т е в а н “ П р в о в е н ч а н и ’


- Д а освојим твоје срц е ја сам сам о хтела,a то је задатак, главни , сваке ж ене,јер љ убав човека за то нем а цене.

С Т Е В А Н :

- Д а, Е вдоки ја драга, то не м ож е свако,

а теби је то п ош ло, знам , врло лако;ал’ ту твоју у логуја доскора ни сам знао,па сам теби м оје срце, целог себе, дао,


(за себе)- А л ’ у м оју зам ку још ни си пао.

(гласно)Т еби, добри м уж е, м орам рећи хвала,твоја љ убав прем а м ени , ж ртва, ни је м ала.

С Т Е В А Н :

-Д а, волео сам тебе искрен о и вернољ убављ у човека који воли неизм ерно.


- С теване, м уж е, чи ста љ убав се не м ери,

она нас је довела до црквених двери.

С Т Е В А Н :

- Љ убав - чиста - Е вдокијо каж еш !Рећи ћу ти у очи, ти м е срам но лаж еш .Т воја љ убав није ни верна, ни чи ста,

која треба увек да пред Б огом блиста.



3 6 Г л а с н и к С р п с к о г и с т opи ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “


- To од тебе, С теване, сад први п ут слуш ам .Т их се речи, овде, п очињ ем да гнуш ам .

С Т Е В А Н :

- И м ам доказа о твом е неверству, којепросто слеђује јадн о срце м оје.


- И нтриге В изантије ни ко спречити не м ож е,кад је ц иљ да се посвађају две велм ож е.Т е се речи пренеле и на зем љ у твоју,које теж е да ублате сву одан ост м оју.

С Т Е В А Н :

- Ја м оје биће, на клевете, не потресам ,ал’ у твоје неверство, - сигуран јесам .А доказа за то, сада ћу ти дати.


- Т аквом лаж ову зли м ће да се врати!

С Т Е В А Н :

- К оли ко си дрска, одваж н а и см ела,

тол и ко би човека поседоват’ хтела.О чи су ти вели ке, н езаси те од глади,трбух када заситиш , ж удњ а ти се слади.


- Ч овече луди , ш та ти ту говориш ,

као да си реш ио да м е сад ум ориш .



С Т Е В А Н :

С т е в а н “ П р в о в е н ч а н и '

- Е во, чи тај сам а ш та овде пиш е:твоје срце лаж н о за другим уздиш е.

(п руж а једно пи см о, Е вдоки ја чи та бледа у лиц у,зати м хладн о одговара)


К ао ти см еш м оја пи см а да читаш ,а да м ене претходн о не питаш ?

С Т Е В А Н :

Д а је писм о твоје, н оси лац ни је знао,па га је греш ком , отворено, м ени дао.А ли то сада овде важ но н ије,

и н тересантно је сам о ш та пи см о крије.А оно ш то крије свака реч је бедна.


Зар си веровао да сам наивна и чедна!?

(см еје се ироничн о)

Д а је м оја улога била тако м ала,зар би х сам о теби своје срце дала.

С Т Е В А Н :

Т вој отац се свети м ени, о, лепе ли сласти,кроз тебе је х тео да м е свргне с власти.А л’ м ој дух се буни - срце нека страдапред навалом силн их свих ненадних јада.

(м ала пауза па при брано)

С теван својом ли чн ош ћу још ум е да влада,

упркос свих увреда ш то ти м ени зада.С теван, српски владар, још изгубљ ен ни је,ду ж н ост м у налаж е да над собом бдије.




М ного је љ уди на путу љ убави пало,а теби за м ојом ни је б ило стало.Ц иљ еви твог оца су исувиш е ни ски;такви м ени н ису ни најм ањ е бли ски.


В елики си био за м ог оца владар,

али када губиш ни си м ного кадар.

С Т Е В А Н :

He, ја не стрепи м кад видим да губим ,м огу свесно да те презрем и када те љ убим .А ко удар зле судби не избећи не м огу,

и срећан и несрећан м оли ћу се Е огу.К ’о ш то храброст нагло над страхом искрснеи разум над слепо м страш ћу треба да васкрсне.С тога одл азим , нећу да се сти ди м ,јер тебе док гледам оног другог видим .

(излази са сцене)


К ако бејах неспретна, површ на и п ли тка,

(остаје сам а, м он олог)зам ен ејет о сада изгубљ ена битка.С игурн а сам да ће С теван оцу да м е врати,јер м ени су овде избро јани сати,а претходн о м орам развод њ ем у дати.

Е вдоки ја, Е вдокија, глуп ост ти је им е,кад си м огла тако лако да се играш с њ им е;

кад по врш ност им адох за свог господара,тад ће пораз и губитак пл ан да м и разара.

К ајати се, ж али ти Е вдоки ја неће,са другим ћу им ати м ож да виш е среће.С илан гнев у срце сли ва м и се сада,

Е вдоки ја м ора неком држ авом да влада,јер п лан који и м ам даљ е ће да следии од овог пр оп алог м ного виш е вреди.




Л укавост В изантије м ени ће пом оћи,драги оче, ево м е, скоро ћу ти доћи!Н ека м е Б ог заш тити , и л ’ спречи у раду,н ек’ м е слава ди гне у вис, ил и преда Х аду.

(завеса пада)

II - чин

(К од В укана на двору, 1202. г. С теван је прогнан иж иви под В укановим надзором .)(У лази В укан)

С Т Е В А Н :

П ом ози Б ог, брате В укане,док једн ом не см ркне, другом не сване.

В У К А Н :

Т и си и з м оје среди не нест’о,од како сам дош ао на владарски п ресто.П ри знај да као стари ји братм орао сам да ти објавим рат,јер по п ри м огенутури , - наследно право

при м орало ме да зарати м о крваво.

С Т Е В А Н :

Захваљ ујући Р им ске курије пом оћи,који су ти у сусрет обећали доћи ,и још јаче војске угарске интервенци је,добио си одличн е поли тичке по зиц ије.А ко завлада силом , десп от је охоли ,кога народ баш м ного не воли.

В У К А Н :

Н иједан владар не м ож е угоди ти свим а,прем а том е да ли виш е или м ањ е им а,




јер се по дједн ако н и т’ даје н и т’ прим а.О сим тога, ту су субјекти вни , при страсни зн аци ,који једн ог доводе, а други се збаци.

С Т Б В А Н :

Д уп ла је врли на кад краљ презре славу,

он је од свих грађана виш и тад за главу;частан је и праведан ко дође до власти,

па се ради п ош тењ а одрекне те сласти,Ч есто сам о им е врховног владара,у народу страх и уж асну м рж њ у ствара.

П а каква је сласт ж удњ е, без границе, м ера,кад се разум губи и у свем у се претера,кад те иза сваког угла чека кобна завера?!

В У К А Н :

К акве ти то м ени држ иш придике,

кад см о по тој ствари и стоветне слике.Р азли ка је: ко и скори сти повољ ни је прили ке.

С Т Е В А Н :

С личн ости се траж е, разли чи те беж е,нас В укане и стоветно ст крви веж е.А л’ кад једн ог разум води, оног другог ж уд њ а тера,ту је онда суп ротно ст, разли чи тост карактера.

Ч аст, праведн ост нек те зову, ал ’ беж и од таш теславе,

сам о на тој стази уп ознаћеш љ уде праве.

В У К А Н :

Т и м и С теване дајеш м оралне поуке,које звуче на неке васпитне поруке,м ени до ста старијем , искусни јем од тебе,

док у ствари у теби , видим сам ог себе.




С Т Е В А Н :

Н ек’ си м и брате ж и во и здраво,ал’ и з тебе говори сам о убојно право,

право старијег и јачег, a то право ниједа ум нији треба главу да савије.

В У К А Н :

Јесте брате, увек си од м ене пам етни ји био,то ни кад ни пред ким нисам ни крио,па свестан бејах те инф ериорности м оје,збо г чега често и м ењ ао сам бојенаспрам тебе; и и наче оклевао сам често,неретко, ни сам знао своје право м есто.М ного касније, схватио сам једно :да м и то ни је ним ало свеједно,па заузех став старијег, јачег, које

особине у свету знатн о се броје,а од којих се свакако и с разлогом боје.

С Т Е В А Н :

He зам ерам ти м ного В укане, нека,и скуство сазревањ ем учи човека.

В У К А Н :

Ш то се тиче п оли тике им али см о исте стазе:иш ао сам он ако како твоје ноге газе,

као теби и м ени је годи ла иста част,као ти, да и ја п ри знам папску власт.Т и си од папе траж и о краљ евску круну,а ја сам са м ојом војском одм ах дигао буну

и п ом оћу угарског И м ре господара,показао сам , као и ти, д и п лом атског дара,па тако спречих ж и вотну ж ељ у твоју,

даи стим сред ствим а, ал ’ јачи, остварим победу м оју.




С Т Е В А Н :

М ада исте крви, м и н исм о једно и сто,јер твоје м ери ло см атрам није баил чи сто;средства политичка иста, али не начела

која нас постичу на и стоветна дела,м отиви и позади на који нас покрећу:

ти рачунаш на снагу, победу и власт већу,док ја теж и м сигурности , спокојству и раду,

и звори м а који м огу п лодове да даду.И зм еђу И стока и Запада права ветром етина,на Раш ку јур и ш а којекаква светин а,

И ти често у би тке безглаво срљ аш ,па ћеш једном сам ном непотребно да надрљ аш .И зм еђу чекића и наковањ а опасно ст је м ањ акад се слаб и м али на вели ког ослањ ау ци љ у сигурно сти да м е не напада виш есвако ко м е виш е и л ’ м ањ е м ириш е.

II- слика(претходна ли да С теван и В укан. М онах С им еон)

В У К А Н :

К ога то видим , баш главом он,наш добри, вредни м онах С им еон!

М О Н А Х С И М Е О Н :

За н аш ег вели ког владара В укана,

врло цењ еног Зетског ж упана,дон осим једн о вели ко весељ енајавом да сам заврш ио Јеванђељ е.

С Т Е В А Н :

Т а м и је новост, м удри оче, м ила,

да се писм еност код нас развила.П осле М ирослављ евог Јеванђељ а, В уканово сад,

ето ш та дон оси савестан рад.






В исоко лети о па ни ско пао,м ада м ногу лекц и ју о том сам м у дао.Г ануо м е је када м и рече: „О д садаВ укан те виш е неће да напада.

Ж ивећу у м иру, али ж елим да знаш ,убудуће м и виш е ни када не требаш ,“... Зати м , после тога, леп Ц ариград

до ж иве срам но свој први пад:крсташ ки рат, несрећа нова,

а ја очекујем да почн е обноваградова, села, под м ојом властии тако је п оди гнем на степен части.... Н астављ ам даљ е: нап аст богум ила

чијом су сектом Б осну освојила,те и они и зази ваш е крсташ ки рат,па зем љ ом одјекује војнички бат.

К улин се богум илске јереси одречеда крсташ ки покољ у пљ ачки спречи...

Разм иш љ ам , бележ им да траг оставим ,пре него ш то се са светом раставим .... П иш ем , разм иш љ ам , хтео бих знати,како ратовим а на путу стати,како сујетне владаре обуздати,па полет просветни народу дати.

II - слика

(С теван. У лази А на, њ егова друга ж ена)

С Т Е В А Н :

Е во видим А ну, ж ену м и драгу,поред које стичем вели ку снагу.П лем ени та м иљ енице великог дуж да,каква те к м ени доводи нуж да.

А Н А :

П исм о Х енрика Д андоле, м ог деде носим ,којим се м ного к ’о с тобом поносим .




О бновио Л атин ско царство. В изан т у паду.Т и се господару требаш п ри бл и ж и т’ Западу.И нтереси твоје зем љ е то јако налаж уда се српске зем љ е споје и слаж у.He учини ш ли то, остаћеш усам љ ен,

а би ти изолован , напола см рвљ ен,те п остати сваком м оћни ку плен.

П апа Х онори је ти је даровао крун у(па н ек’ те завидн и руж е и куну),али такав једи н ствен чин свечанидао ти је нази в „П Р В О В Е Н Ч А Н И “ .О во писм о драго ш то ти деда ш аљ е,говори да сарадњ ом идете даљ е.

С Т Е В А Н :

Д а, ал’ латин ски цар П етар погибе,

па и бугарски цар Борило пропадеи савезни ш тво њ ихово издаде.С ава, м ој брат, преговоре водида српску цркву за увек ослободисвих утицаја, с обе стране света,то м у је теж њ а и циљ и м етаи Х ри сту њ егова обавеза света.За друге преговоре он ниш та не м ари,па је оп ет отиш ао у Х иландари.

(чује се ж агор спољ а)

III- слика

(П ретходна лиц а. У лазе: Радислав, В ладислав, У роши П редислав)

С Т Е В А Н :

Т а каква се галам а то там о чује,никаква п осета се данас не очекује.

(улазе С теванови син ови)

Р А Д О С Л А В :

Б лагослови оче најстаријег сина!




В Л А Д И С Л А В :

Д руги до њ ега за очи м или на!

У РО Ш :

А ш та да каж ете за овог трећег?О д њ ега, леп отан е, не видесте већег.

П Р Е Д И С Л А В :

А тек за овог најм лађег, П реди славана путу м у се сусти ж у јун аш тво и слава.

С Т Е В А Н :

Р адислав, В ладислав, У рош и П редислав,сваки је од њ их м лади стасит лав,

лепи , м лади, јогунасти синови дичн и,у натецањ у, ш али и којечем у вичнии к ’о четир’ јабу кеједан другом слични.С вој четворици очев благослов дајем

и све ш то сам стекао вам а предајем .Једин а ж ељ а благослова м огајесте да вас увек подрж и слога.У чи н и то Г осподе ради свију нас,у слози и љ убави леж и нам спас.

(даје благослов и сваког син а пољ уби у чело.С ви одлазе.)

С Т Е В А Н :

Ја сам дож ивео н ајлепш и дан,кад се испунио м ога брата сан,најм лађег брата, н аш ди вни понос,који је средио м еђубратски однос.

Јер после ратова, н ем ирних врењ а,најзад је дош ло до и зм ирењ а.Ја сам подигао м анастир Ж и чу




да у њ ем у истори ја запи ш е причу;а п лем ени т С ава у духовном чину

архим андри та, управни к С тудени це,од свих м анастира драгуљ лепо тиц е.„С туденички Т и п и к“ - С авино дело,у С тудени цу пренео очево телода м у српски народ држ и опело.

П а затим , н ајлепш и сликарски спис,

Б огородичне Ц ркве ж ивопис:

м ојег врем ена тај красни ц вет,чи ја ће леп ота краси ти свет.

Н абрајам сећањ а свих м ојих здањ а,доб ијени х ратова, стечени х им ањ а,и теш ки х губи така н ајтеж ег стањ а...

П а када српска краљ евина постадеи с Н ем ањ ићи м а у први ред стаде,држ ава независна, црква сам осталнаС авином заслугом , - аутокеф ална.П ом иловао си Г осподе С авину главу,давш и м у духовну највећу славу.

Х вала ти С вевиш њ и, учини Б ож е,под С авиним скип тром да се С рби слож е.П ом ози Т ворче у им е Х ристада срп ско им е часно заблиста.

Б ележ им , пиш ем , да словим а освеж имсва стрем љ ењ а за којим а теж им :

за све под игнуте српске спом ени ке,и овековечим Раш ке м ученике,

да васкрснем оне м арљ иве пастире,који ж ивљ аху за српске м анастире.

Н ека знају С рби, н ек’ чује потом ство

ш та је створи ло Н ем ањ ића плем ство,јер њ егово и м е најбољ е је јем ство.Т рагове остављ ају они ш то п иш у,

и вредни прегаоци ш то српски диш у,траг остављ а борац са м ачем у руц ии онај паћеник на сам ртној м уци ,

херој, ш то је за слободу свог рода паои на олтар отаџбине све од себе дао.Т и се трагови у љ удски дух уреж у




и за наш е пам ћењ е вечито веж у,јер су ти трагови танано ткањ екоје сачињ ава основно знањ е,неуниш тиво духовно здањ енаш ег постојањ а. To су оне суп тил н е ни тикојим а се народ с пон осом кити.С ећањ е на те сјајне драгуљ е ретке,

васкрсава наш е узвиш ене претке(без тих светињ а би ли би покојни ),стога будим о предака до стојн и ,јер све ш то је од нас потеклозаслуга је наш е дивн о п орекло,а вера хри ш ћанска ослон ац н ек’ буде,јача од сваке најчврш ће руде.С ве су то небески м аузолеји ,поређани у једној бесм ртној леји .He буд ите ж ртве безум не заблуде,за које се леп е све површ не луде,јер греш ке заслепљ ености остављ ају ране,

када см о робови л аж н е обм ане.С а зам агљ еног вида здери те копренеи не дајте да нам посеку корене;ко се својих корен а стиди и кријебољ е да га м ајка ни роди ла није.О ж ивети чи сту п рош лост у својој свести,наш ег су бића духовне причести,м орални х грехова при знањ е, кајањ е,ш то је сигуран гарант за наш е трајањ е.

П очуј С вевиш њ и свог покорн ог слугуи учин и м у последњ у услугу:

да се сви С рби у Т еби обож е

и оп ет преклињ ем , - за увек слож е.

(завеса)

М и ли ц а М и лади нови ћ

Н а С ветог Н иколу,19. децем бра 1996.



К р а љ У р о ш

III - д е о

К Р А Љ У Р О Ш

Л И Ц А :

К РА Љ У Р О Ш

ЈЕ Л Е Н А А Н Ж У ЈС К А - Њ Е Г О В А Ж Е Н А

Р А Д О С Л А В

В Л А Д И С Л А В (У Р О Ш Е В А Б Р А Ћ А )

П Р Е Д И С Л А В

К РА Љ У Р О Ш I

(Д еш ава се на У рош евом двору у 13. ом веку)

У РО Ш :

Е х, ко ли ко је разн и х п ротекло стањ аод како је владао ж уп ан Н ем ањ а,а од њ ега нико ни је био бољ и!М ада ни он не беш е сваком е по вољ и,јер ко би удовољ ио свим љ удим аи њ иховим разни м , нестални м ћудим а.К ад је владар добар, каж у да је слаб,испуњ ава туђе хтењ е, свачији је раб,м лак је, јер н и ком е не ум е HE да каж е,другим а угађа, са сваким се слаж е.

Д оброта, - то су дакле њ егове слабости,

не снага врлин е за испуњ ене радости.К ад је владар строг, каж у д аје зао,такав је - по њ им а - сваком на „ж уљ стао.“




Т еш ко је праву м еру ставити на вагу,одм ерити проц ену и д ати јој снагу,онакву, какву је им ао м ој храбри дедатај м удри владар, чувар дворског реда.

(улази Радослав)


Ч ујем , брате, да спом ињ еш наш ег деду,

о ком е сам задрж ао сам о слику бледу,а теби је он узор и прим ер владањ а,најбољ и од свих - старина Н Е М А Њ А .

У РО Ш :

Д а знаш , још за дуго сличн ог неће битии м и се сви м ож ем о и за деде скрити.

Н аш је отац С теван им ао м ного дара

поли тичког; ум ео је успеш но да завараи В и зант и папу од пакленог Ри м ате да се успеш но пр илагоди свим а.Ја ни сам узео ту њ егову тактику ,па сам водио сасвим другу п оли ти ку,


У рош е, брате, ја теби пр изнајем

да владарску ум еш ност слабо п ознајем ,политичку способност, као ти, ни близу,

па сам стога зем љ у довео у кри зу.

У РО Ш :

Д а, Радославе, м а да си најстари ји брат,за владара ниси исковао занат.Т и си м ени , брате, зад’о м ного болаш то си пао под утиц ај слабијег пола:сав си под легао ш арм у твоје ж ене,па си тако п остао сен њ езине сене.Јесте да је он а кћер Е пирског краљ а




и због њ е ниси владар како ваљ а,па од тебе- краљ а - оста сам о траљ а.

(улази В ладислав)


Е во, види м два м оја брата,ваљ да ни је оп ет дош ло до рата,

па неш то заједно ж убореи некога краљ а хоће да оборе.

У РО Ш :

Н ам а је суђено, тако нам се пи ш е,да рат српске зем љ е врло често бриш е:ни ти ниси им ао ни ш та виш е среће,јер ти буне често властела нам еће.


Т ако м е је об дарила зла судби нада сам владао девет пуних година,олујних годи на, бун та и рата,обесне властеле, - похотна, бахата,којој н аж ало ст никад није до ста,па м оја зем љ а ратни пл ен поста.

Т рговци посташ е наш а властела,па се за власт поц епа С рбија цела.

У РО Ш :

А ти си био везан за Б угарску,не би ли см ањ ио власт У гарску;брачна ти је веза послу ж и ла знатн о,

да још виш е прош ириш твоје пољ е ратно.


И пак, било је неш то и м ирни х дана,




носилаца плодних и корисних страна:м анастир М И Л БШ Е В А , - то је моје дело,којим се м орам п охвали т, зацело.С рби ја и М илеш ева, - једн о је тело.

Биће то свих нас велики понос,а црква и др ж ава једи н ствен однос.

Т у см о сахранили наш ег стриц а С аву,

од свих нас владара најм уд ри ју главу.С вих нас Н ем ањ ића он је пон ос дичан

и н ико од нас њ ем у није сличан.


За њ ега нас везују дивне успом ене,јер је стри ц С ава круни сао м енеи ви ш е од свега учини м и част,већу но ш то беш е ж ељ а м и за власт.

В и сте сви круни сањ у п рисутни били

и ту ди вну свечаност м ени украсили .


И н>ему бејаш е суђено словода см ртно оболи у граду Т рново;прву патријарш ију Б угарим а даои уз православљ е још чврш ће стао

да би за Х ри ш ћанство ту часно пао.(улази П редислав са две краљ иц е)

П Р Е Д И С Л А В :

Е во, доводим вам две лепе краљ ице,нађох их у парку сам е као две сиротиц е.

(свака пр ил ази свом е м уж у)


Д ивн а Госпо м оја,м ени наређењ е то је ж ељ а твоја.



К р а љ р о ш


К раљ ице, м оја ж ено бајна,коју м ени доведе једн а звезда сјајна.

(сви одлазе осим У рош а)

У РО Ш :

К ри тикујем браћу, а ја ни сам бољ и;

и сам сам се наш ао у сличн ој невољ и;нас тро ји цу прати једн а иста м ана,једн ог вуче Бугарска, другог Г рчка страна.М ене је п ри вукла трећа, туђа струја,па м е лако завела Јелена од А нж уја.

А ли , Јелена је сасвим друго н еш то,ум на је, вредна, способн а да влада веш то,

трговину савесно да води умеи у све извозн е п ослове се разум е.А ктивн а је и на културном пољ у,па сам јој зато дао све на вољ у.С тога м орам рећи - хвала Богу,ш то се на њ у ослон ити м огу.

(улази Јелена А н ж ујска)

ЈЕ Л Е Н А :

Ч им е м ој господару сада луп аш главу,кад им ам о сасвим сређену управу:

уш ли см о у ф азу једног м ирн ог доба,док код н аш их суседа влада завист, злоба.

Н а југу нас деле Ц рна Г ора и Ш арасигурн а одбрана од В и занти ског цара,који не ретко нас суседе вара,прети и ш ири се снагом своје м оћи,а од кога си р етко и м ао пом оћи.

У РО Ш :

П рош лости је наш е то теш ко врем е,и стори ских грехова сви н осим о брем е.




Hero реци, Јелена, ш та је ново на Западу?Н адам се да нам послви нису у паду.

ЈЕ Л Е Н А :

He, ним ало,ако ти је знати стало,

им ам о одличну спољ ну трговинучим е см о повећали држ авну им овину.

Д убро вни к трговин ом све рекорде туче,последњ и и звеш тај доб ил и см о јуче;

највећи см о при ход и м али на со:по извозно м уговору нам а десет од сто.

Н а другој је роб и утврђена такса,то је већ дворска уходана пракса.К отар, Будва, С кадар, У лц ињ и Б ар,праве с нам а добар тргови н ски пазар.

(улази један дворанин)

Д В О Р А Н И Н :

Г осподру, оп рости те м ој упад чест,ја дон оси м двору једн у радосну вест:најављ ујем високог др ж авног чи новни ка,

главног упр авни ка наш их рудн ика.

У РО Ш :

У веди тога весника!(улази управник рудника)

Ч И Н О В Н И К :

К раљ у - господару, м огу да вам јавим

да на располагањ е ж елим да вам ставимнове колич ин е угљ а, бакра, н еш то злата,па ће стога рудари м а бити већа плата.




У Р О Ш

О длич но, господи не, браво,ж елим свим а ваш им а да сте м и здраво,

за добро отаџби не да свако п ослуж и ,

себи и породици ш то виш е, пруж и.И м ам о четири рудн ика велика,

извори м етала, сребра, челика:Р удни к, Трепча, Р огозни , Б рдо Н ово,

под зем љ ом нагом илано силн о олово.Н едавно м и доведош е овде једн ог странц а,и з далеке зем љ е Г ерм анске, С аксонц а,врло вичан, спрем ан у својој струц ии дуж е врем ена у ковачкој обуци.И ево ш та м и донесе тај човек:

(вади новчи ће из ф ијоке)П Р В И К О В А Н И Н О В А Ц - овај 13, ти векузди ж е привредни ни во С рбије.

Н ек се барјак прогреса високо развије!

ЈБ Л Е Н А :

О ставим о сада наш е љ уде овепа пређим о, м уж е, на спољ аш њ е послове.М ихаило О см и П алеолог опет м и понови

да ж ели са тобом да односе обнови.О д 1204 годин е В и зант је ни ско пао,од како је под Л атин ске крсташ е потпао.

М ихаилови су сада држ авни снови

да њ егову им п ерију оп ет обнови

и оно ш то м у јако леж и на срцуда подигне К онстантин опољ - престони цу,да буде оно ш то је некад била:у наш им просторим а утиц ајна сила.

У РО Ш :

А ли, оно ш то м ене стално м учии чем у те, ж ено , твој супруг учи,то је да из В и занти ског цара




увек извире политичка превара.О н се сад си лн о удвара Р им ском папи,од велике невољ е неп рестано вапида обе цркве у ЈБ Д Н У утопи.To је п оли тик а њ егове лукаве У Н И ЈЕа на рачун м оје м але С рбије,ш то наш ој цр кви и нтерес није,

М ени не треба њ егово пријатељ ство,јер то би значило црквено издајство.

Ја хоћу аутокеф алност да задрж и ми С авину сам осталност још виш е оснаж им .Т и си Ф ранцускињ а, а ја ж арко ж елим

да П Р В О С Л А В Љ Е ни ски м не делим .Н аш двор је скром ан, ја раскош не волим ,

настојим да се Богу скруш ено м олим .Г р ад им С О П О Ћ А Н Е да у сен ц и м ан асти радалеко од раскош и, лу ксуза, пи ра,окончам ж и вот у блаж енству м ира,окруж им себе м удрим књ игам аи раш чистим са свим држ авним бригам а.

(крај трећег дела)




К р а љ Д р а г у т и н

IV - Д Е О

К Р А Љ Д Р А Г . У Т И Н

Л И Ц А :

К Р А Љ Д Р А Г У Т И Н

Ј Е Л Е Н А А Н Ж У Ј С К А - Њ Е Г О А М А Ј К А

К Р А Ј Б Д Р Г У Т И Н ( 1 2 7 6 - 1 2 8 2 )

(Н а њ е г о в о м д в о р у )

Д Р А Г У Т И Н :

Ч уд но је како се у врем ену ствари,врем еном човек м ењ а, колеба и квари:како см о обм анути и колико боли,кад нас грди онај кога човек воли,

Јер, где је била очева би стра свесност,кад је искљ учи вој власти давао п редност.Е еш е некад скром ан, ум ерен и вредан,али у начелу не м ного доследан.Н а крају, кад ни је м огао свој гнев да савлада,м орао је да при стане да син над њ им влада.П рокл етство, кад се отац дигне на син аи син против оца, -трагичног ли чинада рат м еђусобни оконча нам срећу,

ја у том е видех несрећу највећуи чи нило м и се да од јада ум рећу.М ој рођени оче, издао сам те, о срам а!







К оначно се отац повукао у Х ум у,оно ш то је често им ао на ум у,там о сад он почи ва у вечном м ируи н аш ао спокоја у плавом свем иру.Ж ели м да м у после свих постигнућа,

касније, С опоћани , буде вечна кућа.О н је даровим а био врло склони та је задуж би н а бил а њ егов поклон .

ЈЕ Л Е Н А :

О , им ао је У рош дивних особина,познајем добро и м уж а и сина.К ад ти оно оца са пр естола збаци ,им ао је м ного ш та он да ти пребаци:К атарина, твоја ж ена, лукава м ађарица,

била је пре бракаједна лака лептирица,

пром енљ ивих ћуди, луц кастих каприца.Њ ен отац, отм ени краљ , леп С теф ан П ети,изнад свих нас ж елео се узнети ,ум ео је лицем ерно , лако да се свети,исто тако лако завере да кује,да ш уш ка на двору и са неким ком плотује.Њ и х двојиц а и њ ихова надм ена властела,тебе је по м ела и сасвим завела.И м адан акадо д њ их пун нам је двор,

онај И м ре дебели. .. см рди као твор.Т и знаш да ја им ам гвоздену вољ у,

а они се овде ш еткају као по пољ у.М ени су они одвратни и гаднии сам о н аш их п оседа гладни.Т и твоје сараднике треба да см ениш ,па и ти наспрам њ их да се пром ениш .Ја сам на двору такође странки њ а,али радим овде ко каква слуш кињ а.

Н а све стране од послова пуне су м и руке,а ви сви н езахвалн и, задајете м уке.Д обил а сам на управу огорм но им ањ е,



6 0 Г л а с н и к С р п с к о г и с т op и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш г в а „Њ е г о ш “

које треба да доведем у при стојно стањ е.П осле У рош еве см рти страш но је запуш тено,неки су делови као гробљ е напуш тено.И м аћу ту п осла још за десет година,ако м и толи ко буде наклоњ ена судбина.

Д Р Г З Г Г И Н :

К ол и ко м ајко по знајем себе,

при знајем да ја ни сам на тебеи ту ја нисам н и ш та поп равит м ог’ојер сам наслеђем на м ог оца м ного,па у том е видим и сукобе наш е,који нас тако см ртн о посвађаш е.

ЈБ Л Б Н А :

- У дарио тук на лук - како С рби каж у,па зар је чудо да се они не слаж у.Је vouz plains fort, mon Dieu,nous les Francais on n’est pas mieux,

je te l ’ai dit au moins cent foisla raison ne vous guide guere, ma foie.Et bien mon fils je doit te laisser.

e t j e m ’en excuse si je t ’ai blesse.(одлази)


Moja м ајка збиљ а им а право,

она резонује одлучно и здраво.В олео бих да сам њ ене одлике н аследио,тад бих целу свиту себи подредио,П ри знајем да се дам преварити лако,да м е под утицај м ож е ставити свако.Е во, до лази м оја супруга К атиц а,м оје зем љ е не баш достојна краљ иц а,

за коју м ам а каж е да је јогун ица,а збиљ а је постала тол и ко беснада јој је ц ела С рб ија м алена и тесна.




О на обож ава свог оца С теф ана,м ного виш е њ ем у него м ени одана.Ја знам да ме они м ного не воле,али бар да м рж њ и м огу да одоле,

јер горка је судбина свих владара хтелада навуче м рж њ у и н а добра дела;и са добри м нам ерам а м ало те ко воли,

па и кад се за род река крви проли.Enfin, a quoi bon songer’!?

Dans les nuages’ vagabonds me plonger,les nuages nomades souvent futilesfort moins qu’eux je me sens inutil.С тварн ост м и je п остала један руж ан сан,па стога постајем све виш е побож ан;

и своју сам ж ен у сасвим занем арио,у ноћној постељ и одавно заборавио.Д ве децен ије јој нисам при ш аои брачну дуж н ост тако заобиш ао.

Д а м и он а опрости, често је м олимш то тај нем ар себи дозволи м ,али им ам осећај да путем плоти

сам о ниски и н сти кт похлепн у ж уд коти.Ж ел и м да окајем грехе и м оје и туђе,јер сам м ноге слабости постао оруђе.М олим Т и се Б ож е да такав останеми достојан Т ебе за свагда постанем .

II - Ч И Н

К РА ЈБ Д Р А Г У Т И Н

(на и стом двору ш ест година касније, 1282.)

Ех, судбино, судбино, како си крутапре си м е врем ена скл он и ла са пута:

ш ест годин а сам сам о држ ао престо,а већ сам са владарске позорн ице н ест’о.М нога м е је родбина напустил а, вај,

м ислећи да м и је већ дош ао крај.Н о, јас е не осећам још сасвим пораж ениако сам од неких одавно прокаж ен.



6 2 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ,,Њ е г о ш “

С а В и занти јом задњ и изгубљ ен бој,м ного је срозао м орал и дух м ој.П а пад са коњ а! М алер, страш ан поразстворио је у м ени душ евни јаз:потпу но м и здробљ ена м оја десна нога,инвалид сам сада, несрећан до Бога,и личи м на неку н аказну рагу,

губим вољ у, интерес, сву задњ у снагу.М ораћу брату власт да предам сада,

бригу, бол ж и вота, тајн е м ојих јада.М ени се при виђају неке руж н е слике,теш ко је преж и вети све беде толике.

В ласт м оја бејаш е исувиш е кратка,али утоли ко виш е заносна и слатка.А х, бар м ало да ми се врати поверењ еи м ож да ме доведе у ново искуш ењ е,м акар још сам о на најкраће врем е,

да осетим м оћ и снагу, власти слатко брем е.В аљ да им ам на управу још некаква права,

заш то да ме М ил утин те части лиш ава.В идећу ш та ће м ати да м и каж е,м ада се ретко она сам ном слаж е.Е но је, до лази, иако подоста стара

она све чује, око је не вара.(улази краљ иц а Јелена)

ЈЕ Л Е Н А :

Е во м е к теби, знам да мој син чекада м у м ати дадне савет, јадној душ и лека.

Mon cher fils, quoi de neuf,I’ appetit est-il plus grand que boeuf?Le declin plus grand que l ’espoir?Rien plus terrible que desespoir!

Д Р Г У Т И Н :

Т и си м ајко пл ем ени та и честита душ а,знаш да те син Д рагутин врло радо слуш а.




ЈЕ Л Е Н А :

Б ољ е рећи чујеш , ал м ного не м аришда се по саветим а м ојим управиш .Н иско си пао, али не дозволи да те ни скост води,јер свака зла п обуда теби ће да ш коди.Н иска, под ла м исао неопрана је м рљ а

и њ еговом носиоцу сам о душ у прљ а,И скљ учива власт виш е ти не треба сине,

подели је са братом , нек се и он брин е.И скуш ењ е пуне власти зло је често највеће,искуш н и ку он о ни је дон ело среће.

У здајм о се у Бога, м олим о се Њ ем у,па да пр ош лост наш а научи нас нечем у.Н икад не см атрај да си превиш е знао,ил и да си у ж иво ту превиш е дао.Ш то се виш е даје то је радост већа,од уста кад се одваја, потпуна је срећа.О ва је врли н а неп озната себичн ој м ладо сти ,која траж и по ж удн о све ж и вотне радости,али кад се зађе у м ало дубљ е годи не,бољ е схватам о вредн ост ове особине.С тога, са М ил утин ом подели краљ евску власти н ек ти п руж и радост, задовољ ство и част...Т и узм и за себе м ного м ањ и деода би тако постао потпун и цео.


Х вала ти од срца, м ајко м оја драга,

ти од овог света побра сва трајна блага.Т и си м е разум ела и увек опростила,па и он да кад си н ајстрож ија била.Tout conprendre c’est tout pardonneret autant genereux que de donner.

ЈЕ Л Е Н А :

Т и м и ф ранцуски сам о говориш




када ж елиш да м и се додвориш .


Tu est toujours ma derniere pensee.Vois- tu que je suis bien touche et sense.

ЈЕ Л Е Н А :

Que le Dieu te benisse, mon cher fils,

(крај IV дела)



К љ и ж е в н а у м е т н и ч к а з а ј е д н и ц а

И з с т а р о г Б е о г р а д а

К Њ И Ж Е Н О У М Е Т Н И Ч К А З А Ј Е Д Н И Ц А

Једна група српских књ и ж евни ка настањ ени х уБ еограду, а под стакнута проф есором и књ иж евни ком ,

А ндро м Г авриловићем , 17. м арта 1892. годин е у каф ани

пи вниц е К оларац, основала је једно књ иж евно удруж ењ е,

под им еном К њ иж евноум етни чка заједница.Т а К њ и ж евноу м етн ич ка заједни ц а са пуно п рава сем ож е да см атра првим озбиљ ним удруж ењ ем књ иж евника уС рби ји и својим активн им радом трајала је све до м артам есеца 1897. годин е.

За п ет годи на свога постојањ а, Заједн и ц а је им алаоко осам десет седн иц а, а прочитано је б ли зу стопедесетрадова. Ти радови били су оригинални и преводи.

првом члану П равилни ка овог удруж ењ а, говори

се, д аје К њ и ж евноу м етн и чка заједни ц а основана „са циљ емм еђусобног познавањ а, збли ж ењ а и усаврш авањ а радниканасрпској књ изи и ум етно сти. “

С ем тога, ово је уд руж ењ е им ало и тај задатак, дапоред књ иж евни ка окупљ а и ум етни ке других врстаум етности у С рбији, каои у свим а делови м атада поробљ енихјугословенски х зем аљ а.

току пет година свога постојањ а, ово удруж ењ еи м ало је око ш ездесет својих чланова.

Заједн и да је узела и своју славу да слави. Д ан славе

б и оје 6. м ај, дан кадасу м ош тисв. С аве биле 1237. годин епренесене из бугарског града Т рнова у м анастир М илеш ево.

Ч ланови овог удруж ењ а ум етни ка плаћали су сталнумесечну чланарину у износу од пола динара,

А ли, би лоје и чланова утем ељ ача и добротвора. П рви

п р е д сед н и к К њ и ж е вн о у м е тн и ч к е зајед н и ц е б и о јекњ иж евни к М илан М илићевић, један од врло активнихчланова заједнице, који је н ајдуж е врем е био п редседн ик.Њ ен сталн и секретар, тако и сто врло активан сарадник

заједнице, био је проф есори књ и ж евни к, А н драГ авриловић.П редседници К њ иж евноум етни чке заједнице била

су још и ова лица: академ ски сликар, С тева Т одоровић икњ иж евник, доктор М илан Јовановић- М орски.




Б лагајни ци заједни це били су: књ иж евни к Х ајимД авичо, проф есор - ф илолог Ђ ока Ђ орђевић и М иленкоВ еснић, касни је ди п лом ата и п олитичар.

Ч ланови К њ иж евноум етнчи чке заједнице, били сук њ и ж ев н и ц и : Љ уб а Н ед ић , Љ уб а Н ен ад ови ћ , М и л ов анГ ли ш и ћ, Јован Јовановић - Зм ај, М атеја Б ан, Б ранислав

Н уш ић, М илорад Ш апчанин , М иле П авловић- К рпа, Јанко

В еселиновић, М илорад М итровић, С им а М атавуљ , Л азаК ом арчић, доктор М илан Јовановић -М орски, новинар П ера

Т о дор ови ћ, Д ан и л о Ж и в аљ еви ћ , М ар ко Ц ар, Д р агом и рБ рзак, В ладим ир Јовановић, М илан М илићевић, Ри стаО давић, А ндраГавриловић,Ђ окаЂ орђевић- ф илолог, великии и зврсни пр еводи лацса нем ачког јези ка, С аваМ ијалковић,

И лија В укићевић, Л ела Д авичо, Ђ ура М илијаш евић, Д умИ во С тојановић, Д рагутин И лић и Јован С ундечић.

К адкада је овим седн иц ам а присуствовао и песни к

Јован И лић. За врем е свога боравка у Б еограду, седн ицам аК њ иж евно ум етни чке заједни це је присуствовао и М арко

М и љ ан ов.С им патичн и п есни к С тева Б еш евић с врем ена наврем е илегалн о је до лазио из Загреба у Београд, сам о да бисе видео са члановим а, К њ и ж евноу м етн ич ке заједни це.

П ре него ш то се стално настан ила у Б еограду, и зН иш а је често дол ази ла у Б еоград сам о да би при суствоваласедницам а Заједн иц е, књ иж евни к Јелена Ј. Д им итријевић,аутор поп уларног ром ана Н ове, м ногих п рип оведака,путоп иса и по пу ларних песам а: Б аба- К раса и С унц е јарко.

Ч ланови књ иж евноум етни че заједни це би ласу још :Јован Ж ујевић , Ђ орђе П оповић, П етар Раносовић, П ера

М анојловић, Ђ орђе Радић и С. С танковић.

Ч ланови К њ иж евноум етни чке заједнице били су исликари : С тева Т одоровић , М арко М урат, П олексијаТ одоровић- Б ан, и чувени тада у С рбији скул птор, П ераУ бавкић.

О д глум аца чланови ове Заједн иц е били су: Т ош аЈовановић, М ил орад Гавриловић, И лија С танојевић, С аваТ одоровић, Раја П авловић, М илош Ц ветић, Зорка Тодосић,

В ела Н игринова, П ерса П авловић, М арија Ц ветић и М илкаГргурова.



К њ и ж е в н а у м е т н и ч к а з а ј е д н и ц а

И м узичари су били чланови ове Заједн ице, као ЈосифМ аринковић и Д аворин Јенко,

В ели ка м ецена ове Заједн и ц е би о је лекар изС м едерева, до ктор Л аза Д им итријевић.

С астанци К њ иж евноум ентичке заједнице, држ алису се прво у М алој пи вари, а затим у пи вни ци К оларац свакесуботе. П рво је била вечера, а затим се преш ло на чи тањ е,

после којегсе развијала ди скусија.често врлож учн а. Н икадапре пон оћи седн ице се ни су сврш авале, а често су трајале и

до зоре.О вим књ иж евним састанцим а у пивници К оларац,м огл а су да при суствују сва она ли ц а в ан ум етни чких редов а,која су се ин тересовала за чи сту ум етност.

П о ред р ед о в н и х сед н и ц а д р ж а н и х с у б о то м ,књ иж евни ци су сваке вечери дол ази ли у гш вницу К оларац

на виђењ е. Н ајревноснији п осетиоци овог удруж ењ а, би лису глум ци .

К њ иж евник, ЈБубаН едић, когаје дугогодиш њ атеш ка

болест ногу привезала за собу, био је ревносни посетилацсвих ових посела у пи вни ци К оларац. С тановао је недалекоод пивниц е К оларац и подупиран ш тапом и прид рж аван однеког при јатељ а, до лазио је сваке вечери код К ол арца навиђењ е са при јатељ им а. Б ио је ретко аутори тативан човек,а својим знањ ем и културом , и м п он оваоје м ного не сам освим а члановим а Заједни це, већ и целом ондаш њ ем

културном друш тву С рбије. К њ иж евноум етничкој заједниц и књ иж евниц и су

били најм ногобројнији.П оисказу проф есораи књ иж евника, М ила П авловића

- К рпе, овом е друш тву кум овао је Б рани слав Н уш ић, чији се

глас на седн ицам а Заједн и ц е, за врем е дискуси је увек

највиш е чуо.А ли, сем читањ а књ иж евних радова, оригин ални х и

преведених, на овим се седн иц ам а join и рец итовало, ипевало. У реци таци јам а и сти цале су се глум и ц е и глум ци ито н ајјаче снаге ондаш њ ег Н ародног позори ш та у Б еограду.Н ајбољ и певачи би ли су глум ци : С ава Т одоровић, Р аја

П авловић, Зор каТ одо сићи књ иж евник, Јанко В еселиновић.О ва, К њ иж евно ум етни чка заједни ца носила је право

ум етни чк о об ележ је и дала је нов п равац српској




књ и ж евности с краја 19. века, истакнувш и све њ ене естетскесмернице.

С ем тога, К њ иж евно ум етни чка заједниц а истакла језначај књ иж евне кри тике, којој је био постављ ен задатак,да једн о књ и ж евно дело проц ењ ује са аспекта апсолутнеобјективности.

Г л ав н и п р ед став н и к к њ и ж ев н е к р и т и к е у

К њ иж евно ум етни чкој заједни ци , био је Љ уба Н едић, који је

својим врло писм еним и правилним књ иж евним критикам а,

високо и зди гао м ерило, којим се пр оц ењ ивало једн окњ и ж евно дело. С а пун о урођенога ауторитета и високек њ и ж е вн е к у л т у р е, Н ед и ћ је н а сед н и ц ам аК њ иж евн оум етн и чке заједниц е ум ео да поди гне свој ош тарглас и да дело и њ еговог аутора постави на право њ ихово

м есто.Њ егове су књ иж евне критике биле ош тре, али, умеле

су да пи сца науче, како треба да се пи ш е и ш та треба да сепиш е. С ем тога, Н едић је био васпи тани к англосаксонске

културе, изванредан зналац неколико европских језика иизврстан по знавалац светске књ иж евности и ф илософ ије.

М ладе срп ске писце Н едић је у п ути о да својекњ иж евне узоре гледају у западноевропској књ иж евностиали, ип ак не см еју се отуђи ти од народног ж и вота. М отивеза своје писањ е м лади срп ски књ и ж евни ц и м орају да траж еу ж и во ту свога народа.

С ви чланови ове К њ иж евноум етни чке заједниц е,и м али су заједн и чки ци љ , да раде на развоју дом аћекњ и ж евно сти и да кро з н>у ш ире кул туру своје зем љ е.

Ч ланови Заједн и ц е сарађивали су на разн и м

књ иж евни м часопи сим а, који су излази ли не сам о у

Б еограду , већ и у југословен ски м зем љ ам а под

аустроугарском м онархијом .М еђу члановим а Заједниц е, било је пол итички х

конзервативаца, као и представника политички напреднеради калн е партије, али, м еђу чланови м а владалаје апсолутнап ол и тич ка толератно ст и крајњ а коректност, a то су билепозитивне особине чланова Заједнице.

Ч лан ке из своје К ри тичке студије из дела Н овијис р п с к и п и с ц и , Н ед и ћ је ч и т ао н а са ста н ц и м аК њ и ж евноум етни чке заједни це и сваком еје писцу посветио




једну седницу. П осле читањ а настала је ж и ва дискусија,која се свом својом јачи ном расплам савала.

О бично су заврш ну реч у ди скусији давали сам иаутори прочитанога чланка.

Н ед и ћ је н а сед н и ц ам а К њ и ж ев н о у м етн и ч к езаједни цечитаоирадове оовим писцим а: Љ уби Н енадовићу,Л ази К остић у , Јовану Јовановићу - Зм ају , М ил ану

М илићевићу , М илораду Ш апчанину , В ојиславу И лићу ,С тевану В л. К ађанском , Јови И лићу, Ђ ури Јакш ићу. Затим

је чи тао и своју студију „О књ иж евној кр и ти ц и .“В рло је ин тересан тна би ла седн и ц а

К њ и ж евн оум етни чке заједниц е одрж ана 22. октобра 1892.године. Н а тој седн ици Н едић је чи тао свој рад о Зм ају као

песнику. Т ом п ри ли ком Н едић је Зм аја истакао сам о каопесника дечје поезије, али му је оспориосваку вредност каопесника сатири чн е поезије.

Ш та виш е оспоравао је Зм ају ум етни чку вредносткао п е сн и к у ч и сте л и р и к е , н а зв ав ш и га в еш ти м

стихотворцем . О вакво Н едићево м иш љ ењ е о Зм ају, у м ногимчлановим а натој седн иц и, и зазвало је силн о незадовољ ствои јави ли су се ош три п ротести против Н едића, иако је он утој Заједн и ц и представљ ао вели ки аутори тет. П ротивН едића су тада устали Л аза К ом арчић, А нд ра Гавриловић иМ ил енко В есни ћ, доказујући да је Зм ај у и сти ни великипесни к н ајразноврсни јих м отива.

Д а се односи м еђу члан ови м а Заједн и ц е не бизаош трил и и довели у пи тањ е опстанак Заједни ц е, извесни

чланови почели су да праве ш але и вицеве на рачун својихчланова, сам о да би се створи ла п ри јатна атмосф ера. Т ада јеМ илован Јанковић предлож ио , да сви чланови устану и да

н аекс испи ју чаш у ви н аи ли пи ва у здрављ е Н едића и Зм аја.

Г лум ац, С аваТ одо рови ћтадаје запевао: „Ж и вјели, ж ивјели,м ногаја љ ета ж ивјели . “

М иле П авловић - К рпа, п редлож ио је да се Н едић иЗм ај изљ убе, ш тоје Н едић одбио.

И спод свода пи вниц е К оларац, незадовољ ство противН едића пр енело се и на улиц у, јер је београдска књ и ж евна

п убли ка Зм аја као пи сца високо цени ла и волела. случају Зм аја, м ноги к њ иж евниц и и високи

ин телектуални кругови ондаш њ ег Београда, п осум њ али су




у об јективно ст Н едићеве критике, п аип ак су радо очекивалида чују Н едићево м иш љ ењ е о неком дом аћем писцу и делу.To све сведочи, да је Љ уба Н едић био у истин и велики

аутори тет у јавно м ж и воту С рбије. С трепи ло се од њ еговогм иш љ ењ а, али, ипак се очекивало то м иш љ ењ е.

Д ругу ош тру књ иж евну расправу Љ уба Н едићје водиоса доктором М иланом Јовановићем - М орским поводом

ш ведског пи сца Х еденстерна на седн иц и Заједни це другогоктобра 1893. године.

Н а тој седн иц и доктор Јовановић- М орски истакао јеум етни чку вредн ост Х еденстерн а, пр очи тао је њ егову

при поветку: Ђ ув еги ја дом аћице са Г ренака и изразио јеж ељ у да се овај пи сац, као одличан ггасац, треба да преведе

на српски језик.Н а тој седн ици Н едић је до казивао, да тај ш ведски

пи сац не представљ а ту ум етничку вредност, коју м у при дајеЈовановић - М орски.

И Н едић, и Јовановић-М орски, са пуно личне ош трине

сваки је бранио свој ли чн и став у пи тањ у ш ведског писцаХ еденстерна, тако, дајеМ и лан М илићевић био добио утисак,да ће се, услед ош трих препирки К њ иж еноум етни чказаједн иц а растури ти. To своје м иш љ ењ е, М или ћевић језабележ и о у свом е дневнику.

Н а седн иц и Заједн ице 8. апри ла 1894. годин е Н едићје по звао Заједн ицу, д а она, са пуно озбиљ ности води рачуна

о српском књ иж евном јези ку, када се С рпска академ ијанаука о јези ку н н ш та не брине, већ га п репуш та улици .

К њ иж евноум етни чка заједни ца п риређивала је и

разне банкете у част прослављ ених српски х п исаца и дру гихум етника, као и поводом разни х културни х и национ ални х

светковин а. Т ако је 6. јануара 1893. године при редилавели кибанкет у част педесетогодиш њ иц е књ иж евног рада Љ убеН енадовића, који је и као човек, и као пи сац, био врлопоп уларанусрпском друш тву, којеје онсвојим књ иж евнимрадом м ного задуж ио.

П о исказу М ил а П авловића - К рпе, који је, као стариж итељ Б еограда добро запам тио м ноге свечаности и банкете

у Београду, овај је Н енадовићбанкет, поброју својих знаница,до тада, би о највећи бан кет у Б еограду. И м ао је четир истотине званица.




1893. годи не Заједн и ца је врло свечано прославил а ичетири стоти н е годин а од осни вањ а О бодске ш там пари је итом при ликом Б еоградсе духовно тесно п овезаосаЦ етињ ем .

31. јануара 1894. године К њ и ж веноум етни чказаједница свечано је прославила педесет година од појавепесм е Б ранкаР адичевића,Ђ ачки растанак. А ф ебруара м есецате исте године, ова Заједни ц а, м атеријално по м огнута од

К оларчеве задуж би н е, и здала је С по м еницу везану за овупрославу, под им еном Б ранково вече.

1895. године чланови К њ иж евноум етн ич ке заједниц е

издали су у врло луксузном и укусном издањ у С пом ениц уВ ојислава И ли ћа на 222 стране вели ког ф орм ата.

И здањ е ове С пом ениц е, и м алоје циљ , дасе у Београдуп о д и гн е вел е л еп н и сп о м е н и к , В о ји с л ав у И л и ћ у .састављ ањ у те С пом енице, учестовали су и п исци двојнем онархије, као М арко Ц ар, В ељ ко Радојевић, доктор Јован

Јовановић - Зм ај, кн ез Л ујо В ојновић , доктор М и ланЈовановић- М орски, Јован Д учић, С ава С . Р ачета, А лексаШ антић, доктор М илан С авић, И во С тојановић и С ветозар

Ћ оровић.С вечано вече би ло је п освећено и сликару , П аји

Јовановићу, када је он био једном п ри ли ком дош ао и з Б еча.К њ иж евноу м етн ич ка заједни ц а при ређивал а је разне

ком ем орације ум рлим књ иж евницим а, научницим аи другимуметницима.

1895. и 1896, године, ум етн ички сли кари , члановиК љ и ж евноу м етн и чке заједни ц е, и злагали су своје радове, aприход сати х излож би , и ш ао је у кори ст Заједни це. Т ако на

при м ер тада највећи срп ски академ ски сли кар, С теваТ одоровић, и злагао је своје сли ке, као и њ егова ж ена,

П олексија Т одоровић- Б ан, П етар Раносовић, Т и телбах ивајар П етар У бавкић.

О вако разновр стан и плодан рад, доказује, да сучланови К њ иж евно ум етни чке заједн иц е врло свесно иозби љ но схватили свој рад у обл асти овог ум етни чкогудруж ењ а, којем су били п оставили велики културни ин ац и он алн и задатак и то у дан и м а, када је С рби ја

преж ивљ авала своје теш ке часове за врем е реакц ионарневладе последњ ег О бреновића.





К њ и ж е в н а у м е т н и ч к а з а ј е д н н ц а

ваздуху п уном нарко тика и алкохола, добија идеје см еле иоригиналне о књ иж евности и књ иж евници м а.“П о заврш еном е читањ у и кри тици , п релазил о се на

разговоре и з дн евног ж ивота. току разговора уз вин о ипиво, уз добро м езе и ц рну каф у, падали су ду хови ти и

слободни вицеви, у чем у су предњ ачили глум ац чича - И лијаС танојевић, М иле П авловић- К рпа, Бранислав Н уш ић и

доктор В оја К ујунџ ић.С војим ш алам а, које су им але ж аоке, н ико га ови

весељ аци ни су остави ли на м иру. А ли , п адале су инезаборавно д ивн е севдалин ке, од којих се ори ла целапи вница К оларац. Ч есто се у песм и овим ум етниц им апри дру ж ио по неки добар певач из пуб лике. Б еограду сетада п ричало да када је Јанко В еселиновић својим гром кимгласом запевао, тресла се цела пи вница К оларац.

О ва вр л о п л о д н а к њ и ж е вн а п о сел а

К њ и ж евноум етни чке заједни це, п оказала су, да Б еоградволи и цени књ иж евно ст и да се њ егов укус за лепо, увекправи лн о развијао.

А тако велики скуп чланова у К њ иж евноум етни чкојзаједн ици најбољ е је сведочанство, да је постојало духовноједи н ством еђу београдским књ и ж евни ц и м ас краја 19. века.

Б ео гр ад ск и к њ и ж ев н и ц и , о ку п љ ен и уК њ иж евноум етни чкој заједн иц и, ставили су себи у задатак,да поставе бли ску и и н тим н у сарадњ у са свим а

јуж нословенским књ иж евницим а, сликарим а и глум цим а,који ж иве и раде под теш ким условим а ујош неослобођени мјуж нословенским зем љ ам а.

Говорећи ми о К њ иж евноу м етничкој заједни ци ,њ ен врло активан члан, М иле П авловић- К рпа, рекао м и је

дословно ово:„М еђу свим а нам а члановим а К њ иж евноум етничке

заједни це, владалоје једи нство духа. А ли , деш авало се и то,да се на књ иж евни м седн иц ам а за врем е кри тиковањ а честоиступало, против рада некога члана.

И данас, п осле толи ко годин а п ротекли х од данакада су се сваке суботе у пи вни ци К оларац, др ж али

књ иж евни састанци К њ иж евноум етни чке заједниц е, јатврди м см ело, као ш то сам то чини о и онда, да је некон егативн о и ступ ањ е некога члан а би ло чи сто




при нц ип ијелно , м а колико да је било са извесном ж аокомречено.

Т ако напри м ер Љ уба Н едић, који je по свом еобразовањ у представљ ао правог култур н ог Е вропљ анин а, усвојим кри тикам а на књ иж евни м састанц им а, ум ео је дабуде врло ош тар и да свом ош трин ом свога говорничкогдара, сече пи сца и њ егово дело.

Д о б р о су п о зн а ти њ его ви н ап а д и н а М и л а н аМ ил ић еви ћа и на Зм аја. А ли , и Зм ај је ум ео врло сатири чн ои са ж аоком да одговори Н едићу.

М а колико дасу биле по неке критике Љ убе Н едићаош треи негативне, оне су и п аксап ун о п аж њ еи радозналости

слуш ане, јер су у српској књ иж евно сти представљ але једнулепу ум етни чку новину и и стиц але су опш те норм е лепога. “

„ Н е д и ћ , као творац пси хол ош ке критике, био је нов

и за српску културн у средину врло интересантан књ иж евникритичар. С ви су га у Заједни ци пош товали, па ш та виш е иони, које је он ош тро ш ибао.

„К ада се сви ти м ом ентални незлон ам ерни напади

одбаце, сви см о м и, чланови К њ иж веноу м етни чке заједни цебил и прави витези ч асти, орни, да у сваком м ом ентупојаш ем о коњ е вране и да са осветни чком пуш ком у руцип о ђ ем о на К о со во П ољ е. С ви м и , ч л ан о в иК њ иж евноум етн ич ке заједн иц е и са ове и са оне странеД унава, С аве и Д ри не, па све до наш ег плавог Јадрана, иЈегејског м ора, би ли см о велики ро дољ уби .“

К ада ми је М арко Ц ар говорио о К њ иж еноум етни чкој

заједници, изм еђу осталог рекао м и је и ово:„И ако су се седниц е К њ иж евно ум етни чке заједни це

држ але у каф анској сали пи вни це К оларац, у којој је било

пуно д и м аи неразговетнога љ удскогж агора, и п акје владалабратска и срдачна атм осф ера м еђу свим а нам а, члановим а,па и он да, када см о у критиц и један другог нападали.

„К ад см о долазили у Београд, м и, књ иж евни ци изразни х делова аустријске м онархије и Ц рне Г оре, нас су уБ еограду колеге, књ иж евни ци , С рбијанц и увек при м али

срдачно у топ ли братски загрљ ај и увек нам указиваливелико гостопри м ство у својим дом овим а.






заједнице, највиш е је био потиш тен М илан М илићевић,Р азочаран и туж ан због гаш ењ а заједни це, уједн ом м ом ентуузвикн уо је: „Б раћ ои синови др аги .ја осећам вечерас, као дасе херојско и ди чн о С рп ство гаси. С пасавајм о га до наш егпоследњ ег даха. “

А М иле П авловић К рпа, неколико пута нервознимкораком прош ао је око дугог стола, за којим су седели

чланови заједн ице, одједном се зауставио, ухватио се обем арукам а за главу и гласн оје узвикнуо; „Еј, кукавно и јадн осрпство, увек те красе там ни д ан и .“

Д а би створио ведро распол ож ењ е м еђу члановим аН уш ић је узвикнуо: „Н е клони м о духом , драга м оја браћо.А ко се и угаси ова наш а драга заједни ца, нићи ће оп ет неки

нови скуп књ иж евни ка, јер, не заборавите, да см о м и, С рби,ж и лави и борбени народ, когасу Т урци вековим а там ани липа га ип ак нису утам ани ли .“ Затим је Н уш ић причао веселепри че, уносећи у њ их сву ведрин у свога духа, али, и п ак нијеуспео да развесели чланове заједнице.

О горчен на такву ситуацију К њ иж евно ум етни чке

заједниц е, на тој последњ ој седн иц и, м али растом , М ил еП авловић -К рпа п опео се на сто, испрсио се и окренувш и секаф анској пуб ли ц и, која је за себе ћаскала, гром ки м гласом ,у којем се осећала извесна п ретњ а, узвикн уо је:

„Н а екс испи јам ову чаш у п енуш авог пи ва у част овихж иви х чланова К њ и ж еноум етни чке заједниц е, за коју ће сеи уд алеко ј будућности С рб и језнати ,д окћ еостале К оларчевевечерњ е посетиоц е да покри је густо ж буњ е вечног Забор ава

на В ладановцу.“

Н еки ч л ан о ви К њ и ж ен о у м етн и ч к е зајед н и ц еп редлагли су, да се настави са држ ањ ем седн иц а у

просторијам а напредњ ачког ли ста В идело, али, члановиради кали из чисто уских партијских разлога, одби ли су, дасе седниц е држ е у простори јам а редакци је В идело.

Ч ланови К њ иж евноум етни чке заједниц е, радикали,пр едлагали су п ростори је уредни ш тва ради калски хп оли тички х дневних ли стова, О дјека и С ам оуправе, али,напредњ аци, руковођени партијским м отивим а, одбили су

те просторије.




Т ако се К њ иж евноу м етн и чка заједниц а крајем м артам есеца 1897. годинеугасила, после пет годинасвога активнограда на развоју српске књ иж евности.

овој К њ и ж евноу м етни чко ј заједни ци говорио јенеш то м ало и наш по знати научник, С лободан Јовановић освом е делу; И з наш е историје и књ иж евности. А ли, врлостуди озни и дубоко п роучени чланак дао је кљ иж евни к,

доктор Голуб Д обраш иновић у часопису К њ иж евност, а усвесци за апри л м есец 1957. годин е.

П осм атрана данас кроз и стори јску п ерспективу ,

К и ж еноу м етн и чка заједни ц а представљ ала је лепу плејадусрпских књ иж евни ка и лепи венац српског пл ем енитог

цвећа.К њ иж евноум етни чка заједни ца носила је високо

српску м исао и лепу књ и ж евност узди гла је на високи

културни нивоВ ели ка је то би ла епоха у С рби ји, кад је п остојала

К њ и ж евно ум етн и чка заједни ц а, у којој су ради ла јака

књ иж евна пера.

К ао неустраш иви витези, српски су књ иж евнцивисоко ди зали свој гром ки глас, у одбрану наци је, њ енеслободе и њ ене културе, а у доба реакцион арне владеО бреновића петог.

Ч ланови К ж иевноум етни чке заједни це, заиста су

били: „П окољ ењ е за пјесм у створено .“

П олексије Д . Т им итријевић- С тош ић

Бд. 1965.




С А Ж И О Т Н И Х С Т А З А 1941-1945. г о д и н е

К ад човек баци поглед на наш у пр ош лост см ело би серећи да је њ ена ли терарн а ри зн и ц а разви јана крознепрекидн у драм у. О том нам говори не сам о и стори ја ипесни ш тво, већ и друш твени развој кроз см ену генераци ја.А да је то тако ни је никакво чудо. He зато ш то м и то воли м о

и ли хоћем о, већ ш то нам се то нам еће у одбрани сам их себе,својих дом ова, свога им ена и своје вере. Н а том е су нам

понеки и завид ели, а посебно на К осовском ц и клусу, све доових дана. К ад см о баш при том е треба рећи да се о овом ели терарн ом проц есу заинтересовао и најпо зн ати ји нем ачкипесни к Гете, п отом браћа Г рим , као и други и з бли ж ег намсуседства. To нам јасн о говор и какву је тр агеди јупреж ивљ авао српски народ. П ре три године, пи сца овихредова по сетио је један Н ем ац, заправо „ф ол ксдо јчер“ који

је у Југославији заврш ио велику м атуру, и ти х д анаје, 1945.године м орао напустити Југославију. П ресели осе у Н ем ачку,

заврш ио студије и постао је ин спектор ш коле. Ч и талац је или ста С Н О у Н ем ачкој „Б ели орао“ . Зам оли о је да м у нађемпесм у „К ујунџи ћа С тан а“ . Зн ао ју је још из ш колске клупе,

па је хтео да освеж и у м аш ти ону трагик у, бола срца и душ е,етике и пож трвовањ а.

П аи сада, кад је већ реч о овом е запису „ С аж и вотн и хстаза“ нам ера је освеж ити извесне м ом енте из оне драм е,

који су ли чн е при роде занем арени у записим а, али за м лађенараш таје м огу бити и поуке, како и у каквом пол ож ају сем ож е човек наћи у невољ и. To се не треба узети као деоаутоби огаф ије, већ испрекидана исп овест свакидаш њ иц е урату и револуцији.

И з д е ч и ј и х д а н а

К ор исноје рећи коју реч овде и о ран и м даним а дечјег

доба, до сврш етка П рвог светског рата, кад је пи сац овихредова и рођен.П обуђенсам револверским хици м аГ аврилаП рин ци па

у С арајеву, на А устроугарског пр естол он аслед н и ка и



С а ж и в о т н и х с т а з а

надвојводу Ф ердин анда, чим е је и почео П рви светски рат.П ознато је да баш прве године детета им ају јак удео уш еговом разви тку за будућност.

М еђутим , у тим најм лађим годинам а, издрж ава дватеш а запалењ а плућ а поред беде у том ратном д добу, кад сеум ирало од глади , остало је видног трага.

Р ођен сам у селу Јањ а Г ора, оп ш тин а П лаш ки , где је

250 годин а би ло седиш те Горњ окарловачког В ладичанства.П ред Д руги светски р ат је ово В ладичанство и м ало 450.000

верника, а њ еговим сврш етком пр еж и вели х је било 200.000,од којих су при силн о, али у рукавицам а, м ноги исељ ени уВ ојводину и Р ијеку, у циљ у руш ењ аетни чке целине и српскевећине.

У првој годи ни , већ пом енуто, уследило је запалењ еплућа. Р ат је већ бесни о свом ж ести н ом , а српски народ уХ рватској је хапш ен, затваран, веш ан и убијан. У з то суш пи јун и од власти у Загребу, доби ли н алогдасвакосрп скосело буде кон троли сано. А ли м ајка и бакаспакују м ало дете

у прњ е и с њ им у О гулин, 30 км . од П лаш кога, до лекара.Т ада је у О гулин у био лекар др М илу н К осановић, каоједин и С рбин. О н је родитељ Б огдана и Ђ уре К осановић.Е огдан је био проф есор лекар у Београду, добро п ознат ичувен, а м лађи брат Ђ уро био је ди ректор српске банке уП лаш ком . О овом е ће бити касни је говора.

А кад је пом енуто дете би ло у четвртој годи ни

ж ивота, оп ет је леж ало на сам рти од запалењ а плућа. Упрвој годи ни на прегледу је др. К осановић рекао м ајци ибаки: - Н осите дете нека ум ре у м иру, све је прекасно. ‘ ‘ А ликад су се вратиле кући, у П лаш ки , оне су са врућим ци глам аувијеним у п еш ки рзалеч и ле, већ пресуђенога на см рт. Зато

и нису хтеле п он ово да га носе лекару. О вога се случајасећам сам о површ но, кад сам готово био на издисањ у. Убеди растао, у беди оболео, кад се у рату ни је и м ало ш то даједе оставило је трага за цео ж и вот. Г и м н астиком и јакомвољ ом болест је потпун о отклоњ ена. О вим је пом енутон ајваж није прве четир и ратне годин е. А сад да се прескочидвадесетак годин а на други светски рат. Ч им е у правом

см ислу и почињ е прича м огућег од нем огућег.



8 0 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о и Г

Р а т и к а п и т у л а ц и ј а

Н едељ аје, 6. апри ла 1941. године. О свануо је сунчанидан. С а м ислим а сам био у Београду, а телом у В араж дин у,као ш еф р ади огон ом етријске станице. Б еоград је већ био уплам ену и хиљ аде душ а леж ало је м ртво у руш евинам аграда. Б рзо сам отворио блом бирану коверту са ш иф ром ,

предвиђену „отвори ти сам о у случају рата“ за употребули чн о од ш еф а станиц а. Јер се у том случају све обављ аш иф ровано, али и п рим ано за деш ивф ровањ е, по кљ учу.

О ко десет ч асов а бом бард ов ана је ж ељ езничка стани цау В араж ди ну . М остове на Д рави са својом четом од 250војни ка брани о је капетан Б ош ко Јовановић, родом и з Б ањ а

Л уке. Д ва дана ратно г стањ а сусретнем га и уп итах: „К акоје на ф рон ту?“ О н стегнутогсрц а рече: „Д а м и је сам о десетС рба да пр их ватим борбу и да погин ем овде!“

П отом додаде дасвако вече побегне неколи ко њ их саполож аја. В одни оф ици ри, п одоф иц ири као и војни ци сухрватске народн ости. У ствари сви ти р езервисти су били

оби чн аразуларена м аса, пон аш ајући се виш е каои здајн и ц и ,него као брани тељ и своје дом овин е.

К д су 10. апр ила нем ачке трупе п релазиле Д раву наобадва м оста, на њ их н ије испаљ ен ни један м етак. Заправо,кад сам се касни је заин тересовао телеграф ским путем осудби ни капетана Б ош ка Јовановића, речено м и је да је

и зврн ш о сам оуби ство. Н ије се ж ив хтео предати. Т ај м етак,који је капетан Јовановић испалио у слепоочницу, био је и

једи н и у тој „бо рби “ . И тако лако је пао и В араж ди н у руке

завојевача.

Р а т н о з а р о б љ е н и ш т в о , с м р т и с л о б о д а

Д еветог апри лате горке 1941. године услед надирањ анепри јатељ а спаковане су обе радио станице и натоваренена два велика тран спо ртн а возила, са посадом десетакрадиотелегаф истаи кренули см ои з В араж дина у В арж дин скеТ опли це. Т у см о се зауставили и п реноћил и, да бисм о

сутрадан доб или налог од В рховне ком анде, 10. априла, дакрећем о даљ е до Загреба. За веровати је, им ала се одбранадати на десној страни реке С аве. А ли у овом е хаосу, данас у




подне издата наређен>а кроз два сата су изгубила својезначењ е.

И з В араж ди нских Т оп ли ца кренули см о предвече 10.априла, кад је п роглаш ена „Н езависна Д рж ава Х рватскаН Д Х . И није чудо да је наш тран спор т од стран е усташ а идом обрана хрватских зауствљ ен у Н овом М ароф у. С тиглисм о касно. У з пут см о до М ароф а пр истигли једног

п отпо ручн ика С ловенц а. Зам оли нас да га повезем о. С ео јенапред са ш оф ером са м ном и м ојим зам ени ком . В елика

кола паје би ло и м еста зачетири особе. К ад см о заустављ ениу Н овом М ароф у наш „гост“ , потпоручник потеж е пиш тољ ,рекох м у да погледа у лево где је гом ил а пуш ака, м итраљ еза,па и топова и нису се м огли одбранити, па ш та да м иуради м о готово голору ки , нас свих заједно око четрн аестособа.

У сташ е су нам одобриле да и з кам ион а узм ем о сам опри ватне ствари, н аравно, под њ иховом кон тролом . Ја и звели ког санд ука поред н ајн уж н и ји х п ри ватни х ствари,бријач и при бор за ум ивањ е, узех и коверту са Ш иф ром .

Н аредиш е нам , потом , да уђем о у каф ану пр еко п ута цесте,која је би ла препуна, као и двори ш те, с особљ ем свих родова

војске: оф иц ира, под оф иц ира и војника. К елнер нас запи та,С типу Ш тим цаи м ене, ш то ћем о пити. У зели смо пиво, којенам се и не пије, али он ако реда ради. М ало касни је, м ојзам еник С типе Ш тим ац, родом и Г оспића, и ш колски другариз Загреба устаде да куп и цигарете у другој просторији.О стадох сам застолом . П осм атрам све чинове „заробљ ени ка“и м исли м се, како см о поно сни би ли у м ирн о доба, а како

кукавич ки по длегосм о оним а, који нам н ису дорасли. А ли ико ли ко је војни и п оли тич ки кадар српски био наиван, или

бољ е речено необавеш тен, ш то нам се спрем а. И у том ем ом енту паде наредба, чисто неочекивано; да С рби свихчин ова уђу у кол он у по један ради узим ањ а података за

заробљ ениш тво. Н екаква чудна страва м е обухвати, јер отом е у овим трен уц им а ни сам ни м ислио. И свет се, свихчинова, п окрену образујући колону. Ја се предом иш љ ам ,ш та да радим ; ући и ли не, све на ри зи к, јер и војни чка

правила су дозвољ авала избећи заробљ ениш тво, али тосвојим радом касни је оправдати. А ли , опет, то су м ојиС рби, п ом ислих, не см ем њ их издати. И би по оној народној:




К уд сви Т урци туд и ћелави М ујо. Т ако лагано устајем и каокрадим иц е увучем се у колон у за заробљ ени ш тво.

Н еким чудом да нисам м еђу првим а сврстан, ин аче бисве би ло п рекасно, као ш то се и з овог чина види: П ојави сем ој зам еник С типе Ш тим ац, купи о је цигарете. К ад погледасто гдесм о седели, па поглед баци на колону, при м ети м ене,приђе м и и рече ш то ту траж им . У зи м а м е за рукав из

колон е, али усташ а не дозвољ ава. Т аком е један вуче напољ е,а други да останем у колони . А ли С типе онако снаж ан као

див п одви кну м у и онај усташ а попусти. С ве ово посм атрајуови С рби и з колон е, као и они грађани Х рвати у каф ани.Т ако, рекло би се неким чудом избегох заробљ ени ш тво.

Ш та се даљ е разавијало иш ло је као на ф илм у.Заробљ ениш тво не, али ш та даљ е? С тип е сагледа напољ уједан такси , повуче м е за рукав, И зађосм о напољ е, заповедитакси сти правац Загреб. М исли м се, али С тип и не говорим ,

како да избегнем загребачки терен, јер је то права кош н иц анем ира. У оној ноћној пом рчин и на око десетак килом етара

до Загреба, заустави нас друга усташ ка гом ила, онојпом рчин и, завирују у кола, п отом наредиш е да и зађем онапољ е ради претреса нас и кола. У том м ом енту један одњ их са цепном лам по м осветли нас двојицу. О нај и за њ егавикну: „Е .тогатреба уб и ти,“ показујући нам ене, јерсм осе

знали од рани је. Њ егови другари почеш е да стеж у обурчоко м ене. В иди м да не вреди бил о ш та рећи, али у томм ом енту се оп ет С тип е показа као човек и спасилац. Г урну

снаж ни м рукам а ону м асу и рече м ени да седам у кола, a

њ им а да добро пазе с ким им ају посла. И овог пута, и звукохсе, захваљ ујући Б огу и С тип и. И збегох заробљ ениш тво,избегох стрељ ањ е и п ом ислих, Б ож е ш то ће сад још да

наступи. Ш оф ер упали м отори правац Загреб. К ад стигосм оу Загреб би ло се разданило. К од прве трам вајске стани цеизиђосм о и з кола. С тип е м и рече: „М ане, сад ја идем кодтетка, атеби би хсаветовао даид еш кући у Л ику. “ О дговориосам м у да ја идем за Београд да продуж им борбу, да верујемда је С рби ја јака да се дуж е одуп ре непријатељ у. П руж и см оједан другом е руку и растадосм о се, да се ни кад виш е несретосм о. И тако ја избегох заробљ ениш тво и стрељ ањ е, aдаљ е ш то Бо г да. Б и осам ослоњ ен н асам ог себе, па требасву






П редвече тога кобн ог 11. ап ри ла крену воз за Л ику.П ун је народа. С ви пу тни ци нису м огли наћи себи м еста иостадош е да чекају други. У возу н ем а м еста за седењ е, алије сваки сретан да сатим а стоји , сам о д а се извуче и з Загреба,дастигне уср п ски простор. П оред м ене стоји једн а девојка.Рече м и да иде и з Б еограда, где је ж и вела као ч ин овн иц а уједно м уреду, иначе је родом и з Б рињ а, Л ичанка. П сује и

прети: како ће се С рби осветити Х рватим а. Г овори гласно.

У м ирујем je а она: „М а ш то се плаш и те?“ Рекох јој и због

њ еног јези ка м ож ем о сви настрадати, и он а се прим ири .П оче да прича о страхотам а у Е еограду.

П о с л е д е с е т г о д и н а к о д к у Ћ е

В оз је стигао у рану зору у П лаш ки. Н ем ам ни ш таизузев оно ш то је на м ени. И зађем из воза. П лаш комчи сти С рби , без м еш авин е. Још свет спава, али је зора ту.К рећем кући у Јањ а Г ору, 4. км . пеш ке. О пет оним истим

стазам а, као кад сам иш ао у ш колу. П рођох поред ф абрикедрвореза, правац преко реке Д ретуљ е. Н аиђох на једн ог увојничкој униф орм и, М илан а К осановића, п репознао ме. Утоку раговора уп итах га хоће ли са м ном у Б осну. И дем о за

Б их аћ и верујем дасе там о још борбе воде. О н се м ало боломнасм еш и и рече да је син оћ из Би хаћа дош ао кући. Т урци и

Х рвати п реузели су ком анду, до ста наш их С рба ту убијено,не од Н ем аца и И талијана, већ од оних, који су руш и ли

Југославију од сврш етка П рвог светског рата. М ој план,

скован у м аш ти још у Загребу, проп ао је.К ад стигох кући сви су већ били устали , изузевродитељ а који је од грипе бачен у кревет. П ренеразиш е се

кад уђох у кућу. Још јуче сам био у В араж ди н скимТ оп ли цам а, а данас овде. П итају м е о свем у, али сам ум и слим а далеко. О ни се ип ак радују да сам ж ив стигао кући,а за даљ е н и ш та виш е. И спричао сам им најваж н ије збивањ е- покуњ ено м главом . П отом баци х поглед на зидове и зачудо, ја ож ивих . Н а зиду је висила сли ка певца, кога сам јанац ртао и обојио још у трећем разреду гим назије. П евацохол, ж ивахан, по носно дигао главу - а ја своју покуњ ио.

К ратка пауза м и је дала до знањ а, да сам ипак доброур ади ош тосам се одлучио на овај корак, каош то м и је и м ојш колски друг саветовао.



Ca ж и в о т н и х с т а з а8 5

П овратак y своје родно м есто, п осле десетак годинаније био лак п отез. П осебно не под оваквим околн остим а.Н ити је би ло радости сусрета са ком ш ијам а, посебно сасвојим а на огњ иш ту прадедовском , ни ти би ло каква нада набољ е. Једи на утеха је била- слобода, да се човек сналази послободној вољ и.

Д ва дана по доласку кући, у П лаш ки, паде м и на ум

да пи ш ем једн ој хрватској ф ам или ји где сам оставио коф ерсастварим а. И стин а велик je, а пара нисам им ао да пош аљ емза по ш тарину. П олагаосам наду у ту честиту ф ам или ју, гдеје и С тип е Ш тим ац са супругом становао. И за чудо , тридана потом ,стиж е коф ер.са најавом да м орам им ати пи см енудозволу од председника опш тине. Н ови председник опш тинеим енован од стране Загреба, И вица М арковић, зам ени о је

претходн ог, који је био С рбин. Г овори се, д аје М арковићзатровани усташ а. П оједин ачна хапш ењ а су већ почела.С аветују м е да не идем у опш тин у, јер ће м е затвори тиМ арковић. И п ак сам отиш ао, јер м и је м ного ствари у

коф еру било незаборавних успом ена. И одем у оп ш тину савеликим ризиком . П рим ио ме нови председник. У пи та заш тосам дош ао. Рекох м у - за коф ер од ф ам илије из В араж дин а.П оче да грди, псује С рбе и да п рети. Р екох м у д а је ф ам или јау В араж ди ну часна и добра била прем а м ени, као С рбину,али он не престаје са псовкам а. Н апо слетку м у рекох ако онм ени не верује, нека се обрати ф ам илији телеф онски. О вимсам га м ало при м ири о, ухвати перо, неш то написа и затвори

коверту, па м и рече да идем на пош ту. П редам там очин овни ку Х рвату, новајлији. О н п рочита цедуљ ицу и з

коверте и тако ја добих свој коф ер. С ве ствари су, рекло бисе остале као ш то сам их спаковао. Једин о је сабљ а и сли ка

уп окојеног А лександра остала. Н ису послали, јер би м е

тим е теш ко оптеретил и. И добро су урадили. У коф еру јебио и поздрав од С тип е Ш тим ца и Ђ уре Г аш парића, који су,

за веровати је и у новој држ ави п род уж и ли рад.

П р е д т е ш к и м и с п и т о м

Д ани су п ролазил и . Д ок су Х рвати стварали својудрж аву, д отле су С рби бри нули освојој судбин и у К рајин и.П очело је и хапш ењ е угледни х грађана, и н телектуалаца,




члановаЧ етни чкогудруж ењ а. И ш лоје то брзо. С адкроздветри недељ е у новој среди ни и н еизвесн ости б рзо самзаборавио све патњ е док сам дош ао до родн ог м еста, доП л аш к о га. М и с л и л о се к ак о п р е ж и в ети . С р бе суразоруж авали како Х рвати, тако и И талијани, уз претњ усм рти ц еле ф ам илије, ако се нађе би ло какво оруж је.

У м ају м есецу од рж ан је велики збор грађана у

П лаш чанској доли ни , код куће И лије П еш ута, одм ах поредкуће где сам се род ио и стасао. О куп ило се м ного народа -м уш караца. Г оворио сам као човек који би, по њ иховом ,требало да знам виш е од н>их. А ли тако н ије било.

О сигуравали см о се у случају да кољ ачке експедиц ије дођуу П лаш ко. И отпор се развијао си стем атски у доброоргани зовн у војску, али све у ци вилу, по цепани х п анталон аи ци пела, пасу кољ ачкеекспеди ци је зазирале даи з О гулин апрод ру у овај крај. овом простору су би ли И тали јани, којинису см ели у почетку да забрањ ују хрватским војним снагам ахапш ењ е и убијањ е С рба.

Л ето. И тали јани осиљ ени кроз пољ а засејаних

пш ени цом , јечм ом , кукурузом - изводе м аневре са коњ им а.У ни ш тавају баш пред ж етву ту летину, једин и извор

прехране народа, по ш то С рби не см еју ићи у градове напијацу, а ни су ни и м али новца, хрватске куне. И ово се

И тали јани м а узи м ало за злочин . И м ајући у виду да су овопасивн и крајеви, за нас С рбе је то би ло као да нас и ониубијају.

А ли у невољ и, ускоро долази д а и И тали јани пл аћајуза ово ш то заслуж ују. Њ ихове кам ионе снабдевањ а четни ци

заустављ ају, од узим ају све за своје потребе. Ц рн и дани, aноћи још црњ е, п остали су свакодневица.

к а н џ а м а к о м у н и ста

У даним а позног лета 1941. године Ч етни чки по кретје растао и очекивало се да у јесен те годин е ф орм ирам о уП лаш ком три до четири батаљ она по 200 бораца у сваком одњ их. Зн али см о да ће доћи дан да усташ ке снаге продру и у

наш у средину. П а да бисм о им дали лекци ју при прем илисм о се грчевито. Б еш е поч етак септем бра, леп дан, сунц есија, рекло би се, п рави рај и онда кад се ум ире. Б ио сам у



Ca ж и в о т н и х с т а з а

воћару. О ко подн е при ђе м и м ајка и рече да м е чека ујакД ане, н>ен брат у кући Ђ уре П огрм иловића. To је пола сатахода, на Јањ а Гори.

К ад сам стигао, рекош е м и дам аћин и, да идем уш талу. П опех се и на сену седе : м ој ујак, кап етан првекласе. Једно врем е је био и он у В араж ди н у као ком анди рчете, да би 1936. годин е био прем еш тен у К арловац. Д руги

је незнан ац. А два м етра од њ их леж ао је један м ладић одоко 21годи ну, дугајли ја око два м етра. To је, касни је самсазнао , био пратилац тога непознатог господина .П оздрависм о се непознати и ја. Р ече м и он одм ах отворено,

као да см о стари пријатељ и; „Д руж е!“ П ом ислих м алочудно, али см о м ож да виш е своји, него туђи. П а м и почепри чати о Ш панском грађанском рату, у ком е је и онучествовао, као ком анд ант батаљ она. Б ори о се у једи н и ц ам асветских добровољ аца, такоо н рече, против ф аш изм а. О сећаосам се као да сам упао у неку канцу. М ој ујак ћути и слуш анаш разговор.

П рича он, а ја још ни ш та не знам заш то сам ја тудош ао и ш та ја им ам са тим стварим а. И кад видим да он непрестаје упитах гаш тајаи м ам заједн и чко гсатим . Т ек тадапређе он на ствар: рече м и да је прем а С рбим а направљ енавелика неправда и да П авелић са усташ ам а хоће да уни ш тиС рбе у Н Д Х , а они „пош тени Х рвати “ то неће да дозволе, пасу дош ли дасе боре за спас С рба. М исли м се, овде је најбољ ећутати док сеси туаци ја не разби стри . И потом м е он им енујеза п оли тичк ог ком есара у срцу С луњ а. Ч и сто да м и дахпресахне. У пи тах га учтиво, и м ајући у виду по лож ај свог

ујака, ш та је то п оли тички ком есар, а он поче да и зм и ш љ анеке приче. Р екох м у да се не м огу при хватити п олож аја о

ком е појм а немам .Р азиш ли см о се без договора. О сетио сам да се нам а

С рбим а спрем а нека зам ка и да се м ора би ти врло опрезан.У јак м и касни је повери да је то И ван Р укавина, ко м анд антГ лавног ш таба Х рватске. Т ек тада бих збуњ ен. Рече м и ујакда би ж елео да га одведем у ш ум у да разговараса четни ц и м аи ја м у обећа. Т ако је тај састанак прош ао без успеха за м ога

ујака и И вана Рукавин у. За м ене је то ип ак би ло од кори сти.П очело је неш то ново да се открива, наим е, ин ф илтрирањ ачетни чких одреда са „п ош тени м “ Х рватим а. О вим је сам




И ван Р укавина признао да им а и „н епош тени х Х рвата“ .Д акле, то је био почетак сазнањ а ш та нам се спрем а. И стотако да мој У јак иде трагом завере против С рба, п ротивчетни ка. За м ене неш то ново, иако сам се надао да ће он каооф ицир би ти с нам а. О во је дуп ло сазанањ е: м ој ујак нам јенепријатељ и з потаје, а и И ван Р укавин а и з зам агљ ености.

О вим сусретом постао м и је јасни ји став извесни х

С рба у наш им редовим а, који су били у четни чком руву, а удуш и и савести својој ком ун и сти и п ријатељ и „ изм ученогхрватског н арод а“ , какои м је говорено, а они то преносилиу редове С рба. О свем у овом е у оној лудн иц и, ни ком ни ш тане говори м . С ети х се народн е посло ви ц е: „Ч увај сеп ри јатељ а...“

П лаш ки је прип адао срезу О гулин и ту сам им аонајверније п ри јатељ е, али без речи о м ом е састан ку уП огрм илови ћи м а, изузев да ће одреде посетити м ој ујак,ш то је обрадовало н еобавеш тене, али и разочарало њ еговнедолазак, ш то сам оправдао њ еговим слабим здрављ ем .

Т ребало је сачувати борц е, од ко м ун и ста. С вака

и н ф и лтраци ја м орала се сузби јати било да су С рби, и ли„пош тени Х рвати“ наиме „пош тени ком унисти .“

У то врем е, децем бра 1941. годин е, дош ло је доустанкаС рбаусрезуС луњ . П обунилисусе четнички борци,али и народ. А седиш те Г Ш Х је у врелу реке М реж ни це,такође је део слу њ ског среза. Х оће да очи сте своје редове од„п ош тени х Х рвата“ , као и неких С рба који их подрж авају,a то су били ком уни сти. У з њ их траж е и главу И ванаР укавин е, ком анданта Х рватске и В ладе Бакарића, њ еговог

по ли тичког ком есра - Г Ш Х . Б акарић је овам о стигао баштих дана, a no п огибији М арка О реш ковића, ш панског борца

и Х рвата, који је уби јен у С рбу, на неп ознат начин. О ву

побун у С рба успео је да среди м ој ујак, с тим ш то јеи скори сти о своје порекло, С рбин и оф ици р.

О сећало се да љ удски ж и вот у оваквом хаосу н иш тане вреди а сувиш на реч опасна. С вако м ож е да изгуб и главуна правди Б ога, а тога је, н аж алост, б ил о највиш е. М ојаујна, Д аниц а „кап етани ца“ , како сам се ш алио, би ла је

строго на наш ој четничкој ли н ији . М ол и ла м е да на ујакаврш им п ри тисак да се освести. Рекао см јој: знаш га још изВ араж ди на, какав је био, а сад је још задртији.




П р е д о б р а ч у н о м

С ве до новем бра 1941. годи не четни ц и и п артизан ису се трп ели и поред неповерењ а. А ли , крајем те м учне истравичне 1941. године,све јеби ло у ж ур би .јерсу ком ун истидоби ли велику пом оћ од правих и испробани хреволуц ио нараиз Ш панског грађанскограта. М еђу њ им аје вредно бар неке

п ом енути, као : И ван Рукавина, ком ан дант Х рватске, И ванГош њ ак, Роберт Г отвалд звани као В ладо И вановић, В ељ коК овачевић, В ладо Ћ етковић, С тјепан М илаш инчић - Ш иљ о,А долф Ш тајнебергер звани Д раго Д ом јани ћ , С лавкоК лобучар - Ч о р ти други, поред ових који су остали у својимкрајевим а, при пр ем ајући нове легије за оно у ш та су они

веровали и ш то се остварује. А на челу њ иховом био јеВ ладим ир - В ладо Бакарић.

С а овим и оваквим појачањ ем п артизански п окрет ивође њ егове су се осећали си гурн им а - да м огу и заћи на крајсачетни ци м а у Н езависној држ ави Х рватској - Н Д Х . Н аим е,да пр екин у преговоре са четни чки м по кретом . А све то са

прећутни м разлазом . А ли оно ш то су они хтели, и ако судобар део необавеш теног српског народа на овом е просторуп ри доби ли за себе ни су постигли. К ако и заш то? О ни тадани су проп оведали ком уни зам , већ борбу против окуп атора,усташ ког злочи н а и спас С рпског. О во је у толи ко билолакш е, јер је сва српска ин телигенци ја, виђен ији грађани и

свеш тен ство са владико м С авом Т рлајићем на челу, н>ихш есдесет свеш тени ка, бил о збри сано - у Јадовну, као идругим јам ам а.

За то врем е ком ун и сти су иско ри сти ли својупроп агандн у м оћ, лаж им а, али као н ајдрастични је је било

„чиш ћењ е“ - „народних непри јатељ а“ . И док су они такорадил и, веш тин ом узди зањ а извесних С рба у свом е табору- као вође покрета, и ш ло је дон екле како треба.

том паклу за наци онални покрет кроз четни ш тво,би лоје вр ло теш кор ади ти. Б ези какве организације, једин кесу би ле ослоњ енесам о н асебе, уз највећу опасност по ж и во тдастварају о н ош то јетребал о у сам ом почетку радити. А ли

ојађени народ у он им стравичн им по кољ им аје веровао њ им авиш е него дом аћим а, јер су дош ли да их „спасавају“ . Р еклоби се, виш е џентли м енски него ли по заслузи. Ја сам дуго




врем ена бди о над свим ш то се деш авало и стварао српскечетничке оазе баш у редовим а партизанства. У то је иорган изација позадине јачала. И овај је м етод био уносан несам о у П лапЈком , већ и у Д абру, Гацкој до ли н и - којаје бил аврем еном , као и П лаш чанска долина, најјачи четни чкицентар. Т еж и ло се у Л иц и, К ордуну и Б анији, као и Г орскомкотару, н еочекиваноза ком унисте, подићи устанак у народу.

У П лаш чанској доли ни су се м ени прикљ учили: Јово

Ш уш њ ар , Раде К неж евић , Н икола Д окм ановић Равин , Ђ уроВ идаковић са својим „п артизанским водо м “ , као главнитим , али и хје било виш е, као М илан В укелић - И џаљ , који

ће кроз своју доб роту п латити ж иво том , од стране Ђ орђаМ ом чи лови ћа, ком унисте; знали су се из војске, у ђачкојклупи.

М есец м артје 1942. године им ао да одлучи; ж и ветии ли ум рети. Т рећег избора није било. И м ао сам добре односеса сек р етар о м С К О Ј- а у П л аш к о м , са Р а д о ван о мП огрм иловић ем . О н је знао да ни сам за ком ун исте, зап артизан ство, али м е необично ценио као човека, п атри оту.

Toје иш ло тако далеко, да м е обавеш таво о свим састанц и м аи о длу кам а ком ун и стич ке ћелије.

Рекао бих, ко ли ко је волео ком ун и зам , то ли ко је им ени био одан. И једн ог дана дође он до м ене, кући м ојој ирече дасу га по слали њ егови претпо стављ ени - да м и по ну диприступ у К П Х . У пи тах га да ли се ш али. Н а то он озбиљ норече: „Ја изврш авам наређењ е, ни ш та виш е.“ О дбио сам .

П осле две недељ е, ето га оп ет до м ене, али сав зади хан од

ж урбе, па кратко рече: „М ане, ја ни сам био код тебе ни ти си

м е ти видео - али кроз сат дв а ухапсиће те. ‘! 3 ахв алих м у сеи он оде. У п озну ноћ састанак и договор за обрачун са

к о м у н и сти м а. С астан а к је о д р ж ан у м л и н у П ер и ц еК осановића. С ело Језеро је би ло чи сто четни чко.

О б р а ч у н

И м ајући у виду да су ком ун и сти у К ордун уликвид ирали поручника М или ћа Р акини ћа и њ егов бунт

угуш или баш тих дана, аи у јуж но ј Л иц и је почело чиш ћењ ечетни чки х првака, као и у Г ацкој до ли н и и у Г орском



Ca ж и в о т н и х с т а з а

К отору, о дл ук аje пала. Д атум за обрачун п редвиђена је ноћ1. априла 1942. године.

Д оговорено је да то буде у Л ичко ј Јасени ци , којаприпда П лаш чанској долини. Јово Ш уш њ ар, Раде К неж евићи ја требало је да будем о у Јасеници око 23 часа, алин еопаж ено. Т ада ће јасени чки вод п арти занск и , подком андом Ђ уре В идаковића, заказати ди зањ е ли чке пруге,

Загреб- С пл ит, али дасету кон центриш ујаке ком уни стичкеснаге. И то је би ло одлучујуће, јер су до ш ли и ком ун и сти

вели кани - Р оберт Г отвалд као ком андант партизн скиходреда у К ордун у и Б ани ји, звани као В ладо И вановић.П о то м Б р а н к о Л атас у чи тељ п о л и т и ч к и к ом есар 3.

кордун ског батаљ она; Д раго Д ом јанић , по ли тком есар 3.чете партизан ске и С тево Ч утури ло , ком андант чете, као иса једно м групом п артизана и з С ловени је п од ком анд омЂ орђа М омчиловића.

И з П лавш ког увече 1. апри ла 1942. године у сум рак,неопаж ено см о кренули у Л ичку Јасеницу: Р аде К неж евић,

Јово Ш уш њ ар и ја, за коначни обрачун са партизанскимснагам а у овом простору, Б и ла је велика пом рчи на, уз то иснег, атреб алоје по таквој там и, у ш ум и пр евалити п лани нуП иш тени к. Џ епне лам пе нисм о см ели користити, јер би наспри м етили И талијани у Б латим а и били бисм о погоднам ета за аутом атско оруђе. С тигли см о у Јасеницу око 23

часа... Ђ уро В ид аковић је на ли ц у м еста, рођен у Јасеници.О ко п оноћи треба да уследи разоруж ањ е п арти зана, који сураспоређени по кућам а на спавањ е. В ид аковић је кад см о

стигли , за чудо, стајао на прозору куће у пи џам и. Зн ам о већ

да се ради за би ти и небити. И ли ћем о разору ж атинепр ијатељ а и кривц а казн тити , или ћем о сви до једн ога

би ти п обијени. В ид аковић м и рече: „В и и ди те, а м ене ето завам а.“

К ад см о одм акли око двеста м етара, заустави хколон у. Зи м а при тисла, једва се ди ш е, ведро небо, али безм есеца. Рекох да В идакови ћ, дође до чела колоне -јер је онраспоређивао п артизан е н а спавањ е, као водн ик трећегпартизанског вода. А лиЂ уре нема. П ом иш љ ам ш тадарадим .

П осебно. ш то не знам у којим су кућам асм еш тене главеш ине.Н ајпре с њ им а треба почети. И тог м ом ента, м исли м и идувели ком брзином на неке м ом енте издаје и ли кви даци је






по м ену ти Ђ уро К осановић , брат проф есора Е огданаК осановића. П оручио м у да за нас двојиц у неким начиномиздејствује проп уснице за М едак и повратак, али на лаж н а

имена.П осле три дана им али см о и тали јанске проп усни це.

Реш исм о се поћи на пут. А ли ризичн о по ж и вот јер носим опи ш тољ е, ат о је н ајстрож ије би ло забрањ ено, без дозволе.

И тали јанска ком андаје издала наређењ е дасваки С рбин акосе ухвати са ору ж јем стрељ ати га на ли ц у м еста. Д акле,

осуђујем о сам и себе. А ли је одлука пала и крећем о н а пут.Д обро см о стигли у М едак, али на ж алост нисм о ниједноги н телектуалц а п рид оби ли да пође са нам а. Р азочарани см о,

не преноћевам о, већ ид ем о истог дана назад. У М едакуседнем о у воз и назад за П лаш ки. Д угачак воз од око, м ож да

30 вагона. А ли ни кога н ем а у тој вели кој и дугачкојком позици ји.

К ад се воз заустави у Г оспићу, Јово скочи са седиш таи рече д аи лазим о брзо, јер усташ е улазе у воз. О дбих јер то

је усташ ко м есто, а на стани ц и су и И тали јани и усташ е,који ће нас контрол исати . С едеосм о поред врата како би см оискочи ли ако затреба. У лазе усташ е и заузим ају м еста.Н ико нас ни ш та не пита.

С ве би се лакш е поднело, п аи пиш тољ који је солидн оскривен, али м ене терети н еш то друго. Л етњ е доба, вруће, aја у М едаку узео м асу п роп агандног м атеријала, који јеЈовица Љ убојевић урадио. И то м е највиш е тиш ти у душ и,А ли ускоро још виш е ш то се спрем а. Ћ утим а нека зласлутњ а ме обухватила. Н ам еравам да искочи м и з воза, алистрепи м да ли би и Јово успео на врем е да искочи . He

говорим м у ни ш та јер м и то не би пом огло.

У то у сташ к и о ф и ц и ри н аи ђ ош е и н е ко л и к оподоф иц ира. О билазе. Ја окренух главу прем а прозору. К ад

дође до нас главни усташ а оф иц ир, чи м м е угледа ослон и сеса обем а рукам а на колена, м ало погнут напред, па викну:„М ане П еш ут познајеш ли м е?“ He бих га препознао пои згледу, али да по гл асу. Рекох м у: „Ти си И ван П леш а. “ О нпотврди и п руж и м и руку. Ја стрепим да м и н еки летак неиспадне испод кош уљ е, иако сам опасачем добро стегао.Г оворим м у онако изненађен доста крут, иако см о ш колскидругови и з Загреба, као и већ пом енути С тип е Ш тим ац који








правац К арловац- О гулин Јадран. Ц иљ те њ ихове оф анзивебио је: спречити англо - ам еричке снаге да се искрцају наБ алкан. И четни ц и ових крајева наш ли су се у невољ и, какоизбећи опкољ авањ е и униш тењ е. О бзиром да је П лаш кии стакну т део на северу, њ ем у је п ретила опасност. С азналисм о пред сам у оф анзиву: да се О см а п артизанска ди ви зи ја

без борбе успела проби ти и зм еђу О гули на и Г ом ирја, за

С ловенију. А сазнали см о и кад ће та оф анзива почети.И м али см о један дан на расп оло ж ењ у да се без борбе

ослободим о. Т еш ко je по хладноћи и снегу м аневрисати,али се м орало и то покуш ати. Б ољ е је него изги ну ти.Н ајуж и круг, заправо најповерљ иви ји, од три човека,

зн али су за наш у н ам еру. М орало се ћутати, јер и „зид овиим ају уш и “ - н ародна је м удрост. Д оговори ли см о се: дапрва група од једног вода покуш а продор, па ако она успе даи друге наш е снаге проћу кроз тај непо пу њ ени и н еваж анпростор. А ли , н и см оуспели , већ см о пали у руке непријатељ акоји је дан пре одређеног врем ена отиш ао у оф анзиву. К озна, м ож да је он п лани рано п одм етну о своју оф анзиву данкасније, са нам ером изненађењ а. To се м огло и м оралоочекивати, али у оваким ситуац и јам а ри зи к, а тим е иодговорн ост, м орају се узети у обзир. С а другом групомбатаљ он а,требало је изанас дауследи један вод прве јури ш нечете, под ком андом Д уш ана Д окм ановића-Бује. Н аж алост,

они изм еђу П лаш ког и Јосипдола, у В ојновцу наиш ли наједну усташ ку снагу, са Н ем ци м а, али нису успели.

О ш таријам а см о остали неколико сати, п отом заК арловац где см о провели ноћ у једн ој касарни у којој је

било 32 партизана и нас 20 четника. С личн о м ачки и м иш у.П окуш авао сам разговор с њ им а, јер су то С рби из К ордуна,

А ли нико за цело врем е са њ ихове стране ни је реч проговорио.

В ерватнода је м еђу њ им а био и неки виш и стареш ина. Р екохим : „Е то види те, м и који „сарађујем о“ са окуп атором и ви,који се „б ори те“ против њ ега -једне см осудби не. К о лаж е?В аш и и ли н аш и? О дговор је јасан. В аш и наш полож ај овдеу овој касарни говори сам по себи - јер см о С рб и .“

С утрадан нас натовариш е у вагоне, па правац Загреб.

М ора да су хрватске м асе биле обавеш тене да там о стиж ем о.О пет сам у Зрињ евцу, као и 1 9 4 1 године кад је почео рат.

М аса хрватска као полу дела грм и: српски ц игани , убиц е




невиног хрватског народа, крволоц и итд. Х оће да нас отм уод нем ачких страж ара, али Н ем ци као Н ем ци , бајонете на

пу ш кеи крче пут. О дведош е нас у нем ачку ком анду. Ч етни ции партизани осташ е у призм ељ у, а Јову Ш уш њ ара и м ене напрви сп рат ради саслуш авањ а. И спи тивао нас је једанф олксдојчер, ако се не варам и з В рш ца је родом , резервникоњ ички поручн ик, у југословенској војсци. И стини за вољ у,

врло п ри јатан човек, искрен и ненам етљ ив. П ротокол je, поиспи тивањ у, направљ ен као да см о га сам и писали. М ного

значи споразум евањ е течн ог језика. И кад заврш и, уп и танас он вероватно по наредби претпостављ ених: да ли бисм обили спрем ни заврш ити курс од по ла године, и борити се усаставу нем ачке војске. О дговор је био м иран, да не м ож ем ои не см ем о. П отом он са про токолом напусти канц елари ју,вероватно на саветовањ е. О дм ах иза њ ега наиђе један Х рват,са „ш љ аком “ у руци, јер рам љ е-ш епа. Д а ли је то билоп одм етн уто или не, али нам рече да: кад бисм о знали сакаквим високим хрватским ф ункци онером разговарам о -послуш али би см о га као свога. И он нас зове у хрватску

војску као и Н ем ац у своју. О дби ли см о.П оново улази онај исти нем ачки п оруч ни к у

канц еларију. У гш тах га ш то ће би ти са нам а: ч етн и ц и м а ипартизани м а. О н рече да Ш уш њ ар и ја идем о у затвор, уС авску цесту. О стали четниц и и п арти зани и ду у Н ем ачкозаробљ ениш тво. П отом додаде: да Јово и ја треба да будем о

спроведени у затвор, пеш ке. А ли пош то би нас Х рватилинчовали, он ће дати своја кола да нас превезу.

У пи тах га заш то и м и не идем о у заробљ ени ш тво, јер

см о једн аки . О н додаде да за нас двојицу није кон ачнаодлука пала. А ли у току саслуш ањ а, већ у поч етку, рече нам

да док см о м и те ноћи бил и у К арловцу, ц елу ноћ до четирисата ујутро водила се борба изм еђу Загреба и нем ачкеком анде у Загребу за нас све, ч етни ке и партизане. Загреб јем отивисао п отраж њ у, јер см о м и „ хрватски грађани “ , aН ем ци су опет одговор дали дасм о м и н ем ачки заробљ ениц и.П отом је Загреб поп устио, па се задовољ авао да м у сепредају сам о четни ци, па да буду „сити вуци и све овце на

бр°ЈУ '“ У по рн ост Н ем аца није попустила.О досм о, Јово и ја у затвор - у ваш љ иву ћелију. За

једну ноћ би ли см о пун и ваш ију, као плеве. Н едељ у дан асм о






на дезинф екци ју, м орали су претресати џепове, па ако неш тонађу, да предају у канцеларију, О на је наш ла ту цедуљ у икако м и рече овај Рум ун , увече кад је дош ао на спавањ е да јеона прочитала и поцепала. Б ојао сам се преваре, али м и са

срца и поред сум њ е ски н ут теж ак терет.У ћели јисе води лаи п оли тика, упоредо са обавезни м

свакидаш њ им запослењ ем , чиш ћењ ем , требљ ењ ем ваш ки

свога веш а. Н ије увек би ло једн акости у оном е паклу.ћели ји где сам и ја био поред осталих би о је ту и Д уш ан

Ристић, београдски индустријалац, резервни потпуковники један од „1300 кап лар а“ и з П рвог светског рата. А ту јебио и Јанко Б ацак, народни послани к среза м ладеновачког.И у дебати , рез. потпуковни к Р истић горко се и зразио оС рбим а пречаним а, али га по слани к Б ацак укорио збогувреде нанете овом е делу српског народа који је теш кострадао у току петвековног ж и во та од стране Загреба,

Б удим пеш те и Беча, а посебно кроз усташ ке покољ е. П ослескоро четири м есеца пало је наређењ е паковањ а ствари из

наш е ћелије: п отп ук овн и каР и сти ћаи м ене, а уствари ни ш тату нисм о ни им али. К ад се спустисм о у призем љ е, нађосм одоле и м ајора Т озу М илојевића, син а ђенерала М ило јевића,к ап е тан а Н и к о л у К и ја н о в и ћ а -“ С а н џ а к л и ју “ и Јо вуШ уш њ ара. Н ем ачки Г естапо даде нам једну ли сту дапотпиш ем о: да све оно ш то см о ту преж ивели, чули ивидели нећем о нигде говорити. П отом нам рекош е: слободнисте. И знен ађени, рекох Јови како нем ам о ни динар у ueny, aод п редратни х знанаца не знам о да ли је ико ж ив. Б еоградје бом бардован од стране и непри јатељ а и „ п ри јатељ а“ . П рии злазн и м вратим а оног дугог ходника зове нас један нем ачкивојник дадођем одоњ ега. Рекосм о м удасм ослободн и „Д а,“

-рече он, - Г естапо вас је ослободио, али вас „В ерм ахт“ ,нем ачка војска, узим а као ратне заробљ енике. И дете заН ем ачку.“ И , заиста, отпратиш е нас у заробљ енички логор„ О Ф Л А Г “ у Ш трасбургу.

С удбин а од нас петори це је оваква: П отп уковн икР истић је н астрадао у Ч икагу у аутом обилској несрећи.М ајор Т оза М илојевић, као ком андан т батаљ она ф ранцуске

„Ц рне леги је“ , погинуо је у В ијетнам у. К апетан Н ико лаК ијановић је ум ро у Е нглеској, а Јово Ш уш њ ар је пре двегодине ум ро у А устралији. В ечан им пом ен.



1 0 0 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

О ж и воту од четири м есеца, 1944. годин е у Г естапоуби ло је н ем и ли х сцена, да би човек виш е волео да је уЗагребу ликвид иран. А ли ж и вот је ж и вот и човек је ип акзахвалан драгом Б огу да ни см о завриш ли у ћелији Г естапоа,очекујући најгоре. И у тим даним а сам страховао: да м оји у

П лаш ком , у Л и ц и, отац и м ајка, брат и сестре, ни кад нећесазн ати м оју судбин у, ајош м ањ е за м ој гроб, далеко удаљ ен

непознат.

З а к љ у ч а к

О вај Запис је посвећен он им дани м а и годи нам а кадсм о били м лади, орни и спрем ни на све: бранил и нејакудецу, и зн ем огле стари је и болесне, али и бран и лидо стојанство српског ратни ка, борца у том вртлогу пакла.

С ве под барјаком В ож да Д раж е М ихаиловића, под барјакомп ред акаи з П рвогсветског рата, заслоб од у генераци је посленас. Н аж алост сви ти снови су прохујали - као ветромвејани.

О вај скром н и запи с је освеж авањ е оне давнепрош лости, каојединке, у м ору тихједин ки , какои зги ну ли хи п ом рли х, тако и још ж и вих. С ве речено у овом е запису јеи зн ето сам о као трагови стаза једн ог ратни ка, не улазећи уонај пакао страве покољ а С рба у Н езависној др ж авиХ рватској, па преваре ком ун и ста са „њ иховим спасавањ ем

С р б а „ у то ј к о ш н и ц и п а к л а и њ и х о в е“ н ар о д н о -ослободи лачке војске која је де ф акто би ла тако веш тоизведена: д а С рби и у својој највећој несрећи убијају једни

друге за рачун својих највећих непријатељ а и њ иховихф анатизован их идеологија.

овом е запи су „ Ж и вотн и х стаза“ занем арено је сведруго ш то би чи таоц им а кори стило , али је м ного тога већобјављ ено. Зан ем арено је сам о органи зовањ е отпо ра,

секирам а и нож евим а, крам повим а и гвозденим ш тањ гам а,каои к уб урам ајош и з до батурскоги аустроугарскогропства.М но го тога је занем арено због недовољ ног простора.

И спуш тен је у овом запису и опис глади. Г лад народа,

деце и м ајки , бораца јер су то би ли пасивни крајеви.С ве то је зависило од свести и савести свакогху м ано г

бића, насвој сопствени начин. Н екајеславаи хв алам ртви м а



С а ж и в о т н и х с т а з а101

и ж и ви м а онога стравичн ог доба. М ртвим а покој душ е, aж и ви м а да не забораве своје стазе и богазе по којим а сугазили!

М ане П еш ут



1 0 2 Г л а с н и к С р п с к о г и е т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

П А Р Т И З А Н С К Е Е Г З Е К У Ц И Ј Е

Н А Ц Е Т И Њ У У Н О Е М Б Р У 1944.

П ослије искрцавањ а англоам ерички х труп а уФ ранц уској, јун а 1944. и неум ољ иве оф анзиве Ц рвене А рм ијена руском ратиш ту услиједило је м асовно потискивањ ењ ем ачке војне силе на свим ф рон товим а и р ат је коначно

уш ао у своју заврш ну етапу. раздобљ у од септем бра додецем бра 1944. г. парти занске војне снаге изврш иле су

заузим ањ е свих градских центара у Ц рној Г ори и спровелеуспјеш но протјеривањ е њ ем ачких окупацион их трупа изЦ рне Горе. Н а ж алост, ослобођењ е од њ ем ачке окупаци је ислом ф аш изм а као и изрази то тотали тарн ог и нечовјечног

п оретка ни је истоврем ено означи ло успостављ ањ е новогправедн ијег и хум ани јег друш твеног систем а, који би сетем ељ ио на начелим а парлам ентарне дем ократије и

пош товањ у основних љ удских и грађанских права, већпобједу бољ ш евизм а, који је сличн о ф аш изм у укин уопарлам ентарн у дем ократију и виш епартијски систем исуспендовао основне грађанске слободе. Једна од основнихкарактери сти ка бољ ш евизм а потврђена историјскимискуством у свим држ авам а у који м а је овај дру ш твенисистем освојио власт је и спро вођењ е нем и лосрд н е и

бескрупу лозне ф изичке ли кви даци је свих грађана који избило којих разлога см етају н осиоцим а оваквог друш твеногп о р е тк а. П р и м јењ у ју ћ и м ето д е св о ји х и д е о л ш к и хин спи ратора Л ењ ин аи С таљ ина, О дјељ ењ е за заш титу народа(О ЗН -а ) заЦ рн у Г орује састављ аласпи скове заликви даци јусвих оних грађана који су се м акар и вербално зам јери ли

ком уни стим а. П ослије протјеривањ а њ ем ачких трупа,

парти занске једин и ц е које су заузеле ослобођене градове уЦ рној Гори одм ах су без оклијвањ а и адекватног судског

поступ ка изврш и ле егзекуп ију свих грађана који ни јесуотступ и ли са четниц им а, а чија су им ена би ла назначена насп и ск о в и м а за п о гу б љ ењ е „ н е п о д о б н и х . “ К ао

адм ин истративн и центар Ц рне Горе, Ц етињ е у том е нијем огло би ти и зузетак, већ сам о још један трагич ан при м јер



П а р т и з а н с к е е г з е к у ц и ј е н а Ц е т и њ у , 1944.1 0 3

који потврђује лењ инско п равило да нем а и не см ије битим илости прем а“ класним непријатељ им а. “Д ана 13. новем рба 1944. године Ц етињ е су ослободили

борци Д есете црн огорске ударне бригаде под ком андомН и коле Б анови ћа. В ећ истог дана увече, прем а већ

при прем љ еном списку заегзекуц ију, ухапш ено је 14 грађана.С тријељ ани су 14. новем бра у Х ум ци м а код Н овог гробљ а у

Ц етињ у. П огубљ ени су:1. Јоко Г рујичи ћ, ди ректор учи тељ ске ш кол е на

Ц ети њ у2. М ил осава Г рујич ић , рођ. К усовац, супр уга

директора Јока Г рујичића.3. Д р Јован И . П етровић Њ егош , проф есор ф изике и

хем ије у цети њ ској гим назији.

4. М илева П етровић, рођ. С тани ш ић, супруга проф .Јована П етровића Њ егош а.

5. М ирко Д раговић, управник Н ародног позориш тана Ц етињ у.

6. М арко С авов П лам енац, начелни к ф ин ансијскогодељ ењ а К раљ евске банске управе на Ц етињ у.

7. Н икола Б ајов П очек, ди пл ом ирани правник.8. М ом чило Зековић, поли ци јски чиновник.9. И ван М илачић, заступн ик ф ирм е „С ин гер“ на

Ц ети њ у.10. В уко П ејовић, опш тин ски чиновник.

11. М илева Б орозан опш тин ска чиновница.12. В асилије К аписода, учени к гим назије

13. Н икола М илаш евић, столар

14. В јекослав А ндрејев, зани м ањ е непознато,А ли то ни је био крај егзекуц ија. В ећ 14. новем бра

ухапш ено је још 14 грађана. С три јељ ани су 15. новем бра наистом м јесту на ком е је изврш ена п ретходн а егзекуц ија, у

Х ум ци м а код Н овог гробљ а у Ц етињ у. П огубљ ени су:1. И ли ја Зори ћ, д ир ектор цетињ ске гим назије.2. М ихаи ло Зо ри ћ проф есор истори је у цети њ ској

гим назији.3. Н ико лај Д ори м одо в, проф есор вјерон ауке у

ц ети њ ској гим назији.4. М арко П еров М артиновић, послуж итељ цетињ ске

гим аназије.




5. Д уш ан Л укин В ујовић, поручн ик краљ евскејугословенске војске.6. М ило П рљ а, ин ж ињ ер агрономије.

7. Љ убо И лин К неж евић, пош тански чиновник.8. Н икоМ аш анов К ривокапић, пош тански чиновник.9. Т ом оМ илош евић, предсједникцетињ ске опш тине

у краљ евској Југославији.

10. Н ико С авов М илош евић, чиновник Д рж авногм узеја на Ц етињ у.

11. С танко М аш ов Ф илиповић, чувар м анастирскеш уме на Ц етињ у .

12. А л е кс ан д а р а М атан о в и ћ , к ћ ер ц е ти њ ск о гапотекара К рста М атановића.

13. Ђ уро П ериш ић, м есар.14. В ецеслав В ацек, полицијски агент.С удећи п рем а вјеродостојни м подацим а, средино м

новем бра 1944. годи неегзекутори О ЗН Е -е стријељ али су 28грађана у Ц етињ у. С а новим егзекуц ијм а није се наставил ои ако су пл ани ране. П рем а сјећањ у старијих грађана, у

Ц етињ у су у то бесудно вријем е ш ирене гласин е да јепрвобитно п остојао списак са им еним а 42 грађана из Ц етињ аодређена за погубљ ењ е али је нечијом интервенц ијом спи сак

редуцир ан на 28 им ена. С ви ови грађани погубљ ени су безпр етход н о сп роведеног судског поступ ака. О дам х пои зврш ени м егзекуц и јам аР атн и војни суд на Ц етињ у објавиоје п лакат на ком е су по им енично наведена им ена свихстри јељ ани х грађана који су осуђени на см рт због „сарадњ еса оку п аторо м .“ За сваког од њ их наведен је тачан д атум

погубљ ењ а. О вај п лакат је исткан ут на јавни м м јестим а уграду, али je по наређењ у м јесни х „н арод н и х“ власти убрзо

повучен. У ствари , н и каквог судског поступ ка није ни било

већ су сви ови љ уди одведени из својих дом ова право настратиш те без и најм ањ их судских ф орм алности. П рем асјећањ у саврем ени ка тога траги чн ог раздобљ а наш еп ро ш ло сти који су личн о п озн авали своје пострадалесуграђане, ни ко од њ их није заслуж и вао ни см ртну казнуни дугогоди ш њ у врем енску робију. П огубљ ени су због својих

антик ом ун и сти чки х увјерењ а, а не због конкр етн и хкри вичн их дјела против човјечности којих ни је ни било.М ноги од њ их су избјегавали активно бављ ењ е поли тико м ,



П а р т и з а н с к е е г з е к у ц и ј е н а Ц е т и њ у , 1944. 105

ани коо д њ их коли ко н ам је познато,ни је активноучествоваоу изврш ењ у п ојединачни х или м асовних убистава, паљ евинаи п ри м јени осталих насилни х м јера ратног терора.

М еђу њ им а је било и неколи ко угледни х грађанаЦ етињ а. П роф есор И ли ја Зори ћ рођен је 7. ф ебруара 1892.године на Ц етињ у у породи ци Јосиф а Зори ћа и Јоване рођ.М артиновић. Г им назију је сврш ио на Ц етињ у 1910. годинеастуди је славистике у К и јеву. Б и о је проф есор књ иж евности

у цети њ ској гим назији (од 1914- 32.), ин спектор просвјетногодјељ ењ а К раљ евске банске управе на Ц етињ у, д ир екторкотор скеги м н азије (од 1934-40), а потом д и ректор ц етињ ске

гим назије од 1940-44. ) А ктивн о је учествовао у кул турн о-просвјетном ж и воту Ц етињ а. Б и оје члан уређивачког одборац ети њ ског историјског часоп и са.“ Зап и си “ (од 1927-30). иједан од уредн ика „З ап и са“ (од 1932-33). П оред „Зап и сасарађивао је у студи ји „Ц етињ е и Ц рна Г ор а“ (Б еоград1927,)и у зборни ку „А лм анах-ш ем атизам Зетске бановин е“(С арајево 1931.). П исао је књ иж евне рецензије о м ногимнаш им писцим а, п ратио рад цетињ ског Н ародног позориш та

и нарочито књ иж евну публи ци стику и развитак ш там пе уЦ рној Гори. С тријељ ан је 15. новем бра 1944. на Ц етињ у у 52.години ж ивота.

Њ егов м лађи братМ их аи ло Зорић, који је погубљ енистога дана, рођен је на Ц етињ у 9. новем бра 1900. Б и о јепроф есор историје у цети њ ској ги м н азији (од 1925-1944.)Н апи саоје и објавиостудију „К раљ Н икола П етровић Њ егош(м ладост и прве годи не владе)“ С туди ја је објављ ена наЦ етињ у 1935. и броји 30 страница. Н аписана је на основу

објављ ене ли тератур е и необјављ ене до ку м ентац и јец ети њ ског архива.

П роф есор Јоко Г рујичић рођен је у Г орњ ем Загарачу20. септем бра 1891. у породи ци М арка Г рујичи ћа и П лане

рођ. М аркиш ић. Б ио је проф есор ф ранц уског јези ка уцетињ ској гим назији (од 1914-1936), в. д. ди ректорц етињ скегим назије (од 1936- 40). и ди ректор учитељ ске ш кол е наЦ етињ у (од 1934- 44). С тријељ ан је 14. новем бра 1944. наЦ етињ у у 53. години ж ивота заједносасупругом М илосавом

реођ. К усовац.П роф есор Н иколај Д ори ом едов рођен је 22. ф ебруара

1892. у К ијеву у п ород иц и Г еорги ја Д ори ом едова и




А настасије рођ. Г роздов. С врш ио је духовну академ ију уК ијеву 1916. послије октобарске револуције избјегао је уЈугославију. Б и о је проф есор Ц етињ ске богословије (од1921- 26. ) апо том проф есор богословије Св. С ава у С рем скимК арловц и м а(од 1926 -32). О длу ком св. С и н одаод 19. августа

1932. прем јеш тен је у ц етињ ску богословију. П о други путби оје про ф есорц етињ ске богословије (од 1932- 35). а потом

проф есор вјеронауке у Д рж авној учитељ ској ш ко ли наЦ етињ у (од 1935- 41). За вријем е окупације (од 1941- 44.)

био је п роф есор вјеронауке у цетињ ској гим назији. У казомкн еза н ам јесни ка П авла од 27. јан уар а 1940. годи н еод ли кован је О рденом С в. С аве V степена. С тријељ ан је наЦ етињ у 15. новем бра 1944. у 52. ж ивота.

Д р Јован П етрови ћ Њ егош рођен је 15. августа 1897.године у Њ егуш им а у породиц и И вана Г ајова П етровићаЊ егош а и м ајке рођ. П оповић. Њ егуш им а је заврш иоосновну ш колу, а ни ж у гим назију на Ц етињ у. С редњ у

пом орску ш кол у уписао је у К отору гдје је заврш ио дваразреда. П ослије уласка Ц рне Горе у рат против А устро-У гарске у љ ето 1914. годин е напу сти оје ш коловањ е и ступи о

у редове црногорске војске учествујући у окрш ајим а сааустро- угарском арм ијом . Н акон окуп аци је Ц рне Г ореотступ и о је кроз А лбан ију поч етком 1916. а потом наставиош коловањ е у И талији. У Ђ енови је сврш ио средњ у ш колу истудије да би убзро стекао и звањ е доктора ф ил озоф ије.П осле сврш еног ш коло вањ а вратио се у Југославију ипосветио п росвјетном раду. За вријеме краљ евске Југославије

биоје проф есор у по м орским ш колам ау Бакру и Д урбровнику

, а зати м је ради о као проф есор гим назије у К осовскојМ итрови ц и и у Београду док је у раздобљ у од 1929- 1932.

године био суп лент цети њ ске гим назије. У току окуп ацијебио је проф есор ф изик е и хем ије у цети њ ској гим назији.С тријељ ан је 14. новем бра 1944. на Ц етињ у у 47 годи ниж и вота заједно са супругом М илевом рођ. С таниш ић.

Д угогодиш њ и предсједник цетињ ске опш тине Т омо

М и лош евић рођен је 9. августа 1886. године на Ц етињ у упородици А ндрије С. М илош евића и К иће рођ. М артиновић.

У држ авну слу ж бу је ступи о 1, октобра 1905. и као судијац ети њ ског окр уж н ог суда наим енован је 3. н овем бра 1920године за предсједни ка цетињ ске опш тин е. А ф ирм исао се



П а р т и з а н с к е е г з е к у ц и ј е н а Ц е т и њ у , 1944..

као изузетн о креативан и пр дузим љ ив градоначелник. „Завријем е њ еговог предсјединш тва оп ш тин ацети њ ска осјетноје п ош ла н апри јед . П роведено је ф и н ансијско иадм и н и стратви н о уређењ е, п оди гну те су двије м одернетрж н и ц е и једна основна ш кола, отворне су и п редатесаобраћају н екол ике важ не улице, откупљ ена зграда дјечијегзабавиш та и зем љ иш те за нову централну оснонву ш колу,

двоструко је увећана елктри чн а цен трала и набављ енм атеријал за нови цетињ ски водовод, п оди гн ут је нови

оп ш тин ски парк и уређен стари, улиц е су засађене разни мдрвећем итд. „(И лустровани звани чни алм анах ш ем атизамЗетске бановине, С арајево 1931, стр. 238) Т ом о М ил ош евићје активно учествовао у разни м кул турн о-просвјетни м и

национ ални м удруж ењ им а. О дликован је орденим а Би јелогорла V степена, Југословенске круне IVстеп енаи рум унскомзвијездом IV степена. Д уж н ост градоначелни ка Ц ети њ а

врш ио је искљ учи во за вријем е краљ евске Југославије, алине и у току окупаци је п аје сам им тим нејасно због чегаје

погубљ ен када није сарађивао са окуптор ским властим а.С тријељ ан је 15. новем бра 1944. на Ц етињ у у 58.М ирко Д раговић је рођен 1896. године у У лц и њ у у

породици историчараи п роф есораМ арка Д раговићаи Јеленерођ. Г азивода. О сновну ш колу и ги м н ази ју је сврш ио наЦ етињ у, а потом се уписао на П равни ф акултет у Б еоградукоји није заврш ио. П одгориц и покренуо је и уређивао

недељ ни ли ст „Глас З ет е“ чи ји је први број и заш ао 3. м аја1928. и који је послије двадесет бројева престао да излази,5. јун а 1930. Ф ил м ско образовањ е стекао је у Б ерли ну . Б иоје први црн огорски ш коловани редитељ и први ф илсм скирадни к Ц рне Горе. А утор је син опсиса за ф илм „Закон

црн их брд а“ који је 1928. сн и м и ло предузеће „Д еви ф и л м “и з Берли на. З а вријем е окупације био је уп равник Н ародногпо зори ш та на Ц етињ у. С тријељ ан је на Ц етињ у 14. новем бра1944. у 48. годи ни ж ивота.

М арко П лам енац је роћен 26. септем бра 1885. годинеу Б ољ евићим а у Д оњ ој Ц рни ди код Бара у породици С аваП лам енца и М арије рођ. К усовац . Б ио је начелни к

ф инансијског одељ ењ а К раљ евске банске управе на Ц етин>у.С тријељ ан је 14. новем бра 1944. на Ц етињ у у 59. годи ниж ивота.




Н ик олаП оч екјерођен 5. м аја 1906. године наЦ етињ уу поро ди ци Б аја П очека и М ил иц е рођ. П ејовић. С тудијеправа сврш ио је у Загребу. Б ио је чи но вни к ф ин ансијскогодељ ењ а банске управе С авске бановине у Загребу да бипотом био постављ ен за чи новн ика ф ин ансијског одељ ењ абанске управе Зетске бановине на Ц етињ у. С тријељ ан је 14.новем бра 1944. на Ц етињ у у 38. годин и ж ивота.

Љ убо К неж евић је рођен 6. септем бра 1903. годинена Ц етињ у у породици И лије К неж евићаи С тане рођ. П рљ а.

С врш ио је ниж у гим назију и пош тански техни кум наЦ етињ у. Б ио је пош тански инспектор Д ирекције П Т Т наЦ етињ у и предсједни к С купш тине пош тара Зетске бановинекао и предсједни к ф удбалског клуба „С лога“ из Ц етињ а.С тријељ ан је 15. новем бра 1944. на Ц етињ у у 41. годи ниж ивота.

Н ико К ривокапић је рођен на Ц етињ у у породициМ аш ана К ривокапића и М арије рођ. Радоњ ић. Т ачан датумрођењ а није нам познат. Б ио је п ош тански ин спекторД и рекци је П Т Т н аЦ ети њ у. С тријељ ан је 15. новем бра 1944.на Ц етињ у.

М ило П рљ а је рођен у Љ уботињ и 1900. године упороди ци М ргуда П рљ е и С тане рођ. Д апчевић. Г им назију језаврш ио на Ц етињ у, а у П еруђи (И талија) је сврш иоагрон ом и ју 1924. У очи оку п аци је био је чи н овн и кпољ опри вредног одјељ ењ а банске управе Зетске бановинена Ц етињ у. С тријељ ан је 15. новем бра 1944. на Ц етињ у у 44.години ж ивота.

Д уш ан Л уки н В ујовић је рођен 6. ф ебруара 1914.године у Ч евским У бли м а код Ц етињ а. П о проф есији б ио јеп јеш ади јски по руч ни к краљ евске југословен ске војске.

С тријељ ан је 15. новем бра 1944. на Ц етињ у у 30. години

ж ивота.М арко П еров М артин овић је рођен у Б ајии ам а на

Ц етињ у 1897. П уних 18 година био је послуж итељ цетињ ске

гим назије, почев од 1926. С тријељ ан је 15. новем бра 1944. уХ ум цим а на Ц етињ у у 47. години ж ивота.

Ђ уро П ериш ић је рођен на Ц етињ у 1904. године у

породици П ека П ериш ића и М арије рођ.Ђ укић. П о проф есијибио је м есар. С тријељ ан је 15. новем бра 1944. на Ц етУ 1њ у у40. годин и ж ивота.



П а р т и з а н с к е е г з е к у ц и ј е н а Ц е т и њ у , 1944. 1 0 9

С танко Ф и ли п ови ћје рођен 5, августа 1S83. годи не уД обрском селу код Ц етињ а у породици М аш а Ф илиповића иЈош е рођ. М артин овић. Б ио је чувар ш ум е цетињ скогм анастира. С тријељ ан је 15. новем бра 1944. у Х ум ци м а наЦ етињ у у 61. години ж ивота.

Н ико М ил ош евић је рођен 13. ф ебруара 1898. годинена Ц етињ у у породици С ава М илош евића и М арије рођ.

В уковић. Б ио је чин овник Д рж авног м узеја на Ц етињ у.С тријељ ан је 15. новем бра 1944. на Ц етињ у у 46. годи ниж ивота.

А лександ ра М атановић је рођена 21. м арта 1917.године на Ц етињ у у породи ци ц етињ ског апотекара К рстаМ атановића и А не рођ. П етровић Њ егош . Њ ена м ајка А на јебила ћерка војводе Б ож е П етровића, рођака краљ а Н иколе.Г им н ази ју је сврш ил а на Ц етињ у 1936. године, а студи јеен глескогјезикау Б еограду 1940. С тријељ анаје 15. новем бра1944. на Ц етињ у у 27. години ж ивота. Њ ен м лађи братП авле М атановић, студ ент ф арм ације, отступи о је сачетни ц и м а из Ц етињ а у новем бру 1944. и у отступањ у је

и згуб ио ж ивот. В ријем е, м јесто и око лн ости у којим а јестрадао ни јесу познати.

Ш то се тиче остали х грађана који су погубљ ени уовим дводневим егзекуци јам а није нам , н аж алост, билом огуће доћи до основних биограф ских п одатака и о њ им а.

С ве до данас звани чн а истори ограф ија третирал аје процес егзекуци ја изврш ених на Ц етињ у и у другимградови м а Ц рне Горе крајем 1944. годи не као својеврснутабу тем у неподобн у за тем ељ но научно истраж ивањ е, па

ова тем атика до сада уоп ш те није подобно и зучена н итирасвијетљ ена. И м ена наредбодаваца и изврш и лаца ових

егзекуц ија барем званично осталасу непо зната и непрозвана.А рхи вска грађа која би нам м огла пр уж и ти јасне и деци дн еодговоре на овај проблем остала је недоступ на научн ој инаци он алн ој јавности и послије протока 50 годин а од овихтрагич ни х догађја. О на се несум њ иво чува у архиви М У П -а Ц рне Горе, а дјелим ичн о и у архиви савезног М У П -а уБ еограду, али њ ено кориш ћењ е у научно-и страж ивачке сврхе

ни сада није м огуће. С ве значајне личн ости и з војно-п оли тичк ог апарата Н О П -а у Ц рној Г ори за свих овихпедесетак година нзбјегле су да се ко н кр етно одреле прем а




овим егзекуци јам а п атако и прем адводневни м погубљ ењ им агрупе грађанана Ц етињ у у новем бру1944. Н ико од њ их ,ш тоје заиста и н ди кативн о није осудио, али ни одобрио овеегзекуције вјероватно зато јер је и њ им а би ло јасно да суоваква м асовна стријељ ањ а била н епотребна и бескориснапо интересе нове држ авне власти. Д угогодиш њ и ди ректор

И стори јскогин сти тута у П одгорици , академ ик др Д им итије-Д им о В ујовић био је одм ах послије ослобођењ а Ц етињ а , па

тако и у вријем е ових дводн евних егзекуц ија, п редсједникС реског народн оослободил ачког одбора Ц етињ а и секретарС реског ком и тета К П у Ц етињ у. Н алазећи се наруководећојуправноЈ и партијској ф ун кцији у ц етињ ском срезу, он јеприр одн о м орао знати п оједин ости које су претход илеовим егзекуциј ам а каои им ена н алогодаваца и изврш и лаца

пројектован и х егзекуција, али је све до своје см рти 1995.године н еум ољ иво и страјно ћутао и своја сазнањ а о овимсрам н и м д огађаји м а ни када ни је по вјерио научн ој инаци он алној јавности Ц рне Горе и Југославије. томпогледу једи ни и зузетак је учини о генерал- пуко вни к ЈН А

и народн их ерој Б лаж о Јанковић који се у ин тервју „П обједи“од 10. м арта 1992. годи не осврн уо и на дводн евне егзекуц ијена Ц етињ у. О судио је погубљ ењ а угледних грађана, алиим ена егзекутора није им еновао. Д ајем о извод из овогинтервјуа, у ком е генерал Јанкови ћ vi3HOCH своје м иш њ ењ ео овим егзекуц и јам а. О во м иш љ ењ е је за нас врлои нтересан тно, јер осим генрала Б лаж а Јанковића ни ко од

Б ро зови х хероја и високи х војни х и п арти јски хрук оводи лац а HOE- а уоп ш те није деф ини сао свој став

прем а м асовним погубљ ењ им а грађана на Ц етињ у и у Ц рнојГори, уопш те, крајем 1944. И звод из ин тервјуа дословно

гласи:- Д ирктор гим назије И лија Зорић био је ф ин човјек,

а м и см о га касни је стријељ али.-К ада?- У току револуци је.- Ш то уби сте човјека?- Ш то, ш то! Д ао је мени, теби, М арку и Јанку,

м ож да, слабу оцјену. Е по je строг али п равичан.- С ам о је то разлог?

- Н иш та друго.



- К о га је стријељ ао?- Једин иц а Н иколе Б ановића, Д есета цр н огорскабригада у којој су би ли све дојучераш њ и четни ц и, м ањ евиш е. О ва је бригада ф орм ирана 1944. године. И њ ега убијуђаци понављ ачи. И брата М иш а су му стријељ али истог дана.Б ио је ф рајер и сам о зато су га уби ли. Н иком зла нијенаправио.

- Д а није неком дјевојку преотео, или неш тосли чн о?- М а, није. Hero, ето тако. .. “

(О д Ц еклина до Ц еловца и натраг, Б лаж о Јанковић,генерал п уко вн и к, народн и херој: Р азговор и , сјећањ а,

до кум енти , П обједа, 10. м арт 1992. стр. 16)С правом нам се чи н и да у овом ин тервју им а приличн о

прои звољ ни х и н етачних ф аката са којим а се не би м оглислож ити . С пи скове за погубљ ењ е грађана у Ц етињ у, али и удругим градовим а Ц рне Горе ни јесу састављ али„дојучераш њ и четни ц и “ већ оф ицири О ЗН - е, који суучествовали у Н О П - у још од 1941. годин е. Е гзекуци јеграђана осуђених на см рт такође ни јесу и зврш и ли„дојучераш њ и четн и ц и “ у чију се ло јалн ост није ни им алоповјерењ а, већ ф анатизовани и пр овјерени кадрови К Пкојим а је интерес п артм је био и зн ад свега па сам им тим и

и зн ад ж и вотн и х и н тереса њ ихових н ајбли скијих сродника.И зјава генрала Јанковића да су проф есора И ли ју и М и хаи ла

Зор и ћа стријељ али „ђаци пон ављ ачи“ п ри крива стварнусуш тину п роблем а. С асвим је вјероватнодаје присастављ ањ успискова граћанаЦ етињ аодређен и х за ф изичку ли квидаци јуегзекуторе м отивисао и критеријум ли чн ог реванш изм а.

А ли већин а грађана који су лиш ени ж и вота није н икада нирадила у просвети. О д 28 стри јељ ани х граћна сам о је њ их

петоро било запослено у просветни м установам а. З ато се справом постављ а пп тањ е: због чега су из којих разлога

стријељ ани остали грађани? Н а ово питањ е генерал Јанковићје избјегао да јавн ости пру ж и адекватан одговор. О сновн асврха ових егзеку ци ја била је не сам о ф изичка ли кви д ацијaграђанства антиком ун и стичке оријентапи је већ и стварањ еи иш рењ е атм осф ере страха и неспгурности у грађанском

слоју Ц етињ а и Ц рне Горе као и при сиљ авањ е градскогстановни ш тва на безусловну ло јално ет. Е гзекуди је су билесвојврсна дем он страциј а силе и м оћи нове „народи е ‘ ‘ вл асти

П а р т и з а н с к е е г з е к у ц и ј е н а Ц е т и њ у , 1944.




која је и на тај начи н злок об но стављ ала до знањ а да ће уодбрани „текови на Н О Б - а и револу ц и је“ пр и м и јени ти свепа и н ајсуровије м етоде стри ктн о се руковдећи начелом„Ц иљ оправдава средства. “

Н аш а нам јера је била да овим скром ни м при логомдвадесетосам недуж ни х ж ртава црвеног терора на Ц етињ усачувам о од н еум итно г заборав а истори је и љ удског сјећањ а,

које се са доласком нових покољ ењ а постепено гаси инестаје. Д ру ш тво које нем а м оралне и поли тич ке снаге и

вољ е да се суочи са баратоубил ачким огреш ењ им а својих

предака, да реаф ирм иш е идеју н аци он алног и грађанскогпом ирењ а и да оствари духовни и м орални препород(,,преум љ ен.е“ ) свога народа, осуђено је на нем ино внисун оврат и нестајањ е са историјске сцене. том случајуза наш народ виш е нем а наде. С м иш љ ено и срачунатоприкривањ е и одобравањ е братоубилачких покољ а иогреш ењ а у наш ој п рош лости увод је у нове сукобе, новенеспоразум е, нова страдањ а којим а као да нем а краја.О пш те национално пом ирењ е у духу Х ристове И стине

једи на је м огућа алтерн атива оваквом ф аталном исходунаш е будућности.

Ц етињ е, 22. јун а 1997.Н а Н едељ у С вих С ветих

В укић П редраг



у ј и с и ћ и и з С к р б у ш е113

У Ј И С И Ћ И И З С К Р Б У Ш Е

С ело С крбуш а се налази тачно на по ла пута цестомизм еђу М атеш ева и К олаш ина. М ало село са неколико кућа,разбацани х по уд оли цам а, али поред сам е ц есте налазе сенекол ик о кућа В ујисића. Њ и х је би ло п ет брата, синовикапетана М ата В ујисића, чувеног јун ака и ком анди ра,опеваног у песм и „М ојковачка Б и тка. “

С вих пет брата: Н ово, М арко, П уцо, М ил ија и С аво са

сином М илорадом - М илом , су се 1941. године определилиза национални покрет.

С ви они су се храбро бори ли и учествовали у скоросвим борбам а, које су се води ле, како за врем е устанкапро тиву И талијана, тако, касније, противу ком ун и сти чкогтерора, ставивш и се под ком анду њ иховог рођака Л екеВ ујисића и то као обичн и борци, м ада су троји ц а од њ ихбили ш коловани ирезервни оф ицири. П рви је Саво. Њ егасуком ун и сти зароби ли у Л ијевој Р ијеци , 1944. године, где су

четни чке снаге, под ком андом легенд арно г јун ака,потпук овни каЂ орђија Л аш ића, неколи ко дана водиле крвавеборбе са ком унистим а. У једн ој од њ их, С авоје биозаробљ ен.

С проведен је под јаком страж ом за М атеш ево, где су гаком ун истички џелати ставили под највеће м уке и на крајууби ли . О стала четири брата су се повлачи ли са снагам аП авла Ђ уриш ића преко Б осне. У м ају м есецу су стигли доС л о в ен и је о д ак л е су и х Е н гл е зи в р ати л и Т м то в и мком ун и стим а. О тада им се губи сваки траг.

Једин и који је п реж и вео босанску гол готу исловеначки покољ , био је м лади М ило, син С авов. И зС ловени је је одм ах спроведен за Б и јело П ољ е у окру ж н изатвор, где су га н аизм ени чн о испи тивали, тукли и м учили

четир ии нспектора. У Д Б Б -е: Г ојко Т абаш из П леваљ а, В ојоЗечевић из М атеш ева, Б ош ко Јолић и з села Б уча, и РадованВ ељ ић, учитељ из села Д олца. О н и В ојо Зечевић су били

ин вали ди без једне руке, али и са том једн ом , која им јеостала, м огли су доста јада и зла да задају оним а које су

испитивали.Једнога дана, среди ном 1945. годи не, дође ред наГ ојка Т абаш а да га саслуш ава. П ош то је М и ло б ио трвд орах,




па ни је хтео да п ри зна оно ш то је он хтео, Г ојко је скочио иош ам арио га. М иле је устао са столи це и неколи ко путауд ари оГ ојка п есни цам а у главу, п аје Г ојко, крвавог носа,пао на патос. С траж ари су при скочили, ухватили М ил а иодвели у посебно оделењ е. Ч етири дана и ноћи су га на свем огуће м уке стављ али. П етог дана, у сум рак, страж ар јеизаш ао на кратко из м учи лиш та и нам ерно није закљ учао

врата спољ а. (Б ио је то војни к при додат У Д Б - и и з селаД оњ а Д убниц а код П одујева, Радош Ш ћекић. К асније је

збогтога затворен и би ли см о заједно у затвору у П одгори ции о том е м и је причао). М ило је уочио пр и ли ку и везани хруку са ли сиц ам а, уш ао у суседну одају Г ојка Т абаш а. Б илаје пр азна, узео је м аш ин ку са зида, кроз прозор побегао и

дочепао се плани не. С тигао је у село М ајсторо вине у кућуР адојице О ровића, старог ком ите и н аци он алисте, који м у

је секи ром исекао ли сице са руку и упутио га је где ће наћибраћу Б улатовић е и Б лаж а М арјанова В ујисића.

П о упуству Р адоице О ровића наш ао је ту групухрабрих и одваж н их љ уди. П ри м ил и су га радо, јер су гапознавали и зратн и хд ан акао веома храброг м ладића. У залудсу ком уни стичке потере крстариле унаоколо, траж ећи М ила.С азнали су да м ује Радоица помогао. Д а би некако прон аш лигде се крију „о дм етни ц и “ они су из затвора пу сти ли да имп обегнудва затвореника, како би п реко њ их, јер су они бнлип ознати јун аци у четницим а, сазнали где се крије ова групахрабрих наци он алих бораца. У п ути ли су их код Радоиц е даи њ им а скине лисиц е, ш то је Радоица и урадио. И њ им а је он

дао уп уства како да дођу до ове групе. У бр зо после овогаРадоицаје затворен, а група браће Булатовића дасе осипа,јер су им удбовци , захваљ ујући овој двојици, уш ли у траг.

Т ако су у лето 1946. успели да оп коле групу и да је скороуниш те. П огинул а су оба брата Е ул атовића, а Е л аж о В ујисићје теш ко рањ ен и, по крвавом трагу, н аш ли га онесвеш ћеног.Једин и је М ил о успео да се извуче пробпвш и се бом бам а изобруча. К рио се сам по ш ум ам а траж ећи друга. О на двојип асу се извукли пре напада и предали се, па су враћени узатвор и осуђени на врем нске казне, па такосачу вали главе.

М иле је убијен пред кућом њ егове девојке, која га јеи здала ком ун и стим а, по тплаћен а за новац, у лето 1947. г.

М и л ути н М . Б о ји чи ћ



Ј о в а н и Д и м и т р и ј е 115

Ј О А Н И Д И М И Т Р И Ј Е

Б и ло је то негде у јесен 1946. годи не, када је лиш ћевећ бил о опало са дрвећа и зим а се убрзано п ри бли ж авала.Т ада у то сум орн о јесењ е јутро одведош е на стрељ ањ еучитељ е: Јована Радовића и Д и м и три ја Бу латови ћа. He зна

се заш то су та два врсна учитељ а и човека осуђени на см рт.У ствари , зна се по оп туж н и ц и , коју је саставио ту ж и лац и

по пресуди, коју је изрекао О круж ни суд у Б ијелом пољ у.

О суђени су као „и талијански ш п и јун и “ м „и здајни цин аро да“ , а да им се ни какав доказ за такав рад није ставиона увид, него сам о неколи ко лаж н и х сведока, који су илипо тплаћени од У Д Б - е, или су били прим орани да сведоче

противу њ их, а који су своје лекци је би ли добро научи ли даих н апам етизговарају. А ко би таквом сведоку н еко поставиокакво и зненадн о пи тањ е, које ни је научио, он би се збуниои п огледао би у судију. С удија би, да га сачува, спрем иоодговор да, ако неће да одговори на то питањ е не м ора.

Н арод је знао какви су б или ова два човека које судосуђује на н ајстрож у казну . О бојиц а изванр едни учитељ и ито они н ародн и, које је народ волео и цени о до бож анства.

Јован је био ш кол ски надзорн ик за срез бјелопољ ски, aД и м итије ни је ни м ало заостајао за н>им, не сам о поучитељ ском знањ у, н егои по чојству и јун аш тву. Д о јуче ниједан ни други нису учествовали у борбам а, али су обојицаод првог дана стали на страну Р авногорког П окр ета и

по ли тички би ли веом а утиц ајни код народа. Њ и ховасереч

слуш ала, пош товала и изврш авала. О бзиром да су били и зугледних и утицајни х породи ца Радови ћа (Јован), који је сабраћом М иланом и Д уш аном им ао хотеле у Б ијелом П ољ у,и Б улатовића (Д и м и трије), а ж и вели су у сам ој варош и, то

су се грађани обраћали њ нм а ако им је била потребна пом оћ.И тали јанске власти су их. као утиц ајне љ уде, п ош товали инису над њ им а врш или никакве реплесалије, н егосуч акмони , п оп ут народа, на њ их гледали са и звесн и мстрахопош товањ ем , па су им по некада дозвољ авали да за

некогаин тервениш у. О ни су знали д ато искористе и м ногосу љ уди спасил и од интернац ије, па неке чак и од стрељ ањ а.Те љ удесу одм ах после п уш тањ аслали у наци оналне редове,




где су се храбро борили. Т им љ удим а, ако је неко остао уж и воту, ком ун и сти нису дозволи ли да изађу на суд и да сведође у њ ихову корист.

Н ије њ им а двојиц и било лако да оду у и талијанску

ком анду и по ни ж авати се пред окупаторским војни ци м а иоф иц ири м а, м олећи за некога кога, м ож да, нису нипознавали. А ли да би спасили једну српску главу, они су и

то пон и ж ењ е при хвати ли као патриотски гест и обавезу,и злаж ући и себе опасностим а да буду ухапш ени, ш то је у

м ногом е зависило од ћуди распо лож ењ а окупаторскогоф ици ра. С ве су то они р адили по налогу четнич ког ш табада би ш то виш е С рба било спаш ено. Н еки од спаш ених нисуни о тиш ли у четнике, него су се вратили кућам а и сачекали

п арти зан еи п ри кљ учи ли се њ иховој војсци . Један од њ их јеи сведочио на суду против ове двојице.

Н а суђењ у је била права ком едија. С ве оп туж бе они

су, као врсни и н телектуалц и , са лакоћом одбацивали. Ч аксу и неке сведоке тол и ко и см ејали , даје судија био п ри нуђен

да их на брзин у саслуш а да би их ш то пре ослободи о ругла.С вето ни је пом огло, јерсу они ун апред донели одлуку д асета два човека м орају укл он и ти и з народа, јер м огу завестиљ уде, a то је било опасно no њ ихов реж им . О судили су их насм рт стрељ ањ ем , са губи тком свих грађанских права иодузим ањ ем им овине.

О ни су се ж али ли на ту пресуду В рховном суду Ц рне

Горе. П редседник тог судаје тад а био Ж и вко Ж и ж и ћ, којије,ч и м једо би ож алб у, сазваоС уд ско већеи без већерасправенаредио д асе ж алба одби је и потврди о првостепену пресуду.П ош то је то би ла последњ а и н станц а за ж албе, то је овојдвојиц и једин о остало да напи ш у м олбу П резид ијум у за

пом иловањ е. президијум у су тада били: Т ито, М ош о,Ђ идо, К ардељ и Р анкови ћ, све гори зли ко вц и од горега, п асуна предлог Ђ иласа, који је ову двојицу ли чн о познавао,одбили м олбу за пом иловањ е. Д ан раније им је билосаоп ш тен о да и м је м олба одбијена и да ће ујутру б итистрељ ани . О дам х су их п ребацили и з скупн е собе осуђени хна см рт у засебн у собу ћели ју где су об ојица провели

последњ у ноћ ж ивота.Т у последњ у ноћ нису провели сам и. Д олази ли су

затвореници и з соба да разговарају са њ им а. To није била






одведе на њ ихово последњ е путовањ е. О воје једи ни случајда за осућенике на см рт, пре стрељ ањ а дође „црн а м ари ц а“ .О бичн о су сви иш ли пеш ке до неке јаруге брда О брова, гдесу стрељ ањ а врш ена. К ада је Д им и трије угледао „м ари ц у“окренуо се прем а Јовану и рекао: „Г ледај - Јоване, ж и велисм о као господа и идем о у см рт као господа, кол и м а.“ Н аову опаску су се обојица насм ејали.

О ни су стрељ ани, али ни су и сахрањ ени ту где сустрељ ани, као остали затворен ц и , него су до зво ли ли

њ иховим породиц ам а да их сахране у гробљ е код цркве С в.Н иколе у насељ у Н икољ ац.




П о с л е к о м у н и з м а 1 1 9

К Њ И Ж Е Н И Д Е О

П О С Л Е К О М У Н И З М А

„О ловни војни ц и“ и П окајањ е- критично о некритичном -

К ом ун исти су при стајали на тоталн у п окорн ост ибеспоговорну оданост до сам оуни ш тењ а.

Н екоје у својој кри тиц и о ком ун и стим а отпадн иц им аи ренегатим а рекао да је главна озледа ољ уш тени х,испраж њ ени х и исчаш ених личн ости - природа њ иховедруш твене организаци је „п отпун ог отсуства ли ч н ости “

(М ил енко К аран), ш то је јасно и спољ ено у безлич ју челичн еди сци п ли н е, особито у ф ази револуц ио нарн е борбе за власт.П р е св ега у п о т п у н о ј п о д р е ђ ен о с ти „ в р х у ш к и “м и л и т ар и зо в а н е х и јер а р х и је. П о ш то се и з во р и ш теид еологи је и власти налази у предводн иш тву н епогреш ивогврха, то су и гр еш к е и гр еш ењ а П артије искљ учена, јер

је врх непогреш ив: А ко до њ их и дође - криви цу иодговорност сносе ни ж и руководећи кадрови и поједин ци убази партијског дна те стога следују неоправдива и

н е о п р о с ти в а „ и с п о в е д а њ а “ за гр еш к е и с п о н т ан а ,сам окри тичн а „п ри зн ањ а“ као прво правило гвозденеди сци пли не; која су не сам о неотступ но правило и изразод аности п артији , већ су ц ерем он и јалн о п отстиц ана,садистич ки и зн уђи ванаи м азохистич ко потврђивана, почевод основних ћелијских кол ектива све до сам ог „врха“ ,п артијских кон гресаи кон ф еренц ија ... Јер партија м орасведа зна.. . ; исп овест и при знањ е - са јавни м покајањ ем -последњ и је доказ потчињ ене оданости, верности, личн е

безнач ајн ости и сам оп регор а ш то ид е све досам ож ртвеничког ни ш тавилаи сам оуниш тењ а. . .И виш е одтога - „ и спо вести признан>е“ постају (у погодном м ом енту)




и док азн а основа потен ц ијалне кривице и окри вљ ености забудуће злочи н е и „девијације“ , за по ли тичку и ф изичкули квидаци ју слабих, неподоб ни хи „ и здајн и чки хелем ента“и уну траш њ их парти јских непријатељ а... Тај акт нем оћногм азохистичког сам оп он иж ењ а ци ни чно је п охваљ иван каоврхунски израз „м оралне снаге“ и знак пр и врж еностип арти јском колективу за резолу ц и он арну оданост и

пр им ерну револуц ио нарн у храброст, ато је последњ и захтевпартијске солидарн ости и последњ а услуга П артији - да се

спасе и очува њ ен чист м он оли тни и н тегри тет и непогреш ивим орални аутори тет врхунског недоди рљ ивог воћства...

П сеудотеолош кам истикаи пр аксаисповестии кајањ ау партији био је и васпитни угледн и м одел одговорногп о н а ш ањ а и р ев о л у ц и о н а р н о г с о л и д а р и зм а , и каопсеудорели гио зни ц ерем они јал п ред партијским „синодомнеп огреш иви х“ . С вака сум њ а у искреност покајањ а ип ри знањ а изван партијског круга од п артијски х верни катада, би ло је „ и здаја“ пред класни м непри јатељ ем , чем у

услеђује погром екском ун икаци је и з „Ц ркве рево лу ц ије“ , a- no прилици и нуж ди - још и м орално и ф изичко униш тењ е„и здајн и ка“ ...

Pen тог преж и велог понаш ањ а и данас је видљ ив усвим средин ам а наш ег друш тва ин ф иц ираног вирусом исеп со м то т ал и тар и зм а. У р еф л ек сн о м п о н аш ањ у иреакци јам а, свако кри тичн о неслагањ е са м отивом и тономдом ин ирајуће атм осф ере у друш тву и сваки и зраз опозиц ије,л ако се етикетир а „издајством ‘ ‘ изм ењ ен идеолош ки ш аблонје пром ени о љ удску боју, а ова скри ла непром ењ ено језгро

посувраћеноги пасивног, несвесног и реф лексног понаш ањ а.Т ако и данас, п осле пада богова, када су исчаурене

сенке својих бивш их ли чн ости стављ ена пред чињ ени цесвојих недела и злодела из доба стари х веровањ а и радњ исвоје партијске власти, питањ е л и ч н и х м оралне одговорности

и „кајањ е“ и зази вагорди рево лт,трзај и грч увреде, ци ничн иосм ех пред наивнош ћу питањ а, јер се ни ш та „ зл о “ нидогодило није.

П а и кад се ид еолош ко прекрш тењ е догоди, уверењ е

изм ени , (а недело и властито учеш ће у њ ем у делим ич но икао „греш ка“ (,,п ризна“ ), ни тада нем а- п о к а ја њ а , јер је- логичн о- да са нестанком „И деје“ и падом „Ц ркве“ и



П о с л е к о м у н и з м а 121

њ и ховабезли чн а м орална одговорностисчезава...Н естанкомзаветн е одговорн ости пред сруш еним храм ом своје вере,свака м оралн ост н естаје и свака друга обавеза да се чиноми нд иви дуалн ог кајањ а „и скуп и “ исчезава. Н и одлуке нисубиле ин ди виду алне (већ „к ол ективн е“ у руководећем врху),па је тада и свака изврш илачка ин ди видуална одговорн остнепостојећа, а свако ли чн о кајањ е и кри вица - апсурдни! ..

П отпаљ ен догм атичн им м есијанским м арксизм ом , класниидеолош ки „џихад“ ,револуционарно прочиш ћен и очеличен

лењ и н и зм ом , достигао је свој врхунац ф анатич ного в ап л о ћ е њ а у п р а к си о р га н и зо в ан о г м и л и т ан т н о г ,м оно ли тноги м илитаризованог бољ ш евичког стаљ инизм а.О д гњ иле м асе ф анатичн их занесењ ака, безим ених игладни х, осуђени х на ж и вотн у беду и непр авду, на друш тво,ж ивот и себе; од колебљ ивих м иш љ ени каи обесм иш љ енихбу н џ и јаи проф есионалних побуњ еника. П артијаје и зли ласвоје оловне војни ке, уградила им у трбухе програм иранум ехани ку и деологије и тоталн е оданости и Р еволуц и ји којан еизбеж но дол ази, окреће и ш ир и незаустављ ив „точаки стор и је“ ...

Ц елисходност л и ч н о ст и , индивидуалнеидејности,критичн ог опредељ ењ а, логичног расуђивањ аинди видуалноги н тим н ог саглаш авањ а и разум евањ а, и свега другога ш топ ри ли чи свесном ли ку слободн ог човека- грађани на у ум нојсам остално сти, нем а м еста у редови м а гвоздене партијскеди сци п ли но ване једно ум н ости . П артија, то је м оћниин струм енат сирове по ли ти чке еф икасности супти лн ем одерне техн и ке терора, усредсређене на м енталн о

конд иц ио ни рањ е револуц ион арног партијског чланства иразби јањ е „класно г д ру ш тва“ и „несвесног ч овека“

растурени х техн ико м тоталитарн е власти и владањ а ш тосе, а та ви с ти ч к и м о б л и ц и м а си р о в о г н а си љ а ипотичињ ености, исправно упоређују и са„н ајпр им ити вни јимплем енским тип ом љ удског заједн иш тва“ (К аран). ..

И з таквих калупа изливени и и забрани кадровируководи лаца оловни х војника, „сам и “ даљ е научно„тум аче“ (,,чеш љ ају“ ) догађаје по ин струкц и ј ам а, да би их

потом оп ет „сам оин иц иј ати вн о“ обрађивали и одговорноспро води ли у токове организоване „спо нтане“ Р еволуције.С вака об јекти вна кри тика п очињ еног дела нем оралности,



1 2 2 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ,,Њ е г о ш “

н е х у м а н о сти , и с то р и јск и о с м о тр ен а и и з д ан а ш њ еперспективе оцењ ена, али виђенаи са гледи ш та пр етходн ихправила ф ункц ион алне м оралности оних који су ихин ди видуално п очин или (или у њ им а учествовали) у им еп артијског кол ектива, не сам о д аје беспредм етна, већ је итоталн о бесм ислена... To је тај ци ни чн и осм ех изазова ш тосе „не пр авда“ , не осећа „к ри ви м “ , н и т се „ каје“ ,сни ходљ ивош ћу неке бурж оаске ретроградне осетљ ивости

за неком апстрактном правдом ; то је сардон ични осм ех

кадрова оловних војни ка ш то су са по зи ци ја ди јалетикеи с то р и јс ке н у ж д е и к о н д и ц и о н и р ан и х у вер ењ а ун ем ин овн остРеволу ци је затај посао, и сливени да чине онош то се чини ло. Н ем а ту виш е м еста ни каквој закаснелојоцени неке наивне бурж оаске ф орм алне м оралности илирели гијског м оралисањ а, ни сада, када је све п рош ло и узаборав истори је уселило.. . О ни одговарају „и стор и ји “ , aистори ја - као и оби чно - ни ком е.

М ен т ал н и с кл о п о л овн и х во јн и к а, п р о ш л о ш ћ укон ди ци он ир аних , и после искрене ди сиденц ије, теш ко сеослобађају и заборављ ају научену л екц и ју р еволуц ион арнеам оралности ш тосве правдаисторијом и нуж дом пол итичкевласти, а ова м у, за узврат, гарантује тотал н у ам нестију,м оралн у анестезију и ам незију, особи то када се покри је

дебелим заборавом ун иш тен их ил и затворени х архива иим прегни ра субјетивним ин тим ни м м отивом искреногверовањ а. У том е и јестетраги касукоб а м ор алаистварн ости

са и деологијом и ети ком свеобухватни х тоталн и хидеологија, ш то истори јским искуством неодговорности,

м ељ у и човекаи дух, м рцваре м оралност у им е практичн остип ол и тичког захтева про м етејске револуције... И сторија је

нем илосрдна, а човек м ож е да отрпи толи ко тог безнађа ироптањ а, толи ко да заборави и остане ж ив...

За понеке преж ивеле ам нестиране бивш е лид ере(одробљ ене и ли ни када и неутам ни чене), надж ивела јеидеја о истори јској н уж н ости Р еволуц ије из врем ена ратнихи грађанског крварењ а. п ри сећањ им аи записи м а њ иховим

неће би ти, п осле свега ш то је пр ош ло, ни по м ена о

депл аси ран ости крвавог ид еолош ког грађанског рата уосвајањ у власти, у зем љ и каква је би ла прва Југослави ја; узем љ и једва зачетих дру ш твени х и закрж љ алих класни х




диф еренцирањ а, претеж но аграрноги ситнобурж оаскогтип аи без класне и тради ци он алн е дом аће ари стокрације (какоје то би ло у по држ аваном при м еру предреволуци онарнецарске Русије).

О скудн а класна разуђеност ондаш њ е југословенскедруш твене геологије н атегнутоје теори зован аи идеологијом

силована да би погодовала догм атским калуп им а класног

ин тернацион ализм а и м ладим ољ ућеним кадровцим а,студен тски м ли дери м а уни верзитетске ом ладин е скојеваца

из 41- е у при прем ањ у доласка „В елике Р еволуц и је“ ируш ењ а држ авногједи нства „там ни це н арода“ југословенскезаједниц е. И роничн о, тај посао униш тењ а заједни це п оћиће им за руком тек пол а века доц н и је.. ., као крун а „братстваи јед и н ства“ ... С етиће се и истори ја да су две једи неЈугославијеруш ил и и сруш или , п оред остали х,и несловесниоловн и војни ци В елике Револуције... Д а би створ или другуЈугославију (1945), сруш и ли су прву (1941); да би спаслисвоју власт у другој (1990) , - зап али ли су још један крвавиграђански рат републ ички х врхуш ки (1991) те поб аци ли ибез оп ела закоп али трећу, и пре него ш то се и зачела(1992)... К о то каж е да нем ају осећањ е за историју!

Т ако је и почетак грађан скограта у првој Југославијибила успеш на проба практичн е вредности класне теори је испаситељ скап редводни чкаулогаоловних војни ка К - партије,да би на крају друге, м орали да пристану на сеп аратистич куребуличку „власт“ , па да одбаци и класну борбу иреволуц ију и братство народа и држ авно једи нство. и дапробуде геноци дн у стихи ју н аци он алистич ког слепи ла...

И деологија је изм и сли ла догм у, догм а - очеличи лапартију, а п артијаизли ла калупе кон ди ци он ир аних оловних

војни ка нем ин овне и проп але крваве револуци је и ож ивљ енејош крвавије наци он алистич ке противреволуције...

Рат, грађанска ратна кланица и окупирана аграрна

бесуда зем љ а били су игра нестрпљ ивих, брзоплетих,уиграних техн ичара револуци онара, који су још тада „били

у п раву “ . П а како би се данас, после тол и ки х успеха, (и дато ж еле), м огли д а“ кају“ пред светом у ком е је трену тно

В елике П артије нестало. О н аи м је - несуђеним верни ци м аи свеци м а нове религије и недогођене светске револуције -




једи н о м есто и б ило за сва искрена кајањ а и исповедањ апосле С ло веначкеи Х рватске независности, уко пн а - 1992.

г л а в а д р у г аП О С Л Е К О М У Н И З М А

И С К Р И В Љ Е Н О М О Г Л Е Д А Л У

П О С У С Т А Л А М О Р А Л Н О С Т И Л И

Р Е Л А Т И В Н О С Т М И Ш Љ Е Њ А ,И Л И - И ЈЕ Д Н О И Д Р Ј^ Г О ?

- ЈЕ Д А Н П Р И М Е Р -( К Р И Т И Ч К И О С В Р Т )

Д огађасе свим дру ш твеним срединам а па и код нас...Н ису то ни ретки случајеви да п оједи н ц и од угледа,прим ерног ли чн огин тегри тетаи м оралности, дуго прим ери

љ удскости и карактерн е чврстин е, одједном посустану,поп усте и скли зн у у опо ртунизам . Д а ли су такви о брти унаш ој средин и, склон ој коруп ц ији , чеш ћи и м оралнонаказнији него другде?

С кораш њ и при м ер је случај једн ог проф есора ип озн атог дугогоди ш њ ег ди сид ента, иначе теоретич ара иугледни ка м арксистичке м исли , заслуж н ог за поч етнакретањ а ка дем окр ати заци ји и првих надањ а у С рбији 1990.године.

Д а ли невољ ом својих сачувани х уверењ а (како он тосам тврди ) ил и подругљ ивом игром судбине, одједном се ион неочекивано наш ао у табору власти, и то баш они х који

су, у блаж им ф ормам а изм ењ ене ауторитарности, сам о

наставак оне исте п ретходн е власти која га је, још од пренекол и ко годин а и поду ж е и систем атски п рогањ ала,

запослењ е м у одузела и п роф есорску каријеру оспори ла.Разум љ иве су и љ удске слабости и п осусталн ост на

дугогодиш њ ем путу свирепог трпљ ењ а на ком е се толик огодина и страјавало.

Д окле се прогањ ан, ун иж ен и ди скрим ин исан човек,невољ ам а п ри тисн ут и обезвређиван, и м ож е да одупире?

С вак ои м асво ј ‘м р а к у п о д н е ’ и сво гд у ш еб ри ж н о г

ком есара - и следн и ка ш то стрпљ иво сачекује свог одабраногјогија и трену так кл он ул ости уловљ ене и посустале ж ртве,




да м у растрзане сенке распарчане слом љ ене ли чн остиконачн о дотуче и свако јој „п ри знањ е кри ви ц е“ и зну ди .. .

- Д а, али то је под принудом !И скуство зам рачени х подн ева научило нас је да ни

м рак ни је ноћ, да им а при нуде и без силе, и насиљ а беззверстава (таквих и пон ајвиш е); д а им а корисни х пр и знањ аи без иследн и ка, да врсни иследн иц и - ком есари и јогије

савлађују; ... бар толи ко да им реч у гуш и стане и оставиун акаж ену дуби нску истин у да преж иви у силованој

ли чн ости , да - у свест јој заривену, она сам а и зну традоврш и, и преосталу угњ ечену савест - растури.

- А ли, ни то н ијеслучај са неочекивани м добровољ ним

пр еокретом ч овек ајаки х теоријских убеђењ а и м оралногаутори тета о ком е је реч!..

К ад п ротегн утатрпљ ењ а разлабаве отпо рн ост вољ е иотворе процеп за посусталост, па се и логика одлаганог изаслуж еног ком ф ора ухода у дух, м оралност ом екш а; такоподривена м оралн ост се тада подаје а разло зи уверењ а

пр етум бавају у пр и нц ип оп ор тун и зм а (тај великиуни верзални при нц ип без при нц ип а свих врем ена). К одоних ид еолош ких опредељ ених, п репознатљ ив је још иједном синхронизованом подударнош ћу пром ене м иш љ ењ а(и освеш ћењ а) са ценом коју реж им нуди на трж и ш ту

распродаје својих „со ц ијали стичк и х“ идеја и уверењ а ив и со ко м к во то м п о л и т и ч к е п о тр аж њ е за п о д р ш к ом

п ри зн ати х аутори тета м аркси стич ке м исли... П реокрет јетоли ко консеквентни ји ш то се привидно поклапа стари

п ри нц ип и са новом ф ун кци јом , у овом случају - једн ог

дем ократског м арксисте и звани чн ог (н ацион ализован ог)м арксистичког „соц и јали зм а“ .. И све козе на броју и сви

вуци сити... О бично и з прогањ ане оп озиц ије у ком ф орнувласт... ређе обрнуто.

М оралн алоботом ијаје успела, м ентална м етам орф озаје заврш ена.. .

М арксизам је својом ди јалекти ком , не сам о до тукаои задавио „ф орм алну логи ку већ је ф ункц ион алномрелативно ш ћу до те м ере зам рсио узрок и п оследицу да је

често н ем огуће виш е ни јасно видети н ити од редити ш та јеком е и чем у узрок, аш та последиц а ... да ли је зебра или коњу пиџами...




својој тотал и тарн ој и део ло ш ко ј вари јанти ,ф ил озоф ски м аркси зам (који свакако им а м еста у областиф илозоф ије), постаје рели кви ја једн ог од н ајверолом ни јихсистем а сопствене логич не нелогич н ости . У н акази о јет ер м и н о л о ги ју п с еу д о н а у ч н е д и ја л е к ти ч к ебезсадраж ајности, којом се сли чн ости м огу да супротставе,р а зл и ч н о с ти д а и з м и р е , н а с у п р о т о ч и гл е д н е

н еп о м и р љ и в ости сад р ж и н а . А н атем и сањ е „ ф о рм ал н е

ло ги ке“ која још од А ристотела ж иви, тотали тарн и

м аркси зам је покуш ј коначн ог пр екида са класи чн омф и лозоф ском традиц ијом логике. (П рактич но узев зап оли тичк е потребе тренутка, м ож е да се постави и следећи

гш тањ е .. . Д а ли је, на прим ер, ф илозоф ски класичним арксизам , - „м арксизам “ , и ли је то сам о онај и зли зан и„м аркси зам “ пост - ком ун и стич ке власти у С рбијиС лободанаМ илош евића.из 1990. године. С етио race В О Ж Дкао свог новог изум а, који је чак и њ егов претход ни к -п ракти зерски м арш алски реж им , у им е своје чисте власти -

заборавио и „м аркси зам “ затрпао својим „сам оуправнимсоциј али зм ом ?“ П ретпостављ а се да би сваки образовани

м арксиста био у стањ у да на то п итањ е одговори и тајГ орд ијев чвор лако расчвори, бар у им е правоверности свогусвојеног м арксистичког „учењ а“

П роф есору м арксистич ког уверењ а лако је било даутврди аутентичн ост м арксизм а у бољ ш евичком блоку и

„пре зи д а“ (пре одум ирањ а црвених анћела). Д ем ократским аркси зам PRAXIS м огао је засигурно да пронађе који је одових варијаната био пр етход и ш те данаш њ ој власти„со ц и јали сти ч ке“ С рби је, којој се он, као опроб анидем окр атски м арксиста, п ри друж и о и са којом се од српа -

ид ентиф ико вао. И рони чно је да он својим при суством усам опрозваној „соц ијали стич кој" власти, н и уколи ко је ниједем окр атизовао, али је зато свој дем ократизам и з добади сиденци је успеш но ком пром итовао. В ласт није тимапсурдним чином (м арксистичког покрш тењ а) п остала

соц и јали стички ја, али је дем окр атски „со ц и јали зам “ им орални аутори тет проф есора - ди сиден та озбиљ но довела

у пи тањ е. С ам о ци ни ии и наивни м огу да при хвате да је тасим би озаи скрена или дасе српски соци јали зам и и стори јски



П о с л е к о м у н и з м а 1 27

том идеолош ком сим биозом потврдио или политичкиобогатио.

С а и зузетком прве и п очетка друге децен ије 20 - огвека сиром аш на истори ја наш е „и н тели генц и је“ , нарочитооне предводн ичке (и у првој и још виш е другој Југославији),показал аје и наклоност и готовостда под погодн им условим апри влачне пон уде и (још виш е) пред опасно стим а претеће

прин уде, радије попусти и са влаш ћу се споразум е, него дајој се озби љ ни м отпором бесм ислено одупре. циљ у

м оралног оправдањ а такве друж бе (реж им и „напреднаи н тел и ген ц и ја“ ) п остоји б огати арсенал и зговор а иоправдањ а, почев од озбиљ не борачке такти ке - да се зло

бољ е ‘„изн утра под ри ва“ , па до најразноврсни јих разлогаид еолош ке сродности. Н и при нц ип ијелна прагм атичн осттакве искрене сп рем н ости по сустале и занем оћале„и н телигенц и је“ н ије за потцењ ивањ е. О збиљ ан је токултурни и соци олш ки ф еномен наш ег друш тва и наш егчовека... Јер, тако при чаи де, свака је „власт“ иста - спрем на

да корум пи ра, да не заборави корисне услуге и дареж љ ивонаграђује, и з држ авне касе, „ш ко лц е“ и своју одануин телигенц ију „културних по движ ни ка од знањ а и науке. “

Још је М и лош себи своје прве писм ењ аке куповао,увозио и м азио, и ли исм евао, гонио, пон иж авао па и ш кртонаграђивао, већ прем а њ еним услугам а, верности и од аностиК Њ А ЗУ . . . О туда наовам о, већи је напредак учињ ен.

И нтелектуалн и пи они ри искренесарадњ е са сваком влаш ћујош се бољ е сналазе, чак и кад ни су спрем ни да баш таковидљ иво и отворено „ служ е“ и да из п рин ци па у властибуду; труд е се бар да не буду упадљ иво против њ е, већ онакоћутљ иво уз њ у ил и поред њ е.. Злу не требало... П рактич но

и п ош тено узев, да се отворено буде против власти (којој су

п отреб н и и која их м ам и) одаЈе, зар не, виш е некум азохистичку скло н ост него м оралн ост; п ознато је да се одпош тењ а и м оралности не ж иви, али се м ож е итекако датрп и и пати, а уврђена власт (каква - таква била) зна и даош ин е па и награди када се то заслуж и ; да прекрати токм ирн их напора у проф есији, аутори тетим а у култури , у

угледни м јавни м ф ункци јам а, у просвети итд... Зл ослу тније утисак да ће такви х п рактичн и х , уд оц н елнх ,користољ убивх „освеш ћивањ а“ бити све виш е и м еђу




и н телектуалн и м „п окајни ци м а“ у наш ој дом аћој друш твенојкултури верних п риклон ика и при врж ени ка прагм атичнеопортуни ситчке разум ности. (О он ом „пословном сектору “наш е спретне сирове предузим љ ивости у им е своје користи,која ће, са „пр и ватизац ијом “ и ли без њ е,и ин аче доћи, да се

не говори...)И скуство снал аж љ ивости нас је п ри викл о, a

тотали тари сти чки м акијавелизам дотукао ф ило зоф ијомпрактичн е корисности ор елативн ости м иш љ ењ аи безначају

етике: да развијем о п раксу своје особене утил и тари стич кем орално сти , уз пом оћ религијске осир ом аш ено сти ,кулу турн и х заосталости, љ удске неповерљ ивости, завистии разно врсни х н етрпељ ивости. С ве се то, отсуством свестиза м оралне, п оли тичке и ци вил не одговорности, сли ло узагађен ток обеспућености, па сад одлива у класна,идеолош ка, националистичка, личн а и п роф есионалнаом раж ењ а; неповерењ ем у друш тво и свет око себе, све се тосли ло у одбојнаодбранбеназатварањ а од „спољ них утиц аја“ ,неповерљ ивости и клоњ ењ аод ш ирих м еђународних ф актораи сваког регион ално г удурж ивањ а: све у им е ум иш љ еневиш е вредности наш е легендарне сналаж љ ивости.

све споријим условим а прелаза напосаослож еностии насуш не дем ократске реф орм е, на предугом путу одлаганеи све зам орн ије недогођене дем окр атизац и је, и стрпљ ењ апретрајавају, а нем ири и несигурн ости ум нож авају.

И нтелиген ц ија ће м орати кад -тадд а отсече пу пак одсвоје ујединитељ ске нелегитим не власти, а прем а њ ој заузм е

став одм ереиог ди станцирањ а и објективн е кри тичн ости,

и нспи ри сан интересом свог народа и њ егове дем ократскебудућности. О слобођењ е од опортунистичке п отчињ ене

п ри врж ености данаш њ ој власти, би тни је предуслов свакестварн е дем окр атизац и је. Тај п ри нц и п и јелн и став важ иоби, у истој м ери, и за пр ореж им ски и анти - реж и м ски деои н тели генц и је . За први , да пр естане да по м аж енедем ократску власт да настави дасе леги тим н о прод уж ава(и легити м н о п отврђује) својим учеш ћем у њ ој. За други,њ ен већии значајни ји део, дасе ослободи м енталне хи потеке

пећин ског „ан тико м ун и зм а“ , отресе навике, преостале изпр ош лих доба и старог реж им а, ком е се под теретомпри клањ ала, да би сада , сладострасно и осветнички , своје



П о с л е к о м у н и з м а 1 2 9

по ли тичке противни ке (,,непријатељ е“ ) у ш ирем ф ронтудем ократског окупљ ањ а, о по ртуни стич ки и за своје бивш егрехе, виол ентно оп туж ивала.

Н а по м олу су врем ена слободне и отворене утакм и ц елич ног одговорног стваралаш тва, м ереног арш иномћудљ ивог, н езаситног „слободног трж и ш та“ свеопш те(не)при јатељ ске кон куренди је идеја, тал ен атаи зналачки х

способности, али и врем енанеизвесних гаранција за„усп ех“ ,(у м нош тву незаш тићених рукописа, научних и стручни х

радова, унапред о безбеђени хсубвенц ио ни рани х и здавачки хк у ћа п о л и т и ч к и х н а гр ађ и в ањ а, п р о ф еси о н ал н и хп ри ви леги ја , оси гурани х академ ских , научн их ипроф есион ални х п олож аја итд . . . ) С адаш њ а власт јевероватно и п оследњ а, које то све још увек пр уж а својојзаслуж н ој при јатељ ски наклоњ еној елити. Д а ли башпоследњ а?

И м ада у свим врем ени м а „вл аст“ п откупљ ује, услободн им дру ш тви м а она ип ак не купује за сва врем на.В л а ст се п р и р о д о м си с те м а д е м о к р а т и је м ењ а.

дем ократским и правним друш твим а, власт ни м атеријалноне гарантује неисцрп не ф ондове за културу, безбриж н усигурност стваралаш тву, нити њ еним ауторим а конф орнубезбедн ост. Зау зврат, никакве ни услуге од њ их не очекује,а још м ањ е их све купу је. У том е је снага слобо дн ен еполи тизиране културе. П о правилу сам оразвоја културеи стваралаш тва, академ ски свет и наука при падају секторудруш тва, н езависног од би ло које власти , а ствараоци , и у

овим областим а, ж и ве од својих дела и радова. Н ису они ни

искљ учива м атеријална брига, а још м ањ е су одговорностреж и м аи тренутне п оли тич ке гаранитуре на власти, ш то не

искљ учује истрајну ку лтурн у по ли тику опш те заш тите ивредновањ а ум етничког и културног ж ивота.

И сам о на такву врсту слободе кул турн е и научне

н езависности ваљ а рачунати.И и н тели генц и јa је сам о један (м ањ и) део свог

друш тва, која ваљ а да својим ум ом , знањ ем и пош тењ амин спи риш е равноправно са свим другим деловим а њ еговим ,

а ни како ел и ти сти чк а класа одабрани х коју власт, поду ж н ости подм ићује, а она од власти ж и ви и од њ е једин озависи. О на не м ож е и не см е да им а посебне кори сти и да




посебне п ри вилегије уж ива. Н езависност је први и једи ниуслов кул турн е м исије и др уш твен е п озиц и је свакедем ократске ин тели генц ије.

И з збирке есеја. (зим а , 1990. )

И ван П ајић



К љ и г е о к њ и з и 131

К Њ И Г Е О К Њ И З И

К њ ига је осам наести том О пуса М илош а А ћина -

К осте „Д раж а М ихаиловић и Равна Г ора“ под насловом

„П оука будућности. “

Н а П е д е с е т и Ч и ч и н д а н , на дан уб иства Д раж е

М ихаиловића (1946-1996.), добили см о К њ и г у . Н еке књ иге

заиста јесу „књ иге над књ игам а - ова је м еђутим : К њ и г е о

к њ и з и . О нам а. Н аш им непријатељ им а. П онајвиш е о том еш та см о требали да чиним о а нисм о, и ш та м орам о чини ти

у буду ћн ости ако заиста јесм о. He сам о истори јски , него

м орално и национ ално, К њ и г а је ризни ца. Њ ена моћ

п рои зи лази и з невероватне м асе и стори јских чи њ ениц а,

и спрепл етани х у историјским догађањ им а која су ути ц ала

на наш ж иво т, на наш у см рт, и на забрањ ен развој С рба каонације, као народа, и као држ аве - и з којих је са м удрош ћу

сагледана И стина. Зато ја К њ игу см атрам К њ и г а м а о к њ и з и

јер сваки поједини пасус нуди и стин у која обавезује на тем ео који м асе м орају писати књ иге и књ иге... које ће м удрош ћу

препорађати у будућн ости наш е м орално и наци он ално

биће.

И с т о р и ј у Ч и ч и н е д у ш е с в е д и м о н а ч е т и р и

к р а к т е р и с т и к е : д о б р о - и с т и н и т о - х р а б р о - с к р о м н о !

Д а ли је ово п окретачка снага М ил ош евог ин телекта?

Д а ли је ово суш тина њ егове Х ронике?

Јесте.

Једин и ком ентар је: Х вала, М ило ш у, јер тако једином ора да буде. Д обро - истин и то - храбро - скром н о - јесу

бесм ртност слободарства, баш као ш то М илош ци тира

А постола П авла: „С т о јт е , д а к л е ,у с л о б о д и к о ј о м н а с Х р и с т о с

о с л о б о д и и н е м о јт е с е о п е т у ј а р а м р о п с т в а у х в а т и т и . “

1944: HE С М Е С Е Ч У Т И Н И ЈЕ Д Н А Д О Б Р А Р Е Ч ОМ И Х А И Л О В И Ћ У !

1996: HE С М Е С Е Ч У Т И Н И ЈЕ Д Н А Д О Б Р А Р Е Ч Е ОС РБ И М А !




Д руги део К њ иге, њ ен Завет, М илош је назвао О Д ЈЕ КРА В Н Е ГО РЕ . М ото ове сублим иналне поруке Равне Горе из

буд ућн ости н атраг у данаш њ е и у сва будућа данаш њ а доба

је: С Л О Б О Д А И Л И С М Р Т - 1941 - 1996!

М огло је и з претходног дела К њ иге да се учини да је

бриљ антна анализа м еђународног терори зм а С таљ ина,

Ч ерчила, Р узвелта, а нарочито ли чн а крвож едно ст А верела

Х арим ана, заузела пресудно м есто у анализи злочи н а који

су практичн о почин или Т ито, титоизам и Т итови С рби.

М еђутим , иако супро тно апетиту наш их читалаца да сепри ча „сам о о н ам а“ , баш ова бри љ антна анализа јесте

врхунац О дбране пред Заврш ну реч. М ирн о и убедљ иво,

докум ентовано и луцидно, М илош ева пош тена О дбрана

Д раж е М ихаилови ћа прераста човекове судове и суђај, у

срам их изокреће...

бриљ антном „бриш ућем л ету“ кроз историју

М илош клеш е заправо м итски м ем орандум о насртајим а

зла да н адвлада Д обро ; борбу човечног п ротив

и н д о к т р и н ац и је; п р о ти в д р ж ав н о г м ан и п у л и с ањ а

поједин ци м аи м алим народим а; п ротив лаж ногоправдавањ а

крвопроли ћа; против глобалн ог држ авног терор и зм а од

С редњ ег века до данас, који на крају овог века истиче

„н аци он ални и н терес“ као оправдањ е глобалне пандурске

улоге С једињ ени х Д рж ава.

Заврш н у поуку и з догађаја 1939- 1946. саврем еници

не м огу извући , а још м ањ е из догађаја 1946 - 1996. To је

надлеж н ост будућих, још нерођених нараш таја. Ц иљ наш еграђе за поуку будућности јесте да се на крају овог века

при пом огне да се над С рбим а уклон и Д ам оклов мач и

ам ерички ласо, које су нам етн ули Н ем ци , И тали јани ,

С овјети , Б ританц и , А м ериканци , Ф ранцузи и њ ихови

подрепни ци . Заиста, ова м удрост јесте ж етва М илош евог

ж и вота с љ убављ у ж ртвован ог сазревањ у за С рпство.

И ако см о одучени да се С рпством напај ам о, иако см о

н а то п љ е н и тр и в и јал н о м п о т реб о м д а С р п с тв о

,ди скутујем о“ , а м ож да баш и због тога, овакворазм иш љ ањ еделује као Расткове неи зречене речи: Н еизречене али

садрж ане у њ еговом Завету. О нда схватим да није Р астко у



К њ и г е о к њ и з и 133

пи тањ у; да ни је чак ни Х ристос. Б ож и је су то речи које намје Х ристос пренео не рекавш и нам их. А ли... волећи нас,

веровао је у нас да ћем о и и з нереченог наш ом савеш ћу чути

ове м исли О ца и ж ивети њ има:

Р авногорски п окр ет се бори за препород С рпства,

који се остварјује пу тем м оралне, духовн е, друш твене и

м атери јалн ееволуц и је. To доводи до јачањ а народне вољ е за

изборењ е нове, кри стално дем ократске држ аве. С рпски

народ треба да иде сопствени м , а не туђим путем . Т уђи пу т

води и ли у провалију тотали тари зм а, или под економ скиласо којим се гуш и слобод а и препород... У том е и јесте,

уосталом , см исао и значај наш е теш ке и крваве борбе

започете на Равној Гори.

И сам Д раж а скром но одговара на пи тањ е заш то није

п ри зн ао капи тулаци ју, ни ф изичку али ни м оралну: „ Зато

јер сам био сигуран да се ни народ ком е припадам неће

пом ирити са ропским ж ивотом . “

И М илош , такође скром но, објаш њ ава заш то Д раж а

није при зн ао ни ф изичку н и ти м оралну капитулаци ју: затош то је м орално уједињ ењ е кам ен тем ељ ац и препорођеног

дру ш тва и држ аве, а изворн и корак препорода Ч и ча је

озн ачи о већ својом првом п оруко м - не п ри зн ајем

капи тулаци ју.. . С ледствено, неки вечни о дјек Равне Г оре

буде:

„Н е верујм о ни у П русе, ни у Русе, н и ти у А м ериканц е

и ли икоје странц е, него у се и у своје кљ усе.“

С рби н „и стори чар“ , на крају овога века, м ора да јеверан и сти н и , али он м ора храбро и љ утито да коракне

степен виш е, народски м удро речено, м ора да без м рж њ е и

страсти одвоји кукољ од ж и та, и искорени неслогу кој а нас

готово двадесет векова упропаш ћава...

М и ло ш је постигао најнедостиж ни је у списатељ ском

послу: врло ком пл икован м исаони процес сачињ ен од безброј

токова у разли чи тим врем ении м а он је ставио на папир као

прецизан и логичан докум ент. Ч еж њ ом за истин ом , и

м ајсторском ком позиц ијом и елоквентнош ћу М илош еворавногорско виђењ е истори је п рерасло је у вековну народн у

м удрост- у В рлину С рпстваи И стину И сторије. Равногорски




пош тено. А ли и Равногорски без пардона. О но ш то јесте, -

јесте! С ам оједн астварн ост постоји. А п ол и тика ... по лти ка

је првенствено ум еш ност, док је истори ја наука о прош лости

и поука будућности.И тако, још на таласи м а будућн ости одзвањ ају у

м ени једноставне речи С рбина и Равногорца М илош а...

истин ска прош лост, не онап релакована поб еднички м бојам а

- осветљ ава се доказим а... они који забрањ ују доказе, ти

забрањ ују и сти н и да сведочи и поучи...

И зато каж е М илош : Запам ти, као и оно на К осову,слобод ари су на Равној Г ори од нели м оралн у победу.

В ојни чки порази, они од Б укуљ е до крваве Зеленгоре и

Д рин е, нису пор азили Равногорски м орал, не по ли тички

и ли трговачки м орал, него висок и н телектуалн и м орал. Т ај,

да знаш , баш тај м орал односи крајњ у победу. Т оје бесм ртни

одјек Равен Горе...

О нда, н аследни че још нерођени , којим путем у

будућност?

Р азум ним путем и под заставом слоге... јер, сви суи згледи да је светосавски пут вере, просвете и м ирољ убиве

правде далеко по ж ељ н ији , нарочито кад је у складу са

друш твеном , теоретском и прим ењ еном науком .

П оследњ еречи К њ игесу: И ди м удро, не погини лудо.

Ч езнем да К њ ига учини сваког С рбина онако срећним

и ди чни м како је м ене учини ла.

Ч аслав П рањ анин

М И Л О Ш А Ћ И Н - К О С Т А : „П О У К А Б У Д У Ћ Н О С Т И “

Р А В Н О Г О Р С К И В Е Н А Ц - В А Ш И Н Г Т О Н , D.C. SAD 1996.






Д . Р ајковић

Т У Г А И З Г Н А Н И К А

Још једн а зла година у распадањ у м ин у

П осле пет децени ја неандерталске збиљ е,

А м и бирам о снова синџи р и пом рчину,

„Јер нем а ни ш та бољ е ван партизанске ш пи љ е.“

С м оста аветног брода - не знају м у се пути -

К рм ане трбосеци и сваш точин е ине,

А м и им наздрављ ам о к ’о да см о сум анути

И још се поносим о са бездуш ности њ ине.

О суђујем о странце за распадањ е своје,

П рем да см о на и спи ту већ безброј пута пали;

Б ирам о пустахи је да нам судби ну кроје,А не видим о јам у ш то су нам ископали.

Н аш и ц рквени оци, скоро без и зузетка,

К ао кип ови ћуте, „П олитике се клон е“ ,

П а кад К рајин а паде Х рватим а, без м етка,

Н ису се чул а звона да на узбуну звоне.

За сапатнике драге све чеш ћа су опела,

С ве већа усам љ еност у повечерја дуга,

И , као дн ом Ћ езене, оп ет м е ноћас срела -

М еланх оли ја слом а, црна нем ил а друга.

3. новем бра, 1996.



П О Е З И Ј А 137

Д . Р ајковић

П И С М О У К Р А Д Е Н О

И овог п ута кани седи и згн ани к Рам о

Д а обрадује сестру. С ам отн а је и стара.

В аљ да ће гш см о стићи . Н ису сви хуљ е там о,

Т еш и се стари ратни к и спрем а неш то пара.

А онда м у се чи ни да је педесет м ало,

П астотин арк у дода. Н ек’ се пом огне јадна.

О д чем ерног ж и вота ш то јој је преостало

Д а бар бож ићн е дане не дочекује гладна.

Д вапут је на коверти реч проверио сваку

И број спр ата и избе где је реум а м учи,

П а кад се уверио - све је тачно у длаку -

К рену хи тно на пош ту да писм о испоручи.

О тиц але су ноћи. Б риж но. Због сваш точина.

О свануои Б ож ић. С лутњ е се свеш ћу јате.О С авиндану карта из отаџби нских тм ина:

В апај дрхтавом руком - ш то се не јављ аш , брате?!

31. јануара, 1996.




Д . Р ајковић:

М Е Л А Н Х О Л И Ј А С Л О М А

Д а се радујем ?! Ч ем у?! С вуд нечастива тм и н а

Д ави распету груду ш то см о колевком звали,

А грани цам а пустим - лиш ај и м аховина,

О ткад см о кукавички К рајин у п роћердали...

М ораћу на седницу, опом ињ у ме знанци:

„У гледни гост из зем љ е“ говориће у С али!

А л ’ увек иста тем а - за све су кри ви странц и,

Ш то см о у лудој ноћи кол евку раскопали.

С а стол а пи см о блене. Н исам га отворио.

Н а С купш тину ме зову. Знам , уредниш тво кроје,

А м ене туга м ори, у дан ведар и чио,Јер распадањ е српства, распадањ е је м оје.

Н а И м ањ у се неко велико слављ е спрем а,

А ли ни драга м еста виш е м е не привлаче.

Зам ерају м и често - заш то м е ни где нем а,

А пораж ено срце над згариш тим а плаче!

И као некад давно у квргам а Ћ езене,К ад м е читави свем ир раздвајао од дом а,

Н а и стеку ж и вота опет походи м ене

Ц рно, паклено ш тене - м еланх оли ја слом а.

14.септ. 1997.




К осара Г аврилови ћ

Ф р агм ен т

М и који см о напустили зем љ у и куће наш е,

и наш е баш те, и воћњ аке и винограде,

м и који см о оставили све ш то см о им али

да би за увек остали оно ш то см о би ли,ил и ш то см о м исли ли да јесм о а никад не бисм о,

м и који см о прегорели све снове и наде

м и који см о се одрекли сваке сутраш њ иц е,

м и избегли це, м и издајиц е, м и убице.

М и који см о оставили лавеж наш их паса,

на пр озорим а одсјај заласка сунца над С авом ,

златне куп оле цркава, и икон а Х ри ста С паса,

и ноћ која пада над Т оп чи дерском травом ,

м и који ж ивим о ван садаш њ ице ж ивотом

вечитог луталице,

ми избеглице, ми издајице, ми убице.

А при л - јун и (1976)





О Д Л А З А К Б Е З П О Р А Т К А

(п о с в е ћ е н о с р п с к и м ж е н а м а - м у ч е н и ц а м а )

С ве сам за собом оставила,

оног дана кад сам одлазила

и тек онда горко схватила

ш та сам кроз тебе проп атила,

О т а џ б и н о , зем љ о патн>е и страдањ а.

П онела сам сам о завеж љ ај надањ а

и у песници стисак тврде вере

и још м ладу крепку снагу

скупљ ену на кућном прагу,

да без спутаности, без мере,

оспем бујиц у бри тких речи

које ни ко не м ож е да спречи,

као откинути крик из груди,

ш то м е страхом у зору будио

чим се дан заруди о.

Т и си С рбијо, по злохудом усуду

пр им ил а см ртну пресуду

као на С траш ном С уду

и п остала си п они зна слуш кињ а

и м рска робињ а

дивљ их, црвених звери.

А некада си била богињ а,

пред којом су се отварале двери,

јер си и знедри ла цариц у

М и л и ц у,

зем аљ ску светиц у,

градитељ иц у,

покровитељ ицу,

заш титни цуцр кава и м анастира,

од Јадрана до Епира.




У бога м ајко Ј у г о в и ћ аса девет горских птића,

девет синова,

стаситих џинова,

пред турским м егданом ,

са старим Југ- Б огданом .У ткал а си у н>их све твоје снове,

постављ ајући их на чврсте основе

свог испуњ еног ж ивљ ењ а,

у м укам а, сузам а и патњ ам а.

К осовска девојко,

м ил осрдн а сестро, лепојко,

сам арићанко,

неговатељ иц е крвавих рана,

судби ном си би ла одабрана

да К осовским орловим а,

српским синовим а,

ставиш твоју н еж н у руку на чело

и окрепиш им тело

топлом утехом ,

као мелемом.

У ш ла си у историју,

- К осовску К алварију.

О таџбин о, тебе је бодрила,

подизала и соколила,праведна и храбра Јевросим а - м ајка

јун ака К раљ евића М арка,

кога је корила и саветовала, она,

м удри ја и од краљ а С олом она..

Равиојла вила

је ш ир ил а крила,

прозирна ко свила

и над њ им сестри нски бдила.

П а крхка и н еж на

као пахуљ а снеж на,




леп а О л и в е р aкоју п он иж ена С рбија натера

и при нуди да клекне пред Л азом - царем

да Б ајази ту поп ун и харем .

Зем љ о С рбијо, плачи,

када душ м анин јачи

твоје м ајке и кћери тлачи!

С рбију је освојила

она, коју је љ убављ у задојила,султани ја М а р а,

ж ена свеопш тег дара:

уцвељ ена, несрећно удата

за сам ог М урата;

али се турчи ла није

за љ убав вољ ене С рбије.

В елика хриш ћанка,

богом ољ ка,

светосавка,

најодани ја добротворка,задуж бин арка,

калуђерица

и светица,

чијом је препоруком довела

првог хијерарха

за В асељ енског патри јарха,

- Н И Ф О Н A ,пореклом С рбина,

у Ц ариград,

В и зантиски престони град.

О на је и спун и ла И сторију

за напаћену С рбију,

чијој је бурној про ш лости

М ара сим бол оданости

и крајњ ој по ж ртвованости:

на М арином лиц у сијаЂ урђева ди настија

и црква „Д обра М арија“ ,




јер је задуж бин ан>ена ж и вотна судби наи понос П ланин е А тоса,

српског духовн ог косм оса.

Т воја кћи вредн а Ј е ф и м и ј а ,

везиљ а, чија се златн а срм а сија

на по кровим а црквени х олтара

све до Х иландара.

Ж и ва се у одаје узид ала,ситни м радом оковала

и на пола ослепила,

себе обесм ртила.

И з там ни х очију њ еног неж ног пола

огледала се туга заточеничког бола.

П ред В ам а царске кћери

отвараху се двери

м анастирских задуж бин а

- данас гом ил а руш евина -

и завеш тањ ем сте уш ле у иконе,

тековине вековне,

руком моловане

и постасте столећна спона

у туж н ом одјеку звона:

етерска веза с врем еном

и српским племеноми њ еговим плодн им сем еном .

В ам а, ж ене српске, ја љ убим руку

и као буктињ у носим плам ену поруку

да ће, где год м и нога стане,

једна чиста суза да кане,

- за В ам а лепе Г оспе-и део м ог сећањ а постане,

па да се м ојим трагови м а проспем ири с светог там јана, ум есто крина,

да се успе до Б ож јих висина,




путем спасењ а,до васкрсењ а.

+++

Т и си С рпкињ о, мученице

и светице,

на дом у, огњ иш ту, двориш ту, пољ у, њ иви,

достојна да ти се диви.

Т и си четири годиш њ а доба

у уло зи скруш ено г робаи сејала и ж њ ела

и прела

и сва згрбљ ена косила

и кад си чедо у утроби носила

и у болови м а се савијала

у сновим а си њ ихала

сина наследника,

јун ачког ли ка,

ратника-војника.

А кад си га у војску п рати ла

сузам а си га об ли ла

и сваку ноћ се за њ ега м оли ла.

берби се твоја песм а ди зала

и као рујним вин ом грла оп ијала

и твоје видокруге освајала.

К ао бисере у огрли ци си ни залаж ељ е, чеж њ е, трептаје и сањ е,

кроз ткањ е

и копањ е.

А кад би ум орна села,

снена.ти се клела

да ћеш бити љ уба верна,

понизна, смерна,до см рти одана

иако будеш варанаи у срцу ти болна рана задана.

Т и си у огњ у ж и во та изгарана!




С рбијо, утробо брем ени та,м нога је ж ена п лем ени таобогаћена духом , п ером и ум ом ,

била овенчана круном

и плодоносним даром

п остала господаром

свог ди чн ог п лем ства,

м ог данаш њ ег сродства.

В итеш ке српске кћери

у повељ е записанеу кам ену и склесане,

песм ом опеване,

у срца урезане

ваш их поколењ а.

С рпки њ о, сестро, м ајчице,

сторучице,

породичне ћелије зенице,

„одреш ила си се за све М атериц е, „ (+)

као врели им пулс зем љ е М атиц е

у златни м плодовим а пш енице!

С рпкињ о, ти си стварно ст

и неисцрп на м истика

кроз прош лост,

- ја с вам а суш та ин тегралност.

О д задњ ег одласка

без повратка,

п ро ш ло стје колевка

м ојих п рох ујалих снова,

од којих је сваки сан

у своју звезду укован,

узидан

у сазвеж ђе једн ог м алог света,

- м оја последњ а м ета.

(+) М илован Д анојлић



14 6 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш "1


О П Т У Ж У Ј Е М !

Зар је м огуће да њ их н и ш та не покрене

на већи труд и напор да по стану љ уди?

Зар не схватају да се све распада, вене,

а буне се кад се о њ им а лош е суди.

М исле да су „поп или пам ет целог света“ ,

а сви остали као да су „траву п асл и “ ,

п ам етн ији савет редовно сваком см ета,

и са најниж ом врстом као да су срасли.

С ви се врте у круг не знајући за бољ е

и један н адругога бацају се блатом ,ж елећи пакост, зло, брату до м иле вољ е

наоруж ани тим најподл ијим алатом .

Т уђи нц им а налазе обавезно м ане,

окренути кри тико м прем а спољ нем свету,

а похлеп но увозе све м оделе стране

и перверзне идоле следују у пету.

У беђени да је пут ка правој слобод иу отсуству савести, дуж н ости и вере

безобзирн а м аф ија њ их у пр оп аст води,

јер су пукле гранце и разум не м ере.

+++

П росули см о м удру и прем удру реч м ногу

да једн ом постигнем о несуђену слогу,

ал’ свог ли чн ог „Ја“ С рби н се одрећи неће,

несвесни да см о ковачи соп ствене среће.

1997.




Н Е К А М И С Т О Ј Е У С П О М Е Н Е

(на Б осанско П одрињ е)

Н ека м и стоје

успомене;

Те ливаде зелене,

ш ум ом закриљ ене.

Т и к оњ и ћи

мали,

осам арани .

He причај те

нове приче!

Н ећу у н>их веровати!

М оја душ а,

децу пам ти.. .

лепу, срећну,

плавокосу,

ш то трчкарају

покрај пута,

сјајем сун ца огрнута.

Та су деца,лепрш ава,

С ву леп оту К рају,

дала.

He причајте...

нове приче,




Н ека м и стоје

успомене

и з м ог краја понесене.

To је

део мене.

М иланка - Беба Ђ аковић



П О Е З И Ј А 1 4 9

О Д Л А З А К

О тпутоваћу далеко,

да заборавим м уку!

К ако да понесем руку

Д ам њ ана Југовића?

Х оћу срећнију и стори ју

и неке „лепш е при че“

крваву боју Ж и че

да заборавим нећу!

А како да нађем срећу

у нечем ш то је туђе?

И м а ли иш та луђе

него волети Тебе?

С рбијо!

М аћехо и м ајко,неи спри чана бајко

м ога рођењ а!

К ако да заборавим

ли тургије, бдењ а

наш их м анастира?

К о там о да м и свира

у двојнице?

И које друге птиц е,

осим гавранова?К ако да заборавим

там њ ан и слова

наш их С опоћана?

К о ће м е звати н ана

и мамо?

Д обр о се нас две знам о.

Н и ко !! !

С рбијо,м рж њ о и дико ; Љ убави!

К ад одем , ко ће да слави



наш е свеце?Х оће ли бити деце

са им еном У рош а. . . М арка?!

С ам о је глупа варка

да могу да одем!

О дласком да прободем

сенке утвара.

М о др ин а н аш и х ш љ и вара

плавеће се у м ени!

Б олеће прагови кам ениодласком покош ени.

К ад отпу тујем далеко

да нађем зем љ у бољ у,

са погачом и сољ у.

Н И К О ME Ч Е К А Т И Н Е Ћ Е !

К о ће да пали свеће

на гробовим а војни ка,

ком е ће јец ати звонаса напуклих звоника?

С рби јо -љ убави м оја

са по ж утели х слика.

1 5 0 Г л а с н и к С р п е к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “

Љ иљ ана Л аш и ћ





1 5 2 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “

Н А Ш И П Р Е М И Н У Л И Ч Л А Н О И

+

П Р О Т О Н А М Е С Н И К М О М И Р П Е Т К О И Ћ

И знен ада, траги чн о је изгуб и о свој ж и вот. 27.

децем бра 1996. г.П окојни М ом ир је рођен 25. августа 1947. годи не, од

оца М илан а и м ајке В итезе. О сновну ш колу је заврш ио у

свом родн ом м есту. О д м алена је васпитан у српском ,

патри јархалном и п равославном духу, па се после заврш ене

осм огодиш њ еш колеопредељ ује заБ огослови ју,јерје м ислио

да ће тако најбољ е по служ и ти свом е народу, који се био

скоро одр екао Б ога и српске пр авославне традиц и је.

Б огословију је заврш ио 1968. годи не, а већ 1969. године се

ж ен и добром и лепом девојком М иленом П етронијевић ии сте године бива руко п оло ж ен за свеш теника.

С луж бовао je по разни м м естим а С рбије и био је

свуда ом иљ ен, јер је иш ао од куће до куће и објаш њ авао

народу значај вере и како се чува срп ско и м е и п равославна

тради ц и ја. Н аравно, збо г такво г рада н и су га трп еле

ком ун и стичке власти, па је п рем еш тен и, на крају, због

неки х ситни ц а, избачен из служ бе. To га ни је поколебало.

О стао је и даљ е веран Б огу и православљ у.

Д олази у А м ерику 1984. Н аш м итропо ли т господин

И ринеј, га прим а у наш у јур и сди кц ију и постављ а га за

свеш тен и ка у Н ортону - О хајо, где служ бу је све до м арта

1987. годин е, када буде постављ ен засвеш тен и кац рк ве „Св,

С теван Д ечански“ у В орену - М ичиген. току свог

служ бовањ а трудио се да служ и народу и да му пом огне,

С вој посао је обављ ао по ш тено и добро. Н ије знао да м рзи,

али је знао да праш та. Једно врем е, када је суседној цркви

„С в. В азнесењ а“ из И корса - М ичиген, било најтеж е,при скочи о је и њ им а у пом оћ.

С коро десет годи на је провео у тој цркви. С удби на га

је повукла да оде код своје куће, у А јри ш Х илсу, јер м у



Н А Ш И П Р Е М И Н У Л И Ч Л А Н О И 153

ж ена н еколи ко дана није радила, па је искористио то дазапали коров који се био нагом илао. Т ако је, кобн ог 25.децем бра, сав коров стрпао на гом илу и потпалио. П ош то

ватра није хтел ад а гори добро, он је узео кан ту сабен зи н омдакоров м алопо прска, какоби горелобољ е. М лаз од бензин а

се запали о и захватио канту којасе запали ла у њ еговој руци

и експло ди рала. Запаљ ени бензин је захватио и њ ега, тако

дасу опекотин е би ле трагичне. Њ егова М ил ена је, са неким

ком ш ијам а, п окуш ала да угаси ватру, али нису успели.

Х еликоптером је из А јриш Х илса пренеш ен у м едицин скицен тар у Е н А рбон у, где су лекари п окуш али да м у сачувају

ж ивот, али ни су успели. П осле два дана је исп устио своју

плем ениту душ у.

П ребачен је у своју цркву „ С т. С теван Д ечан ски “ .

Б и ло је око двадесет свеш теник а за врем е опела, али нису

сви учествовали у м оли твам а. У цр кви, испред олтара, са

покојни ком су се дивн им говором опростили : Н ам есник

С еверно ам еричко - К анадског нам есни ш тва протонам есни к

М иод раг П оповић и Њ егово преосвеш тенство владика г.

С ава. уторак је њ егово тело пренеш ено код м анастира

„Св. М арка“ у Л орн -О хајо, где су свеш тени ци очитали

упокојену м оли тву. У м анастиру се са по којн ико м , о пет

оп ростио владика г. С ава. П осле сахране, н а м анастирском

гробљ у, пр иређена је даћа у сали м анастира, где су у им е

цркве говори ли њ егов рани ји н ам есни к, протоставроф ор

Ђ уро М ајерле и прота Радом ир Ч каутовић. У им е њ еговецркве председни кМ аркоТ рзин , а у им е Ц Ш О . Св. В азнесењ а

и з И корса, као и у им е организаци ја, којим а је п окојни к

прип адао: С рпске народне одбране, С рп ски хч етни ка„Р авна

Г о ра“ , Д р уш тва „ Њ его ш “ и клу ба „ Д р аж аМ и х аи л о ви ћ “ из

И корса, говорио је В уко Д раговић.

П окојни М ом ир и за себе остављ а да за н>им вечно

тугују; С упругу М ил ену , син а Г орана, снаху Л ису, унука

Н и колу и у старом крају: м ајку и сестру.

Н ека му је вечни пом ен м еђу нам а и С Л А В А М У !




15 4 Г ласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “

+

Е Ћ И Р ( Е Ћ О )

Р А К О Ч Е В И Ћ

1926 - 1996 .

Н а дан 18- ог

сеп тем бр а 1996.

године, у својој

седам десетој год ин и

ж иво та, и спусти о је

своју плем ениту душ у

Б е ћ и р (Б е ћ о )

Р акочевић и сахрањ ен

је 21- огасептем бр а на

Јорк гробљ у у Т ор он ту.

Б ећи р је рођен28- га м арта 1926.

годин е, од оца А лексе

и м ајке В идосаве (рођ.

Б уки ли ћ) у селу Рајичевин е, на дом аку Н ем ањ ића

задуж би н е, м анастира М ораче, који је кроз векове био

ри зн и ца српске историје и кул туре. Т у је Б ећир од растао уз

гусле српске, слуш ао о славној прош лости свогаи пл ем ена

м орачкога, као и С рпства уопш те.

Њ егов отац А лекса је био при м еран браствени к ип лем ени к, па су од њ ега, њ егови синови н аследи ли све

врлине пош тени х и храбрих љ уди:

А лексаје као м ладић био на заради у А м ерици (Гери),

и пре ослобо ди лачких ратова вратио се свом е родном м есту,

говорећи: „В иш е волим да слуш ам српске гусле и звона

м анастираМ ораче, него да м и неко поклони пола А м ерике.“

Х рабро се борио у оба ослободи лачка рата 1912- 13- те

године, као и у П рвом светском рату.

1941 . годин е среди но м м есеца новем бра ,

ком ун и сти чка руљ а, преноси своју ком анду у м анастир



Н А Ш И П Р Е М И Н У Л И Ч Л А Н О И 15 5

М орачу. Д оносећи тим е терор, убиства, м обили ш ући народ,исм ејавају веру и Б ога и све оне који им се супростављ ају.М ил исав, старији брат Б ећиров, супростављ а се том е и

напу ш та оп ш тину М орачу, прелази на подручје П рекобрђа,

а касније у С ела П рекобрдска. С а њ им одл ази и њ егов

ш еснаестогодиш њ и брат Б ећир. О д тог дана, па до м аја

1945. године, Б ећир не скида четни чку пу ш ку са рам ена.

1944. годин е напу ш та са остали м четн иц им а, под

ком андом П авлаЂ уриш ића, Ц рнуГ ору.гдепролази босанску

Г олготу са осталим четниц им а.М и ли савахв атају ком ун и сти у С ловени ји и стрељ ају,

а Б ећир пада у партизанско ком уни стичке руке. К ом ун исти

га извод е н а суд и осуђују на дван аест година робије, од чега

издрж ава ш ест година и бива пуш тен на „слободу“ , без

и какви х грађанских права и заш тите. К ад се вратио и з

затвора, ком ун исти м у певају подругљ иве песм е и прете.. .па

је из ти х разло га нап устио своје родн о м есто и о дл ази у

Б осну. Зати м са још три ратна друга беж и у А устрију, a

потом долази у К анаду.

П око јн и кје боловао дуж е врем ена, али се ни ком није

п ож алио. Зато је њ егова см рт била као изненада.

Н астоти н е при јатељ а и по зн ани каодало је последњ у

по ш ту свом е Б ећиру, како у погребној кући , тако у цркви и

на гробљ у.С војим наци онални м радом , по којни к је задуж ио

сваког п ош тено г С рбина, без обзир а којој је цр кви и ли

органи заци ји п рипадао, да буде п ош тован. Б ећир је пресвег а био С ветосавац, срп ски ч етни к, добар човек и дом аћин .Д оп оследњ егдаха није испу ш таои з м исли настрадале С рбе

и з К рајин е. Једна од вели ки х утеха би ло м у је храбро српскоруково дство Б осне, које је за ж и вота, у ток у овога рата,

п окојн и к и посетио.

О пело је обавио отац С рђан К осановић, а такођ е су

присустовали: А рх. нам есни к за К анаду М иодраг П оповић,протаЂ ура В укелић, протаУ рош Б улатовић и прота Ж иван

К ајевић и з Ч икага.К овчег п око јн ика до вечне куће су носили: В ојислав

М арић, В ојин Ђ уричковић, М илош Јауковић, П еро Ц еровћ,

Ђ орђе Ш абан и Рацо В уковић.





Н А Ш И П Р Е М И Н У Л И Ч Л А Н О И 15 7

+

М а к с и м - М и ш о Л а л и ћ 1946 - 1997 .

Ф ебруара 1. ове 1997. годи не п рестало је да куц а срце

једно г узорн ог м ладог С рбина, вредног радн и ка на свим

српским , С ветосавским и националним пољ им а, М аксим а

М иш е Л алића, сина угледних С рба покојног М илана и Д аре

Л алић.

О вај туж н и и и зн ен адн и удес п отресаоје вели ки број

С рба Ч и кага и м ноге А м ериканц е. С рчани удар п окосио је

један ц вет узорн е м ладости која је својим м ладалачки м

зам ахом у ж и во ту м ного обећавала, а тим е сахранио голем е

наде.М иш о је рођен 27. новем бра 1946. годин е у логору

Е боли, И талија, где су њ егови родитељ и преж ивели Б осанску

голготу и са остаци м а четни ка до ш ли у тај несрећни логорИ талије. О д раног детињ ства сав је п рипадао српству. К ао

дете био је редовни п осети лац српске недељ не ш коле, зато

ни ко ни је м огао п ри м етити д а је рођен у ин остранству, јер

је перф ектно говорио, писао и читао српски. М иш ин и

родитељ и са осталим четни ци м а 1947. године прем еш тени

су и з И талије у Н ем ачку где су остали до 1952. годи не када

је С рп ска народна одбрана послала аф идевите за усељ ењ е у

А м ерику и њ егови родитељ и дош ли са петоро м але деце и

настани ли се у Јуж ном Ч икагу где је М иш о п ош ао у редовнуам еричку ш колу. С а одлич ним успехом заврш ио је основну

ш кол у и гим н азију, као и разне курсеве. Р адио је у разним

преду зећим а преко 25 годин а где је био п ословођа све до

своје преране см рти.М иш о се упознао са С неж аном са којом склапа брак

1. децем бра 1982. годи н еидоб ијасин чи ћаМ артин а. С неж ана

је бил а неж на п рем а свом е м уж у и пом агала м у када је био

болестан, н арочи то задњ их м есеци када је озбиљ но био

болестан од срца.



158 Г л а с н и к С р п с к о г и е т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

Ф ебруара 4. увече у препун ој капели К ом паре уЈуж ном Ч икагу пом ен је изврш ио о. Д рагољ уб П оповић уз

пратњ у црквеног хора Јован Јовановић Зм ај. капели су се

од п о к о јн и к а о п р о с ти л и д и р љ и в и м р еч и м а Ж и в о р а д

Ђ орћевић, председник Ц рквено ш колске-опш тин е С вети

С им еон М ироточиви и з Јуж ног Ч икага, а у им е Ц ентралног

одбора и чланства С рпске народне одбране председн ик

С лавко П ановић.

С утрадан, 5. ф ебруара, у 9 сати тело по којног М иш е

пренето је из капеле у цркву С ветог С им еона М ироточивогкоја је била прем ала да прим и сав народ који је дош ао да се

пом оли Б огу за покој душ е драгог нам М иш е и испрате га довечне куће.

О пело су изврш ил и о.Д рагољ уб П оповић, парохијски

свеш тен ик и о. Д ени с П авићевић из цркве В аскрсењ а

Х ри стовог и з северн ог Ч и кага уз пратњ у хора Јован

ЈовановићЗ м ај. П осле заврш еног опелао. Д рагољ уб П оповић

оп ростио се од п око јника на српском језик у а о. П авићевић

на енглеском , евоцирајући лепе особине покојног М иш е

дотичућ и се срц асви х присутни х, тако да није би ло особе да

није п устил а сузу ж алосни цу .

Зати м је велика поворка аутом оби ла кренула од цркве

прем а гробљ у код м анастира П ресвете Б огороди це, где је

тело п око јни ка предато зем љ и на вечни боравак. Т у се од

покојног М иш е у им е Ц ентралне управе О С Ч „Равна Г ора“

опростио Д уш ко Ћ урчић, секретар Ц У . Т акође и кум

породице Л алић, В учетаР утовић, одрж аоје говор дирљ ивимречима.

М иш о остављ а овде у А м ерици супругу С неж ану,

синчи ћа од 12 година М артин а, туж н у м ајку Д ару, две

сестре М илиц у и М илку, стрица М илована са породицом ,

тетку В идосаву са сином М ираиаом , велики број кум ова и

искрених при јатељ а а у отацбин и доста чланова ф ам илије

Л алић.

С Л А В А Т И И Х В А Л А .

В учета Рутовић



159

С А Д Р Ж A J

Реч новог уредн ика................................................................................ 31. У вод y драм у Н ем ањ ића, М и п и ц а М и л а д и н о е и ћ ...................... 4

2. С теван Н ем ањ а и Растко............................................................... 7

3. С теван „П рвовенчани“ ................................................................ 334. К раљ У рош ...................................................................................... 495. К раљ Д рагути н...............................................................................576. К њ иж евна ум етничка заједница, П о л е к с ј а ..............................

Д м т р је в ћ - С т о ш ћ .............................................................. 65

7. Са ж ивотних стаза, М а н е Л е ш у т .............................................. 78

8. П артизанске егзекуције на Ц етиш у, 1944 .М р е д р а г ...............

В у к и ћ ............................................................................................... 102

9. В ујисићи из С крбуш е, М и п у т и н Б о ји ч и ћ .............................. 113

10. Јован и Д им итрије, М и /г у т и н Б о ји ч и ћ .................................... 115

К Њ И Ж Е В Н И Д Е О

1 П осле ком унизм а (Е сеј-политичка анализа)

Documents

Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv78