GLAVA VI

REVOLUCIONARNI RADNICKI POKRET POD VOĐSTVOM J OSI PA BROZA TITA

1. POSLE VELIKE PROVALE U NOVEMBRU 1936. GODINE

Stanje revolucionarnog radničkog pokreta u Vojvodini je, posle velike provale novembra 1936. i sudskog procesa 1937, bilo vanredno teško. U momentu provale, na području Vojvodine bilo je oko 350 élanova KPJ. Hap- šenja su počela u novembra 1936. U 23 vojvodanska mesta lišena su slobode 122 élana i simpatizera KPJ i SKOJ-a. Posle sprovedene istrage, pred sud za zaštitu države izvedeno je 56 aktivista KPJ. Njih 40 je juna 1937. osudeno na kaznu robije u trajanju od 6 meseci do 8 godina. Tóm prilikom su, zajedno sa svojim dragovima, osudeni i neki mađarski učesnici u revolucionarnom radniékom pokretu. íz Subotice su oterani na robiju Ištvan Kizur (Kizúr István), Josip Hegediš (Hegedűs József), Tibor Gotesman (Goteszman Tibor), Zoltán Gros (Grósz Zoltán) i Béla Kričković (Kricskovity Béla). Iz Zrenja- nina i okoline su osuđeni Mihalj Selesi (Szőlősi Mihály) i Zoltán Vereb (Ve­réb Zoltán).882

Posle ovog vrlo teškog gubitka, revolucionami radniéki pokret u Voj­vodini je jedno vreme skoro zamro.

U redovima Partije krajem 1937. u Vojvodini je ostalo samo oko 50 élanova. Za kratko vreme zavladalo je organizaciono rasulo, pa i demorali- zacija. Sliéne nepovoljne organizacione prilike su bile tada i u drugim delovima naše zemlje.

Upravo u to vreme, odnosno u tako teškim prilikama za Partiju i re- volucionarní radniéki pokret uopšte, na éelo KPJ dolazi Josip Broz Tito. Pred novoizabranim partijskim rakovodstvom bili su veoma teški zadaci. Pre svega, od malobrojne, unutrašnjim sukobima podrivane i terorom re- žima razbijene organizacije trebalo je za najkraée vreme stvoriti masovnu, évrstu i idejno monolitnu partiju.

882 Muzej..., arhiv. br. 6749—7096, 'Proces Lazara Milankova i drugova; D. Kecié, Klasne borbe u Vojvodini 1918—1941, 153; Revolucionami radniéki pok­ret u Subotici 1918—1941, tóm 4, 1938—1941, Subotica 1975, 6; Revolucionami rad- nički pokret u Zrenjaninu 1918—1941, tóm 4, 1938—1941, Zrenjanin 1977, 7—8.

281

Oslanjanjem na proverene, ideološko-politički izgrađene i mlade partij- ske kadrove, doslednom, upornom i sistematskom akcijom za idejnu éisto- éu, kao i savladivanjem frakcijskih borbi — od 1937. do 1940. godine je, pod rukovodstvom Josipa Broza Tita, obnovljena i konsolidovana Komunistička partija Jugoslavije.883

Direktive viših partijskih fóruma o obnavljanju partijskih organiza­cija (tokom 1937. i početkom 1938), u Vojvodini i pored nekih izolovanih pokušaja nisu mogle da se uspešno realizuju. To poéinje tek krajem 1938. god. Izabrano je privremeno rukovodstvo na čelu sa Žarkom Zrenjaninom Učom sa ciljem da što pre ostvari organizaciono-političke zadatke. Ono je u tome nailazilo na krupne teškoće zbog lošeg organizacionog s tan ja i rasula. Ősim tóga, trebalo je suzbiti otpor onih koji su predlagali legalne koncepcije u radu.

Na obnovi partijskih organizacija u Vojvodini u toku 1938, pa i po­sle, uz žarka Zrenjanina Uču, angažovali su se i drugi istaknuti članovi KPJ kao što su Svetozar Markovié Toza, Radivoj Ćirpanov i Jusuf Túlié. U toku 1938. god. u Vojvodini su obnovljene samo tri mesne organiza­cije KPJ (u Novom Sadu, Vršcu i Velikom Beékereku).

Privremeni Pokrajinski komitet je u februaru 1939. održao svoju konferenciju u Vršcu. Uéestvovali su Žarko Zrenjanin (Vršac), Radivoj Cirpanov i Jusuf Túlié (Növi Sad), Milán Adamov (Melenci), Iván Viogla- vin (Kumane), Svetozar Markovié Toza (Veliki Beékerek) i jedan metalski radnik madarske narodnosti iz Subotice. Izvori kojima raspolažemo sadrže podatke o identitetu izaslanika iz Subotice. On je bio Jožef Salai (Szalai József).884

U prvoj polovini 1939. god. organizacioni rád, po svoj prilici, nije imao znaéajnije rezultate. U vreme Zemaljskog savetovanja KPJ (u junu 1939) u Vojvodini su delovale samo tri partijske organizacije. Na ovom skupu iz Vojvodine su uéestvovali Žarko Zrenjanin, Radivoj Ćirpanov i Jusuf Túlié.883

U organizaciono-politiékom radu u drugoj polovini 1939. i tokom 1940. godine zapažaju se vidniji rezultati. U vreme VI pokrajinske konferencije KPJ (septembra 1940. u Kamenici) Vojvodina je véé imala 650 élanova Parti je. Organizacije su delovale u 45 mesta (u 21 srezu). Postojalo je i 6 okružnih komiteta, više od 10 sreskih i nekoliko mesnih komiteta.886

Okružni komiteti su org,anizaciono pokrivali podruéje Vojvodine na sledeéi naéin: Okružni komitet za severnu Baéku, Okružni komitet za juž- nu Baéku, Okružni komitet za zapadnu Baéku i Baranju, Okružni komitet za Severni Banat, Okružni komitet za južni Banat i Okružni komitet za Srem.

Posle velike provale (u novembru 1936), u redovima Madara élanova KPJ koji su izbegli hapšenje i presudu najpoznatiji su bili Lajoš Dudaš, Jožef Salai — metalski radnici, Matko Vukovié i Béla Kriékovié — poljo­privredni radnici, Géza Sabo, drvodeljac kao i neki drugi.

883 Pero Damjanov ié , Tito pred temama istorije, Beograd 1972, 65—123; D. K e c i é, Revolucionami radnički pokret u Zrenjaninu..., 8.

884 D. K e c i ć, Klasne borbe u Vojvodini. . . , 189—190.885 Isto, 190.886 Isto, 190.

282

Rád na organizacionom sređivanju i omasovljenju KPJ imao je naj- značajnije rezultate krajem 1939. i tokom 1940. godine. Krajem 1939. god., posle petogodišnjeg robovanja vraéa se u Suboticu Lazar Nešić, berberski radnik, i ponovo postaje jedan od najvažnijih aktéra u revolucionamoiri radničkom pokretu Subotice i okoline. Zahvaljujući nj ego vöm angažovanju, početkom 1940. formiran je Mesni komitet u Subotici u sledećem sastavu: Lazar Nešić — sekretar, Otmar Majer (Mayer Ottmár) — urednik napred- nog časopisa Híd,™ Matko Vuković, Roko Šimoković, grafički radnik, i Lajoš Dudás — kao članovi. Sredinom 1940. u Subotici je formiran i Okružni komitet KPJ za severnu Bačku. Tome su prethodile personalne promene u ranijem MK KPJ. U njegov sastav su tada ušli Karlo Mironicki i Ferenc Déri mladi (ifj. Győri Ferenc), stolarski radnik, i Edén Kornštajn (Kom- stein ödön). U novoformirani Okružni komitet KPJ za severnu Bačku iza- brani su Lazar Nešić i Otmar Majer kao sekretari i Matko Vuković, Mi- lutin Morača (iz Novog Žednika) i Kálmán Bakos (Bakos Kálmán) iz Ade kao članovi. Pored rukovodećeg kadra KPJ, u gradu su »aktivni članovi sve do aprilskog rata bili: Géza Sabo (Szabó Géza) — drvodeljski radnik, Ištvan Lukač (Lukács István) — trgovački pomoćnik, Lola Vol (Wohl Lola) i Magda Rác (Rácz Magda) — privatne činovnice, Mikloš Švalb (Swalb Miklós) i Ferenc Balog (Balog Ferenc) — privatni nameštenici, Antun Vu- ković, István Irge (Ürge István) i Lajčo Matié — poljoprivredni radnici.883

Formiranjem Okružnog komiteta KPJ u Subotici i posebnim anga- žovanjem Otmara Máj éra i Lazara Nešića, na terenu seveme Bačke (a posebno u subotičkom, topolskom i senćanskom srezu) u tóm periodu se— pored starijih članova KPJ kao što je Mihalj Levei (Lővei Mihály), uk- ljučuju i mladi aktivisti, kao Vince Nadabonji (Nagyabonyi Vince), Ilona Sekelj (Székely Ilona), Peter Molnár (Molnár Péter) i Janoš Ez Sabo (őz Szabó János).889

Prema odluci Okružnog komiteta u Subotici od sredine 1940, za nepo- sredno povezivanje i usmeravanje rada mesnih komiteta u senćanskom sre­zu (u Senti i Adi) zadužen je Kálmán Bakos. Medutim, nije uspelo nas toj a- nje Okružnog komiteta u Subotici a kasnije i Mesnog komiteta u Senti, da formiranjem ćelija u svim većim mestima (od Horgosa do Mola) pro- širi ovaj rád.890 Mesni komitet u Senti pokušao je da stvori ćeliju KPJ i u Kanjiži, ali nije uspeo. Radom Mesnog komiteta rukovodio je Vince Nadabonji, stolarski radnik. On je bio sekretar od formiranja Komiteta ujesen 1940. pa sve do juna 1941. kada je uhapšen od madarskih okupa- tora. Članovi — Peter Molnár, stolarski radnik, Ilona Sekelj, radnica, i Já­nos Ez Sabo su učestvovali u radu Komiteta od osnivanja sve do velikih provala u Bačkoj (u oktobra 1941. g.).891

.... 1 ......... ....—rv- "1. ."ww*.

887 M é s z á r o s Sándor, A Híd mint Jugoszlávia Kommunista Pártjának folyóirata, A Hungarologiai Intézet Tudományos Közleményei, 1974, 75—80, 83.

888 D. K e c i <5, Revolucionarni radnički pokret u Subotici. .., 25.889 János Dobos, Antifasistiöki pokret u Senti 1941. godine, Vojvodina

1941, Novi Sad 1967, 223.890 Istorijski Arhiv Senta (IASE), Fotokopije br. 196/005, Prijava žandarme-

rijskog krila u Senti (br. 245/bün/1941) protiv Mihalja Olajoša i dr. Spominje i J. D o b o š u nav. delo, 223.

891 J. D o b o š, nav. delo, 224.

283

Formiranjem odnosno obnavljanjem Mesnog Komiteta KPJ, u Senti je stvoreno jezgro najprogresivnijih snaga s ciljem da okuplja sve napred- ne snage u gradu za borbu protiv konzervativnih buržoaskih elemenata koji su već tada sve otvorenije ispoljavali svoje revizionističke tenden- cije.

Ovaj zadatak Mesni komitet ipák nije mogao uspešno da ostvari, Rukovodstvo je bilo neiskusno i neizgradeno, mada je tokom 1939—1940. godine nešto od svojih slabosti i savladalo. Komitet se sastojao samo od pripadnika madarske narodnosti mada ie u gradu tada živelo i oko5.000 Srba.

Godine 1940. u njega je ušao i lekar Laslo Gere (Gerő László). Me­dutim, od početka se oseéala slaba povezanost Parti je sa agrarnim pro- letarijatom u gradu i okolini. Većinu članova Komiteta činili su zanat- lijski radnici — pošteni i odani Partiji, ali teoretski nedovoljno izgradeni.

Osnovno uporište komunista u razvijanju masovnog ideološko-poli- tičkog rada bilo je u Radničkom domu, koji je otvoren 1937. godine. Tu su se nalazila sedišta skoro svih pododbora Sindikata i radnička bibliotéka sa čitaonicom »Sloboda«.

Ovde se okupljalo uglavnom mađarsko zanatlijsko radništvo pa je medu njim i uticaj Mesnog komiteta KPJ bio najjači, a mnogo slabiji u redovima poljoprivrednih radnika u gradu i okolini. Doduše, postojala je partijska ćelija u salaškom centru Kevi. Tu radnici čak nisu bili ni sindi- kalno dovoljno organizovani (od 4.500 poljoprivrednih radnika, organizova- nih nije bilo više od 600).892

Vidne uspehe Mesni komitet KPJ je postigao u povezivanju i uključi- vanju žena u organizaciono-ideološki rád. Godine 1940. u maju je oformlje- na prva ženska deli ja, ali je i u naselju Kevi bilo žena u deli ji.893

Nemamo baš mnogo podataka o borbi pristalica revolucionarnog rad- ničkog pokreta madarske narodnosti protiv tada vec sve jačeg iredentistič- kog iščekivanja dobrog dela madarske buržoazije u Jugoslaviji, od čega nije bio imun ni neorganizovani deo radništva. Ovo pitanje izbijalo je na površinu u sve oštrijoj forrni i u Senti. Borba protiv nacionalizma u sen- ćanskoj lokalnoj sredini imala je i svoje specifičnosti. Srpska i madarska buržoazija u Senti bila je ujedinjena u borbi protiv radničke klase, ali srpska buržoazija se oduvek osećala ugroženom u pretežno madarskoj sre­dini. Madarska, pák, potisnuta sa vodećih ekonomskih i političkih pozicija, želela je da nacionaine težnje Madara kanališe sopstvenim rukovodstvom. Ona je istupala kao branilac nacionalnih manjinskih prava na jezik, kul- turu i političke slobode i kao takva stalno je zastupala nacionalno obesprav- ljeno široke mase grada. Ali isticanjem parole o madarskom jedinstvu, težilo se ugušivanju klasne borbe, razbijanju internacionalne solidarnosti radničke klase i izolovanju komunista.

Bivše vode Madarske stranke u Senti bili su u to vreme veoma ak- tivni. Buržoaski i sitnoburžoaski elementi u Senti su se tada okupili oko

892 J. D o b o š, nav. delo, 224.893 K a t o n a Pál—V u j a d i n o v i ć Jelena, Kratak pregled razyoja Komu-

nističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije u Senti; Vidanje Redakcionog odbora Sreskog Saveza boraca u Senti (umnožen geštetner tehnikom) 1958, str. 12; Spominje i J. Dobos u nav. delo, 225.

284

Janoša Vamošija (Vámosi János) i Pala Mohačija (Mohácsi Pál) u društve- nim i kultumim organizacijama Gazdakör (Udruženje gazda), Kisgazdakor (Udruženje malih gazda), Katolikus legényegylet (Katoličko momačko dru- štvo), Magyar Közművelődési Egyesület (Mađarsko prosvetno društvo). Sve te snage u gradu su vodile sistematsku kampanju u interesu madarskog jedinstva i napadale »internacionaliste«, postajale su sve agresivnije. Me­sna organizacija KPJ je započela odlučnu borbu protiv tih snaga sa ci- ljem da — ukazivanjem na demagogiju u njihovim socijalnim obećanjima— odvoji mase od buržoaskih, iredentističkih opredeljenih političara. Par- tijska taktika je bila da se komunisti uključe u sve društvene organiza­cije, naročito u one u kojima su Vamoš i njegovi istomišljenici razvijali svoju političku delatnost. U borbi za mase i protiv fašizma su značajni uspesi već od 1939. godine, što je bila prinudena da prizna i lokalna bur- žoaska stampa.893*

Borba izmedu komunista i revizionista postajala je sve oštrija, ali ipák i neravnopravna: 1940. godine, posle osetnog poboljšanja mađarsko- -jugoslovenskih spoljnopolitičkih odnosa, pristalice bivše Madarske stranke i u Senti su dobile pravo održavanja političkih zborova, kojim su se maksi- malno koristile. Komunisti su takode posećivali te zborove i pokušavali da ih pretvore u skupove sa sadržinom iz lepeze socijalnih pitanja. Ovakvom taktikom komunisti su često uspevali da ometaju i izmene sadržaj tih zbo­rova u pravcu koji je za organizatore bio nepoželjan. Tako se odgadalo ujedinjenje Madara oko revizionističke desnice u gradu.894

Krajem 1940. godine u senćanskom srezu u Adi oformljen je takode Mesni komitet KPJ. Odmah moramo istaći da je rekonstrukcija tih orga­nizacija većinom vršena posle oslobodenja. Sećanja preživelih učesnika re- volucionarnog radničkog pokreta dosta su izbledela, stoga i greške nisu is- ključene. Ovu okolnost stalno ističu i učesnici koji su davali izjave, istori- čari, publicisti, autori mesnih monografija itd. Drugih i verodostojnih izvo- ra, medutim, néma.

Po izjavi učesnika revolucionamog radničkog pokreta u Adi, sekretar Mesnog komiteta u Adi bio je Kálmán Bakos, do 18. januara 1941. kada je uhapšen. Tada ga je nasledio Jožef Halas (Halász József). Clanovi MK bili su rukovodioci pet ćelija: Kálmán Bakoš, Šandor Fodor (Fodor Sándor), Jožef Halas, János Varga ml. (Varga János) i Jožef Varga (Varga József).895

893a J. Dobos, nav. delo, 224—225.894 Szentai Híradó br. 45, 5. XI 1939; Članak; Tartsunk rendet; Spominje

i J . Dobos u nav. delo, 225.895 Po izjavi učesnika revolucionamog radničkog pokreta u Adi, sekretar

Mesnog komiteta u Adi bio je Kálmán Bakos, do 18. I 1941. kada je uhapšen. Tada ga je nasledio Jožef Halas (Halász József). Clanovi MK bili su rukovodi­oci pet ćelija: Kálmán Bakoš, Sándor Fodor (Fodor 'Sándor), Jožef Halas, Ja- noš Varga ml. (Varga János) i Jožef Varga (Varga József).

a) Po sećanju drugova, clanovi partijskih ćelija su bili: rukovodilac Jožef Varga, a članovi: Mate Krizán (Krizsán Máté) Gizela Vámos (Vámos Gizella) udova Varga i Jožef Spang (Spang József).

b) Rukovodilac ćelije: Jožef Halas, a članovi: Sándor Tasi (Tasi Sándor) i Viktorija Seredi (Szeredi Viktória).

c) U toj ćeliji bio je rukovodilac Sándor Fodor a članovi: Kálmán Adamko (Adamkó Kálmán) i Piroska Bakos (Bakos Piroska).

285

Oživljavanje revolucionarnog radničkog pokreta u mestima sa većinom madarskog stanovništva zapaža se i u tadašnjem bačkotopolskom srezu. Rekonstrukcija tih organizacija takođe je izvršena na osnovu iskaza preži- velih učesnika a objavio ju je Karolj Brindza u zbornicima dokumenata0 stanju organizacija KPJ u to vreme (kraj 1930. i početak 1940).896

Sa aspekta učešća Madara u revolucionamom radničkom pokretu pod okriljem KPJ treba odmah da istaknemo i područje Banata. Naime, tokom1939. i 1940. god. tu su obnovljene ili aktivirane partijske organizacije u Zrenjaninu, Melencima, Elemiru, Aradcu, Botošu, Stajiéevu, Perlezu, Centi i u drugim mestima. Medu članovima i simpatizerima je bilo i dosta Mada­ra. Samo u Zrenjaninu u to vreme je bilo oko 40 élanova i kandidata KPJ. Po nepotpunim podacima, medu članovima i kandidatima KPJ u Velikom Bečkereku 1940. godine (pored élanova Mesnog i Okružnog komiteta) bili sur Mihalj Senji (Szőnyi Mihály), Peter Senji (Szőnyi Péter), Andraš Senji (Szőnyi András), Jožef Lévai (Lévai József), Mihalj Tót (Tóth Mihály), Sán­dor čonti (Csonti Sándor), Zoltán Vereb (Veréb Zoltán), došao sa robije novembra 1939, Andraš Lendvai (Lendvai András), Đerđ Tót (Tóth György)1 drugi.897

U godinama uoči drugog svetskog rata u Velikom Beökereku je delo- vao i Okružni komitet KPJ za severni Banat. Sekretar Komiteta od leta1940. bio je Mihalj Servo (Szervo Mihály), krojački radnik. On se avgusta1939. vratio u grad posle desetogodišnjeg tamnovanja. Do proleéa 1941. Okružni komitet je imao promenljiv sastav.898

Zalaganjem Mihalja Serva, krajem 1939. obnovljena je partijska orga­nizacija u Aradcu. Sekretar je bio Dimitrije Đorđević, a medu članovima je bio i Đula Molnár (Molnár Gyula).899

Krajem 1939. obnovljena je partijska organizacija u Mužlji. članovi KPJ tada su bili: János Siveri (Sziveri János), Janoš Čonka (Csonka János), Lazar Keseg i Ileš Palatinus (Palatinusz Illés).900

U severnom Banatu početkom 1940. bio je takode obnovljen MK KPJ u Kikindi. Ovde na prvom mestu treba da istaknemo ulogu Klare Feješ (Fejős Klára), koja je tada bila srednjoškolka.901

Na području Okružnog komiteta KPJ za zapadnu Bačku i Baranju uključivanje Madara u radniéki pokret je bilo evidentno. I Madari su prvo- bitnom revolucionamom i partijskom sastavu na ovom području činili jednu treéinu (kao i medu članovima Komunistiéke partije na podrucju Vojvodine). Tu su bili uéesnici revolucionarnog radniékog pokreta iz pred-

d) Rukovodilac éelije Kálmán Bakos, a članovi: Gergelj Vámos (Vámos Gergelj), Ištvan šoti (Sóti István) i Marija Jakovljevic.

e) U toj éeliji rukovodilac János Varga a članovi Karolj Čeh i Andraš Ke­lemen (Kelemen András). [Urbán János, Tűzsziget (Plameno ostrvo), II,264265].

896 Fusnotu videti na 384. strani.897 D. Kecié, Revolucionarni radnički pokret u Zrenjaninu 1918—1941,

tóm 4, 1938—1941, 18.898 Isto.899 Isto, 20.900 Muzei..., arh. br. 7395, Sećanja Janoša Siverija, Spominje i D. Kec i é

u nav. delo, 20.901 Ljubomir T a b a é k i, Kikinda u narodnooslobodilačkom ratu i revolu-

ciji, Novi Sad 1982, 101, 104, 106 i 107.

286

ratnih godina Eme Kis (Kis Ernő), István Bala (Balla István), Jožef Flos- berger (Floszberger József) i inženjer Vilmos Špajgl (Spajgl Vilmos) — svi iz Sombora; Mihalj Sabo (Szabó Mihály), István Sič (Szűcs István), János Bočo (Bocsó János) i Đerđ Kovač (Kovács György) iz Telečke; István Nad (Nagy István), János Kobor (Kóbor János), Mihalj Bočvardi (Bocsvárdi Mi­hály), Gustav Gestmajer (Gesztmajer Gusztáv), Šandor Födi (Fódi Sándor), Pál Orbán (Orbán Pál) i Jožef Bakos (Bakos József) iz Zmajevca, Batine i Suze; te kandidati KPJ Lajoš Sič (Szűcs Lajos) i Imre Klajn (Klajn Imre) iz Suze.902

Obnavljanje Okružnog komiteta u Somboru vezano je za ime štampar- skog radnika Laze Plavšića, koji se krajem 1939. vratio sa robije. U Okružni komitet KPJ izabrani su Lazar Plavšić — politički sekretar, Ferenc Kuée- ra (Kucsera Ferenc) — organizacioni sekretar, Érne Kiš, Iván Plavčetić, Ja- noš Domanj (Domány János), Žarko Lubovljev i Kamenko Gagrčin.903

Jula 1940. Mesni komitet KPJ u Novom Sadu prerasta u Okružni ko­mitet. Od avgusta 1940. njegov sekretar je Branko Bajié, a élanovi: Livija Lilika Bem, Đorđe Bešlin, Andrija Lederer i Dušan Danilović. U to vreme u Novom Sadu delovalo je i nekoliko partijskih éelija. Medu élanovima koji su bili ukljuéeni u rád partijskih éelija u gradu, iz redova madarske narod­nosti preživeli uéesnici spominju Rudolfa Klausa (Klausz Rudolf), Đulu Var- gu (Varga Gyula) i Đulu Nemeta (Németh Gyula).904

2. U LEGALNOJ DELATNOSTI KPJ KROZ STRANKU RADNOG NARODA

Krajem 1936. i poéetkom 1937, kao što je poznato, bio je provaljen Pokrajinski komitet Komunistiéke partija Jugoslavije za Vojvodinu. Zbog razbijanja partijskih organizacija i osudivanja mnogih komunista, prestala je i organizaciona delatnost na osnivanju legalne Jedinstvene radniéke par­ti je. Paralelno sa obnovom ilegalnih partijskih organiazcija otpoéeo je i organizacioni rád na formiranju jedne nőve legalne radniéke partije. U prvoj fazi se pristupilo osnivanju Radniéke partije, (1937—1938), a posle na široj osnovi Stranke radnog naroda. Ona je u celoj zemlji, kao i u Voj­vodini, postala legalna forma politiéke borbe radniéke klase. Inicijativni odbori bili su stvoreni skoro u svakom veéem mestu. Na poéetku 1937. i u 1938. godini imala je naziv Radniéka partija, a posle je delovala pod ime- nom Stranka radnog naroda.

Organizovanom radu je prethodilo savetovanje u Zagrebu (15. maja 1938) na kojem su uéestvovali i predstavnici Vojvodine, tu je osnovan Ini- cijativni odbor za formiranje Radniéke partije.

Uskoro je u Novom Sadu organizovano savetovanje (uz uéesée 10—12 ljudi) na kojem je oformi jen Vojvodanski inicijativni odbor, éiji su élanovi bili: Svetozar Markovié Toza, Stevan Dejanov, Slavko Brzak, Arpad Vertes (Vértes Árpád) i Jovan Oros. Na savé to van ju je odluéeno da se tekst

902 Milenko B e 1 j a n s k i, Madari somborskog kraja u borbi protiv fašizma, Sombor 1973, 5.

903 M. B e 1 j a n s k i, nav. delo, 17.904 Mila C ob an s ki—Zvonimir G o 1 ubo v ié—Živan Kuma nov , Nö­

vi Sad u ratu i revoluciji, 1, Növi Sad 1976, 197.287

političkog programa nőve stranke — koji je Svetozar Markovié doneo iz Beograda — hitno umnoži na srpskohrvatskom i madarskom jeziku. Rastu- ranje umnoženog programa raznim kanalima uspešno je realizovano. Ini- cijativni odbor dosledno se zalagao za saradnju sa politiékim snagama ud- ružene opozicije), prvenstveno sa Vojvodanskim pokretom, da bi se na táj naéin postavili temelji egzistencije i buduénosti radniéke klase Vojvodine.905

Inicijativni odbor Radniéke partije u maju 1938. sklopio je sporazumo sadejstvu sa Dudom Boškovićem, vodom Samostalne demokratske stran­ke u Vojvodini i jednim od najmarkantnijih rukovodilaca Pokreta. Nije postignut, medutim, sporazum sa socijalistima iz Radniéke komoré.906

Posle formiranja novosadskog Inicijativnog odbora, u drugoj polovini 1938. sliéan odbor je bio u osnivanju i u Velikom Beékereku. Na tome su aktivno angažovani: Đura Jovanović, Stevica Jovanović, Vladimir Kolarov, Johan Fuks i radnik Madar János Seéenji (Szécsényi János). Inicijativni odbor i posebno neki od njegovih élanova (Vladimir Kolarov i Janoš Se- óenji) pokušali su da formiraju takvo telő i u Mesnom medustrukovnom odboru URSS-a, ali ovaj pokušaj nije uspeo.

Vlasti su, medutim, pod optužbom za ilegalnu komunistiéku propagan- du, uskoro u Novom Sadu uhapsile élanove Inicijativnog odbora Radniéke partije (medu njima i Svetozara Markoviéa). U Velikom Beékereku su tako­de lišeni slobode élanovi Inicijativnog odbora (medu njima i Janoš Seée­nji). Osudeni su Johan Fuks i Đura Jovanovié, a ostali zbog nedostatka do- kaza oslobodeni.907

Radniéka partija, odnosno tada véé Stranka radnog naroda, zajedno sa socijalistima na skupštinskim izborima (11. decembra 1938) istakla je samo éetiri kandidata (u Turskom Beéeju, Baékoj Topoli, Šidu i Vršcu). Sa stanovišta naše teme posebno istiéemo da je u topolskom izbornom srezu (u Čantaviru) Stranka radnog naroda dobila ukupno 853 glasa, odnosno ap- solutnu veéinu.908

U tóm srezu Stranka radnog naroda kandidovala je subotiékog advo- kata Jakšu Damjanova. On je vec bio dobro póznát u srezu jer je bio istaknut i 1935, kada je takode dobio znaéajan broj glasova. Ősim tóga, bio je izdavaé i glavni urednik lista Népszava, koji je pokrenut u Baékoj Topoli i posle izlazio u Subotici.909

Do decembarskih skupštinskih izbora bila je izgradena mreža inicija- tivnih odbora Radniéke partije. Time je završena prva etapa saradnje sa vojvodanskim pokretom i na táj naéin je Radniéka partija u Vojvodini postigla uspehe u stvaranju Narodnog fronta.910

U drugoj etapi politiékog delovanja Stranke radnog naroda véé de- luje sa bogatim politiékim iskustvom. Naime, u to vreme je rukovodstvo Samostalne demokratske stranke donekle véé skrenulo sa linije Vojvodan­skog pokreta, koji je posle bio veoma oslabljen i sa simptomima skora- šnjeg potpunog stagniranja. Od tada je Stranka radnog naroda politiéki

905 D. K e c i é, Klasne borbe u Vojvodini. .., 279—281.906 D. Kecié, nav. delo, 282.907 D. Kecié , nav. delo, 284.908 Muzej..., arh. br. 793, 12715, 15715, 18825; Politika, 13. XII 1938.909 K. Br i ndza , nav. delo, 679.910 D. K e c i é, nav. delo, 286.

288

dciovala mnogo samostalnije. Sve ovo se odigralo posle Sporazuma Cvet- Kovica í MačeKa avgusta 1939. 1 tormiranja Hrvatske banovine.

Sporazum je za kratko vreme primljen sa odobravanjem i u napred- nim krugovima Vojvodine. Ali uskoro je svima postalo jasno da Spora­zum nije značio ništa za široke narodne mase. Potvrdio je samo podelu interesnih stera srpske i hrvatske buržoazije — kako je zaključio i CK KPJ u svom proglasu Narodima Jugoslavije. Ősim tóga, izbijanje drugog svetskog rata i pokušaji izvesnih politiékih krugova da zemlju uvuku u njega, iziskivali su da se formiranje Stranke radnog naroda postavi na jós široj osnovi. Politićko delovanje radniéke klase bilo je uskladeno sa mteresima celog radnog naroda i svih koji su nacionalno ugnjetavani.911

Íz sačuvane dokumentacije može se zaključiti da je zahvaljujuéi za- laganju bvetozara Markoviéa i u Velikom Beékereku ponovo oformljen Inicijativni odbor Stranke radnog naroda, u koji su izabrali Miloša Jova- nova, Bogdana Xeodosina, Janoša Seéenjija, kao i samog Svetozara Mar­koviéa. On je krajem 1938. zbog komunistiéke delatnosti proteran iz Novog £>acia u Stajiéevo, gde mu je otac dobio zemlju.9121

U jesen 1930. godine Inicijativni odbor Stranke radnog naroda za Vojvodinu izdao je Platformú i Proglas na srpskohrvatskom i madarskom jeziku. U Platformi Stranke radnog naroda su formulisani ciljevi i zadaci vStranke za demokratizaciju zemlje, posebno za punu ekonomsku, politiékui kulturnu ravnopravnost narodnosti kője žive u Vojvodini.

Dajuéi ocenu o medunarodnim politiékim zbivanjima povodom izbija- nja drugog svetskog rata, Piatforma naglašava da je prevashodni zadatak demokratskih snaga u zemlji da povedu najodluéniju borbu protiv svih koji bi želeli »da i našu zemlju uvuku u imperijalistiéki rat za tude in­terese«.913

Kljuéni zahtevi Stranke radnog naroda bili su sledeéi: demokratizacija zemlje; puna ravnopravnost naroda i narodnosti; sloboda organizovanjai delatnosti radniékih organizacija; proširenje postojeéeg socijalnog zako- nodavstva i na poi joprivredno radništvo; revizija dotadašnje agrarne re­forme; brisanje seljaékih dugóvá i uvodenje progresivnog oporezivanja itd. Program je obuhvatio sva ona primarna društvena pitanja za koja su bili zainteresovani i madarski radnici. Zato je Stranka radnog naroda širom Vojvodine stekla mnogo simpatizera i u njihovim redovima. Njeni inicijativni odbori delovali su i u severnoj Baékoj (ne samo u Subotici, nego i u Čantaviru, Žedniku i Bajmoku).9133

U Subotici je septembra 1939. sazvan širi sastanak pristalica Stranke radnog naroda, a decembra iste godine i druga od cetiri pokrajinske kon- ferencije SRN.913b

Za pristalice SRN madarske narodnosti bio je, svakako, veliki dogadaj kada je u septembru 1939. u Subotici ponovo pokrenut list Népszava (7.000 primeraka), a od decembra 1939. i Narodni glas (5.000 primeraka). Izdavac

9.1 Svetozar Ma r k ov i é , Problemi poljoprivrednog radništva u Vojvodini, Beograd 1939; Spominje i D. K e c i é, nav. delo, 286—287.

9.2 Muzej..., arh. br. 7064 i 7076; spominje i D. Kecié, nav delo, 287.913 D. Kecié, Revolucionami radniéki pokret u Subotici..., 11.913a IstO.9,3b IstO.

289

i odgovorni urednik ovih listova bio je advokat Jakša Damjanov, simpati- zer i bliski saradnik KPJ (bio je vlasnik i odgovorni urednik Népszave i prilikom prvog pokretanja 1935. godine). Stvarno uredništvo i redakcija ovih listova bili su u rukama KPJ. Formalno su prema organima vlasti óba lista bili »politički i socijalni nedeljni list«, kako je i naznačeno u za- glavlju óba lista, a suštinski glasila Stranbe radnog naroda. članovi re­dakcija ovih listova i najbliži saradnici bili su ujedno i najistaknutiji ru- kovodioci KPJ i SKOJ-a ne samo u severnoj Bačkoj, već i u Vojvodini. tu su se, naime, neposredno angažovali istaknuti učesnici revolucionarnog radničkog pokreta: Žarko Zrenjanin Uča, Svetozar Markovié Toza, Jusuf Tulić, Otmar Majer, Géza Sabo, Roko Šimoković, Đoko Jovanić, Karolj Čeh i Vladimír Kolarov Koča.

Od 24. septembra 1939. do druge polovine januara 1940. izašlo je ukupno 18 brojeva lista Népszava, a od početka decembra 1939. do za- brane (20. januara 1940) čitaoci su dobili sedam brojeva lista Narodni glas.9"

Ovde treba napomenuti da je časopis Híd već od 1937. prihvatio poli- tičku platformú ilegalne KPJ kada su istaknuti revolucionari Roko Simo- ković i Otmar Majer preuzeli uredništvo. Naime, u aprilu 1936. u Novom Sadu je počeo da izlazi društveno-politički list Ék (Kiin), ali je posle 6. broj a prestao zbog finansi jskih teškoća i otpora vlasti. Dalje izlaženje ča- sopisa Híd-a, stoga je postajalo sve značajnije za širenje ideološkog uti- caja KPJ medu madarskim radnicima. Bez sumnje možemo zaključiti da je svojim člancima on uspešno sprečavao intenzivnije širenje revizionistič- kih koncepcija u jednom delu madarskog življa u Vojvodini. Da je Híd bio na ideološko-političkoj platformi KPJ, tj. Narodnog fronta, vidi se iz činjenice da je uredništvo 1937. godine prihvatilo poziv Vojvodanskog omla- dinskog pokreta (OMPOK) za saradnju. Međutim, OMPOK — u kojem je radio i poznati revolucionar Pavle Pap, vlasti su zabranile u oktobru 1937. godine. Revolucionar Pap je, pored tóga, jedno vreme ilegalno živeo u Subotici i saradivao sa uredništvom časopisa Híd. U novembarskom broju Híd-a 1938. napisao je članak Ár ellen (Protiv struje), u kojem je upozorio na opasnost širenja fašističke ideologije. Članak je izazvao veliki utisak medu vojvodanskim Madarima. Objavljen je baš kad se ukazala najveća potréba da se stvari jasno sagledaju. Pre njega niko nije tako jasno i sa- žeto ukazao na istovetnost interesa, uzajamnost i sudbinsku povezanost ovdašnjih naroda i narodnosti.915

Casopis Híd je veoma povoljno prihvaćen i medu Madarima koji su bili zaposleni u Beogradu (njih je bilo oko 3.000), u organizaciji studenata Madara na čelu sa Farkašem Boljaijem (Bolyai Farkas) kao i medu uče- nicima madarskog odeljenja Učiteljske škole. Isto tako, dosta je rasturani medu studentima u Zagrebu. Veoma je važno da je uredništvo održavalo neprekidne organizacione veze sa političkim osudenicima koji su svoju kaznu većinom izdržavali u mitrovačkoj Kaznioni. Radi primera možemo da napomenemo da je Sándor Stajnfeld (Steinfeld Sándor) — student medi- cine iz Subotice, koji je bio osuden zbog učešća u radu naprednih stude-

914 Isto.915 Sándor Me saroš , Radniéki pokret kod Madara u Vojvodini (1929—

1941), Istraživanja, br. 10, Novi Sad 1983, 133—138.

290

nata na Beogradskom univerzitetu, posle izlaska iz zatvora poneo sa sobom tekst članka Pólóid] jugoslovenskih trudbenika; táj napis je objavljen u ilegalnom listu Kaznione Udarnik, čiji je urednik bio Moša Pijade.916

Formiranje inicijativnih odbora Stranke radnog naroda u nekim me­stima Vojvodine, kao i širom zemlje, režim nije želeo da toleriše. Pre- duzeo je administrativne korake i otežavao joj rád. Pritisak i teror organa vlasti posebno je pojačan krajem 1939. i početkom 1940. godine. Vlasti nikako nisu bile spremne da dozvole legalno delovanje Stranke radnog na­roda, što znači da su celu stvar pokrenuli komunisti. Konferencije i sku­povi SRN sve češće su zabranjivani, a njeni aktivisti hapšeni i maltreti- rani na razne načine.

Pre svega, 20. januara 1940. bilo je zabranjeno dalje izlaženje listova Narodni glas i Népszava. Izdavač i nominalni urednik tih listova Jakša Dam- janov, kao i lekar Sándor Stajnfeld, bili su oterani u bilećki koncentra- cioni logor, kao i mnogi drugi.

Zbog sve žešćeg terora, legalan rád Stranke radnog naroda je prak- tično bio onemogućen. Ilegalna KPJ je bila prinuđena da početkom 1940. obustavi dalje organizacione korake na formiranju legalne Stranke radnog naroda. Ali po uputstvu, ilegalne partijske organizacije su bile dužne da okupe oko sebe bivše pristalice i simpatizere SRN. Trebalo je od njih da obrazuju političke grupe i tako nastave akciju na stvaranju i jačanju sa­veza radnog naroda.917

Uspešno realizujući dalekosežne koncepcije novog rukovodstva KPJ— na čelu sa Josipom Brozom Titom — u okupljanju širokih narodnih masa oko platformé radnog naroda, komunisti Vojvodine uspešno su re­ál izovali svoj deo zadataka.

Delujući kroz najraznovrsnije forme društava i udruženja, KPJ je sa izvesnim uspehom nastupala i preko postojećih naprednih i humani- tamih ženskih društava. Krajem 1939. u redovima KPJ u Vojvodini bilo je samo desetak, a oktobra 1940. već više od 30 žena (a u redovima SKOJ-a nekoliko desetina omladinki).

Akcije naprednog ženskog pokreta u zemlji prihvatile su i napredne žene Vojvodine, predvodene članovima KPJ, SKOJ-a i klasnim sindikal- nim organizacijama. Jedan od osnovnih zadataka je bilo suzbijanje desnih, čisto feminističkih koncepcija u ženskom pokretu.

O ovom pitanju su doneti određeni zaključci na sednici Upravnog odbora Alijanse ženskih društava u Beogradu (maja 1939). Napredni časo- pis Zena danas je u većem broju primeraka redovno rasturan i u Vojvo­dini. Preko posebnih dopisa pozivane su sve organizacije žena i pripadni- ce sindikalnog pokreta da se pridruže političkoj akciji čiji je cilj bio da se donese zakón kojim bi se ženama dalo pravo glasa. Tako su posle opsežnih priprema krajem 1939. i početkom 1940. u mnogim gradovima Vojvodine održani zborovi žena. I u ovim pokretima je bilo učesnika ma­darske narodnosti. Na zboru u Subotici, na primer, 17. decembra 1940, okupilo se oko 200 žena. Tu je pored ostalih govorila i radnica Ágnes

916 Isto.917 D. Kecić , Revolucionami radnički pokret u Subotici. •., 13.

291

Figedi (Fügedi Ágnes), članica URSS-a, i napredna studentkinja Mirjana Bujié.918

Isto tako, svakodnevnim radom i borbom pod idejnim uticajem i rukovodstvom Partije, ženski pokret je menjao svoju fizionomiju. U Ve­likom Bečkereku je — posebnim zalaganjem Zore Krdžalić, Ruže Šulman (Schulman Rózsa), Ljubice Vukov, Olge Ubavié, Đurđevke Jovanov i dru­gih — bilo izvedeno nekoliko vrlo uspešnih politiékih kulturno-prosvetnih akcija.

Isto tako su krajem 1939. i poéetkom 1940. izvedene mnoge akcijei održani politiéki zborovi u Novom Sadu, Senti, Srbobranu, Vršcu, Som­boru, Sremskoj Mitrovici i Kikindi.919

Pored opštih zborova, na kojima je traženo pravo glasa za žene, kra­jem 1939. širom zemlje je organizovano sakupljanje potpisa za peticiju kojom se to isto tražilo od vlade. Ősim tóga, organizovano je i pisanje dopisnica kője su 2. decembra 1939. iz 20-tak mesta Vojvodine (ukupno 2.500) bile upuéene na adresu predsednika vlade.920

I pored dobre organizacije i masovnosti politiékih akcija naprednih žena širom zemlje, one nisu donele neki veéi rezultat, ali su neposredno doprinele daljem okupljanju naprednih žena, u prvom redu radnica, na revolucionarno-demokratskoj i antifašističkoj platformi.

3. OMLADINSKI POKRET

Period koji obrađujemo karakteriše i konsolidacija SKOJEVSKE or­ganizacije u Vojvodini. Veliku pomoé jaéanju revolucionarnog omladin- skog pokreta ovde je pružio sekretar Gentralnog komiteta SKOJ-a Ivó Lola Ribar. Po dolasku Josip Broza na éelo KPJ, vodio je najpre Centralnu iz- vršnu komisiju SKOJ-a. Često je dolazio u Vojvodinu po raznim zadacima, a u Beogradu je uspostavio évrste veze sa organizacijom KPJ u Vojvo- đanskoj akademskoj trpezi.921

Rezultati IV konferencije SKOJ-a (u februaru 1940) ubrzo su bili vrlo vidni. U avgustu 1940. je u Vojvodini véé delovalo 14 organizacija SKOJ-a, a 6 se nalazilo u formiranju. Organizacije mladih komunista su preuzele rukovođenje sa oko 60 legalnih omladinskih udruženja i održavale veze sa oko 50 sela. Tako je kroz aktivnost SKOJ-a u Vojvodini — u forrni ilegal- nog, polulegalnog i legalnog oblika rada — bilo obuhvaćeno više od 2.100 omladinaca i omladinki. Medu njima je bilo mladih industrijskih i poljoprivre­dnih radnika, zatim srednjoškolaca i studenata.922 Sa aspekta naše teme naj- zanimljivij'a je Subotica. Tu je krajem 1939. obnovljena i organizacija SKOJ-a, a 1940. je delovalo više organizacija medu omladinom zaposlenom u industrijii zanatstvu, na Pravnom fakultetu i u srednjim školama. U prvoj polovini

918 Isto, 12—13.919 D. K e c i é, Revolucionami radnički pokret u Zrenjaninu. .., 1918—1941,

34— 361920 D. Kecié, Revolucionami radnicki pokret u Subotici..., 12—13.921 Ljubivoje C e r o v i é, Razvoj SKOJ-a u Vojvodini 1919—1948, Növi Sad

1981, 41.922 Isto, 40—41.

292

1940. formiran je Mesni komitet SKOJ-a u sastavu Jožef Marijaš (Mariás József) — kao sekretar, grafički radnici — Đula Halas (Halász Gyula) i István Gál (Gál István), zatim Antun Suturovié — molerski radnik, i Kon­stantin Lekenbah — trgovački pomoćnik. S jeseni 1940. umesto Jozefa Ma­ri jaša, koji odlazi na studije medicine, u sastav MK SKOJ-a ulaze Laslo Rehak (Rehák László) i Jožef Klet (Klet József), šeširdžijski radnik. Sekretar no­vog MK SKOJ-a postao je Đula Halas. Do kraja 1940. u organizacijama SKOJ-a u gradu legalno i polulegalno obuhvaćeno je oko 50 članova iz re« dova radničke, seoske, daéke i studentske omladine.923

Formiranju nekih mesnih organizacija SKOJ-a u pretežno madarskim sredinama pružena je organizaciona pomoé sa strane. U Senti, na primer, za osnivanje mesne organizacije mladih komunista pružao je pomoé sekre­tar Okružnog komiteta SKOJ-a za severni Banat Proka Sredojev, kao i élan is tog politiékog tela Kiara Fejes. Do formiranja organizacije SKOJ-a u Senti dolazi u jesen 1940. godine. Sekretar MK SKOJ-a bio je Mihalj Olajoš (Olajos Mihály) a élanovi su bili Marija Andié — zadužena za organizacije srpske omladine, Jožef Zaboš (Zabos József) — blagajnik, Eržebet Rekecki (Rekeczki Erzsébet), zadužena za organizovanje radniéke omladine, i István Horti (Horti István), zadužen za sreske veze. Skojevski aktivi u gradu imali su tada 23 élana, a to znaéi da je u mesnoj organizaciji KPJ i SKOJ-a uoéi aprilskog rata bilo ukljuéeno 46 ljudi.5®4

Formiranje aktiva SKOJ-a u Adi je bilo rezultat omladinskog logoro- vanja do kojeg je došlo u leto 1940. na Fruškoj gori.

Sekretar MK SKOJ-a iz Sente je od leta 1940. éesto dolazio u Adu i razgovarao sa Kálmánom Bakošem o formiranju mesnog aktiva SKOJ-a u ovom mestu.

Tada je u Adi delovala omladinska éitalaéka grupa, a neki od élanova su radili odnosno učili u Subotici i Novom Sadu. Od njih su Maéas Kele­men (Kelemen Mátyás) i Šandor šterbik (Sterbik Sándor) bili véé élanovi SKOJ-a. Maéas Kelemen je radio u Novom Sadu, gde je véé bio ukljuéen u pokret. Jedno vreme je stanovao sa Janošem Urbanom (Urbán János) iz Ade, koji je nešto kasnije takođe primljen u SKOJ.

Po uputstvu Kalmana Bakoša, Maéas Kelemen je bio na organizacionoj vezi sa novosadskim drugovima. U isto vreme je Karolj Čeh davao uputstva Šandoru Šterbiku o organizacionim vezama sa mladim komunistima iz Sen­te. Karolj Ćeh je odredio Janoša Urbana da bude na vezi sa subotiékim drugovima.

Bila je organizovana i kurirska služba između Ade, Sente, Subotice i Novog Sada. Za kurirske zadatke izmedu Ade i Sente su odredene Vida Kocié i Marija Jakovljevié; izmedu Ade i Subotice Viktorija Halas (Halász Viktória), dók je Jožef Valiora (Valióra József) držao organizacione veze sa Baékom Topolom i Novim Sadom.

Posle takvog organizaciono véé uhodanog rada, 14. januara 1941. u kuéi Marije Jakovljevié (sada Ulica Žarka Zrenjanina) u Adi je oformljen aktiv SKOJ-a. Od élanova KPJ bili su prisutni Kálmán Bakos, Marija Jakovljevié,

923 D. Kecic, nav. delo, 7—8; Milán D u b a j i é—Josip K 1 a r s k i—KaéaJ. Mi l ošev , nav. delo, 92—101.

924 J. Dobos, nav. delo, 227.

293

Ištvan Soti, dva učenika Bosanca iz poljoprivredne škole a od meštana — Lajoš Dupak (Dupak Lajos), Sándor Hodik (Hódik Sándor), Maćaš Kelemen (Kelemen Mátyás), Danilo Radujkov, Šandor Sterbik, Lajoš Soti, Sándor Sič (Szűcs Sándor) i János Urban. Za sekretara Aktivá je izabran Sándor Ster­bik.925

U bačkotopolskom srezu je najjača skojevska organizacija bila u Žed- niku. Dosta mladih učesnika u revolucionamom radničkom pokretu imala su i kolonistička naselja (Karkatur, Njegoševo, Dušanovac, Gom ja Rogatica, Karađorđevo, Kočićevo, Mali Beograd, Miloševo, Bački Sokolac). Medu nji­ma nije bilo pripadnika madarske narodnosti. A u Bačkoj Topoli, gde je delo való Povereništvo SKOJ-a jós od 1939, od članova SKOJ-a skoro svi su bili Madari, jer je deo mladih meštana srpske narodnosti organizaciono bio vezan za neka kolonistička mesta. (Npr. za Karkatur). Ovo nije bilo činjeno zbog nekog nacionalnog razdvajanja, jer su medunacionalni odnosi u ovom srezu bili dobri, pogotovo lepő je saradivalo napredna madarska i koloni- stička omladina. Razlozi su bili, svakako, prijateljske veze i jezičke teškoće.926

Uskoro je formiran i Okružni Komitet SKOJ-a za severnu Bačku sa sedištem u Žedniku, u koji su od madarskih organizovanih radnika ušli: Đula Halas, sekretar SKOJ-a iz Subotice, i Jožef Sinković, sekretar MK SKOJ-a iz Bačke Topole.927

Bilo je mladih učesnika madarske narodnosti u revolucionamom omla- dinskom pokretu i na području Banata. Medu osam organizacija i fóruma SKOJ-a, dve su delovale na oyom području (Zrenjanin i Melenci). Po savre- menim izvorima, na području Banata je takode bilo Madara uključenih u revolucionarni omladinski pokret. U Zrenjaninu, na primer, Mesni komitet SKOJ-a jedno izvesno vreme je fungirao kao okružni komitet, a sredinom1940. isto u Zrenjaninu je formiran poseban Okružni komitet za severni Banat. U gradu je u to vreme bilo više od 40 mladih komunista, a medu

925 J. U r b a n, nav. delo, 261—267.926 U Bačkoj Topoli ved 1939. delovalo je Povereništvo SKOJ-a u sledećem

sastavuj Karolj Brindza (Brindza Károly), Pál Červenak (Cservenák Pál), Béla Gombos (Gombos Béla), Ferenc Pele (Pele Ferenc), Jožef Sinković (Sinkovics Jó­zsef); 1940—41 — članovi MK SKOJ-a: Imre Hajbert (Hajbert Imre), Imre Ku- čera (Kucsera Imre) i Jožef Sinković, sekretar. Članovi SKOJ-a 1939—1941: Mar- gita Barta (Barta Margit), Jožef Bodor (Bodor József), Aleksandar Gostić, Ferenc Dobi (Dobi Ferenc), Jožef Đeri (Győri József), Eržebet Fišteš (Füstös Erzsébet), Piroska Fišteš (Füstös Piroska), Jožef Gergelj (Gergely József), Pál Hiršfeld

(Hirschfeld Pál)„ Antal Karna (Karna Antal), Maćaš Kozma (Komza Mátyás), Ferenc Kelešdi (Kölesdi Ferenc), Jožef Loci (Loci József), Ferenc Majer (Májer Ferenc), Imre Madárosi (Magyarosi Imre), Lajoš Nad (Nagy Lajos), Eta Pincei (Pincei Eta),

Deže Obermajer (Obermájer Dezső), Karolj Rajčan (Rajcsán Károly), Karolj Seke(Szőke Károly), Laslo Takač (Takács László), Franciska Telđeši (Tölgyesi Fran­ciska).

U Čantaviru su 1940. bili članovi SKOJ-a: Boldižar Čontoš (Csontos Boldi­zsár), Peter Čontoš (Csontos Péter), Peter Dér (Győr Péter), Karlo Igumanović, János Liliom (Liliom János), Ferenc Levi (Lövi Ferenc), Lajoš Oravec (Oravec Lajos), Peter Oravec (Oravec Péter) i Balaž Virág (Virág Balázs), sekretar.(K. Br i ndza , nav. delo, 850—851).

927 Milán Duba j ić—Josip KI a rs k i—Kaća J. Mi l ošev , nav. delo, 92—101.

294

njima iz redova madarske narodnosti: Đerd i Arpad Fogaraši (Fogarasi György és Árpád) i János Fazekas (Fazekas János).92®

4. U KLASNOBORBENOM SINDIKALNOM POKRETU

U periodu izmedu 1935—1940. u Vojvodini su, kao i u drugim delovima zemlje, delovali klasnoborbeni Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugosla­vije (URSSJ), Opšti radnički Savez (ÖRS) i Jugoslovenski radnički savez (Ju- goras), koji je formirala tadašnja jugoslovenska vlada na čelu sa Milánom Stojadinovićem. Óva organizacija je osnovana 1937. godine na sugestiju po- slodavaca, podržavala je režim i bila spremna da sa poslodavcima ulazi u besprincipijelne kompromise — da radnike odvrate od ekonomske i poli- tičke borbe.

Organizacije poljoprivrednih radnika su dalje egzistirale pod nazivom Zemaljski savez poljoprivrednih radnika Jugoslavije.

Od 1937. do 1941. godine broj élanova Saveza, koji je isto delovao u okvirima URSSJ, bio je u porastu. Godine 1936. u celoj zemlji je delovalo 159 mesnih podružnica, a 1937. véé 211, sa ukupno 23.734 élana.929

Organizacije URSS-a kője su u svoje redove okupile zanatlijske i indu- strijske radnike ni u ovom periodu nisu bile masovne. Uspele su da okupe samo neznatan deo zaposlenih. Godine 1937. na podruéju Vojvodine je bilo zaposlenih 118.000 indus tri jskih i zanatlijskih radnika. U isto vreme su orga­nizacije URSSJ-a imale samo 6.500 élanova (Ö%>).

Zbog pritiska vlasti, zabranjivanja skupova i preduzimanja administra- tivnih mera protiv štrajkova, broj élanova je od 1937. stagnirao, ali je u1940. poéeo ponovo da raste. Tako je u Vojvodini u URSS bilo uélanjeno oko8.000 radnika.

Klasnoborbene organizacije URSSJ i podružnice Zemaljskog saveza po­ljoprivrednih radnika Jugoslavije vodile su borbu izmedu revolucionamih i reformistiékih snaga. Ovaj sukob se veoma komplikovao, što je otežavalo opredeljenje i madarskih radnika uélanjenih u te sindikate.

Rukovodeée pozicije u URSS-ovim sindikatima su držali u svojim ru­kama socijalisti. Oni su se plašili za svoje pozicije i za liénu egzistenciju. Zato su spreéavali prodor revolucionamih snaga u redove sindikalne podru- žnice, a pogotovo u rukovodstvo. Situacija se dalje komplikovala postoja- njem u mnogim mestima organizacija Jugorasa, kője su od režima bile bla- gonaklono tretirane.

Članovi ilegalne KPJ uéinili su sve da konsoliduju redove URSSJ-a i da se suprotstave pritiscima Jugorasa. Ta borba je uskoro dala vidne rezul- tate. Komunisti su vodili pregovore sa levő orijentisanim socijalistima u URS-ovim rukovodstvima. Postignut je i sporazum da ée ubuduée u tim ru- kovodstvima klasnoborbene i reformistiéke snage biti zastupljene u pod- jednakom broju. Ovaj sporazum su socijalisti brzo prekršili.929®

928 Vasilije T u r k o j i Milivoj Popov, SKOJ Velikog Bečkereka (Zre- njanina) u ustanku, Ustanák naroda Jugoslavije 1941. Zbornik seéanja, tóm 4, Be­ograd 1964, 477; spominje i D. Kecié, Revolucionami rađnički pokret u Zre- njáriinu..., 44—45.

929 D. Kecié, Klasne borbe u Vojvodini, 192.929fl D. Kecié, nav. delo, 193.

295

Ipák, komunisti su u nekim mestima uspevali da preo vlada ju među strukovnim odborima. Levičari su, na primer, u Novom Sadu od šest me- đustrukovnih odbora zadržali u svojim rukama pet. U Velikom Bečkereku su međustrukovne odbore čvrsto držali socijalisti.

I pored svih slabosti kője prate rád URS-ovih sindikata, pokret Zemalj- skog saveza poljoprivrednih radnika Jugoslavije je 1937. bio u intenzivnom porastu. Mesne podružnice su u svojim zahtevima političkog i ekonomskog karaktéra bile odluéne i principijelne. Komunisti su imali jak uticaj, tak- va je bila situacija i u veéim mestima sa madarskim stanovništvom. Rukovodstvo Zemaljskog saveza poljoprivrednih radnika Jugoslavije i dalje je bilo orijentisano prema URSSJ i Radničkoj komori. Oni su uspostavili revolucionamo opredeljenje i trudili se da dalje slede umerenu liniju, da se pokret usmeri ka kiásnom miru.930

Prvo éemo analizirati stanje klasnoborbenih sindikata u Subotici, od­nosno u severnoj Bačkoj. I na ovom području je efikasnost klasne borbe URS-ovih sindikata u velikoj meri slabila. Socijalpatriotsko delovanje je postalo agresivnije nastupanjem Jugorasa, koji je svesrdno potpomagan od režima. Jugoras je, na primer, sredinom 1938. uspeo da i u Subotici formira svoju organizaciju pa da pridobije i manji deo madarskih radnika. Režimska sindikalna organizacija je postigla izvesne uspehe u gradu kod radnika električne centrale i u fabrici »Zorka«, zatim kod metalskih, železničkih i nekih drugih radnika. U Čantaviru — gde je živelo mnoštvo bezemljaša madarske narodnosti — organizacija Jugorasa veoma je otežavala rád podružnice ZSPRJ. Negativno dsjstvo Jugorasa se osećalo jós i u Baj­moku, Tavankutu, kao i u drugim mestima na području Subotice.931

O organizacionom stanju pojedinih sindikalnih saveza u Subotici i učešću madarskih radnika ima dosta podataka. Jedan od najaktivnijih bila je Podružnica Saveza drvodeljskih radnika koja je u proleée 1937. od ukup­no 1.200 drvodeljskih radnika u gradu imala 238 članova. Posle je počelo naglo osipanje članstva, a krajem 1940. ona je imala ponovo više od 200 članova.

U okviru öve podružnice delovalo je i nekoliko članova KPJ i SKOJ-a. Medu njima je bilo i radnika madarske narodnosti. Najaktivniji su bili: Karlo Mirovicki — sekretar podružnice, zatim Géza Sabo i Ferenc Déri. Njen aktivan član István Futó (Futó István) je ujedno bio i sekretar Me­snog medustrukovnog odbora URSS-a u Subotici i član Centralne uprave Sa­veza drvodeljskih radnika Jugoslavije. U sastavu podružnice delovala su ženska i omladinska sekcija, kao i kulturno-umetnička sekcija »Abrašević«.932

U Podružnicu Saveza građevinskih radnika bio je takođe uključen i zna- éajan broj madarskih radnika. Ona je 1938. imala 167 kvalifikovanih i 76 nekvalifikovanih uključenih radnika. Zbog izmenjenih uslova, terora vlasti i nepoštovanja kolektivnih ugovora od strane poslodavaca, tokom 1939. je broj članova znatno opao. Tek u drugoj polovini 1940. on se opet pove- ćava u pomenutim dvema podružnicama.

U Subotici je veoma uspešno delovala u to vreme i Podružnica Saveza privatnih nameštenika, mada nije imala nikada više od 100 élanova (a u

930 D. Kecic , nav. delo. 192—193.931 D. K e c i é, Revolucionami radniéki pokret u Subotici. .., 16—17.932 D. Kecié , nav. delo, 18.

296

gradu ih je bilo blizu 700). Rád öve Podruznice je imao veliki značaj, pošto su u njoj delovali članovi KPJ i SKOJ-a. Medu njima su bili i Madari i Jevreji: Lola Vol (Wohl Lola), Magda Rác (Rácz Magda), Mikloš Švalb (Schwalb Miklós), sekretar, zatim Ferenc Balog (Balog Ferenc), Edén Korn- štajn (Konstajn ödön), István Lukač (Lukács István) i dr.933

Pre izbijanja drugog svetskog rata u Subotici su u okviru URSS-a de- lovale i podružnice: Saveza gradevinskih radnika, Savez prehrambenih rad­nika, Saveza kožarsko-prerađivačkih radnika, Saveza tekstilno-odevnih rad­nika, Saveza brijačkih i vlasuljarskih pomoćnika, zatim Saveza hotelsko^ka- fanskih i gostioničarskih nameštenika, Saveza metalskih radnika (u kojoj su delovali članovi KPJ Jožef Salai i Lajoš Dudaš) pa Sindikat radnika moler- sko-farbarskih i ostalih struka.

Rád svih podružnica u okviru URSS-a u gradu je objedinjavao Mesni medustrukovni odbor, u kojem su uoči rata najveéi uticaj imali komunisti. Predsednik MMO bio je Đula Kozma a sekretar István Futó. Odbor je sem organizacionog sredivanja morao da vodi sistematsku borbu protiv ofanziv- nih naleta Jugorasa i režima.

Odbor je i pored veoma teških uslova rada beležio lepe uspehe u vo- đenju izvesnog broja tarifnih pokreta i nekoliko štrajkova. Imao je dobre rezultate i u organizovanju kulturno-prosvetnog i ideološko-vaspitnog rada u širenju radničkih listova i časopisa.

Negovane su jós razne forme organizovanog rada, od predavanja, raz- novrsnih kurseva i mnogih priredaba u okviru kultumo-umetničkog društva »Abrašević« do sportskih i drugih takmičenja, povremenih izleta i eks- kurzija.934

Izvan organizacionih okvira URSS-a najaktivnija je bila podružnica od­nosno Poverništvo Saveza grafičkih radnika (SGRJ), u kojem je delovalo i nekoliko članova KPJ i SKOJ-a (Roko Šimoković, Đula Halas, Tibor Go- tesman, István Gál i dr.). U ovoj Podružnici su 1938. godine bila 224 člana. Posle nastaje izvesno osipanje, tako da su u februara 1940. bila samo 124 člana, ali je ipák organizacija grafičara ostala jaka podražnica.

Relativno dobre rezultate je imalo i Povereništvo Saveza bankarskih, osiguravajućih i industrijskih činovnika SBOTIČ. U njegovim redovima 1936. je bilo 56, a krajem 1940. vise od 70 članova.935

Detaljnije smo prezentovali stanje klasnoborbenog sindikalnog pokre­ta u Subotici jer — zahvaljujući veoma solidnim naučnim radovima iz voj- vodanske istoriografije — za táj grad imamo dragocene podatke. Ősim tóga, u Subotici je uzevši u obzir ukupan broj stanovništva i njegov nacionalni sastav, bilo i najviše radnika Madara u klasnoborbenom sindikalnom po­kretu.

Što se tiče ostalih mesta Vojvodine, raspolažemo podacima o URS-ovim sindikatima. Ovi podaci potiču iz Oblasne uprave URSSJ-a sa sedištem u Novom Sadu. Uprava je podatke objavila u oktobra 1938. i oni se odnose na mesta u kojima su delovali mesni medustrukovni odbori URSS-a. Mi ćemo űzeti u razmatranje samo mesta madarskog stanovništva, ili gde ga je bilo u značajnijem broju.

933 D. Kecić, nav. delo, 18.934 D. Kecié, nav. delo, 19.935 D. K e c i ć, nav. delo, 19.

297

U Novom Sadu je, na primer, bilo najviše radnika ukljuéenih u URS-ove sindikate. Podružnice su imali berberi (37), drvodeljci (167), kro- jači (187), kožarci (32), metalci (86), moleri (76), radnici na tramvajima (75) i živežarski radnici (17). Bilo je u priliénom broju Madara organizovanih radnika i u Petrovgradu (Zrenjanin) u URS-ovim sindikatima, nešto manje nego u Novom Sadu.

Najjaéa je bila podružnica drvodeljskih radnika (207), pa gradevinskih (125), krojača (120) i poljoprivrednih radnika (100). Mnogo su slabije pod- ružnice kožaraca (12), metalaca (20), živežarskih radnika (19) i privatni- ka (7).

Bilo je, svakako, radnika Madara i u URS-ovim sindikatima u Som­boru, Kikindi, Novom Vrbasu, Kuli, Belom Manastiru, Apatinu i drugim mestima.

Posebno nas interesuju Senta, Bačka Topola, Stara Kanjiža i Stari Be- éej, mesta sa veéinom madarskog stanovništva. U Senti je ukupan broj rad­nika u URS-ovim sindikatima bio 342, od industrijskih radnika najjaču organizaciju imali su gradevinarci (86), pa i drvodeljci (64), posle slede krojači (47), kožarci (20), moleri (17) i privatnici (17).

U isto vreme podružnica poljoprivrednih radnika imala je 101 člana. U Baékoj Topoli 1938. godine je sindikalno organizovanih radnika bilo 106. Táj broj u odnosu na 1936—37. predstavlja osetno smanjenje. Najjaéu or­ganizaciju u tóm mestu imali su privatnici (30) i metalci (30), drvodeljci (20), krojaéi (13) i gradevinci (10). Podružnica poljoprivrednih radnika je bila u potpunom rasulu. (U izveštaju se spominju samo tri élana).

U staroj Kanjiži je bilo samo 68 sindikalno organizovanih radnika i to gradevinci (38), kožarci (25) i privatnici (5). Jós manje ih je bilo orga­nizovanih u Beéeju, samo 35. U stvari, delovale su samo dve podružnice i to gradevinskih radnika (30) i drvodeljskih (5).936

O nacionalnom sastavu URS-ovih sindikata, sem Subotice, raspolaže- mo sa dosta podataka za Petrovgrad. Kao što smo véé videli u Petrovgradu je bila najmasovnija i najuspesnija podružnica Saveza drvodeljskih rad­nika. Ona je delovalo sa uspehom od formiranja u jesen 1935. pa sve do zabrane (krajem decembra 1940).

Na području Okružnog ureda u Petrovgradu (septembra 1938. godine) bilo je osiguranih 105 šumsko-pilanskih radnika i 1.561 stolarsko-drvodelj- skih, odn. ukupno 1.666 drvodeljskih radnika. Medu njima je bilo i 80 radnica. Broj organizovanih drvodeljskih radnika u Petrovgradu od 1937. do kraja 1940. bio je u stalnom porastu. Podružnica je imala u svojim re­dovima i madarskih organizovanih radnika u priliénom broju. Predsednik je bio Imre Hódi (Hódi Imre) a sekretar Jožef Tót (Tóth József). U feb- ruaru 1938. izvršene su personalne promene u upravi. Predsednik je ostao Imre Hódi, a za sekretara je izabran Josip Letak.937

Znatno mán ja po broju élanova bila je Podružnica Saveza gradevinskih radnika. U njenim redovima krajem 1940. godine bilo je oko 160 radnika. U Podružnici je delovalo nekoliko élanova i kandidata KPJ, pa je ona zato

932 Muzej..., arh. br. 20338; D. K e c i é —Đ. Mi l a no v i é , nav. delo,367.

937 Radniéke novine, 17. II 1939, 6; D. Kecié , Revolucionami radniöki pokret u Zrenjaninu. .. , 53—54.

298

bila pod stalnom prismotrom policije. Predsednik Podružnice bio je Jožef Smit, a sekretar Jožef Farkas (Farkas József). Podružnica je održavala re- dovne sas tanke, a imala je i sadržajan kultumo-prosvetni rád. U njoj je delovao i András Lévai (Lévai András), élan KP.938

Po broju élanova i aktivnosti, na treéem mestu je bila u Petrovgradu Podružnica Saveza šivačko-odećnih radnika. U njoj je delovalo nekoliko éla­nova KPJ. Tu je radio (od druge polovime 1939. i tokom 1940) i Mihalj Servo, potanji sekretar Okružnog Komiteta za sevemi Banat i élan PK KPJ za Vojvodinu. On je došao u Petrovgrad krajem avgusta 1939. nakon 10-to- godišnjeg robovanja (1929—1939) zbog komunistiéke aktivnosti).939

Relativno mala je bila Podružnica Saveza metalskih radnika (samo 80 ti 1940. godini), mada je samo u Železničkoj radionici u gradu bilo zapos- leno 1.000 metalskih radnika. Ovde je radilo nekoliko élanova i kandidata KPJ, koji su bili i najagilniji u Podružnici Saveza metalskih radnika. Među njima je bio i Mihalj Serfeze (Serfőző Mihály).940 U Podružnici Saveza ko- žarsko-prerađivačkih radnika, koja je bila malobrojna, takode je radilo ne­koliko élanova i kandidata KPJ. Medu njima je bio i Jožef Seéenji.

Mesni medustrukovni odbor URS-ovih sindikata bio je jedan od ret- kih na podruéju Vojvodine koji nije bio u rukama komunista. U njemu su, sve do izbijanja rata, pozicije évrsto držali socijalisti. Medu njima je bilo i radnika Madara, pristalica reformistiékog krila radniékog pokreta. (Imre Fori — Fóri Imre i Imre Hódi — Hódi Imre)9**

Nemamo za sva veéa mesta sa madarskim stanovništvom de tál j nije podatke o radu sindikalnih podružnica u okviru URSSJ. Isto tako, na pri­mer, oskudni su podaci za Sentu i Staru Kanjižu. Imamo, medutim, detalj- nije podatke o Baékoj Topoli. U ovom mestu Podružnica Saveza kožarskih radnika oformljena je u proleée 1936 (sa 37 élanova). Predsednik je bio Antal Veber (Véber Antal), sekretar Lajos Kováé (Kovács Lajos), a blagaj- nik Đerđ Vadaši (Vadasi György).942

Srž sindikalnog pokreta u Baékoj Topoli predstavljala je, svakako, Po- družnica metalskih radnika. Ona je véé delovala sredinom 1937. godine. Ta­da je postignut kolektivni ugovor sa poslodavcima preduzeéa Braéa Fišer. Pored poveéanja nadnica, poslodavac je priznao prvomajski dán odmora i obavezao se da ée na posao primati samo organizovane radnike. Kolektiv­ni ugovor su u ime topolskih metalskih radnika potpisali Milán šovljan- ski, Dani jel Kišmiška (Kismiska Dániel) i Karolj Pete (Pelle Károly).943

U okviru podružnica metalskih radnika u Baékoj Topoli su delovali i njihovi drugovi iz Stare Moravice. Na éelu radnika iz Stare Moravice bio ie Jožef Kiš (Kiss József), a aktivni élanovi su bili Karolj Štanjo (Stanyó Károly) i János Seci (Szőci János).944

938 AV, FDB, II, br. 819, 1091, 1655, 2895, 7871 i 9931/1940; Muzej..., arh. br. 20333; D. Kecié, nav. delo, 55.

939 D. K e c i é, nav. delo, 57.940 Izjava Mihajla Serfezija data Danilu Keciéu 1976. godine; D Kecié,

nav. delo, 61.941 D. Kecié, nav. delo, 62—63.942 K. Br i ndza , nav. delo, 500—501.943 AV, FDB, VI, br. 28189/1937.944 Seéanja Ferenca čika i Andraša Bognara iz Stare Moravice (K. Brind-

z a, nav. delo, 575—576).

299

5. NA REVOLUCIONARNIM POZICIJAMA U ZEMALJSKOM SAVEZU POLJOPRIVREDNIH RADNIKA JUGOSLAVIJE

Sređivanje i jačanje KPJ u Vojvodini krajem 1935. i tokom 1936. ima- lo je pozitivno dejstvo na omasovljenje i afirmisanje revolucionarnih sna- ga u ZSPRJ. Krajem 1936. Savez je imao 186, a krajem marta 1937. ved 211 podružnica sa 23.734 člana. Najviše organizovanih poljoprivrednih rad­nika bilo je u leto 1937. godine. Tada je u Savezu bilo 265 aktivnih orga­nizacija, a učlanjenih je bilo 30.000 radnika.945 Bez obzira na to, u njoj ni tada nije bio uključen ni deseti deo poljoprivrednih radnika. Ipák, po ma- sovnosti, organizacionoj, političkoj, kulturno-prosvetnoj aktivnosti — najbo- gatiji i najraznovrsniji rád imale su organizacije gde su delovali komunisti i klasno svesni radnici. U veéem broju organizacija pristalice revolucionar­nog radničkog pokreta su bili predsednici, sekretari, blagajnici ili članovi uprava. Takve su bile organizacije ZSPRJ u Subotici, Novom Žedniku, Lju- tovu, Čantaviru, Bajmoku, Bačkoj Topoli, Bečeju, Staroj Kanjiži, Staroj Mo- ravici, Bajši, Kucuri, Adi, Molu, Sombora. Suzi, Senti, Starom Vrbasu, Kuli (u Bačkoj); Kikindi, Mokrinu, Iđošu, Padeju, Kumanu, Melencima, Bašaidu, Ruskom Selu, Novom Bečeju, Novoj Crnji, Petrovgradu, Gornjoj Mužlji, Srpskom Elemim, Centi (u Banatu); i Indiji, Irigu, Rumi, Staroj Pazovi i Erdeviku (u Sremu).946

íz spiska nabrojanih opština možemo zaključiti da je podružnica sa revolucionarnim opredeljenjem bilo u priliénom broju i u mestima sa ve- éinom madarskog stanovništva.

U organizacijama ZSPRJ komunisti i simpatizeri KPJ vodili su istraj- nu i sistematsku borbu protiv reformistiéke politike Centralne uprave i njenih jednomišljenika. U redovima Saveza su delovali istaknuti i afirmi- sani rakovodioci KPJ u Vojvodini. Ovde je radio i Svetozar Markovié Toza, potonji organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i narodni heroj, zatim Bora Mikin, sekretar Mesnog komiteta KPJ u Kumanu i kasniji narodni heroj, Aleksandar Radosavéev, élan Pokrajinskog komite­ta KPJ za Vojvodinu 1935—1936. i élan Mesnog komiteta u Kikindi. Eme Kis, sekretar Okražnog komiteta KPJ za zapadnu Baéku i Baranju i élan PK KPJ za Vojvodinu i kasniji narodni heroj, Jankó Cmelik, sekretar Mesnog komiteta KPJ u Staroj Pazovi, élan Okružnog komiteta KPJ za Srem, po­tonji élan PK KPJ za Vojvodinu i narodni heroj, Iván Vioglavin iz Kuma- na, élan PK KPJ za Vojvodinu. U organizacijama ZSPRJ su delovali i mno- gi drugi komunisti, kao Paja Radojéié, élan Uprave ZSPRJ iz Kikinde, Pe­ter Senji élan Centralne uprave ZSPRJ iz Petrovgrada, zatim Dobrivoj Jov- čin iz Kikinde, Antal Reves u Gornjoj Mužlji, Kálmán Bakoš, Jožef Halas i János Varga u Adi, Matko Vukovié, Alojz Baéié, Béla Kriékovié, István Varga i Lajéo Matié u Subotici, Jožef Žaki u Staroj Moravici, Đerđ Gruaé, Peter i Ferenc Blinka, Ferenc Sabo, Virág Ibolja i Antal Vekonj u Canta- viru, Remija Basic i Stojan Mugoša u Novom Žedniku i mnogi dragi.947

945 Rađničke novine, 6. VIII 1937, 2; D. Kecié , Sindikálni pokret poljo­privrednih radnika u Vojvodinu.., XVIII.

946 D. Kecié , nav. delo, XVIII.947 D. Kecié, nav. delo, IX.

300

Naglom omasovljenju organizacija ZSPRJ je 1936. i 1937. godine u ve­likoj meri doprinela (i pored oportunističke delatnosti Centralne uprave) dobro organizovana i uspešno vodena ekonomska i politička borba agrar- nog proletarijata. Ceni se da je 1936. bilo oko 100 tarifnih pokreta i štraj- kova, i to skoro isključivo na teritoriji današnje Vojvodine. U 1937. je iz- vedeno oko 50 štrajkova poljoprivrednih radnika.948

Organizacije ZSPRJ karakteriše u to vreme veoma živa organizacio- no-politioka i kulturno-prosvetna delatnost. Podružnice ZSPRJ su organi- zovale u tóm periodu protestne akcije ili demonstracije, od kojih su neke prerasle u otvoreni obraéun sa organima vlasti. Takvih akcija agramog pro­letarijata bilo je 1936. i 1937. godine u Cantaviru, Kuli, Adi, Srbobranu, Bečeju, Kikindi, Iđošu, Kumanu, Srpskom Elemim, Lukinom Selu, Subo­tici, Vajskoj, Gornjoj Mužlji, Petrovgradu i drugim mestima.949

U madarskim narodnosnim sredinama podružnice poljoprivrednih rad­nika 1937. godine, kao i kasnije, u svojim redovima imaju dosta ljudi koji su u isto vreme pristalice ili simpatizeri ilegalne KPJ. Centralna uprava ZSPRJ, na primer, 20. februara je izvestila Gradsko poglavarstvo u Petrov­gradu o održanoj godišnjoj skupštini i izboru Uprave Mesne podružnice po­ljoprivrednih radnika. Tu su izabrani u Upravu sledeéi drugovi: Antal Re- ves (predsednik), Danijel Varga (Varga Dániel), sekretar, Ištvan Juhas (Ju­hász István), blagajnik, Peter Senji, zapisničar, i élanovi Uprave: Mihalj Kosa (Kósa Mihály) Derd Tót (Tóth György) i András Sobljov (Szoblyov András).950

Poéetkom marta 1937. Opštinska uprava u Cantaviru je predložila Sreskom naéelstvu u Baékoj Topoli da — zbog komunistiékih ideja — ras- turi organizaciju poljoprivrednih radnika u mestu.

Poglavarstvo je svoj zahtev obrazložilo éinjenicom da vode organiza­cije svakodnevno u domu (zakupljenoj kući) drže predavanja tj. daju in- strukcije omladini o komunizmu, éitaju se komunističke brošure; svakog ponedeljka — noéu izmedu 11 i 12 éasova — slušaju emisije Moskve na madarskom jeziku; seje se mržnja prema kapitalizmu itd.951

Mesec dana kasnije, Opštinsko poglavarstvo Čantavira se ponovo ob- ratilo Sreskom naéelstvu u Baékoj Topoli sa predlogom da se mesna pod- ružnica poljoprivrednih radnika raspusti. Kao kőnkretni dokaz, Poglavar­stvo je dostavilo pozorišne komádé i program koji je Podružnica priložilo uz molbu za odobravanje jedne priredbe.952

Rád organizacije nije bio formalno zabranjen, ali su joj vlasti éinile si­stema tske smetnje. Organizatori Podružnice su saslušani, maltretirani i kaž- njavani. U tome je posebnu ulogu imao novoformirani režimsko-poslodavač- ki Jugoslovenski radniéki savez (Jugoras). Podružnici ZSPRJ u Cantaviru,

** Svetozar M a r k o v i é Toza, nav. delo, 254 i 257; D. Kecié, Đ. Mi l a no v i é , nav. delo, 368 i 389.

949 D. Kecié, nav. delo, XXX.950 1AZR, Gradsko poglavarstvo Petrovgrad, br. 6884/1937; D. Kecié , nav.

delo, br. dók. 276, 296—297.IASU, Opštinska uprava u Cantaviru, pov. br. K 235/1937; D. Kecié,

nav. delo, br. dók. 280, 299.952 IASU, Opštinska uprava u Cantaviru, br. pov. K 235, 1957.

301

u leto 1938. imala je samo 100 élanova, a predsednik je bio Mihalj Barši (Barsi Mihály).953

U toku cele 1937. god. klasnoborben-e podružnice u Savezu vodile su tešku borbu za poboljšanje materijalnog položaja radništva kao i protiv oportunističke politike Centralne uprave ZSPRJ. Na III kongresu Zemalj- skog saveza poljoprivrednih radnika (21. novembra 1937. u Novom Sadu), uz prisustvo oko 100 delegata, došlo je do otvorenog sukoba izmedu revo- lucionarne i reformistiéke struje.

Za ovaj Kongres je Svetozar Markovié Toza — tada službenik u Upra- vi Zemaljskog saveza poljoprivrednih radnika i najbolji poznavalac proble- matike agramog proletarijata u Vojvodini — sastavio i izveštaj Zemaljskog saveza poljoprivrednih radnika Jugoslavije od 1935. do 1937. godine. Izveš- taj je bio objavljen u vidu knjige pre Kongresa. Reformistiéka Uprava (na čelu sa Đurom Hadnadevom) je pre davanja u štampu bitno izmenila sa- držinu tóga teksta i zakljuőke, naročito u analizi položaja i ekonomske bor­ba agramog proletarijata.954

Razlike u gledanjima izmedu Svetozara Markoviéa Toze i drugih ko­munista i klasnoborbenih snaga, s jedne, i Uprave ZSPRJ i njenih refor- mistiékih pristalica, sa druge strane, na bitna pitanja agrarnog proletari­jata i njegovu klasnu borbu, došle su do izražaja i na spomenutom III kongresu ZSPRJ.

Tu su pristalice klasno-borbenog opredeljenja i élanovi KPJ madarske narodnosti, zajedno sa ostalim svojim drugovima, bili na strani Svetozara Markoviéa Toze. Beskompromisno i otvoreno su istupili protiv Đure Had- nadeva, Petra Rajkoviéa i njihovih jednomišljenika u Centralnoj upravi i u ZSPRJ. (Érne Kis, Béla Kriékovié, Ferenc Déri, Kálmán Bakos, Peter Senji, Antal Reves i dr.).955

Odluéno i argumentovano su Svetozar Markovié Toza, Eme Kiš, Paja Radojéié i drugi komunisti ukazali na štetnu delatnost Centralne uprave ZSPRJ. Moramo još dodati da im je neposrednu pomoé pružio i Pavle Pap. On nije uéestvovao na Kongresu, ali je neposredno pratio njegov rád i po- magao svojim drugovima. Polemika je poprimila takve dimenzije da je do§- lo do otvorenog sukoba.

Centralna uprava, plašeći se potpunog poraza, spas je našla u pozivu policije i traženju njene intervencije, pa je Kongres prekinut i Centralna uprava bez izbora ostala u rukama reformista.

Reformistiéka uprava, kao što se vidi, pomoéu policije je uspela da saéuva svoje rukovodeée položaje. Posledice tóga su bile vrlo negativne. Organizacije su poéele da bojkotuju rád Centralne uprave. Kao odgovor, ona je iskljuéila iz Saveza veéinu podružnica. Ostale su pretežno u nemaé- kim mestima jedino one kője su se slagale sa politikom Centralne uprave.956

Tako je za kratko vreme u redovima ZSPRJ poéelo opšte rasulo. Od 265 organizacija sa oko 30.000 élanova (u 1937), u Savezu je za vreme odr-

953 AV, FDB, VI, br. 32790/1937; D. Kecié , nav. delo, 362.954 Svetozar M a r k o v i é Toza, nav. delo, 170.^ Muzej... Arh. br. 15260; Munkás Üjság, 8. III 1936, 4; D. Kecié—Đ.

Mi l a nov i é , nav. delo, 368, 389; Svetozar M a r k o v i é Toza, nav. delo, 254—255.

9* Svetozar M a r k o v i é Toza, nav. delo, 254—255; D. Ke c i é—Đ. Mi l a n o v i é , nav. delo, 368 i 389.

302

žavanja Vanrednog kongresa (5. marta 1939) Centralnoj upravi bilo privrže- no samo 49 podružnica sa nekoliko stotina članova.957

Na ovaj Kongres nisu bile pozvane najjače organizacije Saveza, kao što su podružnice iz Petrovgrada, Gornje Mužlje, Cente, Subotice, Cantavi- ra i nekih drugih mesta.

Veéina podružnica iz madarskih sredina takode je prekinula organi- zacione veze sa Centralnom upravom ZSPRJ. I njihov rád se odvijao mi­ni o uticaj a i uputstava Uprave. O njihovoj klasno-borbenoj aktivnosti može se govoriti jedino 1939. i 1940. godine. U grupu ovih organizacija spadale su podružnice u Subotici, Cantaviru, Staroj Moravici, Suzi, Adi, Bačkoj To­poli, Kikindi, Bašaidu, Melencima, Kumanu, Gornjoj Mužlji, Petrovgradu i Irigu. O klasnoborbenoj i komunističkoj aktivnosti ovih podružnica go- vore i mnogi podaci iz sačuvanih delovodnih protokola Upravnog odeljenja Banske uprave Dunavske banovine iz 1939. i 1940. godine.958

Rád ovih podružnica je, medutim, tretiran kao nezakonit. Članovi za- branjenih i raspuštenih organizacija u nekim mestima su pokusali da se prikljuée Savezu industrijsko-zanatskih radnika sa Centralnom upravom u Zagrebu. Od madarskih poljoprivrednih radnika takvih pokušaja je bilo u Bečeju.959

Krajem 1939. mnoge klasnoborbene organizacije poljoprivrednih radni­ka su sprovele organizovanu i odlučnu akciju preko lista Népszava — gla- sila Stranke radnog naroda u Vojvodini. Zahtevale su da se stanje u re­dovima ZSPRJ sredi i da se izabere nova Centralna uprava demokratskim putem.960

Nepovoljne i nesredene prilike u Zemaljskom savezu poljoprivrednih radnika je u najveéoj meri pokušao da iskoristi režimsko-poslodavački Ju- goras. On je formiran još 1935, ali ta organizacija do 1938. nije imala sko­ro nikakvog uticaja. Ali 1939. i 1940. on uspeva da formira mnoge svoje organizacije, naročito u nemačkim sredinama. Njegov uticaj se u nekim mestima proširuje i na deo madarskih poljoprivrednih radnika. Véé smo govorili o organizaciji Jugorasa u Subotici. U Bačkoj Topoli ta organizaci­ja je, po nekim podacima, oformljena jós u maju 1937. godine. Posle su bile stvorene slične organizacije u Cantaviru i Staroj Moravici, a zatim u Malom Iđošu, Pačiru i Bajši. Uspeh Jugorasa u baékotopolskom srezu i u drugim mestima sa madarskim stanovništvom možemo objasniti i angažo- vanjem režimskog narodnog poslanika Gabora Santa. (On je u ovom izbor­nom srezu izabran 1935. godine). Zalagali su se u tóm poduhvatu i opštin- ski beležnici (naročito u Bačkoj Topoli). Predstavnici vlasti a i sam posla­nik Gábor Santo pokusali su da za Jugoras pridobiju i poljoprivredne rad-

95,7 Svetozar M a r k o v i é Toza, nav. delo, 71 i 254—255; D. Ke c i é— Đ. Mi l a no v i ć , nav. delo, 368 i 398; D. Kecié , Sindikálni pokret poljo­privrednih radnika; Radničke novine, 6. VIII 1937, 2; Slobodna riječ, 11. III 1939 7; Pravda, 7. III 1939; Radničke novine, 17. III 1939, 7; Dán, 8. III 1939, 8; Poli­tika, 7. III 1939, 8.

958 D. K e c i é, Sindikalni pokret poljoprivrednih radnika. .., XXIII.959 D. K e c i é, nav. delo, 24.960 Takvi dopisi su stizali iz Subotice, Temerina, Stare Moravice, Cantavira,

Sombora, Telečke, Bačkog Petrovog Sela, Bačkog Gradišta, Beéeja, Ade, Srbobra­na, Feketica, Belog Blata, Sente, Gornje Mužnje, Petrovgrada, Baéke Topole i drugih mesta. Autori tih dopisa veéinom su bili madarski poljoprivredni radnici (D. Kecié , nav. delo, XXIV).

303

nike koji su među svojim drugovima uživali poseban ugled. U Bačkoj To­poli je, na primer, opštinski beležnik pokušao da ubedi predsednika Pod- ružnice Jožefa šereša (Sörös József) da bude predsednik organizacije Ju­gorasa. U susednoj Staroj Moravici lokalne vlasti su takođe bezuspešno na- govarale Jožefa Žakija i Ferenca Čika da predu u Jugoras. Bilo je, medu­tim, i suprotnih primera. Neki poljoprivredni radnici koji su prvo bili na klasnoborbenim pozicijama, prešli su u tábor Jugorasa. Takva pojava je bila zabeležena u Cantaviru, ali i u drugim mestima.9611

Jugoras je u nekim mestima uspeo da pridobije poljoprivredne rad- nike koji dotle nisu bili angažovani. Takav je uspeh režimska organizacija postigla u Temerinu.962

Ipák, Jugoras je najviše pristalica imao medu sezonskim radnicima zaposlenim u kudelj arama u Baékoj.963

U nekim mestima élanovi KPJ i poljoprivredni radnici koji su bili na klasnoborbenim pozicijama uspeli su da sasvim onemoguée rád Jugorasa éak i kad je bila formirana takva organizacija. 0 tome imamo najviše po- dataka za opštinu Ada.964

Prvi kongres Jugoslovenskog saveza poljoprivrednih radnika, koji je bio održan 2. i 3. marta 1940. u Novom Sadu, jasno je dokazao da óva or­ganizacija nije uhvatila dubokog korena medu poljoprivrednim radnicima. Među njenim uéesnicima nije bilo nijednog pravog predstavnika poljoprivre­dnih radnika.965

Madarski industrijski i poljoprivredni radnici su u periodu 1937—1941. zajedno sa svojim drugovima iz drugih narodnosti uéestvovali u politiékoj i ekonomskoj borbi. Teško je, medutim, ovu borbu posebno razmatrati, jer je to bila zajedniéka borba radniéke klase Vojvodine protiv tadašnjeg buržoaskog poretka Kraljevine Jugoslavije.

Od ekonomskih akcija su u to vreme bili najvažniji protestni zborovi protiv sve veée skupoée. Od tih skupova su bili najmasovniji u Novom Sadu, Subotici i Somboru u novembru i decembru 1939.

Na protestnom zboru u Novom Sadu (19. novembra 1939) bilo je oko 1.200 uéesnika. Madarskih radnika bilo je, svakako, najviše na protestnom zboru održanom 10. decembra 1939. u Subotici. On je sazvan u sklopu ak­cija kője je URSS krajem 1939. organizovao i u drugim gradovima Vojvo­dine. U usvojenoj rezoluciji je konstatovano »da je položaj radnika i na- meštenika sve teži usled porasta skupoée i pada realne nadiiice, da su slo- bodni sindikati véé godinama stavljeni u izuzetno težak položaj i mnogo puta spreéeni u tome da izvrše svoj zadatak, da poprave nadnice i plate kao i da skrate radno vreme, da je današnje stanje u socijalno-politiékim ustanovama nemoralno, jer radnici i nameštenici nemaju u njima svoje birane predstavnike, da je pomaganje nezaposlenih radnika putem Javne

961 K. Br indza , nav. delo, 505—506.962 M e s a r o s Sándor, Évszázadok viharában, 164—166.963 Jugoslavenski radnik, glasilo JUGORAS-a, Beograd 1938—1941.964 J. U r b a n, nav. delo, 244—246.

965 Politika, 4. III 1940, 8; AV, FDB, II, Odsek za javnu bezbednost: Delovod- ni protokoli, br. 3414, 3473, 3531, 3863 i 4295 iz 1940; D. Kecié , Sindikalni pok­ret poljoprivrednih radnika..., XXV.

304

berze rada sada važećom uredbom za veliki deo radnika sada faktično uki- nuto«.966

Vlasti su bile vrlo zabrinute zbog tih masovnih akoija radnika, pa su zabranile prijavljene protestne zborove (Petrovgrad, Senta, Sremski Kar- lo vei).967

Tokom 1940. godine borba sindikalno organizovanog radništva je po- slala još intenzivnija i masovnija zbog težih uslova usled smanjenja indu- strijske proizvodnje i porasta broja nezaposlenih. Organizovani su protest- ni zborovi i zbog čestog odvodenja ljude na vojne vežbe. Protesti su bili i u mestima sa madarskim stanovništvom, jer su radnici bili pozivani u vojsku u jeku sezonskih poljoprivrednih poslova, pa su njihove porodice ostajale bez sredstava za život.

U periodu 1937—1940. u ekonomskoj borbi poljoprivrednih radnika madarski poljoprivredni radnici su masovno učestvovali. Treba odmah do- dati da je tokom 1937, u odnosu na 1936, bilo znatno manje štrajkova u Vojvodini. Po pisanju Svetozara Markoviéa Toze, te godine bilo je oko 50 strajkova poljoprivrednih radnika. Rukovodstvo ZSPRJ se veoma nezainte- resovano odnosilo prema tim štrajkovima pa je i to bio jedan od razloga za negativan ishod dobrog dela tih štrajkova.968

Većinu štrajkova nije zabeležila čak ni radnička štampa, nije bilo ni intervencije nadležnih organa vlasti pa je zato i arhivska grada koja je sačuvana, veoma oskudna podacima iz te problematike.

U Subotici su u to vreme bila dva štrajka, jedan krajem aprila, a drugi sredinom jula 1937. U prvom je bilo nekoliko hiljada poljoprivrednih radnika i okončan je pobedom štrajkača i potpisivanjem kolektivnog ugo­vora 23. aprila 1937. Po ovom aktu je utvrdeno da od 1. maja do početka zetve nadnica za radnike iznosi 21 dinár sa hranom, ili 26 dinara bez hra- ne, a za radnice 18 dinara sa hranom ili 23 diaiara bez hrane uz radno vreme od 10 časova. Najveća je bila, medutim, nadnica za vreme žetve, kada je iznosila za kosača 42 dinara sa hranom, a za vezačice 30 dinara sa hra­nom. Bez hrane je kosaču pripadalo 55, a vezaéici 40 dinara.969

U ovom štrajku su masovno učestvovali i madarski poljoprivredni radnici (uspešno su okonéani štrajkovi u Novom Vrbasu, Senti, Ridici i Bačkom Petrovom Selu). Nadalje su vođeni još i tarifni pokreti u Adi i Molu.970

U štrajku u Bačkom Petrovom Selu, vodenom od 12. do 14. jula 1937, učestvovalo je do 1.500 poljoprivrednih radnika na vršalicama. Ötrajkači su zahtevali 3,5‘°/o od ovršenog žita, a uspeli su da se izbore 3,25i°/o. Deli- mičan uspeh je postignut zbog tóga što je od 1.500 štrajkača samo njih oko 700 moglo dobiti posao. Tu sitaciju su maksimalno iskoristili poslo- davei, pa je i kolektivni ugovor potpisan uz obostrano popuštanje.911

966 D. K e c i ć, Revolucionami radnički pokret u Subotici. . . , 20.967 D. Kecié , Klasne borbe u Vojvodini. . . , 195.968 Svetozar M a r k o v i é Toza, nav. delo, 254.969 Radnik, 19. V 1937, 7; D. Kecié, Sindikálni pokret poljoprivrednih

radnika..., br. dók. 296, 314—317.970 AV, FDB, VI, br. 25272, 2878 i 46079/1937; Radničke novine, 3. VIII 1937,

2; D. K^cié, nav. delo, br. dók. 321, str. 342—344.971 Radničke novine, 6. VIII 1937, 2.

305

Madarski poljoprivredni radnici su masovno učestvovali i u štrajku jula 1937. u Petrovgradu, pod rukovodstvom komunista i podružnica ZSPRJ. Bio je to štrajk radnika na 29 vršalica. U njemu su učestvovali i poljopriv­redni radnici iz Gornje Mužlje. Štrajkača je bilo oko 700. Do štrajka je došlo zbog tóga što mesni paritetni odbor nije hteo u celosti da prihvati zahteve radnika. Naime, paritetni odbor je zauzeo stav da se radnicima dodeli 4o/0 od ovršene žitarice bez hrane, dók su radnici tražili isti proce- nat, ali sa hranom. Na kraju je došlo do kompromisnog rešenja i spora­zum je postignut 6. jula 1937. Odlučeno je da radnicima, sem 4<>/a od ovršene pšenice, pripada jós i jedan dinár posle svaké metričke cente. Na táj ná­cin je svaki radnik dnevno dobijao jós 8 dinara, što nije bilo dovoljno za ishranu. Radnici su, u stvari, prihvatili kompromisno rešenje, jer je Pred- stojništvo gradske policije izdalo dozvolu vlasnicima vršalica da mogu do- vesti radnike iz okolnih mesta.972

Zbog oportunistiékog i razornog dejstva Centralne uprave ZSPRJ, veo­ma su otežani uslovi za uspesnu ofanzivnu ekonomsku borbu poljoprivred* nih radnika. Otuda su od 1938. do 1941. dobrim delom vodene samo od- brambene ekonomske akcije. Od 19. do 23. maja 1938. u štrajku je bilo 650 poljoprivrednih radnika na imanju veleposednika Gedeona Dunderskog. u Srbobranu. Iz postojeée dokumentacije možemo zaključiti da je medu po- ljoprivrednim radnicima bilo i dosta Madara.973

Sa uspehom je okonéan (jula 1938) jednodnevni štrajk poljoprivred­nih radnika na vršalicama u Cantaviru.974

Režimsko-poslodavački Jugoras je, pod pritiskom radništva, bio prinu- den da vodi štrajkove. Tako je uz njegovo angažovanje ili intervencijú 1939—40. vodeno ili okonéano 16 štrajkova poljaprivrednih radnika. Naime, u nekim mestima — kao, na primer, u Temerinu — Jugoras je uspeo da oíormi svoje organizacije gde ranije nije postojala podružnica ZSPRJ. Ju­goras je, na primer, u avgustu 1938. intervenisao u kőrist poljoprivrednih radnika iz Gospođinaca, Bačkog Jarka i Temerina.975

6. U REVOLUCIONARNOM RADNIČKOM POKRETU POSLEDNJIH MESECI POSTOJANJA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE

U avgustu 1940. na salašu 2arka Turinskog kraj Petrovgrada održana je V pokrajinska konferencija SKOJ-a. Na njoj su iz bačkotopolskog sreza učestvovali Ilija Pualić (iz Žednika) i Jožef Šinković iz Bačke Topole/76

972 Radničke novine, 6. VII.I 1937, 3; Híradó, 6. i 8. VII 1937, 1—2; IAZR, Tužilac Okružnog suda br. 18083/1937 i 1542, 1937 — Saslušanje Antala Revesa, predsednika podružnice u Petrovgradu, povodom štrajka radnika na vršalicama; Svetozar M a r k o v i é , nav. delo, 254; D. Kecié , nav. delo, dók. br. 312, 313,, 315 i 318, str. 332—337.

973 AV, FDB, VI, br. 21635/1938; D. Kecié , nav. delo, br. dók. 344, str.411_412

974 Reggeli Üjság, 16. VIII 1938; D. Kecié , nav. delo> br. dók. 354, 355, str. 427—452

975 AV, FDB, VI, br. 32836/1938.976 K. Br i ndz a , nav. delo, 849.

306

U rezoluciji je pod odeljkom VI posebno naglašeno da SKOJ mora obratiti punu pažnju radu medu manjinskom omladinom. Zapostavljanje ovog pitanja omoguéilo bi buržoaziji da, u saradnji sa vladajuéim krugovi- ma, podvede pod svoj utiicaj tu omladinu, koja je éinila blizu 60°/o mladih u Vojvodini. Stoga se i formuliše kao primaran zadatak izdavanje materi- jala na jezicima manjina. Nadalje, treba najoštrije pristupiti raskrinkava- nju politike manjinskih buržoazija i ukazati na pravu, narodnu politiku prema manjinama.

Postavlja se kao primarni zadatak i izučavanje nacionalnog pitanja da bi se ono pravilno postavilo na terenu.977

Kao što je poznato, u septembru 1940. u Sremskoj Kamenici je održa- na VI pokrajinska konferencija Kir’J, na kojoj je učestvovalo oko 30 delega- la. íz ísvestaja podnetog na Konlerenciji prezentovaéemo samo delove koji su interesantni za našu temu. U delu izveštaja koji se odnosi na poljopriv- ieüne radnike sa pravom se konstatuje da je položaj poljoprivrednih rad­nika, od kojih je većina Madara, isto tako težak i još gori nego položaj industrijskih i zanatskih radnika i radnica. Dalje se naglašava da je »ugnje- tavačka politika uzrok što je začarila fašistička i nacistička propaganda među madarskim i nemaćkim masama u Vojvodini i da buržoazija u Ma­darskoj u svome imperijaiističkom naletu koristi neraspoloženje madar­skih masa u Vojvodini prema takvoj ugnjetačkoj politici srbijanskog impe- rijalizma i nastoji da porobi narode u Vojvodini i da pod firmom osiooo- cienja madarskog življa podvrgne kolonijalnoj eksploataciji i ostale narode i táj mađarski živalj, kao što to čini i srbijanska buržoazija. . .«

U izveštaju je naznačeno da su oko 30°/o, odnosno oko 200 élanova Partije u Vojvodini Madari. Ipák, mora se konstatovati da je na madar­skom jeziku izdato malo materijala koji bi mogao da koiisti njihovom ideo- loškom uzdizanju. Naglašeno je i da uspostavljenom madarskom tehnikom treba rešiti i pitanje izdavanja materijala na tóm jeziku.

U rezoluciji VI pokrajinske konferencije KPJ bili su formulisani za- daci élanova revolucioname partije. Naglašeno je da vlada Cvetkovié—Ma- éek—Korošec vodi grubu eksploatatorsku politiku prema radniékoj klasi svih naroda u Jugoslaviji, a posebno u Vojvodini prema Madarima, Nemcima, Rumunima, Slovacima i drugima. U daljem tekstu medu primarnih zada- cima komunista naznaéuje se »borba za nacionalnu ravnopravnost svih na­roda u Jugoslaviji i upoma i neumorna borba za nacionalno oslobodenje ugnjetenih naroda u Vojvodini u zajednici s njima, a protiv hegemonije i srbijanskog i hrvatskog imperijalizma, madarskog revizionizma i nemaé- kog imperijalističkog nacionalsocijalizma«. U rezoluciji se ukazuje da pored evidentnih uspeha u politiékom i organizacionom radu, postoje mnoge sla- bosti: nedovoljna aktivnost u izdavanju literature, naroéito na nemaékom, madarskom i slovaékom jeziku, loša povezanost sa nacionalno-oslobodilaé- kim pokretom naroda u Vojvodini i uopšte slab rád sa širokim narodnim slojevima Nemaca, Madara, Slovaka, Rumuna itd. To je »omoguéilo da u znatnoj meri uhvati korene madarski revizionizam i nemaéki nacizam«.

Konferenciji je u ime CK KPJ prisustvovao Iván Milutinovié. U vreme pripreme za Konferenciju, Žarko Zrenjanin Uéa, politiéki sekretar PK KPJ

977 Muzej..., Arh. br. 1200.

307

za Vojvodinu, bio je u zatvoru, a izveštaj je bio zajedničko delo Zrenjanina, Jusufa Tuliéa, Radivoja Ćirpanova i Svetozara Markoviéa Toze. Táj zajed- nički izveštaj na Konferenciji je podneo Jusuf Túlié, organizacioni sekretar PK KPJ za Vojvodinu.

Sesta pokrajinska konferencija je izabrala PK KPJ za Vojvodinu na čelu sa Žarkom Zrenjaninom Uéom i Jusufom Tuliéom. Od istaknutih ma­darskih partijskih radnika su izabrani: Otmar Majer, sekretar Okružnog komiteta KPJ za severnu Baéku, Érne Kis, politiéki sekretar Okružnog ko­miteta KPJ za zapadnu Baéku i Baranju, i Mihalj Servo sekretar OK KPJ za Severni Banat. Na konferenciji je još izabrano 7 delegata za V zemalj­sku konferenciju KPJ. Medu njima bio i Mihalj Servo.978

Peta zemaljska konferencija je održana od 19. do 23. oktobra 1940. u Zagrebu. íz zapisnika možemo dobiti sliku o radu i diskusiji vojvođanskih delegata, mada moramo oűmah da napomenemo da su zapisnik sa V ze- maljske konferencije vodili Pavle Pap i drugi, kratko i telegrafski. Za nas je interesantno da je jedan od podnosilaca referata o politiékoj situaciji Edvard Kardelj, posle diskusija o zadacima komunista u Vojvodini istakao i sledeée:

Pitanje madarske manjine u vezi s eventualnim madarskim revizio- nistiékim zahtevom zavisi od is tog kao pitanje napada Italije. Ako to bude uskoro poéetak ofanzive Osovine na Jugoslaviju — hoéemo protiv! Na na- cionalno pitanje gledamo sa gledista proleteiske revolucije i SSSiR. Drugovi u Vojvodini moraju energićno da se založe za ravnopravnost madarske ma­njine.979

973 Danilo K e c ié—Đorđe M i l a n ov i é , Komunistička partija i revoiucio- narni radnički pokret u Vojvodini 1919—1941, tóm 2, 1929—1941, br. dók. 413 i 414, str. 652—384.

979 Arhiv SKJ, br. 7/1/1940; V zemaljska konferencija KPJ održana je od19. do 23. X 1940. u Dubravi u Zagrebu. Na ovoj konferenciji je učestvovau lói delegat, medu njima se nalazilo i 7 delegata koji su izabrani na VI vojvođanskoj pokrajinskoj konferenciji, održanoj nekoliko dana ranije. Na ovoj zemaljskoj konferenciji koja je imala znaéaj kongresa, podnetí su sledeći referati:1. Izveštaj o organizacionom stanju — Josip Broz Tito;2. Izveštaj o politiékoj situaciji — Edvard Kardeij;3. Izveštaj o sindikalnim pitanjima — Aleksandar Rankovié;4. O agramom i seljaékom pitanju — Iván Milutinovié;5. O nacionalnom pitanju — Milovan Đilas;6. O agitaciji i propagandi — Boris Kidrié;7. O omladinskom pitanju — Ivó Lola Ribar;8. O radu medu ženama — Vida Tomišič;9. O radu u vojsci — Mitar Bakié;

K). O partijskoj tehnici i konspiraciji — Drágán Pavlovié.Posle tóga je usledio izbor Centralnog komiteta (Josip Br o z Tito),

Sabrana djela, tóm 6, 253).Izveštaj o organizacionom pitanju na V konferenciji KPJ 1940. godine ob-

javljen je u šestom tomu Sabranih djela Josipa Broza Tita, str. 3—144. Nakon tóga u ovom tomu sledi Rezolucija V zemaljske konferencije, str. 48—69.

Pre rata je Josip Broz Tito u januarskom broju Pr ölet éra 1941 (str. 6—10) napisao opširan élanak o V zemaljskoj konferenciji. U istom broju lista objav- ljena je i Rezolucija V konferencije, na stranama oznaéenim rimskim brojevima I—XIV. Original zapisnika koji je saéinio Pál Pap u telegrafskom stilu nalazi se u Arhivu SKJ pod brojem 17896.

308

Za našu temu posebno je interesantan proglas radnika Madara upu- Ó5n madarskoj manjini za borbu protiv unutrašnje i spoljne politike jugo­slovenske vlade a za sporazum o uzajamnoj pomoéi sa sovjetskim Save- zom. Proglas je štampan na madarsköm jeziku i rasturen u sredinama sa većinskim madarskim stanovništvom. Dokument ne sadrži bliže oznake ni mesta ni vremena nastanka. Sudeći po sadržini, može se pretpostaviti da je nastao krajem 1940. godine i da ga je izdala partijska organizacija odnos­no njeno rukovodstvo u Vojvodini.980

Vlada Cvetković—Maček krajem decembra 1940. je donela uredbu o zabrani Ujedinjenog radničkog sindikalnog saveza za Jugoslaviju. Povodom te zabrane, Pokrajinski komitet KPJ je objavio proglas na srpskohrvatskom i madarsköm jeziku.9*1

Zbog rasturanja proglasa vlasti su izvršile masovno hapšenje pripad- nika revolucionarnog radničkog pokreta u Subotici. U grupi uhapšenih bili su članovi Okružnog komiteta KPJ i rukovodeći kadar SKOJ-a u gradu i okolini. Tokom januara i februara 1941. uhapšeni su i saslušani Otmar Majer, sekretar Okružnog komiteta KPJ za severnu Bačku, zatim Lazar Nešić, Matija Vuković, Kálmán Bakoš, Roko Simoković, Milán Gajin, Ilija Pualić, Laslo Rehak, Karlo Mirovicki, Ištvan Gál, Konstantin Lakenbah i dr. U zatvoru je zadržano nekoliko aktivista SKOJ-a i Partije.982

U ilegalnim listovima KPJ Trudbenik i A Dolgozó u januaru 1941. bio je objavljen članak Nacionalna oslobodilačka borba Madara Vojvodine. Tu se naglašava da buržoazija u Vojvodini i celoj Jugoslaviji podjednako iz- rabljuje sve radnike i siromašne seljake, bez obzira na narodnost. Posloda- vac Madar, Nemac, Rumun, Jevrejin itd. postupa na isti način. Posebno se ističe da Mađari svakodnevno osećaju ugnjetavanje. Oni su isključeni iz ag­rarne reforme, a većina njih su poljoprivredni radnici i sitni seljaci. Ma­darima se ne daje državna služba — ne samo činovničkog reda, nego ni u državnim preduzećima. Zato i broj nezaposlenih u njihovim redovima stal- no raste. Nadalje se u članku sa žaljenjem konstatuje da je madarski radni narod ekonomski ugnjeten jós i zbog svoje nacionalnosti. Madarima ne daju škole na maternjem jeziku, guše im naprednu nacionalnu književnost, štam- pu koja sa naprednog stanovišta brani interese cele nacionalne manjine.

Postavlja se ujedno i pitanje zašto sadašnja beogradska Vlada, kao, uostalom, i ranije vlade, ne guši stampu Varadija, Deaka i Nada. Daje se odmah odgovor: da su óva gospoda složna sa srpskim buržujima kad se radi o izrabljivanju svih radnih ljudi, pa i Madara. Dakle, od ugnjetavanja Vojvodine — kao istorijski nastale pokrajine — ima koristi srbijanska bur- žoazija. Ali postoji zabluda da bi imperijalisti iz Madarske bili bolji. Zato vojvodanski Madari ne mogu da idu istim putem, jer bi se onda oni, u stv£iri, borili sami protiv sebe i time bi ojačali svog klasnog neprijatelja— buržoaziju.Članak se završava sledećim preporukama:

Jedini spasonosni pút za öve nacionalno ugnjetene narode, dakle, za vojvođanske Mađare, jeste: nacionalno-oslobodilačka borba na bazi prole- terskog intemacionalizma.

980 Muzej.. . , Arh. br. 18383; D. Kecié , nav. delo, br. dók. 427, str. 407—412.981 Muzej.. ., Arh. br. 16469.982 Napló, 5. IV 1941, 10; Reggeli Üjság, 5. IV 1941, 5.

309

Óva i mnogo druga iskustva svakako nalažu radnicima Madarima Vojvodine da najodluönije prekinu sa revizionizmom i da svoju nacional- no-oslobodilacku borbu najtešnje povežu sa borbom i samo sa borbom rad­niéke klase Vojvodine i cele Jugoslavije, jer je radnička klasa oprobani i jedini iskreni prij atelj, obveznik i rukovodilac u nacionalno-oslobodilačkoj borbi.983

Uskoro su sledili sudbonosni dogadaji. Vlada Cvetkovié—Maéek se pri- premala za pristupanje Trojnom paktu. Centralni komitet Komunistiéke par­tije Jugoslavije uputio je Proglas narodima Jugoslavije sa pozivom za bor­bu protiv pistupanja Paktu, odnosno protiv kapitulacije i sa zahtevom da se sa Sovjetskim Savezom potpiše pakt o uzajamnoj pomoéi.984

U martu 1941. CK KPJ je izdao proglas upuéen radnicima, seljacima, vojnicima, podoficirima i oficirima o izdajniökoj politici vlade Cvetkovié— Maéek. Proglas je sadržavao protest, a (ujedno i poziv na otpor Ministar­stvu vojske da se od nepoželjnih i za poredak opasnih elemenata posle poziva u vojsku formiraju posebne radne jedinice. Po proglasu, táj plán je véé bio u fazi realizacije i oko 2.000 ljudi véé je bilo rasporedeno u te kažnjeničke jedinice.

Proglas je štampan i rasturen i na madarskom jeziku.985 Nemamo mnogo podataka o tome, kako je óva vladina mera spro­

vedena na podrucju Vojvodine, a posebno u madarskim sredinama. Tu tre­ba, pre svega, istáéi da je krajem marta 1941. iz Baéke Topole u vojsku pozvano 250 ljudi koji su rasporedeni u jedan radni bataljon, a zatim od- vedeni na rád u Srbiju. Medu njima je bilo pripadnika svih stranka: od komunista pa sve do ekstremno orijentisanih iredentista. Izbijanje aprilskog rata je pripadnike öve jedinice zateklo u Nišu. Desetog aprila 1941. pali su u nemaéko zarobljeništvo i mada nisu bili obuéeni u vojniéku uniformu, ipák su odvedeni u zarobljeniéki logor kod Beéa.986

Na dán 25. marta 1941. vlada Cvetkovié—Maéek je u Beéu potpisala dokument o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana kasnije, me­dutim, srušena je izdajniéka vlada i narodi Jugoslavije skoro u svim veéim mestima su organizovali masovne demonstracije protiv Pakta. One su pri- redene i širom Vojvodine. Nemamo mnogo podataka o uée§éu gradana madarske narodnosti u ovim demonstracijama. Jedno je sigumo, gradan- ski deo je izostao sa tih demonstracija. On je dalji razvoj dogadaja véé iščekivao sa revizionistiékih pozicija. Organizovani radnici, naroéito oni koji su pripadali revolucionarnom krilu radniékog pokreta, veéinom su se pri- družili demonstrantima. Najviše podataka o tome imamo za baékotopolski srez. Demonstracije u tóm srezu je organizovala napredna omladina. U nji­ma su, pored omladine iz redova kolonista, uéestvovali i madarski radnici. Neki su, medutim, otputovali u Suboticu da bi uéestvovali u tamošnjim de­monstracijama. Proglase CK KPJ i Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju— objavljene posle rušenja vlade Cvetkovié—Maéek — partijske organizaci-

983 Trudbenik, januar 1941, br. 1, str. 6—7; K. Br i ndz a , nav. delo, br. dók. 412. str. 947—951; danas véé znamo sa sigumoséu da je autor élanka bio politiéki "sekretar PK KPJ za Vojvodinu.

984 Muzej..., Arh. br. 986.985 Muzej..., Arh. br. 18696.986 K. Br indza , nav. delo, br. dók. 422, str. 973—977.

310

je su rasturale po celoj Vojvodini. U Bačkoj Topoli je, na primer, rastu- ranje tih letaka organizovao jedan od učesnika u revolucionamom rad- ničkom pokretu — Petar Šinković.

Po njegovim sećanjima, leci su ubrzo dotureni i do pripadnika gar- nizona i vojnici su ih čitali otvoreno, sedeéi na topovskim cevima.987

Lep primer svoje privrženosti tadašnjoj Jugoslaviji dali su organizo- vani radnici u Staroj Moravici. Oni su prikupljali potpise za jednu pred- stavku i tako se priključili zahtevima cele zemlje. Sto osamdeset staromo- ravičkih antifašistički nastrojenih građana potpisalo je peticiju upućenu generalu Simoviću, novom predsedniku vlade, sa zahtevom da nova vlada preduzme sve mere za odbranu nezavisnosti zemlje. Potpise su staromora- vički gradani (uglavnom radnici) stavili pod unapred napisani tekst peti- cije. Sakupljanje potpisa organizovali su Šandor Bezi (Bezi Sándor), Ferenc Čik, Đula Erdei (Erdei Gyula), Danijel Sabo (Szabó Dániel), Jožef Žaki i drugi komunisti.988

Prvih dana aprila pred Okružnim sudom u Subotici počelo je sude- nje grupi komunista. Tužilac je podigao optužnicu »zbog komunističkog organizovanja i širenja letaka komunisficke sadržine«. Bili su izvedenipred sud Jožef Marijaš, Dula Halas, Karolj Mirovicki, Ištvan Gál, Konstantin Lakenbah, Božidar Stanković, Dimitrije Najdenski, Josip Klet, Antun Sutu- rović, Vilmos Dobai, Đoko Jovanić, Otmar Majer, Lazar Nesić, Matija Vu- ković, Roko Simoković, Milán Gajin i Ili ja Pualić.

Optuženi nisu priznavali krivicu, čak su povukli i priznanja data, na policijskim saslušanjima.

Politička situacija je bila vanredna. Fašistička agresija protiv zemlje bila je na pomolu. Da situacija nije bila takva, sud se ne bi dvoumio i doneo bi presudu na osnovu Zakona o zaštiti države. U međuvremenu, 3. aprila, Okružni sud u Novom Sadu je pustio na slobodu neke komuniste optužene za »slična nedela«.

Posle saslušanja svedoka, Okružni sud u Subotici je odlučio da ée presuda biti izrečena 5. aprila. Tog su dana, međutim, optuženi bili oslobo- đeni od optužbe. Pušteni su na slobodu 6. aprila oko podne, na prvi dán fasistiöke agresije na Jugoslaviju.989

987 K. Br i ndza , nav. delo, 980.988 K. B r i n d z a, Nemirna ravnica, Pokreti staromoravičkih radnika i si-

romašnih seljaka 1805—1945, Stara Moravica 1986, 104 i 193.989 Napló, 6. IV 1941, 6.

311