BIBL--IO-TEKA ~AHOVSKE MONOGRAFIJE IZDAO ~AHOVSKI KLUB »PARTIZAN«

Urednik M. PETRONIC Nacrt korica D. RISTIC Korektor M. paTRONIC

/,/

Stampa Beogradski grafi(!ki zavod - Beograd

SVETOZAR GLIGORIC

PRIMLJENI DAMIN GAMBIT

BEOGRAD 19 S 8

PREDGOVOR CETVRTOJ KNJIZI

Nadam se da su prve tri kr\iige cildusa .. Moderna lahovska teorija otva­ranja" - .. Poluslovenska odbrana", .. Slo­venska odbrana" i .. Ortodoksna odbrana" - doprinele dubljem poznavanju jedne oblasti lahovske teorije otvaranja kod nalih Ijubitelja.

Zapoeeti zadatak zanemario sam za: proteldih sedam godina usled zauzetosti takmiiX:njima. U tom periodu nije se pojavila nova mono­grafija ove serije.

Cetvrta knjiga - ,.Prihvaeeni damin gambit" - sad dolazi da nastavi zapoeeto delo. Da treba ustrajati na tome, uverila me popu­larnost koju ove edicije .u!ivaju kao prirucnici kod aktivnih §ahista u zemlji i inostranstvu. To objainjavam ne pedagolkom ve!itinom izla­ganja. u iX:mu imam malo iskustva, vee obilnoscu i aktuelnolcu mate­rijala koji ove monografije sadr!e i u iX:mu n:adma!iuju strana izdanja.

Smatram svojom du!no§Cu da ponovim savet citaocu koju sam pominjao i u svojim ranijim izdanjima. Ni jedan spis iz oblasti §ahov­ske teorije ne treba shvatiti kao neAto definitivno. dato gotovo i !ito ee vditi za sva vremena. Tako i ove monografije ne treba "da pret­stavljaju citaocu .. bibliju", vee zbornik materijala koji Ce mu slu!iti da upozna i orijentile se u teoriskim rezultatima dosadalnje turnirske prakse u svetu.

Zato - proveravajte svaku varijantu i sudove 0 njiina. To ee biti neiscrpno vrelo valih sopstvenih teotiskih novosti - jednog od vdnih oru!ja svakog takmicara na turnirima. malim i velikim.

Novembar, f957 Pisac

5

PRIHVACEN DAMIN GAMBIT

UVOD

lako se smatra modernim. damin gambit je u stvari jedno od prvih otvaranja koja se spominju u prvim sa~vanim ud!benicima §aha od oko .1500 godine i vremenski verovatno prethodi "starom" kra­Ijevom gambitu. Temja lea otvorenoj igri i romanti~rsko ubec:tenje da partiju reiava kombinacija. stvorena ma!itom potisnuli su damin gambit u 18 i 19 veku u pozadinu.

Pronalalenjem i produbljivanjem pozicionih principa koji daju osnovno obele!je polomjima na !iahovskoj ploei. ~j zatvorenih igara stalno raste uporedo s novim opstim pogledima na §ah. Dvade­seti vek donosi vanredan razvoj daminog gambita. Pri tome treba primetiti da damin gambit mole da vodi i otvorenim pozicijama. kao !ito otval"llnja kraljevim pe§akom vode u pojedinim varijantama pozi­cijama zatvorenog karaktera.

Kad je beli prvi put zaigrao damin gambit. crni je. prirodno. uzeo ponuc:tenog pesaka. Prihvaeeni damin gambit je najstarije otva­ranje daminog gambita. Vee na prelazu iz 15 u 16 vek znalo se da se gambitni peiak ne mole uspesno odbraniti i da je takva taktika samo u korist belog.

U §vremenoj praksi zna~aj prihvaeenog daminog gambita je porastao ne samo zato sto cmi efikasno resava pitanje razvoja svog daminog kriIa, vee i !ito niz istovetnih pozicija moiie da nastane pro­menjenim redom poteza i iz drugih otvaranja: Nimcovieeve indiske odbrane, katalonskog sistema, odbrane Karo-Kan, itd .

• Posle 1. d2-d4 d7-d5, 2. c2-c4 beli kriInim pesakom napada

crnog centralnog pe§aka u te!nji da ga izmeni i stvori prevlast u centru:

6

Deli pe§acki par d4 i c4 vrii oCevidan pritisak u centru. Crni mom da podrfi d-pdaka susednim "c" iii e-pe§akom. §to pretstavlja otklonjeni damin gambit, najveeim delom vee obraden u prve tri knjige ove serije.

Drugi metod igre je uzimanje ponudenog pe§aka sa 2... dS: c4 tzv. prihvaeeni iii primljeni damin gambit:

U ostalim odbranama daminog gambita cmi podrfava napetost u centro, pri Cemu beli ima inicijativu. Ovde je polofaj poprimio druk­ciji karakter.

Crni se odmah otarasio obaveze da ucvricuje tacku dS. Time je kontrola belog nad centrom olakmna i on ima slobodan razvoj figura. S druge strane, crni je sebi otvorio d-liniju i mom efikasnije da vrii uzvratni napad na tacku d4 putem c7-cS iii e7-eS.

Naravno, cmi· ne treba da misli naodbranu pdaka c4, koji ee uskoro biti izIomn napadu ad belog lovca na f1.Ppte.z: b7-bS vodio

7

bi stvaranju slabog pelaekog lanca, koje, beli lako minira sa a2-a4 i b2-b3. .

Najbolji plan za crno, je da preti sa e7...;..eS iii c7-c5, jer crni ne mora da se boji uzimanja tog pelaka, posto menja dame i beli gubi rokadu i ima usporen razvoj .

• Najefikasnija pretnja crnog je e7-eS, jer nakon d4:eS beli gubi

rokadu. a crni moZe sa Lc8-e6 da sawva pesaka na c4 i stiee slo-bodniji i brfi razvoj figura, -

U prve tri varijante beli se ne obazire na ovu pretnju crnog i igra starije nastavke:

VariJanta I: Beli igta 3. 8bl-c3. Vari,anta II: Beli igra 3. e2-e4. Ovo je najstariji nastavak i stalno

je primenjivan u meeu La Bourdonnais-Mc Donell u pXetku 19 veka. Na prvi pogled izgleda najlogienijim. jer beli odmah koristi priliku da se osili u centru. samo !ito to nije dugog veka. posto crni dobija osetljive objekte u centru za napadanje.

VariJanta III: Beli igra 3. e2-e3. Ovaj stari nastavak je ponovo stekao izvesnu popularnost u najnovije vneme, jer vodi otvorenoj pozi­ciji sa !ivom igrom figura bez prevelike opasnosti ranog pojedno­stavnjenja.

• U svim daljim varijantama beli igra 3.8,1-f3 (da sprei!i e7-eS)

- nastavak koji potpuno preovladava u modernoj turnirskoj praksi.

U varijantama IV-VIII obra4ena je tzv. Aljehinova varijanta. gde cmi razvija daminog lovca aktivno na g4, a za to je priprema 3 ... a7-a6:

Varijanta IV: Beli te!i da sa 6. d4-dS odmah otvori dijagonale i po mOguCstvu iskoristiti izloZeni polo!aj crnog lovca.

U sledeee dye varijante beli vdi ispad damom na b3 da bi isko­ristio oslabljenost taeke b7.

Vari,anta V: Crni brani pesaka b7 sa Ta8-a7 izbegavajuci sla­bljepje daminog krila.

Vari'.,uta VI: Crni igra b7-bS da ne bi gubio tempo na drukeiju odbranu taeke b7.

Vari'anta VII: Beli nonnalno razvija figure ignorirajuci neprijatno vezivanje na dija,onali g4-dl.

8

VariJaDCa VID: Beli progoni crnog lovca odmah sa h2-h3 g2-g4 u ciJju njegove izmene.

• U svim daJjim varuantama crni odgovara 3 ... Sg8-f6 sp~va­

juci neposredno e2-e4. VarijaDCa IX: Beli iara Ddl-a4+ te!eCi da partiju povede u neku

vrstu kataJonskog sistema. VariJanCa X: Beli igra 4.Sbl-c3 tefeCi. punom centru polto je

prethodno spre<!io e7 -eS (za razliku od varijante II).

• U svim daljim varijantama beli igra 4. e2-e3 u~vdcujuci ta~ku

d4 i fureei s normalnim razvojem figura. VarijaDta XI: Crni igra 4 ... g7-g6 !cleei da borbi da karakter

indiskih igara, poznat iz Grinfeldove odbrane.

• U svim ostaJim varijantama crni igra 4 ... e7 -e6 i najblifa na­

mera mu je da sprovede c7-cS. VarlJaDta XII: Stari Stajnicov sistem - klasi~ni problem izolova­

nog pelaka u daminom gambitu. Crni igra na blokadu belog usam­jlenog pe!iaka na d4. '

• U daljim varijanteml tretira se savremeno' igranje prihvaeenog

daminog gambita. U veeini slu~jeva crni poddava napetost u centru i u vezi s c7-cS planira a7-a6 i b7-bS sa aktivnim razvojem daminog krila.

Praksa je pokazala da ovaj metod razvoja crnog (kao i AJjehinov sa Lc8-g4) i pored predavanja centra stvara belome velike te!ikoee da postigne preimucstvo. '

U sledeeoj grupi varijanata crni razvija daminog konja rano na c6 u vezi s gorenavedenim planom igre.

VarijaDCa XIII: Beli vrii ranu izmenu na cS te!eCi povoljnijoj zavdnici.

VarijaDCa XIV: Beli igra a2-a4 da spre<!i b7-bS. Sistem favori­zovan od Botvinika.

VarijaDta XV: Crni vdi izmenu na d4 kao u Steinitzovoj varijanti XII, ali u vezi sa modernim poku!lajem fiJanketiranja daminog lovea putem a7 -a6 i b7 - bS (neo-Steinitz).

9

VariJanta XVI: _Deli igra a2-:a3 pripremajua raJalCavaojecentra i povoljniji raspored figura na daminom krilu.

VariJanta XVII: Beli se ne osvree na akeiju crnih pe§aka na daminom krilu i uvodi odmah topa u igru (TI1-dl) vr§eei zatim izmenu na eS da bi li§io crnog pe§ai!ke falangt'.

VariJanta XVIII: Isto kao u varijanti XVII, same §to beli ne menja na eS _ i dopu§ta eS-c4 sa izmenom svog belopoljnog lovca. - U sledeee tri varijante beli razvija konja na e3 pre dovodenja topa na dl da bi izbegao kako izmenu svog lovea, tako i potrebu uprolCavanja u centru.

Varijanta XIX: Beli sprovodi d4-dS i vr§i izmene na tom polju. VariJama XX: Isto kao u varijanti XIX. sarno §to beli ne uzima

na dS, vee btvuje p::§aka sa e3-e4 radi otvaranja centralnih linija za napad. Crni zaddava pe§aka putem dS-d4.

VariJanta XXI: Isto kao u varijanti XX. samo §to erni pristaje da vrati odmal}. pe§aka na dS da bi sklonio kralja iz centra nepo­srednom rokadom na veliku stranu.

• U preostaloj grupi varijanata razral1en je tzv. ubrzani fijanketo,

gde crni odmah igra b7-bS i Le8-b7. a razvoj daminog konja od­lale za kasnije (gotovo uvek preko polja d7). •

VariJllnta XXII: Beli povlal!i lovea na d3 i crni odmah vr§i pri­tisak na tai!ku d4 putem Sb8-e6.

VariJanta XXIII: Isto kao u varijanti XXII. samo §to crni izme­nom na d4 odmab razja§njava situaeiju u centru i furi s razvojem kraljevog krila.

• U ostalim varijantama ubrzanog fijanketa beli posle b7-bSpovlai!i

lovea na b3. VariJanta XXIV: Beli igra a2-a4 te:&:Ci da podrije erno damino

krilo. Beli menja na bS. Varijanta XXV: Isto kao u varijanti XXIV, ali umesto izmene

na bS, beli igra e3-e4 nudeei frtvu nesaka za inicijativu. Varijanta XXVI: Protiv istog sistema crnog kao u prethodnim

varijantama beli nista ne preduzima na daminom krilu, vee se nor­maIno razvija sa Tfl-dl i Sbl-c3 spremajuci akciju, u centru.

• -Nai!in izlaganja- u knjizi je _- isti kao u ranijim monografijama ove

serije. Svaka karakteristii!na varijanta obral1ena jeposebno.1 Za belag

10

i za cmog obil!no su uzeti najbolji potezi u dotil!noj varijanti, koji sa/!injavaju .. glavni nastavak" odnosno "varijantu u tekstu", iitampanu punom notacijom i masnim slovima.

Posle svakog poteza, ukoliko je potrebno. nalaze se primedbe sa raznim drugim mogucnostima i podvarijantama, iitampane skraeenom notacijom. Glavni ogranci su oznal!eni velikim latinskim slovima A, B, C itd., iii ponekad arapskim brojevima. ako razgranjavanje podva­rijanata u primedbi nije obilno.

Drugim re/!ima. ako jedna strana ima na izboru vi!ie raznih po­teza u izvesnom poloZaju. onda je u glavni nastavak unet obil!no onaj najbolji, a u primedbi su ostale mogucnosti pod slovima A. B. C itd., a njihovo razgranjavanje je si&tematizovano podvarijantama prvog, drugog. treeeg i l!etvrtog reda. obele!ene sa (1), (2) (prvog reda). (I a), (lb) ... (2a). (2b) ••. (drugog reda), (la I), (la 2) .•. (treeeg reda) i jednostavnim rimskim brojevima I. II, III za podvari­jante najni!eg reda.

11

VARIJANTA I

1. dl-d4 d7-dS

Ovim potezom crni ispoljava spremnost da zapol!ne borbu" za . ccntar pomoeu pe§aka za razliku od indiskih igara" gde crni najpre vdi pripremne razvojne poteze i tek onda pokreee pe§a~ku borbu u centru.

2. e2-c4 Ovaj potez karakteri§e damin

gambit. Beli napada nepJ;"ijateljskog peiaka u felji da stvori trajnu napregnutost u centru lzmedu pe­§aka c4 idS. Pravilan i korektan nastavak je odbrana napadnutog pe§aka drugim pe§akom (putem c7 -c6 iii e7 -e6) dopU§tajuci pe­§a~ku napregnutost u centru.

U brzom stvaranju pe§a~ke na­pregnutosti - jeste preimuestvo daminog gambita. Ni u jednom drugom otvaranju beli ne mole da zapol!ne borbu za centar tako brzo, korektno i ekonomj~no (Bogolju­boy).

2 .•.. dS:c4 Crni menja svog napadnutog cen­

tralnog pe§aka protivnika. Samim tim crni izbegava obavezu da po­ddava pe~ku napregnutost u centro, prj ~u inicijativu ima

12

beli, ali zato crni prima na sebe obavezu da 2a uzvrat napada odgo­varajuceg belog centralnog d-pe§a­ka, koji je ~vrsto za§tieen.

Prihvatanje gambita daje na taj na~in borbi za centar drugi vid. Ali, karakter ove nove borbe nije se izmenio u korist crnog. Otara­siv§i se pritiska koji je vdio crni centralni d-pe§ak - beli se razvija lako i slobodno. 9to se ti~ vra­eanja gambitnog pe§aka, to neee pretstavljati posebne te§koee (Bo­goljubov).

3. Sbl-c3

Ovim potezom beli kontroliie polja dS i e4 i spre~ava neposredno b7 - bS, ali ne sp~ava protivudar

u centru sa e7-oS. Radi toga se mnoge ~ igra 3. Sf3. .

3 •••• a7-a6

A. Joi doslednije je odmah 3 •••• e7-eS!

(I) 4. de D: dl +, S. S: dl Sc6. 6. e4 S:eS, 7. Lf4 Ld6, 8. L:eS L:eS, 9. L:c4 s dobrom zavdni­com za crnog.

(2) 4. dS: (2a) 4. . . • Sf6, S. e4 LcS; (2a I) 6. LgS h6, T. Lh4 a6

(fapia-Guiterez. Vina del Mar 1945). .

(2a 2) 6. L: c4 Sg4, 7. Sh3 fS, 8. LgS Dd6, 9. ef L:fS. 10. 0-0 Dg6 sa inicijativom crnog (Steinitz­Blackburne, London 1899).

(2b) 4 •••• c6, S. e4: (2b I) S • ••• Lb4?, 6. L:c4 Sf6,

7. Db31 Dd6 (ako 7 .•.. L:c3. 8. be t 9. La3), 8. Sge2 S:e4, 9. de 0-0, 10. 0-0 L:c3, 11. cb! L:b7, 12. D:b7 Sc6 (na 12 ••.. ScS, ne 13. D:a8? Sc6, vee 13. DdSI), 13. be i crni se predao, jer je izgubio figuru (Tartakower­Fuster, Budimpeita 1948).

(2b 2) S. • •• Sf6, 6. L: c4 bS, 7. Lb3 b4 sa izjednal!enjem.

B. Dolazi u obzir i 3. . . • c6 s prelazom u slovensku odbranu (vidi »Slovenska odbrana« - knji­ga II serije Modema !ahovska teorija otvara~a - varijanta XX, strana 125). .

C. Mou i 3 •••. cS, 4. dS 06, S. e4 ed, 6. S: dS Sf6, 7. L: c4 Le7. 8 .. Lf4 S:dS. 9. L:dS 0-0, 10. Se2 Db6 s jednakom igrom (John­son-Lundin, mef Geteborg-Stok­holm 1943).

4. a1-a4 Praksa jo§ nije data sud 0 vred­

nosti gambita 4. e4 bS, S. Sf3.

4. • •• e7-e5! Ovaj protivudar u centru omo­

gucuje lagodan razvoj crnih figura. o ~vi pe§aka se ne radio jer eo

. crni za uzvrat sad moo da brani pelaka c4 sa Lc8-e6 (posle S. de).

S. d4:e5 Bolje je S. e3, mada crni ni ooda

nema narofitih problema oko izjed­nal!enja (uporedi varijantu III).

Dolazi u obzir i S. dS (uporedi primedbu poste 3 poteza crnog podvarijanta 2).

S. • •• Dd8:dl+ 6. Kel:dl

Ako 6. S:di, onda 6 •••• Sc6! s pret~ama S: eS, Sd4 iSM.

8. • •• Lc8-e6!

Ako najpre 6. • . . Sc6, onda bi 7. SdS onemogucilo crnome rokadu.

7. 11.,.14

Kao protivtem rastueom napadu crnog beli gradi pe§a&u masu u centro.

7. • •• Sb8-e6 8. e1-o4· 0-0-0+ 9. Le1-d1

Slabo je 9. Kel? Sd4 i cmi bi zaradio vafan tempo za napad.

9. • •• Se6-d4 10. Tal-e1

Gubi 10. Sf3? zbog 10 .••. Lg4 s pretnjama 8:f3 i Sb3.

13

10. • • • Sd4....:b3 11. Tel-c2

Crni sad 'ima remi u ruei ako hoee da ponavlja poteze: 11 .••• Sd4, 12. Tel Sb3 (Kapablanka­Rabinovi~, Moskva. 1935). Deli ne sme da izbegava ponavljanje po­teza sa 12. f5!? S:e2, 13. K:e2 Ld7, 14. L:c4 f6, ,IS. e6 Le6, jer zasti­Ceni pdak na e6 nije dovoljna kompenzacija za izgubljeni kvalitet.

14

Ukoliko crni igra na pobedu, on bi morao da pokU§a sledOOe mogucnosti (vidi dijagram):

(1) 11 •••• f5!?, 12. Sf3 fe:1 (la) 13. S:e4? b5! (ne 13 •.••

US!?, 14. T:c4! Sa5, 15. Td4!), s jakim napadom.

(1) 13. Sg5! US (ako 13 .••• Lg4+, 14. Kel s pretnjama 15. Sf7 i 15. L:e4) 14. Sf7! Td7 (ako 14 .•.• e3, 15. S:d8. L:e2+, 16. K:e2 s pretnjom Sd8-f7), 15. L~c4 e3, 16. L:b3 L:e2+, 17. K:e2! i beli dobija.

(2) 11 ••.. g6: (2a) 12. Sf3 Lh6, 13. g3 Se7,

14. Le2 Se6, 15. Sd5 b5 s p07;i­eionim preimucstvom (Op~nsky i Judovi~).

(2b) 12. Kel! Lh6 (ako 12 .•.• Le5, onda 13. Sf3 s pretnjom 14. Sg5 i imajuci u vidu 15. Ke2 sa sledeeim 16. Le3), 13. Le3 Se7. 14. Sf3 Se6 (preti Sb4). 15. Sdl! i beli preti 16. L:c4. a takode i 16. f5!.

VARIJANTA II

1. dl-d4 2. c2-c4 3. e2-e4

d7-dS dS:c:4

Jedan od najstarijih odgovora na prihvaeeni damin gambit. ViSe nije u upotrebi, jer previSe izlafe ~ku d4 napadaju od strane pro­tivnika izazivajuci rano pojedno­stavnjenje polofaja u centru.

3. • •• c7-c:5 A. izgleda \ogil!nijim odgovor

3. • • • e5 i vee u mel!u La Dour­donais-Mac Donell (London 1834) tako je igrano s nastavkom 4. dS f5. S. Sc3 Sf6. 6. L:c4 LeS, 7. Sf3 De7.

Me4utim, dr. Euwe i Paehman smatraju da je posle 3 .... eS,

4. de D:dl +, s. K:dl Sc6, 6. f4 bela pe§al!ka masa suviSe opasna na kraljevom krilu (uporedi s va­rijantom I).

Naravno, ovaj sud treba pro­veriti, jer crni mole da nastavi i S • ••• Le6!, 6. f4 g6, 7. Sf3 Sc6, i ako 8. SgS Lg4 +, itd.

Treba obratiti paZnju na trecu mogucnost 4. Sf3 ed, s. L:c4:

(1) 5 .... Lb4+, 6.Sbd2Se6, 7. a3 Le7, 8. b4 Sf6, 9. h3 0-0, 10. 0-0 a6, 11. De2 Sd7, 12. LdS SdeS, 13. S:e5 S:S, 14. f4 e6, 15. La2 Sg6, 16. Sf3 s inieijativom za pesaka (Kuzminik-Vasiljev, Lenjin­grad 1947).

(2) s. . . . Se6, 6. 0-0 Sh6, 7. Ld5 Df6, 8. eS Dg6, 9. S: d4 S: d4. 10. D:d4 e6. 11. Se3 Le7. 12. Le4 Sf5.13. Da4 s izvesnom prednoscu (Sa~ovil!.A1atorcev. 1951 g.).

B. Sto se til!e odbrane gambit­nog peliaka sa 3. • • • bS, vee 1500 godine u .. Gottinger manuskript" bile su stampane analize u korist belog. a Ruy Lopes je 1536. go­dine pokazao tal!an put: 3 .••• bS. 4. a4 c6. S. b31 (vamo Lopezovo pojal!anje. jer na S. ab eb. 6. b3 ide 6 ..•. Lb71) i beli vraca pe­!laka.

15

Damiano je 1 S 12 sodine dao vamu ocenu varijante da erni ostaje sa slabijom igrom, lito je Filidor kasnije pokuilao da do­kaZe tvrdeCi da je posle 4.a4 e6, S.b3 cb, 6.ab cb, 7.L:bS+Ld7, 6.D:b3, L:bS, 7.D:bS + Dd7, 8.0: d7 + crni izolovani pe§ak na daminom krilu slab i moZe biti osvojen. GIediAte koje odgovara dana§njeml

4. Sgl-f3

Nakon 4.dS e6 crni stoji dobro: (1) S.Sf3 ed, 6.ed Sf6, 7.L:c4

Ld6, 8.0-0 0-0, 9.Se3 a6, 10.a4 Lg4 (po Bogoljubovu).

(2) S. Se3 ed, 6. S: dS Sf6,: (2a) 7. LgS Le7, itd. (2b) 7. L:c4 S:dS, 8. L:dS Le7

sa skoriM izjednaoonjem.

4. • • • cS:d4 S. Ddl:d4 DcI8:d4

16

6. Sf3:d4 7. Lfl:c4 8. Lc1-e3 9. Sbl-d2

10. Sd4:e6 11. f2-f3 12. Ke1-f2

Le8-d7 87-86 e7-e6 SbS-e6 Ld7:e6 Sg8-f6 Lf8-e7

Igra je priblifno izjednaoona (Reti - Rubinstein, Kissingen 1928)

VARIJANTA III

1. dl-d4 2. cl-c4 3. el-e3

d7-d5 dS:c4

Stari potez, koji je danas opet stekao izvesnu popularnost. Beli Ce steei izolovanog pesaka u cen­tru. ali ee imati kontrolu nad vafnim eentralnim poljima i slo­bodnu igru figqra sa satisama za napad na kraljevom krilu. Potez 3. e3 ima i tu dobru stranu da izbegava Aljehinovu varijantu (posle 3. Sf3 a6, 4. e3 Lg4) ukoli­ko je beli ne uli. jer sada crni lovae ne mou da se razvije na g4.

3.. .. e7-eS

Nastavak 3... Sf6, 4. Sf3 e6, S. L: e4 vodio bi u popularne

varijante s tim da je ernome onemogueeno da eventualno igra Aljehinovu varijantu (vidi vari­jante V-VIII).

Naravno. ne 3 •... bS 1. 4. 84 e6. S.ab eb. 6.Df3 i dobija.

4. Ul:4

lli 4. Se3 ed, S. ed Se6, 6. Sf3 Sf6 (na 6 .... US takode sledi 7. Lc: 4, jer erni ~onako ne mou da uzme pe§aka d4 zbog nezaStiee­nosti taeke f7)

(1) 7. dS SaS, 8. Da4 + e6, 9. b4? eb. 10. ab bS, 11. D:aS D:aS. 12. T: as Lb4 s preimuestvom ernog.

(2) 7. L:c4 (sad beli preti da stesni ernog konja sa d4-dS, te mu sledeeim potezom erni pri­prema eventualnu otstupnieu na eS) 7.;. Ld6, 8.0-0 0-0. 9.LgS Lg4. 10. SdS I (jedini 'nacin da slabost pesaka d4 ne postane osetljivom):

(2a) 10 ... L:f3?, 11. D:f3S:d4, 12.S: f6 + s neprijatnim posledi­cama za ernog.

(2b) 10 .. , Le7, 11. S:e7 D:e7. 12.LdS (aktivnije je 12. h3) 12 .•. Tfd8, 13.Te1 Dd6, 14.L:c6:

(2b 1) 14... be. IS.h3 LhS (bolje IS ••• , L:f3, 16. D:f3 D:d4, 17. D:e6 D:b2. 18. D:c7 Db6 s

17

verovatnim remijem). 16. Tael TabS? (16 ... TeS!, 17.T:eS T:eS, 17. g4 Lg6, IS. Se5 Le4, itd.). 17. g4 Lg6, IS. Se5 ! s jakim pre­imucstvom beloga (Marshall-Ja- . novski, New-york 1924).

(2b 2) 14 ... D:e6, 15. Se5 DdS!, 16. S:g4 (ako 16. f3 Le6) 16 ... D:g5, 17. S:f6 + D:f6, IS. Db3 i erni mofe lako da postigne remi (Aljehin).

4. • •• eS:d4 Mofe i 4... Sc6, 5. Sf3 e4,

6. Sfd2 f5 iIi 6... Dg5, 7Kfl ! Sf6, S. Sc3 Dg6, 9. Lb5 Ld7. 10. d5 Se5, I1.L:d7+Se:d7, 12.Da4 Ld6! s napadom za pesaka, Sliwa-Stal­bug, Geteborg 1955), 7. 0-0 Ld6. S. Sc3 Dh4 (Marshall-Janovski, Ostende 1907).

5. e3:d4 Bell moZe da pokuSa i gambit

sa 5.Sf3 (ako odmah 5. Db3 De7, 6.Sf3 Db4)

(1) 5 ... Ld6, 6. Db3: (Ia) 6 ..• De7, 7. 0-0 Sf6 (ako

7 ... de, S. Tel), S. ed 0-0, 9. Lg5 s inieijativom belog.

(lb) 6 .... Sh6, 7. ed De7 + S. Le3 (aktivnije i jaee je S. Kfl! jer polouj konja na h6 oteuva situ­aciju ernog) S .... Sg4, 9. 0-0 S:e3, 10. fe 0-0 (Sokolski-Mike­nas, §ampionat SSSR 1949).

(2) 5 .... Lb4 +!. 6. Kfl De7 (pretflo je 7. L:f7 + i Db3 +). 7. ed Sf6, S. Se3 0-0. 9. Lg5 Le6, 10. Db3 L:c4, 11. D:c4 L:e3, 12. be:

(2) 12 .... De6, 13. D:e6 (ri­skantno je 13. D:e7) 13 .... fe. 14. Tel TfeS, 15. L:f6 gf, 16. g4

18

Sd7, 17. g5 f5 s boljom zavdnieom za belog (Stalberg-Flor, Saltsjo­baden I 94S).

(2b) 12. . .. Sbd7!, 13. D:e7 DeS s odJi(!nim sansama (Pire).

5 .••• LfS-b4+

Zbog ugrofenosti tacke f7 erni furi da zavdi razvoj kraljevog krila.

Ostale mogucnosli. koje dolaze u obzir, jesu sledece:

A. 5. • •• Sf6:

(I) 6. Se3 Le7, 7. Sf3 0-0, S. Le3:

(Ia) S •.. e6, 9. h3 Sbd7, 10. Lb3 Sb6, II. 0-0 Sfd5 s jednakom igrom (La Bourdonais-Mae Don­nell, 17 partija me(!a IS34).

(lb) S ... Lg4!: (Ib 1) 9. Db3L:f3, 10.gfSe6! (l b 2) 9. 0-0 Se6 s dobrom

igrom za ernog. (2) 6. Db3! De7 + : (2a) 7. Se2 Db4 + , S. Sbe3D: b3,

9. L:b3 Ld6 (bolje 9 ... Le7, Ha­movic-Mufdeka. Zagreb 1950):

(2a 1) 10. Sb5 Lb4+, II. Ld2 L:d2+, 12. K:d2 Sa6! i erni je u stanju da brani sve pretnje. Naprimer: 13. Tel KdS!, 14. L:f7 TfS i 15... Se4 + .

(2a 2) 10. Lg5! Sbd7, II. 0-0 0-0, 12. Tacl a6, 13. Tfel b6, 14. Sd5 S:d5, 15. L:d5 TbS, 16. Le6! s prednoscu (Hamovic-Popel, Austrija 1951).

(2b) 7. Kdl Se4 i eventualno Se4-d6. ~

(2e) 7. Kfll i erni mora da se suprostavi mnogim neprijatnim pretnjama.

B. S. •• Ld6 (preporueio Bogoljubov). Naprimer: 6. Sf3 Sf6, 7. h3 0-0, S. 0-0 Sc6, (Staun­ton je smatrao da je bolje S •.. h6), 9. LgS Le7 (bolje najpre 9 ... h6), 10. Sc3 U5, 11. a3 Se4, 12. Le3 (Saint Amant-Staunton, 19 partijll meea IS43).

C. Golombek preporueuje kao najbolje S .•• Sc6!:

(I) 6 .. Db3 De7 + itd. (2) 6. Sf3 Sf6, 7. Db3 Lb4 +

sa sledeeom rokadom.

6. Sbt-c3 Sg8-f6 IIi 6... Sc6, 7. Se2 Sf6, S. dS

L:c3 +, 9. S:c3 SeS, 10. 0-0 0-0, 11. Sb3 US, 12. Dd4 sa preimucstvom (Kecin-Alexander, Stauntonnov spomen-turnir 19SI).

7. Sgt-f3 Sad bi 7. L:f7 + K:f7, S. Db3

SdS bilo bi u korist crnog. Na 7. DbJ· ide 7 ... De7+,

8. Sge2 Sc6, 9. O-O? SaS, 10. L:f7 + KfS, 1 I. Da4 Ld7 s boljom igrom za crnog (TrifunoviC).

7. 0-0 8. 0-0 Le8-g4 9. Let-gS Sb8-e6

10. Se3-cIS Lb4-e7 II. Sd5:e7 Dd8:e7 12. bl-h3!

Do iste pozicije doslo je u par­tiji Marshall-Janovski, New-York 1924 (vidi primedbu 2b posle 4 pot~za belog): Tamo je Marshall igrao pasivnije 12. LdS.

12. • •• Lg4:f3

Dolazi u ob~ir 12 ... LhS, na sta moze da sledi 13. dS SeS, 14. Le2 L:f3, IS. L:f3 hi, 16. L:f6 D:f6, 17. Le4 s malom prednos­Cu za belog (Euwe), iIi 13. g4 Lg6, 14. Tel Dd6 i beli se sarno oslabio.

13. Ddt:f3 Se6:d4 14. Df3:b7

U partiji Stalberg-Gligoric (mee 1949 u Splitu). sada je sledio 14 ... TfbS?, IS. L:f6, D:f6, 16. D:c7 T:b2, 17. Tadl s jas­nim preimuCstvom za belog, jer 'je beli Iovac nadmocniji od crnog konja koji deluje u prazno i ne mok da stiti oba krila.

Medutim, sa 14... DcS! crni mofe da postigne priblifno izje­dnaeenje: IS. L:f6 D:c4, 16. L:d4 D:d4, 17, b3! Db6!, IS. De4(na IS. Df3 sledi a7-aS~a4) IS ... TfeS, 19. Te7 sa sledecim TaeS i slabost p:!saka c7 kompenzira do­bar polozaj figura.

19

VARIJANTA IV

1. dl-d4 d7-cIS 2. cl-c4 cIS:c4 3. Sgl-f3

Beli najpre razvija kraljevog konja da spreei protivudar u cen­tru putem e7 -eS. Ovaj nastavak je u naj§iroj upotrebi Uneo ga je u praksu Blaeburne u 19 veku i time postavio nove probleme pred ernog. koji je dotle lako dolazio do e7 - eS dajuci igri otvoreni karakter.

3. •• a7-a6 Kako emi ionako ne mole da

odbrani gambitDOg pe§aka, ovaj potez treba shvatiti kao pripre­mu za razvoj ernog daminog lov­ca na g4. Korist od poteza 3 ... a6 je i u tome §to erni spre~va mOguCnost 4. Da4 t (posle 3. Sf3 Sf6), pa ako erni ipak neee da igra Aljehinovu varijantu. onda mole posle 4. e3 da nastavi 4 ..• Sf6, S. L:c4 prelazeci promenje­nim redom poteza u popularoe varijante, gde potez a7 -a6 sluli kao priprema za krilni razvoj .da­minog lovea na b7.

A. Pokusaj odbraDe gambitnog pesaka sa 3 ••. bS nije dobar. jer posle 4. a4 e6, S. e3 beli stoji nadmoCDo:

20

(1) S ••• Db6. 6. ab eb. 7. b3! eb, 8. D:b3 b4. 9. DdS Lb7, 10. LbS + i sa sledeeim 11. SeS beli dobija.

(2) S ••• a6. 6. b3 eb. 7. ab eb, 8. L:bS+ Ld7, 9. L:d7+ S:d7, 10. D:b3 itd.

B. poku§aj· da se erni lovac odmah razvije na g4 bez priprem­nog a7-a6 daje belome zna~jnu prednost:

3. .. Lg4, 4. SeS LhS: (1) S. g4: (1a) S ••• Lg6, 6. h4 L:bI! (Ib) S •• •• f61?, 6. gh fe (Kot-

trmuer-Thelen, Memorial Dobru­skog 1944).

(2) S. Se3: (2a) S • ••• e6: (2a 1) 6. g3 Sd7. 7. S:e4 Sb6.

8. Lg2 e6 (8 .... S:c4. 9. Da4+). 9. SeS (Ld6, 10. 0-0 Se7. 11. f3 (da spreei 11 ...• LfS zbog g3-g4) 11 .... Lc7 (preti f7-f6. jer beli konj sad ne mole na d3). 12. g4!:

I. 12 .••. f6. 13. gh! (13. Sd3? D:d4+, 14. e3 Dd6) 13 .... fe. 14. de s preimucstvom belog.

II. 12 .... Lg6, 13. f4! (Eliska­zes-Bogoljubov. 19 partija m~ 1939).

(2a 2) 6. g41 Lg6. 6. h4 f6. 8. Da4+ e6. 9. S:g6 hg. 10. D:c4:

I. 10.... De7, 11. e4 Sbd7. 12. Le3 0-0-0. 13. d51.

II. 10. . • . Kf7. 11. e4 Sd7, 12. Le3 Da5, 13. a3! (s~va 13 .••• Sb6. 14. Qb3 Db4) 13 .... TeS, 14. f4 Se7, 15. 0-0-0 SCS, 16. f5! Sd6. 17. Da2 g5, IS. h5 b5, 19. eS! sa odlueujuCim napa­dom (Aljehin-Griinfeld, Semmering 1926).

(2b) 5 .... Sd7: (2b 1) 6. S:c4 Sf6, 7. Db3 Sb6,

S. e41 D:d4, 9. Le3 DdS, 10. f3 e6, 11. Tad 1 DeS, 12. Sb5 i beli je nadmoean.

(2b 2) 6. Da4 c6; I. 7. D:c4 S:e5, S. de e6 (S .•..

Da5?, 9. g4 Lg6, 10. f4 i erni je izgubljen, Bartosek-Thelen, Prag 1943), 9. g4 Lg6, 10. Lg2 De7. 11. f4 beli stoji bolje (Paehlnan).

II. 7. S:d7 D:d7, S. D:c4 beli stoji bolje (Aljehin).

4. el-e3

A. Posle 4. e4 b5, 5. a4 Lb7 crni je u stanju da zaddi gambit­nog peSaka, jer je peSak na e4 na­padnut i erni dobija tempo za konsolidovanje daminog krila.

B. Slabo je 4. a4 Sf6. 5. e3 Lg4 (crni igra ~itavu varijantu s tem­pom vise zbog nepotrebnog po­teza a2-a4), 6. L: c4 e6, 7. Db3 (iIi 7. Sc3 Sc6, S. Le2 Lb4, 9. 0-0 0-0, 10. Sd2 L:e2 erni je bolji, Ahues-Aljehin, Bad Nauheom 1936) Se61 (iii 7 .•.. L:f3, S. gf Se6!, 9. Ld2 TbS, 10. Sa3 Ld6 u. korist emog, Oruz-Lundin, Tur­nir naeija - Helsinki 1952), S. Le2 (S. D: b7? Sa5) S. . . . Lb4 +, 9. i.d2 DdS. 10. Lc4 Dd6. 11. L:b4

D:b4+, 12. D:b4 S:b4, 13. Sa3 L:f3, 14. gf e5, 15. de TeS, 16. Tel T:e5, 17. Ke2 (17. Lb5+? abo IS. T:e5Sd3+) 17 .... Ke7erni ima povoljniju zavdnicu (Udov~ic­Rabar, VIII Sampionat FNRJ. Be­ograd 1952).

4. • •• Lc8-g4

Potez. koji karakteri§e Aljebi­novu varijantu.

Crni sa 4. , • • b5 ne bi mogao da zaddi gambitnog peSaka, ali postoji ideja Haberditza da posle 5. a4 Lb7 crlli izazove izvesna uproseavanja i pohlri s razvojem:

A. 6 ab ab, 7. T:aS L:aS. S. b3 e6, 9. be be:

(1) 10. L:c4 Sf6. 11.0-0 Sbd7: (la) 12. Da4 Ld6, 13. Se5 0-0.

14. Sc6 Sb61 u korist cmog. (lb) 12; Se3 Le7, 13. De2 Se4.

14. Lb2 0-0. 15. Ld3 S:e3. 16. L: e3 e5 s jednakom i8l'OID (Griin­feld-Haberditz, B~ 1946).

(2) 10. L:e4 Sf6, 11. Da4+ Sbd7:

(2a) 12. Se5 L:g2. 13. Tg1 DaS! u korist crnog.

21

(2b) 12. LbS Ld6. 13. SeS L:g2, 14. Tgl e6! i erni parira pretnje.

(3) 10. SeS Sbd7 (slaboje 10 .. " eS? 11. Da4+ Lc6. 12. S:e6 Dd7. 1 3. Da8 i ani se predao; Szabo­dr. Kellner. Bee 1947). 11. Da4 Sf6:

(3) 12. Se6 Sb6!. 13. DbS Dd7. 14. Sa7 D:bS.

(3) 12. La3 L:a3. 13. D:a3 eS. 14. S:d7 S:d7. IS. de 0-0. 16. f3 De7 sa skorim izjednaeenjem.

B. 6. b3 (beJi izbegava da su­vise pojednostavi na daminom krilu):

(1) 6 .... eb, 7. ab ab, 8. T:a8 L:a8, 9. L:bS + beli je bolji.

(2) 6. . . . Sf6, 7. be be, 8. La3 beli je u prednosti.

(3) 6 .... eS: (3b) 7. ab 'ab, 8. T:a8 L:a8,

9. be: (3a 1) 9 .... be?, 10. L:e4 e6,

11. SeS! slicno partiji Szabo-Kell­ner (Bee, 1947), jer ne ide 11 .... Se6, 12. Da4 Da5 + • 1 3. D :as S: as, 14. LbS+ Ke7, 15. La3 itd.

(3a 2) 9 .... L:f3, 10. D:f3 cd s protivigrom.

(3b) 7. be b4: (3b 1) 8. d5 e6, 9. e4 ed, 10.

cd fS:? sa ostrom igrom. (3b 2) 8. Ld3 Sf6, 9. Sbd2 sa

dobrom igrom za belog, koji je jak u centru.

(4) 6 .... b4, 7. L:e4 e6. 8. 0-0 Sf6 beli je pozi:iono u pre­nosti.

(5) 6 .... e6, 7. be ,be: (Sa) 8. L:e4 Sd7, 9. 0-0 Sgf6.

10. Sbd2 eS, 1 I. La3 Le7, 12. De2 cd. 13. S:d4 CWeiner-Haberditz. Bee 1948) i sa 13 .... L:a3, 14.

22

T:a3 De7 i zatim SeS erni moze da izjednaci.

(Sb) 8. La3! L:a3, 9. S:a3 beli stoji bolje.

S. Lf1:c4 e7-e6

Pretilo je 6. L:f7 + kao i 6. SeS.

6. d4-dS

Jdeja Alatorceva da se otvor~ dijagonale belom loveu i direktno ugroze tacke b7 i f7.

Potez 6 Db3 obraden je u sle­decim varijantama.

6 .••• Sg8-f6

Os tale mogucnosti jesu: A. 6... b5, 7. Lb3 Sf6 (ako

7 ... Lb4+, 8. Se3), 8. Sc3 b4, 9. La4+ Sbd7, 10. de L:e6, 11. See2 i beli stoji nesto bolje.

B. U praksi je pokuSano 6 ••• ed, 7. L: dS De7! (jedina parada pro­tiv dvostruke pretnje na b7 i f7):

(1) 8. L:b7?? Db4+. (2) 8. Db3 Dh4 + (moZe i 8 ...

e6, j'~r ne ide 9. L:f7+? D:f7. 10. D:f7c K:f7, 11. Se5+Ke6. 12. S: g4 hS, gubi figuru) 9. L :b4

L:h4+ 10. Ld2 L:d2+ 11. Sb:d2, e6, 12. SeS (L:f7:? gubi figuru). 12 ... LhS, 13. Lf3 L:f3, 14. Sd:f3 Sd7, 15. S:d7 K: d7, 16. Tdl + Ke7, 17. Sd4 g6, IS. e4 remi (Alator­eev-Flor, XIII prvenstvo SSSR 1944).

(3) S. Dd4 Db4 +, 9. Se3 Sf6, 10. DeS + Le7, 11. Ld2 Db6, 12. SgS Sbd7, 13. L:f7 + . KfS, 14. Dg3 h6 i erni je dobio figuru (Vistaneekis-Flor, polufinal XIX prvenstva SSSR).

(4) S. Se3 e6, 9. Le4 Sd7 10. De2 (izbegava uproscavanje posle 10. 0-0 L:f3, 11. D:f3 SeS, 12. De2 S:c4, 13. D:c4 De6) 10 ... Sf6, 11. 0-0 (ako 11. Ld2 g6 s pretnjom LfS) 11. .. L:f3, 12. gf DeS, 13. Se4 S:e4, 14. D:e4 Le7:

(4a) 15. Le2 0-0-0, 16. De4 D:e4, 17. L:c4 SeS, IS. Le2 Lf6 erni ima inieijativu (Boleslavski­Flor, Piarnu 1947).

(4b) 15. b4! (4b 1) 15 ... DgS +, 16. Khl

Sf6, 17. De2 DhS, IS. Le2 Ld6, 19. f4 i ne ide 19 ... Sg4 zbog 20. De4 + sa sledecim 21. Dg2.

(4b 2) 15... DeS, 16. Tbl s priblizno jednakom zavdnieom.

(5) S. Da4+! Ld7, 9. Db3 Db4+, 10. Ld2 D:b3, 11. L:b3 beli ima izvesnu prednost.

7. d5:e6 Na 7. Sc3 ed, S. S:dS S:dS

erni postize jednaku igru: (1) 9. D:dS Lb4+!, 10. Kfl

D:dS, 11. L:dS LeS. (2) 9. L:dS Lh4+: (2a) 10. Ld2 D:dS itd. (2b) 10. Kfl Sc6!.

7 .••• S. Kel:dl 9. Lc4:e6

Dd8:dl+ Lg4:e6 f7:e6

Zavdniea je priblizno jednaka. Za slabog pesaka na e6 crni ima kompenzaciju u majoritetu pe§aka na daminom krilu.

U partiji Muilwijk-van den Berg (Utrecht 1943) sledilo je: 10. Sd4? Kf7, 11. f3 Le7, 12. K.e2 TdS, 13. Se3 eS, 14. Se2 Se6, 15. a4 TaeS, 16. as Sb4 i beli ima tdkoee.

23

VARIJANTAV

1. dl-d4 d7-dS 2. el-e4 d5:e4 3. Sgl-f3 a7-a6

Ovaj potez je manje iIi viSe nufan za pripremu razvoja lovca na g4, jer posle 3 ... Sf6, 4. e3 I:.g4, S. L:c4 e6, 6. Db3 L:f3, 7. gf croi je prinuden na pasivno 7 .•. DeS.

4. e2-e3 Lc8-g4 S. Ul:c4 e7-e6 6. Ddl-b3

Logiam reakcija na ispad croog lovca na g4: bell odvezuje damu s dijagonale dl-g4 i napada na oslabljenu tacku b7 na daminom krilu. Za teikooo na daminom krilu crni ima izvesnu kompen­zaciju ito ~ izmenom na f3 osla­biti belo kraljevo krilo i skinuti s ploCe kraljevog konja koji kon­troliie vafne tacke d4 i eS.

24

Potez Ddl-b3 moZe da usledi i posle prethodnog medupoteza 6. h3 LhS i sva 00 razlika biti zatim da je peiak na h3 umesto na h2 i da je odigran jedan potez viSe. To ima dobru stranu da beli krajnji pelak nije na udaru na dijagonali c7 - h2. ali i 108u da je za eventualnu malu rokadu polo­faj belog kralja jol neito jaee oslabljen.

6. • •• Lg4:f3. A. Ne ide 6 ... bS zbog 7. SeS! B. U slueaju 6... Sc6 sledi 7.

Ld2 (7. D:b7? SaS, S. De4 US) 7 ... TbS, S. dS! ed, 9. L:dS:

(1) 9 ... Dd7?, 10. L:c6, D:c6, 11. SeS De6, 12. Da4+bS, 13. D:g4 D:eS, 14. Lc3 beli je nad­moean.

(2) 9 ... LhSI dolazi u obzir. C. Posle umetnutog 6. h3 LhS,

7. Db3 crni moZe da pokula i da De uzme na f3, vee da nastavi 7 ... Ta7:

(1) S. a4 (nije neophodno) S ... Sb6, 9. Ld2 Sf6, 10. Lc3 SdS, 11. Sbd2 S:c3, 12. be SaS, 13. Da2 S:c4, 14. D:c4 Ld6 s do­brom iarom (Zinner - Aljehin, Podjebrady 1936).

(2) S. Sc3 Sc6, 9. Ld2 Sf6, 10. a3 Le7 (bolje 10 ..• Ld6 i e6-eS), (Barta-Gilg, Podjebrady 1936).

7. g1:f3 Ta8-a7

Aljehinova ideja da crni pri odbrani slabih taeaka izbegne slabljenje daminog krila.

Potez 7... b5 obrac!en je u varijanti VI.

8. Sbl-c3

Slabije je 9. Sd2 (umetnut je potez 6. h3 LhS» 9 ... Sf6, 10. De2 Sbd7, 11. Sb3 Lb4+, 12. Ld2 L:d2+, 13. D:d2 De7, 14. Tel 0-0, 15. Le2 b6, 16. 0-0 as I, 16. a4 TfdS. 18. f4 SfS, 19. De2 SdS, 20. Kh2 Sg6, 21. Tgl Sh4, 22. Tg4 Sf 5 s jednakom igrom (pirc-F1or. Saltsjobaden 1945).

Igrano je i 9. a4 (umetnut je potez 6. h3 LhS) 9 ..• Sf6. 10. Tgl Dd6 s obostranim izgledima (Subaric-dr. Dumic, polufinal pr­venstva FNRJ 1949).

S. • •• SgS-f6

I1i S ... eS, 9. de Sd7, 10. e6 SCS. 11. Ddl D:dl +, 12. K:dl bS, 13. S:bS ab, 14. L:bS KdS, IS. Ke2 Sa6, 16. Tdl + KeS, 17.

Ld2 Sf6 i tri vezana slobodna pdaka su jaea od ernog konja (Ebralidze-Kleman, polufinal XVII prvenstva SSSR).

9. 0-0

Dolazi u obzir 9. Ldl: (1) 9 ... Sbd7, 10. Le21 (da bi

na 10... bS igrao 11. a4) eS, 11. dS eS (ne!ito bolje je II... ed. 12. S:dS S:dS. 13. D:dS Le7). 12. a4 (parali~ crnu pd~ku masu na daminom krilu), 12 ... Ld6. 13. 0-0 De7, 14. Khl beli je u prednosti (Botvinik-F1or, XIV prvenstvo SSSR 1945).

(2) 9 ... bS, 10. Le2 eS, 11. de L:cS. 12. Se4 S:e4. 13. fe (Euwe­Rellstab, Beverwijk 1952) i sa 13. •. 0-0 erni stoji zadovolja­vajuee.

9.. • . 10. TfI-dl 11. Tdl:d4 12. Lc4-eZ 13. Td4-dl 14. LcI-dZ

c7-d c5:d4 DdS-c7 SbS-c6 LfS-e7 0-0

Igra je otprilike jednaka (Keres­Flor, §ampionat SSSR 1949).

25

VARIJANTA VI

1. dl-d4 2. c2-e4 3. Sgl-f3 4. el-e3 5. Lfl:c4 6. hl-h3

d7-dS dS:e4 a7-a6 Lc8-g4 e7-e6

Ovaj medupotez nije neophodan ukoliko bell ne feli da igra g2-g4, ali ima za ideju da u nasta­lim polofajima skloni h-peSaka s udara na dijagonali e7-h2.

6. . •• Lg4-hS

Dolazi u obzir i 6 ... L:f3, 7. D:f3 Sc6, S. Sc3 Sf6, 9. 0-0 Ld6, 10. Tdl 0-0, 11. a3 e5 (osnovni motiv crnog plana), 12. Sd5S:d5, 13. L:-d5 DeS, 13.Ld2 ed, 15. L:e6 D:e6, 16. D:e6 be, 17. ed as, IS. Tael TfbS, 19. Te2 Tb3, 20. LeI Ta6 s podje­dnakom zavdnieom (Geler-Sajtar, Turnir naeija - Helsinki 1952). Ideja je sliena jednoj varijanti slovenske odbrane: erni dobro­voljno daje lovca za konja na f3 bez vidljive kompenzaeije da bi oslabiokontrolu belog nad cen­tralnim poljima i lako sproveo e6-eS oslobodavajuci svoj polofaj.

7. Ddl-b3 LhS:f3

Ne 7 ... bS?, S. L:b5+! ab, 9. D:b5 + i 10. D:h5.

26

S. g2:f3 b7-bS

Cmi pristaje na slabljenje svog dlUIlinog krila da ne bi gubio tem­po za odbranu taeke b7. Ipak, verovatno je uputnije S ... Ta7, jer sad ce bela polja biti suvise slaba kod ernog posle razbijanja sa a2-a4. Crni u sluCaju S ... Ta7 mofe da rezervi!le potez b7-b5 za kasnije kad beli razvije konja na e3, te posle a2-a4 do­lazi s tempom do bS-b4, a beli konj onda ima du!i put do baze na e4, tako da je onda erni ustva­ri u dobitku s vremenom.

9. Lc4-e2 c7-cS A. IIi 9 ... Sf6, 10. a4 b4: (I) (bez 6. h3 Lh5) 10. as? c5,

11. de L:e5, 12. Dc4 De7, 13. b3 0-0, 14. Lb2 Sbd7, 15. Sd2

Tfe8 erni stoji dobro (Euwe-Re­ehevsky, Stokholm 1937).

(2) 11. Sd2 e5, 12. de L:e5, 13. De2! (Pirc-Gligoric, Zagreb 1946).

B. (b~z 6. h3 Ll15) iii 8. . . Sd7, 9. a4 b4.

(1) 10. Sd2 Sf6, 11. Se4 e5, s jednakom igrom (Botvinik-Smislov, 4 partija meea za prY. sveta 1954).

(2) 10. f4. (2a) Sf6: 11. Lf3 Ta7 (IL..

e5, 12. L:a8 D:a8, 13. Tgi iii II. • e6, 12. L:e6 Te8, 13. L:d7 + D:d7, 14. Sd2 ne daje ernome kompenzaeiju za Zrtvovani mate­rijal), 12. Lc6 Le7, 13. Sd2 0-0 14. Sc4 as, 15. Se5 Sb8, 16. Ld2 Sd5! 17. e4 Sb6, 18. Le3 Ld6, 19. Lb5 Dh4!, 20. Tel Kh8, (Botvinik-Smislov, 10 partija me­t!a 1954) i sa 21. Sf3 beli je mo­gao zadrmti preimucstvo.

(2b) 10 ... e5?, 11, d5! ed, 12. D:d5 Sgf6, 13. Dg2! Le7, 14. Sd2 0-0, 15. e4! (Szabo-Hajtun, X pry. Madarske 1954) ..

10. a2-a4

Precisnije od 10. de: A. 10 ... L:e5?: (I) 11. De3 Le7! (mole i Lf8,

te Sbd7 i Te8 s tempom), 12. D:g7 Lf6, 13. Dg4 Sh6 s dobrim izgledima za trtvovanog pesaka (ToluA).

(2) 11. Tgl! Dh4 (bolje US), 12. T:g7 D:h3, 13. De3 Sd7, 14. Tg5! i beli dobija, jer dama ne brani tat!ku e5 za e6 -e5, Ato bi bilo da je beli peAak bio uzet na h2 (bez medupoteza 6. h3).

(3) 11. a4 b4:

(3a) 12. Tgl Se7!: (3a 1) 13. T:g7? Sg6 i top je

zarobljen. (3a' 2) 13. Sd2 Sf5, 14. Ld3

0-0 (uvod u finu utvu pe§aka), 15. De2 Le7!, 16. L:f5 ef, 17. D:f5 Se6. 18. Se4 Kh8, 19. b3 Dd3!, 20. Lb2 f6, 21. Tg4 De2, 22. Th4 h6. 23. Dg6 D:b2, 24. T: h6 + s remijem vet!nim Aahom (GeIer-Szabo, Vadava 1950).

(3b) 12. Sd2 Sf6: (3b 1) (bez 6. h3 Lh5) 12. De4

Sbd7, 13. Sb3 Le7 (dolazi u ob­zir irtva peAaka sa 13... Ld6, 14: De6 Db8, 15. L:a6 0-0), 14. e4 (iIi 14. as !), MUller-Keller, Bet! 1941, 14 ... 0-0, 15. Le3 Db8, 16. Tel Ld6 s izvesnim protivAansama za ernog (van Seltinga-Aljehin, Buenos Aires 1939).

(3b 2) (s pesakom h2 i pote­zom manje) 12. 0-0 0-0, 13. as Sbd7, 14. Sc4 Sd5, 15. e4 De7, 16. Khl (ako 16. ed ed, 17. Se3 d4 i erni vraea figuru) 16 .•• Se7, 17. f4 Sb5, 18. Le3 Sd4, 19. L:d4 L:d4, 20. Tad1 La7, 21. Sd6 s dobrom igrom za belog (Tolus­Smislov, prvenstvo SSSR 1950).

(3b 3) isto s peAakom na h2 i potezom manje) 12. De2 Sbd7, 13. Sc4 0-0, 14. 0-0 Te8, 15. b3 Sd5, 16. Lb2 Le7, 17. Khl Lf6, 18. Tad 1 L:b2, 19. D:b2 beli je bolji (Denker-Lundin, Groningen 1946). Sledilo je 19 •.. Sc3? 20. Td6! s dodatkom pe§aka.

B. 10 ... Sd7!: (I) 11. Se3 S:e5, 12. De2 Te8,

13. Ld2 Ld6, 14. Se4 S :e4. 15. D:e4 Sf6, 16. Dd4 Te5! erniima

27

inieijativu (Najdorf-Stole, Gronin­gen 1946).

(2) 11. e6 (sad nije islo 11. a4 S:eS) 11 ••• Sc5, 12. De2 Te8:

(2a) (bez meliupoteza 6. h3 LhS) 12. Ld2 Db6, 13. Sc3 D:e6 (iIi 13 ..• T:e6, 14. Tel Sd7, 15. Dbl Sgf6, 16. 0-0 Le7, 17. Se40-0, sa vrlo malim preimucstvima belog, Beni-Foltis, Bel:! 1949),14. Tel Se7, 15. 0-0 Db7, 16. Se4 S:e4, 17. D:e4 Sd5 sa zadovoljavajueom igrom za crnog (Ragozin-Fiistcr, mei:! Moskva-Budimpesta 1949).

(2b) (isto s peSakom na h2 i potezom manje) 12. Sd2:

(2b 1) 12 ..• DdS, 13.0-0 Sf6, 14. f4 D:e6, 15. Sb3 Sa4, 16. D:c6+T:e6, 17. Sd4 Tb6, 18. b3 Se3, 19. Lb2 S:e2+, 20. S:e2 Ld6, 21. Tael Kd7 i crni ima izgleda da drzi zavrsnieu (~hal· berg-Foltis, Amsterdam 1950).

(2b 2) -12 ... Db6, 13. Sb3 (13. Se4 T:e6, 14. Ld2 S:e4, 15. D:e4 Sf6) 13 ... T:e6, 14. Sd4 Te7, 15. f4 Sf6, 16. 0-0 Ld6, emi stoji zadovoljavajuee.

(2e) (s potezom 6. h3 Lh5) 13. a4. (2c 1) 13 .•. S:a4? 14. b3 Sc5,

15. b4 Sa4,16. T:a41 ba, 17. D: a4 sa dva slobodna vezana pdaka za kvalitet. Naprimer: 17 •.• Dd6, 18. D:a6 D:b4+, 19. Sd2 Se7, 20. La3 Db8. 21. LbS De7, 22. Ld61 i bell dobija (Euwe).

(2e 2) 13 •.• T:e6, (bolje odmah 13 ... b4, 14. Ld2 T:e6, jer ogra­nii:!ava belog na podvarijantu II):

1.14. ab Sd3 +, IS. D:d3 T:el +, 16, Kd2 D:d3 +, 17. L:d3 T:hl, 18. ba LeS. 19. a7 L:a7, 20. T:a7 iii 19. TaS La7, 20. TbSi zadatak

28

crnog u oba slui:!aja nije jedno­stavan.

II. 14. Ld2 b4!, IS. L:b4Sd3+, 16. D:d3 Tel +,17. Kd2 D:d3+, 18. L:d3 T:hl, i umesto 19. Le3? (gubi tempo) Sf6, 20. L;a6 Sd5 (preti Lb4+), 21. LbS + Kd8, 22. LaS + Ke8, 23. e4 Se71 i erni je dobio (Barendregt-van Seltinga, prvenstvo Holandije 1950) bolje je 19. LaS 1. _

(2d) (s pesakom na h2 i pote­zom manje) 12. 0-0:

(2d 1) 12... Dh4, 13. Tdl! T:e6, 14. Td4 Dh6, IS. f4 e5, 16. fe Sb3, 17. D:b3 T:el +, 18. Ldl s peSakom viSe kod belog (Tolus-Klaman, polufinal prven­stva SSSR 1950).

(2d 2) 12 ... DdS, 13, e4 D:e6, 14. Le3 itd.

(2e) (bez meliupoteza 6. h3 LhS) 12. Se3 T:e6, 13. S:bS ab, 14. b4 ne daje cmome izjednai:!enje (Bo­tvinik).

10. • •• b5-b4

Na 10 ... cd ide 11. abo

11. d4:c5 U8:c5

Treba ispitati utvu PeSaka sa 11 ... Sd71? 12. D:b4 S:eS, 13. Dc4 Te8.

12. Sbl-dl Sg8-f6 13. Db3-cll

Priprema fijanketiranje daminog lovca i ostavlja slobodno polje c4 eventualno za kolija, dok dama sa e2 . najbolje dejstvuje na emo kraljevo krilo. -

Slabije je 12. Dc4 (bez S. h3 LhS) Sbd7, 13. Sb3 Le7, 14. Sd4 SeS, 15. De2 Te8, 16. Ddl Db6.

17. as Db7, ravnopravnom igrom (Donner - Alexander, Stauntonov spomen-turnir 19S1).

13.. .• Sb8-d7 14. b2-b3 '0-0 IS. Lc1-b2 LcS-e7 16. Thl-gl

Be1i je u jasnoj prednosti (pirc­Oligoric, II prvenstvo FNRJ, Zagreb 1946). Crni ne moZe lako da se suprostavi pritisku na ta­cku g7. U partiji je sledilo 16 ... Se8, 17. Se4 Sdf6, 18. Td1 Db8, 19. f4 S:e4, 20. D:e4 U6, 21. LeS! L:eS, 22. fe Sc7, 23. Lc4 s nadmocnim poloZlijem.

U partiji Denker-Lundin (Oro­ningen 1946) umesto 16. Tgl s promeJijenim redom poteza sledi-10 je (bez me4upoteza 6. h3 LhS) IS. 0-0 Tc8, 16. Sc4 SdS, 17. Kh1 U6, 18. Tad 1 L:b2, 19. D:b2 Sc3?, 20. Td6! S osvaja­njem pe§aka (vidi podvarijantu

29

VARIJANTA VII

I. dl-d4 2. c2-c4 3. Sgl-f3 4. el-e3 5. Lf1!c4 6. Sbl~c3

d7-dS dS:C;4 a7-a6 Lc8-g4 e7-e6

Deli se razvija mirno i normal no, ali praksa je pokazala da u tom slu~ju ani brzo dolazi do jednake igre zahvaljujuci neprijatnom ve­zivanju na dijagonali g4-dl.

I razvoj konja preko d2 iii izbe­gavanje da se oslabi vlastito kra­Ijevo krilo na koji drugi nal!in -ne daje bel orne prednost:

(I) 6. Sbd2: (1a) 6 .... Sbd7, 7. 0-0 Sgf6. (Ia I) 8. b3 Le7, 9. Lb2 0-0,

10. Le2 e5, s jednakom igrom (Kramer-Foltys, Amsterdam 1950).

(10 2) 8. h3 Lh5, 9. b3 e5, 10. Le2 sa skorim remijem (Smislov­Botvinik, mel!-turnir za prvenstvo sveta 1948).

(Ib) 6. • .. e5?, 7. h3 Lh5, 8. g4 Lg6, 9. h4 h6. 10. Se5 cd. II. S:g6 fg, 12. De2! i beli je u prednosti (Kafic-Susnik. Skoplje 1950).

(Ie) 6. . .. Sf6. 7. h3 Lh5, 8. g4 Lg6. 9. h4 Lb4 u korist erno-

30

ga (Troineseu-Pirc. Karlove Vary 1948).

(2) 6. 0-0· Sf6: (2a) 7. Le2S06. 8. Sbd2 Ld6.

9. Se4 0-0,10. b3 bS.11. S:d6 cd, 12. Lb2 Db6 igra jt podjednaka (Najdorf-van Seltin~~ Amsterdam 1950). .

(2b) 7. h3 Lh5, ,8.\Le2 Sbd7, 9. Db3 Tb8. 10. Tdl Ld6, II. Sc3 0-0. 12. e4 L:f3. 13.L:f3 e5, 14. d5 Le5 s jednakom igrom (Erdelyi-Foltys. Trenl!anske Tepli­ce 1949).

(2c) 7. b4 Sbd7, 8. b5 abo 9. L:b5 Ld6, 10. Lb2 ·0-0 (Wade­Sliva, Bilkurest 1954).

6. • •• Sg8-f6

A. lli 6 .... Sd7, 7. h3 Lh5. 8. e4 e5. 9. d5 e5, 10. a4 Ld6. II. b3 Sgf6. 12. Le3 Lc7. 13. Ld2 0-0, 14.0-0 LaS, 15. Tel Se8, 16. Le2 Sd6. 17. De2 Te8. 18. Sdl L:f3, 19. L:f3 i protivniei su se slozili na remi (Bronstajn-Flor. XVIII prvenstvo SSSR).

B. MoguCe je.. i 6 .. " Sc6 da bi na eventualno 7. h3 Lh5. 8. g4 Lg6 izbegao 9. SeS. Posle 9. e4 LhS. 13. Ld3 Sf6 (10 •... S:d4??· II. S:d4 D:d4. 12. LbS+), 11

LgS h6, 12. Lh4 Lh7 s pretnjom 13. . .. gS erni ima protivlaose. ~a 6 .. " Se6 beli je postigao

prelmuestvo sa 7. Se4 Sf6, 8. Sg3 Lb4+, 9. Ld2 De1, 10. a3 L:d2 +, 11. D:d2 Td8, 12. De3 SdS, 13. L:dS ed, 14. Sd2 Sa7, 15. Tael e6, 16. DeS s pritiskom oa da­minom krilu (Boodarevski-Foltys Savno-Zdruj 1950). •

7. b2-h3 Lg4-b5 8.0-0

.. A. :r>rugi plan igre (sliean va­r1Jantl VIII) pretstavlja 8. g4 Lg6 9. SeS forsirajuci izmenu neprijat: nog ernog lovca po cenu slabljenja vlastitog kraljevog krila. MoZe da sledi 9 .... Sbd7:

(1) 10. Df3 S:eS, 11. de Sd7, 12. D:b7 S:eS, 13. f4 Tb8, 14. D:a6 Dh4+, IS. Ke2 Sd7, 16. LbS Ld6, 17. Da4 Td8, 18. Ld2 De7, 19. Se4 0-0, erni za pelaka ima izglede na napad (Golombek­foltys, Trencanske Toplice 1949). . (2) 10. S:g6 hg, 11. Le2! (moze I II. Df3) eS, 12. dS (karakteri­sticna reakcija na e7 -eS) 12 .... ed, 13. S:dS SeS, 14. Da4+ Se6 15. S:f6+ D:f6, 16. De4+ DeS: ~7. D:eS+ S:eS, 18. Ld2 s pre( Imucstvom za zavrSnieu (Bonda­revski-Alatorcev, prvenstvo SSSR 1946).

B. Dolasi U obzir i 8. a3: (1) 8 .... bS, 9. La2 eS, 10.

dS! itd. (2) 8 .... Sbd7, 9. Le2 eS, 10.

dS eS, 11. a4 L:f3 (inaee Sf3-d2-c4), 12. L:f3 Ld6, 13. e4 (inaee eS-e4 i De7) 13 .... c4!, 14. 0-0 0-0, 15. LgS h6, 16. Le3

LcS, 17: Dd2 Te8, .18. Le2 Db6, 19. L:eS S:eS! (ako 19 .... T:eS, ~O. De3 iii 19 .... D:eS, 20. as 1 Ta4), 20. De3 Db4, 21. as Tfe8 s priblizno jednakom igrom (Ma­kagonov-Flor, XIII prvenstvo SSSR 1944).

8. • • •• Sb8-~

Dolazi u obzir i 8 .... eS, 9. De2 Se6, 10. Tdl Dc7, 11. dS ed, 12. S:dS S:dS s jednakom igrom.

9. Lc4-e2 Ili 9. a3 Ld6, 10. Le2 0-0: (1) 11. Sd2 L:e2, 12. D:e2eS

sa izjednacenjem (Bogoljubov-Alje­hin, 3 partija meea 1934).

(2) 11. Ld2: (2a) 11. ... eS?, 12. S:eS! L:e2,

13. S:e6 i beli je osvojio peiaka. (2b) 11.... Lg6, 12. Tel eS,

13. de S:eS, 14. S:eS L:eS, 15. f4 L:e3, 16. L:e3 Le4! polozaj je podjednak (Euwe).

9. • •• Lb5-g6 Da pripremi e6-eS, jer na 9 ....

Ld6 to ne bi illo posle 10. Db3 Tb8, 11. Tdl i preti e3-e4.

U pa,rtiji Myhre-Lundin (Turnir revija, Helsinki 1952) igrano je na 9 ... , Ld6, 10. Khl!? Lg6, 11. Sh4 eS.

10. Sf3-h4 U8-e7 11. Sh4:g6 b7:g6 12. Ddl-b3

Da onemoguci ernome veliku rokadu i iskoriscavanje otvorene h-linije za napad na belog kralja.

12. • ••. ,~ Ta8-bS 13. Tfl-dl 0-0 14. Le2-f3Dd8-d6

31

32

Preimucstvo belog je neznatno (Gligoric-Andric, VIII sampionat FNR], Beograd 1952).

VARIJANTA VDI

1. dl-d4 2. c1-c4 3. Sgl-f3 4. el-e3 5. hl-h3 6. gl-g4

d7-dS dS:c4 a7-a6 LcS-g4 Lg4-hS

Po cenu slabljenja vlastitog po­lomja beli hoee odmah da izmeni neprijatnog crnog lovca za konja.

6. • • •. LhS-g6 7. Sf3-eS

Deli planira da kraljevog lovca eventualno razvije na dugoj dija­gonali gde bolje stiti oslabljeno kraljevo krilo. a neka druga figura treba da preuzme zadatak osva­janja natrag pe§aka na c4.

7. • •• Lg6-e4 Pre nego sto da jakog lovca.

crni hoee da ga ustupi po 8tO

skuplju cenu - sa sto veeim sla­bljenjem belog kraljevog krila.

Ostale mogucnosti su sledeee: (I) 7 .... e6? B. Lg2 c6, 9. Sd2

Sd7, 10. S:d7! I>:d7, II. S:c4 I>c7, 12. Ld2 as, 13. I>e2 Sf6, 14. e4 beli ima prednost (Pahman­Sajtar. Dukure§t 1949).

(2) 7 .... Sd7: (2a) B. S:g6 hg, 9. Lg2: • (2a 1) 9.. .. c6, 10. Sd2 eS,

11. S:c4 iii (2a 2) 9 .... TgB, 10. I>a4 Sf(;,

11. Sc3 c6, 12. I>:c4 eS, 13.0-0 s izvesnom prednoscu belog (Pa­chman).

(2b) B. S:c4 b5 (s namerom da eventual no lovca prebaci preko polja e4 na damino krilo), 9. SaS c5:

(2b 1) 10. Sc6 I>b6, Il. Lg2 TcB je zadovoljavajuCe za crnog.

(2b 2) 10. Ld2! b4?, 11. Lg2! beli je u nadmoei (ako 11 .... TcB, sledi 12. Sb7).

B. fl:f3

Ako B. L:c4-Ld5, 9. I>f3 Sf6, itd.

B. • •• Le4:bl 9. Tal:bl

Ne 9. L:c4? Lg6.

9. • •• e7-e6

33

A. Stabijeje 9 .... bS?, 10. Lg2 Sf6 (10 .... f6?, 11. f4 iii 10 .... e6?, 11. f4 i 12. Sc6), 11. f4 SdS:

(1) 11. e4: (la) 12 .... Sb4, 13. a3 beli je

u prednosti. (lb) 12 .... Sf6, 13. dS beli je

boJji. (2) 12. Df3!: (2a) 12 .. , . e6.13. S:e6 S:c6,

14. D:dS D:dS (14 ...• Te8?,IS. D:e6.+.!),. IS. L:dS Te8, 16. a3 s povoJjnim izgledima u zayrinici.

(2b) 12 •.•.. e6, 13. 0-0: (2b 1) 13 .... f6,14. fS! fe, 15.

fe i beli dobija. . ; (2b 2) 13 .... e6, 14. fS! ef, IS.

D:fS f6, 16. DhS +. (21J3) J3 ..•.. Ld6, 14. S:f7!

K:f7, IS. fS Sf6 (IS . . , . e6, 16. fe+ + i mat iza toga), 16. fe+ K:e6, 17. DfS+ Ke7, 18. L:a8 sa: dobivenom pozieijom za belog (Brockmans-dr. Stumpers, Holan-dija 1951). . .. B. Dolazi u obzir 9 .••. Sd7, • 10. S:c4 eS, 11. de iii 11. S:eS Db4 + s Jakim protiv§ansama· za irtvovanog pesaka (Euwe)

·10. Lfl:c4 ..

34

10. • •• c7-c6

Upravljeno protiv d4-d5..- ali pasivno. Zaslufuje painju 10: .>. Sd7: .

(1) 11. Sd3 Dh4 +, 12. Kfl sa riskantnom igrom za betog.

(2) 11. S:d7 D:d7,12.e4(Euyve). Crni ima protivunse zbog osla­

bljenog belog polohj;l. U partiji Donner-van den Berg (prvenstvo Holandije 1950) posle 10.... e6 sledilo je 11. e4 bS, ]2. Lb3 Lb4+, 13. Kfl Se7,.14. Le3 Sd7, ]5. Sd3 LaS, 16. f47 (posle 16. Te] iIi 16. De2 beli stoji dobro) 16 ...• fS komplikovanom borbom

VARIJANTA IX

1. d2-d4 2. Cl-c4 3. SII-f3

. d7~d5 dS:c4

Ne cini naroeitu razliku ako beli igra i' odma'l 3. Da4+:

(1) 3 .... e6 (iii Sd7), 4. D:c4 b6!?, 5. Sf3 La6,6. De2 Sd7, 7. g3 Te8, 8. Lg2 e6, 9. 0-0 e5, 10. Se3 Lb7, 11. e4 ed, 12:S:d4 Lc5, 13. Tdl a6, 14. Sb3 Le7, 15. Lf4 beli ima prednost (Opoeensky­dr. Skalicka. Podjebrady 1936).

(2) 3 .... ·Dd7, 4. D:c4 De6, 5. e3 e6, 6. Se3 D:c4, 7. L:e4 Sf6 (bolje 7 .... a6), 8. Sb5 Sa6, 9. a3 b6, 10. Se2 Lb7, 11. f3 Le7, 12. e4 e6, 13. Sbe3 beli ima pred­nost (Reshevsky-Dake, New Jork 1936). .

3 .••• SIS-f6

PokuSaj koji nije naisao mt pri­m~nu . - pretstavlja pote£. 3 .... Sd7. U 30 partiji meea Eve-.\l.iehin 1935 g. dalje je igrano 4. Da4 c6, 5, D:c4 ·Sgf6, 6. g3 g6, 7. Sc3 (7.S,S Sd5, 7. e4 h6 vodi kom­plikacijama) 7 .... Lg7, 8. Lg2 O~O, 9. 0-0 Da5, 10. e4 Dh5 i sad sa 11. Lf4 beli bizaddao izvesiJ.u prednost (da spreci e7 -e5).

. . 4. DclI-a4 +

. Potez koji je tridesetih godina ·t,io u velikoj modi. Beli nastoji da razvije kraljevog lovca na dugoj dijagonali gde ima maksimalno dej­stvc'>, a zadatak vra6inja gambitnog pesaka preuzima dama. Na taj na­cin partija eesto moZe da dobije karakter kakav imamo u katalon­skom sistemu (1. d4 Sf6, 2. c4 e6, 3. g3 d5, 4. Lg2 de,S. Da4+). Pored toga, dama na e4 oteZava. oslobadajuce e7-e5.

Nedostatak ovog nastavka je u tome da beli gubi donekle u vre­menu manevrima damom umesto jednostavnijeg razvoja lakih figura, te erni Cesto dolazi do bogate fi­gurne igre .

4. • •• c7-c6

35

Ostale mogucnosti su sledece: A. 4 .... Del7, S. D:c4 Dc6.

6. Sa3! D:c4, 7. S:c4 e6 (b6!). S. a3 cS. 9. Lf4 Sc6. 10. dc L:cS, 11. b4 Le7. 12. bS! SbS. 13. Sd6 + L:d6. 14. L:d6 beli je u predno­sti s lovackim parom (Aljehin: Fine, Kemeri 1937).

B. 4 .... Ld7, S. D:c4 e6, 6. Sc3 Sa6:

(1) 7. LgS c5. S. dc L:cS, 9. e3 TcS, 10. Db3 (Miiller-Griinfeld, Bee 1946) crni stoji dobro.

(2) 7. g3 c5. 8. Lg2 TcS, 9. 0-0 (P. Schmidt-Book, Stokholm 1937) i sada sa 9 .... cd crni ima do­bru igru.

(3) 7. e4 c5, S. Le2 cd, 9. S:d4 TacS, 10. Dd3 Sb4, 11. Dbl (far­takover-Book, Kemeri 1937) i sada 10. . .. Le7 daje crnome dobru igru.

c. 4 .... Sc6: (1) 5. e3 e6, 6. Se5 Ld7, 7. S:d7

S:d7, S. D:c4 eS. 9. de (9. d\" Sb6) 9 .... Sd:e5, 10. De4 Dd7, 11. Lb5 Lb4+, 12. Sc3 f5, 13. Dc2 DdS, 14, L:c6+ D:c6, 15. Ld2 0-0 crni ima prednost (Kotov­Flor, §d'1bpionat SSSR 1951).

(2) 5, Sc3 Lg4, 6. Se5 Ld7, 7. D:c4 Le6, S. Db5 a6!, 9. S:c6 abo 10. S:dS K:dS, 11. S:bS T:a2 sa skorim izjednaeenjem (Aljehin­Book. Turnir nacija, Vadava, 1935).

D. 4. . . . Sbd7 (posle ovoga va­rijanta eesto prelazi u katalonski sistem(: .

(1) S. Sc3 e6: (la) 6. g3 a6: (la 1) 7. Lg2 Le7, S.O-O b5!?,

9. S :b5 Sb6, 10. S:c1 + + KfS,

36

II. Dc6 TbS (preti Ld7). 12 SeS!:

I. 12 .. '. Lb7, 13. D:e6! fe. 14. S :e6+ KgS, 15. S:dS L:g2, 16. K :g2 beli ima bo1je §anse sa 3 pe§aka za figuru.

n. 12 .... D:d4, 13. Lf4! Lb7? 14. D:e6! fe, 15. S:e6+ KeS, 16. S:g7+ KdS, 17. Se6+ KcS, IS. S:d4 L:g2, 19. K:g2 i beli do­bija (Toma Popa-Kostea, Buku­re§t 1947).

(la 2) 7. D:c4 b5; S. Dd3 Lb7. 9. Lg2 c5, 10. 0-0 c4, 11. Dc2 b4, 12.Sdl TcS, 13. LgS Da5 (preti L:f3), 14. L:f6 S:f6, 15. Se3 c3, 16. SeS L:g2, 17. K:g2 DbS, IS. bc T:c3, 19. Db2 (Re­!evski-Pajn .. Nottingham 1936) i sad je pc nneu najbolje 19 .... Ld6.

(lb) 6. e4 cS (iii 6 ...• Le7,7. d5 ed, S. e5 Se4, 9. S:dS Sees, 10. D:c4 Sb6, Sajtar-Byrne, Turnir nacija - Helsinki ,1951):

(lb 1) 7. d5 ed, S. e5: I. S .... d4?, 9. L:c4 (iii 9. ef

dc, 10. L:c4 D:f6, 11. LgS Dc6, 12. O-O-O! D:a4, 13. Thel + Le7, 14. T:e7 + KfS, 15. T:f7 + KgS, 16. Tf:d7 + D:c4, 17. TdS + Kf7, IS. SeS + Ke6, 19. S:c4 crni predaje, simultana partija H. Mii­ll~ra 1934 iii 11. ... Df5, 12. 0-'0 16, 13. Tel + Le7, 14. Le6 crni je izgubIjen. Lundin-Lasker, BeX! 1951) 9 .... dc, 10. Sg5! Den, 11. L:f7 + beli dobija (Sajtar-Sliwa. Vadava 1947).,

II. 8 .... b5! 9. D:bS (9. S:b5? Se4, 10. Lf4 Le7, 11. e6 O-O!, 12. ed L:d7, 13. Da6 Lf6, 14. Tb 1 g5!, Raud-P. Schmidt, dopisna

partija 1936-37) 9 .... Tb8, 10. Oa4 d4, 11. ef dc, 12. L:c4 Tb4! - po Keresu (iii 12 .... eb, 13. L:f7+! K;f7. 14. De4+ Ke8,15. f7+ Ke7, 16. L:b2T:b2, 17.0-0 Ob6 i crni "mole da se brani).

(Ib 2) 7. L:et cd, 8. S:d4 Le5 sa zadovoljavajucom igrom za crnog.

(I) 5. D:e4 e6, 6. g3eS,7.de: (2a) 7 .... S:e5, 8. Se3 Ld7,

9. Se5 Te8 dolazi u obzir za crnog. (2b) 7 ... L:e5, 8. Lg2: (2b 1) 8 .•. De7? (preti L:f2 +).

9. Le3 Da5 +, 10. Ld2 Db6, I I. 0-0 D:b2, 12. Sc3 Db4, 13. O:,b4 L:b4, 14. Sb5 beli je nad­moean.

(2b 2) 8 ... 0-0, 9. 0-0 De7, 10. Sc3 h6, I I. e4 e5? (ispravno je 11 ... Sb6, 12. Db3 e5 I). 13. Sa4 Deli ima prednost (Botvinik­Lasker, Moskva 1935).

5. Da4:c4

Inai!e 5 ... bS.

5. • • • LcB-g4!

Nova ideja Smislova da spreei fijanketiranje belog Jovca.

Druge mogucnosti su sledei!e: A. 5 ... Sbd7: (I) 6. Lf4 Sb6, 7. De2 Lg4.

8. e3 e6, 9. Se3 Sbd5, 10. Le5 Lb4, 1 I. Ld3 Da5, 12. O-O!:

(la) 12 ..• L:e3, 13. be D:e3, 14. Dbl! sa izvrsnom pozicijom za pe§aka.

(lb) 12 ... L:f3, 13. gf Sd7, 14. Lg3 S :e3, 15. be Le7 sa obo­stranim ensama (Ader-Najdorf, Vina del Mar 1945).

(2) "6. g3 g6, 7. Lg2 Lg7. S. Se3 0-0, 9. 0-0:

(2a) 9... Sb6, l-()'. Dd3 Le6. II. Tdl DeS!, 12. e4 TdS, 13. Dc2 Lg4.

(2b) 9... Da5, 10. e4 Dh5, I I. Dd3 (boJje 1 I. Lf4) e5, 12. de Sg4, 13. De2 Sg: e5 s pribli­!nim izjednal:!enjem.

B.S ... LfS, 6. Sc3 Sbd7, 7. g3: (I) 7 ... e6, 8. Lg2 Le2 (preti

Sb6). 9. e3 Le7, 10. 0-0 0-0, 1 I. a3 as, 12. De2 Lg6, 13.e4 beli ima preimuestvo (Bogoljubov­Aljehin, mel:! 1934).

(2) 7. .. Se4, 8. Lg2: (2a) 8... Sd6 (nije dosledno.

jer slabi kontroJu figura nad po­Ijem e4), 9. Da4 Sb6, 10. Ddl De8, 11.0-0:

(2a 1) 11. .. Lh3 (neprecizno, jer dozvoljava odmah e2-e4), 12. e4! L:g2, 13. K:g2 e6, 14. d5! s jasnom nadmoci (Botvinik­Levenfi§, Moskva 1935).

(2a 2) 11 •... g6,. 12. Tel": J. 12, ... Lg7, 13. e4 Lh3, 14.

e5 L: g2, 15. ed L:f3, 16. S:e7 +. II. 12 ...• Lh3 (sad je dobro,

jer erni ima tempo vile kod raz­voja kraljevog krila), itd.

(2b) S .... S:e3! (dosledno ide­ji kontrole polja e4 figurama), 9. be:

(2b 1) 9 .... Sb6, 10. Db3 Le4, 11. Se5 Ld5, 12. L:d5 D:d5, 11. f3 e6 s dobrom igrom.

(2b 2) 9 .... Le4, 10.0-0 Ie7, 11. Sd2 L:g2, 12. K:g2 Dd5+, 13. e4 D:c4, 14. S:e4 beli ima malu prednost (Trifunovic-Radu­lescu, Budimpe§ta 1945).

6. SfJ-eS

37

Na 6. g3 sledilo bi 6 .... L: f3 . 7. ef g6 s pritiskom na usamlje­nog belog c-~aka.

Potez u tekstu na prvi pogled dobija tempo, a ustvari ga gubi kao !ito se vidi iz daljeg toka partije. Bolje je bilo 9. Sbd2.

6 .. " "" Lg3-e6 7. Dc4:d3 Sb8-d7 S. SeS:d7 Le6:d7

Ako se prebroji broj razvijenih figura kod obe strane,vidi se da je na cmog pre!ilo preimuestvo (beli kraljev konj je ucinio 3 po­teza da bi se zamenio za cmog daminog konja, koji je igrao sarno jedanput).

9. Sbl-c3

Na 9. e4 ide 9 .... e5, 10. de Da5+, 11. Sc3 D:e5, itd.

9. " "" Dd8-b6 Priprema e7-e5, a takode

veliku rokadu.

38

Crni stoji. odlicno (Pitlakovski­Smislov, Turnir nacija-Helsinki 1952).

U partiji je dalje sledilo 10. Ld2? e5!, 11. de Sg4, 12. Dg3? (beli uporno cuva pe!iaka) 12 .... 0-0-0, 13.h3 Le6!, 14. Tdl (pretilo je 14 .... T:d2) 14 .... D : b2 15. hg Lb4 (preti opet T:d2), 16. Th3 Td4. 17. De3 ThdS IS. f4 L:g4, 19. Tg3 US, 20. Tf3 LaS!, 21 .. g4 Lc2 i crni je uskoro dobio partiju.

VARIJANTA X

1. dl-d4 2. c2-c4 3. Sgl-f3

d7-dS dS:c4 Sg8-f6

Potez 3 .. " e6 dozvolio bibe­lome da odmah nastupi u centru sa 4. e4:

(I) 4 •... Sf6, 5. Sc3: (Ia) 5 . . ,. Lb4: (Ia 1) 6. LgS prelazeci u beeku

varijantu daminog gambita (I. d4 dS, 2. c4 e6, 3. Sf3 Sf6, 4. LgS Lb4 +, 5. Sc3 dc, 6. e4).

(Ia 2) 6. eS! (Aljehin-Dogolju­bov, 1 partija m!=i5a 1929):

I. 6 ... , SdS, 7. Ld2 L:c3, 8. be bS, 9. SgS! s dovoljnom kom­penzacijom za pesaka.

II. 6 .... Se4, 7. Dc2 DdS, 8. Ld2 L:c3, 9. to bS, (ne 9 .•.• s: d2, 10. S: d2 bS, 11. Le2 I), 10. 8,4 c6, 11. LeI! s, dobrim izgled;ma. _

(lb)· 5 . .. ; cS: (lb 1) 6. L:c4 vodi u varijan­

te nize navedene pod (2). (lb 2) 6. dS ed, 7. eS S:e4,

8. S: dS beli je bolji. (2) 4 .•.. cS, 5. L:c4 (5. dS?

ed, '6. ed Sf6) 5 .... cd, 6. S:d4 Sf6, iii 6 .. " a6, 7. Sc3 Ld7,. 8. 0-0 Sc6, 9. Sf3! Dc7, 10. De2 Ld6, U~ Tdl Sge7, 12., Le3. SeS,

13. S:eS L:eS, 14. g3 beli stoji bolje, Spielmann-Griinfeld, Karls­bad 1929).

(2a) 7 ...• LcS, 8. Le3 Sbd7, 9. L:e6! fe, 10. S:e6 DaS, II-0-0 L:e3, 12. fe sa odluCqjueom prednoscu (Capablanca-Dogoljubov' Moskva 1925).

(2b) 7 .... a6, 8. eS itd. 4. 'Sbl-c3

Deli tdi punom rascvatu svoje pozicije sa 5. e4 i L:c4. lako je logiean, ovaj razvojni potez se mnogo rede igra od 4. e3, jer je u nekim varijantama bel orne ote­!ano vraeanje gambitnog pesaka. Zbog toga ovl\i nastavak nije dovoljno ispitan.

4; ••• a7-86

39'

Najlogicniji odgovor: crnipre­ti odbranom gambitnog pe§aka.

A. Dolazi u obzir i 4 .... c6 sa istom pretnjom, sto vodi u varijante obra4ene u knjizi "Slo­venska odbrana" (1. d4 d5, 2. c4 e6, 3.Sf3 Sf6, 4. Sc3 de).

B. Posle 4 .. '. e6, 5. e4 dolazi do varijanata navedenih u pri­medbi posle 3 poteza eroog.

C. Slabije je 4. . .. Sbd7, 6. e4 Sb6, 6. a4 as, 7. Se5 e6, S. S: c4 i beli stoji nadmoeno (Najdorf­Re§evski, IS partija revan§-meca, Buenos Aires 1953).

5. e2-e4

Dosledno u gambitnom stilu. Drugi izbor je S. a4 (naravno

ne S. Da4 +? b5 - Szabo-Keres, ZUrich I953-i ne ide 6. S:bs zOOg 6. . .. Ld7), da osigura vra­canje gambitnog pe§aka.

(I) S •••• cS, 6. d5 e6, 7. e4 ed, S. e5!:

(la) S.... d4, 9. ef dc, 10. D:dS+K:dS, II. Lg5! KeS, 12. 0-0-0 cb +, 13. K: b2 Se6, 14. L:c4:

(la 1) 14 .... gf, 15. L:f6 TgS, 16. Sg5.

(la 2) 14 .... Le6, 15. Thel i beli je u prednosti. Naprimer: 15 ••• • TdS.?, 16. T:e6+! fe 17. g7 i dobija (Paehman).

(Ib) S .... Se4, 9. S:ds: (Ib 1) 9 .... Das+, 10. Ld2

S: d2, 11. D: d2 D: d2 +, 12. K :d2 L:dS, 13. L:dS beli stoji bolje.

(lb 2) 9 .... Sc6, 10. L:c4 Le6, II. 0-0 Sb4, 12. Se3 D:dl, 13. T:dl Le7, 14. Ld2! beli ima

40

prednost (Samisch - Bogoljubov, Berlin 1937).

(2) 5 .... e6 (do1azi u obzir i 5 .... US):

(2a) 6. e4 Lb4! (6 .... eS? 7. ds vodi u gornju varijantu 1):

(2a I) 7. eS SdS iii 7 .... Se4 i beli ne moze jednostavno da vrati gambitnog pe§aka.

(2a 2) 7. Lgs vodi pod povolJ­nijim okolnostima 7a crnog (ume­tnuti potez a2-a4 kod belog i a7-a6 kod ernog) u beCku vari­jantu daminog gambita. Crni mo­ze da nastavi 7 .... cS s dol:rim izgledima.

(2b) 6. e3 (solidnije, ali i skrom­nije) 6 .... eS i croi lak§e izjedna­cuje igru (vidi varijantu XlI).

5. • •• b7-bS 6. e4-eS

Ako odmah 6. a4 b4, i pe~ak e4 je na udaru.

6. • •• Sf6-dS 7~ a2-84

Na 7. SgS e6, 8. Df3 Dd7, 9. S: dS ed, 10. a3 Sc6 crni je nad­mocan (Bogoljubov-Aljehin, 17 meea 1934).

Nastala je sporna pozieija da­minog gambita gde erni zaddava pe§aka viAe, a I.-ICIi tezi slobodni­jem i bdem razvoju figura. Cije su §anse bolje? o..o;kudna praksa joil nije dala na to definitivan odgovor. Za razliku od klasicnih pozicija ovde erni joil nije igrao e7 -e6, pa postoji i mogucnost zrtve joil jednog peilaka sa eS-e6 radi jaceg usporavanja razvoja ernog.

U partiji Broniltajn-Byrne (Tur­nir nacija-Helsinki 1952) erni je nastavio 7 .... S:e3 (preciznije je najpre 7.... Lb7 i tek ako 8. ab~S:e3), 8. be Lb7. Beli je po-

nudio i drugog pesaka sa 9. e6!? da bi paralizovao razvoj ernog kraljevog krila. Posle 9.... f6 (9 .... fe)e oeigledno 10k), 10. g3 (dolazl u obzir i 10. Le2 DdS. 11. 0-0 D: e6, 12. Sh4 iii 12. Tel) DdS, 11. Lg2 D:e6 +, 12. Le3 (ovaj lovae bi radije i§ao na a3) e6, 13. 0-0 De8, 14. Tel Ki7 beli je imao jak napad na :irtvo­vana 2 pe§aka. Istina, erna pozi­eija je vrlo zilava, ali mu je onemogueen normatan razvoj fi­gura. Crni je partiju na kraju dobio, ali to ne menja cinjenieu da cela varijanta zaslumje prak­ticno proveravanje.

41

VARIJANTA XI

I. dl-d4 2. c2-e4 3. Sgl-f3 4. e2-e3

d7-d5 d5:e4 SgS-f6

Potez, kOji je u pretdno naj­vecoj upotrebi, jer je najsolidniji. Za razliku od varijante X beli ne tefi da igra odmah e2-e4, vee se brine da osigura vraeanje gam­bitnog pdaka, ucvrsti centralnu tacku d4 i zavrii razvoj figura. Razvoj daminog konja uslediee kasnije, poAto crru u tom slucaju ne mou s uspehom da brani gambitnog pekka.

4. • •• g7-g6

Naravno, ne ide 4.... b5, 5. a4 c6, 6. ab cb, 7. b3 s preimuc­stvom belog

Nije dobio ni 4.... Le6. U jednoj partiji sledilo je 5. Sa 3 Ld5, 6. S:c4 e6, 7. Ld3 Le7, 8. 0-0 0-0 . (Vidmar-Schlechter, San Sebastian 1911).

Potez u tekstu pretstavlja novu ideju Smislova i Tajmanovas na. merom da poziciji da obeldje Griinfeldove odbrane. Crni plaru­ra da kasnije napadne beli centar i dovede do izrafaja svog fijan­ketiranog lovca na dugoj dijago-

42

nali. Potez jos nije ispitan, ali se mora konstatovati da u ovom po­loiaju crni tefe dolazi do podri­vanja belog centra u Grunfeldo­voj odbrani, jer je ovde centar belog manje pristupacan napadu.

5. Lf1:c4 US-g7 6.0-0 0-0 7. Sbl-c3

IIi 7. h3 Sc6, 8. Sc3 Sd7, 9. De2 Sb6, 10. Lb3 as, 11. a4 beli stoji bolje (Kondratjev-Tajmanov, polufinal prvenstvo SSSR 1952).

7 .••• Sf6-d7

Manevar, poznat iz Griinfeldove odbrane (1. d4 Sf6, 2. c4 g6, 3. Sc3 d5, 4. Sf3 Lg7, 5. Db3 dc,

6. D:e4 0-0, 7. 'e4 Lg4, S. Le3 Sfd7). Crni donekle usporava svoj razvoj da bi otvorio dijagonalu loveu g7, prebacio figure na aktiv­nija mesta i ostvario §to efikasniji pritisak na beli centar.

S. e3-e4

Beli odmah preduzima aktivno nastupanje u centru, ali time ide na ruku planovima crnoga, koji mora da /!eka da beli stvori ose­tljive tacke u svom polofliju da bi onda do§ao do motiva svoje aktivnosti. Posle ovoga oslabljena je tacka d4 i erni odmah usme­rilje sve napore da izazove dalje slabljenje konfiguraeije belih pc­~aka u centru i da ih zatim mi­nira pomocu c- iii e-pe§aka, koji /!ekaju na tu mogucnost na svojim poeetnim poloflijima.

Solidnije je bilo najpre zavriiti razvoj, a onda odrediti plan na­stupanja kad se crni vi§e izjasni sa svojim namerama. Tada Ce bela igra biti efikasnija, jer beli stoji slobodnije zahvaljlijuci prevl~sti u eentru.

S .••• 9. Lc4-e2

10. Let-e3

Sd7-b6 Lcl-g4 Sb8-c6

Crni preti L: f3 i provoeira kod belog d4-dS da bi moga9 da po­drije beli centar putem c7 -c6.

11. d4-dS Lg4:f3 12. Le2:f3 (IIi 12. gf SeS,

13. Ld4 gS s priblizno jednakim §ansama (Klaman-Tajmanov, polu­final prvenstva SSSR 1952).

12. • •• Sc6-eS 13. Lf3-e2 SeS-c4 14. Le3-et c7-c6

Naprimer: S. De2 Sb6, 9. Lb3 as (crni ne mole ni§ta protiv ee- Crni je izjednacio igru (Evans­log centra pa te!i da izazove sla- Smislov, Turnir nacija - Helsinki bjenje belog daminog krila), 10. 1952). Tdl a4, 11. u:2 Se6, 12. a3 Ld7, U partiji je dalje sledilo: 15. 13. dS SaS, 14. e4 DeS, 15. Lf4 Db3 cd, 16. S:dS SaS, 17. DbS Sbc4, 16. Ld3 eS, 17. de L:e6, S:dS, IS. ed a6, 19. Dd3 TeS, 20. IS. L:e7 Tel, 19. L:aS S:aS, 20. Tbl Se4, 21. b3 SeS, 22. Dd2 Dd6, LbS Lc4, 21. L:e4 S:e4 i erni je 23. Lb2 TfdS, 23. Tbdl Sd7, 24. ~rtvom pdaka ipak do§ao do L:g7 K:g7, 25. Lg4 TeS s dobrim aktivne igre (Golombek-Smislov, izgledima za crnog zbog slabog Budimpc§ta 1952). ' belog pe§aka na dS.

43

. VARIJANTA XII

I. d2-d4 2. c2-c4 3. Sgl-f3 4. e2-e3

d7-d5 d5:c4 Sg8-f6 e7-e6

. Nastavci 4 .... e5 iii 4 .... a6 vodili bi sarno promenjenim redom poteza u iste standardne pozieije.

5. Lfl:c4 c7-c5

Prepustajuei prevlast u centru belome, erni je dufan da za uzvrat napada beli eentar da bi mogao da izjednaci igru.

6.0-0

Crni inaee namerava a7-a6 i b7-b5 da razvije daminog lovea na b7, te beli eeka s razvojem svog daminog konja da konj na e3 ne bi posle b7-b5-b4 bio ponovo poteran nazad. Pored toga: 6. Sc3 a6, 7. 0-0 b5 vodilo bi u pasiv­nije nastavke meranske odbrane. Ako posle b7 - b5 beli sa a2-a4 sada iznudi b5-b4, onda konj mou da putuje odmah na polje c4 preko d2 bez gubitka u vre­menu.

Zanimljivu ideju pokusao je beli u partiji Stalberg-Pilnik (Buenos Aires 1941) igrajuci odmah 6. De2 a6, 7. Lb3! Se6 (ako 7 .... b5,-

44

8. a4), 8. 0-0 cd, 9. Tdl Ld6?, 10. ed 0-0, 11. Se3 Sb4. 12. Lg5 s boljom igrom.

6 .••• c5:d4

Ova rana izmena pesaka u cen· tru potice od Steinitza i spada medu najstarije met ode igre za ernog u prihvacenom darninorn gambitu; Crni prekida situaeiju napetosti u centru. On stvara be­lome izolovanog pesaka u eentru. Ali kako direktan napad na d­pesaka u ovom trenutku ne bi irnao nikakvog efekta, erni tefi da blokadno polje d5 iskoristi kao bazu za centralizovanje konja i da onda pod njegovorn zastitorn bez­bedno zavrSi razvoj u pozadini i pregrupi~e figure u eilju uspesne odbrane od napada belog. . A. Ako erni narnera va da igra

Steinitzovu varijantu, onda je sla­bije najpre 6 .... Sc6. 7. De2 cd, jer posle 8. Tdl beli je uspeo bez teskoea da sprovede pregrupaeiju svojih teSkih figura (dama na e2, top na dl). NaPtirner: 8 .... a6, 9. ed Le7, 10. Se3 0-0.

(I) II. Lf4 Sb4, 12. Se5 b5 i Sb4-dS sa zadovoljavajucorn igrom.

(2) 11. dS ed, 12. S:dS S:dS, 13. L:dS Dc7, 14. LgS L:gS, IS. S:gS US, 16. Df3 Lg6, 17. h4:

(2a) 17 .... DeS, 18. Tel! D: b2, 19. hS!. ,

(2b) 17 ... SeS, 18. Dg3 Tae8, 19. Tdel Db8, 20. Te3 bS, 21. Tael beli ima inicijativu (Rubin­stein-Duras, San Sebastian 1921).

B. IIi (6. . .. Sc6, 7. De2 Le7 (umesto 7 .... cd pod A(, 8. Tdl Dc7, 9. Sa3 0-0, 10. a3 a6, 11. dc L:cS. 12. b4 Lb6, 13. Lb2 Ld7, 14. Tacl Tac8, IS. Ld3 beli stoji aktivnije (Bogoljubov-Janovski, New Jork 1924).

7. e3:d4

Jasno da bi 7. S:d3 sasvim olak­sale poloZa,i ernog, jer bi nadmoc belog u centru" bila odmah uklo­njena.

Beli sad ima izolovanog pesaka na d4, ali on daje belome upo!'iita u centru i znatno slobodniju igru figura sa izgledima na napad. Na­stala je klasi~na pozicija daminog gambita u kojoj se kroz ~itav vek postavJja pitanje da Ii je usamljeni peiak u centru jak ill slab.

Ako je slab, da Ii beli moZe da ima dovoljno jak napad da bi kom­penzirao svoj potencijalni hendikep za zavrinicu? Od vremena La Bour­donnaisa tehnika napadanja bila je superiorna tehnici odbrane i klatno prednosti se jako savilo na stranu beloga sve dok veliki maj­stor defanzi'Ve William Steinitz nije u 1ll~U protiv Zuckertorta 1886 godine ustanovio sistem, koji je ostao klasi~an: naime - blokada izolovanog pesaka radije nego di­rektan poduhvat. Krajem 19 veka Schlechter je poja~o igru za be­log, ito je dovelo do sve rede upo­trebe Steinitzove varijante (tj. rana izmena peiaka u centru).

Moderno usavriavanje Steinitzo­ve varijante pretstavJja pokuSaj crnog da razvije daminog lovca aktivnije na polje b7 (umesto Stei­nitzovog manevra Lc8":"-d7-eS), ito takti~ki nije Iak zadatak, ali ako uspe, daje crnome dobru igru (Konig).

Danainje tretiranje prihvaeenog daminog gambita mahom ne stvara belome izolovanog pe§aka, vee oddava napetost u centru u cilju da oteZa aktivan razvoj belom da­minom lovcu (pe§akom na e3 za­tvorena je dijagonala cl-h6).

7. • •• Sb8-c6

Poja~anje Steinitza u· vlastitom sistemu na turniru u St. Peters­burgu 1896 godine - 10 godina posle m~ s Zuckertortom 1 886 godine.

U 9 partiji m~a s Zuckertortom Steinitz je igrao slabije: 7 .••• Le7, 8. De2! 0-0 (ako 8 ...• Sc6, 9.

4S

Tdl i beli je lagodno sproveo pre­grupaciju teikih figura: 9 ..• ,,0-0, 10. Sc3 Sb4, 11. Se5 Sbd5, 12. Lg5 h6, 13. Lh4 Ld7, 14. S:d5 S:d5, 15. L:e7 D:e7, 16. Sg6 fg, 17. L: d5 s boljom pozicijom kod belog, Botvinik-Alatorcev, Lenjin­grad 1932), 9. Sc3 Sbd7!

(1) 10. Lb3 Sb6: (Ia) 11. Lf4 (nedovoljno unie­

sno) Sbd5, 12. Lg3 Da5, 13. TacI Ld7, 14. Se5 TfdS, 15. Df3 LeS, 16. Tfe1 TacS, 17. Lh4 sa obo­stranim izgledima (Zuckertort­Steinitz, 9 partija meea ISS6). Deli sad preti IS. L:d5 ed (IS .... S":d5, 19. L:e7 S:e7, 20. D:b7), 29. Sg4!. Radi toga Steinitz se re­sio na 17 ... , S:c3, IS. be Dc7 sa idejom da vrSi pritisak na oba bela viseea peSaka u centru.

(lb) 11. TdI Sbd5, 12. Lg5 Da5, 13. TacI TdS, 14. Se5 i onda 15. S:d5 S:d5 (15 .... ed, 16. L:f6 L:f6, 17. Tc5!), 16. L:e7 S:e7, 17. Df3 i dobija pesaka. Vama varijanta, koja pokazuje teikoee crnog ako ne igra odmah 7. . . " Sc6 vrSeCi pritisak na d4.

(2) 10. TdI a6, 11. a4 (iIi 11. Lg5 b5, 12. Lb3 Lb7, 13. d5 ed, 14. S:d5 L:d5, 15. L:d5 S:d5; 16. T:d5 L:g5, 17. S:g5 h6, IS. Dd2 hg, Levenfis-Rauzer, Lenjin­grad 1936) Sb6, 12. Ld3 Sbd5, 13. Se5: '.(2a) 13.... Da5, 14. Ld2 s

preuuom Sc4 i delatnast erne da­me je vrlo ogranil!ena. .

(2b) 13 .•.. S:c3, 14. be Dct, 15. c4 Sd7, 16. Sg4 TdS, 17. Lc2! (nacin razvoja daminog lovca biee kasnije odlul!en prema konkretnoj

46

potrebi) 17 .... SfB, IS. Tbl Ld7, 19. Se5 Ld6, 20. S:d7 T:d7, 21. g3 b6, 22. as! ba, 23. La4 TddS, 24. c5 Le7, 25. Lf4! beli je ja­sno nadmoean (Schlechter-Cigorin, London IS99.

Potezom u tekstu crni odmah vdi pritisak na peSaka d4 oida­vajuci pregrupaciju belih teikih figura, jer je sad dama privremeno vezana za odbranu d-pesaka i ne mofe odmah na e2.

S. Sbl-c3 Lf8-e7

Flor rado igra odmah S .... a6 (uporedi primedbu A3 posle 9 po­teza belog), 9. Le3 Le7:

(1) 10. De20-0, 11. Tadl Sb4, 12. Se5 b5, 13. Lb3 Lb7, 14. f4 s napadom (Vistomeckis-Flor, Ere­van 1954.

(2) 10; a3 0-0, 11. Se5 Dc7 (moMa bolje Ld7 i TcS), 12. S: c6 D:c6, 13. La2 TdS, 14. Tac1 Dd6, 15. Df3 Ld7, 16. d5!:s prednoSCu (Keres-Flor, XXII prvenstvo SSSR 1955).

9. al-a3

Nastavak u modernom dubu. Oduzima polje b4 crnome koJiju,

" osigurava polofaj belog lovca na dijagonali a2-gS i otemva time uspesnu blokadu izolovanog pc­saka na polju d5.

A. Druga mogucnost za belog je neposredan razvoj daminog 10vca:

(1) 9. Lf4 0-0, 10. TcI Db6: (la) 11. Sb5 SeS, 12. Tel Se5.

13. Ld3 Ld7, 14. Sc7 TcS, 15. Sd5 edt 16. T:e7 Sc6 i erni stoji

flobro (Pillsbury kao beli. St. Pe­tersburg 1~95).

(lb) 11. Dd2 Td8, 12. Tfdl Ld7, 13. De2 (snaga emog sistema sa­stoji se u tome da beli mora da izgubi . tempo damom dok je po­stavi na ovo najpovoljnije mesto) 13.'. .. Le8, 14. Ld3:

(Ib I) 14 .... Sb4, IS. Lbl~Sbd5, 16. Le5 Tae8, 17. Sg5 h6, 18. Sge4 S:c3, 19. T:e3 'f.:e3, 20. S:f6+ L:f6, 21. L:f6 gf, 22. be i beli je razbio polofaj emog kraIja (pills­bury-Tarraseh, NUmberg 1895).

(lb 2) 14 .... Tae8!; IS. h3 Sb4, 16. Lbl Sbd5, 17. Le5 Lc6!, 18. Sg5 h6, 19. Sge4 S:e3, 20. be S:e4, 21. L:e4 L:e4, 22. D:e4 Dc6 cmi je suzbio mogucnost napada i stvo­rio je belome slabe viseCe pelake (Pillsbury-Steinitz, St. Petersburg 1896).

(2) 9. Lg5 O-(), 10. Tel a6; 11. Ld3 h6, 12. Le3'Sb4, 13. Lbl b5,14. Se5 Lb7 igraje podjednaka (Botvinik-Euwe. ~Hastings A 1934).

.(3) ~. Le3 0':"-0 (iIi odmah 9 .... a6, 10. De2 b5, 11. Lb3 Sa5, 12. Sd5 Lb7, 13. Lc2 0-0 - Boi'i­senko-Floro XXI SSSR 1954), 10. De2 a6, II. Tfdl Sb4. 12. Tael Sbd5, 13. Se5 s nelto slobodnijom igrom kod belog (Tartakower-BOok, Kerneri 1937).

B. Medutim, uprkos Steinitzo­yom pojacanju 7.,.. Sc6 Flor ovde predla!e .9;' De2 i ako 9 ..•. S:d4, 10. S:d4,~D:d4, II. Sb5 i 12 .. Lf4 sa OpaSnom iniCijativom za pelaka.

9. .•.•• .0-0

Nastala je istovetna pozieija do koje dolazi i u jednoj od stln­dardnih varijanata Nimeovii:eve indiske odbrane posle 1. ·d4 Sf6, 2. c4 e6, 3. Sc3 Lb4, 4. e3 0-0, 5. Ld3 d5, 6. Sf3 e5, 7. 0-0 Sc6, 8. a3 cd, 9. ed dc, 10. L:c4 Le7, sarno s tom nevdnom razlikom Ito je u prihvacenQm daminom gambitu odigran po jedan potez manje sa svake strane. U moder­noj praksi ovaj polofaj je ispitivan u m.nogo partija. .

Na Florov potez 9 .... a6 pre rokade vrIo je jako 10. d5! ed, 11. 5:d5 S:d5, 12. L:d5 0-0, 13. Db3! (spreeava 13.... Lf6, 14. Tdl) 13 .. _.. Da5 (ako 13 ....

. De7, onda 14. Le3 Ld7, 15. Tacl), 14. Le3 Db5, 15. D:b5 ab, 16. Tael s nadmocnom zavrlnicom (Furman-Flor, XXII prvenstvo SSSR 1955).

10. Ddl-d3 Potez koji je posle niza prak­

ticnih· ispitivanja postao najviie popuIaran. Druge inoguenosti jesu:

A. Potez 10. LgS olakbo bi e~nome zadatak uproecavanja igre manevrom Sf5'-d5.

47·

B. Vrlo dobar nastavak pret­stavlja i 10. Lf4 forsirajuci razvoj belih figura i pritisak po linijama "e" i "c":

(1) 10 ... , SdS? 11. L: dS! ed, 12. Db3 stavlja ernog u te~koCe.

(2) 10 .... Ld7, 11. De2 TeS, 12. Tael! SaS, 13. La2 Lc6, 14. b4! L:f3, IS. D:f3 Sc6, 16. Tfdl Ld6 (16 .... S:d4?, 17. De3), 17. dS beli je nadmoean (Gligoric-Eliska­zes, Mar del Plata 19S0).

(3) 10 .... b6; (3a) 11. dS ed. 12. S:dS S:dS,

13. L:dS Lb7, 14. SeS beli stoji bolje.

(3b) 11. Tel Lb7, 12. La2 TeS, 13. Dd3:

(3b 1) 13 .... SbS, 14. SgS La6, IS. Dh3 D:d4, 16. Te4 Dd3, 17. Te3 Dd4, 18. L:b8 T:b8, 19. S:f7! (Petrosjan-Ilivieki, polufinal pry. SSSR, 19SI).

(3b 2) 13 .•.. Dd7, 14. Tad I SdS, IS. Lbl g6, 16. Lh6 Te8, 19. Se4 sa inieijativom belog (Naj­dorf-Reshevsky, mee 19S3).

(4) 10 .... a6:

(4a) 11. a4 Db6, 12. Dd3 s pri­blifno jednakom igrom (Gligoric­Golombek, Hastings 19SI/S2).

(4b) 11. La2 bS, 12. dS ed, 13. S:dS S:dS, 14. L:dS Lb7, 15. SeS:

. (4b 1) 15 .... Te8?, 16. Sd7! Te8, 17. L:f7+K:f7, 18. DdS+ Kg6, 19. g4! LgS, 20. Df5+Kh6, 21. h4 i beli dobija.

(4b 2) IS .••. S:eS, 16. L:b7 Ta7, 17. Le4 (17. L:a6 Sg6) 17 ...•

48·

D:dl, 18. Ta:dl Sc4, 19. leI g6, 20. Tfel Tac8, 21. Kfl Lf8, 22. LdS Tae7 remi (Bron§tajn-Bole­slavski, 3 partija meea Moskva 19S0).

(4c) 11. dS ed, 12. S:dS S:dS, 13. L:dS Db6, 14. De2 sa izve­snim preimuestvom belog (Trifuno­vic-Rabar, VIII ~ampionat FNRJ, Beograd 19S2). U partiji je dalje sledilo 1. ... Sd4, lS. S:d4, D:d4 16. Le4 fS, 17. Db3 + Kh8, 18. L:b7 L:b7, 19. D:b7 Lf6, 20. Df3 D:b2, 21. Tadl Ta7, 22. Ld6 Le7, 23. L:e7 T:e7, 24. D:fS i beli je ostao s pdakom vik.

(4d) 11. Tel bS, 12. La2 sje­dnakom igrom (Ragozin-Cehover, Moskva 1935).

C. Ideju slienu varijanti u tekstu (dupliranje dame i lovca na dija­gonali bl-h7 radi i2.llZivanja sla­bljenja ernog kraljevog krila) pret­stavlja 10. Ld3 b6, 11. Tel Lb7, 12. Le2 Te8, 13. Dd3 g6, 14. Lb3 Dd7, IS. LgS Tfd8, 16. Tadl Ses, 17. dS s preimucstvom belog (Naj­dorf-Golombek, Turnir nacija -Helsinki 19S2).

10. • • • a7-a6

Dolazi u obzir i 10.... b6. II. LgS Lb7, 12. Tadl Sd5:

(I) 13. leI S:e3, 14. be Lf6, IS. Tfel Dc7, 16. La2 Se7, 17. SgS L:S, 18. L:gS Sg6 sacvr­stom pozieijo11l kod crnog (raj­manov-Stole, Saltsj6bade 19S2).

(2) 13. Se4 Te8, IS. Ld2 Sb8, 16. SegS g6 sa cvrstom poziei-

j9m (Alatorccw-Averbah, XVI pry. SSSR, 1948)

(3) 13. L:d5! L:g5 (13 .... ed, 14. L:e7 S:e7, 15. Tfel), 14. Le4:

(3a) 15.. .. g6; 16. Db5 Le7, 17. d5 ed, 18. S:d5 Ld6, 19. Tfel crni nema dobre odbrane (Tolberg­Sidorov, 1954)

(3b) 15 ...• h6, 16. d5! ed, 17. L:d5 Tc8, 18. S:g5 D:g5, 19. Se4 Dg6, 20. Sd6! sa osvajanjem ma­terijala (Furman-Veltmander, eet­vrtfinal pry. SSSR, 1953).

11. Lc4-al

Beli se ddi Schlechterove ideje da nal!in razvoja daminog lovca bude kasnije odlueen prema kon­kretnoj potrebi da se ne bi dozvo­lilo prerano upro§Cavanje igre (u­poredi partiju Schlechter-Cigorin, London 1899, u podvarijanti 2b u primedbi posle 7 poteza ernog) i da se najpre izazove slabljenje crnih polja sa g7-g6.

Dolazi u obzir i 11. LgS: (1) 11 .... Sd5: (la) 12. Se4 L:g5, 13. Se:g5

g6 (bolje 13 .... Sf6). 14. Tacl Sa5, 15. La2 Ld7, 16. Dd2 Lb5, 17. Tfel Sc6, 18. Se4 See7, 19. L:d5 ed, 20. ,Sf6+Kg7, 21. Df4 Sf5, 22. Sh5+Kh8, 23. Sg3 S:g3, 24. hg sa aktivnom igrom po crnim poljima i pritiskom po otvo­renim linijama beli je u jasnoj premoci (Tajmanov - Golombek. Saltsj6baden 1952).

(1b) 12. L:d5: (lb 1) 12 .... ed, 13. L:e7 Se: 7

14. Tfel US, IS. Dd2 Dd6, 16.

DgS Le6, 17, Sa4 s .pOZICIODlJl1 preimuCstvom belog ~ (Alatorcev­Kan, polufinal pry. SSSR 1950).

(lb 2) 12 .... L:g5, 13. L:c6! be, 14. S:g5 D:gS, IS. De31 DdS, 16. Sa4 s jasno boljim polofajem belog (Uusi-Flor, prvenstvo Mos­kve 1953).

(2) 11 .... h6, i ako 12. Lh4 ShSI, 13. L:e7 S:e7, 14. Ses Sf6, 15. Tadl bS, 16. La2 Lb7, s dobrom igrom za ernog (Spaski­Flor, XXII pry. SSSR 1955).

(3) 11 .... bS, 12. La2 Lb7, i sada beli moZe da bira izmedu nastavka u tekstu iii u primedbi posle 12 poteza belog.

11.. •• ,b7-bS 12. Let-gS

Crni ima izvesne probleme i na 12. Lbl Lb7, 13. LgS 16, 14. Tdl:

(1) 14.... TeS?, 15. La2 b4, 16. Sa4 Sd7, 17. dSI sa snamim pritiskom (Reshevsky - Stalberg , Turnir nacija, Helsinki 1952).

(2) 14 .... SaS, 15. La2 SdS s jednakom igrom (Tajmanov).

12. • •• Lc8"'-b7

Na 12.... b4, ide 13. Sa4 beli konj ima uporute na cS.

13. Tal-dl Ta8-c8

Druga mogucnost je 13 .... Sd5 : (1) 14. Se4? Sdb41 (Hazenfus­

Flor, 1937). (2) 14. L:dS L:gS, 15. S:gS

D:gS, 16. Le4 s pritiskom (Tajmanov).

14. Tfl-e1

49

50

Deli stoji bolje, jer ima slo­bodniju igru. U partiji Dondarev­ski-Sokolski, XVIII prvenstvo SSSR 1950 (pozicija je nastala iz Nimcovic!eve indiske odbrane s potezom vi§e na obe strane-upo­redi primedbu posle 9 poteza crnog), beli je iz komplikacija posle 14 .... Sd5, 15. S:d5 L:g5, 16. Sb6 Sb4, 17. ab L:f3 18. Df3 D:b6, 19. Dg4 Le7, 20. T:e6! izailao s preimuestvom u zavrinici.

VARIJANTA xm

1. d2-d4 2. c2-c4 3. Sgl-f3 4. el-e3 S. Ul:c4 6.0-0

d7-d5 45:d4 Sg8-f6 e7-e6 c7-c5 a7-a6

Moderni nal!in tretiranja prih! vaeenog daminog gambita. Crni poddava napetost u centru da bi smanjio aktivnost belih figura i u isto vreme hoee da koristi po­lohj te!og lovca na c4 za nastu­panje pdaka na daminom krilu s tempom. da bi posle b7-bS raz­vio aktivno svog lovca na polje b7.

U slul!aju 6.... Sc6, 7. Sc3 Le7. S. de! D:dl. 9. T:dl L:cS. 10. a3:

(1) 10 .... a6, -11. b4 Le7. 12. Lb2 beli ima povoljnu zavrinicu (Bogoljubov-Flor. Bled' 1931).

(2) 10 .... Ke7, 11. b4 Lb6. 12. Lb2 TdS. 13. T:dS. L:dS. 14. e4 Ld7. 1 S. Ld3 h6 igra je jed­naka (Bogoljubov-Aljehin. 5 par­tija mel!a 1934).

7. d4:c5

Skroman nastavak. ali ne sasvim bez otrova. Na medunarodnim turnirima obil!no su ga upotreb­ljavali kad su beli tefili sigurnom remiju iz specifil!nih turni1"lkih razloga. Ali dr. Trifunovic je po­kazao da beli ne mora da bude suvi§e skroman i da u svakom slul!aju ima nesto povoljniju zavr­§nicu.

Za prvi momenat onemoglleeno je b7-bS i cmi je prinuden iii da odmah uzme na cS iii da pret­hodno menja dame. U isto vreme 1:eli je izbegao varijantu XV ( .. neo­Swinitz" - nazvaria po Buweu) posle 7. De2 cd.

51

7. • • • Dd8:dl

Time beli pored poretnog tem­pa zaraduje jos jedan tempo-top na otvorenoj liniji u zavrinici.

Radi toga dolazi u obzir i 7 .... Lc5:

(I) S. D:dS+ K:dS, 9. a3 b5, 10. Le2 Lb7, 11. b4 Ld6, 12. Lb2 Ke7, 13. Sbd2 Sbd7, 14. Tacl TacS, 15. Sd4 Sb6, 16. T:cS T:cS, 17. Tcl i beli je forsirao izmene s ishodom na remis (Najdorf­Pilnik, Mar del Plata 1943). OCe­vidno, kad beli menja dame, crni kralj dobro stoji u centru za za­vrinicu i beli ne dobija nista u vremenu.

(2) S. De2 dolazi u obzir s namerom da sprovede e3-e4.

S. Tfl:dl Lf8:cS 9. Sbl-d2

Elasti~n potez, jec se beli ne izja!injava odmah sa svojim na­merama na daminom krilu. Belom konju je svaka'ko mesto na d2, bilo da se stvori pe!ia.Cka konfi­guracija a3 i b4 naspram a6 i b5, jer onda konj preko b3 teu na prirodno uporiste na cS, bilo da beli vrsi figurni pritisak po c-liniji bez anga~ovanja svojih pe§aka. Onda konj opet te~i preko b3 na cS, a c-linija nije zaklonjena topu konjem na c3.

Manje precizno je 9. &3 bS, 10. Le2 Lb7, 11. b4 Lb6, 12. Lb2 Sbd7, 13. Sc3 (pogresno, jer konju je mesto na cS preko d2 i b3).

52

13 .... 0-0, 14. Tacl Tfc8, IS Tbl (beli ispravlja gre§ku i for­

. sica izmene) sa skorim remijem (Liliental-Keres, Budimpe§ta 1950)'

9. . .. Sb8-c6

Posto se crni ovim izjasnio ku­da Ce s daminim konjem, beli sad gradi pesai:!ku konfiguraciju a3 i b4 naspram a6 i. bS kod cmog, jer beli damin konj ima mnogo kraei put na cS nego njegov crni kolega na odgovarajuCe polje c4.

Ostale moguenosti jesu:

A. 9 .... bS, 10. Le2 Lb7: (1) 11. a3 Sbd7, 12. b4 Le7 s

neznatnim preimuestvom belog (zaraden tempo topom na d-liniji) zbog simetrii:!nog polo~a figura na daminom krilu.

(2) 11. a4 b4, 12. Sc4 iii 12. as dolazi u obzir.

B. 9 .... Sbd7, 10. Sb31 11. Ld2 0-0, 12. Tacl Sb6, 13. Le2 Sa4, 14. Tc2 Se4, 1 S. Lei i erno­me je otemno da zavrsi razvoj dok beli vee vlada otvorenim li­nijama (Trifunovie-Bertok, Subo­tica 1952). U partiji je sledilo: 15 •..• SacS, 16. S:cS S:cS, 17. SeS f6, IS. Lb4 TdS, 19. L:cS T:dl +, 20. L:dl L:cS, 21. T:cS fe, 22. T:eS beli je osvojio pe!ia­ka i dobio u zavrinici.

10. a2-&3 11. Lc4-e2 12. b2-ti4 13. Lcl-b2 14. Sd2-bJ

b7-bS Lc8-b7 LcS-e7 0-0 TfS-d8

Beli ima izvesnu prednost u zavrinici (Trifunovic-Lundin, Tur­nir nacija- Helsinki 1952). Beli konj stoji znatno boIje na b3 od cmog konja na c6. Beli je na po­tezu i inicijativa je na njegovoj strani.

U partiji je sledilo 15. Tdcl Tac8, 16. Se5 L:c5. 17. T:c5 Sd7, 18. Te2 Se7 i crni je oddao rav­notefu, pa je dat remi.

53

VARIJANTA XIV

1. d2-d4 2. c2-c4 3. Sgl.:....f3 4. el-e3 5. Lf1:c4 6.0-0 7.82-84

d7-dS dS:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-c:S 87-86

Time beli u korenu sprcl!ava napredovanje crnih pesaka na da­minom krilu, ali u isto vreme slabi svoj vlastiti polomj. Ovaj stari nastavak, koji je nekada primenjivao Rubinstein, danas nije u modi, jer beli obicno dolazi do veCe prednosti dopustajuci b7-b5 i ne slabeei polje b4. Botvinik smatra da i potez 7. a4 postavlja slofene zadatke pred c~og.

54

7. SbS-c6

A. Manje prirodno je 7 .•. 'Sbd7, 8. De2:

(1) 8 .•.• Le7, 9. Sc3 0-0, 10. Tdl Dc7. 11; e4 cd. 12. S:d4 i beli stoji bolje (Kozomara-Daja, Sarajevo 1949).

(2) 8 .... b6, 9. Tdl Dc7?, 10. e4 Lb7, 11. Sc3:

(2a) 11 .... Le7?, 12. e5 Sd5, 13. L:d5 de, 14. e6! s napadom.

(2b) 11. ... cd, 12. S:d4 beli stoji malo bolje (Kan-Goglidze, Lenjingrad 1936).

B. Dolazi u obzir igranje Stei­nitzove varijante, jer je oslabljeno polje b4 kao baza za cmog konja, odakle kontroli~e blokadno polje d5. Crni stvara belome usamlje­nog pe§aka, ali i sada beli ima dobre izglede za napad: 7 .... cd, 8. ed Sc6, 9. Sc3:

(1) 9 .... Sb4 (preuranjeno ski­da pritisak sa d4), 10. Se5 Le7, 11. f4 0-0, 12. De2!:

(la) 12 .... D:d4+, 13. Le3 i beli dobija dva razvojna tempa za frtvovanog pesaka i opasan napad. -

(Ib) 12 .... b6, 12. Le3 Lb7?, 13. f5 s jakim napadom (Puc-Dake, radio-me<: Jugoslavija-SAD 1950).

(2) 9 .... · Le7 sa obostranim lansama (uporedi varijantu XV).

8. DdJ-e2

Manje precizno..Je 8. Sc3: (1) 8 .... cd: (la) 9. S:d4: (la 11) 9 .... S:d4, 10. ed Le7,

11. d,1 ed, 12. S:dS S:dS, 13. L:dS 0-0, 14. Df3 beli stoji bolje (Rubinstein - Tartakower, Marienbad 1925).

(la 2) 9.... Ld7 sa izgledima na izjedna~nje. Naprimer: 10. e4 S:d4, 11. D:d4 Lc6, itd.

(lb) 9. ed Le7, 10. Le3 0-0, 11. De2 Sb4, 12. SeS SbdS, 13. Tfdl DaS, (bolje Ld7), 14. Ld2 Lb4, IS. Df3 Td8, 16. LgS TfS (iznudeno, jer je pretilo 17. L:dS ed, 18. L:f6, a na 16 .... Le7 iii 16 .... Td6, jako je 17. Se4), 17. Td3 L:c3, 18. be beli ima pred­nost (Ratner-Kan, polufinal XIX prvenstva SSSR).

(2) 8 .... Le7: (2a) 9. dS ed, to. S:dS S:dS,

11. L:dS Sb4, 12. Lc4 D:dl, 13. T:dl:

(2a 1) 13.... 0-0, 14. Ld2 Lg4 igra je podjednaka (Stolc­Lundin, Saltsjobaden 1948).

(2a 2) 13.... Le6 s jednakim izgledima (Stolc-Flor, konsultaci­ona partija 1931).

(2b) 9. de: (2b 1) 9.... 0-0, 10. De2

L:cS, 11. e4 eS, 12. Tdl Sd4, 13. S:d4 L:d4, 14. Le3 Lg4 s priblifnim izjedna~vanjem (Vid­mar mla<1i-Rabar, Bled 19S0).

(2b 2) 9 .... D:dl, 10. T:dl L: cS lanse su jednake.

(2b 3) 9 .... Dc7, 10. De2Lc:S, 11. Tdl 0-0, 12. h3 SeS, 13. La2 S:f3 + s jednakom igrom (Vidmar ml. - Unziker, Opatija 19S3).

(2b 4) 9 .... L:cS!. 10. D:d8+ K:d8, 11. e4 Sg4, 12. U4 f6, 13. h3 SgeS, 14. Tfdl +Ke7 crni je bolji (Flor-Rubinstein, Prag 1931).

(2c) 9. De2: (2c 1) 9 .... 0-0, 10. Tdl Dc7

s prelaskom u varijantu u tekstu. (2c 2) 9 .... cd!, 10. Tdl (bez

8. Sc3 top bi bio jedan potez ranije na d-liniji) 10.... eS I, 11. ed ed, 12. S:d4 S:d4, 13. DeS Dd6, 14. D:d6 L:d6, IS. T:d4 LcS, 16. Tdl 0-0 s potpunim izjedna~njem (Vajda-Johner, De­brecin 1925).

(2d) 9. b3 cd, 10. ed 0-0, 11. Lb2 SaS, 12. De2 b6, 13. Ses Lb7, 14. Tacl S:c4, IS.' be Dc7, 16. Sbl Sd7, crni ima dobre pro­tiv§anse (Milie.. Trifunovic, II11am­pionat FNRJ, Ljubljana 1947). Uporedi podvarijantu (3) u pri­medbi poste 12 poteza belog.

8. • •• LfB-e7

Dobar sistem odbrane, proveren na turniru u Semering-Badenu 1937 godine.

Droga moguenost je 8.... cd, 9. Td1.

(1) 9 •..• Le7. 10. ed j beli nema problema s raz'lojem daminog lovca.

(2) 9 .... d3: (2a) 10. L:d3 De7: (2a 1) 11. e4',Sg41, 12. h3 SgeS

(ako 12 .. :. Sd4, 13. LbS +) sa otprilike jednakom igrom.

ss

(2a 2) 11. h3 Sb4, 12. Lc4 b6, 13. e4 Lb7 s priblifno jednakom igrom.

(2b) 10. T:d3 De7, 11. e4: (2b 1) 11 ...• Sb4, 12. Te3 itd. (2b 2) 11 .... Sg4, 12~ h3 SgeS,

13. S:eS S:eS, 14. Lf4! (ako 14 ... Ld6?, 15. T:d6 D:d6, 16. DhS).

9. Tfl-dl

A. Na 9. de ide-ne S ... . Le:S, 10. e4-veC 10 .... Se4I.

B. Ako 9. Sc3 cd, 10. Tdl eS, 11. ed ed, 12. S:d4 S:d4, 13. DeS, Dd6 erni ima te§koea.

9. • •• Dd8-e7 10. Sbl-c3

Dolazi u obzir 10. de L:eS, 11. h3 i e3-e4.

10. • •• 0-0 11. bl-bJ

poku§aj PQjaQnja varijante od strane Botvinika i re§enja razvoja belog daminog lovca bez gubitka vremena na preventivno h2-h3.

A. Sumnjivo za belog izgleda ovde 11. de L:eS:

(1) 12. e4 Sg4!. (2) 12. h3 SeS, 13. S:eS D:eS. B. NiAta ne daje 11. Ldl Ld7,

12. Tael Db6, 13. de L:eS, 14. SgS TadS, 15/ Sce4 S:e4, 16. S:e4 Lb4, 17. DhS LeS i crni ncma te§koCa (Novoteljnov-Hol­mov, polufinal XVII prven. SSSR).

C. Beli moZe da poku§a da pripremi e3-e4 sa 11. b3:

(1) 11.... b6, 12. dS! ed, 13. L:dS (13. S:dS vodilo bi upro­§C8.vanju) 13 .... Lb7, 14. e4 TadS, 15. Le3 Sd7 (bolje 15. - .. Sb4),

S6

16. Td2 Lf6, 17. Tadl h6, 18. L:c61 L:e6:

(la) 19. D:a6? L:e3, 20. beTaS. (lb) 19. SdS L:dS, 20. T:dS as

(na 20 .•.• Db7 neprijatno je 21. eS), 21. DbS SbS, 22. Sd2! TfeS, 23. Sc4 T:e4 23. S:b6 Ld4, 25. T:dS+D:dS, 26. D:eSI spe§akom viAe kod belog (Eliskazes-Reshev­sky, Semering-Baden 1937).

(2) 11 .... Sb4, 14. e4! cd, 13. S:d4 beli stoji bolje.

(3) 11 •••• TdSI (beli je pretio 12. de i e3-e4):

(3a) 12. de T:dl + i beli nije ni§ta postigao.

(3b) 12. dS ed: (3b 1) 13. S:dS S:dS, 14. L:dS

Sb4, 15. e4 S:dS, 16. ed LfS, 17. LgS L:gS, IS. S:gS Df4, 19. Dd2 D:d2, 20. T:d2 h6, 21. Sf3 Td6 s jednakom igrom (Flor-Fine, Se­niering-Baden 1937).

(3b 2) 13. L:dS Sb4, 14. e4 Sf:dS, 15. ed LfS, 16. Lf4 D:f4 (opreznije je 16 .... Ld6), 17. D:e7 (Reshevsky-Fine, Semering-Baden 1937) i sad umesto 17.... b6, IS. as! po Fine-u bolje je bilo 17 .... L: b3, IS. Se2 Dg4, 19. Sg3 S: dS, 20. D:b7 DeS, 21. D:eS L:eS, 22. Se4 e4, itd.

(3e) 12. b3: (3e 1) 12 ...• cd, 13. ed Sb4

(dolazi u obzir 13 .... SaS!), 14. Lb2 SbdS, 1 S. Tacl erni je usamio belog d-peAaka i ovladao poljem dS, ali je zaostao u razvoju (Bo­tvinik).

(3e 2) 12 .... td7, 13. Lb2: I. 13 .... cd (pogrelno), 14. ed

Sb4, IS. dS ed, 16. D:e7 Se6, 17. S:dS S:dS, IS. DgS.

II. 13 .•.• Le8, 14. dS ed, 15. L:dS (Aijehinova ideja iz 1929 go­dine da se izbegne upro~avanje igre igre posle izmene konja sa c3 za kooja na f6) IS~ ... Sd4!, (na IS .... Sb4. 16. Lc4 T:dl+, 17. T:dl Td8. 18. T:d8 IS. T:dS D:dS, 19. e4! bell ima odlicne sanse zbcg pretnje e4-eS), 16. S:d4 S:dS, 17. Sf 5 S:c3, IS. L:c3 f6 (US, 19. Dg4), 19. Dg4 Lg6. 10. LaS T :dl + , 21. T:dl DeS s malim preimuc­stvom beloga (Botvinik-Keres. mee turnir za apsolutni sampionat SSSR 1941).

11. • Lc8-d7 12. • • •

. Kriticni polofaj (Botvinik-Euwe. Groningen 1946). Deli preti d4-dS sa aktiviziranjelh svojih lovaca i crni treba da prekine situaciju na­petosti u centru (vidi dijagram) :

(1) 12 .... TacS? (trebalo jc naj­pre otvoriti c-liniju), 13. dSI ed, 14. S:dS S:dS, IS. L:dS Lg4:

(Ia) 16. Dc4 LhS, 17.L:c6! D:c6, IS. SeS DeS!, 19. TdS:

(Ia I) 19 .... TcdS? (Botvinik­Euwe, Groningen 1946) i sa 20. g4! Lg6 (kasno je za 20 .... bS, 21. T:d8!) 21. Tad I T:dS, 22. DdS DeS, 23. Sd7 beli je mogao da postigne bogatu igru (23 .... Td8, 24. L:g7! Lc2, 25. Lc3 L:dl, 26. DeS f6, 27. De6 + ).

(Ia 2) 19.... bS! i u svim va­rijantama crni ima ravnopravnu igru:

I. 20. Dc2 TdS, 21. T:dS D:dS. II. 20. Df4 TdS (ide i 20 ....

U6), 21. T:dS D:dS. III. 20. Dc3 f6 21. Sd7 Df7!,

22. e4 TfdS. (Ib) 16. h3 LhS, 17. g4 Lg6,

18. h4 h6 (1S .... hS, 19. SgS) dolazi u obzir.

(2) 12 .... TfdS, 13. dS ed, 14. S:dS S:dS, IS. L:dS LeS, 16. e4 Sb4, 17. Lc4 T:dl +, 18. T:dl TdS, 19. T:dS D:dS, 20. eSt sa inicijativom.

(3) 12.... cd!, 13. ed SaS, 14. SeS sa ostrom borbom j jakim protivsansama za crnog na dami­nom krilu. Ovaj nastavak je naj­vazniji za ocenu citave varijante (uporedi sa podvarijantom 2d u primedbi posle S poteza belog).

57

V ARIJANTA XV

1. dl-d4 2. el-c4 3.8g1-f3 4. el-e3 S. Lfl:c4 6.0-0 7. DcU-el

d7-dS dS:c4 8g8-f6 e7-e6 e7-cS a7-a6

Najprirodnije mesto za damu. Odavde poddava eventual no na­stupanje u centru sa e3-e4 i ustupa mesto topu da se aktivira na d-liniji nasuprot erne dame.

A. Na 7. Sc3 Le7, S. De2 (S. dc dolazi u obzir, Bogoljubov­F1or, Bled 1931 - vidi varijantu XIlI u primedbi posle 6 poteza ernog) erni mote da igra S ...• cd, 9. Tdl eS, jer lovac na e7 zatvara e-liniju.

B. IIi 7. a3 cd, S. ed Sc6, 9. Sc3 Le7, 10. Le3 0-0, 11. Ld3 bS, 12. Lc2 Lb7, 13. De2 TcS, 14. Tacl Sas, 15. SeS beli je bolji (Bogoljubov-Fine, Zandvort 1936).

7. • .• eS:d4 Moderni pokU§aj pobolj§anja

Steinitzove varijane, pa je Euwe ovaj nastavak nazvao - "neo­Steinitz". Crni igra Steinitzovu va­rijantu u vezi sa a7-a6 i tdnjom da lovca cS razvije aktivno na b7.

S8

Razmeniv§i u centrU crni ho~e da nesmetano razvije figure i da se ul!vrsti na polju dS.Medutim, on, za uzvrat, oslobada belog glavne brige u primljenom daminom gam­bitu - razvoj lovca sa cl, i otvara mu e-Iiniju.

S. e3:d4 LfS-e7

Sumnjivo je odmah S ... bS: (1) 9. Lb3 Lb7, 10. SeS! i

pretnja S:f7 je vrlo neugodna ali dolazi u c.bzir umesto 9 .... Lb7 -9 .... Le7 da bi blagovremeno rokirao.

(2) 9. Ld3 L'b7 (uporedi vari­jante XXII i XXIII):

(2a) 10. Sc3 L:7, 11. LgS 0-0, 12. Tadl Sbd7, 13. Ses SdS, 14.

Lei S: e3, 1 S. be Sf6 erni je neito bolji (Lasker-Re§evsky, Noting­ham 1936).

(2b) 10. a4! b4 11. Sbb2 Le7, 12. Se4 as, 13. Lf40-0, 14. Tfdl bell stoji bolje (Landau-Reshevsky, Kemeri 1937).

9. Tfl-dl

A. Sa 9. a4 beli mofe da spreei b7-bS: 9 .... 0-0, 10. Se3 Sc6. 11. Tdl Sb4. 12. Ses SbdS, 13. Td3! Sb4, 14. Tg3 D:d4, 15. Lh6 Ses, 16. Tdl DeS, 17. Lf4 Sc6, IS. Ld3 S:eS, 19. L:eS g6, 20. b4 D:b4, 21. Se4 s jakim napadom za frtvovanog pe§aka (Najd6rf­Fine, New(York 1951).

Ukoliko se 9. a4 pokde do­voljno neprijatnim za erne, crni Ce biti primorani na prethodno S .... bS, 9. Lb3 Le7! ako hoee da do­kam fivotnu sposobnost ove va­rijante.

B. Ja~ je 9. Sc3 bS: (1) 10. Ld3 Lb7, 11. LgS 0-0,

12. Tadl Sbd7, 13. Se.S SdS!, 14. LeI S:e3, IS. be Sf6 erni stoji neito bo\je (s promenjenim redom poteza - Las~er-Reshevsky, Not­tingham 1936).

(2) 10. Lb3! Lb7, 11. LgS 0-0, 12. Tfel!:

(2a) 12 .... Sbd7, 13. Tadl Sb6, 14. L:e6 fe, 15. D:e6+Tf7, 16, SeS i dobija.

(2b 1) 13 .•.. Sb4, 14. dS Sb:dS. 15. S:dS L:dS, 16. L:dS S:dS, 17. L:e7' D:e7, IS. T:dS i dalje.

(2b 2) 13 .... SdS, 14.' S:dS L:gS, 15. Sb6! sjakom inicijativom (puk dS).

(2b 3) 13 .•.. SaS, 14. dS! S:b3, 15. de Db6, 16. ab fe, 17. Sd4! sa jakim preimuCstvom (Boleslav, ski) Kotov, Zurich 1953).

9. • • • b7-b5

Poenta modernog tretiranja Stei­nitzove varijante. Pored krilnog razvoja lovca cS crni planira ma­nevar ShS-d7-b6-dS.

10. Lc4-b3

Druga mogucnost je 10. Ld3 (uporedi varijantu XXIII):

(1) 10 .... Lb7, 11. a4! b4, 12. Sd2 i Sc4 s dobrom igrom za belog.

(2) 10 .... Sc6!: (2a) 11. a4 b4, 12. Sbd2 pret­

stavlja frtvu pe§aka s nejasnim posledicama (uporedi varijantu XXII, primedba pod A posle S poteza crnog).

(2b) 11. Sc3 Sb4, 12. Lbl SbdS sa o§trom igrom i otprilike jedna­kim §ansama.

11. 'Lc8-b7

II. 81-a4

Da stvori bam na c4 za konja.

11. • . . bS-b4 12. Sbl-d2

Ne ide odmah 11. as zbog 12 .... Sc6.

S9

Nastao je kritiati polofaj koji potseCa na staru varijantu meran­ske odbrane (1. d4 d5, 2. c4 e6, 3. Sc3 e6, 4. Sf3 Sf6, 5. e3 Sbd7, 6. Ld3 dc, 7. L:c4 b5, 8. Ld3 a6, o. 0-0 e5, 10. a4 b4, 11. Se4 Lb7, 12. Sed2 cd, 13. ed).

Poredenje pokazuje da ovde beli ima ekstra-tempove u dami na e2 i topu na dI, ali lovac stoji na b3 umesto na d3 kao u starome­ranskoj varijanti (vidi knjigu "Poluslovenska odbrana", drugi deo, varijanta IV).

60

Beli sada u prvom redu preti a4-a5 steinjavajuci crnog na da­minom krilu i fiksirajuci njegove slabe tafke.

U praksi probani nastavei igra­ni su neprecimo (vidi dijagram):

(I) 12 .... 0-0, 13. Sc4 (bolje a4-a51) Sbd7 (bolje a6-a51):

(Ia) 14. SeeS (preti S:n): (Ia 1) 14 .... SdS, 15. a51 S7

f6, 16. Ld2 Te8, 17. Lc4 s pre­m06nom igrom beloga (Bogolju­boY-Rubinstein, Kissingen 1928).

(Ia 2) 14 .. ~. Ld5!, 15. Lc2a5! s dobrom igrom.

{I b) 14. Sfe5 as I, 15. Td3? (bolje Le3 i Tel) 15 .... Sb6, 16. Tg3 S:c4, 17. L:c4 Se4! s povolj· nim izgledima za ernog (Euwe­Najdorf, New York 1951).

(Ie) 14. as! sa izglednom igrom za belog.

(2) 12 .... a51, 13. Se4 0-0, 14. Lf4 Sc6, 15. Le5 sa o§trom igrom i obostranim izgledima (Euwe).

V ARlJANTA XVI

1. d2-d4 2. c2-e4 3. Sgl-f3 4. e2-e3 S. UI:c4 6.0-0 7. Dcll-e2

d7-d5 d5:e4 Sg8-f6 e7-e6 c7-c5 a7-a6

Dolazi u obzir i odmah 7. a3 da stvori skloni§te loveu i izgradi elastirou pozieiju na daminom krilu:

(1) 7 ..•. bS, S. La2 Lb7, 9. De2 Sbd7, 10. TdI (boije 10. Se3) 10 .... cd, 11. S:d4 (ako 11. ed, LdS! §to ne bi i§lo posle 10. Se3) 11 .... Db6, 12. Se3 LcS, 13. Sf3 (boije 13. b4 i Lb2) 13.... Dc6, 14. Ld2 SeS crni stoji vrlo dobro (Reshevsky-Petrov, Semering-Ba­den (937).

(2) 7 .... Sbd7, S. Se3 Le7, 9. De2 bS, 10. La2 Lb7, 10. TdI cd, 12. ed Sb6, 13. Lf4 TeS, 14. TacI SbdS, IS. S:dSL:dS, 16. T:eS D:eS, 17. L:dS S:dS s pri­blibo jednakom igrom (Klaman­Ragozin, XV prvenstvo SSSR).

7. . •• SbB-c6

Brzo uvoctenje daminog konja u igru ima za ideju eventualnu izmenu za belog kraijevog lovca.

Dana!! je vi§e u upotrebi nasta­yak 7 .... bS (tzv. ubrzani fijan­keto), jer konj na e6 stoji u nekim varijantama nedovoljno zbog pro­dora d4-dS.

S. a2-83

Stariji nastavak u ovoj varijanti, kojim se ujedno izbegava hvatanje lovea posle S. TdI bS, 9. Lb3 c4, 10. Lc2 Sb4 (vidi varijantu XVIII).

Dolazi u obzir sa s1i~nom ide­jom kao u varijanti u tekstu -S. de L:eS, 9. a3:

(1) 9 .•.. bS (slabije), 10. La2! Lb7, 11. b4:

(Ia) 11 .•.. Le7, 12. Lb20-0, 13. Sbd2 Db6, 14. Sb3 TfdS, IS. Tael beli stoji bolje. (Eliskazes­Muffang, Vadava (935).

61

(1) lIb ...• Ld6, 12. Lb2 De7, 13. Sbd2 TGS, 14. Tael DbS, 15. Sb3 Se7, 16. T:e8+S:e8, 17. Se5 L:e5, 18. be Da8, 19. Td1 beli stoji bolje (Ernst-Kieninger, m~ 1940).

Simetri~na peia~ka konstelaeija na daminom krilu ide belome na ruku zbog povoljnije postave fi­gura.

(2) 9 .••• 0-0, 10. b4 Ld6, 11. Lb2 e5! crni stoji zadovoljavajuCe (Paehman).

8. • •• b7-b5

Gubitak tempapretstavlja 8 .... Le7p 9. de! L:e5, 10. b4 Ld6, 11. Lb2 0-0, 12. Tfd1 De7, 13. Se3 b6 (ne ide 13 .... b5, zbog 14. L:b5), 14. Tael Lb7, 15. Ld3 De7 (pretilo je b4-b5), 16. Se4! beli je nadmoean (Stalberg-Skali~ka, Podjebrady 1936).

Na 8 .... cd ide 9. Tdl

9. Lc4-al Lc8-b7

Potez 9 .... c4 dolazi U obzir, ali bi oja~o beloga u centru.

10. d4:cS

Sa idejom da uspostavi sime­tri~u peia~ku konstelaciju na da­minom krilu i zatim iskoristiti povoljniji polofaj figura za posti­zanje pozieione prednosti.

62

10. 11. bl-b4 12. Lc1-bl 13. Tfl-dl 14. Sbl-dl

Lf8:cS LeS.-b6

0-0 Dd8-e7

Na ovome beIi zasniva svoju prednost. Beli konj ima mnogo kraCi put do e5, nego erni konj do odgovarajuceg upori§ta na c4.

14. ,Tf8-d8 11. Tal-c1 TdB-d7 16. Lal-bl Ta8-dB 17. Sdl-b3

Beli stoji bolje, jer je duga di­jagonala njegovog lovea otvorena, dok crni konj na e6 smeta svom loveu. Osim toga, konj b3 cilja na e5, dok erni ne raspola!e takvom pretnjom na polje e4 (Pirc-Spiel­man, Maribor 1934).

VARIJANTA XVII

1. dl-d4 2. e1-c4 3. Sgl-f3 4. el-e3 S. Lfl:c4 6. 0-0 7. Ddl-e1

d7-d5 d5:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-c5 87-86 Sb8-c6

Mo!e i odmah 7.... bS: (1) 8. Lel3 vodi u varijantu

XXII. (2) 8. Lb3 Lb7 vodi u varijantu

XXIII. (3) 8. Lb3 Se6 vodi promenje­

Dim redom poteza u varijantu u tekstu.

8. Tfl-dl

U poslednje vreme vi§e se upo­trebljava najpre 8. Se3 (varijante XIX-XXI) da bi beli lovac c4 do­bio vazduba da se ukloni izmeni pri neusporenom tempu razvoja, a 8.... cd ionako nije opasno (vidi varijantu XIX).

8. • •• b7-bS

Oprezniji nastavakje 8 .... De7 9. Se3 (Slabije je 9. a4 Le7, 10. Se3 0-0, 11. de L:eS, 12. e4 Sg4 s boljom igrom emog, Udovcic­Fuderer, Opatija 19S3) 9 ••.. Le7 (crni izbegava 9.... bS, 10. Lb3

Lb7, 11. dS ed, 12. S:dS S:dS, 13. L:dS Le7, 14. b3 0-0, IS. Lb2 i!eli da poddi napeto'>t u centru i forsira pe§aka daminog krila kasnije s veeim efektom). 10. a3 (sada na 10. dS' ed, 11. S:dS S:dS, 13. L:dS crni mo!e da odgovori 13 ..•. 0-0, 14. e4 Lg4) 10.... bS, 11. La2 b4, 12. Sa4 cd, 13. ed Ld7, 14. ab S:b4! (ne 14 .... S:d4, IS. T:d4 L:a4, 16. Lc4 i osvaja a-pdaka). IS. Se3 LbS!, 16. DeS (ako 16. S:bS ab, 17. D: bS + Sd7 i dobija figuru na a2) 16 .... Db7 s punimizjedna­eenjem (Flor-Capablanca. Seme­ring-Baden 1937).

9. d4:c5

Beli se odriee prevlasti u centru 1J nadi da ce sacuvati lovea od izmene i izazvati slabosti kod cr­nog na daminom krilu.

9. • •• Dd8-c7 10. Lc4-d3

Siabije je 10. Lb3 L:eS, 11. a4 b4 (11 .... ba, 12. L:a4 ide na ruku belome). 12. Sbd2:

(1) 12 ...• 0-0 cmi brzo izje­dnacuje (Pirc-Kashdan, Bled 1931).

(2) 12 ...• SaS, 13. La2 Lb7, 14. b3 0-0 i beli kraljev lovae

63

treba vremena da ude u igru (Gar­cia Vera-Maderna, Mar de Plata 1944).

10. • • • Sc6-b4!

Predlofio Aljehin i vazi kao iuYl'recizniji odgovor za crnog.

Cesto je primenjivano i jedno-stavno 10 .... L:eS:

A. 11. a4: (1) 11. ... b4, 12. Sbd2: (Ia) 12 .... O-O?: (la 1) 13. Sb3 Le7. 14. e4 beli

je u preimuestvu (Aljehin-Flor, Bled 1931).

(la 2) 13. h3 SeS (bolje Lb7). 14. Se4! S:4J (bolje S:e4), IS. S:f6+gf, 16. Dd3 eS, 17. Lb2 Le6?, IS. L:eS! fe, 19. SgS s ne­odoljivim napadom (Flor-Horo­witz. radio-m~ SSSR-SAD 1945).

(lb) 12 .... SaS!, 13. b3 SdS, (bolje 0-0), 14. Lb2 Se3, 1 S. L:e3 be, 16. Se4 S:b3, 17. Tabl SaS, IS. Tdell beli ima prednost (Euwe-Flor, S partija m~ 1932).

(2) 11. ... bal: (2a) 12. Sc3 Sb4, 13. Se4 Le7,

14. S:f6+L:f6. IS. Le4 Lb7, 16. L:b7 I;J:b7, 17. T:a40-0, IS.

Ld2 Sc6, 19. b4 DbS 20. D:bS ab, 21. T :as, T: as igra je jednaka (pirc-Flor, Bad Sliaf 1932).

(2b) 12. T:a4 Sb4 (slabo je 12 .... as, 13. LbS i preti Tc4), 13. LbS+Ld7 (13 .... Ke7, 14. Ld2!), 14. L:d7+S:d7, IS. Ld2 as (slabo je IS •••• Db7, 16. Lc3 0-0, 17. L:b4 L:b4, IS. T:d7 D:d7, 19. T:b4), 16. Tel (ne 16. L:b4 L:b4, 17, DbS TabS, 18. T:d7? D:d7, 19. D:bS+Ke7! i crni dobija) 16. - .. Db7 (Botvi­nik-Flor, 3 partija mefa, Moskva 1933) i sad sa 17, Sa3! beli je mogao da postigne znafajnu prednost:

(2b 1) 17 .. ,. Sb6?, IS. DbS + Dd7. 19. T:aS.

(2b 2) 17.... 0-0, IS. Sc4 itd.

B. 11. a3 (uporedi varijantu XVI) Lb7, 12. b4 Ld6, 13. Lb2 SeS, 14. S:eS L:eS, IS. L:eS, D:eS, 16. Sd2:

(1) 16 .... O-O?, 17. Sb3!: (la) 17 .... DdS?, IS. L:h7+. (lb) 17, .. , L:g2, IS. f4 De3,

19. SeS i preti hvatanje dame sa Tdel.

(Ie) 17 .... DgS?, IS, f4 Dh4, 19. SeS s velikim pozieionim pre­imucstvom (pirc-May, Bad Sliaf 1932).

(ld) 17 .... =TaeS, IS. SeS DbS i erni mofe jo§ da se ddi.

(2) 16 .... Te8! i ne ide odmah 17. Sb3 DdS.

11. al-a4

A. Nekorektno je 11. L: bS + ? ab, 12. D:bS+Sc6, 13. Ses Lb7, 14. b4 Le7, 15. Sc3 0-0, 16. S:c6 L:e6, 17, De4 TfdS, IS. Lb2 US:

(1) 19, bS? LdS!, 20. S:dS ed i dobija pebka.

(2) 19. a4? T:dI+, 20. T:dl S:a4 dobija peAaka.

(3) 19. e4 Sg4. 20. g3 DeS I, 21. bS (ako 21. h3 Se3) DhS,22. h4 L:cS! sa snafnim napadom.

(4) 19 .. a3 (da ul!vrsti polofaj na damtnom krilu) SdS:

(4a) 20. bS? S:c3, 21. L:c3 LdS itd,

(4b) 20. S:dS L:dS, 21. Dg4 Db7 i tri blokirana, paralizovana pe§aka nisu dovoljna kompenza­cija za flguru.

(5) 19. T:d8 T:d8, 20. Tadl T:dI +, 21. S:dI LdS! cmi Ce dobiti (Alatorcev-Rabinovil!. Mos­kva 1935).

B. Pasivno je 11. a3. S: d3, 12. D:d3 L:cS, 13. b4 Le7, 14. Lb2 Lb7, 15. LeS Dc6, 16. Sbd2 Tc8, 17. Sb3 De4 igra je jednaka (Goglidze-Lasker, Moskva 1935).

C. Dolazi u obzir 11. Sc3 S: d3 12. D:d3 L:cS, 13. e4.

11.. •• b5:a4

12. Tal:a4 Ta8-b8

U tome je finesa Aljehinove ideje.

Na 12 .... L:cS, 13( LbS +! dolazi do istovetne pozicije kao u 3 partiji mel!a (Botvinik-Flor, Moskva 1933), navedenoj u ko­rist beloga u primedbi posle 10 poteza ernog (podvarijanta 2b pod A).

13. Sbl-c3 LO:e5 14. LdJ-bl 0-0

Ne valja 11 ... , S:d3, 12. D:d3 erni stoji vrlo dobro ima b4, zbog 13. c6!. dosta terena.

65

VARIJANTA XVDI

1. dl-d4 2. cl-c4 3. Sgl-f3 4. e2-e3 S. Ln:c4 6.0-0 7. Dcll-el S. Tfl-dl 9. Lc4-b3

d7-dS d5:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-c5 a7-a6 SbB-c6 b7-bS

Slabije je 9. Ld3, jer ne samo da cmi mok da igra 9 .... c4, 10. Lc2 Sb4 s prelaskom u vari­jantu u tekstu, vee ima i ja~i odgovor 9 •••. cd:

(1) 10. S:d4 S:d4, 11. ed Lb7 iIi (2) 10. ed Sb4 s dobrom igrom.

9. • •• c5-c4

Nastavak koji daje cmome sraz­merno najvi§e protiv§ansi.

A. Slabije je 9.... cd: (1) 10. ed Sb4, 11. Sc3 SbdS,

12. SeS i ako 12 ...• Lb7, 13. S:bS. (2) 10. S :d4: (2a) 10 .... S:d4, 11. ed Lb7,

12. LgS Le7, 13. L:f6 gf, 14. dS! ed, IS. L:dS L:dS, 16. Sc3 beli stoji nadmoeno (Relstab).

(2b) 10 ..•• Dc7, 11. a4 b4, 12. S:c6 D:c6, 13 .. as Ld7, 14. Sbd2 bell ima prednost.

66

B. Manje izgledno je 9 .... Db6: (1) 10. a4 Lb7, 11. ab ab, 12.

T:aS+L:aS, 13. Sc3 c4, 14. Lc2: (la) 14 ...• Le7, IS. e4 Sb4, 16.

Lbl, 0-0,17. eS SbdS, IS. SgS sa inicijativom (Liliental- Belavenec, me~, Moskva 1935).

(lb) 14 .... Lb41 IS. e4 Se7 s jednakom igrom (Grilnfeld-Opo­~nsk.y, Mariansk6 Uzne 1925).

(2) 10. Sc3 s prelaskom u va­riantu XIX.

10. LbJ-cl Sc6-b4 Da skine jakog belog lovca

s pl~.

10. Sbl-c3 Najlogj~nije, jer preti da skloni

lovca ispred udara i istovremeno razvija novu figuru.

Slabije je 11. a3 S:e2, 12. D:e2 Lb7~·U. Se3 SdS, ·14: Se2(preti e3~e4) Sf61, 15. Sc3 (15 .. Sg3 h5!) Sd5, 16. Se2 Sf6 remi ponavlja­njem poteza (Bogoljubov-Aljehin, m~ 1934).

11. • •• Sb4:c2 12. Uel:c2 Lc8-b7

Crni furi s razvojem, jer je zaostao.

A. Manje celishodno je 12 ..•• Uc7, 13. e4 Lb7, 14. dS (Paeh· man preporucuje 14. a3) ed, 15. e5 Se4, 16. S:d5 L:d5, 17. T:d5 Sc5, 18. Le3 i beli stoji bolje zbog razvojne prednosti.

B. Dolazi u obzir 12 .... Le7: (1) 13. d5 De7, 14. e4 eS s

otprilike jednakom igrom. (2) 13. e4! Lb7, 14.a3 beli stoji

bolje (Paehman).

C. MeI.1utim, kako beli preti preti taktickim prodorom d4-dS, erni su cesto igrali i 12 .... SdS:

(\) 13. b3? eb, 14. D:b3 Lb7, 15. Se5 S:e3, 16. D:e3 Te8, 17. Del Ld6, 18. Sd3 Dh4 emi ima prednost (Euwe·Keres, mec 1940).

(2) 13. e4: (2a) 13 .... S:e3: (2a 1) 14.' be Le7 cmi stoji

zadovoljavajuc!e. (2a 2) 14. D:e31 Lb7, 14. dS

ed, 15. ed f6 beli ima jak napad na emog kralja koji je zaostao u centru (Gligorie-Medan, Beograd februara 1941).

(2b) 13 .... Sb4, 14. De2 Sd3: (2b 1) 15. Le3 Lb41 lanse su

podjednake, jer bell ne mofe da

podrije emu pe§acku masu na daminoin krilu sa b2-b3.

(2ti2) 15. Sel ·S:el igra je jednaka.

(2b 3) 1 S. b3 Lb4, 16. Ld2 0-0, 17. be be, 18. Sel (18. De3? f51 Landau-Reynolds Ostende 1937), 18 .... D:d4, 19. Se2 igra je jed· naka (Schmidt-Tum, Reosl 1936).

(2b 4) 15. a31 spreeava LfS-b4 i sad beli preti 16. Le3 i b2-b3 s miniranjem poloZaja ernog konja (Matvejev-Gligoric, Beograd 1940) iIi 15 .... S:el, 16. Ta:el sa ve­likom razvojnom prednoscu belog.

13. d4-dS

Slabije za belog je 13. e4 b4: (1) 14. d5? be, 15. de Da5

sp~avajuci opasno Da4 +. (2) 14. e5 (iznuc.teno) be, 15. ef: (2a) 15 .... L:f3, 16. gf gf po·

voljno je za cmog. (2b) 15 .... gf, 16. Da4+Dd7,

17. D:e4 Te8, 18. De2 Tg8, 19. Sel DdS, 20. f3 Ld61 s vrlo jakim napadom (Szabo-Euwe, Groningen 1946).

13. • • • D.d8-c7

Preporucio Atjehin. Posle 13 .... ed, 14. e4 I.e7,

15. eS Sd7, 16. S:dS O~O,· 17. Df5 beli ima vrlo jak pritisak u centru i nil kraljevom krilu (Euwe­GrUnfetd, Zandovort 1936).

14. e3-e4

Ni§ta ne daje 14. de fe,. 15. Sd4 Kf7 i lanse cmOg nisu slabije.

63

14. IS. LeI-gS 16. Tal-c1

e6-e5 Sf6-d7

U partiji Rechevsky-Flor, (Not­tingham 1936) igrano je 16. Le3 LeS, 17. L:cS D:cS, 18. b3! 0-0, 19. be D:c4, 20. Sd2 Dc7, 21. Db2 Trc8, 22. Tacl ScS, 23. Sb3 i tu je dat remi.

16. • .• LfS-d6 17. Sc3-e2

.. Plan beloga je da ote!a opera­cIJe ernog na daminom krilu s jedne strane, preteei pritom' da podrije ernu pe§a~ku masu s b2-b3, a s druge strane da manev­r~m Se2-'-g3-fS zapreti na kra­ljevom krilu.

17. 0-0 18. Se2-g3

68

~eli. ima nadmoe na kraljevom krilu 1 u centru, a crni na dami­nom krilu. (Stalberg-Alexander, Stauntonov spomen-turnir 1951).

U partiji je nastavljeno 18 .... f61 (bolje 18.... Tac8, 19. Sf 5 Tre8, kombinujuci odbranu sa nastupanjem na daminom krilu), 19. Le3 g6 '1 (preuranjeno slablje­nje kraljevog polofaja), 20. h4 Tac8, 21. hS i beli je do§ao do opasnog napada koji je re§io ishod borbe.

VARIJANTA XIX

1. dl-d4 2. c2-c4 3. S81-f3 4. e2-e3 S. Lf1:c4 6. 0-0 7. Ddl-e2 S. Sbl-c3

d7-d5 d5:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-&:5 87-86 SbS-c6

Verovatno bolje od S. Tdl, jer razvojnim potezom beli ujedno daje vazduha vafnoj napada~koj Ciguri - kraljevom loveu - koji sad mo!e da se ukloni izmeni.

S. • •• b7-bS 9. Lc4-b3

Na 9. Ld3 ide 9 .... cd.

9 .••• Lc8-b7

Drugi odgovori su svi slabiji:

A. 9 .... Le7 (vidi dijagram): (1) 10. Tdl 0-0, 11. de Dc7,

12. e4 (Bronstajn-Ilivieki, SSSR 1945) 12 ... L:eS:

(la) 13. eS Sg4, ~4 .. Se4 Lb6, IS. U4 C6 erni ima Sanse na izje­dna~nje (Mikenas).

(lb) 13. h3 (zbog 10. Tdl ume-· sto 10. de beli sad mora da gubi tempo na ovaj preventivni potez zbog nezastieenosti ta~ke (2):

(lb 1) 13 .... Lb7, 14. eS Sd7, IS. U4 Le7, 16. Se4 SCS. 17. S:eS L:eS, IS. Tac1 Le7, 19. a4! TCeS (indirektno brani peSaka bS), 20. ab ab, 21. Lc2 (ne 21. D:bS? La6, 22. Da4 Le2 itd.) 21.... g6, 22. Le4! beli ima prednost (Najdorf­Szabo, . Groningen 1946).

(lb 2) 13.... Sd71 spreCava e4-eS i beli nema jasan put ka postizanju prednosti.

(2) 10. de! (koristi motiv da je crni kraljev lovae izgubio tempo):

(2a) 10.... L:eS, 11. e4 (ne 11. Tdl jer je top potreban za odbranu ~ke (2) 11 •••• b4 (ako 11 ...• Sd7, 12. eS 0-0, 13. Se4 h6, 14. Tdl s preimuestvom), 12. eS be (ako 12 .... Sd7, 13. Se4), 13. eC:

69

(2a 1) 13.... D:f6?, 14. Dc4 De7, 15. Le3 iii 14 ..•• eb, 15. D;es beD (baD, 16. D: c6+ i dobija). 16. Ta:el Ld7, 17. La4 TeS, 17. Tfdl s neodoljivim 08-padom.

(2a 2) 13 ..•. gf (iznulteno). 14. Dc4 Db6, 15. D:e3:

I. 15.... Le7, 16. Le3 Db7, 17. Tael Ld7, IS. Tfdl TeS, 19. La4 s jakom prednolicu. Preti 20. T:d7 K:d7. 21. Sd4 itd.

II. 15 .... Sd4, 16. S:d4 L:d4, 17. La4+ Ke7, IS. Le3! beli ima jaku inieijativu (Euwc-A1jebin, 5 partija mefa 1937).

(2b) 10. '" Sd7, 11. Sd4 Dc7, 12. Dg4 Lf6, 13. Se4 SeeS, 14. S:f6+S:f6, 15. D:g7 Seg4, 16.

"'D:'bS+Ke7, 17. f4 beli ima do­bivenu pozieiju (S!ijtar-Podgorni), Prag 1947),

B. (vidi dijagram)9 .••• b4, 10. ds!? (solidnije je 10. Sa4):

(1) 10 .... ed, 11. S:ds S:ds, 12. Tdl itd.

(2) 10.... S:ds,' 11. S:ds ed, 12. e4 itd.

(3) 10 .... Sas. 11. La4+Ld7, 12. de fe, 13. Tdl! be 14. T:d7 S:d7, 15. Ses Ta7, ·16. be:

(3a). 16 .... Ke7?, 17. e4! Sf6. IS .. Lgs De7. 19. Lf4 Db6. 20. Tdl g6, 21. Lgs Lg7, 22. Sd7! T:d7, 23. T:d7+KfS, 24. L:f6 L:f6, 25. es! erni se.predao (Alje­hin-Book, Margate 1935).

(3b) 16 .... g6, -17. S:d7 T:d7. IS. D:a6 s napadorr.. .

(3e) 16 .••• Ld6. 17. Dbs+g6, IS. S:g6 hg, 19. D:bS+Lf8, 20. Lh6' s napadom.

7(J

(3d) 16 .... DbS! i polofaj je nejasan (BiSOk). Prema tome cela varijanta zaslu!uje ponovo razma­tranja. Naprimer: (3d 1) 17. Dhs + g6, IS. S:g6 hg. 19. D:hS Kf7 i erni odbija napad, ali realizaeija figure vilie je vrlo slolen zadatak zbog razbijene pozieije ernog.

(3d 2) 17. S:d7 T:d7. IS. D:a6 Dd6! sa eventualnom pretnjom DdI'>I-.

C. (vidi dijagram) 9. ••• cd: (I) 10. Tdl: (Ia) 10 .... Lb7. 11. ed Sb4,

12. ds Sb:ds, 13. Lg5 i beli je uskoro dobio (Spaski- Avtonomov. SSSR).

(Ib) 10 .... Db6, 11. ed Sas, 12. Le2 Le7, 13.Ses (13. ds!) 0-0, 14. Lg5 Ta7, 15. Td3 TdS, 16. Th3 h6 beli je u prednosti (Iebim­Trojanesku, Bukurelit 1940).

(Ie) 10 .... d3, 11. T:d3 Dc?? (bolje Db6), 12. e4 Sd7?, 13. Sds! sa odlu~ujucim napadom:

(Ie 1) 13 .... ed, 14. ed+Sees, 15. S:es S:es, 16. f4 Ld6, n fe L:es, IS. Lf4 f6, 19. L:es fe, 20. Te3 itd.

(Ie 2) 13 •..• DbS, 14. Lf4: I. 14 ..•• Ses. 15. S:es S:es,

16. Sb6 Db6, 17. L:es i crni ne mole da se razvije.

II. 14 .... es, 15. Le3 Lb7, 16. Sgs! i beli ce dobiti (Pirc-Benko, mef Jugoslavija-Maltarska, Budim­pelita 1945).

(2) 10. ed! S:d4, 11. S:d4 D:d4, 12. Sds! S:ds, 13. TdI Se3, 14. be Db6, .15. DeS! Deli ima snwn napad za !rtvovanog pe§aka. dok je erni jako zaostao u razvoju (BolbQCban-Evans. Turnir naeija

- Helsinki 1952). U partiji je sledilo IS •••• Lb7, 16. Le3 Dc6. 17. LdS DeS, IS. L:b7 D:b7, 19, a4 TeS, 20. ab D:bS. 21. Dd4 eS, 22. Dg4 TdS. 23. T:dS+K:dS, 24. Tdi + Ke7. 2S. DfS i crni se predao. . .

D. Dolazi u obzir 9 .••. e4, 10. Lc2 Sb4, 11. Lbl SbdS, 12. e4 S:e3, 13. be Lb7 (pire).

10. Tfl-dl

Dolazi u obzir i 10. de L:eS, 11. e4 0-0. 12. eS sa inieijativom.

10. • •• DdS-e7

U praksi 8U poku§ani i ovi na-stavci: .

A. 10 .... Le7: (1) 11. de De7. 12. e4 L:eS,

13. h3 0-0, 14. LgS h6, IS. Le3 L:e3, 16. D:e3 SaS, 17. Tael S: b3 igra je priblimo jednaka (Kan-Klaman, SSSR 1947).

(2) 11. dS ed, 12. e4: (2a) 12 .... d4, 13. eS Sd7, 14.

e6 8 napadom. (2b) 12 .... 0-0, 13. ed (8 pret­

njom 14. d6) iii 13. eS beli je u predno8ti.

B. 10 .... Db6 (8labije od De7). 11. dS ed:

(1) 12. L:dS b4, 13. L:f7 + K:f7, 14. De4+: -

(la) 14 .... KeS?, IS. De6+ Le7, 16. Ses TfS, 17. SdS! s odlu­cujucim napadom (Stalberg-BOok, Kemeri 1937).

(Ib) 14 .... Ke7, IS. SdS+S:dS, 16. D:dS TdS, 17, De4+Kf6. IS. Df4 + beli mora da dr!i remi veenim §ahom.

(2) 12. e4 vodi u Varijantu XX.

11. d4-dS e6:dS 12. Se3:dS • -p. •

A. Slabije je 12. L:dS b41, 13. S'S!?:

(1) 13.... be, 14. L:f7 + s jaIcim napadom. . .

(2) 13 .•.• SdS?, 14. L:b7 D:b7, 1 S. Sa4 beli stoji bolje (Aljehin­Rubinstein, konsultaeiona partija 1909). .

(3) 13 ...• 0-0-'-01 je povoljno za ernog.

B. Gambitni potez 12. e4 raz-rac:ten je u varijanti XX. .

12. Sf6:d5 13. Lb3: dS US-e7 14. b2-b3 0-0 IS. Lel-b2TfS-dS

Bolje je 1 S. • •• TadS, jer erne lake figure mogu da se vrate na osmi red ne zatvarajuCi preosta-10m topu (posle izmene) put u igru: 16. e4 Sb4, 17. L:b7 D:b7, IS. Lc3 Sc6, 19. TdS T:dS, 20. ed SbS, 21. Tel LdSI, zatim Sd7 itd. Top moZe na e iIi d-liniju.

16. e3-e4 Sc6-b4 17. Ld5:b7 De7:b7

71

Bell ima malu prednost (Euwc­Kramer, New-York 1948-49):

(1) 18. a3? Sc6, 19. TdS T:dS, 20. cd SaS!, 21. Tdl Td8. 22. De3 Lf8, 23. De4 h6, 24. Ses S:b3, 2S. De3 Sd4! erni je dobio (Kash­dan-Kramer, Baltimore 1948).

(2) 18. I.e3 (tera konja bez slabljenja daminog krila);

(2a) 18.... as, 19. a4 slabi emu pdafku formaciju, ali figure ostaju aktivne.

(2b) 18 ...• Se6 (pasivnije je), 19. TdS b4?, 20. Lb2 T:dS, 21.

72

cd Sa 7 beli je u prcim~stvu (Euwe-Kramer, New·York 1948-49.

Polto crni u IS potezu nije igrao IS ... , Tad8, sad nije illo 21. . " Sb8, 22. Tel Lf8, 23. Dd3:

I. 23:. .. Sd7, 24. SgS, g6, 2S. Dh3 hS, 26. S:f7 D:dS, 27. SgS s dobijenom pozieijom.

II. 23 ... h6 24. Sh4 Sd7, 2S. SfS Td8, 26. L:g7! i dobija.

Mectutim, obzirom na to da je erni mogao igrati preciznije u IS potezu i kasnije, nameee se za­kljufak da su njegovi izglcdi zadovoljavaju~i u ovoj varijanti.

VARIJANTA XX

1. dl-d4 2. c2-c4 3. Sgl-f3 4; e2-e3 S. UI:c4 6.0-0 7. Dcll-e2 S. Sbl-c3 9. Lc4-bJ

10. Tfl-dl

d7-dS dS:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-c5 a7-a6 SbS-c6 b7-bS LcS-b7 Dd8-c7

Za odbranu je slabije 10 .... Db6, 11. dS ed:

(1) 12. L:dS b4 (vidi varijantu XIX, primedba pod B posle 10 poteza ernog).

(2) 12. e41: (2a) 12 .... de 13. S:e4 S:e4, 14.

D:e4+ Le7, IS. LdS (spreeava emome rokadu) IS .••• Td8, 16. LgS T:dS (oCajanje), 17. T:dS 0-0, IS. Td7 LdS, 19. Tel beli ima prednost - kvaliteta i treba uskoro da dobije (Reshevsky-Vid­Inn, Nottingham 1936).

(2b) 12 ... 0-0-0, 13. S:dS S:dS, 14. L:dS i emi mora da gubi tempo na odbranu pesaka n, jer erna dama nije na 7 redu.

II. d4-d5 e6:d5 12. e3-e41

Karakteristil!an proboj u ovak­vim pozieijama. lmajuci razvojnu prednost, beli h1vuje pe§aka radi otvaranja Iinija za napad.

Uzimanje pesaka na dS figu­rom obradeno je u prethodnoj varijanti XIX.

12. • •• d5-d4 A. Posle 13 .... de, 12. S:e4

S: e4. 14. D: e4 + beli doIazi do sndnog napada:

(I) 14 .... Se7, 15. L:f7+K:f7, 16. SgS+Ke8, 17. De6 i dobija.

(2). 14 .... Le7, 15. Lf4 De8, 16. LdS SdS, 17. Ld6 sa odlu(!u­jucim pritiskom (Najdorf-Christo­ffel, Grotingen 1946).

(3) 14 .... De7, 15. Df4 SdS, 16. Tel Se6, 17. Dg4:

73

(3a) 17 .... O-O-O?, IS. L:e6 fe, 19. LgS. (3b) IS .... c4. IS. LgS!: (3bl) IS .... De7, 19. T:e6+fe,

20. D:e6+Le7, 21. Tel crni ne­ma izgleda na spasenje.

(3b 2) IS .... Dd6, 19. Tadl De6, 20. Lc2 erni je u beznadnom polofaju.

(3b 3) IS ... ; hS, 19. DfS 16, 20. DeS DeS, 21. D:hS L:f3,22. TeS! De6, 23. Lc2 'L:g2, 24. Df6 Lhl, 23. f3 L:f3 (25 .••• D:f3, 2~. T:e6+), 26. L:g6! idobija (Kotov-O'Kelly, Groningen 1946).

B. Dolazi u obzir o§tro 12 .... 0-0'-0 (vidi varijantu XXI).

13. Sc3-dS! Slabije je 13. e5: (1) 13 .... Sd7?, 14. SdS i 15.

e6 s dobijenom pozieijom. (2) 13 ...• Sg4?, 14. SdS i Lf4

s neodoljivim napadom. (3) 13 ..•. 0-0-01 (konj na f6

mora privremeno da cuva polje dS), 14. ef de, 15; T:dS+:

(3a)IS .... D:dS?, 16. a4 c4, 17. abo

(3b) 15 .... S:dS!: (3b 1) 16. a4 c4, 17. Lc2 b4

erni ima ·odlican polofaj i pe§aka vi§e.

(3b 2) 16. be gf, 16. Lc2: I. 1-7 ..•. Ld6, IS. Le4! Sc6, 19.

a4 bat, 20. 1:':a4 TeS, 21. US + KdS, 22. Le3 Se5, 23. Sel De6, 24. TM Db5, 25. Ddl Ke7, 26. T:h7 Te7, 27. Th4 Sc4, 2S. U4 Db3!, 29. Del Db2, 30. Sd3 L:f4, 31. D:f4 Sd6, 32. h3 Dbl +, 33. Kh2 e41 i crni je osvojio figuru (l;1uderer-Andric, VII prvenstvo FNRJ, Sarajevo 1951).

74

II. 17. .... Dc6 (ne dopu~ta iz­menu belopoljnih lovaca) i sa sle­deeim SdS-e6 i LfS-d6 emi ima odlicne izgiede na napad zahva­ljujuci aktivnim figurama.

13. • •• Dc8-d8

Ne zadovoljava 13.... S:dS, 14. ed+:

(1) 14 .... Den, 15. Dfl i preti 16. Tel. ,

(2) 14 .... Se7, IS. SeS! (preti 16. S:f7 K:f7, 17. d6+):

(2a) IS •••• Dd6, 16. Lf4. (2b) IS .... c4, 16. T:d4 DeS,

17. d6! D:d4, IS. d7 + KdS, 19. Le3 i beli dobija.

14. LeJ-f4 Ta8-c8

Dolazi u obzir 14 ..•. Ld6, -15. L:d6 D:d6, 16. eS S:eS, 17. S:e5 0-0, IS. S:f6+D:f6 i erni ima dva jaka pe§aka za figuru. Na­primer:

(1) 19. Sdn Dc6. (2) 19. L:f7 + T:f7, 20. S:f7

D: f7 i crni nije bez protiv~nsi.

15. 82-a4

Kriticni poiofaj. Ran'ojno pre­imuestvo belog daje mu u svim

varijanta vrlo jak napad za frtvo­vanog peJaka:

(I) IS.... b4, 16. SgS i crni nema dobre odbrane.

(2) IS .••• c4, 1~. ab: (2a) 16 .... ab, 17. S:d4! cb,

18. D:bS i beli dobija. Naprimer: 18 .... Dd7, 19 .. S:f6+gf, 10. Sf 5 itd.

(2b) 16 .... d3, 17. bc!! de, 18. cb edD +, 19. T:dl i cmi je iz­gubljen i pored materijalne pre-moei: . '

(2b 1) 19 ..•. cb, 20. Sc7 + Ke7 (posle 20 ...• D:c7. 21. L:c7 crni

ne mole da sp~i pretvaranjc be­log peJaka u damu), 21. Ld6 + D:d6). (21 ..•. Kd7, 22. Ses mat), 22. bcS+Kd7. 23. S:d6 L:d6. 24 eS K:c7. 25. T:d6 i zavrinica je vrlo povoljna za belog jer on do­bija najmanje peJaka (25. Td3 itd.).

(2b 2) 19 ..• LeS, 20. La4+ Kf8 (20.... Sd7, 21. SeS), 21. S:f6 gf, 22. T:d8+ T:d8 23. b8D T:b8 24. L:b8 s materijalnim preimuestvom kod belog (Euwe).

15

VARIJANTA XXI

1. dl-d4 2. c2-c4 3. Sgl-13 4. e2-e3 S. Ul:c4 6.0-0 7. Ddl-e2 8. Sbl-c3 9. Lc4-b3

10. Tll-dl 11. d4-dS 12. e3-e4

d7-d5 d5:c4 Sg8-16 e7-e6 c7-c5 a7-a6 SbB-c6 b7-b5 Lc8-b7 Dd8-c7 e6:dS 0-0-0

O§tar potez. kojim crni odmah sk,lal\ill; . kralja s ugrofenih linija, all belli sad zadrZava bolje iianse. Potezi 12 ..•. d4 i 12 .... de razra­deni su u varijanti XX.

13. Sc3:d5

A~ S!ld bi 13. e5 d4! vodilo pro­me':lJemm redom poteza u povoljnu varlJantu za cmog (vidi varijantu XX, primedba posle 13 poteza belog).

B. Dolazi u obzir 13. ed: (1) 13 .• ',' Sb4. 14. a4! c4, IS.

ab eb. 16. ba s jakim napadom za figuru (Euwe).

76

(2) 13 .... Se7, 14. DeS (Stum­pers-van Steenis, Leiden 1946).

(3) 13 .... Sas, 14. Lc2 sa obo­stranim izgledima.

13. SI6:d5 14. Lb3:d5

Beli ima bolje iianse, jer ima Dade da podrije peiial!ku masu ernog na daminom krilu i dode do napada na kralja. Ali i erni nije bez protivigre u vezi sa eS­e4 i ScS-b4, naprimer.

VARIJANTA XXII

1. dl-d4 2. el-c4 3. Sgl-f3 4. e2-eJ S. UI:c4 6.0-0 7. Ddl-e2

d7-dS d5:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-c5 87-86 b7-bS

Crni tefi da §to pre razvije da­minog lovca na dugu dijagonalu, a ostavlja mogucnost da razvije konja na d7 iii c6 prema konkre­tnoj potrebi. Ovaj nastavak Euwe je nazvao "ubrzani fijanketo".

Odlaganje poteza u tekstu 7 •.. Sbd7 da bi se izbegla eventualno podvarijanta 2a pod A u primed­bi posle 8 poteza crnog, nije dobro: 7 .... Sbd7, 8. a4 (crni konj nije na c6) cd, 9. ed Sb6, 10. Lb3 Le7, 11. Sc3 0-0, 12. Tdl SbdS, 13. Ses Ld7, 14. Lg,5 Lc6, IS. Td3! s napadom (Furnian-Keres, XXII pry. SSSR 1955).

8. Lb4-dJ

Beli tefi da izazove sIabljenje crnog daminog krila sa a2-a4 i u tu svrhu lovac bolje stoji na d3.

Druga mogucnost 8. Lb3 bolje odgovara planiranju operacija u

centru i razradena je u varijanti XXIV i kasnijim.

8 •••• Sb8-c6 Verovatno najispravniji odgo­

vor je 8.... cd (vidi varijantu XXlII).

Ostale mogucnosti izgledaju sIabije:

A. 8 .... Lb7: (I) 9. a4: (Ia) 9 .•.. c4, 10. Lc2: (Ia I) 10 .... Sbd7, II. e4 Le7,

12. LgS 0-0, 13. Sbd2 Te8, 14. Tfdl h6, IS. U4 SfS, 16. SeS beli stoji bolje (A verbah-Aronin, SSSR 1951).

(Ia 2) 10 .... Sc6, 11. Sc3 b4, 12. Se4 Sas, 13. S:f6+gf, IS.e4:

77

I. 14 .... TgS, IS. dS Dd7, 16. Le3 ed, 17. Lb61 Sc6, IS. ed Se7, 19. Sd4 D:dS, 20. f3 beli dobija (van den Berg-van Steenis, Leiden 19S0).

II. 14 .... Dc7, IS. Le3 (bolje IS. dS eS, 16. Sh4 i f41) Ld6 16. Tacl TgS, 17. Tfdi fS, IS. d5f4, 19. Ld2 (e4-eSI) i cmi je stekao dob~ protiV§anse (Gligorie-Troj;l­nesku, Sofija 1947).

(lb) 9 .... b4, 10. Sbd2 cd, 11. ed Sc6, 12. Sc4 iako 12 .... S:d4, 13. S:d4 D:d4. 14. Le3 DdS, IS. f3 cmi ima pe§aka vik, ali i ve­like te§koee da zavrii razvoj (upo­redi varijantu XV, primedba poste 10 poteza belog).

(2) 9. de: (2a) 9 ... , L:cS?, 10. L:bS+ I. (2b) 9.... Sc6, 10. a3 L:cS,

11. b4 i beli postile preimucstvo kao u varijanti XVI.

B. S .... Sbd7,.9. a4: (1) 9 •••. b4: (ta) 10. Tdl Lb7, 11. Sbd2 Le7

12. e41 cd, 13. eS SdS, 14. Sc4 SCS, IS. S:d4- Dc7, 16. I.e2 beli je bolji (Becker-Griinfeld, ~ 1933).

(lb) 10. Sbd2 Lb7, 11. Sc4 Le7, 12. e41 cd, 13. eS SdS, 14. LgS Dc7, IS. Tacl ScS, 16. Lbl0-0, 17. L:e7 D:e7, IS. Sd6 sa snafnim pritiskom (pachman - Griinfeld, Prag 1949).

(2) 9 •.• , c4, 10. I.e2 Lb7, 11. e4 Le7, 12. LgS TcS, 13. Tdl beli je bolji (Liliental-Landau, mee 1934).

9. 82-84

78

Dolazi u obzir 9. dc L:cS (9 ... Sb4. 10. L:bS), 10. a3 Lb7, 11. b4 Le7, 12. Lb2 0-0, 13. Sbd2 (uporedi varijantu XVI):

(1) 13 .... Sd7, 14. Tfdi Lf6, IS. Se4 L:b2, 16. D:b2 De7, 17. TacI:

(Ia) 17 •... fS?, IS. Sd6! D:d6, 19. L:bS Dc7, 20. L:c6 L:c6, 21. Sd4 beli ima nadmoe.

(lb) 17 .... Tad~, IS. Lfl Sf6, 19. ScS beli je u prednosti (Pach­man-Radulescu, Budimpesta 1945).

(2) 13 .... Db6!, 14. Tfci TfcS, igra je jednaka:

(2a) IS. Sb3 as!. (2b) IS. Se4 S:e4, 16. L:e4aS!

9. • •• b5:a4

Manje zadovoljavajuci su ostali nastavci:

(1) 9 ..•. c4, 10. I.e2 Lb7, 11. ab ab, 12. T:aS D:aS, 13. Sc3 La6, 14. e4 Sb4 (van Seltinga­Alexander, Stauntonov spomen tur­nir 19SI).

(2) 9 •.•. b4: (2a) 10. Sbd2 cd, 11. ed S:d4,

12. S:d4 D:d4, 13. Sc4 beli ima jaku inicijativu za pdaka. .

(2b) 10. Tdl dolazi veoma u obzir.

(2c) 10. dc L:cS, 11. e4 eS (ina~ e4-eS), 12. Le3!:

(2c 1) 12 .... Sd4, 13. S:d4L:d4, 14. Sd2 (mole i Tdl) L:b2, IS. Tabl I.e3, 16. Sc4 beli ima bolje izglede (Keres).

(2c 2) 12.... L:e3, 13. D:e3 0-0, 14. Sd2: ~

I. 14 .... ShS, IS. Sc4 Sf4, 16. Tfdil (ne 16. Sc:eS S:eS, 17. Se:S DgS, crni dobija figuru) 16 ....

S:d3, 17. T:d3 De7, 18. Sb6 Tab8 19. Tacl Db7, 20. SdS Ld7, 21. Sd2 beli ima znatno pozieiono preimucstvo (Keres-Smislov, Bu-dimpe§ta 19S2). ~ .

11. 14 .••. De7, IS. Tael Lb7 beli ima manju prednost nego u podvarijanti 1.

10. Ld3-cl

Na druge poteze erni lakle po­stik ~ednaeenje:

(1) 10. T:a4 Sb4, 11. LbS+ Ld7, 12. L:d7 +D:d7, 13. Se3 cd, 14. ed Te8, IS. SeS Db7, 16. Df3 D:f3, 17. S:f3 Sd7, 18. Sa2 s remijem (Griinfeld-Pilnik, Beograd 19S2).

(2) 10. Sc3 Sb4, 11. Lc4 Lb7, 12. Tdl De7, 13. de L:eS, 14. S:a4 Le7, IS. Ld2 0-0, 16. Tdel Db8, 17. Lc3 Te8, 18. SeS SbdS, (Wade-Pilnik, Saltsj6baden 19S2) sa zivom igrom i otprilike jedna­kim §ansama.

10. • •• c5:d4

Dolazi U obzir 10.... Sb4, 11. L:a4+Ld7, 12. Se3:

(1) 12 .... cd, 13. S:d4 Le7, 14. Tdl L: a4, IS. S:a4 De7, 16. e4 0-0, 17. LgS beli ima 510-bodniju igru.

(2) 12 ...• Le7, 13. Tdl: (2a) 13.... De7, 14. L:d7 +

S:d7, IS. dS ed, 16. S:dS S:dS,. 17. T:dS s preimucstvom beloga.

(2b) 13 .... cd, 14. S:d4 L:a4 s prelazom u podvarijantu 1.

11. Lc2:a4 Lc8-d7 12. Tfl-dl

Beli ima iJ;lieijativu (S. Vukovic­Karaklajic, Beograd 19S3).

Na 12. S,d4 crni lakle izje­dnacuje:

(1) 12.... Sb4 s prelazom u podvarijantu 1 u primedbi posle 10 poteza crnog.

(2) 12 .... S:d4, 13. ed crniima slabog peiaka na a6, ali i dobre izglede na redukeiju materijala. Naprimer: 13 ..... L:a4, 14. T:a4 Dd6 itd.

U gore pomenutoj partiji (vidi dijagram) sledilo je 12 .... Ld6, 13. ed (izgledajaee 13. S:d4) O~O, 14. Sel Sb4, IS. LgS i etni je uspeo da odru ravnotdu.

79

VARIJANTA XXIII

1. dZ-d4 2. c2-c4 3. Sgl-f3 4. e2-e3 S. Lf1:c4 6.0-0 7. Dcl1-e2 S. Lc4-d3

d7-d5 d5:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-c5 a7-a6 b7-bS c5:d4!

Najprecimiji odgovov. Cmi od­mah unosi jasnost p. poloUj u centru i ostavlja belome manji izbor mogucnosti, nego ako hi kasnije menjao na d4 (uporedi varijantu XXII).

9. e3:d4

U sluCaju 9. S:d4 Lp7, 10. Tdl Sbd7, 11. a4 ba, 12. T:a4 Db6 igra je jednaka (Fine).

80

Ovaj poloUj je gotovo identiQn s nastavkom "neo-Steinitz·· (vidi varijantu XV) ..

9. • •. U8-e7

Najsolidniji odgovor. Crni mri da zavrii razvoj kraljevog krila i skloni kralja u sigurnu zonu.

Ostale mogucnosti je su: A. 9 .... Lb7, 10. a4: (1) 1. ... b4, 11. Sbd2 Le7,12.

Sc4 as, 13. U4 beli stoji bolje (Tolus).

(2) 10 .... ba: (2a) 11. Sc3 Sc6, 12. Le3 Sb4

itd • . (2b) 11. T:a4 Le7:

(2b 1) 12. Lf4 0-0, 13. L:bS D:bS, 14. L:a6 L:a6, IS. T:a6 T:a6, 16. D:a6 D:b2 nUlta ne daje belome.

(2b 2) 12. Sbd2 0-0, 13. Sb3 Lc6, 14. Tal Db6, IS. SaS LbS, 16. Sc4 Db7 erni ima dobre !lanse (Barcza-Keres, Budimpesta 1952).

(2b 3) 12. Se3 je prirodnije. (2e) 11. Le2! (sa jos boljim efek­

tom nego u varijanti XXII, jer je erni lovae na b'7):

(2c 1) 11 .... Le7, 12. L:a4+ . Sbd7, 13. SeS 0-0. 14. Se61 s veo likom prednolCu belog.

(2c 2) 11 .... Lc6. 12. SeS LbS, 13. L: a4 s vrlo dobrim izgledima (Euwe).

B. 9 .••• Sc6: (I) 10. Se3 Sb4, 11. Lbl Lb7,

12. SeS Ob6. 13. a4 ba: (1a) 14.0dl Le7. IS.0:a4+

Sc6. 16. Le3 Ob4, 17. Le2 TeS, 18. S:e6 0:a4. 19. S:a4 L:e6. 20. Ld3 LbS igra je jednak (Gel: ler-Alatorcev, SSSR 1950).

(Ib) 14. Tdl i 15. LgS dolazi u obzir. .

(2) 10. Tdl Sb4!. (3) 10. a41 ba!, 11. Lc2 s pre­

laskom u varijantu XXII.

11. 81-a4 b5:a41

Time erni spreCiva da posle bS-b4 njegovo damino krilo bude fiksirano. a polje b4 ostlije slo­bodno za ernog konja.

il. Tal:a4

Sada II. Lc2 nema nikakvog efekta, jer crni prosto rokira. Na 11. Sc3 sledilo bi 11 .... a3.

11. • •• Lc8~b7 12. Sbl-c3

Sa 12. Sd2 dobila bi se partija Barcza- Keres s turnira u Budim­pdti 1952 (podvarijanta 2b pod A u primedbi posle 9 poteza ernog), koja je zavriena u korist ernog; .

Potez u tekstu je jaci j zbog toga §to su §anse belog ne na da­minom, vee na kraljevom krieu.

12. • •• 0-0 13. Let-gS

Sanse su priblizno jednake: (1) 13 .... as iii (2) 13 •... Sc6, 14. L:a6 L:a6.

IS. T:a6 T:a6, 16. 0:a6 S:d4.

81

VARIJANTA XXIV

1. dl-d4 2. e2-e4 3. SgI-f3 4. e2-e3 5. Lf1:e4 6.0-0 7. Ddl-e2

d7-d5 d5:e4 Sg8-f6 e7-e6 e7-e5 a7-a6

Ni§ta ne prum belome 7. Se3 (konj se prerano izlde eventual­nom b5-b4 i smanjuje mogucnosti belog za razbijanje ernog daminog krila sa a2-a4) 7 ... , b5:

(I) 8. Ld3 cd, 9. ed Lb7 (Las­ker-Reshevsky, Nottinghem 1936).

(2) 8. Le2 je suvik pasivno (Salas-Gutierrez, Vina del Mar 1945).

(3) 8. Lb3 cd, 9. ed (dolazi u obzir 9. S:d4) Lb7. 10. Lg5 Le7, II. Tel 0-0, 12. Le2 Sbd7, 13. Tel Te8, 14. De2 SfS erni stoji dobro (Ragozin-Kan, XV prven­stvo SSSR).

7. • •. b7-b5 Crni zaddava mogucnost da

daminog konja razvije na d7 iIi mofda na e6, prema potrebi, i furi se sa stavljanjem lovca na dugu dijagonalu.

8. Lc4-b3 Sa ovog polomja lovae bolje

slufi operacijama u centru nego

82

na polju d3, §to je od znaaya, jer· plan aktivne postave figura na daminom krilu uslovljava dufe zadrfavanje ernog kralja u sredirii pl~. Potez 8. Ld3 obraden je u varijanti XXII i XXIlI.

8 .••• LcS-b7

Ova varijanta ima naziv "ubr­zani fijanketo" i poslednjih godi­na postala je najpopularnije orufje ernih u prihvaeenom daminom gambitu, jer daje najviile protiv­§ansi.

9. a2-a4

Nastav.ak 9. Tdl sa 10. $c3 obraden je u varijanti XXVI.

9. . . • SbS-d7!

Aljehinova ideja iz partije 5 EuweOm (Bad Nauheim 1937). Crni razvija novu figuru ne slabe­ci pe§a~ku formaciju na daminom krilu.pe§ak na ,bS je indirektno branjen. ,

Ostale mogucnosti su slabije: (I) 9 .... b4, 10. Tdl Sbd7, 11.

Sbd2 cd, 12. ed Le7, 13. Sc40-0, 14. Sees SdS, IS. as S7f6, 16. Ld2 Tc8, 17. Sc4 Dd6, 18. Sd3 beli ima prednost (Bogoljubov­Rubinstein, Kisingen 1928).

(2) 9 .... c4, 10. Lc2 beli ima dobre perspektive u centru (upo­redi varijantu XXII, primedba pod A posle 8 poteza cnog, podvari­janta la). Naprimer: 10 .... Sc6, 11. ab, ab, 12. T:a8 D:a8, 13. Sc3 DaS, 14. e4 Sd7, IS. dS Sd8, 16. Sd4 b4, 17. ScbS eS, 18. D,:c4 ed, 19. Sc7 crni je izgubljen (Fine­Steiner, Hollywood 1945).

10. a4:b5

A. Potez 10. e4!? obraden je u varijanti XXV.

B. Dolazi u obzir 10. Yd1: (1) 10 ..•• c4, 11. Lc2 beli ima

odli~ne izglede u centru posle e3 -e4.

(2) 10 .... b4, 11. Sbd2 Dc7, 12. Sc4 Le7, 13. SfeS 0-0, 14. Ld2 Tae8, IS.' Tact Tfd8, 16. as (preuranjeno) LdS!, 17. S:d7 S:d7, 18. e4 L:c4, 19. L:c4 D:aS, 20. Tal Dc7 crni je u prednosti (Keres-Reshevsky, Semering-Baden 1937).

(3) 10 .... Db6: (3a) 11. ab ab, 12. T:a8 L:a8. (3b) 'II. as Da7, 12. e4 cd, 13.

S:d4 L:eS., "

(3c) 11. Sc3 b4 .12. Sbl ~7 13 Sbd2 0-0" 14. Sc4Dc7. IS. a5 (Udo~iC-Lieul, Zagreb 19S1),..

(4) 10 .... Le7: (4a) 11. de O~O!.: (4a I) 12. ab ab, 13. T:a8

D:a8, itd. (4a 2) 12. c6 L:c6, 13. SeS Dc7,

14. S:e6 D:c6 daje belome lova­~ki par, ali ne i neko osetno pre­imuestvo. ,

(4a 3) 12. Lc2 L:cS, 13. Ses b4, 14. S:d7 S:d7, IS. Sd2 fS! spre­~vajuci e3-e4 crni ima dobru igru (Euwe-Aljehin. Bad Nauheim 1937).

(4a 4) 12. SeS Dc7. 13. S:d7 S:d7, 14. ab ab, IS. T:e8 T:a8 s povoljnim komplikacijama za crnog ako beli uzme pe§aka sa 16. D:bS S:cS, 17. Lc2 La6, 18. Db4 Lc2!:

I. 19. Tel Sd3, 20. De4 D:c2!. 21. D:a8+U8, 22. Sa3 Db3, 23, DaS S:el, 24. D:el Ld3 u korist crnog.

II. 19. Td2 Sd3, 20. De4 Tal, 21. T:e2 T:bl, 22. D:d3 T:el u korist crnoga (Euwe).

(4b) 11. ab ab, 12. T:a8 D:a8, 13. Sbd2 c4, 14. Lc2 Se4!, IS. S:e4 L:e4, 16. L:e4 D:e4, 17. b3 Sb6, 18. Ses Ld6 s potpuno zadovolja­vajueom igrom za crnog (Bonda­revski-Alatorcev, prvenstvo SSSR 19S0).

(4c) 11. Sa3 0-0: (4<: I) 12. ab ab" 13. D:bS?

La6, 14. Dc6 Le2, IS. Tel Tc8, 16. Db7 Th8, i~d. , ,

(4c 2) 12. 'Ld2 cd, 13. ed ba, 14. L:a4 Sb6. IS. La~ Dd6 beli

'v

riije' postijila 'prednoat .(NoVo.telj­nov-Flor, SSSR 1951). ' ,

C. 10.Sbcl2 Db6 crni stoji ak­tivno.

D. 10. Sal c4, '11. Lc2 L:a3, 12; T:a3 Le4 crni stoji vrlo dobro.

10. • • ,. a6:b5 11. Tal:a8 Dd8:a8 12. Sbl-c3

A. pe§ak bS je indirektno bra­. njeni 11. D:bS L:f3, 13. gf D:f3 belome se ne isplati.

B. Nastavak 12. Sa3 b4, 13. SbS vodi istovetnoj poziciji kao u varijanti u tekstu.

12. • •• b~-b4 13. Sc3-b5

13. • • • Da8-a5 Smatra se slabijim 13 .••• DbS.

14. e4!: (1) 14 ..•. S:04, IS. Sg5! S:gS,

16. L:gS i preti 17. L:e6 iii 17. dS. (2) 14 ...• L:04; 15. S'S Lg6,

16. dS s napadom. (3) 14 .... Le7: (3a) 15. dSI (o~ ,potez mot.e

da s1edi i kad je dama na as)

:15.... e5 i sad.,.dolazi, U' obzir 16. LgS, (16. d6!? je n~ilSno) 0-0., 17. Tal s preimuCstom belog.

.(3b) IS. e5 SdS, 16. Lg5 sli/!no kao' u primedbi posle 15 poteza belog.

(4) 14 ...• cd: (4a) 15. Sb:d4 Lc5:, . (4a 1) 16. Tdl 0-0, 17. e5 Sd5,

IS. Sf5 TeS remi (Klogius-Suetin. polufinal XIX prvenstva SSSR 1951) •

(4a 2) 16. L:e6! fe, 17. S:e6: I. 17 .... Kf7, IS. Sfg5+Kg6,

19. e5. II. 17 .... Dd6, IS. S:g7+KfS,

19. Tdl beli ima za figuru tri pe§aka i jak napad.

(4b) 15. Sf:d4: (4b 1) 15 ...• Le7, 16. L:e6 fe,

17. S:e6 s napadom. (4b 2) IS •••• SCS!, 16. eS Sfd7,

17. Lf4 S:b3, ]S. S:b3 Le7, ]9. Tdl La6, 20_ Sc7 +D:c7, 21. D:a6 0-0, 22. Sd4 Sc5, 23. Dc4 beli ima izvesnu inicijativu (Kopi1ov~ Flor, SSSR 1951).

(5) 14 .... Lc6?, 15. La4!: (Sa) 15 .... Sb6, 16. Se5! S:a4.

17. S:c6 Db6, IS. d5 beli je u prednosti.

(5b) 15 .... S:04, 16., Se5! S:e5 ,(16 ... Db6, 17. S:c6 D:c6, IS. d5 ed, 19. f3), 17. de Db6, IS. Tdl (preti 19. D:04! L:e4! L:e4, 20. Sc7 + Ke7, 21. Td7 mat) ] S' ... Le7, 19. Sc7:

(Sb 1) ]9 ...• D:c7, 20. D:e4 L:a4, 21. DaS+LdS, 22. D:a4+ Ke7, 23. Le3 itd. "

(Sb 2) 19.... KfS, 20. L:c6 D:c6, 21. SbS ,beli je u jasnom prejmu~tvu, jer je crni mnj ria

e4 u opasnosti (Suctin-Alatorccv, polufinal prvenstva SSSR 19S1). U partiji je sledilo 21. ... fS, 22. De4 Kf7, 23. f3 Tb8, 24. Sd4 Dd7, 2S. fe cd, '26. ef De8, 27. fe + Kg8, 28. T: d4 s dobijenom pozieijom.

14. e3-e41 Lf8-e7

Ne ide 14 .... S:e4, IS. SgS! S:gS, 16. L:gS s pretnjom 17. L:e6.iIi 14 .... L:e4, IS. SgS Lg6, 16. dS! itd. (uporedi primedbe po­sle 13 poteza crnog).

IS. d4-d5

Podjednako' dolazi u obzir IS. e5SdS, 16. LgS La6, 17. L:dS L:bS (ako 17 ... , ed, 18. Se7+), 18. Lc4 L:e4, 19. D:e4 Sb6,20. Del i erni mole privremenom frtvom pe§aka sa 20.... h61 da dr!i ravnotefu (Madema-Stalberg, Mar del Plata 1947). Naprimer: 21. L:e7 K:e7, 22. D:eS+D:eS, 23. de Sa4!.

IS. • •• e6:d5

Na IS ••• • eS sad mole da sledi 16. d6 za razliku od pozieije kad je cma dama na b8 (uporedi pri­medbe posle 13 poteza crnog).

Odgovor pak u tekstu ne bi bio moguc da je erna dama na b8.

16. Lb3:d5

Na 16.ed 0-0, 17. D:e7 D:bS povezani erni konji cine polomj

ncpristupablim i lUcdno preti <:5-c4.

16. • • • Sf6:d5

Na 16 .... L:dS, 17. ed 0-0 ide ne 18. D:e7 D:dS s predno­§Co crnog, vee 18. d6 Ld8, 19. Dc4 i beli je nepristupaCan na celim poljima.

17. e4:d5 0-0 18. De2:e7 Da5:c5 19. TlI-dl Sd7-f6 20. LeI-e3 e5-e4 . 21. ci5-d6 Lb7-c6'

Crni ddi ravnote!u (F1orian­Pilnik, Tumir nacija-Helsinki 19S2). - . .

U partiji je sledilo 22. DeS-Da4; 23. Dd4 Sd7, 24. Tel LbS,' 2S. SeS S:eS, 26. D:eS Te8, 27.Dd4 h6, 28. h4 i dat je remi.

VARIJANTA XXV

1. dl-d4 2. cl....,.e4 3. Sgt.,...f3 4. el-e3 5. Ut:e4 6.0-0 7. Dcll-el S. Lc4-bJ 9. 82-a4

10. e3-e4!'l

d7-dS dS:e4 Sg8~f6 e7..,..-e6 c7-cS' a7-a6 b7-bS Lc8-b7 ·SbS-d7

Droge mogucnosti su: (1) 10. ab abo 11. T:aS D:aS.

12. Sc3 b4, 13. Sb5 DbS. 14. e4: (la) 14.... "cd (na uzimanje

pe§aka e4 sledilo bi 15. Sg5): (la 1) 15. Tdl d3!. 16. D:d3

L:e4. 17. De2 L:f3, IS. gf Le7, 19. Sd4 Db6. 20. La4 0-0. 21. S:e6 fe, 22. L:d7 S:d7, 23. T:d7 Dc6, 24. Ddl Le5, 25. Td3 e5 remi (Najdorf-Rechevsky, revan§­mee Buenos Aires 1953). " (la) 15. Sf:d4 Sc5! (riskantno

je 15 .... Le7 zbog h1ve lovca oa e6 i bell ima punu kompenzaciju u snalnoin napadu). 16. e5 Sfd7" sa obostranim §ansama (Kopilov­Flor. 1951).

(lb) Slabije je 14 .... Le7, 15. d5 0-0. 16. de Lc6, 17. Sbd4 cd. IS. ed L:e4. 19. S:d4 TdS, 20.

Lc2 T:d7. 21. L:e4 T:d4, 22. L:h7 K:h7. 23. D:e7 (Uhlmann­Stahlberg. Vageningen 1957).

(2) 10. Tdl Le7, 11. dc 0-0, 12. Le2 b4, 13. c6 L:c6, 14. Se5 Dc7, 15. S:c6 D:c6 s razvojnim pre;muestvom i inicijativom crnog (llievski-Petrosjan, XXII pry. SSSR 1955).

Ideja StaIberga. O§tar potez. kojim beli (kombiDlue akciju) Da daminom krilu sa operacijama u centru.

10. • •• cS:d4 Najbolji odgovor. Za cmog je

riskantno da uzme pe§aka na e4: (1) 10 •... L:e4, 11. Sg51 (sIa­

bo je 11. Sc3 L:f3. a tokotte i

11. ab ab, 12. T:a8 L:a8, 13. D:bS Db6, 14. La4 D:bS, 15. L:bS cd, 16. S:d4 LeS, 17. Le3 0-0):

(Ia) 11.... L:bI?, 12. S:f7, K:n, 13. D:e6+ Kg6, 14. T:bl s Deodbranjivom pretlijom Le2 + .

(Ib) 11 .... LfS, 12. dSI (Ie) 11. ... c4, 12. S:e4 eb, 13.

ab ab, 14. T:a8 D:a8, 15. S:f6+ u korist belog.

(Id) 11 .... LdS: (ld 1) 12. L:dS S:dS, 13. Tel!

i preti 14. S:f7!. Ako 13 .... SS f6, 14. ab ab, 15. S:e6!.

(Id 2) 12. S:e6 fe, 13. L:dS S:dS, 13. D:e6+Se7, 15. dS, ali posle 15 .... Sf6!. 16. d6 Dd7,I7. DeS Kf7. 18. de L:e7. 19. ab ab, 20. T:a8 T:a8 crni ima dobre sanse Da remi.

(2) 10 .... S:e4, 11. d51: (2a) 11 .... L:dS, 12. L:d5 ed,

13. Sc3 Sdf6, 14. Tdl! iii . (2b) 11 ••.• ed, 12. L:d5! L:d5,

13. Se3 Sdf6, 14. Tdl! sa odlucu­jucim preimucstvom.

(3) slabije je i

11. a4:b5

Vodi u ostre komplikaeije. A. IIi 11. e5 Sg4, 12. ab LeS,

13. ba 0-0 u korist crnog (pe­trosjan- Smislov, SSSR 1950). Beli je pokuSao prvu frtvu kvaliteta sa 14. ab T:al, 15. De4, ali umesto 15 .... S:f2 crni je sa 15 .... Db6 mogao da ostane u prednosti:

(1) 16. D:g4 D:b3, 17. Lh6 g6, 18. L:f8 S:f8 iii

(2) 16. Le2 fS, 17. ef Sg:f6 itd.

B. Dolazi u obzir i solidnije 11. 8:d4:

(1) 11 .... Sc5, 12. Td1. (2) 11 .... Le5, 12. TdI Db6: (2a) 13. Le3 (Stalberg-Najdorf,

Buenos Aires 1941). Posle 13 .... 0-0, 14. f3 ba polofaj je jedDak.

(2b) 13.· as (Guimard-Pilnik, Buenos Aires 1941).

11. • •• d4-d3

Preporucio Stalberg. Dolazi jos u obzir:

A. 11 .... Db6, 12. eS Sd5, 13. Lc4 a5, 14. Ld2, LeS, 15. Sa3 0-0, I~ Ld3 partija se zavrsila remi (Sanguinetti-Pilnik, Buenos Aires 1944), ,ali beli stoji bolje.

B. 11 .... Sc5, 12. Lc4 d3, 13. De3: , (1) 13 .... L:e4, 14. ba Ld6. 15. b4! Sd7 (15 .... Sg4, 16. Dg5!), 16. Sbd2 Lg6, 17. La3 De7, 18. TfbI 0-0, 19. Tb3 Tfb8, 20. b5 Sb6 beli ima preimucstvo (Kotov­F1or, Budimpesta 1950) i sad u­mesto 21. Se5? bilo je prosto -21. L:d3 Sfd5, 22. Dd4.

(2) 13.... a5! emi ima bolje sanse (Kotov).

12. Del:d3 Lb7:e4

U tome je poenta 11 poteza ernog. Pesak na e4 se uzima s tempom.

13. Dd3-el 14. Tal:a8 15. 8bl-dl

a6:b5 Dd8:a8 Le4:f3

Na 15.... Lc6, 16. Tel! beli ima oobre sanse na napad.

16. Sd1:f3 Lf8-e7

87

88

Cmi vraC4 peiaka s odli~nim izgledima da· i7jedna~i igru (Stal­berg). Fine preporu~uje 17. Sd4 za belog.

VARIJANTA XXVI

I. d2-d4 2. c2-c4 3. Sgl-f3 4. e2-e3 5. UI:c4 6.0-0 7. Ddl-e2 8. Lc:4-b3 9. Tfl-dl

d7-dS d5:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-cS 87-86 b7-bS Lc8-b7

Beli se normalno razvJJa 1 pri­prerna napredovanje peSacima u centru ne troseei vreme na podri­vanje crnog daminog lerila putem a2-a4.

U tom smislu mo!e da se igra i 9. Sc3:

(I) 9 .••• Sbd7:· (Ia) 10. Tdl vodi promenjenim

redom poteza u varijantu u tekstu. (Ib) 10. e4 Db6, II. ds es, 12.

Lc2 Ld6, 13. b3 0-0. 14. Lb2 beli ima prednost u centru i mOo gucnost aktivne igre na krilima.

(2) 9 .... Le7, 10. de (aktivnije je 10. Tdl) Sbd7, II. e4 S:es, 12. es S:b3:

(2a) 13. ef? S:el i bell ostale bez pe§aka.

(2b) 13. ab SdS, 14. Tdl 0-0 polofaj je podjednak (Maderna­Pilnik, Mar del Plata 1944).

9. • SbB-d7

Drugi odgovori su slabiji: A. 9 ...• cd, 10. S: d4 Db6, 11.

a4 ba, 12. L:a4+Sbd7: (1) 13. Sd2 je slabije (Bole­

slavski-Kan, SSSR 1950). (2) 13. e4:

. (2a) 13 ...• L:e4?, 14. Sc3 i 15. Lgs sa odlucujucom inieijativom.

(2b) 13 .... Lcs, 14. es SdS, 15. L:d7+K:d7, 16. Le3.u korist belog.

(3) 13. Ld2 (preporucioAronin): (3a) 13 .... Le7, 14. LaS Da7,

15. Sc3 crni jos ne mo!e da ro­kira zbog pretnje 16. S: e6.

(3b) 13 .••. D:b2, 14. Sb3 i od pretnje 15. Sc3 iIi 15. Dd3 nema dobre odbrane.

(3e) 13.... Lb4, 14. Lc3 sa eventualnom pretnjom 15. S:e6 i emi irna teskoea da zavrsi razvoj.

B. Nekorektnu ideju privremene !rtve peSaka pretstavija 9 ..•• c4, 10. Lc2 Sc6, 11. Sc3 Sb4, 12. Lbl :

(I) 12.... Le7. 13. e4 Sd3 !1, 14. L:d3 cd, 15. D:d3 b4, 16. es be, 17. ef c2, 18. D:e2 gf, 19. Lh6! s jakim preimuestvom belog (petronie-Labura, Aran4elovae 1949).

89

(2) 12 .... Db6, 13. e4 Sd3!1, 14. L:d3 cd, 15. D:d3 b4, 16; eS be, 17. ef cb, IS. L:b2! gf(ne IS .••. D:b21, 19. Tdbl Da3, 20. fg osvaja kvalitet), 19. dS!:

(2a) 19 .••. D:b2, 20. de: (2a 1) 20 .... DbS, 21. ef+Ke7,

22. Dd6+K:f7, 23. De7+Le7, 24. Td7! dobija.

(2a 2) 20 ...• Le6, 21. ef+K:f7. 22. Dc4+ i D:c6.

(2b) 19 .... L:dS, 20. L:f6 TgS. 21. g3 DbS, 22. D: h7 Tg6, 23. Sd4 Dd7, 24. Dh4 Lb7, 25. S:e6! Dc6. 26. De4! dobija (dt. Dumic­Labura, Arant1elovac 1949).

C. 9 ..•. Dc7, 10. Sc3 (izgleda bolje 10. a4), b4 11. Sbl Sbd7, 12. Sbd2 Le7. 13. Sc4 0-0, 14. Ld2 as crni ima protiv~anse (Rabar­Ldnik, Rogdka Slatina 1945).

10. Sbl~e3

Za potez 10. a4 vidi varijantu XXIV. primedbu podB pasle 10 poteza belog.

10. • •• Dd8-c7

A.. Slabije je 10 .•.. Db6: (1) 11. Le2 TcS. 12. a3 Le7,

13. dc D:cS, 14. e4 DhS, 15. Lf4 0-':0, igra je otprilike jednaka (Reshevsky-Najdorf, S partija mOOi New-York 1952).

(2) 11. a4! b4; 12. as! Dc7, 13. Sa4 D:aS, 14. Ld2· Dc7, 15. Tacl s preimucstvom za Ddaka.

(3) 11. dS: (3a) 11 •••• eS, 12.a4 c4, 13.

Le2 TcS1 (Ld6), 14. ab ab, 15.

90

S:bS! D:bS, 16. La4 DeS, 17. S:eS, Dc7, IS. S:d7 S:d7, 19. Dg4 hS, 20. Dh3 Ld6, 21. Ld2 s neodoljivim napadom (Reshev­sky-Najdorf, 16 partija me~, San Salvador 1952).

(3b) 11 ..•• c4 (uporedi podva­rijantu 2 u primedbi posle 11 po­toza belog), 12. de fe, 13. Le2

. Le7, 14. e4 SCS, 15. LgS Dc7 (izgubljen tempo), Hi. eS SdS, 17. Se4 S:e4, IS. L:e4 LeS, 19. Sd4 Df7, 20. Dg4 L:d4, 21. ·T:d4 0-0, 22. Tn TaeS, 23. Dh3 g6, 24. Lh6 osvaja kvalitet (Porreca­Lokvene, Turnir nacija, Helsinki 1952).

B. Dolazi u obzir 10 .•.. Le7: (1) 11. dS . ed, 12. L:dS L:dS,

13 .. S:dS S:dS, 14. T:dS Dc7 crni je lako izjednacio (Gligoric­Wade, Bognor Regis 1957).

(2) 11. e4: (2a) 11 .... b4, 12. eSt bc, 13.

ef L:f6, 14. dS eS, 15. bc 0-0, 16. Sd2 s velikim preimucstvom belog (Smislov-Keres, Zurich 1953).

(2b) 11. ... cd, 12. S:d4 Dc7: (2b 1) 13. LgS b4, 14. Sa4DeS,

15. L:f6 S:f6, 16. Sb6 TdS, 17. La4+ KfS. IS. Le6 De7, 19. L:b7 D:b7 gubitak rokade nema ozbilj­nih posledica za crnog (Smislov­Keres, Budimpe~ta 1950).

(2b 2) 13. a3 0-0, 14. LgS ScS, 15. Tad h6, 16. Lh4 DeS, 17. Le2 TacS, IS. Sf3 DhS, 19. h3 gS, 20. g4 Dg6, 21. SeS Dg7, 22. Lg3 beli· stoji nadmocno (Reshevskv­Najdorf, 11 partija revan§-~. Buenos Aires 1953).

11. e3-e4

Druga mogucnost je 11. d5: (1) 11 ••• S: dS (soli dan nasta­

Yak), 12. S:dS L:dS, 13. L:dS ed, 14. T:dS Le7, IS. e4 0-0. 16. De2 Tfd8, 17. Ld2 Sf6 igra je jednaka (Najdorf-Byrne, New York 19S1). . .

(2) 11. ... c4 (ostro s obostra­nim Sansama), 12. de fe, 13. Le2 (obe strane imaju izgleda na na­pad-beli zbog organske slabosti crnolf kraljevog krila, erni-zbog otvorene f-linije i aktivnogpolo­faja svojih figura):

(2a) 13 .... LeS, 14. a4!?: (2a 1) 14.... De6, IS. ab ab,

16. T:a8+L:a8, 17. e4 eS, 18. h3 0-0, 19. b3 s ostrom igrom i otprilike jednakim !iansama (van Scheltinga-Euwe, prvenstvo Holan­dije 1938).

(2a 2) 14 .... b4, IS. D:c4 (ina­re beli gubi figuru posle b4-b3) IS •••• be, 16. D:e6 sa nejasnim posledicama htve figure za napad (Euwe).

(2b) 13 .... Ld6, 14. h3 0-0, IS. e4 SCS, 16. LgS ShS s dobrom igrom.

(2c) 13;... U7 (uporedi pod­varijantu 3b u primedbi pod B posle 10 poteza crnog).

11. • •• c5:d4

Slaboje 11 .•.• b4, 12. eSt be, 13. ef i ne ide niti 13.... S: f6, niti 13 .•.• gf, zbog 14. dS.

12. Sf3:d4

Zanimljiva je ideja Kaisera da se irtvuje figura (u poredenju s nile navedenom partijom Bolbo­ehan·Najdorf beli ima ovde tempo manje) sa 13. SdS I?:

(1) ·12 •... Db8, 13~ Lf4 eS, 14· S:f6+ gf, IS. Lg3 Ld6, 16. Sh4 s jakim !iansama sa napad.

(2) 12.... ed, 13. ed + Kd8 (13 .... Le7?, 14. T:d4 i IS. d6), 14. S:d4 (ako 14. LgS LeS, IS, Tael Db6 iii 1 S. S: d4 DeS!):

(2a) 14 .... DeS, IS •. Df3: (2a 1) IS •••• S:dS?, 16. L:dS

L:dS (16 .... D:dS, 17. Lg5+!f6, 18. Se6+ itd.), 17. Sc6+! L:e6, 18. D:c6 s vrlo jakim napadom.

(2a 2) IS •••• Ld6?, 16. Se6+! L:e6, 17. de D:h2+, 18. Kfl Te8, 19. Le3 itd.

(2a 3) IS •••• De4!, 16. Se6+ Ke8. 17. Del's nejasnom pozieijom

(2b) 14 ..•. LeS. IS. Se6+: (2b 1) IS •••• L:e6, 16. deD:e6,

17. LgS s izg\edima na napad u otvorenom polofaju.

(2b 2) 1 S . . .• Ke8 poloZaj je neizvestan.

Potez 12. SdS zahteva prakti­~o proveravanje. '

91

Kriti(!ni polo&j koji se vee vik puta sretao u praksi:

(1) 12 .... b4?, 13. SdS! ed, 14. ed+:

(la) 14 .... Le7, IS. SfS. (lb) 14 .... Kd8, IS. LgS i 16.

Tacl s vrlo jakim napadom. Do­lazi U obzir i druga utva. figure sa 16. Se6.

(Ic) 14.... DeS, IS. D:eS + S:eS, 16. Tel 0-0-0, 17. T:eS S:dS, 18.Ld2 Sc7, 19. Le3 f6, 20. TaS Ld6, 21. Tcl Kb8, 22

92

Sc6 + L:c6, 23. T: c6 The8, 24 g3 beli je nadmoean (Bolbochan­Najdorf, 3 partija mel!a, Buenos Aires 1950).

(2) 12 ...... Ld6, 13. g3 - LeS (pretilo je Sd:bS), 14. f3 0-0, IS. Le3 ScS, 16. Le2 Tac8, 17. Td2 beli stoji bolje (Reshevsky­Najdorf, 2 partija me(!a, New York 1952).

(3) 12 ...• LeS, f3. LgS 0-0, 14. Tacl Db6 itd.

(4) 12 .... Le7: (4a) 13. L:e6 fe, 14.·S!e6DeS

(iii Dc4), IS. S:g7 + Kf7 daje cmome dobre protiv§anse. .

(4b) 14. LgS b4, 14. Sa4 DeS, IS. L:f6 S:f6, 16. Sb6 Td8, 17. La4+KfS, 18. Lc6 Dc7. 19. L:b7:

(4b 1) 19 .... D:b6? 20. D:a6 D:a6, 21. L:a6 S:e4. 22. Sc6.

(4b 2) 19 .... D:b7, 20. Sa4g6, 21. f3 eS, 22. Sb3 T:dl+, 23. D:dl Kg7 8 remijem (8 promc>. njenim redom poteza-Smislov­Keres, Budimpe§ta 1950).

PlULOG

BOLESLAVSKI-KOTOV

(Turnir kandidata za prvaka sveta. Nojhauzen - Cirih, 23 av­gusta - 24 oktobra 1953 g.)

1. d2-d4 d7-d5 2. e2-e4 d5:e4 3. Sgl-f3 Sg8-f6 4. e2-e3 e7-e6 5. UI-e4 e7-e5 6. 0-0 a7-a6 7. Dcll-e2 e5:d4

Ovde se obil!no igra b7-b5 ali Kotov namerno okleva sa ovim potezom !eleei da ga odigra posle Sbl-e3. Tada kao odgovor na po­driv a2-a4 erni sa tempom igra b5-b4. Menjajuci u centru. crni hoee da slobodno razvije svoje figure i utvrdi se na tal!ki d5. Ipak, na ovaj nal!in on oslobada belog od glavne teskoee u primljenom daminom gambilu, brige 0 razvoju lovea sa polja cl, a sem toga. beli otvara i .. e" liniju.

Boleslavski je skoncentrisao u centro sve moguee figure posle /!ega je doslo do interesantnih komplikacija u kojima je pesak d4 odigrao odlul!ujucu ulogu.

8 .. e3:dll U8-e7 9. Sbl-e3 b7-bS .

10. Le4-b3 Le8-b7 11. LeI-gS 0-0 12. TfI-e1

Potez, karakteristil!an za ovo otvaranje. Beli napada ne samo piona na e6 nego i lovca na e7. U slul!aju. naprimer, 12 .... Sbd7 13. Tadl Sb6 moguee je 14. L:e6 fe 15. D:e6+Tf7 16. Se5. Zbog toga se Kolov trudio da sto ranije otkloni pretnju L:e6, izmenom ili proterujuCi lovca sa polja b3

12. • •• SbS-e6 13. Tal-dl Se6-a5

. Svi komentatori se slam da je ovaj potez pogresan i da je on dozvolio belome ~ lepim prodo­rom izgradi poziciJu koja mu je posle 30 poteza donela pobedu. Stalberg i, u prvim analiwna Eve, slo!i1i su se da je bilo neophodno odigrati Sb4. Ipak, sovjetski maj­stor Rauzer. jos je pre mnogo godina. pokazao da se i nastavak 23 .... Sb4 14. d5 Sb: d5 15. S:d5 L:d5 16. L:d5 S:d5 17. L:e7 18. S:d5 zavdava u korist belih. ·Zbog toga Najdorf preporufuje 13 ..•. Sd5 14. S:d5 L:g5 15. Sc3 Sb4. ~a ovim se. saglaaio i Eve.

93

Mi bi hteli da se ne§to §ire osvrnemo kako na ovu partiju tako i na pojam "iiahovske pogreiike". Pre svega slabost poteza SaS javila se kao rezultat o§troumne i ne bail tako lako uoeljive igre belih. Njihovo preimucstvo sve 10 se na to, da su u zavrinici imali jakog lovca protiv cmog konja - i to nije ni mnogo, ni prosto.

Zatim je neizvesno kako bi se produlila borba posle 13 ... , S:dS. Beli imaju skrivenu mogucnost da sa 14. S:dS L:gS 15. Sb6 produ2.e napad.

Ako cmi ne uzme konja nego igra .Tb8, tada posle S:gS i Sd7 gubi kvalitet. U slu~ju IS .... Ta7 veoma je jako 16. dS. Ako cmi uzme konja na b6 on posle 16. S:gS dolazi u veoma nepri­jatnu poziciju Gubi 16 .... h6 zbog utve konja na f7 sa sle­deeim D: e6. te je potpuno neiz­vesno kako· se odbraniti od te­matskog prodora d4-dS, a 16 .... S:d4 ne ide zbog 17. Dd3 Sf 5 18. S:e6 fe 19. L:e6+Kh8 20. L:fS iii 18 ..•• Dc6 19. Sf4 itd.

Ako bi par~ija zaista poi!ela da se razvija po tome planu. onda bi potez 13 ..•. SdS smatrali gre­skom i preporucili bi 13.... SaS posle kojegnisu vidljive osobite ·opasnosti.

Uzrok te§koCa cmih je kako vidimo drugojaciji. Beli je odigrao tri zadnja poteza - u odnosu. na ernog veoma jaka - dva topa na . centralne linije i lovac na napa­dacku dijagonalu. Ako postoji 10-gika u !lahu to su dulna da dokdu .ovakva tri jab razvojna poteza.

94

Zadatak velemajstora, dokazati pre­imucstvo belih. vodi, u konkretnom sluCaju. komplikovanim kombina­tomim putevima.

Sjedinjavanje logike sa kombi­natomim talentom karakteristcno

. je za stvaraldtvo Boles1avskog.

14. d4-dS SaS:b3

Lako se uveriti da bi uzimanje peiiaka dS lovcem, konjem, iii pc­§akom koiitalo figure.

15. dS:e6

Ako lovac uzima konja na f3. sleduje 16. ef+Kh8 17. T:d8 L:e2 18. T:a8 T:a8 19. T:e2 i crnom ostaju dYe figure pod udarom, jednu gubi i beli ostaje i sa dva piona viiie.

Ako je i to belome malo. onda je mogueno 16. D:f3 Sd4l7. De3

15. Dd8-b6 16. a2:b3 n:e6 17. Sf3-d4!

Belome nije tako potreban pion koliko . polje e6

17. 18. 19. 20.

Del:e6+ Sd4-f3 LgS-f4!

Le7-d6 Kg8-b8 Ta8-dB

Potrebno je odati priznanje be­lome da je od svih mogucih na­stavaka izabrao bail ovaj. Tako je i nastala fraza "dva lovca i dobar razvoj pri otvorenoj poziciji na­dokna4uju piona manje ernog" . Ali kako on nema dva lovca vee slabog konja koji ni§ta ne nado­kna4uje, trebalo je sve ovo predvi· deti!

2. • • • Lb7:f3

Siabo je 20 •... Tfe8 21. T:d6 T:e6 22. T:b6 T:b6 23. Lc7!

21. Tdl:d6· TeS:d6 22. De6: d6, Db6: d6 23. U4:d6 TfS-eS 24. Tel:eS + Sf6:eS 25. Ld6-e5! Lf3-c6 26. b3-b4 b7-b5 27. f2-f3 KbS-b7 28. Sc3-el g7 -g5 29. Kgl-fl b5-b4 30. gl-g3 b4:g3+

(Preveo M. Petronic)

31. b2:g3 32. g3-g4 33. Kfl-e3 34. Sel-c3 35. Sc3:e4 36. Se4-c5 37. Sc5:a6 38. LeS-c3 39. Sa6-cS+ 40. Sc5-e4 41. Lc3-eS 42. Se4-dl

Kb7.-g6 Lc6-b7 Lb7-c6 Lc6-b7 Lb7-dS Kg6-f7 Kf7-e6 Ld5-a8 Ke6-f7 Kf7-g6 LaS-d5 Kg6-f7 i

predaje

(Komentar velemajstor D. Bronstein)

SMISLOV-KERES

(fumir kandidata za prvaka sveta. Nojhauzen - Cirih. 29 av­gusta - 24 oktobra 1953 g.)

1. dl-d4 2. cl-c4 3. Sgl-f3 4. el-e3 5. Ul:c4 6.0-0 7. Ddl-el 8. Lc4-b3 9. Tfl-dl

10. Sbl-c3

d7-dS d5:c4 Sg8-f6 e7-e6 c7-cS a7-a6 b7-b5 LcS-b7 SbS-d7

Teoretska pozicija koja se a:sto vida na turnirima. U Budimpesti 1950 g. Smislov i Keres takode su. dosli do iste pozicije. Ukoliko ·cmi nije ovako dugo rokirao, mora tada da bude jos malo strpljiv pa da kraljicu skioni od neprija­tnog. pritiska belog topa - na c7

iii b6. Ako umesto toga igra Le7 pa b5-b4, on tada ulazi u po­znatu varijantu, koju je teorija ocenila, ne bez osnova. kao s1abu za cmog. Ipak, Keres je, ne je­danput. demantovao opSte mislje­nje, unoseei nove ideje u stare varijante. Kao primer mogu da posluZe njegove partije sa Stalber­gom i Boleslavskim na ovom istom turniru. Ali sada, on je igrao od­baa:nu varijantu a da nije prona­sao bilo kakva poja~nja za ernog. Ova nemarnost dovela ga je u te­fak polofaj.

10. • •• US-e7 11. e3-e4 b5-b4 12. e4-eS

Sigurno! Konj nema kuda da pobegne i erni je prinuden da izabere nastavak u kome beli do­bija jakog slobodnog pelaka.

9S

12 .. 13. e5:f6 14. d4-d5 IS. b2:e3 16. Sf3-dl

b4:e3 Le7:f6 e6-e5 0-0

Odigrav§i ovaj potez, Smislov sa gvoz4enom upomo§Cu i logikom sprovodi ideju: lake figure probi­jaju put slobodnom pionu. Konj i dva lovca, ne brane piona nego napadaju polja na njenom putu. U vezi sa tom idejom treba po­smatrati potez Sd2, po§to beli !eli da prevede konja na e4 iIi c4, da bi napao polje d6.

Kako je pokazao tok partije, u ovom momentu Keres je uvideo posledice svoje nemarnosti i u da­ljem toku ucinio, bukvalno, sve litoje bilo moguee da spreei da beli iskoristi ,svoju prednost.

16. U6-e7 17. Sdl-c4 a6-aS IS. Sc4:e5 Sd7:e5 19. Del:eS Le7-f6 20. DeS-g3 c5-c4 21. Lb3-a4 DdS-e7

Za h1vovanog piona crni je postigao pone!ito: belima je teliko da zavrie razvoj daminog krila, na rna kakav potez emopoljnog lovca dolazi Da3, posle rep beli gubi pe!iaka na e3

22. Lcl-f41

Ipak! Tipiean smislovski potez, koji sjedinjuje dalje sprovodenje ideje sa tacnim i teoriskim prora­CUllom. Beli ostavlja peliaka e3

(Preveo M. Petronic)

zbog forsiranog maria "d" pe!iaka. Joli jedanput obraeam pamju Ci­taocima na polofaj belih lovaca koji su svome pionu obezbedili put.

Ako 22.... Da3, tada beli do­lazi do odlucujuce prednosti sle­deeim putem: 23. Lc6 L:e6, 24. de D:c3 25. D:e3 L:e3. 26. Tacl i 27. T:c4.

22. 23. «1S-d6 24. Tdl-el 25. d6-d7 26. Tel-eS+

TfdS De7-e4 De4-f5 h7-hS

Tako i top sada napada polje ispred svog piona.

26. 27. hl-h4 2S. U4-gS

KgS-h7 TaS-a6 TdS:d7

Bitka je izgubljena. Crni ne mofe da zaddi pritisak belih fio gura i da bi sprecio pretvaraje belog piona u kraljicu, utvuje kvalitet. Dalje - nije potrebna velika tehnika.

29. La4:d7 30. Tal-el 31. Lg5:f6 32. Dg3-bS 33. Te8-hS+ 34. TbS-dS 35. TdS-d6+ 36. Td6-'dS 37. Te1-e3 3S. TdS-hS+ 39. DbS-dS 40. Te3:f3 41. gl:f3 ~

DfS:d7 Ta6-d6 Td6if6 Tf6-fS Kh7-g6 Dd7-b5 Kg6-h7 Db5-c5 Lb7-d5 Kh7-g6 Ld5-f3 Tf5:f3 Crni predaje

(Komentar velemajstora D. Bronliteina)

SADR~AJ Strana

Predgovor ~tvrtoj knjizi .................................... 5 Uvod.. .................................................... 6 Varijanta I: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. Se3 .................. 'ti Varijanta II: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. e4 .... .. .. .. .. .. .... 15 Varijanta Ill: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. e3 .................. 17 Varijanta IV: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. Sf3 a6, 4. e3 Lg4, 5.

L:c4 e6, 6. d5 ............................ 20 Varijanta V: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. SfJ a6, 4. e3 Lg4, 5.

L:c4 e6, 6. Db3 L:f3, 7. gf Ta7 . ... .. .. .... 24 Varijanta VI: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. Sf3 a6, 4. e3 Lg4, 5.

L:e4 e6, {i. h3 Lh5, 7. Db3 L:f3, 8. gf b5 .. 26 Varijanta VII: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. Sf3 a6, 4. e3 Lg4, 5.

L:c4 e6, 6. h3 Lh5, 7. Se3 ................ 30 Varijanta VIII: 1. d4 d5, 2. e4 dc, 3. Sf3 a6, 4. e3 Lg4, 5.

Varijanta Varijanta Varijanta Varijanta

h3 Lh5, 6. g4 ........................... . 33 IX: 1. d4 d5, 2. e4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. Da4 ...... 35 X: 1. d4 d5, 2. e4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. Se3 . . . . . . 39

XI: 1. d4 d5, 2. e4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 g6...... 42 XII: 1. d4 d5, 2. e4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, 5.

L:c4 c5, 6. 0-0 cd .... .. .. .. .. .. .. .. .. .. 44 Varijanta XIII: 1. d4 d5, 2. e4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, 5.

L:c4 c5, 6. 0-0 a6, 7. de ................ 51 Varijanta XIV: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, 5.

L:e4 e5, &. 0-0 a6, 7. a4 ................ 54 Varijanta XV: 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, 5.

L:c4 e5, 6. 0-0 a6, 7. De2 cd ............ 58 Varijanta XVI: 1. d4 d5, 2. e4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, 5.

L:c4 e5, 6. 0-0 a6, 7. De2 Se6, 8. a3 .... " 61

97

Varijanta XVII:

Varijanta XVIII:

Varijanta XIX:

Varijanta XX:

Varijanta XXI:

Varijanta XXII:

Varijanta XXIII:

Varijanta XXIV:

Varijanta XXV:

Varijanta XXVI:

98

1. d4 dS, 2. c4 de, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:e4 eS, 6. 0-0 a6, 7. De2 Se6, 8. Tdl bS, 9. de 63 1. d4 dS, 2. c4 de, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:e4 eS, 6. 0-0 a6, 7. De2 Se6, 8. Tdl bS, 9. Lb3 e4 ................................ 66 1. d4 dS, 2. e4 de. 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:c4 eS, 6. 0-0 a6, 7. De2 SOO, 8. Sc3 bS, 9. Lb3 Lb7, 10. Tdl De7, 11. dS ed, 12. S:dS 69 1. d4 dS, 2. e4 de, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:c4 eS, 6. 0-0 a6, 7. De2 Sc6, 8. Sc3 bS, 9. Lb3 Lb7, 10. Tdl De7, 11. dS ed, 12. e4 d4 73 1. d4 dS, 2. eS dc, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:e4 eS, 6. 0-0 a6, 7. De2 Se6, 8. Se3 bS, 9. Lb3 Lb7, 10. Tdl De7, 11. dS ed, 12. e4 0-0-0 .................................. 76 1. d4 dS, 2. e4 de, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:c4 eS, 6. 0-0 a6, 7. De2 bS, 8. Ld3 800.. 77 1. d4 d5, 2. c4 dc, 3. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:c4 eS, 6. 0-0 a6, 7. De2 bS, 8. Ld3 ed.. 80 1. d4 dS, 2. c4 dc, 3.Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:c4 eS, 6. 0-0 a6, 7. De2 bS, 8. Lb3 Lb7, 9. a4 Sbd7, 10. ab' ........ " .. .. .. .. .. .... 82 1. d4 dS, 2. c4 d,e, ~. Sf3 Sf6, 4. e3 e6, S. L:c4 eS, 6. 0-Oa6;:"7. De2 bS, 8. Lb3 Lb7, 9. a4 Sbd7, 10. e4 .. >... . ........ .......... 86 1. d4 dS, 2. e4 dc, 3. Sf3' Sf6, '4. e3 e6, S. L:c4 eS, 6. 0-0 a6, 7. Del. bS, .8. Lb3 Lb7, 9. Tdl ..................... '>. •••••.• '.' • . • • • 89