globalna i nacionalna bezbednost

7/23/2019 globalna i nacionalna bezbednost

1/37

I TEORIJSKI PRISTUPI U SBPOJAM BEZBEDNOSTI

Bezbednost je uestao, razuen , raznoznaan i kumulativan pojam.

Re bezbednost- od rei bez- nepostojanje , odsustvo + beda-veliko siromatvo, nevolja, nesrea, zlo

- predstavlja stanje onoga koji je osiguran od opasnosti, zatien, siguran.

Pojam bezbednosti, u osnovnom i najoptijem znaenju predstavlja TENJU KA ODSUSTVU PRETNJI

Potreba za bezbednou se zasniva na tenji ka predvidljivosti , izvesnosti u pogledu sudbine najvanijihdobara i vrednosti kojima linost i ua ili ira zajednica raspolae ili im stremi Vojin Dimitrijevi.

Bezbednost je 1 od centralnih pojmova pol nauka- posebno disciplina SB, MO, mirovnih studija.

Jo od Hobsa i Makijavelija- pojam bezbednosti je igrao centralnu ulogu u razmatranjima o politici.

Hobs iz straha za sopstvenu bezbednost pojedinci sklapaju drut ugovor, i tako monopol na legitimnu upotrebufizike sile dobrovoljno predaju u ruke dravi- koja je preduslov ali i garant bezbednosti pojedinaca.

EDVARD KOLODZIEJ def- bezbednost- poseban oblik politike koji nastaje onda kada su akteri spremnida zaprete ili upotrebe silu kako bi postigli eljeni ishod. (bezbednost definie kao oblik pol odnosa)

Objektivna i subjektivna bezbednost (objektivna i subjektivna dimenzija bezbednosti)

ARNOLD VOLFERS bezbednost u objektivnom smislu meri odsustvo pretnji po usvojene vrednosti. bezb. u subj. znaenju predstavlja odsustvo straha da e date vrednosti biti ugroene

ISTORIJSKI RAZVOJ POJMA BEZBEDNOSTI

Od 1.v. i tokom Srednjeg Veka pojam bezbednosti se koristi u pol smislu i dovodi se u vezu sa pojmovimamira, slobode i postojanosti vlasti.

Od 16.v. pojam bezbednosti se vezuje za JAVNU BEZBEDNOST koja se odnosila na zatitu podanika odstr vladara u miru, kao i podrku podanika vladaru tokom rata.

Od Vestfalskog mira 1648 suverene drave u me sistemu jedine poseduju monopol nad legitimnom primenomfizike sile i ne priznaju nikakav vii pol autoritet- bezbednost je postala f-ja suverene dravne vlasti.

Od 17-20.v.- pojam bezbednosti se vezuje za pojam suverene dr vlasti dravnu unutranju i spoljanju zatitu-uz pomo policije, pravosudnog sistema i dr. pol , ekon i vojnih instrumenata

Nakon 1. sv rata po 1. x u MO se razvija IDEJA O KOLEKTIVNOJ BEZBEDNOSTI meutim tek posle2. sv rata , pojam bezbednosti dobija na izuzetnom znaaju.

Nac interes = nac bezbednost; (pre rata nac ekon blagostanje) za SAD (47. usvojen Zakon o nac bezb- osnovani- Savet za nac bezbednost i CIA)Kenet Volc opstanak i bezbednost- centralna briga svake drave

Tokom HR pojam bezbednosti se odnosio, pre svega, na vojnu bezbednost drava

Pitanje bezbednosti poinje da se izuava u okviru zasebnih akademskih disciplina (SB, studije mira)Krajem 80tih dolazi do 2 grupe znaajnih promena koje su uticale na poimanje bezbednosti:1. pad Berlinskog zida, kraj HR, krah SSSR (strah od nuklearnog rata i konvencionalnih oruanih sukoba je

potisnut u 2. plan, a u 1. plan su izbile NEVOJNE PRETNJE BEZBEDNOSTI)2. u drut naukama pozitivizam zamenjuje socijalni konstruktivizam (socijalni konstruktivisti su uveli normativni,

vrednosni el u drut nauke)

Zato se KONCEPT BEZBEDNOSTI poinje PROIRIVATI i PRODUBLJIVATI

PROIRIVATI HORIZONTALNO- sa isto vojne na ostale dimenzije drutva- pol, ekologiju, ekon i dr(BEZBEDNOSNi SEKTORi) pr posthladnoratovski Strateki koncept NATO 91-nevojne pretnje.

PRODUBLJIVATI VERTIKALNO- naputajui dravu kao jedini referentan objekat bezbednosti i subjekatbezbednosti (onaj ko titi)- ukljuivi pojedince, drutvo, region, globalni poredak ... (NIVOI ANALIZE)

1


2/37

Teroristiki napadi sept 01. ponovo su preusmerili nain na koji se posmatra bezbednost a neke drave suposegnule za tradicionalnim vojnim sredstvima u odbrani od novih nevojnih pretnji.

2


3/37

NIVOI ANALIZE BEZBEDNOSNI SEKTORI

Vojna bez Politika bez. Socijalna bez Ekon. bez Ekoloka bez.

Individualna bez.

Nacionalna bez. Xza vreme HR

Regionalna bezGlobalna bez.

KONCEPT BEZBEDNOSTI

DEJVID BOLDVIN- smatra da se bezbednost pre moe opisati kao konfuzan, ili nedovoljno objanjenkoncept nego kao sutinski sporan koncept.

7 pitanja na koja moramo dati odgovor kako bismo neki koncept bezbednosti odredili(postupak za utvrivanje sadraja, zahvata i znaenja bezbednosti) :

1. referentni objekat bezbednosti (ko se eli zatititi?) pojedinac, drava, me sistem, itd.2. bezbednost za koje vrednosti? fiziki opstanak, pol nezavisnost, demokratija, slobodna trgovina, itd.

Referentni objekti poseduju brojne vrednosti

3. koliko bezbednosti? odreeni nivo bezbednosti- jer je apsolutna bezbednost utopija- pravo pitanje jekoliko bezbednosti je dovoljno?

4. od kojih pretnji? priroda pretnji- vojne/nevojne, ljudske/prirodne, posredne/neposredne, stare/nove,simetrine/asimetrine, ...

Pretnje bezbednosti je mogue klasifikovati po brojnim kriterijumima :- po bezbednosnom sektoru: vojne, pol, ekon, socijetalne, i ekoloke pretnje

-po izvoru : unutranje pretnje potekle unutar 1 pol zajednice (tu je prvenstveno subj. bezbednosti policija)spoljanje pretnje- nastale van 1 pol zajednice (vojska)

Granicu izmeu unutranje i spoljne bezbednosti je sve tee povui- organizovani kriminal, transnac. terorizam...

- na osnovu odnosa snaga izmeu subjekata bezbednosti (onoga koji titi) i nosioca pretnje:Asimetrine pretnje- one koriste slabost referentnog objekta kako bi nanele veliku tetu, i time

nadomestile veliku razliku u odnosu snaga . pr terorizamSimetrine pretnje

5. kojim sredstvima? kojim se postupcima, sredstvima i nainima dostie , uva i unapreuje bezbednost?vojnim, dipl, ekon, obavetajnim , policijskim itd.

Bezbednost se moe postii brojnim i razliitim sredstvima.6. po koju cenu? dostizanje bezbednosti uvek kota- podstie preraspodelu resursa u korist bezbednosti.

Svaka bezbednosna pol uvek ima svoju ekon i drut cenu.Zavisi od toga da li bezbednost posmatramo kao primarnu vrednost, 1 od centralnihvrednosti ili marginalnu vrednost.

7. za koji vremenski period? sredstva kojima se dostie dugorona bezbednost (npr ulaganje u obrazovanje)mogu imati negativne bezbednosne posledice na kratak rok(odbranu od terorizma) i obrnuto

Elementi bezbednosne analize:1. pretnja bezbednosti (ono ta ugroava)

2. referentni objekat (ono to je ugroeno)3. subjekat bezbednosti-bezbednosni akteri (onaj ko titi)4. sredstva bezbednosti (nain na koji titi-)

BEZBEDNOSNI SEKTORI3


4/37

Posle HR dolazi do proirenja bezbednosti sa isto vojnog na nevojne sektore.

Kopenhagenka kola SB Buzan, Viver, Vilde- razvili su SEKTORSKI PRISTUP BEZBEDNOSTI.

Postoji 5 BEZBEDNOSNIH SEKTORA- koji su karakteristini dominantnim odnosima i referentnim obj.:

SEKTORI Dominantni odnosi Referentni objekat

1. VOJNI BS Odnosi moi Teritorijalni integritet drava

2. POL BS Odnosi autoriteta Organizaciona stabilnost socio-pol ivota

3. SOCIJETALNI BS Odnosi izmeu kolektivnih identiteta Identitet 1 zajednice(odrivost jezika, kulture, oblika udruivanja...)

4. EKONOMSKI BS Trgovinski odnosi Blagostanje, postojei ekon poredak 1 dr

5. EKOLOKI BS Odnosi izmeu oveka i prirode Biosfera

U stvarnosti, veina bezbednosnih problema predstavlja kombinaciju vie bezbednosnih sektora.

NIVOI ANALIZE

Kraj HR doveo je i do produbljenja pojma bezbednosti- drave su prestale biti jedini nivo analize (jedini subj iobjekti bezbednosti) u nauci o bezbednosti.

U zavisnosti od nivoa analize , moemo razlikovati nekoliko razliitih pristupa bezbednosti:1. individualna bezbednost2. nacionalna /dravna bezbednost3. meunarodna bezbednost

Kopenhagenka kola: 1. individualna bezbednost2. nacionalna/ dravna bezbednost3. globalna bezbednost4. REGIONALNA BEZBEDNOST (RBK)

1. individualna bezbednostBuzan -4 grupe potencijalnih pretnji po individualnu bezbednost: 1. fizike pretnje (bol, povreivanje, smrt)

2. ekonomske pretnje3. pretnje po prava4. pretnje po status

Od 17.v. pa sve do savremenog doba drava je bila ta koja je garantovala bezbednost svojih graana.

Meutim, drava predstavlja i izvor pretnji za pojedince- na to su ukazivali pripradnici KRITIKEKOLE MILJENJA u SB- oni smatraju da cilj SB treba da bude ljudska emancipacija.

Tako je nastao koncept LJUDSKE BEZBEDNOSTI (ue sloboda od straha; ire- sloboda od oskudice)

3 dimenzije (pristupa) LJ.B.: 1. odsustvo straha/ sigurnost naroda2. sloboda / ljudska prava i vladavina prava3. sloboda od uskraenosti / jednakost i socijalna pravda (odrivi ljudski razvoj)

Pojedinac je osnovna (nedeljiva) jedinica na koju se moe primeniti koncept bezbednosti.Individualna bezbednost je poseban cilj i predmet SB.

Razliiti aspekti bezbednosti pojedinca su esto kontradiktorni (zatita od kriminala vs. ugroavanje graanskih sloboda)

Drava: je glavni izvor pretnji, ali i garant (preduslov) bezbednosti pojedinca.Pojedinac: je glavni razlog ali i prepreka za dravno dostizanje bezbednosti

Napetosti izmeu nac(dravne) bezbednosti i individualne- su neizbene.Kljuna dilema: kako uveati slobode drutva bez rasta dravnog ugnjetavanja.

4


5/37

2. nacionalna (i/ili dravna) bezbednost

Ne postoji saglasnost ta tano koncept nac bezbednosti podrazumeva.

Po def. VOLTERA LIPMANA nacija je bezbedna u onoj meri u kojoj nije u opasnosti da mora da rtvujesvoje centralne vrednosti ukoliko eli da izbegne rat, i u onoj meri u kojoj je sposobna, ukoliko jeizazvana, da te vrednosti sauva u tom ratu

Vojin Dimitrijevi istie 4 grupe vrednosti koje se imaju u vidu kada govorimo o nac bezbednosti:

1. OPSTANAK (drave, nacije, i stanovnitva)2. TERITORIJALNI INTEGRITET3. POLITIKA SAMOSTALNOST (SUVERENITET)4. KVALITET IVOTA

Nacionalna bezbednost se uvek postie ili ugroava u kontekstu me pol sistema (glavna karakteristika mesistema je anarhinost- bezbednosna dilema)

Promene u sadraju nac bezbednosti izmena sadraja i obima pojma suverenitet.

bezbednosna dilema je situacija u kojoj postupci pomou kojih 1 drava pokuava da povea vlastitu(nacionalnu) bezbednost umanjuju, pri tom, bezbednost drugih.

3. meunarodna bezbednostNakon 2. sv rata dolazi do razvoja ideje o kolektivnoj bezbednosti

Po ideji kolektivne bezbednosti- bezbednosna dilema se moe prevazii ne kroz sistem samopomoi iravnotee snaga, ve kroz dogovor drava da e pokrenuti zajedniku akciju protiv one drave koja ugrozi me.stabilnost.

Odnosi drava u me sistemu mogu biti:

1. konfliktna formacija- kada meu dravama postoji veoma nizak nivo institucionalizovanosti pravila ipoverenja. Drave doivljavaju 1 drugu kao stalan izvor pretnje. Rat je stalno otvorena mogunost.

2. bezbednosni reim- drave su donekle institucionalizovale svoje odnose i saradnju kroz potovanje

odreenih bezbednosnih aranmana i pravila kako bi ublaili bezbednosnu dilemu3. bezbednosna zajednica- kolektivni aranman iji lanovi imaju razloga da veruju da je upotreba vojne ili

ekon prinude u njihovim meusobnim odnosima malo verovatna.

Karl Doj- tvorac ideje o BZ- razlikovao je 2 vrste BZ:- pluralistika BZ- drave zadravaju pol autonomiju-amalgamiranu BZ- drave stvaraju novu pol zajednicu.

BZ je skup ljudi koji su se udruili- dostigli unutar 1 teritorije duh zajednitva i uspostavili snane iroko rasprostranjeneinstitucije i delatnosti dovoljne da osiguraju pouzdanu miroljubivu saradnju izmeu njenog stanovnitva

4. globalna bezbednost

Tekoe da se pojmovno i sadrinski odredi pojam globalna bezbednost.Trebalo bi ponuditi listu onoga to je dobro ili loe za svet shvaen kao 1 entitet.

Svetski bezbednosni interesi, su naelno primarni nad nacionalnim i regionalnim- ekon i pol interesima.

Minimalna lista globalnih interesa i vrednosti:1. opstanak ljudske vrste2. smanjenje ubijanja i eliminacija dr brutalnih postupaka sa ljudima3. zatita graanskih/ljudskih prava4. zdrav ivot za sve ljude5. pravo na (kulturnu) razliitost

6. zatita ivotne sredine7. poveanje odgovornosti.Svetska zajednica ne moe biti stvarno bezbedna dokle god u njoj nisu uporedo bezbedne i sve njene lanice.

5


6/37

Vojin Dimitrijevi Pojam bezbednosti u MO1. drava kao jemac line bezbednosti

Dr. je oduvek preuzimala na sebe deo staranja o pojedinevoj sigurnosti, ili su se bar reimi i vladari predstavljali kao da to ine.Ovakvo shvatanje sigurnosti je pol prirode i znai odsustvo naglih promena i nereda- koje garantuje jak vladalac- tj. pol stabilnost.Postojanje javne bezb.- znai da drava preuzima zatitu ivota, telesnog integriteta, imovine i dr prava ljudi na svojoj teritoriji.Lina bezbednost se kolektivno moe ostvariti i u manjim grupama (npr zbog nerazvijenosti dravnog aparata, ili zato to je

odreena grupa u sukobu sa vladom, ili se sastoji od graana nieg reda, manjine ili otpadnika)Dokazivanje da vlada nije u stanju da garantuje javnu bezb. je 1 od najjaih udarca njenom autoritetu (to koriste teroristike grupe)

Raireni oseaj line nesigurnosti, koji se teroristikim aktima moe vetaki izazvati stvara sumnju u to da dravamoe da ispunjava 1 za graane vitalnu f-ju.

2. dravna bezbednostJavna bezbednost podrazumeva sud o vrednostima koje se na taj nain tite koje nisu u svakoj pol zajednici iste (mada su

ljudski ivoti i telesni integritet osnovna dobra koje titi svaka savremena drava)Dravna bezbednost je bezbednost kod koje je objekat zatite drava kao takvaSutina dr bezbednosti se moe i pravno izraziti potrebom za pol stabilnou u smislu pouzdanosti i predvidljivosti pol procesa, tj

obrazovanja i promene vlasti, nadlenosti za donoenje pol odluka, itd. Ali ne i za bezuslovno odravanje garnitura na vlasti.3. nacionalna bezbednost

- ranije se esto oznaavala kao spoljna bezbednost draveVojin Dimitrijevi istie 4 grupe vrednosti koje se imaju u vidu kada govorimo o nac bezbednosti:

1. OPSTANAK (drave, nacije, i stanovnitva)Opstanak se pretpostavlja kao logian cilj i tenja svakog drut sistema- svake pol organizacije i svake jedinkeRazumljivo je, dakle, to opstanak vai kao osnovna vrednost u mnogim def nac bezbednosti:a) opstanak drave kao pol zajednice

tei se tome da drava kao subjekt MP , kao sistem organizovane vlasti, kao akter u MO ne izgubi svoj identitet i ne postanedeo neke dr ili vie drugih drava, ili se ne raspadne na vie novih drava.

b) nacionalni opstanak- vrednost da nacija ne nestane izroavanjem ili asimilacijomc) fiziko samoodravanje- ovaj vid opstanka, ne svodi se na dalji ivot drave ili nacije, nego na fiziko preivljavanje grupe ljudi-

bilo da su to stanovnici 1 zemlje ili pripadnici 1 nacije. OMU aktualizuju ovo shvatanje opstanka.2. TERITORIJALNI INTEGRITET- ova grupa vrednosti vezuje se za teritoriju kao bitan el. dravnosti i izraava se staranjem za

celovitost (integritet) drave3. POLITIKA SAMOSTALNOST (SUVERENITET)-Prelaz izmeu nestanka drave i gubljenja nezavisnosti je neosetan.

Paradoks je da se ,upravo, u ime bezbednosti samostalnost drava najbitnije ograniavala.4. KVALITET IVOTA

Pozivanjem na opstanak drave, njenu teritorijalnu celovitost i nezavisnost ne iscrpljuje se spisak vrednosti ije ugroavanje izazivanac nesigurnost. Bitan je i kvalitet ivota za nac bezbednost- standard ivota stanovnitva , stepen ekon razvoja,...isl.

Morgentau- bezbednost smatra 1 od glavnih nac interesa svih drava uz slavu i ideju. (te interese mogli bismo nazvati i iovotniminteresima). Meutim ,pojam nac interesa ima vrednost samo ukoliko se uzme u istorijskom smislu.

Elita e u prvom redu tititi one vrednosti koje grupi kojoj pripada lee na srcu , a koristie otvorenost definicije nac bezbednosti kako bisvoje specifina vrednosti prikazala kao nacionalne.

Subjektivni el u pitanjima bezb nije prisutan samo u stavu o dobrima koja bezuslovno treba tititi, ve i u proceni njihove ugroenosti.Poto retko postoji opta uverenost da je stanje potpune bezbednosti postignuto, ona se najee formulie kao cilj, kao staranje da se

stekne sigurnost da e osnovne vrednosti pol zajednice ostati ouvane.Kao to istorijski pr svedoe- briga za nac bezbednost vea je ukoliko je drava u pitanju monija (Rimski limes, Kineski-zid)

Odnos nac i dravne bezbednostiBezbednost je najmanje sporan cilj dravne politike. Meutim, ne postoji uvek saglasnost celog stanovnitva u pogledu osnovnih dobara

koja ne smeju biti ugroena. Jo je manja verovatnoa saglasnosti oko izvora opasnosti i naina (politike) kojima se treba tititiMeunarodna bezbednost

Znaenje bezbednosti u odnosima izmeu drava:-strategijska nac bezbednost- (to je ue shvaena nac bezbednost- vezana samo za primenu sile u MO. Ta vrsta nac

bezbednost svodi na iskljuenje poraza u oruanom sukobu. Bezbednost ne lei u gomilanju moi, jer takva mo koddrugih izaziva strah i protivmere, ve u pravoj meri moi koju je zaista teko propisati)

-meunarodna bezbednost- podrazumeva stanje strategijske bezbednosti svih drava, svih delova me sistema. Meutim,me bezbednost nije prost zbir nacionalnih bezbednosti

I OUN se mire sa primenom oruane sile, dakle ugroavanjem neije nac bezbednosti radi odbrane meun mira i bezbednosti.

Sukob izmeu me i nac bezbednosti je mogu zato to je nac bezbednost tesno povezana i pomeana sa dravnombezbednou, koja moe da podrazumeva zatitu nepravednog, nemoralnog i ak i po MO tetnog stanja unutar drave.Velike sile zbog svojih univerzalnih interesa imaju jaku tenju da svoju bezbednost izjednae sa meunarodnom.-kolektivna bezbednost- drave 1 drugoj uzajamno pruaju pomo radi obezbeenja od odreenog ili neodreenog protivnika.

6


7/37

II SB TOKOM HR

SB (Nauka o bezbednosti) nastale su nakon 2. sv rata (tokom HR) kao PODDISCIPLINA NAUKE O MO-koja se bavi fenomenom rata.

Predmet SB (se proirio i produbio)- i danas se moe def kaostudije pretnje, upotrebe i kontrole sile,prinude i specijalnih bezbednosnih mera.

Tako def- predmeta SBpored vojnih pretnji ukljuuje i ne vojne pretnje (pol, ekon, soc, ekoloke pretnje)

POKRETAKE SNAGE SB- koje su pokretale razvoj SB od 2. sv rata do danas:

1. POLITIKA VELIKIH SILA (HR, multipolarnost)Od poetka HR , SB tada zvane STRATEKE STUDIJE, bavile su se odnosima SAD i SSSR.Krahom SSSR pol velikih sila nastavila je da pokree interesovanje i razvoj SB.

2. TEHNOLOKI RAZVOJ (OMU, nuklearno oruje, internet,...)Razvojem novih tehnologija menja se priroda bezbednosnih pretnji i povredljivosti referentnih objekata.Razvoj nuklearne tehnologije bio je preduslov za razvoj stratekih studija

3. ISTORIJSKI DOGAAJI (1. i 2. sv rat, nukl oruje, kubanska kriza, pad berlinskog zida, 11. sept...)

4. INTERNA DINAMIKA AKADEMSKIH DEBATA (racionalizam vs soc konstruktivizam)Sve do kraja HR SB su se oslanjale prvenstveno na pozitivizam

5. POSTEPENA INSTITUCIONALIZACIJA SB (univerziteti, instituti, asopisi)

TEMELJI SB- (PRED) ISTORIJA

antike i moderne pretee SB (bezbednosna dilema i ravnotea snaga):- Tukidid, Peloponeski ratovi (bezbednosna dilema)- Hobs, Levijatan-(bezbednosna dilema izmeu ljudi)- Klauzevic, O ratu (rat produetak politike dr sredstvima)- Kant- polazi od toga da pitanje rata i mira zavise od prirode reima.

Bezbednosna dilema (Tukidid 1. autor koji je prepoznao) ponaanje 1 drave u cilju poveanja sopstvenebezbednosti ini to da se druga osea manje sigurnom. To pokree niz akcija i reakcija koje str uvlaeu sukob koji ni 1 nije elela.

1. sv rat i nastanak nauke o MO (1919. Univerzitet Aberistvit)

STRATEKE STUDIJE- predstavljaju glavni tok SB tokom itavog HR.SB prolaze kroz 3 faze razvoja:

I) Zlatno doba stratekih studija 55-65-glavna preokupacija SS , u ovom periodu, bilo je izuavanje upotrebe nukl oruja.- veina ovih prvih istraivanja obavljana su pod okriljem trustova mozgova (think tanks) poput RAND korporacije

i po narubi ministarstva odbrane SAD.

- ogranienja: malo empirijskih podataka, vojno-centrino posmatranje, pretpostavka o racionalnosti aktera

II) Faza opadanja interesovanja za SS 65-75- zbog poveavanja nuklearnog arsenala razvila se mogunost 2. udara (1. nukl udar vie nije bio garant pobede)Porastao je br drava koje su imale nukl oruje to je otealo mogunost predvianja.- rat u Vjetnamu i snani antiratni pokret uinio je strateke studije nepopularnom istraivakom disciplinom

III) Faza renesanse SS od 75-90.- Vjetnamski rat se zavrio 75 (detabuizacija), kraj Detanta- finansiranje istraivanja (npr. Ford), rast znaaja akademskog sektora (pr osnivanje asopisa International Security)- dolazi do boljeg pirstupa podacima-doprinos: -dovodi se u pitanje hipoteza o racionalnosti aktera

- za razliku od zlatnog doba koje je bilo posveeno nuklearnom ratu, sada se sve vie panje posveujekonvencionalnim oruanim sukobima

- oslanja se na dr discipline (istoriju, studije mira...)- dolazi do revizije ideja klasinog realizma i nastanka neorealizma

7


8/37

ALTERNATIVNE STRUJE U SB TOKOM HR

Uporedo sa glavnim tokovima stratekih studija teklo je nekoliko alternativnih pravaca u SB:

studije mira njih karakterie sumnja u pretpostavke stratekih studija o racionalnosti aktera i stabilnostibipolarnog sveta- smatrali su da je ta pretpostavka pogrena i opasna

proirivai SB- smatraju da vojno-centrian pogled na bezbednost proputa da uvidi znaaj dr nevojnihsektora. Buzan i Riard Ulman

postkolonijalni pristup- kritikuje postojei pristup da ignorie autentine bezbednosne probleme 3. svetapoststrukturalisti / postmodernisti- naputaju racionalizam svih prethodnih pristupa

feministiki alternativni pristup

SB (strateke studije)tokom HR bile su prvenstveno usmerene na izazove spoljne pol SAD i njenih saveznica.Meutim postojali su i alternativni pristupi.

DOMINANTNI TEORIJSKI PRISTUPI TOKOM HR (TRADICIONALNI PRISTUPI)

REALIZAM I NEOREALIZAM I LIBERALIZAM

Liberalizam je bio dominantna kola miljenja izmeu 2 rata, a realizam je dostigao svoj vrhunac tokom HR

- oba pristupa polaze od toga da je STRUKTURA ME SISTEMAANARHINA , da su DRAVECENTRALNI AKTERI u me sistemu i da TEE RACIONALNOM PONAANJU u skladu sasvojim interesima.

Realisti su uglavnom pesimistini- po pitanju stvaranja uslova za dugotrajni mir izmeu drava, a

Liberali smatraju da tenzije izmeu drava mogu postepeno nestati: irenjem slobodne trgovine, demokratije ime institucija.

KLASINI REALIZAM

U klasinoj literaturi Tukidid, Hobs, Klauzevi- smatraju da je jedino reenje za bezbednosnu dilemu ustvaranju ravnotee moi.

U SB i MO realizam postaje dominantna kola miljenja tek nakon 2. sv rata

HANS MORGENTAU (48. Politics among nations)

- realisti smatraju drave centralnim akterima u me sistemu (dravo centrinost)

- sve drave u unutranjoj i spoljnoj pol pokree volja (tenja) za sticanjem, odranjem i uveanjem moi.(zbog iskvarenje ljudske prirode)

- naj vaniji oblik moi je VOJNA MO (MO = VOJNA)

- u uslovima anarhije, saradnja meu dravama je teka, a rat je prirodna pojava (kao i kia uvek predstavljamogunost)

- jedini nain da se drave izbore za svoj opstanak pred rastuom vojnom moi dr drave je da pribegnuSAMOPOMOI- tj da smisle nain da tu mo ogranie.

To mogu da uine ili poveanjem svoje vojne moi ili saveznitvom sa dr dravama.

Time se postie MULTIPOLARNA RAVNOTEA SNAGA za klasine realiste najstabilniji poredak u MO

- realizam polazi od toga da su sve dr racionalni akteri- tj da se ponaaju u skladu sa svojim interesima ivojnim kapacitetima (nac interes)

- glavni unutardravni faktor je ljudska priroda i elja za sticanjem, odranjem i uveanjem moi

NEOREALIZAM OFANZIVNI I DEFANZIVNI

KENET VOLC u Teoriji me politike 79. postavio temelj strukturalnom realizmu ili neorealizmu

8


9/37

III REGIONALNA BEZBEDNOST

Lat. regere- komandovati

Opta def: Regon je - geografski termin koji oznaava teritoriju srednje veliine

Pol def: Region je - ograniena grupa drava koje povezuje geografska veza (blizina) i odreeninivo meuzavisnosti.

Region u bezbednosnom smislu: Region je u SB nivo analize.

Region je akter i arena meunarodne bezbednosti

Region kao arena: empirijski podaci govore da je bezbednosna dinamika unutar regiona vea nego

izmeu njih (Buzan i Viver) suprotno smatra HantingtonRegion kao akter: - regionalni blokovi

- Sukob civilizacija- Hantington

Bezbednosne pretnje putuju lake i bre preko kraih distanci, nego preko duih- zato , regionpredstavlja centralni nivo analize u SB

OSNOVNA OBELEJA REGIONA: -geografska bliskost- regularnost i intenzitet odnosa- meuzavisnost- prepoznavanje- i spolja i iznutra,

(zemlje koje obuhvatamo pojmom region smatraju to delom svog identiteta)

- itd

Regioni su socijalne i pol konstrukcije, imaginarne zajednice(Regioni su kao i nacije zamiljene zajednice- Anderson)

3 su tradicionalna nivoa analize bezbednosti: individualni, dravni i sistemski.

Regioni su 4. nivo analize: Do 16. v postojali su- autonomni regioni

Od 16. v do 45. svet kao evropski region

Od 45. do 90. kontradiktorni efekat dekolonizacija i bipolarnost

Od 90. do danas- raste znaaj regiona (Hantington (93.) uni-multipolarni svet)

TRBK- Buzan i Oli ViverTRBK uvodi u priu 4. nivo analize- regionalni nivo bezbednosti

TRBK- je analitiki okvir za studiranje regionalne bezbednosti

RBK je uklopljen u iri, globalni sistem

Nakon HR TRBK smatra da se bezbednosna dinamika najbolje razume na nivou regiona.

Uslovi za postojanje RBK: pozitivni : -teriotrijalno fiksirane jedinice- anarhina struktura MO-geografska distanca

negativni: - ne postoji prekriva (SAD, SSSR)

- ne postoji autarhija (gde postoji autarhija ne postoji RBK)Po zavretku HR i nestanku bipolarnosti- regionalni nivo bezbednosti je dobio na znaaju- jer su velikesile imale manje volje da interveniu u poslovima bezbednosti van svog regiona.Tako da postoji relativna autonomija regionalne bezbednosti u RBK.

9


10/37

Bezbednosna meuzavisnost je vea unutar RBK.

TEORIJA POLARNOSTI- govori o broju supersila i velikih sila u me. sistemuKod bipolarnosti- imamo supersile; Kod multipolarnostiimamo velike silePosle HR- SAD su ostale supersile ; Hantington- ideja o uni-multipolarnostiImamo mnotvo regionalnih sila: Izrael, Iran, Brazil, Indonezija, Indija, Pakistan, Turska4 velike sile (koje su i regionalne sile) : Kina, Japan, Rusija, EU (Nemaka)

Dakle u me sistemu imamo: super sile, velike sile i regionalne sile.SUPERSILE- moraju biti aktivni igrai u procesima sekuritizacije i desekuritizacije, u svim ili skorosvim regionima u sistemu (kao pretnja, garanti, saveznici ili oni koji interveniu)

Supersile promoviu univerzalne vrednosti u sistemu. Nastoje da daju legitimitet takvim vrednostima i od toga koliko su uspene u tome zavisi koliko je legitimno zvati ih supersilama.

Posle HR to je bila samo SAD.

VELIKE SILE- razlikuju se od regionalnih sila jer mogu postati supersile.

Imaju uticaj u vie od 1 regiona.

Za vreme HR to su bile Kina, Nemaka, Japan, moda i Francuska i VB.

Posle HR to su : EU (F;VB;N); Japan, Kina i Rusija- one su potencijalni takmaci SAD za status supersile.REGIONALNE SILE- odreuju polarnost u RBK

Njihov uticaj je relevantan u njihovom RBK

Pravilnost vie super sila manje velikih sila , i obrnuto

RBK kao nivo analize (2. dva globalni (dinamika supersila i velikih sila) i regionalni)

83. Beri Buzan je razvio koncept RBK definisao ga je kao:

RBK je grupa DRAVA iji su primarni bezbednosni interesi toliko usko povezani da

se njihove nacionalne bezbednosti ne mogu realistino razmatrati odvojenoBuzan u knjizi objavljenoj 04. sa Viverom def RBK kao:

RBK je set jedinica iji su glavni procesi sekuritizacije i desekuratizacije tolikopovezani da se njihovi bezbednosni problemi ne mogu razumeti odvojeno

tu je naputen dravocentrini i tradicionalni pristup fokusiran na nac bezbednosti i usvojen jekonstruktivistiki pristup zasnovan na teoriji sekuritizacije. Dozvoljeni su dr akteri sem drava, i dr

pretnje osim vojne.

TRBK polazi od toga da pretnje lake putuju preko kraih nego preko duih distanci- pa to stvaraobrasce prijateljstva i neprijateljstva na regionalnom nivou.

Pa je bezbednosna dinamika unutar 1 RBK intenzivnija nego izmeu RBK.Postoji 9 RBK: 1. severnoameriki

2. junoameriki3. evropski4. bliskoistoni (apolarni)5. severnoazijski6. junoazijski7. istonoazijski

8. junoafriki9. centralnoafriki

10


11/37

-RBK moe biti : SUPERKOMPLEKS- ako se 2 RBK spoje u 1 (npr ako Rusija ue u NATO;azijski superkompleks junoazijski+ istonoazijski i evro-postsovjetski)

-Postoje 2 PROTOKOMPLEKSA (kompleksi u nastajanju)- koji mogu vremenom postati samostalni RBK:1. zapadnoafriki2. istonoafriki

-U svakom RBK postoje PODKOMPLEKSI: knpr Balkan u Evropi ili Levant (Eg, Izr, Jordan, Liban, Sirija)na Bliskom istoku.

Unutar RBK jedinice su , uglavnom, drave. Osim drava jednice u 1 RBK mogu biti:

1. drave iji se suverenitet dovodi u pitanje

2. kvazi drave (BiH 92. i 96.)

3. paralelne drave (CG od 92-06.)

4. kolektivi koji se bore za autonomiju i specijalna prava (Albanci u Makedoniji)

5. etno-pol grupe bez secesionistikih tendencija (Turci u Bugarskoj)

Jedinice RBK (drave) moemo razlikovati:

1. po kriterijumu sile:supersile,velike sile,regionalne sile definie polarnost u svom RBK, ali nema uticaja izvan njega i drugi je ne vide kao veliku silui male drave

2. po kriterijumu snage (socio-pol kohezija izmeu drutva i drave):

a) snane- moderne ili postmoderne (Turska /EU)

b) slabe- predmoderne

c) neuspele /nedovrene (Kosovo/Sudan)

3. po f-ji:

a) Insulator- 1 ili vie drava, koje stoje izmeu razliitih RBK , na njihovim ivicama (Turska,Mongolija, Ukrajina, Avganistan). To su drave koje povezuju 2 RBK ali ali nisu dovoljno jake da ih

poveu u 1 RBK. (insulator nije isto to i tampon drava- koja se nalazi u centru sekuritizacije)

b) Prekriva (overlay)- SAD i SSSR u Evropi za vreme HR- regionalna bezbednosna dinamika sepovinuje globalnoj

c) Prodiranje- penetracija- SAD na Bliskom istoku- meanje stranih faktora u neki RBK

OSNOVNA STRUKTURA SVAKOG RBK SE SASTOJI OD:

1. GRANICA- granice koje odvajaju RBK od susedstva2. STRUKTURE ODNOSA (anarhija-RBK se morasastojati od 2 i vie autonomnih jedinica)

3. POLARNOSTI- govori o distribuciji moi izmeu jedinica RBK:

a) unipolaran RBK (Severnoameriki RBK)

b) multipolaran (Istona Azija)

c) bipolaran (Juna Azija)

d) apolaran- sve drave iste snage (Bliski istok)

4. FORMA- TIPOVI RBK PO FORMACIJI (emi prijateljstva i neprijateljstva izmeu jedinica):

a) KONFLIKTNA FORMACIJA (drave su neprijatelji- Hobs)

Obrazac bezbednosne meuzavisnosti koju uslovljava strah od rata ili oekivanje upotrebenasilja u politikim odnosima

11


12/37

Izmeu drava postoji veoma nizak nivo institucionalizovanosti pravila i poverenja. Dravedoivaljavaju 1 drugu kao stalan izvor pretnje. Rat je stalno otvorena mogunost.

b)BEZBEDNOSNI REIM (drave su partneri- Lok)

drave su donekle institucionalizovale svoje odnose i saradnju kroz potovanje odreenihbezbednosnih aranmana i pravila kako bi ublaile bezbednosnu dilemu

c) BEZBEDNOSNA ZAJEDNICA (drave su prijatelji- Kant)

kolektivni aranman iji lanovi imaju razloga da veruju da je upotreba vojne iliekonomske prinude u njihovim meusobnim odnosima malo verovatna Karl Doj

EVOLUCIJA RBK RBK u vremenu moe:

a) zadrati status quo

b) doiveti unutranju transformaciju (struktura, forma)- moe doi do promene anarhine strukture-zbog regionalne integracije, ili polarnosti, ili promene formacije prijateljstava ili neprijateljstava jedinica(zbog ideologije, ratova, promena vostva itd)

c) doiveti spoljanju transformaciju u vidu promene granica- promene lanstva u RBK , spajanja 2 ilivie RBK u superkompleks...

EVROPSKI RBKERBK pre kraja Hladnog rata

Imperija do 5. veka n. e.

Konfliktna formacija (od 476 n.e. do 1648)

Bezbednosni reim i evropski overlay u svetu (1648-1945)

Ameriki i sovjetski overlay i bezbednosna zajednica (1945-1989)

RB kompleksi u Evropi nakon HR

Evropski RBKPost-sovjetski RBK

Balkanski proto kompleks

Pan-evropski labavi super kompleks

ERBK nakon HR

-Povlaenje overleja?

-Granica: irenje

-Diferencijacija odnosa: Anarhija je ublaena integracijom.

-Polarnost: iznutra centriranost na institucije, spolja EU velika sila (potencijalno supersila)-Odnosi prijateljstva i neprijateljstva: bezbednosna zajednica

Evolucija ERBK

-Status quo

-Interna transformacija: -povratak nezrele anarhije i ravnotee snaga (Mirajmer)

-Nestanak anarhije u put u hijerarhiju

-Eksterna transformacija: -irenje granica ka Bliskoistonom i postsovjetskom RBK

-nastanak superkompleksa?

TRBK je pogodan analitiki instrument za analizu bezbednosne dinamike unutar ERBK

ERBK se kroz istoriju kretao izmeu centralizacije-integracije i decentralizacije-fragmentacije.

12


13/37

Od zavretka 2. sv rata bezbednosna dinamika ide u pravcu integracije. Kraj HR je ovaj proces dodatnopogurao

ERBK je danas jedini RBK u svetu koji istovremeno ima i odreeni nivo akterstva u me odnosima.

Od 45.-90.- granice ERBK (overlej u Evropi), diferencijacija odnosa (ublaena anarhija), bipolarnost,odnosi prijateljstva i neprijateljstva (bezbednosni reim)

Od 90.-danas- granice ERBK (ERBK i postsovjetski RBK), diferencijacija odnosa (hijerarhija?),institucionalna unipolarnost, bezbednosna zajednica.

EU

Ugovor o Evropskoj uniji, Mastriht 1992.

3 stuba EU: I ekonomska i monetarna unija;II zajednika spoljna i bezbednosna politika;III saradnja u pravosuu i unutranjim poslovima.

EU deluje kao bezbednosni akter kroz sva tri stuba

EU je specifina organizacija evropskih drava. lanice EU ostvaruju svoje interese kroz saradnju izajedniko voenje spoljne i bezbedonosne politike,uspostavljaju ekon i monetarnu uniju, stvaraju

jedinstven prostor bez unutranjih granica.Uticaj EU na svetska pitanja svakim danom je sve vei. Proces integracije,uvoenje evra kao jedinstvene

valute i progresivan razvoj zajednike spoljne i bezbedonosne politike,svi zajedno,daju EU politikii diplomatski status koji odgovara njenoj ekonomskoj i komercijalnoj snazi.

Danas EU broji 27 drava lanica.

Evropa nikada do sada nije bila tako napredna,tako bezbedna ni tako slobodna.Nasilje iz 1. 20.vustupilo je mesto periodu mira i stabilnosti,bez presedana evropskoj istoriji. Stvaranje EU bilo je

presudno za takav razvoj dogaaja. Ono je preobrazilo odnose izmeu drava i graana. Nijednazemlja nije u stanju da se sam sama uhvati u kotac sa dananjim sloenim problemima...pie udokumentu koji je predloio Havijer Solana,a usvojili efovi drava i vlada u Briselu 2003.

Tokovi trgovine i investicija,razvoj tehnologije i irenje demokratije doneli mnogim ljudimaslobodu i napredak,dok su neki globalizaciju shvatili kao razoaranje i nepravdu.

Ovakvi dogaaji otvorili su prostor za ne-dravne grupe koji sada igraju ulogu u MO

Takoe kao posledica javlja se evropska zavisnost,a samim tim i ranjivost

Poznato je da EU godinje troi preko 3 milijarde eura na promovisanje evropskih vrednosti isopstvenu reklamu,pa se postavlja pitanje koliko su zaista jake te vrednosti.

Pokazalo se da u evropskom carstvu uopte ne caruje drugarstvo i daleko od toga da je svelepo,nego svako vodi prvenstveno rauna o sopstvenim interesima,o svojoj ekonomiji,svojimradnicima,svojim bankama i svojim kompanijama.

EVROPSKA STRATEGIJA BEZBEDNOSTI

Usvojena na sastanku Ev saveta u Briselu 2003. ESB SIGURNIJA EVROPA U BOLJEM SVETU

EU je po 1. put od svog osnivanja na 1 mestu predstavila i def sopstvenu strategiju bezbednosti.

Analiza najvanijih bezbednosnih pretnji, predstavljanje stratekih ciljeva, potreba osavremenjivanja sredstava,naina f-onisanja i saradnje sa partnerima u reavanju bezbednosnih problema.

Uloga globalnog igraa.

Miroljubivo delovanje i reavanje problema uz zajedniku saradnju sa postojeim me institucijama i dravama.

Bez zajednike akcije i podele odgovornosti u ostvarenju me bezbednosti i stabilnosti nee biti mogueizgraditi bolji svet, koji je sve vie suoen sa mnogobrojnim, novonastalim, bezbednosnim izazovima.

U tvrivanj e bezbednosnih izazova i pretnji sa kojima je suoena EU

13


14/37

Kao globalni izazovi prepoznati su ratovi, siromatvo, bolesti, takmienje drava za prirodnimresursima i zavisnost za energentima (voda, nafta i gas).

Kada je re o osnovnim pretnjama ESB je istakla da opasnost od masovnog napada na Evropu nepostoji, ali da je EU zato suoena sa brojnim novim pretnjama koje su raznovrsnije, manjevidljive i manje predvidive u odnosu na 20. v.

U osnovne pretnje EU posle HR su svrstani: -terorizam, imigranti-irenje oruja za masovno unitavanje,

-regionalni sukobi,-propale drave i-organizovani kriminal.

S tratek i ciljev i EU Proirena koncepcija samoodbrane. Spremnost EU da reaguje pre nego to se sama kriza i problem pojave na njenim granicama. Posedovanje multifunkcionalnih instrumenata u otklanjanju bezbednosnih pretnji. Izgradnjastabilnog bezbednosnog okruenja Efektivni multilateralizam

Ukoliko su ovi ciljevi postignuti, ostvarenje bezbednosti me sistema, i suprotstavljanje pretnjama bie mogueDa bi ostvarivala te ciljeve i zadatke EU mora da bude: aktivnija, sposobnija, usklaenija i da sarauje

Evropska strategija bezbednosti - sveobuhvatan strateki okvir EU u oblasti bezbednosti, ozbiljan koraku operacionalizaciji bezbednosne politike i vizija uloge EU u svetu.

Strategija EU protiv irenja oruja za masovno unitavanjeProtivteroristiki koordinator

Operacionalizacija bezbednosne politike EU sve je vie dobijala na zamahu tokom 04. Najkonkretnijiprimeri ogledaju se u konceptu stvaranja borbenih grupa EU i novih Glavnih ciljeva za 2010.

Borbene grupe ine specifinu formu veih Evropskih snaga za brze reakcije (1500 vojnika saprateim logistikim, vazduhoplovnim i pomorskim komponentama sposobnih za sprovoenje

samostalnih operacija ili da deluju kao prethodnica mnogo veih snaga)Glavni ciljevi za 2010. kako bi se podigao kvalitet evropskih vojnih snaga. Naglasak je stavljen na:

meusobnoj usklaenosti oruanih snaga drava lanica EU (interoperability); broj angaovanosti u kriznim situacijama (deployability) i samoodrivosti (sustainability).

EVROPSKA ODBRAMBENA AGENCIJA

Formiranje Evropske odbrambene agencije predstavljao je veliki uspeh. Naroito ako se zna otpor kojinajee pruaju drave kada je re o odricanju i prenoenju suvereniteta u oblasti odbrane.

EOA treba da pobolja razvoj zajednikih evropskih bezbednosnih kapaciteta ostvarujui 4 f-ije: Razvoj odbrambenih kapaciteta Unije;

Unapreenje saradnje izmeu drava lanica u naoruanju; Jaanje tehnoloko-industrijske baze evropske odbrane i stvaranje zajednikog evrg trita vojne opreme Unapreenje istraivanja i tehnologija u oblasti odbrane.

Strategija je pored vojnih instrumenata naglasila i upotrebu civilnih kapaciteta u reavanju buduihbezbednosnih zadataka.

Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

Evropska bezbednosna i odbrambena politika je promenila ime, te sada nosi nazivZajednika bezbednosna i odbrambena politika (ZBOP).

ZBOP treba da obezbedi EU neophodne operacionalne kapacitete, vojne i civilne,u sprovoenjuzadataka i misija izvan EU.

Zadaci obuhvataju: Odravanje mira;Spreavanje sukoba;Jaanje meunarodne bezbednosti u skladu sa principima Povelje UN.

14


15/37

Dodatni zadaci: operacije razoruanja, vojno savetovanje i pruanje pomoi, spreavanje sukoba ipostkonfliktna stabilizacija.

EU treba posmatrati kao "veni mirovni projekat", ali evropski pristup treba podrati i vojnom silom.Evropa od sada treba da bude "tvra", s tim to funkcija vojne sile treba da se osmisli na nov nain.Vojna sila treba da slui spreavanju i obuzdavanju nasilja u razliitim delovima sveta, nasilja

kojim se kre elementarna ljudska prava.Eventualno korienje vojne sile treba da bude minimalno po snazi i broju rtava, u funkciji

bezbednosnih potreba ljudi kada su izloeni ekstremnoj nesigurnosti.EU koja je sposobna da i vojno deluje u prilog "ljudske bezbednosti, doprinela bi globalnoj

bezbednosti - M. Glasius i M. Kaldor

EU bi trebalo da, pored ekonomske moi, i dalje razvija svojupolitiko-bezbednosnu funkciju.

Izgradnja EU kao snane politiki ostvarene sile u svetu nemogua je bez daljeg razvoja II stubaEU, a naroito onog njenog dela zaduenog za razvoj evropske bezbednosni i odbrane, oliene uEvropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

Bezbednosna pol EU materijalizovana kroz ZBOP doivela je brz i uspean razvoj u kratkom periodu

EU se uputila ka stvaranju vlastite vojne sile, ka postepenoj transformaciji ekon-politike unije u

vojni odbrambeni savez. To ne znai da je EU napustila civilni i preventivni aspekt u svojojpolitici reavanja sukoba/upravljanja krizama, ve da vojni/odbrambeni postaje prisutniji.

, ( ) / ,

, o

,,

==

''''

Postoje novi bezbednosni izazovi koji dolaze samo iz integracija (ekon meuzavisnost, nac identitet, manjine..)

Post Hladnoratovski Evropski RBK je karakteristian po tome to ima samo velike sile na globalnomnivou i nema regionalne sile.

Dakle, ERBK je centralizovan i unipolaran. Meutim stare velike sile- Francuska, VB i Nemaka su jouvek regionalne sile pa ak i akteri na globalnom nivou.

Nemaka je ekonomska svetska sila, a Franc i VB su stalne lanice Saveta Bezbednosti OUN i nuklearne sile.

Dakle EBK se ne moe nedvosmisleno kategorisati kao unipolarni sistem sa samo 1 velikom silom- EU.ERBK je oblikovan istovremenim postojanjem sila na 2 nivoa na pojedinanom nivou i na nivou EU-tenzija ova dva nivoa oblikuje bezbednosnu dinamiku ovog regiona.

15


16/37

Na drugoj str polarnosti su zemlje koje tee Rusiji- Ukrajina, Moldavija, Azerbejan...

Turska je insulator.

EU, Balkan, Postsovjetski prostor

Specifinost je i to da je jedina svetska supersila SAD duboko umeana u Evropske institucije (NATO,OEBS..) , prisutnija je u ERBK vie nego bilo gde u svetu.

EU je najinstitucionalizovaniji deo sveta. Oblik regionalne integracije nadnacionalna,postsuverena zajednica.

lanice EU su stvorile bezbednosnu zajednicu posle HR koja se zasniva na projektu integracije.

Za vreme HR glavna pretnja u ERBK bio je sukob SAD i SSSR, tj istoka i zapada. Jer je ERBK bioprekriven (overlay) sferama uticaja SAD i SSSR (NATO- Varavski pakt)

Evropa se sastoji od 2 centrirana RBK jedan centriran na EU, drugi na Rusiju.

REGIONALNI BEZBEDNOSNI PODKOMPLEKS NA ZAPADNOM BALKANU

Balkan je podkompleks ERBK (ili overlej).

Skoro sve ne-lanice ERBK tee lanstvu u EU, i sa par izuzetaka i NATO paktu.

EU je skoranja velika sila sa potencijalom da postane supersila, ali neke stare sile ostaju regionalne sile.90tih (graanski, etniki sukobi..) je postojala mogunost da Balkanske zemlje formiraju poseban RBK-Balkan je bio protokompleks. To se nije desilo zbog uticaja spoljanjih sila.

severnoameriki

RBK

junoameriki

RBK

junoafriki RBK

evropski

RBK

Postsovjetski RBK

junoazijski

RBK

istonoazijski

RBK

proto kompleks rog afrike

bliskoistoni RBK

centralnoafriki

RBKzapadno-

afriki proto

kompleks4

16


17/37

RBK klasifikacija po polarnostiTIP KLJUNE OSOBINE PRIMERI

Standardni Polarnost uslovljenja regionalnim silama bliskoistoni,junoameriki, juno-

istono azijski, juno-

afriki

Centrirani oko

1. Supersile

2. Velike sile

3. Regionalne sile

4. Institucionalni RBK

1. Unipolarna koncetrisana oko super

sile

2. Unipolarna koncetrisana oko velike

sile

3. Unipolarna koncetrisana oko

regionalne sile

4. Region koji stie kvalitet aktera

kroz institucije

1. Severna Amerika

2. CIS, potencijalno

Juna Azija

3. Niko

4. EU

RBK velikih sila Bi ili multipolarni komleks sa velikimsilama na njegovim polovima

Istona Azija, Evropa pre

1945

Super kompleks Snana bezbednosna dinamika izmeuregiona koja proistie iz preticanja

(spillover) uticaja velikih sila u susedne

regione

Istona i Juna Azija

7

ANALIZA PREMA TRBK Protokompleks, podkompleks ili kompleks Esencijalna Struktura

Granice Diferencijacija odnosa (strukturna i funkcionalna) Polarnost Socijalna konstrukcija odnosa prijateljstva i neprijateljstva

Evolucija RBK

Mogua analiza 1991-2000.Granica: ZB protokompleks- specifine bezbednosne povezanosti 1 broja jedinica idu ka tome da formiraju zaseban kompleks, ali

jo uvek nisu dovoljno snane da to uineDiferencijacija odnosa- Anarhija, nove male i slabe drave.Polarnost: centriran na SRJPrijateljstvo i neprijateljstvo: Konfliktna formacija

- Obrazac bezbednosne meuzavisnosti koju uslovljava strah od rata ili oekivanje upotrebe nasilja upolitikim odnosima

Mogua analiza 2000-2009.Granice:podkompleks ili overlej?Struktura i diferencijacija odnosa : zrela anarhija za elementima overleja (SAA, EUFOR, Proxima/

Concordia). Male, slabe, moderne drave koje se suoavaju samodernim , predmodernim postmodernim izazovima.

Polarnost: apolaranPrijateljstvo i neprijateljstvo: Bezbednosni reim (Dejton 1995, 1244 1999, Erdut 1995, Ohrid 2001)

Obrazac bezbednosne meuzavisnosti u kom su odnosi jo uvek uslovljeni strahom od

rata ili oekivanjem upotrebe nasilja u pol odnosima, ali i u kojima je ovaj strah umanjenlistom dogovorenih pravila ponaanja i oekivanjem da se ova pravila potuju

17


18/37

ERSC

Mogua analiza 2000-2009.

ERBK

SADPenetracija1999

Penetracija

1995

RF

Penetra

cija

1999/200

7

Generalna hipoteza:Zapadni Balkanhronino pati od manjka bezbednosti Instrumentalna upotreba pojmova Jugoistona Evropa, Balkan, zapadni Balkan, ex-Yu

Raznovrsnim merama i kombinovanim dejstvom lokalnih aktera i spoljnih umeaa dostignuti/ili nametnut mir zabranjen i zaustavljen rat

Stvorene poetne pretpostavke za bezbednosnu normalizaciju, stabilizaciju i kooperaciju Osnovni izvori i uzroci manjka bezbednosti su delom otklonjeni, delom izolovani ili potisnuti, tj

stavljeni pod kontrolu ali ne i dokinutiTemeljni izvori i uzroci hroninog manjka bezbednosti: Moderna istorija Balkana presudno odreena dejstvom spoljnih (velikih) sila Dugotrajni boravak na marginama evropske/evroatlantske istorije

Posledice: Balkan Civilizacijsko kanjenje

Dominacija autoritarnih poredaka Okasnelo reavanje dravnih i nacionalnih problema iz prethodna 2 veka

Dijagnoza: Bezbednosno zaputena regija Bezbednosno zavisna regija Bezbednosno nedovoljna regija

Kljuni indikatori: Odsustvo autonomnih procedura i instrumenata za reavanje sukoba i postizanje odrive bezbednosti

Zapadni Balkan (JIE) ekonomski, politiki i bezbednosno se jo nije konstituisao kao regija-izmenjena riziko mapa arite u S - CG M K - A -petouglu-privremeno zaustavljena (odloena?) dekompozicija nastalih drava yu porekla: BiH, Srbije, (CG),

Makedonija-mogua dalja rekompozicija regiona-situaciono se teite sa spoljanjih prenosi na unutranje bezbednosne izazove, rizike i pretnje-bezbednosni rizici tranzicije diferentia specifica-glavna raskrsnica trgovine orujem, drogom i ljudima, kriminalizacija sredinjih drava, mafijsko

umreavanje, lokalni teorizam i ekstremizam-nejednaki dometi reforme sektora bezbednosti i oruanih snaga-EU i SAD kljuni posednici bezbednosne moi u regionu-EU i SAD kljuni garanti iznuene bezbednosti

-Trajni manjak strategije, znanja, interesa i volje spoljnih umeaa-Transfer ovlaenja sa SAD i NATO na EU-Integracija u evroatlantsku zajednicu realnost ili ideologema; u paketu ili solo-Manjak volje i moi mesnih aktera alibi Evropa

18


19/37

-Diskontinuirajui kontinuitet autoritarnih reima

Razlozi nepostojanja dovoljne regionalne saradnje-Nedostatak pozitivnog regionalnog identiteta-Tzv. Unutranji orijentalizmi-Oblast bezbednosti se opaa kao osetljivo politiko polje-Regionalne organizacije nemaju autoritet-Da bi regionalna saradnja bila uspostavljena, zapadnobalkanske drave moraju da desekuritizuju

svoje susede, tj. da bezbednosni diskurs promene u politiki.

POJAM ZAPADNI BALKAN-oznaka za drave nastale iz bive Jugoslavije minus Slovenija plus Albanija,- u politiki saobraaj uveli predstavnici drava i organizacija evroatlantske zajednice nakon

Kumanovskog sporazuma (jun 1999).-Njime se htela naglasiti osobenost procesa demokratizacije i bezbednosne normalizacije u zemljama

ovog podregiona Jugoistone Evrope (Balkana), tj primena posebnih politika EU i NATO zanjihovu integraciju u evroatlantsku zajednicu.

DEJTONSKI MIROVNI SPORAZUM Opti okvirni sporazum za mir u BiH, dogovor potpisan u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Patersonkod Dejtona, u dravi Ohajo, kojim se zvanino prekinuo rat u BiH (1991-1995).

Glavni uesnici su bili tadanji predsednik Srbije Slobodan Miloevi, predsednik BiH AlijaIzetbegovi, predsednik Hrvatske Tuman, posrednik SAD Riard Holbruk i general Vesli Klark

Sporazum je zvanino potpisan u ParizuANEKS 1-b SPORAZUM O REGIONALNOJ STABILIZACIJI

LAN 2MERE ZA IZGRADNJU POVERENJA I BEZBEDNOSTI U BIH

LAN 3REGIONALNE MERE IZGRADNJE POVERENJA I BEZBEDNOSTI

SPORAZUM O SUBREGIONALNOJ KONTROLI NAORUANJA

Rezolucija SB UN 1244usvojena je 99., odmah posle rata na Kosmetu kako bi se obezbedio osnov za stvaranje posleratne

kosmetske uprave i eventualno odreivanje budueg politikog statusa Kosmeta.

Ohridski mirovni sporazum Posle sedmomesenih sukoba izmeu vladinih snaga u Makedoniji i pobunjenika koji su trazili vea

prava za lokalne Albance, u Ohridu je 2001. potpisan mirovni sporazum, postignut uz posredovanjeZapada, u cilju okonanja sukoba, ime je izbegnut potencijalni graanski rat u zemlji.

razoruzavanje i raspustanje pobunjenike Oslobodilake nacionalne armije (ONA)

Regionalne inicijative potreba pacifikacije regiona kao preduslova stabilizacije i normalizacije.

Njihov znaaj je u podsticanju saradnje regionalnih drava nakon 1999.Stability Pact for South-Eastern Europe, 99 izrazava opredeljenost spoljnih subjekata

za dugoroniju strategiju prevencije sukoba umesto prostog i naknadnog reavanja konflikataSouth Eastern Europe Initiative, 1999.Vasington skup programa I inicijativa

usmerenih na promociju regionalne saradnje i dugorone stabilnosti na Balkanu

Process of Stabillization and Association- EU 1999. lansirala. Uverenje da se nemoe raunati na pacifikaciju regiona bez stabilnih institucija i ekonomske rekonstrukcije regiona-nastavak saradnje NATO sa zemljama regiona kroz program Partnerstvo za mir.

Partnerstvo za mir- Osnovan je 94.

19


20/37

Cilj -poveanje stabilnosti, umanjenje opasnosti za mir i izgradi ojaane bezbednosne veze izmeupartnerskih zemalja i NATO saveza, kao i izmeu samih partnerskih zemalja.

svaka zemlja obavezna :1. da uva demokratsko drutvo,2. potuje principe MP,3. ispunjava obaveze prema Povelji UN, Optoj deklaraciji o ljudskim pravima, Zavrnom aktu iz

Helsinkija i me dogovorima o razoruanju i kontroli naoruanja,4. da se uzdrava od pretnje silom usmerene ka drugim zemljama,5. da potuje postojee granice i reava sporove mirnim putem.Srbija, CG i BiH su programu Partnerstvo za mir pristupile 2006., nakon to ih je NATO na sastanku

u Rigi 2006. pozvao da se prikljue.

UTICAJ ISTORIJSKOG NASLEAKljuni dogaaji: - Uruavanje socijalizma

- Ukidanje bipolarne strukture svetaPosledice: Nepostojanje autonomne bezbednosne strategije

Sklonost nasilnom reavanju sukobaBalkan postaje bezbednosno zaputen region

HRONINA SLABOST BALKANSKIH DRAVASlaba drava: nemogunost drave da obezbedi socijalnu koheziju i javna dobra

-nepostojanje nacionalne kohezije-privilegovanje veinske nacije-unutarnacionalni sukobi(odnos prema prolosti)-nedostatak oseaja bezbednosti: line, pravne, privredne...

UTICAJ TRANSNACIONALNIH MREA TRANSNACIONALNE MREE- sprega politikih, vojnih, bezbednosnih i privrednih elita sa

kriminalnim grupama

Transnacionalne mree imaju interes za odravanem konstantne dravne nestabilnosti i kao takvepodrivaju je i onemoguavaju regionalnu saradnju

REZULTAT: problematicna i neprestana tranzicija= hronina nestabilnost i stalno prisutanosecaj nebezbednosti

UTICAJ MEUNARODNOG FAKTORA Instrumentalni odnos EU i SAD prema zemljama Zapadnog Balkana Skrajnutost zemalja Zap Balkana na periferiju svetskih zbivanja aktuelizacija prostora samo u

periodima akutnih bezbednosnih kriza

UTICAJ EU Znaaj ZB za bezbednost EU Greke:- Politika stratekog proirivanja- PSP (unapredjeno uslovljavanje i regionalna saradnja)= sukob

kandidati vs moguci kandidati- Dravocentrini pristup EU reavanju sukoba na Zapadnom Balkanu Krajnji ishod: smanjen mirovni potencijal evrointegracija

Perspektiva Nezavrenost politikih, ekonomskih i drutvenih reformi koja implicira mogunost ponovnog

pokretanja sukoba na arinim takama ZB i njihovog prelivanja na okolne zemlje Balkan kao Bezbednosni ovisnik

Primeri: Srbija Albanija Makedonija, BiH, KiM

20


21/37

U centru bezbednosnih zbivanja na Zap Balkanu se nalazi problem utvrivanja budueg statusa Kosova.O tome svedoi i injenica da u tom proces pored lokalnih direktno uestvuju i kljuni me akteri.Poto su zahtevi i oekivanja vlasti u Srbiji, tj politikog vostva Albanaca sa KiM meusobnoiskljuivi izvesno je da e u tom sporu presuditi spoljanji akteri- prvenstveno po meri svojih

bezbednosnih potreba i interesa.Poetak Yu-rata/ratova (jun 1991) moe biti uzet kao dogaaj kojim je zapoeta korenita izmena

socijalne, nacionalne, dravne, politike i vojne topografije regiona.Blokovski kiobrani su spreili nastanak autonomnih bezbednosnih mera u balkanskom regionu.Nestankom blokovskog sendvia 2. Ju je ostala bez spoljnih podupiraa svoje bezbednosti.

Nijedan od uzroka za uestala sukobljavanja i ratovanja izmeu lokalnih naroda i drava, okupljenihsilom geografije i istorije na Balkanu nije trajno otklonjen.

Drave su na Balkanu nastajale i nestajale po diktatu spoljnih umeaa.Zbog svoje zaputenosti Balkanske drave su ostale bezbednosni ovisnici o drugima.Ratna dekompozicija druge Ju jo nije dovrena- tenje Albanaca da sve Albance okupe u 1 dravuIzgledi za bezbednosnu normalizaciju Zapadnog Balkana zavise direktno i presudno od SAD, EU iNATO. Sve drave regiona su ekon, pol i vojno visoko zavisne od Zapada. Poto su one nejednakoudaljene od Zapada i stepen njihove zavisnosti je razliit.

21


22/37

GLOBALIZACIJA I BEZBEDNOST5 pristupa definisanju globalizacije

internacionalizacija = rast meunarodne razmene i meuzavisnosti; liberalizacija = proces uklanjanja dravnih barijera (carinskih barijera, viza, uklanjanje kontrole

nad tokom kapitala i investicija) radi stvaranja otvorenog trita i svetske ekonomije; univerzalizacija = planetarna sinteza kultura i globalni humanizam.

Tj, irenje iskustava na sve delove sveta (automobilizacija, kineska kuhinja, tehnologije itd);

vesternizacija i modernizacija ili amerikanizacija = irenje socijalnih struktura modernostiirom sveta (kapitalizam, racionalizacija, individualizam, industrijalizacija, birokratizacija).S 2. strane posmatran ovaj proces se vidi kao (nova) kolonizacija;

deteritorijalizacija = rekonstrukcija socijalne geografije, proirenje transportnih veza, kontakataizmeu ljudi, socijalni prostor se vie ne mapira u terminima mesta, distance i granica.

Izmena globalnog konteksta

Kljuni dogaaji: Samorasputanje Varavskog ugovora i raspad SSSR, Ukidanje bipolarne strukture mesistema, Istorijska pobeda kapitalizma bekstvo od konsekvenci, Informatika revolucija

Zapoeti procesi:Radikalna izmena bezbednosnog ambijenta:Bezbednosni vakuum

Globalna rekonfiguracija moi i sile(Sveopta) potraga za (nepoznatim) neprijateljem

Nova (izmenjena) lista bezbednosnih izazova, rizika i pretnji

Tokovi rekonfiguracije globalne zajednice

ubrzanje procesa globalizacije - ekon, socijalne, informativne, tehniko-tehnoloke, politike ibezbednosne integracije svetske zajednice

zadatost (iznuene) globalizacijeintegracija praena fragmentacijom - ne malom broju drutava i drava preti unutranje i/ili

spoljanje rastakanje temelja svog bivstvovanjahladnoratovski poredak MO i blokovska (ne)bezbednost - nestao, a novi je jo uvek u nastanku

izotravaju se stare i nastaju nove podele u svetskoj zajednicirast protivrenosti i razlika izmeu centra i periferije, bogatih i siromanih, monih i nemonih, jakih

i slabihglavni nosioci globalizacije ubiraju plodove ali bi da izbegnu njene negativne posledicerazapetost izmeu nastajueg unipolarnog i potencijalno multipolarnog ustrojstva

Promene u bezbednosnom okruenju

radikalne i raznoznane izmene globalnog bezbednosnog ambijenta - pristiu i prve posledicerast nesigurnosti (neizvesnosti) i bezbednosne meuzavisnostiizmenjena i proirena lista bezbednosnih izazova, rizika i pretnjimenjaju se njihova priroda, sadraj, pojavni oblici i dometinovi nosioci ugroavanja jedinane, regionalne i globalne bezbednostinastaju i novi - jedinani, zajedniki i/ili kolektivni - akteri dostizanja i ouvanja bezbednosti

jednocentrini ili viecentrini model uveava bezbednost najjaih na raun bezbednosti slabijihumnoavaju se bezbednosni izazovi, rizici i pretnje u centru - njihovo razorno razlivanje po periferiji

bezbednosno preoblikovanje sveta tee van postojeeg sistema kolektivne bezbednosti UNnema dokaza da zateeni sistemi kolektivne i zajednike bezbednosti mogu da otklone nove izazove,

rizike i pretnjeUN ne mogu same sebe da izmene bez voljnog uea najjaih drava, a posebno SADraste br i menja se tipologija lokalnih i unutranjih sukoba i ratova u manje razvijenim regionima svetasve ee spoljanje vojne i nevojne - intervencije u ove ratove

Redefinisanje suvereniteta i povratak bezbednosne dilemeinterventi sve ee - iz humanitarnih, preventivnih ili nekih 3. razloga - deluju bez ovlaenja UN

22


23/37

Bezbednosne posledice i nepoznanice globalizacije

monocentrina globalizacija pogoduje totalizaciji novih bezbednosnih izazova, rizika i pretnjiu zahvatu su, nezavisno od volje i/ili udaljenost od centra, nalaze svi (ne)dravni akteri MOiz centra zaeta unifikacija sveta je praena izvozom, snaenjem i reprodukcijom nevojnih

izazova, rizika i pretnjiglobalizacija organizovanog kriminalaolakana proizvodnja i nedozvoljena trgovina orujem, a posebno onog za masovno unitenjetek su u jednoznano globalizovanom svetu proizvodnja i rasturanje droga, kao i trgovina ljudima i

ljudskim organima prerasli u snane izazove, rizike i pretnjetransnacionalni terorizam krajnji produkt udruenog dejstva vlastovoljnih elita periferije, delom

odgojenih u internacionalnoj zoni kriminala, i antimodernizacijskih elita (samo)legitimisanihpseudo-verskim otporom globalizaciji (evroatlantskih vrednosti i interesa).

centralni nosilac globalizacije nuno glavna meta ali i glavni protagonista totalizacije novih izazova,rizika i pretnji

to mu dozvoljava da ih ak po svojoj potrebi proizvodi ili dirigovano preusmerava od sebe ka drugima.

Izvori globalnih turbulencijaUmnoavanje i difersifikacija aktera

Globalizacija nacionalnih ekonomijaPoveanje svakovrsne meuzavisnostiSlabljenje (kriza autoriteta) drava i restrukturacija lojalnostiTransnacionalizam i subgrupizamirenje gladi i siromatva

Globalistiki pristup bezbednosti

Nedovoljnost tradicionalnih koncepata bezbednostiRast potrebe za bavljenjem bezbednou pojedinaca i grupa u nastajuem globalnom drutvuOdatle je potrebna nova pol globalne odgovornosti zbog rasta globalne nejednakosti, siromatva,

ugroavanja ivotne sredine, ali i ljudskih i manjinskih prava, pojedinane i grupne bezbednosti

Trend globalizacije e dovesti do irenja regionalnih bezbednosnih zajednicaOsporivost (bezobalnost) koncepta globalne bezbednostiAkteri globalne bezbednostiKoncept globalnih-svetskih interesa bi trebalo da ponudi listu onoga to je dobro, odnosno loe za

svet, shvaen kao jedan entitetPremisa: Svetski bezbednosni interesi su kljuni preduslov za materijalizaciju nacionalnih i

regionalnih ekonomskih, politikih - interesa

Minimalna lista globalnih interesa i vrednosti

Opstanak ljudske vrste Smanjivanje ubijanja i eliminacija drugih, krajnje brutalnih, postupaka sa ljudima Stvaranje uslova za zdrav ivot za sve ljude Zatita graanskih/ljudskih prava Zatita kulturnih razliitosti Zatita svetske prirode i ivotne sredine Poveanje odgovornosti (Seyom Brown)

GLOBALIZACIJA je proces objedinjavanja oveanstva u jedinstveno svetsko drutvo koje je meusobnouslovljeno i povezano u globalno ekonomsko (1 od najznaajnijih faktora globalizacije), pol i kulturno prostranstvo

POSLEDICE NESTABILNOSTI DRAVA:

Politika nestabinost Ekonomska nestabilnost Problemi ivotne sredine Kultura

23


24/37

EKONOMSKE POSLEDICE GLOBALNE NESTABILNOSTI Velika razlika u regionima (Azija, subsaharska Afrika, Juna Amerika i Jugoistok Evrope) Jaz izmeu razvijenih i nerazvijenih drava doprinosi globalnoj nestabilnosti Finansijske krize, zaposlenost... Tehnoloki razvoj i tehnoloke razlike koncentracija moi i znanja

, , .

, tj

* *

1. 2.

3. 4. , , 5. ( , , , , .)6. 7.

( , )

(; ; ,

, ; ...)

-: , , , ,

, ; , , , ,

( ) , ,

U EMU JENOVUM?

IMA LI EGA NOVOG U STARIM, tj-STAROG U NOVIM BEZBEDNOSNIM PRETNJAMA?

OKVIRNA LISTA GLOBALNIH PRETNJISukob velikih silaProliferacija nuklearnog orujaManjak i/ili nedostupnost energetskih izvoraKlimatske promeneSlabljenje dravaPandemijeNovi ratoviMeunarodni terorizamTransnacionalni organizovani kriminal

24


25/37

2

UPOREDNI UVID:

drava

vojna

oruana borba (agresija)

definisani i poznati

naelno predvidive iproraunljive

lokalni, regionalni i svetski

izvesna i proraunljiva

kontrolibilni

(uglavnom) nedravnisubjekti

(uglavnom) nevojna

vojna sredstva na nevojninain + nevojna

nejasni i (uglavnom)skriveni posredovani

nepredvidive ineproraunljive

Globalni

neizvesna i tekoproraunljiva

naelno nekontrolibilni

STARE NOVE

Nosioci:

Priroda:

Sredstvo:

Ciljevi:

Posledice:

Zahvat:

Mogunost odbrane

Kontrolibilnost:

Da li su nove globalne pretnje 1 od agregiranih posledica evroatlantskog oblikovanja sveta u prethodnim vekovima u krajnjoj instanci proizvodi dominacije i totalizacije modernog (evropocentrinog) drutva ako jesu, da li su zato (uglavnom) usmereni na evroatlantsku zajednicu (njene vrednosti i interese) Ili su dodatni izgovor (razlog) za unilateralnu unifikaciju sveta (preoblikovanje i privoenja sveta

sopstvenim interesima)

TERORIZAMNema preciznog i opteprihvaenog znaenja pojma

Terorizam jedino moe biti def po sadraju akta, a ne prema identitetu uinioca ili prirodi uzrokaStudije terorizma bi trebalo da budu organizovane oko 3 glavna pitanja: uzroci, procesi i posledice

KLASINA TIPOLOGIJAmeunarodni (izvrioci pod kontrolom suverene drave)transnacionalni (anonimni nedravni akteri, ne nuno uz podrku simpatizerske drave)unutranji (ukljueni akteri samo jedne drave)dravni (praktikuju ga dravni aparati sile unutar sopstvenih granica)

Elementi za pojmovno odreenje nasilje ili pretnja nasiljem kojima se proizvodi masovni strah radi postizanja drut ili pol promena rezultat odluke neke (tajne i zatvorene) organizacije da nasilnim aktima postigne politike koristi nije vezan ni za jednu posebnu ideologiju najee dizajniran da prekine ili diskredituje proces vladanja hoe da pribavi podrku i/ili izazove strah i agresiju u sredini koju imenuje kao neprijateljsku smera izazivanju vladinog kontraudara, koji ga povratno legitimizuje strategija je manjine, kojoj po sopstvenom priznanju manjkaju dr sredstva za postizanje cilja preklapanje i uzajamno proizvoenje terorizma i organizovanog kriminala finanisiranje - revolucionarne takse, reket, pljake, otmice, droga, verc oruja, donatori Poto terorizam ima peorativno znaenje, akteri sebe imenuju svakako samo ne kao teroriste vlade svaki nasilni akt svojih oponenata tretiraju kao terorizam, kao to i ekstremisti tvrde da su

rtve dravnog terora

GLOBALNI TERORIZAMjo nije dovoljno izuen i adekvatno objanjennema saglasnosti oko prirode, uzroka, sutine i bitnih obeleja, te time ni oko borbe protiv njega

25


26/37

viedimenzionalan fenomen i konceptPolitizovan, dramatizovan i sekuritizovan

OBELEJA GLOBALNOG (MEGA) TERORIZMAglobalni, jer mu velike distance i dravne granice nisu preprekanosioci: transnacionalne nedravne organizacije, uvezane u globalnu a tajnu mreu elijazaetnici: fanatini ekstremisti spremni da zloinom protiv ovenosti dostignu apstraktne ciljevesa teatralnog nasilja ka masivnom unitenju civilnih ciljeva i stanovnitva neprijateljskog drutvanediskriminativni napadi na javna mesta

profesionalno planiranje, koordinacija i komunikacijaupotreba vrhunske tehnologije

ponitavanje univerzalno prihvaenih i davno ustanovljenih moralnih i pravnih normireafirmacija realpolitikog principa po kome je snaga destrukcije jednaka snazi promene i/ili kontroleizmenjena strategija i taktika jeftin za primenu, a teko predvidiv i zaustavljiv

IZVORI I UZROCI (GLOBALNOG) TERORIZMA vazda kombinovani, posredovani i spregnuti visoka ideoloka racionalizacija drutveni, grupni i individualni

lokalni, regionalni i globalni ekon, socijalni, pol, kulturni, ideoloki, verski, nacionalni, socijalno-psihiki i individualno-psihiki globalni terorizam kao krajnji produkt udruenog dejstva:

o vlastovoljnih elita periferije, delom odgojenih u internacionalnoj zoni kriminala, io antimodernizacijskih elita (samo)legitimisanih pseudoverskim otporom globalizaciji

(evroatlantskih vrednosti i interesa).

PREVENCIJA I ANTITERORISTIKA BORBAne moe se preduprediti i/ili spreiti pregovarakim kompromisima

proaktivna i/ili reaktivna strategija dejstvo po posledicama ili uzrocimadometi i limiti vojnog odgovora na terorizam

ORGANIZOVANI KRIMINALSerija karakteristinih krivinih dela: Trgovina drogama, Iznuda , Kidnapovanje, Trgovina ljudima , Sex-

trafficking, Nelegalno odlaganje toksinih otpada, Prevare sa kreditnim karticima i elektronskimbankarstvom, verc duvana i alkohola, Masovno naruavanje autorskih prava, Korupcija

GLAVNA OBELEJA Smera pribavljanju novca, moi i vlasti Tei korumpiranju (subjekata) pol sistema Tendencijski stvara i razvija mreu u cilju:Smanjivanja rizika, Uvezivanja sa lokalnim kriminalnim

organizacijama, irenja trita, Razmene roba, Poveanja kapaciteta (usvajanje dostignua

informatike revolucije), Umanjenja konkurencije i otklanjanja sukoba Mrea je naelno: Fleksibilna, Promenljive strukture i hijerarhije, Relativna autonomija delova

CILJEVI: Kriminal za profit, Preuzimanje i/ili kontrola dravne vlasti

Sprega sa politikom (sistemom, vlau):Relativno trajno partnerstvoInteresna sprega poiva, izmeu ostalog, na-Obostranoj (individualnoj, grupnoj) koristi

politiki motivisane personalne veze; Meusobnoj zatiti, kontroli i re-direkciji aktivnosti(u politike svrhe), Skrivenom protoku vanih informacija, Pranju novca

TRANSNACIONALNI ORGANIZOVANI KRIMINAL- sinonim za meunarodni gangsteraj namafijskom tipu organizacija i sistematsku kriminalnu aktivnost

Gusto prepletena mrea kriminalnih organizacija Visoko organizovana mrea

26


27/37

Hijerarhijski strukturisane snage i organizacije Zajedniki ciljevi i zadaci Prekogranina povezanost

NOVI RATOVI Mnotvo pojmova: novi ratovi; unutranji ratovi; asimetrini ratovi; etniki ratovi; preventivni

ratovi, preduhitrujui ratovi; (svetski) rat protiv terorizma Predmoderni; moderni i postmoderni ratovi

POSTMODERNI RATOVI-Globalizacijski kontekst intervencionizam-Erozija teritorijalno zasnovanog suvereniteta-Demonopolizacija sile: privatizacija i transnacionalizacija-Globalna vojna integracija-Revolucija u vojnim poslovima-Decentralizacija sile-Potraga za (novim) grupnim identitetom

Obeleja novih ratova Tanje se razlike izmeu rata, organizovanog zloina i masovnog krenja ljudskih prava Lieni odluujue zavrnice Zamagljena razlika izmeu stanja pre, tokom i posle rata Nastavljanje uz prekide Brisanje razlika izmeu boraca i neboraca Oblik socijalne transformacije Visoka i brza politika mobilizacija Novi izvori finansiranja

Meri Kaldor Novi i stari ratoviNovi ratovi su globalizovani ratovi . Oni ukljuuju raspadanje i decentralizaciju drave. Ukupnostanovnitvo u malom % uzima uee (zbog odsustva legitimnosti kod zaraenih str)Ratni poduhvati znatno zavise od lokalne otimaine i spoljne podrke. Bitke su retke, veina nasiljausmerena je protiv civila, a saradnja izmeu zaraenih str je uobiajena.

1 od bitnih karakteristika bezuspenih drava je gubitak kontrole i komadanje instrumenata fizikerepresije. Neuspevanje drave praeno je rastuom privatizacijom represije.

Odlika novih ratova je raznovrsnost borbenih jedinica- javnih i privatnih, dravnih i nedravnih, ilijedinica meovitog tipa. Razlikujemo 5 glavnih tipova: regularne oruane snage ili njihovi ostaci,

paravojne grupe, jedinice za samoodbranu , strani plaenici, i regularne strane trupe pod meunpokroviteljstvom.Regularne oruane snage su u raspadanju. Najee borbene jedinice su paravojne grupe, tj autonomnegrupe naoruanih ljudi, uglavnom okupljenih oko pojedinanih lidera. esto vlade osnivaju paravojnegrupe da bi se distancirale od ekstremnih manifestacija nasilja.Jedinice za samoodbranu- sastavljene su od dobrovoljaca koji nastoje da odbrane svoj kraj.Strani plaenici su pojedinci koji se po ugovoru prikljuuju odreenim borbenim jedinicama, kao i

bande plaenika. (pr muhaedini- veterani iz Avganistanskog rata)Nov fenomen su privatne kompanije za bezbednost- u koje se esto regrutuju penzionisani vojnici izVB ili SAD- a koje unajmljuju razne vlade ili multinacionalne kompanije.Regularne strane trupe koje operiu pod okriljem MO- uglavnom UN ili NATO-aPored direktne ekonomske tete, na susedne zemlje svaljuje se i najvei teret izbeglica.

Frensis Fukujama_

27


28/37

28


29/37

Globalno liderstvo SAD

Tri tektonska poremeaja meunarodnog sistema u poslednjih 500 godina (Zakaria 2008) Uspon Zapada u 15. v Uspon SAD krajem 19. v Opadanje SAD i uspon drugih poetkom 21. v

Da li su SAD danas izazov ili garant globalne bezbednosti?Globalna bezbednost se odnosi na odsustvo pretnji po medjunarodni sistem i globalno drutvo.Sektorski pristup globalnoj bezbednosti: globalna vojna, ekon, pol, socijetalna i ekoloka bezbednost

Globalna vojna bezbednost Referentni objekat: svetski mir Pretnja: sukob izmeu velikih sila Naslee: unipolarni momenat (Krauthammer 1990/1) i Uni-multipolarnost (Huntington 1991) Uloga SAD: imperija u opadanju (Fergusson 2005) Izazovi:

Odravanje NATO Ukljuivanje Rusije u Evropsku bezbednosnu arhitekture

Iznalaenje sveobuhvatnog okvira za bezbednost na Bliskom istoku Omoguiti mirni uspon Kine Uspon drugih i dolazak multipolarnog sveta (Kagan 2008)

Globalna politika bezbednost Referentni objekat: organizaciona stabilnost meunarodnog politikog sistema Pretnja: uruavanje meunarodnog poretka Istorijski kontekst: novi svetski poredak (Bush 1991) i otrenjenje nakon 11/9 2001. Uloga SAD:

hegemon koji odrava stabilnost (Kindelberger 1973). revolucionarna ili status quo sila?(Kugler and Hans Binnendijk 2007)

Izazov:

Obnavljanje legitimiteta u svetu i meke moi (Nye 1990) usklaivanje potreba za poretkom i promenama u meunarodnom sistemu.

Globalna ekonomska bezbednost Referentni objekat: meunarodni liberalni ekonomski poredak (ILEO) Pretnja: krah ekonomskog sistema Istorijski kontekst: globalizacija svetske privrede Uloga SAD: hegemon koji odrava stabilnost (Kindelberger 1973) Izazov: da li e ILEO preiveti opadanje moi Amerike?

Globalna ekoloka bezbednost Referentni objekat: stabilnost globalnog ekosistema Pretnja: nestanak ljudske civilizacije Istorijski kontekst: ubrzavanje klimatskih promena Uloga SAD: najvei zagaiva i globalni spoiler Izazovi:

SAD moraju od spoilera da postanu lider u borbi protiv klimatskih promena da bi onauspela

uskladiti potrebe za ekonomskim rastom i za usporavanjem klimatskih promena stvaranje obavezujueg meunarodnog reima o kontroli emisija tetnih gasova

Globalna socijetalna bezbednost Referentni objekat: harmonija izmeu civilizacija Pretnja: sukob civilizacija (Huntington 1996) Istorijski kontekst: kraj ideolokih sukoba i konflikti identiteta Uloga: SAD kao stub zapada Izazovi:

slabljenje unutranje kohezije Zapada (Cocker 1998)

29


30/37

Rastue tenzije izmeu Zapada i ostalih (West and the Rest) Radikalizacija Islama

Civilizacije prema Huntingtonu(1996)

SAD imaju kljunu ulogu u odravanju globalne bezbednosti. Kao jedina vojna supersila, one imaju presudnu ulogu u odravanju svetskog mira. Stabilnost meunarodnog pol i ekon sistema takoe zavisi u velikoj meri od amerike hegemonije. Iznalaenje efikasnog odgovora na klimatske promene je takoe nemogue bez SAD. Zbog svega toga, imperativi globalne bezbednosti zahtevaju vie, a ne manje liderstva SAD. Meutim, SAD moraju pronai principijalnu ravnoteu izmeu tvrde i meke moi sa jedne i

izmeu realizma i idealizma sa 2. strane kako bi svet, zajedno sa drugima, prevele u bezbednijipost-ameriki 21. vek.

POLARNOST I STABILNOST MEUNARODNOG SISTEMADa li postoji veza izmeu distribucije materijalnih sposobnosti velikih sila (polarnost) i stabilnostimeunarodnog sistema?Meunarodni sistem

Sistem je grupa meudejstvujuih, povezanih ili meuzavisnih elemenata koji formirajukompleksnu celinu Meunarodni sistem je obrazac odnosa koji postoje izmeu osnovnih jedinica svetske politike

(Hoffman 1961) Srodni pojmovi: meunarodna zajednica i meunarodno drutvo Istorijat: 1648-1815; 1815-1945; 1945-1990; 1990-2003; 2003-?

Vrste meunarodnih sistema Prema polarnosti unipolarni, bipolarni, multipolarni (Waltz 1979) Prema homogenosti (Aron 1962) Prema legitimnosti (Kissinger 1973)

Unipolarnost - kada 1 drava kontrolie 50 % ili vie svih sposobnosti koje su relevantnenpr. 1797-1815, 1990-2001Bipolarnost - kada dve drave kontroliu barem 50% svih relevantnih sposobnosti od kojihsvaka kontrolie barem 25 %

30


31/37

npr. 1945-1990Multipolarnost kada tri ili vie drava kontroliu barem po 5 % sposobnosti, ali nijedna nekontrolie vie od 50 %npr.1815-1945

Velike sileKriterijum moi (materijalne sposobnosti, pre svega vojne): mala drava, regionalna sila, velika

sila i super sila

Velika sila je ona drava koja ima odline kapacitete u sledeim oblastima: veliina, populacija,

resursi, ekonomija, vojska, politika stabilnost i znanje. Koliko je potrebno da bi kapaciteti bili

odlini je empirijsko i zdravorazumsko. Kenneth Waltz

Kriterijum snage (socio politika kohezija): uruena drava, neuspela drava, slaba drava, jakadrava.

Danas SAD - kljucni akter globalne bezbednostiNeprikosnoveno liderstvo u zapadnom svetuEkonomska, tehnoloska moc podupiru neprikosnovenu vojnu moc (hard power)

Kulturna dominacija moc ideja i vrednosti (soft power)ULOGA SAD U HR

SAD od izolacije do lidera slobodnog svetaUvecana ekonomska nadmocPoliticki kapitalVojna moc i prestiz (nuklearno oruzje)Bezbednosni izazov SSSR i Trumanova doktrinaMarsalov planStvaranje NATO

Bipolarni sistem i globalna bezbednost

SAD kao garant Zapadno Evropske bezbednostiPoteskoce u liderstvu:Kraj 50-tih i percepcija tehnoloskog zastojaIzazovi unutar NATOEkonomska kriza 1970.

Globalna mreza saveza i vojno prisustvo

Kraj hladnog rata od bipolarnosti do unipolarnostiJedina preostala velesila

Novi svetski poredak?

Prvi rat u Zalivu

Velika vojna moc i kapaciteti za intervencijuIntervencija u SomalijiLiderstvo SAD i rat u ex-YUSAD i genocid u RuandiKosovo

Buducnost NATO partnerstvo i integracije Bliski Istok i uticaj SAD Daleki Istok i Americka strategija Globalno vojno prisustvo i hegemonija

Kavkaz

31


32/37

Juzna Azija Pacifik

GLOBALNO LIDERSTVO SAD POSLE 11.09Teroristicki napad i ranjivost SADRat protiv terorizma (War on Teror)Rat u Afganistanu i Americka vojna nadmocPolarizacija i pristup misija stvara koaliciju

Nov ideoloski izazov liderstvu SADOdstupanje od vrednosti?

RAT U IRAKU Podrska i opozicija Vojna nadmoc Potrosen moralni kapital Dugorocno prisustvo i uticaj na vojnu i politicku moc

IZAZOVI GLOBALNOM LIDERSTVU SADPorast opozicije - nove i stare regionalne silePovratak izolacionizma?

Reputacija SAD posle rata u IrakuNezaintersovanost za medjunarodne institucijeProblem presirokog delovanjaStrateska kultura SADEkonomska krizaOsnove globalnog liderstva:

Ekonomska mocVojna mocPoliticki uticajTehnoloski razvitakKulturni uticaj

Uloga SAD danas. Obama i nov pristup?

UNIPOLARNO-MULTIPOLARAN SVETSKI POREDAK Danas, 20 godina nakon HR ne moze se reci da je svet unipolaran! Jacanje regionalnih sila (Rusija, Kina, Indija) Sve izrazenija emancipacija od americke hegemonije. Svet nije ni unipolaran ni multipolaran Postepena evolucija u vise faza: unipolarno-multipolarni svetski poredak, pa multipolarno-

unipolarni.

1. Teorija hegemonije ( unipolarnost )Poredak koji se zasniva na jednoj sili (ekonomska, vojna, tehnolka, geopolitika mo) je stabilan;Hijerarhija moi morabiti stabilnija od bilo koje u drugom sistemu;Sukob izmeu vekikih sila biva eliminisan u unipolarnom sistemu.

2. Teorija ravnotee snaga ( bipolarnost ) Neravnotea moije potencijalna opasnost po druge Volc U bipolarnom sistemu ima manje ratova nego u multipolarnom sistemu, jer postoji manje

nesigurnosti Volc Unipolaran sistem je jo manje nesiguran Manje je bolje.

Obe teorije ukazuju da velika koncentracija moi ini sistem miroljubivimIzvestaj o strategiji nacionalne bezbednosti SAD(2002god.) Da li je taj izvestaj, koncept spoljne politike ili koncept americke globalne vojne strategije?

32


33/37

Preventivni napad na druge drzave smatra se legitimnim sredstvom odbrane Krsenje POVELJE UJEDINJENIH NACIJA

Rat protiv globalnog terorizma?11. septembar 2001.Bus:Ko nije sa nama taj je protiv nas

Staro u konceptu Novog svetskog poretka= POLITIKA ISKLJUCIVOSTIAvganistan 2001.; Irak 2003.SAD planirale rat u Avganistanu dugo pre 11. septembra

Nije dokazano postojanje masovnog oruzja u IrakuCILJ: AMERICKA DOMINACIJA U CENTRALNOJ AZIJIBORBA ZA RESURSE

33


34/37

NACIONALNA BEZBEDNOSTShvatanje koncepta i politike nacionalne bezbednosti se menjalo vremenom U 19.v nacionalna bezbednost obuhvatala je i drutvene i socijalne politike Izmeu 2 sv.rata ulaganje u kvalitet populacije (obrazovanje) i suavanje shvatanja

bezbednosti na vojnu

Nakon 1945. stanovnitvo vie nije izvor nacionalne bezbednosti ve ono to treba zatitiKoncept nacionalne bezbednosti dominira od kraja 2.sv rata 1943. Walter Lippmann (otac termina Hladni rat) je prvi put upotrebio termin nac bezbednost

drava ima bezbednost kad ne mora da rtvuje svoje legitimne interese da bi izbegla rat i moe(kapaciteti), ako je neophodno, da ih odbrani i u ratu. Walter Lippmann, (1943)

1947. prva zvanina upotreba u Zakonu o nacionalnoj bezbednosti (National Security Act)

Zato se uvodi termin nacionalna bezbednost?O emu govorimo kad govorimo o nac bezbednosti tokom Hladnog rata?

Krajem HR pojavljuju se proirivai i produbljivai (Beri Buzan)Uvodi bezbednost pojedinca kao referentni objekat i ukazuje da bi on trebalo da bude u sreditu

bezbednosti

Ukazuje na i dalje relevantan znaaj nivo analize nacionalne bezbednostia) dravni nivo analize posreduje izmeu sistemskog nivoa i unutra-dravnog

b) bez nac bezbednosti nema ni bezbednosti pojedinca jer drava i dalje prua vei deo javnih dobara

Bezbednost i pojedinca i drutva zavisie od prirode drave Slaba drava moe biti pretnja pojedinicima i drugim dravama

Drava tri komponente:IDEJA (dri na okupu tj. da li postoji socio-politika kohezija).

Ideja drave je u temelju njenog politikog identiteta Postojanje (zajednike) Ideje objanjava nastanak drave kao socijalno-politikog i

teritorijalnog entiteta Slaba drava je ona u kojoj je slaba socijalna kohezija (ideja o dravi)

2 glavna izvora Ideje drave: Nacija (velika grupa ljudi, zajednika kultura, isto etniko ili rasno naslee) Organizujua ideologija

Odatle je nacionalni identitet centralna taka bezbednosti drave

FIZIKA OSNOVA (razmatra se u drugim sektorima npr. brojno i mlado stanovnitvo, na bogatomgeografskom podruju, prirodno zatienih granica koje se lako brane, razvijene ekonomije iinfrastrukture

INSTITUCIONALNI IZRAZ (naela i ideje na kojima poivaju) One omoguavaju ne samo mirnutranziciju vlasti, ve i obezbeuju optimalan odnos izmeu dravnog aparata i drutva.Jaka drava moe da odgovori na pretnje u svih 5 sektora

postoji stvarna mo upravljanja dravom (suverenitet)POLITIKI sektor: minimalna koliina nasilja ili pretnje nasiljem, potovanje pravila politike

igre, to rezultira pre svega mirnom smenom vlastiVOJNI sektor: drava ima kapacitete da odgovori na svaku potencijalnu pretnju i kada ima potencijal

za odvraanje od agresije drugog aktera u MO. Takoe, treba dodati da je neophodno da se nasilje neizvozi jer to esto dovodi reakcije narastanja potencijalnih pretnji (Pr: UK,panija,USA)

34


35/37

sektor SOCIJETALNE BEZBEDNOSTI kada njeni graani veruju u identitet koji im prua ivotu zajednikoj dravi. Duh ideje o zajednici proima svakodnevni ivot graana.

EKONOMSKI sektor: ekonomija postavljena na zdravim osnovamasektor BEZBEDNOSTI IVOTNE OKOLINE: ne troi neobnovljive resurse, reciklira veinu

utroenih sredstava i kada buduim generacijama ostavlja prostor za ivot sa podjednakim kvalitetom

Socijalni konstruktivisti- vraaju nacionalnu bezbednost posle Hladnog rataVs. neorelaisti i neoliberali

Sistemski nivo analize (struktura) je bitan, ali nije satkan samo od materijalnih kapaciteta. Oninaglaavaju vanost drutvene strukture koja se moe definisati u terminima zajednikog znanja i

prakse, kao i materijalnih kapaciteta (capabilities)-ideje, znaenja, predstave; zajedniko znanje,razumevanje, oekivanja

Strutura je socijalna i konstruisana a ne unapred zadata i iskljuivo materijalnaIdeje, norme, pravila, jezik posreduju izmeu aktera i strukture i ko-konstruiu ih

Drave nisu crne kutije ili bilijarske loptice koje imaju identine, unapred zadate interese i stabilneprioritete i ne podrazumeva se ista logika racionalnosti uvek

Identiteti su promenljivi

Interesi su zasnovani na kolektivnom identitetu tj. razliito tumaenoj logici prikladnostiRazliiti konstruktivistiSistemski konstruktivizam (Wendt)

anarhija je ono to od nje naprave drave (kroz interakciju sa drugi dravama)N: antroporfno shvatanje drave, nema prostora za unutar dravnu birokratsku politiku...

Normativni konstruktivizam (Martha Finnemore, Nina Tannenwald, Audie Klotz)Kako se meunarodne norme (zabrana ropstva, dekolonizacija, humanitarana intervencija) razvijaju i

utiu na ponaanje dravahomo sociologicus vs. homo economicus

norme imaju konstitutivni efekat, deluju kao motivi za ponaanje

Vani koncepti: socijalizacija i snaga normi Socijalni konstruktivizam (Thomas Berger, Jutta Weldes, Peter Katzenstein, Ted Hopf) Povezuju identitet drave sa meunarodnim odnosima Pr: sovjetski spoljna pol (analiza diskursa), Japan i Nemaka (kontinuitet legitimiuih diskursa)

1. , , .2. , , ,

, , , . ( , , )

, .

35


36/37

REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI

Reforma: Skup promena koje dovode dopoboljanja

Revolucija vs. Reforma

Reorganizacija vs. Reforma

Sektor :svrhovito,f-onalno i/ili sistemski povezan - socijalni, politiki ili ekonomski -pod deo drutva

Bezbednost Tenja ka slobodi odpretnji(Buzan 1998)Bezbednost kao opte (javno) dobro

Definicija RSB

E fikasno i efektno pru anje ljudske i dravne bezbednosti u okvirima demokratske vladavinePoreklo koncepta RSB

Pomo ekonomskom razvoju i donatorska zajednica - politika osetljivost tokom HR

Relokacija vojne potronje i razoruanje: rezolucija 724A OUN 1953.

Dobro upravljanje (SB, MMF)

Prevencija sukoba i postkonfliktna rekonstrukcija

Civilno-vojni odnosi

Dodirni i/ili nadopunjujui koncepti Teorije tranzicije i demokratizacije Teorije razvoja Koncept (dobrog) upravljanja

Upravljanje: sposobnost da se urade stvari

(pre)raspodela i fragmentacija politikog autoriteta izmeu javnih i privatnih aktera Na vie nivoa: (sub)nacionalni, nacionalni i meunarodni Obuhvata strukture i procese koji omoguavaju javnim i privatnim akterima da

meusobno usklauju svoje potrebe i interese Ukljuuje (samo)upravljanje na lokalnom ili sektorskom nivou Prenoenje funkcija centralne vlasti na privatni sektor (outsourcing) Umreavanje i saradnju izmeu vlada, meunarodnih institucija i privatnih aktera Na nacionalnom nivou upravljanje je uglavnom u nadlenosti vlade

Vieznanost i razliite primene

Vaan deo (spoljanje) politike uslovljavanja Politiki program (za akciju) Polje uspostavljanja i materijalizacije odnosa izmeu drutva (politike zajednice) i (ne)dravnih

posednika sile Instrument - skup kriterijuma i pokazatelja - za merenje stepena demokratinosti jedinanih drava Relativno autonomni teorijski koncept

Elementi koncepta RSB

a. Akterib. Kontekst(i)c. Dimenzije

d. CiljeviAkteri RSB su organizacije odgovorne za zatitu drave i zajednice u 1 dravi (Ball 1998). 2 pristupa:

36


37/37

Tradicionalni

HolistikiKontekst(i)

1) Postautoritarni 2) Postkonfliktni 3) Razvojni

4) Jaka drava

Dimenzije RSB

Struktura SB ciljevi i doktrina veliina i cena funkcionalna diferencij

Documents

globalna i nacionalna bezbednost