GODINA 2002.GODINA2002. broj 23broj23 · i koristiti se wima, ako su Bogu bliski i ako ~uvaju Wegova bo`an-ska na~ela vere, pravde, morala i bratoqubqa. Ovo je neminovni uslov mirnog

GODINA 2002.GODINA 2002. broj 23broj 23

3

��

��

�� !�� "�� #� �� $�� $��%��&��%�� !� ��% � ��% ��& ��'��& �� %� � ��

��('�� ))*��% ��!�� +�& � �� %�, �� -��%��%��+� ��%�� .� �� /� � �� %� ��0 �0� 1��+�& �� % �� )

�2�-�� 3�� & $��%� '�� #�

�4�� 5��& �� ' ��,+�

2��,� �� (��#� -�� %�� 6�� '�

JANUAR7��,� �� '�� %# %� �� 8�� '� ��-�� 9��+�� ,�9�'��#� $� ��,�#� ��8� ��+�#� �� #� $�%�#��

:��,� ��,+ � �� 3�� $�� !�#� -�� %��

4�;� %� ��$�� -�� %�� ,� �� 3�� %�� ,+ �� %� ��

<�;� %� �� -��'� �� !�� 0� � ��,� ��3�� (��#� -�� %�� -�� '�� -��%��% ��$�� =��+� ��%�� $�� 3��

%��& �� %�� ,+�� ->� ?-��@ � �� "9 �)

A2��,� �� 5��

AB�;� %� �$��#� "��%#� &�� 9�� 9�� -�� ;�� "�% �& ��,� �� $� ��;�� "�% � � �� !�#�-�� %�� 98�� %�

A:�-�� & 98� �� )�� !� �� #�� %�� ?��$��@ � �� 8�� .�/� � >�� >�'8�& ��$��%�� $�� !�� )

A4�;� >��%� ��,� �� 9�� +�#� >��%� �� %�� -��$��,�#� "��%#� � ��

A<�;� �� C�#� ��,� �� 9�� C�#��+�#� ��%� � �� 9�� 8�� 9�C ��

��6�� >�� /��8�� D��

�A�-�� .� /� � �� ,��& ��$��%�� D�� $�� )

�B�( � ?>� ��@& ��8�� .� /� �>�� >�'8�& ��$��%��$�� !�� )

�:�;� %� �� ,� �� ,��& �� ' �� C�� '�� %�� %� ��

�4�-�� =�� & >�� %� �� #��'�� $��C� � �D��

FEBRUAR2�-��

A��-��

A��;� �� /�� D��,� �� 5� E�� >�� % > �

A2�('�� %� �7� ��%�� % �� 9�� ;�� F�$��& >�� %� �� >��$#�� D��

AG�;� �� #� "��%#� &��,� �� 3�� !�#� -�� %�� H� �� .� /� � �� >��& ��$��%�� $�� "�'�� )

A7�-�%�� '��C�� %�� ,� �� '��C�� $��$�� $#�

��-�� >�� =��)��& %�� '�� %�� #��'�� 1�� I�� J� )��$�� .� /� � �� & ��$�%�� C�%�� 0�%��& .�/� � �� %�� "�8'� ��&��$��%�� D � �) .� /� �D�� & ��$�%�� )

�B��,� ��

�G�� )� %�� "�� "�'�� %��% �� =��+�� %��

�7�;� �� '�� ,� �� $�� )�� %�� '�� 8#��

�:�� '�� $C� �� "�'��& �%��,� �� %�, � ��

�4�-�� $��%� �� E� �� .� /� � �� 9��+��+�& ��$��%��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

RADOST OVOZEMAQSKA I NEBESKA

�� $ 8$� $'��

��%�� K $ ��

��C�� K $ �� #��

��%� �� %�� '� �� %

�� ,��& �� #� ��& �� 8��

� ��,� %� %��%� � ��%�8 �� I� �

��JK ��& � �� $�� % ��

��'� � �� 8 �� '��

#� � ��%�� ,�8 ��%��&

� ��, ��& ��& ��&

��C�& ��8 � ��& ��

� � ��C �& �� %��& � ��

'� � �' � & � � �� ,��

��%�� %�, �� %�$��%��C�� IH��

��J� ��%�� 8�#�� & ��

%��8��#� ��,��& $�%� � ��L ��

��+� #� ��'� �� %�� % I� ��

�� 9��J�M M M

>�% �� %��8��#� ��,�� !� �

��$� �� 8�#� � ��#�& �%&

$��& %�� 8�#� ��

�� & �� #� �� % ��

�& �� ,��& � �% �

.� �� & %� $ �� $�� %�

�� %� ��,�8 ?��!�� # ��

%�& ��%� $� � ��@� 6��'�& ��

,�8 %� �� 8 ��C� ��,��

��& ��+ +� � ��L �� %��

�& �� +& ��% ��+�#� �

�� $� � ��C� .� ��K ��

� ��+�#� �� % �8� �% ��

%�� +� � ��+�#��

�� 8�� $& �� %

�� % %�� $ ��

�� %� & �� #�&

$� �%�� K ��

�� %��& ��$� %� ��

��%� %� � �� K �� +� ��

�� ,� �8� ��& ��'+� ��

��C�#� %�$��%��C�� '� ��

�� +� �� ,� ��

%�� %��!� �� & � �� $�

�� %�� 9�C� ��

� � �� 'L ?��C��

�� %�� @ � � ��

�,K �� %��'� �� -��

�� '�� % �� % � %��

$�� %�� %�� C�#� �

%�8& � �� %� ��8 ��%��

�� & � � � ��%�8& ��8 ��

��8& � �� %�� & �

��$� �� %��8�� %�8

��C�#�� $��,�C� ��

%�#��& �� $L '��'�& $+�8 8�

�$�� ,��#� ��

��& %�� +� �� %� ��%�8

�� ,��C� ��,� �

�� ,$�& ��!�� $� ��

��8��8 �� %�� 8 � � !��

�� & %� �� #� �

�� 8�� '�&

�� ,��$� �� !� '��

E�� +� $� ��C�#� ��% ,��8N

� $�� $� ��,�� O�8

�'�� %� �� '8& $�% ��C�,�

��'+�8� �� $� ��

�� '�� %��

� � �� 8�� $%�#� ��$�

�� C�#�K �� $%�#� ��C� ��&

�� , �� %�C�& %��

�� !��#� �%�C��

�� C� � %� � ��

�� -��% �� '��'�&

%� �� %� � ��#�� 8 �'�

#� � �� 8 ��

�� %� � � ��

�� & $+�8 �$��C� �% ��' �

�� #�� ;� ��

'� �� ' $ �$��C� ��$��

�� &

�� %� � � %� ��%�� $�%

�� & � %� � � %� & �� % ��

)��& �� $� � ��

�� L ��

�� I3�� A4&A2J& $�% ��&

�� '��

)��& �� & �� '��

�� #�� H��& �� %� ��%�

$ $� �� +� �� &

� � $ $� ��, �� & ��

��

��% �� ,�C��& ��%��

��C�#�& ��+�#� � $�%�+ � �#

%� +� �� $� %�� %�� #��

�� '�� +� �� % ��

'�� %�$��%��C ��

8�� '��& � � �� %� � #� ��$��

� �� %� � ��$�� & ��

� �� & �� $�,� ��%� ��

��#� �� $��

��8�� -�'�� 8�#�

�� %��#� �% �� C�

�� ;��

��%� �� C� ��

��%�K � $�� %$��#� �� C� ��

� ��,� %� �� & �� % �

��%��K �� 8� ��C� �8� ��

%� �� '� �% ��!� �� ;�

��,�� $,�� %��

�� %� ��C�� ,�

�� 8�� ,�C � %�$��&

%�� +� �� 8 ��,� ��

�� >�� %��& %��

$�� 8�& � �$'�� I��#��J

� � %�$�� $�% ��

O�8 %� �� 8 �� '��

�� %��& ��8 � '��

#� ��L �� 8�� '� �

�� + �� $� � �� I�� -��

9�'��J�

4

��

5

��

DUHOVNA GLAD I POKAJAWE

Biva ve}a radost na nebu za jedno-

ga gre{nika koji se kaje (Lk. 15,7)

Nema greha koji bi prevazi{aomilosr|e Bo`je. Saàqiv, milo-stiv i dugotrpeqiv je Bog prema qu-dima. On ne èli da gre{nik umre ada se ne pokaje, ve} ho}e da se obratii ìv bude. A kad se neki od gre{ni-ka pokaje i obrati Bogu za opro{taj,biva velika radost na nebu. Jasnijaslika za padawe u greh i za odlu~nopokajawe ne moè se naslikati. Onaje od Spasiteqa data i sluì}e qu-dima za usavr{avawe do svr{etkasveta. I, stvarno, koliko je radostii sre}e, ìvota i zdravqa, kolikoobilnih blaga, duhovnih i materi-jalnih, koliko nevinih zadovoqsta-va i naslada pripremio Bog za sino-ve svoje, qude! No oni ih mogu imatii koristiti se wima, ako su Bogubliski i ako ~uvaju Wegova boàn-ska na~ela vere, pravde, morala ibratoqubqa. Ovo je neminovniuslov mirnog i sre}nog ìvota. Nosada mnogima od nas taj uslov izgle-da teàk i nepodno{qiv. Mnogipretpostavqaju {iroke staze grehai prestupa i lakomisleno napu{taju“o~ev dom”, udaqavaju se od Boga i nepokoravaju se Wegovim zapovestima.Daleko u svetu lakomislenosti, ubuktawu egoisti~nih i niskih stra-sti, oni prosipaju “nasle|ena boga-stva” - svoje moralne i duhovne silei svoje skupoceno zdravqe. Tu se uwima ne ~uje glas dobra; vera je po-kolebana i oslabqena; pravda - raz-ru{ena i pogaèna; bratoqubqe -oskrnavqeno i zaboravqeno. Potpu-no predani besputnom ìvotu oniseju zlo i nesre}e, kako za sebe takoi za dru{tvo. I mi vidimo da je zara-za postala op{ta. @ivot postaje te-àk i krst neizdr`qiv. Duhovnaglad stvara sr~ane muke, du{evne tr-zaje, telesne bolesti i stradawa,

dru{tvene bede i isku{ewa. - Eto ukakav smo àlostan poloàj pali udana{we vreme. A ovo je posledicafakta da smo se udaqili od “O~evogdoma” - od Boga i Wegovih zapove-sti. Da li je ovo bezizlazno i pogub-no stawe? Ne, ima izlaza. Jevan|el-ska pri~a o bludnom sinu pruà namsliku spasewa. O~inska milost Boganeizmerna je. Dovoqno je da se sinpopravi i Otac }e mu oprostiti. Po-kajawe i vra}awe u O~ev dom, Bogu i

Wegovoj pravdi, to je neophodno zanas. Milost Bo`ja pokri}e na{egrehe, ma koliki oni bili. Dovoqnoje da postoji iskreno pokajawe. Qu-di }e biti od Pravednog Suda osu|e-ni ne toliko za grehe svoje kolikozbog svoje demonske okorelosti i ne-dostatka voqe za pokajawe. Jer Bog,koji obiluje qubavqu, ne èli smrtgre{nika, ve} traì da se povrati ida bude ìv. Bludni sin biva pri-mqen u zagrqaj dobrog oca. On seiskreno kaje i o wegovom grehu nemavi{e ni re~i. Blago onima koji do|usebi i pokaju se za u~iwena bezako-wa. Za wih }e se obradovati milo-stivi Otac nebesni sa Hristom Go-spodom i Duhom Svetim. Za wih }e seobradovati an|eli i sve nebeske si-

le. Jer na nebu biva velika radostkad se samo jedan gre{nik na zemqipokaje. Dakle, neka i nas nebeskaBo`ja blagodat pobudi ka iskrenompokajawu i povratku u O~ev dom - Bo-gu - izvoru radosti i sre}e.

O AVVI JOSIFU

IZ PANEFA

Isti on je upitao avvu Josifa:- [ta da ~inim kad mi se pri-

bliè strasti? Da im se suprosta-vim ili da im dopustim da u|u?

Starac mu kaè:- Dopusti im da u|u i bori se

protiv wih.Vrativ{i se u Skit, on ostade

tamo. A kada jedan od Tivejaca do-|e u Skit, ispri~a ostaloj bra}ikako je upitao avvu Josifa: “Akomi se pribliì da li da joj se su-prostavim ili da joj dopustim dau|e?” A on mu je odgovorio: “Ne-moj nikad dopu{tati strastima dau|u, nego ih odmah odseci”. Kada jeavva Pimen ~uo da je avva Josiftako odgovorio ovom Tivejcu, onustade, do|e ka wemu u Pinef ikaè mu:

- Avvo, ja sam ti poverio svojepomisli; i evo druga~ije si rekaomeni a druga~ije Tivejcu.

Starac mu veli:- Zar ne zna{ da te volim? Ovaj

odgovori: - Da. - Zar mi nisi ka-zao: “Reci mi kao samome sebi”.Ovaj odgovori: - Tako je. Staracmu veli: - Zaista, ako nai|u stra-sti pa stane{ da se nateè{ sawima, to te ~ini pouzdanijim. Jasam ti govorio kao samome sebi.Me|utim, ima i onih kojima nijena korist ni da im se priblièstrasti, ve} imaju potrebu da ihodmah odseku.

O QUBAVI

PREMA BOGU

Qubav prema Bogu je vrlina kojase sastoji u tome {to mi volimo Bo-ga radi Wega samog, vi{e nego sebe ivi{e nego sve, a sve stvari i lica vo-limo radi Wega. To je upravo plame-na èqa i te`wa ~ove~je du{e da sesjedini s Bogom koji je najuzvi{eni-je blago, najva`niji predmet i po-sledwi ciq qudskih èqa i te`wi.Pred tom qubavqu pada sve drugo, pai ìvot na{. Isus Hristos kaè:“Qubi Gospoda Boga svojega svim sr-cem svojim, svom du{om svojom isvom misli svojom. Ovo je prva i naj-ve}a zapovest” (Mt. 22,37-38).

Mi smo du`ni da volimo Boga: za-to {to je On najsavr{enije bi}e;{to je On najpre pokazao qubav pre-ma nama i obasuo nas milo{}u; {tonam se to zapoveda i u Starom i u No-vom zavetu, i to kao prva i najglav-nija zapovest.

Treba da smo zahvalni Bogu, jerBog nas je stvorio, On nas odràva, isve u prirodi stvorio je za na{u upo-trebu. Milost Svoju prema nama Bogje pokazao time: {to nam je iz quba-vi poslao Svoga jedinca Sina koji jeza nas postradao na krstu; {to se Oni sada na svakoj liturgiji kao bes-krvna `rtva prinosi radi nas; {tonas je pridruìo Svojoj crkvi koja jejedina ~uvarka istine; {to nas jeSin Bo`ji spasao od greha; {to nam{aqe Duha Svetog koji nas osve}ujei koji je najdragocenija zaloga na{ebesmrtnosti i na{e budu}e slave.

Hri{}anska qubav prema Boguodlikuje se ovim svojstvima:

Boga treba voleti svim srcem,svom mi{qu i svom du{om, {to zna-~i da wemu treba posvetiti sve silesvoga bi}a.

Pravi hri{}anin, koji iskrenoveruje u Boga, voli Boga vi{e negosve drugo, vi{e nego sebe i svoje bli-

`we. On je spreman da se iz qubaviprema Wemu odre~e svega, da podnesesvaku `rtvu. Tako Isus Hristos ka-è: “Koji qubi oca ili mater ve}manego mene, nije mene dostojan, i kojiqubi sina ili k}er ve}ma nego mene,nije mene dostojan” (Mt. 10,37).

Hri{}anin koji istinski voliBoga vr{i sa samopo`rtvovawemsve zapovesti qubqenoga Boga i sve-te crkve. Ako do|e u poloàj da sve{to ima `rtvuje, on to i ~ini, samoda ne izgubi milost Bo`ju, - upravo~ini sve {to }e se dopasti onome ko-ga voli.

Qubav prema Bogu sadrì i qubavprema bli`wemu, jer koji ne voliBoga ne voli ni svoga bli`wega.Apostol Jovan veli: “Ako ko re~e: jaqubim Boga, a mrzim na brata svoje-ga, laà je; jer koji ne qubi bratasvojega, koga vidi, kako moè qubi-ti Boga, koga ne vidi” (1 Jn. 4,20).

Prava hri{}anska qubav premaBogu treba da se pokazuje u delima,da bude delotvorna, po{to ~ovekstvarno voli Boga onda kad izvr{ujeWegovu voqu i zapovesti svete cr-

kve. Sveto pismo kaè: “Qubav je vr-{ewe zakona” (Rim. 13,10).

Qubav prema Bogu vaqa da budenesebi~na, ~ovek treba da voli Bogazato, {to je On izvor najve}ega savr-{enstva i dobrote, a ne samo zato,{to Bog qudima ~ini razna dobro-~instva.

Kao plod qubavi prema Bogu ja-vqa se i to: {to mi èlimo da ~ujemoo Wemu; zauzimamo se za sve {to seti~e bogopo{tovawa; istinski smooàlo{}eni gresima koji vre|aju inezgodama koje uznemiravaju svetucrkvu; vatreno èlimo da se s Bogom

sjedinimo u evharistiji i na nebu.Bez qubavi nema vere i spasewa.

Sveto pismo veli: “Ako jezike ~o-ve~je i an|elske govorim, a qubavinemam, onda sam kao zvono koje zvoniili praporac koji zve~i, i ako imamproro{tvo i znam sve tajne i sva zna-wa, i ako imam svu veru da i gore pre-me{ta, a qubavi nemam, ni{ta sam.I ako razdam sve imawe svoje, i akopredam telo svoje da se saèè, a qu-bavi nemam, ni{ta mi ne pomaè”(1 Kor. 13,1-4).

6

��

GRESI PROTIV QUBAVI PREMA BOGU

1) Slavoqubqe, kada se qubavprema Bogu zamewuje qubavqu premapo~astima, odlikovawima i pohva-lama, ~esto neiskrenim, a mo`da inezasluènim.

2) Sebi~nost ili samoìvost, sa-moqubqe, pri ~emu se svoja osobasmatra za sredi{te svega, a u tu|imse radostima i bolovima ne u~estvu-je, niti se uzimaju u obzir i tu|e po-trebe.

3) Tvrdi~luk i lakomost, kad ~o-vek svu svoju qubav ukazuje bogastvu,smatraju}i materijalno blago zavrednost po sebi, a ne kao sredstvoza unapre|ewe sebe i drugih i za spa-sewe sebe i pomagawe bli`wih. Qu-bav prema zemaqskom blagu ne slaèse s qubavqu prema Bogu. Isus Hri-stos kaè: “Ne moète sluìti Bo-gu i bogastvu” (Lk. 16,13).

4) Pohotqivost na telesna i ze-maqska uìvawa.

5) Nezahvalnost je teàk greh. Ne-zahvalni qudi precewuju svoje za-sluge i zami{qaju da im nije potreb-na ni~ija milost, ni Bo`ja ni qud-ska. Zato i ne umeju biti zahvalni

Bogu, niti stvarno vole Boga i drugequde, ve} samo sebe.

6) Licemerstvo je neiskrena qu-bav prema Bogu kad se ~ovek ho}e dapokaè druk~ijim nego {to je. Toobi~no ~ini da bi druge obmanuo idobio neku korist. Licemer mislida spoqnim obredima zameni pravupobo`nost. Ali ubrzo qudi otkrijupravu wegovu prirodu, i on na krajuuspeva samo da sebe obmane. Hristos

je u licu fariseja o{tro osudio li-cemerstvo.

7) Fanatizam je preterivawe uverskoj revnosti, kad se gone i ubija-ju qudi druge veroispovesti. Bog nemoè primiti qubav onih koji nevole svoje bli`we.

8) Ropski strah pred Bogom nijeistinita qubav prema Bogu, jer seonda dobro ~ini ne iz qubavi, negoiz straha pred Bogom.

9) Mr`wa prema Bogu je greh kojimogu ponekad da u~ine nemoralniqudi, zato {to je Bog osvetnik zazlo~in, pa se boje Wegove kazne kojuzasluùju.

STRAH OD PAKLA

I VE^NIH MUKA

Svakome koji je po~eo da ìvi poBo`joj voqi koristan je strah od pa-kla i ve~nih muka u wemu. Ko bez ta-kvog straha misli da poloì po~e-tak dobrog ìvota, taj misli da sazi-da dom u vazduhu, bez temeqa, {to jesasvim nemogu}e. Me|utim, ovajstrah brzo ra|a svaku radost, kidauze grehova i strasti i bivauzro~nik ne smrti ve} ve~nog ìvo-ta (Simeon Novi Bogoslov). [ta jeuàsnije od pakla? Ali nema ni~egkorisnijeg od straha wegovog, zato{to nam strah od pakla donosi venaccarstva. Gde je strah, tamo nema bez-umnih strasti. I kao {to u domu nao-ruànog vojnika ne smeju da se pojaveni razbojnik, ni lopov, niti drugisli~an zlo~inac; tako i kad strahobuzme na{e du{e, ni jedna od ni-skih strasti ne moè lako da u|e unas, nego se sve udaqavaju i beè, go-wene odasvud silom straha. I ne sa-mo ovu jednu korist dobijamo odstraha, nego jo{ jednu, mnogo ve}u odove: on ne samo {to odgoni od nas zlestrasti, nego i veoma lako uvodi sva-ku dobrodeteq. Gde je strah, tamo je istarawe za milostiwu, i usr|e pre-ma molitvi, i tople i neprekidne su-ze, i uzdisawa koja izraàvaju veli-ko skru{ewe. Ni{ta tako ne iskore-wuje greh, a dobrodeteqi ne dopri-nosi da raste i cveta, kao ovaj nepre-stani strah. Zato ko ne ìvi u ovomstrahu, tome nije mogu}e da ne budedobrodeteqan; kao {to i onome kojiìvi u strahu nije mogu}e da gre{i...(Zlatoust).

7

��

ôvek je svagda zaboravqao Boga; ali Bog ni-kada nije zaboravqao ~oveka. Bog je poznao naspre nego li mi wega; On je nas zavoleo pre nego limi wega. Qubav Boìja ka ~oveku nesravweno jeve}a od qubavi ~ove~ije ka Bogu.

8

��

RO\EWE

HRISTOVO

Mnoge su velike stvari dosadile~ove~anstvu. Ono danas ose}a dosaduprema mnogim svojim genijalnim do-stignu}ima. Parna ma{ina, avion,radio! To su bili epohalni pronala-sci, koji su izazvali divqewe ~ove-~anstva! Oni su nadom i gordo{}uispuwavali pronalaza~e i savreme-nike! I, gle! “Svako ~udo za tri da-na!” ôvek se svojim pronalascimadivio i radovao kao dete novim, le-pim igra~kama, pa su mu postaleobi~ne i najzad dosadne. Wegovauvek raspaqena ma{ta traì novaotkri}a i otuda smelo ponire u mor-ske dubine i nebeske visine da na|enovo, {to }e najpre izazvati wegovuradost da bi mu potom postaloobi~no, i najzad dosadno.

ôvek se nije naradovao i nikad sene}e naradovati, niti je se nasitio inikad se ne}e nasititi, jedino slav-nim doga|ajima iz ìvota Bogo~ove-ka, koje svake godine praznuje, i kojisu za wega svake godine novi izvorduhovne radosti i obnove. I nehoti-ce se se}amo re~i Spasiteqa, Koji jeSamarjanki rekao: “Od vode, koju }uvam Ja dati, ne}ete oèdneti do ve-ka”. ôve~anstvu nikad ne}e dosadi-ti ìva voda, slatke Hristove re~i.

ôve~anstvo se nikad ne}e zasi-titi slavqem Hristova ro|ewa.

Pre dve hiqade godina pojavila se~udna blistava zvezda, koja je povelatri mudraca sa Istoka ka jaslama ro-|enoga Bogomladenca i za wima jekroz vekove i{ao svet. An|eli nebe-ski u horu proslavi{e ovaj ~udesnidoga|aj... Koliko proste, koliko po-znate re~i, a ipak, uvek nove, uveksveè i interesantne za svet. Mi ~i-tamo, usvajamo ili zaboravqamo de-la velikih qudi, ali ove besmrtnere~i nikad ne}emo zaboraviti. Miprema wima nikad ne}emo postati

ravnodu{ni. Dela velikih qudskihpesnika i mislilaca Omira, Virgi-lija, Dantea, [ekspira, ViktoraIgoa, Tolstoja ostavqaju nas ~estoravnodu{nim, dok nas uzbu|uju pro-ste i uzvi{ene misli nekih galilej-skih ribara. Za{to? Oni nam uvek ina najprirodniji na~in otkrivajutajne u kojima nalazimo zadovoqstvai utehu u tuzi. Prostosrda~no i qup-ko nam oni pokazuju izvor ve~nogìvota na kome se uvek moè utoli-ti duhovna è|.

“Slava Bogu na visini, na zemqimir, me|u qudima dobra voqa!”

Kako su slatke re~i kojim besmrt-na himna pokazuje najve}a stremqe-wa qudske du{e. Kakva je ~udna ne-beska muzika, koja prati ove dubokemisli!

“Slava Bogu na visini...”! Ne sla-vi se materija, ni pra~ovek, ni krva-vi i silni osvaja~, ve} Bog - @ivoto-davac. Wemu pripada slava!

“Na zemqi mir”...! Kada zemqa ni-je sawala o miru? I nikada nije vi-dela mir, osim u sustretu sa knezommira - Hristom.

“Me|u qudima dobra voqa”! Da lije postojalo doba, u kome qudi nisuma{tali o bratstvu, dobroj voqi me-|u narodima, harmoniji, sre}i? A to

su mogli dosti}i samo u hir{}an-skom dodiru sa drvodeqom iz Naza-reta, sinom ~ove~ijim, pre dve hiqa-de godina.

“Mi nikoga ne vidimo - kaè jedansavremeni ruski pisac. - Za qubavnemamo ni vremena, ni potrebe...”Danas je u svetu bratska qubav nepo-znata. Ona je davno zaboravqena. Imi se ne stidimo toga svoga nedo-statka kao {to se deca tople i crneAfrike ne stide svoje nagote. Sude-}i po mudrim kwigama i pri~ama,trebalo je, da se u du{i savremenog~oveka razvije qubav prema ~ove-~anstvu. Samoanalizom na{ih po-stupaka saznajemo grubu istinu: mine volimo ~ak ni svoje najbliè.Stranice, koje nam govore o dubokimose}awima, ~esto nam izgledaju na-me{tene i la`ne. Qubav je u na{imsrcima zamenila zloba, koju smoprihvatili i u kojoj se stalno usavr-{avamo. Mi laèmo daqne i bliske,prigrabqujemo tu|u imovinu i sveto bez uzbu|ewa, bez griè savesti.Da li moè biti dobar ~ovek koji jeodbacio qubav? Ne! “Ko qubi, po-znaje Boga, jer je Bog qubav” - kaèse u svetom Pismu.

Ali za{to? Za{to ~ovek radijeslu{a do{aptavawe Velzevula negovitlejemsku himnu mira? Nije ~ovekizgubio samo istinsku i toplu ~ove-~ansku qubav. On je izgubio i mir.Bez mira u du{i i okolini ~ovek po-staje laki plen lukavog ku{a~a - iprolazi put ve~nih stradawa. ûvaj-mo se da se ne primene na nas re~iGospodwe: “Kad u|ete u ku}u recite:“mir vam” a ako nisu wega dostojni,mir va{ vrati}e se vama”. Verna de-ca Hristova bore se protivu greha iotuda nastupa u wihovim du{amadirqiva radost i mir kad u crkvi za-bruji dvehiqaditi put vitlejemskahimna, koja puni srca nadom i veromu qubav Iskupiteqa:

“Slava Bogu na visini, i na zemqi

mir, me|u qudima dobra voqa!”Hristos se rodi! Amin.

9

��

KAKO DA DOÊKUJEMO NOVU GODINU

Jo{ jedna godina na{ega ìvotautonula je u ve~nost. Mi ve} stojimona pragu druge nove godine. Evo je,dolazi! Dolazi ona ne~ujno, ona jeupravo prema nama. Mi }emo se opetpozdraviti, kao pred svakom novomgodinom, najlep{im ~estitkama ièqama da nam ista bude sre}na iblagoslovena.

Ve~ito budni Duh opomiwe nas:Vreme je uvek isto, a od qudi zavisida li }e Nova godina biti sre}na iblagoslovena. Mi smo kova~i svojesre}e.

Ne treba da ~ekamo Novu godinu,dok pred svojom save{}u ne poloì-mo ra~un kako smo proveli staru. Iduh nove godine treba o~ekivati usuzama i pokajawu za pro{le grehe, iu veri i strahu Bo`jem, za svetlijadela u novom letopisu. Neka nampro{lost bude mudri u~iteq, da nebismo ponovo pali u greh. Pokajawe}e nas o~istiti, da bismo primiliNovu godinu sa ~vrstim re{ewem.Svojom voqom i dobrim delima iz-bri{imo svoja pro{logodi{wa sa-gre{ewa i u du{u svoju uselimostrah Bo`ji i veru, koji }e nas ~uva-ti od pomra~ewa uma i strasti, kojeparali{u svaki duhovni polet zamiran i svetli ìvot podviga u zna-wu i pobo`nosti.

Ne treba misliti da smo se sa is-cepanim posledwim pro{logodi-{wim kalendarskim listom otrgliod pro{losti. Ne! Pro{lost ide zana{im petama, sledi na{u bu-du}nost, kao na{a senka i na{a sa-vest: nekad u ulozi ute{iteqa i in-spiratora, nekad kao nevidqivi duh,nekad o~ajna i jeziva, kao nevidqivazla sila ili fatamorgana na{e bo-lesne uobraziqe, ili emanacija r|a-ve naravi i la`nih navika.

Pro{lost nema vremenskih gra-nica ni tragova. Ona stvara i ru{i,a granice vremena i prostora su delana{e savesti i na{eg razuma. Najbo-qi na~in da se spasimo od r|avog upro{losti jeste: da se u budu}nostiklonimo zla, ili, ako nismo uspelida se izvu~emo iz ropstva greha, da

povedemo upornu borbu kroz post,molitvu i pokajawe.

O~ekuju}i Novu godinu, ne trebase pokazivati druk~ijim nego {tosmo, jer samo kroz svesno sluèwefilozofskom na~elu “poznaj samogasebe” i iskreno pokajawe, ~ovek do-bija mogu}nost da se uzdigne iznadgreha ka ve~nom nebeskom, i jedinona taj na~in raskida lance gre{nihslabosti, nemira i poroka, nasle|e-nih i ukorewenih u nama u preì-vqenim godinama bez razuma i srca.

Svaki smrtni, bez obzira na uz-rast, treba da misli o godini koja sepojavquje na horizontu, koja moèbiti i posledwa godina zemaqskogìvota. Zato, svaki svestan i razu-man ~ovek uo~i Nove godine neizo-stavno treba da zapita sebe:

- [ta sam bio, {ta sam sada i ka-kav treba da budem?

Postarajmo se da {to pre postane-mo istinska deca Oca na{eg “ièjest na nebesjeh”, jer niko ne zna dani ~as kada }e Gospod ponovo do}i dazemqu o~isti ogwem ve~noga Suda.

Niko ne zna kada }e mu se preliti~a{a ìvota, da bi pre{ao prag vre-mena i u{ao u carstvo ve~nosti.

Vremena, naro~ito na{a atomskaepoha, nagove{tavaju nam ono, {toRe~ Bo`ja naziva: svr{etkom sveta.

I stoga, neka svako od nas pogledasvoj kratki ìvot i wegov tok, da biblagovremeno po~eo ìveti kroz ve-ru i dobra dela. Priklonimo u mi-slima kolena pred Bogom i bezbri-`nosti, ~a{u mudrosti i vere, da bi-smo preporo|eni i vedri u{li u No-vu godinu. Po|imo u susret duhovnimborbama, duhovnim radostima, i de-lima, jer nam za to Spasiteq Hri-stos obe}ava divnu nagradu, ve~niìvot!

Tako treba do~ekati Novu godinu,da bi nam ona do{la zaista sre}na iblagoslovena po milosti Oca na{egnebeskog i po delima na{im.

Neka bude sre}na i blagoslovenaNova godina svoj deci svete pravo-slavne Srpske crkve i svima nama.Amin.

� �� (�� -�� L � ��&

$�� %�� C�%& ��%� �� %� ��#�� '� %��%$�� & � ��#�� %� �� K ��8� �$�� +�=�� +� � ��& %��& ��'�� N � �� '�L � �� #�� #��K�� 8 � � �� '��

M M M-�'�� E�� L -��

��% �� -�� %�� %� � �� %�� K� �� '� � ��%�� $�8� ��& ��!��& '� �� %�& �� ,� ��%� %� �� '��& ��8L � -��%��%� �� & � �� %�K � ��%� ��%� � ��0 �� % �� & �� & $�8 �� 5�� ' ��,�� & � �8� �� %�K �� %�'�� 8� ��' ��,��&�� #� �� ,��

M M M-�� -�� & ��

��%� � �%� �� %� �� & ��'� �� %��, �8+� �� % #�L � >�� $� �� & �% ��+ �� N � �� -�� '�L � � �� '� %� $�%�� $��& ��+ ��$��

� �� -�'� �� -�� %� ��

��+& � �� '��& �� C�%��L � �% ��%� ��%�8�� #�� %� �� #��& ��+�� %� �� $ �� 8�� & � �� & %� �� '��& �� ' �� %�� & ��%� ��8 �� '�� %� �� ,��

M M M"�� -��

�� %� � $�8� �� E�% �� %� �& ��& ,��+ %� � ��& %�� ,� ��% � �� %��&�� 8�& %,�+ �� '��+� 9%�+ �& �� -�� 5�%� %�� %�8� %� ��L � (�&��& -�� % ��L �;�� & ��+ �� %�� 8�� +& �� % � ��

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NA[EG TRIFONA KOQSKOG

U svetu Mitrofan, sin sve{teni-ka koji je ìveo blizu grada Torì-ka, u Novogortskoj oblasti; rodi se1485. godine. Nau~en kwizi od rodi-teqa, Mitrofan je voleo odlaziti ucrkvu, pevati i ~itati u woj. Vaspi-tan u pobo`nosti, on je voleo povla-~iti se s vremena na vreme iz svetskesujete u jedno pusto mesto, da bi senasamo molio i besedio sa Gospodom.Vatreno èle}i da ostane u tom pu-stom mestu, on jednom za vreme moli-tve ~u neobi~an glas: - nije ovde tvo-je mesto, tebe ~eka zemqa nenaseqe-na i èdna. Primiv{i ovaj glas kaoupustvo sa neba, Trifon re{i da po-sveti sebe propovedawu Evan|eqame|u onima koji ne znaju IstinitogaBoga - Gospoda Hrista. I on krenu unepoznatu zemqu; i posle dugih luta-wa po pustarama on, vo|en Bogom,stiè u zapadni deo Laplandije, na-seqene nomadskim plemenima nezna-boàca - Lopara. I on odmah prionuza apostolski posao. Dvadeset godi-na neprestano je putovao po ra{tr-kanim naseqima Lopara; prolazioogromna prostranstva, preko tun-dra, mo~vara i gora, i to bez sredsta-va, a ~esto i bez nade da }e ga primi-ti; grubi idolopoklonici su mu mno-go puta nanosili silne muke, tukliga, pquvali, po zemqi vukli, smr}umu pretili. A sveti revniteq Nebe-ske Istine sve je to podnosio krotkoi velikodu{no; i pokatkad se povla-~io u gore i pe}ine dok se uti{aju ja-rosti i gwev neznaboàca. Pa seopet vra}ao k wima, opet im propo-vedao blagovest Hristovu. I Gospodje ~uvao slugu Svoga. Posle dvadese-togodi{wih napora apostolskih ~o-vekoqubivog Trifona znatan brojidolopoklonika poverova u Gospo-da, i gotovi behu da prime sveto kr-{tewe. Zato Trifon otputova uNovgorod i izdejstvova od arhiepi-skopa Makarija blagoslov da podig-

ne crkvu i dobije sve{tenika. Vra-tiv{i se. On na reci Pe~ewgi podi-è crkvu 1532. godine. JeromonahIlija osveti crkvu i krsti Lopare, asamog Trifona postriè u mona-{tvo. Pomognut jeromonahom Ili-jom prepodobni Trifon po~e krajcrkve graditi manastir u ime SveteTrojice. Ubrzo se ste~e ne mali broj

bratije; i u toku dvadeset godina biizgra|en ogromni manastir sa mnogobratije. Za to vreme sva Loparskaplemena zapadne Laplandije primi-{e sveto kr{tewe. Godine 1556. sve-ti Trifon otputova u Moskvu k caruIvanu Groznom, dobi od wega bogatedarove, i vrativ{i se podiè za Lo-pare novu crkvu na reci Pazrjeki u~ast svetih knezova Borisa i Gqeba,koja i danas stoji na granici Rusijeprema Norve{koj. Pod iskusnim ru-kovodstvom prepodobnog Trifonamanastir je procvetao, kao rasadnik

vere i pobo`nosti i kao kula sveti-qa osvetqavao i oìvqaqvao sav tajkraj.

Ustrojiv{i potpuno manastir,prepodobni Trifon posqedwe godi-ne svoga ìvota ve}inom provo|a{eu usamqenosti kraj prve crkve - Us-penija Boìje Matere na svom omi-qenom mjestu. Proìvev{i u La-plandiji sedamdeset godina i dosti-gav{i duboku starost, prepodobniTrifon se te{ko razbole. Pred svo-je predstavqewe on ute{i bratiju,pri~esti se Svetim Tajnama, pa pre-dade du{u svoju Gospodu 15. decem-bra 1583. godine, u svojih 98 godina.I bi sahrawen na mestu koje sam be-{e odredio, u pustiwici, gde i sadapo~ivaju svete mo{ti wegove.

Iz @itija Svetih

za Decembar

10

��

Pravi hri{}anin jeste stalni krstono-{a, i hri{}anski ìvot jeste neprekidno no{e-we krsta. U svakoga hri{}anina mora biti svojkrst, kao u putnika svoj {tap. Ako ne}e{ uzetikrst svoj i i}i za Isusom, ili izvr{avati ono{to je On zapovedio, budi uveren da nisi hri{}a-nin, makar i pose}ivao hri{}ansku crkvu. Hri-{}anin koji nosi krst svoj sa tugom, a ne sa rado-{}u, jo{ ne razume cenu wegovu. Kao {to je KrstHristov vrata carstva Boìjeg za sve, tako jekrst hri{}anski kqu~ carstva za svakoga sinacarstva (Filaret Moskovski).

Mu~an je i teàk za telo ìvot pravoga hri-{}anina, ali on za to dobija obilnu nagradu i za-slu`no uzdarje od pravednoga Darodavca. Hri{}a-nin koji provodi ìvot u skru{enosti, umire uradosti. Hri{}anin moè slobodno i sa rado{}usebi pri nastupawu smrti govoriti: “Gde je, osmrti, tvoja àoka?” (1 Kor. 15,55). Pravi hri-{}anin, ìve}i na zemqi, odri~e se ~ulnih zado-voqstava, kojima svet ugo{}ava svoje sluge i qu-biteqe; ali zato, po smrti, udostojava se takvihblaga na nebu, kojijeh ovde, po re~ima Apostola,“oko ne vidje i uho ne ~u” i koja “ni srce ~ove~ijene oseti” (1 Kor. 2,9), tj. kakva ni predstaviti se-bi nije mogu}e.

JEDNA SVETLA NO]

(Boì}na pri~a)

Ve} se punih {est nedeqa navr-{ilo, kako leì bolesna udova Smi-qana Radi}. Niti moè {ta da pije,niti moè mrvu hleba da uzme u usta.

Sin joj Stojan, stariji ve} momak,po{ao nevaqalim putem; nikada dase skrasi kod svoje ku}e. A toliki gaposlovi ~ekaju, a eto, bolna mu i ma-ti! Odavno on ide tom stazom, ravnou provaliju... A {teta be{e za Stoja-na! U {koli negda be{e prvi |ak. Pai sada mu na ~elu ~ita{ otvorenost ibistrinu. Ali badava, kad mu je du{upomutilo pi}e.

Kad je video, da je materi zlo, smi-rio se i on, te sedi tako ~itave sateuz Smiqanu, dugo je gledao, i po kojiput suza mu kane iz o~iju.

Bolelo ga je quto, {to mu je matinazarenka%. Kako je on to proveomladost? Kakav je to wegov ìvot?Nikakav! Ili zar se to zove ìvot,ve~ito biti u nekom besvesnom sta-wu; provoditi dane u mra~nim zagu-{qivim sobama, nikada ne spavati iba{ nikada se ne zagrejati kraj svogaogwi{ta! Misli tako o svemu Sto-jan sede}i kraj maj~ine posteqe: ka-ko se wegovi stariji i mla|i drugo-vi poèni{e i savi{e sebi toplogwezda{ce, pa imaju ve} i blagoslo-va Boìjeg i radosti u ku}i - decusvoju! A on? Eto kako on! Osta}eono golo, suho drvo u gori. I prva bu-ra, koja nai|e, svali}e ga i oboritina zemqu, da, obori}e ga!...

I sve tako daqe misli on... Ko li}e wega nadgledati, ko li }e ga ~imeponuditi u ovoj pustoj ku}i kad umreona?! I tako misle}i, oseti u du{ibol, steglo mu se ne{to i u srcu, i ugrlu, obuzeo ga jad.

- A ko je svemu tome kriv? - mislion. - Ko? Niko drugi nego wegova ro-|ena mati. Ona mu nije dala, da se è-ni. Ne}e svatove u ku}i, kao da ba{moraju biti svatovi! Otrovali su jojtamo u novoverskoj skup{tini du-{u... pa i mene je zvala tamo! Ko, zarja? Ja da idem tamo, gde su moju majkunapunili paklenom mr`wom premastarovercima, pa ~ak i prema svomero|enom sinu? Nikada! Pa eto ba{

radi tog prokletog semena novover-ske nauke prenebregnula me je mojaro|ena majka! A zar bi ja dolazio ku-}i pijan, da mi je ona bila prava ma-ti? Zar ne bih imao i ja svoga druga,svoju decu.. radost svoju? I sve takoiskrsavaju pitawa, i lome se po vre-loj glavi Stojanovoj. I sve daqe idei dubqe rije po svojoj pro{losti isve mu je teè.

- Eto, kakav sam ja ~ovek! Pijem!Za{to sam dolazio pijan ku}i? Za-

{to? Zar ja ba{ moram tako. Zar sene}e tako ugasiti moje ogwi{te iku}a moja opustiti? Zar ne}u i ja jed-noga dana pod tu|im plotom?... Ihkako je to gadno, àlosno, odvratno!Ne}u vi{e!

On pogleda u wene o~i, koje se za-caklele od vatre, i kao da se htedewome, majkom svojom zakleti, re~eglasno: “Ne}u vi{e!”

Ona, kao da se na jednom trè odovih re~i, ra{iri svoje o~i, kao daga boqe vidi i tihim, izmu~enimglasom, upita ga: “[ta je to, {to ne-}e{ vi{e?”

- Majko, moja, bolna majko! Dazna{, kako mi je u ovom ~asu! Ti }e{oti}i Bogu na istinu, a ja }u ostati!Zar ovako?...

Ona ga pogleda duboko, kao da bipogledom svojim htela pro~itatisve, {to mu je na du{i, i re~e:

- Kriva sam ja, je li, Stojane sine?- Je li, majko! Oprosti, {to te mo-

`da vre|am, ali ti si kriva mojoj ne-sre}i! Zaboravila si, da si me podsrcem svojim nosila, zaboravila sina svoju krv! Kad si me savila na svo-je grudi? Kad si mi milu re~ rekla?[to si mi kratila da se ven~am u cr-kvi? Zar su te zbiqa tolikom mr-`wom napunila tvoja bra}a i se-stre? O, majko! Oni su mojoj ku}i do-neli nesre}u, a i tebi, starice moja.Eto, uzmi, kakav sam ja ~ovek! Nisamja ~ovek, nisam! A zar si mogla ti bi-ti sre}na i zadovoqna, kad je tvojsin nesre}an?!

Ona po~e plakati. Grudi joj se na-dimahu, sva se tresla od bola, i suzesu kapale niz bledo i uvelo lice.Stojan nastavi:

11

��

(nastavak na 44. strani)

� ��

BITKA ZA

HRISTA

�� )�� ,� �� ,�� '��%�� D�� 3� )�� .� ��

�� ?>� � +� �� N�� +� +C�%�� N@ �� "��%# �� L ?/�� & ��8C �� @I�� 7&4J � �� %��+ �� -��% �� %� �� & ��+��$� �& 8�� $ �� $�C� �� + ,�� -�� IA<�B � A<<BJ �� % � %�� !�� '�� %��#��

��+ �� % �� 8�� I��%� ��8 �� $� �� J �� % � �'� �'��& � �� %�'�� ?��8C�� @ � ?�� & � ��'�� % �� & � )�� $� �$'� '�� I�� J@ � ��C�'� �� $ � �� '�� %��#� %�8��8�� $��?��,%�@ � �� % � �� ?�� % � �� .� �@� ��'� & �� %�8��8%� ��#� �'��& �� %� �)�� $� '�� ,� �� &%� $� �� .� �� ;�& �% �� $�� '� �� ,��#�� %� �� %�� 5� �� %�8� %�8� �� L ?)��%� �� P H��)�� %�8�� C� �� $� ��$�C ��$�, �% �� C�% �� %� ,��N ;�� % � '�� %�� .�� '�& �� $�C �% �� #� � ��C�� +� �� % �� %� '� �.� �� $�%� ��$ � �$� ��.� �� %�$�� +� �� ,�� %�� .� �@�

>�� ? ��& � �� @ ��,� �� '�� %�8�� ' � ��

( �� & �� C�%& �� %�� 8� �� $��8� ��8+� ��& ��%�+ %� ��%� $ �� )�� %� � #�� %�$�& $� $ �$�#� �� ?��'�� '��'� ��@�� %� $ �� )�� C�'� �� #��'�� ?�$�� @ � �� ,�� %� �� %� ?�� %�� 8C�� 8�� @�

?�� @ �� %�8� ��-�� ?)�� $�C �% �� %� ,�� C ��@ �� 8 � �� %�� $ �� %�� %� )�� % �& �� $ � �� )�� $��'�� %��#� ��

?)�� ' �� %�� '��'� ��@ � �� ' �� ?�� $��@ � �C�%� ��

?H�8�� & '��'� �� C�8NH�8�� %��+�8 �% � � �� N@

5�� '#� $��%� ?)�� 8 � %�8� ��$ ��@ �� 5�� H��%� �� I�� $ � ��8��

��& ��+ � ?�� %�8��@J� �� 5�� '�%�� %�� L

?��$�� $ ��+�8N �� %��$�� ,� �� +�8N �� $�,� �� %�� +�8N=�� $� ��% �� % ��,�� N 9� � ��+�8N =�� 8� �% 1�� $�� N �� +�8N �� $� �� %�� +�8N E� �� -��%��,��@

-� �8C�#� �� 5�� D� �� +� ��#� �� 8�� & �� ' � �� 8+�)�� .� �� 1��& � � �� %�� /�� %��& $� �� '��'� �� $��%� & %�� $��

�� ,� � ��8� � �� %� � ��

>�� 8�� %�� C��%�� % "��%� � ��$��' ��C�&�� 8+� �� % ��%�� %5�� ( �� C�#� �� , �� '��L ?/�� $� � �� & ��C�@� �� '�#� �� C��%� %� ��,� ��+�& ��%� ��$�%�� ( �� %��#� �� % �� $ � ��

�� % ��%� �� %� -��C�& �� $�C� �� +& ��%� �� !� %�� & ��C�� & ?;�� 9�� @L %�� !� � � H��%� �� $� �� '�� )�� & � �� '�#� �� %��L

-��& 8�� -��C� %�� & 8�� %��,� �� ?;�� 9�� @�

?;� �+� %�� $� ��@� �� %�$�� + � �� % ��% � �� 1�� %��+�� $�%�+ ��

>�� ?�� )Q) ��@ �� )��& �� %�� ' � -�� 1��

H��% �� $��K �� $� ?��C�� '�%��@& � ��%� �� C�� %� �� ,� � ��8�

12

��

I� ?�%��@JL ?�� 8+� �& � ��1��@� �� %�$�� ,�� %�� "� �C� �� 1�� %�� ?;�8�1��& �� "� �C& ��%� � �� $ � %� ��8 �� 8� ��$�� ' ��@� ��!� �� %� 1�� 8��%� �� C�#� � � �� ,� �� + �� %� �!� �� )�� $�,C�� '�� -��C�� -��% �� I'��P � ?�� @J )�� H��%� � �� I�� 8� J � �� 8� ��C� �� #�� ? �� @+� �� %� �� '��

�� $�%�� C��%�� %�8� '��& ��$ � �� -� �� & � $�� %� �� $�'� ?�� % �� %�$�� %� �� %�,-��C�& � $�� #� � �� !��$��@�

��+�#� �� !� � �� 8�� %�8� ��'�C� � �$�,� � �� #� ��

-��0#� � �'�� & �� '�� $��+��,�� ' � %�$�� E�% � �%�� 9� ;�� ' ��%� ��$�C� �� '�� 8#�� #� ��' ��+� � �� ;� �� %�� )�� & %� � $��%�&��8� � �%�+�& %��& ��& ,� �� C� � �� ;��& �� & E� �� %�C %�� ,� �� % � �� ,� � �� & $��C�% � �� C� � � �� '� �� '� �� $�%� �� %��#��)�� (�� % �� ?�� #�@ �� 8� ��#� �� $ ��C�#�� 8 �� %��C�� $�� %� �� %�8� ��$� ��,�� D��%�� % �� %�� H��'�� %�!�8� �� #� � ��

!� ��" #�� $�%��&��

'(�� )��* �+��,� � +�� -

.��$ � /��0

POSLEDWA FUNTA STERLINGA

Proticao je oktobar, 1974. godine.U Ruskoj pravoslavnoj misiji u Sv. ze-mqi dobijao sam 20 dolara mese~no.Jednom sam se poàlio predsednikumisije kako je dosta te{ko ìveti odove sume. “Kada bi se nau~io da {te-di{ bilo bi ti dovoqno” - dobih od-govor. Po{to je bio kraj meseca preo-stala mi je samo jedna funta, re{ih daje potro{im na najnu`nije, hleb i {e-}er, te po|oh za Jerusalim.

Oko 11 sati ujutro do{ao sam doDamaskih vrata. Vekovima je ovde si-rotiwa (ve}inom muslimanska) sede-la desno i levo od kapije, prose}i mi-lostiwu. To je bio du{erazdiru}iprizor - slepi, paralizovani, gangre-nozni... Ni{~i na Istoku ne prose}ute}i, ve} ridaju i glasno mole pro-laznike za pomo}, a ovo naro~ito akovide monaha pred sobom. Bilo mi ihje vrlo ào, ali preostala mi je samo1 funta za hleb i {e}er. Savest izdrav razum borili su se u mome srcu.“Je si li pri sebi, do{ao si sa tolikedaqine i sada da da{ posledwe paresirotiwi”, {aputao je jedan glas; adrugi glas je prigovarao:

“Zar te nije stid halapqiv~e! Gdeti je vera u Svevi{wega?” Nekolikominuta u mojoj du{i potrajala je bor-ba... Glas mog an|ela - ~uvara ubediome je da je dobro delo mnogo vrednijeod kupovine ~ak i krajwe neophodnihnamirnica. Srce mi je silno lupalokada sam po{ao do mewa~nice i usit-nio funtu na deset malih moneta.Osetiv{i ukus pobede, sa osmehomsam razdelio po pet moneta qudimasa desne i leve strane. Tako ostadohpraznih ruku. No bio sam mirne save-sti i dirnut èqama svih siromahaza zdravqe i dug ìvot.

Sada je bilo izli{no da idem zahleb i {e}er, pa sam krenuo uskom ikrivudavom stazom prema Grobu Go-spoda na{eg Isusa Hrista i CrkveVaskrsewa. Nisam pro{ao ni 500 me-tara kad sretoh poznanika. Bio je toAbdul, arapski hri{}anin. On je do-lazio sa svojom ènom u moju obiteqna praznik Sv. Haritona (28.sept./11. oktobra). Pored Abdula uPe{ternu crkvu Sv. Haritona Is-

povednika, staru koliko i hri{}an-ski svet, do{lo je jo{ mnogo arapa -hri{}ana. Ve}ina wih bili su paro-hijani crkve sv. Jakova.

Abdul mi je pri~ao kako je bilapredivna slu`ba i divno ukra{enacrkva. On i wegova èna hteli su ta-da da popri~aju sa mnom, no nije sedalo zbog velike gu`ve, te su se vra-tili u Jerusalim. “O~e, ja èlim davam izrazim svoju zahvalnost” - re-kao je Abdul - “moja èna kuva slat-ko za zimu i poslala me je u prodav-nicu da kupim {e}er. Molim vas,uzmite ovih 5 kilograma u znak bla-godarnosti. Tako|e èlim da vamdam imena mojih i èninih rodite-qa da bi se molili za wih”. On brzozapisa ~etiri imena na listi}u kojipotom sa parama stavi u moj xep. Janisam mogao verovati svojim o~imai zaplakah od radosti. Otkud je Ab-dul mogao znati za moju bedu? On jerekao: “Ni{ta naro~ito, to ~inimradosnog srca. @alim {to je ovo do-{lo sa malim zaka{wewem, a ne napraznik sv. Haritona”. Ja se radosnozahvalih na daru i poùrih ka sv.Grobu da bih celivao i okvasio suza-ma blagodarnosti grob na{eg milogSpasiteqa Isusa Hrista.

Tada sam shvatio re~i sv. JovanaZlatousta:

“Mi bedni gre{nici nikada ne mo-èmo u~initi dar Bogu. Moèmo sesamo truditi... a Bog na na{e naporeuzvra}a zlatnicima, zato {to je On -qubav”. Kada sam se posle ru~ka vra-}ao kroz pustiwu u Anatu, pevao sami hvalio Boga. Do{av{i do Sv. Hari-tona, odmah prisluìh kandilo i sve-}u, jer je Sv. Hariton bio meni kaootac, a ja wemu duhovno dete.

Ovaj doga|aj nisam zapisao radisamohvalisawa, nego da bih pokazaoda veruju}i moèmo posti}i sve, ~aki daju}i posledwe. A Gospod }e namuzvratiti stostruko.

Jeromonah

Aleksandar (Blum)

“Ruski Dom” - 2/2001

sa ruskog:

Neboj{a ]osovi}

13

��

NEBLAGODARNA DECA

U nema~kom gradu Nirnbergu sa-~uvalo se predawe o jednom nesret-nom starcu, koji je negda u wemu ì-veo. On je imao {estoro dece, kojoj jeza ìvota podelio sve svoje imawe,jer se nadao, da }e ga deca u starimwegovim danima ~uvati i negovati.S po~etka je ìveo neko vreme kodnajstarijeg sina, no ne zadugo, jer mupostade nesnosan i teàk. “O~e, re-~e mu sin jednoga dana, no}as sam do-bio sina, i na tom mestu gde je tvojaposteqa, moramo namestiti detiwukolevku. Ne bi li ti bilo boqe da sepreseli{ mla|em bratu Alfredu?”Starac poslu{a i ode. Neko vremeìveo je i kod drugoga sina, ali jed-noga dana postade i wemu teàk.O~e! Re~e mu sin Alfred, vi voleteda vam je soba uvek topla, ali od to-plote mene silno boli glava; nebiliboqe bilo, da se preselite bratu na-{em najmla|em, koji je pekar, pa imasvega a osobito peciva u izobiqu.Starac poslu{a sina i ode najmla-|em. No ni mesec dana nije pro{ao, ave} i najmla|emu postao starac te-àk. Jednoga dana re}i }e mu wegovmezimac: O~e, u moju radwu dolazisilan svet, jedni dolaze drugi odlazei smetaju ti silno, a ja znam, kolikoje potreban odmor starosti tvojoj.Ne bi li bilo boqe, da se preseli{kod najstarije sestre na{e, koja sta-nuje na kraj grada. Starac izrazi svo-je nezadovoqstvo i uputi se k}eri,misle}i u sebi: k}eri su moje dobre,uvek su me volele, vaqda }e mi kodwih biti boqe, ta ènska su uvek ne-`nija i osetqivija srca. Nastaniv-{i se kod we, postade i woj za kratkovreme teàk i ona mu jednoga danare~e: O~e, uvek strahujem za vas, kad-god idete u crkvu, put je od nas ka cr-kvi vrlo strmen. Ne bi li bilo bo-qe, da se preselite kod sestre Jeli-savete; ku}a je wezina na ravnici, pase bez truda i bez umora moète {e-

tati, kamo ushtete?! Starac se bez ijedne re~i udaqi iz wezina doma, iode drugoj k}eri. No ne sastavi nidva meseca a ona mu jednoga ve~erare~e: O~e, moja je ku}a vla`na i vrlo{tetna po zdravqe tvoje; qudima ko-ji pate od uloga kao ti, moè se bo-

lest samo pogor{ati. Nego iditenajmla|oj na{oj sestri Juliji, wenaje ku}a na samom grobqu; uz to na su-vome mestu. Starcu se skruni jednasuza, ali {ta je imao ~initi. Pokupinekoliko svojih stvari i ode svojojmezimici Juliji. Ali ve} posle ne-koliko dana, starac, igraju}i se sasvojim unukom, koga je drào na kri-lu, ~uje iz usta mali{anovih ove re-~i: “Dedice, ti ne}e{ biti dugo kodnas, majka ju~e re~e tetki Jelisave-ti, da je za tebe najboqa ku}a ona ru-pa, koju kopa otac u grobqu za mrtva-ca”. Ove re~i toliko potreso{estarca, da je odmah pao i ispustio du-{u. Grob mu se dakle pokazao milo-stiviji, nego wegova deca. U tomegrobu leì on i sad mirno, i ni{ta

ne uznemirava wegove stara~ke iumorne kosti.

Deco, ~uli ste ovu istintu pri~u;ne budite i vi okrutni prema svojimroditeqima, jer su otac i majka po-sle Boga najve}i dobrotvori va{i.

prevela A. Simi}

14

��

Vera je srce u telu naroda.Prestane li ono kucati, nastupatrule` i kvare`.

Ciceron

Gde god ima dràve i dràvnogìvota, tamo je i vera potrebna

Lenau

Nasloni se na Boga, ne}e{ senikad kajati

êstelfild

[kola, koja ne polaè nikakvevrednosti na religiju, sli~na jeporodici, kojoj je umrla majka

Dernfeld

Boga po{tuj kao premila rodi-teqa, od koga je ro|ena du{a tvoja

Dositej

ZA[TO ODMAH SADA NE POSTANEMO BESMRTNI?

Spasiteq na{, Gospod Isus Hri-stos Svojom smr}u i vaskrsewem uni-{tio je na{u smrt. To je nama ve} ob-javqeno, i mi }emo u svoje vreme si-gurno primiti tu Boìju milost, tj.izbavi}emo se od smrti, po na{emvaskrsewu iz mrtvih. “Za{to to nebude ve} sada”, moè neko pitati,-“za{to uop{te moramo umreti, kadnam je smrt unapred uni{tena? Za-{to odmah sada ne postanemo be-smrtni?” Ali kako sada? Sada da po-stanemo besmrtni? Mi, koji smo gre-{ni, ne~asni, bezakowa puni? êmubi nam posluìla takva besmrt-nost? Zar ne istome ~emu sluì i na-{im besmrtnim neprijateqima, tj. -ve~noj osudi? Da budemo besmrtni uovom ~asu? Kako?! Bez ikakvog na-{eg u~estvovawa u sopstvenom spa-sewu, bez ijedne na{e zasluge, bezijednog podviga!? Dakle, da svi bezrazlike postanu besmrtni i blaè-ni? Ne. Nu`no je zadobiti milostBoìju, dar iskupqewa na{eg, uz po-mo} vere, a tu milost }emo primitiblagodarnim srcem i iskrenom qu-bavqu prema Iskupitequ i utvrditije dobrim delima i blago~estivimìvotom. Tek tada }emo se udostoji-ti te velike milosti od Boga. Zatonam se sada ne daje besmrtnost, ve}samo pravo na besmrtnost, koje namje od Boga dato, da tako kaèmo, zaga-rantovano i predodre|eno. Ko isko-risti ovo pravo i pokaè sebe do-stojnim besmrtnosti, naravno, oneblaène besmrtnosti- taj }e je ne-sumwivo i dobiti. A ko se ne trudi,ko ne poèli i ne postara se da usvo-ji ovo spasonosno pravo, taj se podvr-gava, namesto besmrtnosti, drugoj,ve~noj smrti (Otkr. 20,14).

“Za{to nismo ve} sada besmrt-ni?” Kad bi bilo tako {ta bi ondabilo? Nastupio bi ve~ni ì-vot.Trebalo bi da sleduje kraj sada-{wem ìvotu; da vaskrsnu svi mr-

tvi, jer i oni, po savr{enoj pobedinad smr}u, ne mogu ostati mrtvima.Zna~i, treba da se odmah izvr{i svasudba Boìja o ~oveku, i da se stvorina zemqi ve~no Carstvo Boìje. No,nije li rano za to? Da li se ve} veli-ki dom Boìji napunio pozvanima iizabranima? Ne potrebuje li besko-na~na qubav i blagost Boìja spase-we jo{ mnogih i mnogih drugih qudi.

Zar se ne}e u rodu qudskom, koji seproduàva i rasprostrawuje ra|a-wem i mnoèwem, na}i jo{ onih kojièle da se koriste blagoda}u i mi-lo{}u Iskupiteqa na{ega, onih ko-ji }e biti spremni da usrdno sluè iugode Bogu i da se potom nasla|ujupripremqenim blaènstvom i Car-stvom Wegovim? Zar se ne}e i poslenas na}i nebrojeno mno{tvo ~edaBoìjih? Naravno, ho}e. Upravozbog toga blagost Boìja i produà-va sada{we postojawe sveta i qud-skog roda, da bi {to ve}i broj qudina~inio zajedni~arima ve~nog bla-ènstva. ûjte, kako se, po svedo~an-stvu Tajnovidca, daje sa neba odgovorna neka sli~na traèwa preminulih

stradalnika za veru. Dokle }e{, Go-spodaru Sveti i Istiniti, odlagatida sudi{, zavapili su oni k Bogu.[ta je Gospod odgovorio? I re~enoim bi da po~inu jo{ malo vremena,dokle se napuni broj satrudnika wi-hovih i bra}e wihove (Otkr.6,10-11). “Istrpite” - kao da im je ta-ko re~eno “jo{ neko vreme; za vama}e slediti i drugi sli~ni vama, i ta-

ko }e Mi posluìti, da }e i wimaslediti blaèna besmrtnost”. A{ta govori sv. Apostol Pavle o sta-rozavetnim pravednicima, koji nisuodmah oven~ani blaènstvom i sla-vom za svoju veru? Bog je predodre-dio lep{e i boqe delo Svog milosr-|a i blagosti, tj. iskupqewe ìvotasmr}u i vaskrsewem Spasiteqa na-{eg, i zbog toga nije udostojio bla-ènstva starozavetne pravednikepre izvr{ewa tajne svemirnog isku-pqewa, da im ne bi bez nas vernikadarovao Wegovom blago{}u i milo-sr|em obe}ano spasewe. I svi ovi,osvjedo~eni u vjeri, govori SvetiPavle o starozavetnim pravednici-ma, ne dobi{e obe}awe; zato {to je

15

��

Bog ne{to boqe predvidjeo za nas, dane bi oni bez nas dostigli savr{en-stvo (Jevr. 11,39-40). ûjete li, bra-}o, kako je divna, premudra i svebla-ga odluka Gospodwa u usporavawu iodlagawu savr{enog uni{tewa smr-ti i u produèwu sada{weg poretkasveta i ìvota? Neopisani u blago-sti Gospod Bog na{ jo{ èli, jo{~eka one koji èle da se nasla|ujublaènom besmrtno{}u u Wemu; jo{priziva, jo{ blagovesti svetu Jevan-|eqe Carstva, jo{ produàva biti-sawe roda qudskog, da bi uve}ao brojblagodatnih ~ada Svojih, da bi napu-nio izabranima Svoju Boànsku ku-}u. I kada se napune mnogi stanovi(Jn. 14,2) Wegovi, tada, tek tada sle-di puno i savr{eno op{te vaskrse-we i nastupa neuni{tiva besmrt-nost; tada }e se ukinuti zauvek smrt,taj posqedwi neprijateq (1 Kor.15,26) qudskog roda.

Nemojmo àliti, mi koji veruje-mo, {to nam darovana Iskupiteqemna{im besmrtnost, jo{ uvek ne dola-zi, {to usmr}ena smr}u Hristovomsmrt jo{ gospodari nad nama i {tosmo mi, po zakonu na{e prirode, du-`ni umirati. Za{to àliti? To jetako u vremenu. Boànska vera nasne}e obmanuti; Hri{}ansko nadawena{e ne}e se posramiti. Du{a }e,kao besmrtna, ìveti i po smrti, a“tijelo” na{e }e se “smiriti u uzda-wu” (Ps. 15,9), s nadom, s pravom, sazalogom na budu}e vaskrsewe. Pri-mimo stoga blagodu{no i pokornoopredeqewe Boìje o nama. Dopu-stimo da se izvr{i sva premudra iblaga sudba Boìja. Dopustimo da sejo{ produì ìvot i qudski rod, do-pustimo rasprostirawe Carstvablagodati, dopustimo da se umnoìbroj izabranika Boìjih. Dopusti-mo da ko je pravedan, jo{ ~ini prav-du, i ko je svet, da se jo{ osve}uje(Otkr. 22,11), ka slavi Boìjoj i kablaènstvu i radosti spasenih! Bo-è na{, slava Tebi!

BEZMERNA JE MILOST BO@IJA

PREMA GRE[NICIMA

ûdio se drevni izraiqski car,prorok i psalmopojac, neizmernojblagodati Boìjoj prema ~oveku, -~udio se kada je, sagledavaju}i veli-~inu i slavu nebesa, ~udesa premu-drosti i svemogu}stva Boìjeg nazemqi, shvatao u isto vreme i smrt-nost i ni{tavnost ~oveka. ûdio sekada je video da je taj smrtni i gre-{ni ~ovek uzveden na visinu bliskuAn|eoskoj visini, da je oven~an sla-vom i ~a{}u i na~iwen gospodarem

zemnih tvari. “[ta je ~ovjek”, vapioje on Bogu u ~u|ewu “te ga se opomi-we{? U~inio si ga malo mawim odAn|ela, slavom i ~a{}u vjen~ao siga; Postavio si ga gospodarem naddjelima ruku svojih, sve si pokoriopod noge wegove” (Ps. 8,4-6). I is-pravno je bilo ~u|ewe Cara-psalmo-pojca. Zar je mogu}e ne ~uditi se ~o-veku, gledaju}i na wegovu prvobitnuslavu i An|elima podobnu veli~i-nu? Na koji se na~in u isto vreme di-vio Car brizi Boìjoj za qude? Za-{to govori: “[ta je ~ovjek, te ga seopomiwe{”? Zar je mogu}e ne pamti-ti, zar je mogu}e zaboraviti tako uz-

vi{enu tvar na zemqi? Upravo jestemogu}e, a po pravdi Boìjoj je i bilonu`no. ôvek, ta - jedino po blago-sti Boìjoj uzveli~ana i gospod-stvuju}a na zemqi tvar, zaboraviv-{i svoju ni{tavnost, dopustio je se-bi da se u wemu javi prestupna èqada postane jednak Bogu, i, popustiv-{i laskavom isku{avawu neprijate-qa, drznuo se da naru{i voqu i zapo-vest Boga - Tvorca i ispunio je voqui predlog neprijateqa. [ta je u~i-nio Gospod? Kaznio, pogubio, uni-zio prestupnog stvora? Kaznio je-ste, ali nije pogubio i nije unizio,ve} naprotiv, odredio mu je pokaja-we i obe}ao Izbaviteqa. Recite,zar je mogu}e ne diviti se blagosti imilosr|u Boìjem? Zar moèmo dane uskliknemo sa Carem-prorokom:“Gospode, {ta je ~ovjek, te ga se opo-miwe{?”

A u stvari, da li zasluùje otpaliod Boga ~ovek - pomilovawe? Zaslu-ùje li da ga Gospod i daqe pamti,brine o wemu i pronalazi sredstvaza wegovo spasewe? Verovatno da, pa}e se ~ovek setiti svoga Tvorca iBlagodateqa, pokaja}e se, popravi-ti, obratiti se Bogu i po~eti da is-puwava voqu Wegovu. Ali avaj! Po-srnuli ~ovek je po~eo sve vi{e i vi-{e da kvari svoju prirodu, sve dubqei dubqe da pada u svojim duhovnim itelesnim mo}ima, sve vi{e da {irii rasprostire svoje poro~ne èqe istrasti, da se sve vi{e bliì priro-di beslovesnih stvorewa, i nakon gu-bitka Angelo-podobnog stawa, da se“izjedna~ava se sa stokom, koju ko-qu” (Ps. 48,20). Ni{ta mu nije moglopomo}i; ni{ta ga nije moglo odvra-titi od ìvota grehovnog niti gauputiti da se obrati i vrati ìvotusvetom i punom vrlina - ni razumnaube|ivawa, ni obli~avawa savesti,

16

��

17

��

ni zapovesti Sinajskog zakona, nipropovedi proroka. Tada je, misli-te, izgledalo da sledi kona~na pogi-bija ~ovekova. Pravosudni i Pra-vedni Bog ne bi dopustio vi{e datvar neka`weno vre|a Tvorca i satakvim samozaboravom da odbacujesva dejstva promisla ka spasewu svo-me. Ipak se desilo suprotno. Desilose ta~no ono sto je izrazio kasnijeSv. Apostol. Gde se umnoì greh, on-de se jo{ ve}ma umnoì blagodat(Rim. 5,20). ôvekoqubivi Bog u~i-nio je ono najboqe {to je mogao, prisvoj Svojoj beskona~noj premudrostii blagosti. On je iskupio svet smr}uSina Svojega vozqubqenog i daro-vao je ~oveku opro{tewe grehova iìvot ve~ni. Silom takve blagodatii milosti Boìje, ~ovek verom u Si-na Boìjeg Isusa Hrista, zadobijaspasewe i, ukrepqivan silom SvetogDuha, izlazi iz tame grehovne na sve-tlost Boìju, postaje nov, duhovan,svet i, ìve}i ìvotom vrlinskim ineporo~nim, opet stupa u raj, i to nezemaqski, no nebeski. Blaèn jesi~ove~e! Da li je mogu}e prepoznatiga sada? To je onaj isti ~ovek koji jeotpao od ìvqewa po Gospodu, ogre-zao u bezdan greha i osudio sebe nave~ni sud i muku; to je onaj isti ~o-vek koji, iako je bio oven~an slavomi ~a{}u, ipak bio mawi od An|ela.A sada? Sada se on, nakon iskupqe-wa, sasvim promenio, sada je uzveli-~an, i u licu Bogo~oveka, ve}i odsvih An|ela. Nije li ~udesno milo-sr|e i blagost Boìja? O, ne samoizraiqski Car, ve} i celo ~ove~an-stvo, sve tvari i zemaqske i nebeskeu trepetnom ~u|ewu treba da uzvik-nu: “Gospode, {ta je ~ovek, te ga seopomiwe{?”

Ali koliko je za~u|uju}a milost iblagost Boga Tvorca i Spasiteqaprema ~oveku, toliko je, pa ~ak i vi-{e, za~u|uju}a neose}ajnost i nebla-godarnost ~ovekova prema Bogu. Raz-mislite, da li se nakon ovog doga|aja~ovek izmenio? Obratio se Bogu, po-

stao boqi, po~eo ìveti u ~istoti ineporo~nosti, kao budu}i sin neba?Ne. On je opet onaj isti gre{nik,ìvi isto kao i ranije; veoma malo,ili ~ak ni malo ne razmi{qa o tome{to je za wega u~inio Bog, niti o to-me {ta on sam ~ini, ponovo ru{e}isvoje blaènstvo. Bilo je, bez sum-we, i uvek }e biti onih koji darova-nu blagodat iskupqewa primajusvim srcem i sa ìvom verom seobra}aju Spasitequ, ìve u svetlo-sti zapovesti Boìjih, sveto i nepo-ro~no, i jo{ ovde, u ovom smrtnomtelu, postaju sudeonici i sabesedni-ci An|ela. Kaèm, bilo ih je, i jo{

uvek postoje i takvi. A {ta je sa ve-likom ve}inom? Ta velika ve}inaHri{}ana ìvi potpuno suprotnood duha Hri{}anskog, ne ìvi po za-povestima Boìjim, po u~ewu Spa-siteqevom, ve} po zakonu na{e palegrehovne prirode. Za veliku ve}inuHri{}ana Bog i Spasiteq kao da nepostoje, Sveta Crkva je napu{tena,Jevan|eqe strano, du`nost Hri-{}anska zaboravqena, na budu}i ì-vot se i ne pomi{qa. Nau~nici maloveruju, vi{i i znatniji se preuznose,bogati ìve u rasko{i i zabavama,prost narod i u gor~ini i radostipijan~i, ~ini neprili~ne stvari i

gotovo uvek psuje. Me|u Hri{}ani-ma se ~esto, veoma ~esto vi|aju javna(da i ne govorimo o tajnim) bezako-wa, razdor, mete`, kra|e, svetogr|a,ubistva. Zar je to ~ovek koga je isku-pila nevina krv Sina Boìjeg? Zarje to Hri{}anin, pri~asnik velikeblagodati Boìje, kojeg o~ekuje ne-bo, kojemu je bilo predvi|eno da bu-de u liku An|ela, sa kojim Sam Bogèli da podeli Svoje ve~no Boàn-sko Carstvo? “Gospode, {ta je ~o-vek, te ga se opomiwe{”? Zar takavtreba da bude ~ovek? Takav da budeHri{}anin?!

ôve~e, imaj strah od Boga. Hri-{}anine, strepi pred Spasiteqem.Strepi, da te Bog ne bi zaboravio ida te ne bi li{io Svoje blage voqe,oduzeo od tebe dar usinovqewa i za-tvorio pred tobom vrata CarstvaSvojega. Strepi, da na tebe ne saspegnev Svoj, ne u~ini na tebi pravdusvoju, da te ne bi osudio i predao nave~ne muke, pripremqene za nepoka-jane i neispravqene gre{nike. Jer,do}i }e kraj dugotrpqewu Boìjem.Sveti Apostol je rekao: Bog se ne daruìti (Gal. 6,7). Bilo je vreme zanehri{}ane, ali do}i }e vreme i zaHri{}ane, kada }e Pravosudni Bogre}i: “ho}u da istrijebim sa zemqequde, koje sam stvorio” (Post. 6,7).

O, Hri{}anine! Padni ni~icepred Bogom, moli sa suzama od Wegadugotrpqewe i milosr|e, zavapiMu: Pre nego {to poginem, Spase,spasi me, po milosti Tvojoj, Dugotr-peqivi. Boè na{, slava Tebi!

Greh je uàsniji i od samoga |a-vola: stoga {to je greh prevratiosvetloga an|ela u samoga |avola(tj. sam je sveti an|eo postao |avozbog greha). Kao {to aspide (zmi-je otrovnice) svojom pojavom nasvet ubijaju svoju ro|enu majku,tako i gresi gube one koji ih ~ine(Sv. Isidor Pelusiot).

O TOME [TA TREBA DA RADIMO

Slaba, a jo{ vi{e i zla voqa stva-ra danas patwe i stradawa. Jer onavodi grehu i prestupu. Blagodare}itoj okolnosti, zlo lako napreduje.Okruùju}i nas sa sviju strana sa-blaznima, ono se postepeno {irikod na{ih suseda, u na{im porodi-cama i u na{im du{ama i srcima. Ra-zorni uticaj greha svi ose}aju. Onkvari na{e dobre susedske odnose;seje razdor i sva|u; navodi na beza-kowa i nepravde; izaziva mr`wu, za-vist i zlo~ina~ku gram`qivost;kvari ~iste naravi...

Kako bismo se mogli spasti togauticaja? Samo tako, ako pokajawemoja~amo svoju slobodnu voqu za do-bro. Spa{}emo se kad budemo primi-li sveblagi duh Hrista Spasiteqa.On je kraj nas, ali nije u nama. On ne-prestano kuca na vrata na{ih srda-ca. Treba da Mu otvorimo, i kad Onzagospodari wima svojom blagoda}u,da}e nam duhovne mo}i da pobe|uje-mo zlo i greh. Spasewe je u mo}iHrista Gospoda i wegovog jevan|el-skog zakona.

A mi {ta }emo ~initi? Kad bi-smo u sada{wem svom duhovno-mo-ralnom stawu postavili ovo pitawean|elu Gospodwem “{to vi~e u pu-stiwi”, i nama bi on dao tako|e ja-san i ubedqiv savet kao onima {tosu nekada oti{li k wemu: - Pokajtese, da bi vam se oprostili gresi.Primite u svoja srca duh Hrista Go-spoda. Budite blizo u svetlosti Je-van|elskog svetionika, podvo|stvom Hristovog u~ewa.

Vi, roditeqi, ~uvajte svoj poro-di~ni kutak u besprekornoj ~istoti.Postarajte se da va{a deca - an|eli -odrastu i da budu vaspitani u blago-tvornoj atmosferi vere i pobo`no-sti. Neka Hristos caruje u va{em do-mu, a wegov blagi duh neka vlada va-{im srcima i upravqa va{im deli-ma.

Vi, u~iteqi i vaspita~i, kojidajete prosvetu mladim nara{taji-ma, stojte blizu Jevan|elskog sveti-onika, u~ewa Hrista Spasiteqa. On}e vam dati snage da prosvetite du{ei da oblagorodite srca ovih ne`nihbi}a. On }e vam pomo}i da ih voditeputem istine i dobra. ûvajte se dane sablaznite nekoga od wih re~imaili delom. Pamtite da }e se nazvativelikim onaj koji druge nau~i dobru,ali te{ko onome koji sablazni nevi-nost...

Vi, narodni radnici i vo|e, kojivodite narodni i dràvni ìvot kaslobodi i napretku, ne udaqavajte selakomisleno od Hrista Spasiteqa,koji je istina, put i ìvot. On }e vassvojim u~ewem nau~iti i podràti uistini, a istina je ta koja stvara na-

predak i blagostawe naroda. DuhBo`ji neka vas upu}uje na stvara-la~ki rad. Ne zaboravite da jeistinska sloboda i napredak ondegde je duh Gospodwi.

Vi, pravnici i sudije, koji delitepravdu i pravosu|e, ~uvajte u umu isrcima zakon pravde Bo`je, izraè-ne u Hristovom Jevan|equ. Mo} tepravde o~uva}e va{u savest da osta-ne ~ista i nau~i}e vas da pravilnotuma~ite i primewujete gra|anskezakone. Ne zaboravite da kakvim su-dom sudite, onakvim }e vam se sudi-ti.

Vi, trgovci i zanatlije, ne zabo-ravqajte da ono {to je ste~eno pre-varom i nepravdom ne}e do}i do va-{ih sinova i unuka. Ono ne donosiblagoslov va{im domovima, ve} pro-klestvo. Zato budite iskreni i po-{teni u svojim poslovima. NekaHristov duh upravqa onim {to ra-dite. Neka On ~uva va{u savest dabude svetla, i va{e ruke da budu ~i-ste od nepravde.

Uop{te vi, gra|ani hri{}ani, is-puwavajte va{e posebne i op{te du-`nosti usrdno i savesno. Budite da-re`qivi i milosrdni. Rodite rodo-ve pokajawa. Pribliàva se dan kada}e besplodno drve}e biti pose~eno iba~eno u ogaw. Pohitajte da ~initedobro. Dajte u svojim srcima vi{emesta Hristu. On }e vas prosvetitisvojom svetlo{}u, oblagorodi}e vassvojom qubavqu, oslobodi}e vas odgreha svojom mo}i, a oprosti}e vam ispa{}e vas svojim milosr|em. Pohi-tajte da izvr{ite na sebi kr{tewepokajawa, a On }e vas krstiti DuhomSvetim.

Takve bi nam savete i pouke daoan|eo Gospodwi {to vi~e u pustiwi.Dakle, starajmo se da ih poslu{amoi da osiguramo bar delimice na{uli~nu, porodi~nu i op{tu sre}u iblagostawe.

18

��

��%�� '�� & � �� 8� ��%�� #� �� "�� '� ��%& �% ��$� �� 8�� I��,� �� J�

�� & ��,#�#� �� %��%� I-�� E� 5��'��J�

SIROÊ

Oca mu je oborilo uè na brodu,udavio se. Majka mu je bila praqa, uno}nim radovima se prehladila, pa-la je u vru}icu, i umrla. Mali de~akje samohran ostao, a jedva da je jo{imao ~etiri godine.

Kada su mu i majku odneli na gro-bqe, mali de~ak je pomi{qao u sebi:“Ko }e mi sada re}i: mali moj bato?Ko }e mi dati jutrom i ve~erom, hle-ba? A ko }e mi namestiti postequ ioprati ko{uqicu, kad se isprqam;ko }e me uzeti u krilo, ko poqubiti,kada se razbolim?”

I susedi se otseli{e, ko ovde, koonde; tu|ini su do{li na mesto sta-rih, kod kojih, kad se pojavio malisirotan i kad je hteo da u|e kroz wi-hova vrata, pitali su ga: [ta ho}e{?Torwaj se odavde!

I povukao se siromah, iza{ao jena ulicu, gde nikog nije poznavao; za-stao je skromno kod jednog ugla, i ta-ko je merio prolaznike: ne nali~i liko wegovom ocu, wegovoj majci? Za-lud ih je motrio; qudi su imali pre-~eg posla, nego da se osvr}u na decu,koja su lutala. Ko u dana{wem svetuho}e ne{to da dobije, onaj treba daotvori svoja usta. Pravo prosja~eboqe razume zanat, ono tr~i za do-bro obu~enom gospodom, priqubi seuz wih sa svojim poderanim odelom;oni posle, samo da ga se mogu otara-siti bace mu po ne{to. - Takav pro-sjak, koji samo zna plakati, umiregladan.

I mali bi de~ak umro bio od gladive} za prva dva dana, da nije stara po-bo`na prodava~ica vo}a prodavalatamo na onom uglu, kojem se on pri-bio. Ova ga je samo posmatrala, {taradi onaj mali de~ak tamo tako dugo?Sigurno mo`da ho}e da krade!? Kadaje posle videla, da se do ve~eri odan-de ne pomi~e, bi joj ga ào. Izabralaje za wega jednu ubijenu jabuku i re~emu: Eto uzmi, i odlazi ku}i!

Mali de~ak naviknut na poslu-{nost, na re~: “idi ku}i”, poslu{noje krenuo ku}i.

Sada je pak bilo ve~e, a s ve~eri suu velikom gradu svaka vrata zakqu-~ana. Mali siroma{ni de~ak, tako jezaàlio u sebi, kada je pomislio, daon nigde ne moè i}i, na wega nigdenisu o~ekivali, za wega nigde nisuname{tali postequ.

Posle se povukao u kut jedne kapi-je, i jako pla~u}i tamo je zaspao; usnu je zagrlio onaj kamen, koji je ta-ko dobar bio, da mu je branio od ve-tra slabe udove, i wemu je sirotankroz san govorio: “Slatka majko!”No}u se mnogo puta probudio, kada jetako duvao vetar, i stewu}i se okre-nuo na drugu stranu, kada mu je bilatvrda posteqa.

Drugi dan je opet potraìo dobrupiqaricu, koja, vide}i kako je tuànsiroma{ak, opet mu je dala ostatakod svoga jela.

Tre}i dan, ~etvrti dan, opet je na-{ao tamo dobru staricu. Ali petidan uzalud ju je ~ekao tamo na uglu;mnogi su bazali po ulici, jo{ vi{enego ina~e samo stara nije do{la.Napokon zapita siro~e nekog hro-mog prosjaka, (ve}eg gospodina nijese usudio da oslovi):

- Gde je sad dobra èna?- Danas ne}e ovde prodavati de~a-

~e, - odgovori mu prosjak - jer je da-nas blag dan

- No, a za{to je blagdan?- Jer se danas rodio Isus; vidi{

li, mali, da qudi idu u crkvu?!Kamo toliki qudi idu, tamo je mo-

`da i wemu slobodno i}i - mi{qa{esiro~e, - i kako se veselio, da ga izvelike ku}e, od koje niko lep{u ku-}u nema, ne isteruje; ne gone, ne pita-ju ga: “[ta }e{ ti tu?”, nego dopu-{taju, da se u woj nasla|uje onimprelepim pesmama i da stoji me|umnogim, lepo odevenim qudima.

Velikog po{tovawa zasluàn ~o-vek govorio je dugo narodu; spomenuoje, kako se rodio mali Isus u jaslama,izme|u pastira; da je ìvio u siro-ma{tvu i bedi, i posle - da je qubiouvek malu decu.

Siro~e bi tako slu{alo do no}i,{ta je ovaj ~estiti ~ovek govorio.

Do no}i je nalazio uvek crkvuotvorenu; posle su i wu zakqu~ali, ion je opet ostao na ulici. Mnogiprozori su bili osvetqeni, po uli-cama su gore-dole tutwile ko~ijebogata{a, u sjajnim prozorima du-}anskim bila su izloèna svakojakajestiva, {e}erleme sa malim an|e-lima, sa malim kolevkama od {e}e-ra, u kojima je spavao mali Isus.

Siro~e je sve to tu`nim okom po-smatralo. Mnoge gospo|e, sa osme-hom i veselim licima dolazile su udu}ane, kupovale su od onih ~arob-nih krasota svaka je nosila ku}i ovedarove svome sin~i}u, k}erkici ono,{to im je mali Isus poslao.

Tako je lep dan Ro|ewa malogaHrista. Samo kad ne bi bilo hladnona tom danu! Dobro je onima, koji sukraj tople pe}i, ili na grudima svojemajke slu{aju zavijawe vetra, ali ka-ko je onome, ko nezna, kamo da ide ku-}i i ~ijoj ku}i, kamo da se skloni odbesnog i pomamnog vetra, {to takoquto bije po obrazu i ko~i udove?!

Opet se vratio crkvenim vratima,tamo je kleknuo, sklopiv{i svoje ma-le ruke. “Slatki Isuse, koji takoqubi{ malu decu, ako bi potrebovaotakvog malog slugu, kakav sam ja,uzmi me k sebi...!”

I veliki Spasiteq je ~uo molbusvoga malog sluge i uzeo ga je k sebi,koga niko na zemqi nije hteo uzeti se-bi. Na zemqi je mali Hristov sluga za-spao, a probudio se u nebeskoj dràvi...

Vi, koji se veselite i radujete ovelikim svetlim praznicima, seti-te se onih bednika koji su goli, glad-ni i èdni... i nemaju gde ni glaveprikloniti.

M. Jokaj

19

��

��

O ZNAÊWU KANONIZACIJE CARSKIH MUÊNIKA

�� %�� IA2�A7� �� J��'� � ;�� #� �� %�� $ ��C� �� 1�� ;�& �% �� #�� %�� '� � 1�� %�& � � ��% � �% �� %� �� % �$�� %�, �� %�8#�� & ��%� %�� %� ��$�%�� &�� '� � � %�� & %� �� + �� % �� 1�� '� ��

?H�,�� & �8��& 1��$�+��8��N@ ��%��8C�� +� �8 ��C& �� %� �� $� $�C� %��$�� !� �� & ��,�� 3��8� �� $�� #� � �� %��%� �� ,�� -�� %�� %��

/�� 8�� %� � ��+�#� � 1��'� ��L

?;�� @ � �� %� ��%+ � ?%� �� %� �� %� �� %� �� 81�� ( �� #� �$��#� �%�@�

� �� & �� $�!�#�� ;��$��#� �� $� �� 1�� 5� �� $� ��$�& $�� !�� %�� >�% ��'�� % � �$�� '�� %�$ �� #�� % �� % �� $�% �% 1�� %�� 1�� 8�� & � �� +��'�� %�C��#� � �� %�� % � �� + � �� 8�� 8� C�% �� 1��& 8�� 8� '�� # � �#��& �� ,��#� �� & �� 8� ��$ ��$�� 5� 8�� %�$�� L � � �� 8� 1��& ��%� � �� $�� $�� ' ��' ' ��#�L � �� $ ��8�� ' ��%�� %��& �� #��& ��%� ��

;�8 1�� $� �� % �� #� I��J �� $� �� %� �� +� �$��'��#� ��%�&�� 8�� %� �� '�� C�� 8�� )�� % �� % ��$� ��%�$� �� ' � ��%�#�� % �� %�8� $� �� ,�

��%�� %�8� ��%�� ( ��%#��1�� % ��

/�� 8�� %�8� �� C�%� ��%�'�#��8�� !�#� 1�� ' ��%�� %8#�� L ?�� $��%� ��C� 1��& �% �� +� $��!��@ � �� %�� %�� %�$��

�� 1�� $& $��$��, � � $ �� $�� 8�� %� � �� I1��J ��C� -��'� �� 1�� '�� & �� 8� ��

>�%� �� 8 ��C ��%� �� $� 1��& �� %� � 8�� % �� %�,�#�� >�� 1�� %� $ �� $� � � 8�� %� �� %�, %� ��

H� ��C�#� �� $��$ � %�� L �� 8��#� ��+� ��%�& %�� '�%��

>�%� �� G �% � ��'�� %� '�� %� ?��%�#�,�@ ��%�'�#� �'�%�� 1�� '� �� %� +� �� %�� % ��%� �� 8�� '�� $�� '�%� 1�� '� ��& �� %�#� �� & %�� %�C��%�'� �� %��

E�% � '�%� ��!�� %�� & �� %�� % �& ��!�� %� ��%�+� & � �� % �' � ��%�� $ �%� ��!�� $C� �& �%�8��C��

�� %�$�� %� ��!� %� �� %�$�� $��+�� $�%�� #��

� �� ' �& '�%� �� '$� �� & �� '�� :� ��$�� A<<4� � %� %� �� ;� �� %� � ��& � %� ��!�#� 1��'� ��& A<� �� A<<<� �% �& ��%�� $� �� '�#� $� �� C�%� C�%� �� & �� + �� $� �� 1�� ( �� %�'� �� '�%�� 1��'� �� $� ��#�C�$��& � ��%� �� %�� %� ��& �%C�� %� $ �� %� �� #� ��8+� 1�� % �� & �� & %� $ �� %� ��)��#� �� 8�� 1��& $�� $�� #� �� #� �� (�� #� ��#� �� 1��'� �� #� �� % � �%��'�#�& � %��$�� % �� %�'� �� $��

�� '�%�� $+� ��C� � �� =�� ,� ��N H��&�� C�%� C�% ��8�%8��H� �� C�� ?�� $ �� @ �� $ �� -��& � �� ?�,�C��+ ��@� -�'�� I�'��#�J 1��'� �� + �� >�� 9��#� �� $� �� %� �� $ �� 8� �% �� !�� 8��'�%�� #� �� "��% �� 1�� ;�� &��$ � �� $ � �%�� %�� & �� '�� '�%�� 5� �� '�%��8+� �� %��& �� ?�� 1��@��' ��%�#� �� %�� '��%� �� %%�� ?'�� $��#�@ � � ��

��,�� ,�#�1�� % �� '�%�� $�� #� �� %�$� �% �� L ��%�� %�,� %� �� % IC�$�� 1��& ��'�� $' �� %�& $�� #� ��8 � $� ��& � ��,� � %� � ��%��J� � � �!� � �� %� ��#� � ��%�� % �� %��+� � �� H� �� #�& ;�� %�C�� $�, �8+�& ��#�� $ � �� %��9�� %��#� ��#��#� %�� % �� ,� � �� '�� 1��L ?�� $ � ,�� #� ��& �� +� $� �� ,��@�

20

21

��

($�� 1�� %��C��& ��!� �� 8�#� ��%�� 5�� 2�� % �L ?�� $��,��& �� #�� %��@� � �� %� � 8�� 1�� ' �� 8�#� �� 1��

-��%�� C �� %�,��-�� $�� %�� '�� %��8��L ?�� $��P@ ?��%P@ �� ?��@ �� %�� 8� � �� $��-��%�� R$ � �� % �� #� '��& �� #�� C� ��,��

��$�' � �� 8�� $�� 1�� #� �� %��& ��+ �� #� �� 1�� '� � � #�� $� �� 5� �� $� %��&�� 8��#� �� $ �%� 1�� %��$�� $ �� $�� ;� ��$� �� '�%� 8�� 8�#� �� $�� %��8� %� $��#� �� C�� %�& � ��'�� $��'��+�� '��& � %� �� 8� ��8 ��%�& �$��'��#�� %�& 1��2��3�� #�#� ��'� ��

5� 8�� %�8�� %� �� % ��%�� I� �� <�S $��%� � � �� PJ �� %��,�� C� �� % � �� 8+� � �� ' � � A<A4� �% �� %� ��%� � 8��#� ��%�� %��,� �� & �� 1�� $��#� ��%�� % � ��%�� $�%� � � �& ��

-�� %�� & ��%�+ $� �� 8� �� & �� %�� >� �� H��& �� L ?��%� �� ,%� ��' �% � � �� C� �� %��8�� %�� $�� $�� #�� % �� 1�� %�@� �%� ��& %�%�� & �� %� ��%#�� % �� %$ ��% �� 1�� $� � ,��

-��% �� $� �� %� � �8�� %��#�& �� %�$�� ,�� '�� #�� %��'��8# ��%�8# ��C 1�� #��C�� %� $ �� ' �8�� & �� 8�� + �' ��$�� #�� %�� 1�� %��' � �� %�� &��+ �� 8+� ��

;�� +� ��, �L ?>�� %� �� @K � �� +�� >�� 8�� C��8��%�� %& � � �%�� %� �� ' � %� �� 8� � ��K �� %� �8#� � ?�� @ �� , � �� 8�+� �� ,��

>� � �� 1�� '�%�L ��8 %� �%�� % ��8��%�� $�� +� �� $� �� + �� '� � ;� �� %� $��$� �� & %�� % �� %�C��%�� %�8��

H�8�� 1�� ,� %��%�� +�� %�& ��8�� ,� �� '�%�� % '�%��N H��8�� %� �� , �� & �� ,& � �� -��C�#� 1�� +� $� ��$��%� �% �� 8+� �� &�� $�%� �� A<A:� �% �� %�� %�& � ��$�%� �� % � $�� %��

�� C�#��1��& �% �� %� ��%�� $� �%��& �� %� �� >�� $� '�%��8 ��' & �� %� �� % 8� �� %��#��& '�� & �� %� � ��

>�� 8�� %�� '�� '�� & %�� ,��& �� & � ��,� �8� %� ,�� $��$�, �K �� % �� 8� ��%� �� & �� $� �� % �

/��& ��8�� C�% � ��C�#� � ��C�#�& �� 8+�8 � "(3�"�� /��& ��8�� %��8C�� ?1��;��8��@ �� $�� % �� C�� %� �� %�8 %� ��8 ��+� �,�� 5� �� $� ��% �& �� & �� %�� ' �� 8�� +�#�� 1��'� �� I� ��8�� $�8�� & ��8�� $��NJ��%�' � �� %� �� 8�� #�� ,�� C�%�

"�� $�� %� �� '��& � �� C��'�� ' � �� 1��'� �� ( ?��' ��@ �� !� �� & �� L

?H�8�� '�� 8N@ � �� '� ��

?��C �� %� �� @& � �%� ��

;� ��1�� %��,�� -��+ #� �� 0�� 0��'�� ,� �� 3�� 1�� #� � �8� $� ��%�� 1�� '�� 8�� %�'�� '�� %C��&#�� %� �� % � 8�� % C�%�� 5� �� $�,� �� '�� %� ��

�� $ �� & %��C � �� %� �� 1�� $� �� %�� %�,�� ;� �� 8� �� 6��#� ��& 6�� % � 6�$��& � �� % � � �� %��% �� 6��'�& �� "�� #�� 8�N

-��, �� 1�� %�� +�$� �� %�� #� �� %�8�� +�� #� � ��,�8 �$�� ,�� 8 %�'�� %�8� �� %�� #� �� & �� 1�� 8�� %� '�� )�� 3��& ��C�� % �� C�%��

9�� , � ��& %� �� 1�� $� ��% �� $�;�� '�� 8�� %�� 0�� 0�� 1�� '� �� % � �� 8�� >� � �� 1�� #�� 8�� %�� + �� %� ;�% �� +� $� 1��P

��$� �$ #�� 4� ��

'(�� )��* �5� +�� 1 ��- .��$ � /��0

��

22

O PRAVOSLAVQU, SEKTA[TVU I BEZVERJU

Javi}e se la`ni u~iteqi, koji

}e uneti (u crkvu) jeresi pogibli

(2 Petr. 2,1).

Poznato je, da su se odmah po usta-novqavawu crkve Hristove javqalijeretici i otpadnici koji su po~elida u~e o veri i boànskoj li~nostiHrista Spasiteqa ne onako, kao {tosu apostoli u~ili. To je izazvalo za-bunu, podelu i sporove me|u hri{}a-nima. Otpo~ela je dosta sna`na bor-ba sa jereticima, koja se vekovimaproduàvala. Sazivani su vaseqen-ski sabori, koji su sudili i osudilijeretike i wihova u~ewa. Na posled-wem takvom saboru 842. godine u Ca-rigradu, jeresi i jeretici kona~nosu bili anatemisani. Pravoslavqeje pobedilo i crkva je odredila danpravoslavne vere. To je dana{wipraznik, nazvan Nedeqa pravosla-vqa. Za{to su vo|eni toliko vreme-na sporovi i borbe sa la`nim u~ite-qima? Vo|eni su da bi se sa~uvala~ista nepovre|ena vera u Hrista,Sina Bo`jeg. Bez pravilnog ita~nog ispovedawa verskih istina,nije mogu}a prava vera. Znamo, da i“zli dusi veruju i drhte” (Jak. 2,19),zato {to wihova vera nije pravilna,nije ta~no formulisana i iskrenose ne ispoveda. Istinsku veru u Hri-sta ima onaj, koji ìvi u Hristu ipravilno ispoveda wegovu nauku.Sveti oci su sa~uvali nepovre|enuHristovu nauku, najta~nije i vernosu formulisali Wegove istine i ti-me su nam pomogli da po~nemo ìve-ti sa istinskom verom u Hrista. Ve-ra je pomo}na i spasonosna sila. Onaje nevidqiva blagodatna veza be-smrtne du{e sa Bogom - Izvorom si-le i ìvota. Preko ja~ine i ~istotete veze qudi mogu da dobiju od Sve-mogu}ega pomo} za uspeh i za moral-no ja~awe. Povredi li se ta veza,blagodatna podr{ka odozgo presta-

je, du{a ostaje nemo}na, moralno seja~awe zaustavqa, pokvarenost ot-po~iwe, ìvot postaje teàk... Jakai ~ista veza s Bogom sile i dobraodu{evqava ~oveka za slu`bu isti-ni; ona ga upu}uje i pomaè mu, da ~i-ni ono, {to je po{teno, {to je pra-vi~no, {to je ~isto, prequbazno i{to je slavno... (Flp. 4,8). Samo bla-godatna sila, koja sa verom dolazi,

moè da ispuni du{u dobrim te`wa-ma, a srce - blagorodnim ose}awima.Samo pod toplim i svetlim zracimavere, mogu se razvijati ne`na ose}a-wa qubavi prema bli`wima; samoona moè da da ~oveku smelost i po-bedonosnu silu protiv zla u svetu,moè da da silu, kojom }e silni bitipobe|ivani... Apostoli Hristovibehu siroma{ni i prosti qudi. Alinaoruàni silom vere, dobi{e onismelosti, pro|o{e svet i propove-da{e nauku Hristovu. Protiv wihustade mo}no vekovno mnogobo{tvo,sila mnogoboà~kih vlastodràcasa gvozdenim rimskim legionima.

Apostoli se ne upla{i{e. Behu iz-loèni velikim neda}ama, podvrg-nuti mukama i mu~ewima. Ali iskravere u wima se be{e raspalila u si-lan ogaw, i mra~na svetska sila ot-stupi pred svetlo{}u i silom vere.Pred tim faktom, veliki apostolqubavi kli~e: vera je na{a ova pobe-da, koja pobedi svet (1 Jn. 5,4). Taista sila vere pokaza se i kod prvih

hri{}ana. Oni bejahu podvrgavaninajstra{nijim mukama i stradawi-ma: Spaqivahu ih na loma~ama, ras-piwahu ih na krstovima, presecahuih testerama, raskidahu ih divqizverovi... Pored svega toga, oni po-bedi{e. I pred wihovom sna`nom isvetlom verom, mnogobo{tvo otstu-pi... Li{en najelementarnije pro-svete i kulture, potonuo u varvarskimrak, na{ narod be{e osu|en na ne-izbe`nu propast. îm se naoruàosilom vere i pismom svetih ravnoa-postola, lako se oslobodio mra~nogvarvarskog duha, a mo}na hri{}an-ska svetlost obasja na{u otaxbinu.

Kroz veru i svoju pismenost na{ na-rod je mogao da o~uva ime kroz petve-kovno ropstvo. Sa istim ovim sred-stvom on je odoleo krupnim isku{e-wima i nesre}ema i o~uvao zdravunacionalnu svest i ~istu du{u. Izovoga sleduje da imati zdravu i ~istuveru zna~i imati moralnu snagu dapobe|uje{; to zna~i imati tvora~kusilu. Sre}ni su oni, koji vladaju tommo}nom silom. Velika je nesre}a zaqude, koji su te sile li{eni. Da ~o-vek izgubi svoju veru, to zna~i daprekine vezu svoju s Bogom i da ugasisvetionik koji osvetqava put u we-govom zemaqskom ìvotu. Isto je ta-ko i ako se povredi ~vrstina vere.Gwurac, koji se spu{ta na dno mora,da skupqa skupocene {koqke i bi-

ser, moè nam posluìti kao pri-mer. Da ostane ìvot wegov pod vo-dom u bezopasnosti, ude{eno je tako,da prima sve` vazduh kroz gumenucev, u~vr{}enu gore iznad vode. Raz-ume se, cev treba da bude zdrava ipotpuno ispravna. Isto tako je i sa

~ovekom koji ìvi spu{ten na dnoìvotnog mora. I on moè da dobijaodozgo blagodatnu silu neophodnu zauspeh u ìvotu, samo ako je veza verekoja ga vezuje s Bogom zdrava i is-pravna. U protivnom slu~aju, opa-snost je i za jednoga i za drugoga o~e-vidna. Nije mawa opasnost i od bez-verja. A la`nih u~iteqa u tomepravcu nije malo. U vode bezverja be-jahu oni nedavno privukli velikideo inteligencije. Zna se koliko jebrzo ono ohrabrilo pokvarenost iprestup, izvr{ilo nasiqa, surovo-sti i ubistva, stvorilo me|usobice,zlo~instva i zverske istupe. Za ~asse ispuni{e Spasiteqeve re~i: pre-da}e brat brata na smrt o otac sina...(Mt. 10,21). Bezverje zaista beja{e

gurnulo narod iz pokvarenosti upropast... Prema tome, jasno je kakoje najvi{e blago za ~oveka blagodat-na sila vere i ~vrsta veza sa Svemo-gu}im Bogom. Jasno je i to kakva jevelika nesre}a za wih, kad su li{e-ni te sile, usled kidawa ili povrede

veze sa Izvorom mo}i. Jasno postajei re~eno: da vera u Boga izdiè qudei narode ka moralnoj veli~ini istvara im mirnu zemaqsku sre}u; asektanstvo i bezverje ih vode pokva-renosti i propasti. Ali pri svemtom, kako tokom vekova tako i sadajavqaju se i daqe bogoborci i la`niu~iteqi, koji sabla`wavaju i pri-mamquju promeni i odricawu veli-kih istina. Ono {to je pretskazaoap. Petar i sada se doga|a. Oni kojise odri~u Gospoda, koji ih je isku-pio, zaista navla~e na sebe pogibao.Nesre}a je pak u tome {to sada{wirad sekta{a i bezvernika ne pogu-bquje samo wihove vlastite du{eve} zahvata i du{u, slobodu i jedin-stvo naroda. Istorija nam svedo~ida su nekada tako radili bogomili,adamiti i drugi jeretici. Povre|u-ju}i istine vere, oni su stvarali du-hovno razjediwewe, razdore i mr-`wu u narodu. Tako su oni pomoglida narod oslabi moralno i nacio-nalno, posledica ~ega je bila pro-past dràve i vekovno politi~koropstvo. Posledica podmuklog radasavremenih la`nih u~iteqa ne mo-è biti druk~ija... Treba pamtiti,da je vekovna moralna sila na{em na-rodu bila i da }e zauvek ostati Pra-voslavna vera. To je zdrava, ~ista inepromewiva vera, kako ju je dao Hri-stos Gospod, kakvu su je propovedaliWegovi apostoli, kako su je izloì-li vaseqenski sabori i razjasnilisv. oci. Ta je vera davala mogu}nostnarodu da bude u blagodatnoj vezi saBogom i preko we je narod na{ dobi-jao neodoqivu snagu da brani svoju sa-mostalnost i jedinstvo. Znajmo i ~u-vajmo kao zenicu oka tu skupu svojinuna{eg naroda - veru Pravoslavnu.Branimo wenu ~vrstinu i ~istotu odnasrtaja savremenih la`nih u~ite-qa, ìvimo s wom, da bi ona uvek bi-la aktivna i donosila kao u pro{lo-sti narodu na{em pomo} i za{tituGospoda Boga i Spasiteqa IsusaHrista sada i kroz sve vekove.

23

��

24

��

KAZNA ZA TVRDI^LUK

Nekada je u jednom gradu ìveo je-dan bogat ka~ar, po imenu Franc.Wega su svi prezirali, {to je bio ve-lika tvrdica. Jednoga dana, pravio jeon bure, od ~etrdeset do pedeset li-tara i pevu{io je pesmu, misle}i nanovac, koji }e dobiti za bure. Pogle-dav{i prema ulaznim vratima,Franc je odmah prestao da udara ~e-ki}em po dugama. Jedna stara pocepa-na sirotica stala je na vrata i gleda-la ga prepla{eno. - [ta traì{ ov-de, gadni stvore, vuci se odavde! -dreknuo je Franc prezrivo. - O, go-spodine, umirem od è|i, daj mi ma-lo vode da pokvasim usta, - molila jesirotica. - Torwaj se odavde - prode-rao se ka~ar, - dok te nisam premla-tio! Tada se desilo ~udo. Siroticase odjednom preobratila u ènu an-|eoske lepote, obu~ena u skupocenehaqine i umesto grubog {tapa, dr-àla je zlatnu gran~icu. Obra}aju}ise ka~aru, ona mu ozbiqnim tonomizre~e slede}u presudu: “Po{to sitoliko nemilostiv prema nesre}ni-cima i ne saose}a{ wihove patwe,bolesti i stradawa, i usled odvrat-nog tvrdi~luka otkazuje{ da u~ini{i najmawu milost, to si od danas osu-|en da to bure nosi{ na le|ima svedotle, dok ga ne napuni{”. Posleovih re~i, èna je i{~ezla. Nekaneodoqiva sila prinudila je ka~arada uzme bure na ramena i da sa wimpo|e na veliku reku. Spustio je bureu reku da se napuni vodom. Ali kad gaje izneo, bure, uprkos wegovoj sop-stvenoj ja~ini, nije moglo da zadrìvodu. Franc pretrnu od straha. Po-novo je spustio bure u reku da se na-puni. Ali kad ga je izvadio, ono opetnije zadràlo ni kap vode. Ka~ar,prepla{en, o~ajan i zbuwen svimtim, zgrabi bure i po|e neznano kud.Tako je skitao po gradovima i seli-ma, po planinama i dolinama, nose}iprazno bure. Na mnogo reka i izvora

je poku{avao da ga napuni, ali bezuspeha - bure je uvek ostajalo prazno.Kao lud, sa iskrivqenim licem, sarazroga~enim o~ima hodio je on, go-wen nepoznatom silom. Seqaci suizbegavali susret sa wim, a psi laja-li za wim... Jedne lepe letwe no}ika~ar se zaustavio kod jednog jezera.Drve}e i cve}e mirisali su! Jedanslavuj zapevao je u zelenom dubu. IFranc, o~ajan, po~eo je da upore|uje

to blaènstvo, taj raj u prirodi, sasvojim neprestanim du{evnim stra-dawem. - O, Gospode, - jadao se on, -{ta sagre{ih, te sam toliko ka-`wen? Da li zbog toga, {to sam ot-kazao ~a{u vode prosjakiwi? Kodovih re~i, ~uo se iza wega glas, kojimu je govorio: - Ne, France, ti si ka-`wen zbog odvratnog tvdi~luka: ka-`wen si, jer ti nedostaje qubav i mi-lost prema bli`wima. Nesre}nik jesaznao svoj veliki greh, pokajao se igorko zaplakao. Niz wegove mr{aveobraze potekao je potok suza, od ko-jih je jedna kanula u bure. I, o ~uda!Bure se odjednom napunilo; to je zna-~ilo, da je Francu opro{teno. Obu-zet rado{}u vratio se sre}an ku}i.Ubudu}e je postao najusrdniji do-brotvor i qudi su ga nazivali “do-bri ka~ar”.

GORDOST I

SMIRENOST

Boè, milostiv budi

meni gre{nom

(Lk. 18,13)

Samo smireno srce moè iskrenoda se moli i kaje. I samo ono moè davoli hri{}anski. Smirenost je matisvih vrlina. Sveti oci i u~iteqicrkveni odaju najveli~anstvenijepohvale smirewu. I naprotiv, naj-stroìjim re~ima osu|uju gordost.Ona je najpogubniji porok. Gordostje demonska oznaka. Kada izlaè bo-ànske istine u Svome jevan|equ,Spasiteq nas u~i da se tajna ~oveko-vog moralnog uzdizawa nalazi u smi-rewu i obrnuto - uzrok ~ovekovog pa-dawa nalazi se u gordosti. Korisnoje i spasonosno je za nas hri{}anskosmirewe. Ovo nam predlaè jevan-|elska pri~a o cariniku i fariseju.Predlaè nam da se udubimo u pravi-la ~istog hri{}anskog ìvota. A tapravila zahtevaju od ~oveka da mo-tri na svoja dela i postupke i da neosu|uje druge za ono, {to ~ine ili ne~ine. U tim pravilima zakonaBo`jeg, kao u ogledalu, moè se vi-deti pravilnost celokupnog na{egunutra{weg i spoqa{weg ìvota,kao i ~isto}a na{eg uma i srca. Ikad vidimo, da i mi, kao i drugi ni-smo Bo`je zapovesti ispunili, do}i}emo do ube|ewa, da smo svi gre{nii ako kaèmo da greha nemamo, sebevaramo i istine nema u nama (Jn. 3,8).A ovo ube|ewe moè nas dovesti dosmirewa i pokajawa carinika... Izaista, postupci i vladawe drugih nemogu biti merilo na{e pravednostii dobrote. Takvo merilo jesu zapove-sti Bo`jeg zakona. Po tome zakonu,bi}e su|eno svima. Zbog toga, on tre-ba da se ~uva u celosti. Jer, ako nekonaru{i i najmawu wegovu zapovest,

kriv je pred celim zakonom(Jak. 2,10). Pri svem tom, i kad postu-pamo po zapovestima toga zakona, sa-vest treba da bdi, da se ne bi u srcusakrilo ne{to, te da nas odmah opo-mene da to izbacimo. Dobar hri{}a-nin treba potpuno da se oslobodistarog farisejskog ~oveka i da sepotpuno obu~e u novog - sazdanog poBo`joj pravdi, istini, ~istoti ismirewu. Nadahnuta Bo`jim zako-nom dobra dela ne traè reklamu, neiznose se na vidik. Ona su prirodanplod blagorodnog srca. Jer ~ovektreba da bude pun vrlina, a ne da sesamo za takvog smatra. Dela treba dahvale ~oveka, a ne usta. Dobra delaizvr{ena bez pobude srca, u~iwenaza reklamu sli~na su plodovima pri-ka~enim za neplodno drvo, koje samone moè da rodi i da odgaji plod. Qu-di se mogu diviti takvim delima, nopred Bogom nemaju nikakvu vred-nost... Blaèna su ona srca pronik-nuta smirewem koja su rodila tajneplodove pokajawa i dobrih dela. Jer}e im Bog, koji ispituje srca i utro-be i koji poznaje misli i tajna qud-ska dela, dati po zaslugama, kad obja-vi Svoj pravedni sud. Dan toga sudapribliàva se. Da li }emo se oprav-dati pred wim? To }e zavisiti od na-{eg ìvota i na{ih dela. Zna se si-gurno samo jedno: da }e se mnogi gre-{ni carinici pokajani i smireni,kojima je opro{teno - obradovati. Iobratno, mnogi gordi fariseji, kojise sada smatraju za pravedne - posti-deti, i budu}i osu|eni, zaplaka}e izarida}e. Te{ko, te{ko gordima,oholima i onima koji se nisu pokaja-li! Jer }e ~uti stra{nu presudu:idite od mene koji ~inite bezakowa(Mt. 7,23). Takav je kraj, svaki koji sepodiè ponizi}e se, a koji se poni-zuje podi}i }e se.

O STRA[NOM SUDU

ôveku predstoji smrt,

a potom sud (Jevr. 9,27)

Svaki }e ~ovek umreti. To je isti-na, koju niko ne odri~e i koju nikone spori. Da li }e umreti od sta-ra~ke nemo}i ili neke bolesti, to jesvejedno. Neosporno je i nepobitnoda }e telo umreti, da }e se rastaviti

od duha. Da li koju godinu ranije ilidan kasnije i to je svejedno. Va`no je,da svaki ~ovek ima dosti}i odre|enugranicu, koja se ne moè pre}i. Sva-~iji zemaqski ìvot ta~no je izme-ren. Nikakvim sredstvima i nika-kvim iskustvom ta se mera ne moèproduìti. îm se ona dostigne, du-{a }e oti}i, a telo }e umreti. Ovo jeneosporna istina. No {ta predstojiposle ovoga besmrtnoj du{i? Druguistinu nam kazuje re~ Bo`ja: poslesmrti predstoji sud. Kada, kako i za-{to }e se izvr{iti taj stra{ni inajpravedniji sud? Koliko nam jo{ostaje vremena da ìvimo, mi ne zna-mo. No, ukoliko smo spremni da iza-|emo pred Bo`ji sud, to moèmo zna-ti. Re~ Bo`ja otkriva nam, {ta jeneophodno za spokojnu pojavu predtim pravednim sudom. Potrebna su

dela vere i milosr|a. Da li ih ima-mo? Da li smo pruìli ruku da po-mognemo sudbom unesre}enima? Da-dosmo li od suvi{ka svoga bar jedandeo kao pomo} siroma{nima i glad-nima? Postarasmo li se ukolikonam mo}i dozvoqavaju za siroma{nei bolesne? Dadosmo li skloni{testrancima i besku}nicima? Uop-{te, ponudismo li bar ~a{u hladnevode Hristovoj bra}i, koja stradaju?Svaki posebno neka odgovori na ovapitawa. Zlo se brzo razvija. Veraslabi, qubav se gasi. Vrline se uma-wuju. Bogohulnici ~e{}e se javqaju.@alost se uve}ava. Narod ratujeprotiv naroda. Brat ustaje protivbrata i deca protiv svojih rodite-qa. Mo`da jo{ ovo nije po~etak svr-{etka sveta. Na{ ìvot nije dug. Onnagiwe kraju. Svaka godina, svakidan, svaki ~as i minut skra}uju ga.Sutra ili slede}eg dana, mo`da }e-mo sti}i do granice wegove i smrt}e zakucati na vratima. A posle smr-ti nema pokajawa. Onda se dobra de-la ne mogu ~initi. Izvr{i}e se sudneminovno. Te{ko nepokajanima, jer}e nastati dan slave Bo`je i pravo-su|a! Uostalom, pre no {to do|e tajdan, poùrimo se i osudimo sami se-be. Na {ta? - Na iskreno pokajawe,na skru{enost srca, suze i àlost.Daj Boè, da trudom i trpqewem, po-stom i molitvom i poukom re~iBo`jih oslobodimo svoju du{u oko-va grehova i nasiqa strasti. Daukrasimo srca svoja svetlom ode}omvere i pobo`nosti, pravde i qubavi,i ne{to vi{e, sastradawem i milo-sr|em k bli`wima i unesre}enima.I onda budimo uvereni, da }e najpra-vedniji Sudija biti milostiv premanama i ~u}emo Wegov najèqenijiglas: Hodite, blagosloveni, primitecarstvo, koje vam je pripravqeno odpostanka sveta - carstvo ìvota iradosti.

25

��

O POSTU I UZAJAMNOM PRA[TAWU

Ako opra{tate qudima

grehe wihove, oprosti}e i vama

Otac va{ nebeski (Mt. 6,14).

Milo{}u Bo`jom opet do~ekasmovreme Crkvom odre|eno za post i po-kajawe. Opet nam se daje mogu}nostza duhovnu obnovu. Treba Bogu da za-blodarimo {to nam tako milostivoumnoàva godine zemaqskog ìvotai {to nam daje vreme i sredstva da sepripremimo za ve~ni ìvot. Prematome iskoristimo dato nam vreme:suzama pokajawa operimo savest svo-ju, skru{enim srcem i ispovedawemgrehova izmirimo se s nebeskim pra-vosu|em, a preko sjediwavawa sa te-lom i krvqu Hristovom du{u gresi-ma i porocima uspavanu. îme i ka-ko da zapo~nemo taj duhovni podvig?I zaista, kakva ti je korist od uzdr-àvawa od izvesne hrane, kad zloba izavist tvoja mu~e bli`we tvoje itruju wihove du{e i srca? Ima lismisla da se ~ovek boji da za vremeposta jede mrsnu hranu, a da se ne bojida za isto vreme huli i ogovara bli-`we svoje, upu}uju}i na wihovu adre-su najprqavije re~i, gorka podrugi-vawa, psovke i klevete? Nije li zaosudu, kad se samo spoqa{we vr{ipost i pokajawe, a u isto vreme da sezanimamo bezbo`nim lihvarstvom,da pi{emo nepravedne napise i daizvodimo bli`we svoje pred sud zani{tavne stvari? To nije post, ve}licemerstvo i farisej{tina. Pravipost zahteva da se srce sjedini s qu-bavqu i pra{tawem.

Uzdràvawe samo po sebi ne moèda zameni nedostatak svete Hristo-ve qubavi prema bli`wima. Jer jesamo ta qubav sposobna: da pra{ta,da se ne srdi, da ne zavidi, da ne èlitu|e; samo ona moè da ne misli ozlu, da sve veruje, sve da trpi i sve davoli. ôvek moè dugo da se kaje,strogo da posti i da se podvrgne naj-

surovijem podvigu - sagorevawu svo-ga tela. Ali sve to ne}e pomo}i we-govom spasewu, ako nema hri{}anskequbavi prema bli`wima. Pravi jepost, neminovno, vezan s molitvom.No i molitva }e biti od Boga usli-{ena ako joj predhodi opra{tawe iizmirewe sa bli`wima. Kada se mo-lite - savetuje nas Gospod - opra-{tajte u srcima svojim, ako ne{toimate protiv nekoga. Ina~e, trudva{ bi}e uzaludan. Jer ne moè bitiusli{ena molitva, izgovorena usti-ma koja se jednovremeno mole Bogu za

opro{taj, i hule i prokliwu bratasvog; Boga nazivaju dobrim Ocem, a uisto vreme ne vole i mrze decu wego-vu, na{e bli`we. Uzaludan je post inekorisna je molitva onih koji su pospoqa{nosti skromni, smireni ikaju se, a u sebi - sli~no fariseju -kaù: nismo kao drugi qudi, gra-bqivci, lopovi i prequbo~inci.Gre{no je, kad se na izgled molimo,da nam Bog da da vidimo grehe svoje ida ne osu|ujemo brata svog, a isto-vremeno neumoqive smo sudije svegai svakoga; vidimo u oku brata svogtrun, a ne vidimo brvno u oku svom.

Ovo ~ine licemeri. A dobri hri-{}ani treba da pamte, da }e u}i ucarstvo nebesko ne oni koji vi~u:Gospode, Gospode, ve} koji vr{e vo-qu Bo`ju. Ma koliko da su gresi iprestupi veliki, Bog je mo}an da ihpokrije, ~im sleduje skru{enost sr-ca i istinsko pokajawe. Jer smirenoi skru{eno srce Bog ne}e uniziti.On ne èli smrt gre{niku, ve} ho}eda se pokaje i ìv bude. Pokajawe jeprijatna `rtva Bogu samo onda, kadona obuhvata i bli`we. Ako prine-se{ dar svoj pred oltarem, kaè

Hristos, i onde se opomene{ da brattvoj ima ne{to na te, ostavi tada darsvoj pred oltarem i idi najpre te sepomiri s bratom svojim, pa onda do-|i i prinesi dar svoj. Post treba daje spojen s dobrim delima i milosti-wom. Post i molitva su bogatstvodu{e u ve~nom ìvotu. Ne sabirajtesebi blaga na zemqi, savetuje Hri-stos Spasiteq, ona se ovde brzo gube.Jer ga moqac i r|a nagrizaju i lopo-vi potkopavaju i kradu. Nego sabi-rajte sebi blago na nebu, gde nema nimoqaca ni lopova. Jer gde ja va{eblago, onde }e biti i srce va{e. La-

26

��

komost za bogastvo vodi grehu i pre-stupima. Te{ko srcima kojima jeovladalo srebroqubqe. Ona se vezu-ju za zemqu, zaboravqaju}i na nebo.Ma koliko bila ovde bogata, u po-sledwem ~asu ona odlaze kao puki si-romasi. Stvarno, kad bi kod wih mo-glo da nastupi pokajawe, mogla bi dazadobiju bogastvo milosti Bo`je.Du{a }e biti blaèna, ako se posta-ra, da uveli~a tu riznicu blaga svo-jih milostiwom i dobrim delima.Zbog toga i Spasiteq savetuje, da sepobrinemo o tome na{em nebeskombogastvu. Takve podvige preporu~ujenam re~ Bo`ja u po~etku posta. Da ihponovimo: wihova osnova je u uzajam-nom opra{tawu i izmirewu s bli-`wima. U isto vreme to je i uslov zaizmirewe s nebeskim pravosu|em.Opro{taj za opro{taj. Postavqenod samoga Boga, taj uslov treba da seduboko ureè u na{u svest i da namsluì kao rukovodno na~elo u ìvo-tu. Svi znamo da neprijateqstvo tru-je ìvot, smawuje vrline, snaì grehi uveli~ava nesre}e. A opra{taweje veliko delo. Ono stvara mir, ras-plam}uje qubav, ustanovqava pravdui bratstvo i vrline. Treba da smoBogu blagodarni, {to je za opro{tajna{ih grehova postavqen jedan takolak uslov. Na{i pobo`ni dedovi ipradedovi ~uvali su najstroè lepihri{}anski obi~aj da se na dana{widan (dan pred post - Poklade) uzajam-no oproste. Taj obi~aj osve{tan jecrkvom i nama zave{tan. I mi ga nenapu{tamo. Pre no {to otpo~nemopost, pruìmo ruku svoju za bratskouzajamno pra{tawe s bli`wima svo-jim i sa svima, koji su nas uvredili.Dan opro{taja veliki je Bo`ji dan.Kad bi ga qudi mogli da iskoristeonako kako jevan|eqe u~i, zemqa biraj postala i s nebom bi se spojila.Dakle, u~inimo bar ono, {to zavisiod na{ih moralnih sila. Ako je mo-gu}e, koliko do vas stoji, imajte mirsa svima qudima (Rim. 12,7). Onda }ei Bog mira biti s vama.

O POSTU I MOLITVI

6��$ �� &�� &��

��

� 1�� 7�� +��.

�� ,�� %�� + %� �� 8� � �%��C�� ;� � � �� 8��+ �� % �� %��,�� %��,� � �� + �� ,�� %�� '��%��C�� -�� %� ��

�� C�%�� %��C�� $ �� %�� & ��$� � �� %�,��#� ��8 �� >�% ��'�� %� ��8 � �� !�#��& �� $�� '�� 5�%� �� 8'�� % �� K ��'� � � �� %��K 8�� '�� %�$�� K ��8� %�8�� %��C�� -�� %�� $� �� $�� K ��'�� K'�� C�� K � �, ��$�C8�� ,�� %� �� '� �� ' ��K � � ��

�� K �� K ��%� � �� K �� 8 ��K ��%C�� $� � �� -�� ' � � � � C�%� �% ��C�� C� %�$�� C�&�% �� !�� ,��& �% $��8�� '�� %�� $��8�� %�,��#� �%��C�& %�� %� �� ;�� %� � �� %� ��%�� ' � �� % �� + ��8+� �� E�� !�C� �� %�� '��#� �%��C� ��8 �% %��#�� 9�+ %�� C� �� '�� %��C� ��%�,��#� ��

>�� % �� $�� %�8 �� H� #� � �'�#� ��%� �� % �� E�� !�C�� $�� '�� & %�� %�8�� $�� $��#�� %�,��#� �% �� 8�� ,� %� ��$�% �� #� � � � � �� E�� $��%��'�� ' %� �� E�� H�� ,�L ?>�� & �� %�� & ��8� �%�� $�, �% � #�� ,�%� ��$�% %�� & �� % � � � �� @� �� 9�� 9�� ,�L ?-�� %� �� 8�� %�8�& ��+ �� ,��& �� #� ��8��#�@�� -�� ,�#� ��$��, �� $�, �� 8��& ��+ �$�+�#� ,�� %�8#�� %� IA 5�� B&4J� ( �� ' C�%� ��$ �� -�� & ��%�,C�� & ��+� ��& � �� ,�#�& ��+ �� $�� ;�$�� $�� %�� '�� %�� E�� +� � �� %�� K ��$ �� $�, �� 8� �� K �� %�� ;� �� #�� ,� %� ��% � �� $��& %� ��!� ��% � !�� & %�� % �� ,�� 8�� $ ��

27

��

GEORGIJE (\or|e) NIKOLAJEVI] - Mitropolit Dabro-bosanski

(1807-1896)

(£¤ dio)

Piše:

dr Predrag Puzoviæ

Iz sa~uvanih zapisnika vidimo da se na sve{te-ni~kim sednicama raspravqalo o razli~itim pitawi-ma i da su dono{ene mnoge odluke, koje je sve{tenstvosprovodilo u ìvot. Naj~e{}e teme razgovora su bi-le: poboq{awe sve{teni~kog stawa, iskorewivawer|avih obi~aja, posebno pri ènidbi i udaji, o jedno-obraznosti sve{teni~kih ~inodejstava i crkvenih ob-reda, o spletkama i tuàkawu sve{tenika kod duhov-nih i politi~kih vlasti, o potrebi da se sve{tenicipreplate na listove: Bosansko-hercegova~ki is-to~nik, Hri{}anski Vesnik, Vesnik Srpske Crkve,ili Glas Istine i Prosvjetu, o niskom moralnom sta-wu u narodu, o iskorewivawu obi~aja da krvni i bli-ski srodnici kumuju na kr{tewu, o zdravim qudimakoji idu po svetu i prose, o suzbijawu kra|e. Prihva-}ene su odluke: da sve{tenici za narednu sednicu sa-stave po jednu besedu a da se objave one koje budu do-bre; da uz âsni post radi prakse u sedi{tu protopre-zviterata odsluè Liturgiju pre|eosve}enih darova;da se iz oltara izbaci zvonce i da se ne zvoni jer je toobi~aj Rimske crkve; da sve{tenici nedeqom i pra-znikom sluè slu`bu Bo`ju; da se iskorewuju psovkeu narodu; da sve{tenici nabave “kupjel” sud za kr{ta-vawe dece; da se ograde grobqa u svakom selu i da se uwima naprave kapelice; da se sve{tenici ne me{aju utu|e parohije bez znawa nadle`nog sve{tenika; da nedolaze u grad neuredni; da sve{teni~ki domovi nepla}aju danak za op{tinarinu, pisarinu, kuluk, negoda se taj namet ukine, i druge odluke. Posebno se ras-pravqalo o neven~anim parovima, o vra~arima, gata-rima, bajalicama, javnim bludnicama i traìo se na-~in da se wihov broj smawi. Za ovakve slu~ajeve re-

{eno je da se javno ukore i pozovu na pokajawe, u su-protnom su odlu~ivani od pri~e{}a. Sve{tenici suna sednicama preuzimali obavezu da decu odvra}aju,pogotovu ènsku, od pu{ewa. Obavezali su se da seme|usobno pozdravqaju po starom obi~aju “Blagoslo-vi” ili “Blagoslovite, o~e i brate”, da u~e narod dase pozdravqa izme|u sebe “Dobro jutro”, “PomoziBog”, “Dobra ti sre}a”, “Bog ti pomogao”, “Dobro tibilo”, “Sre}an put”, “Zbogom”, a ne “Dobar dan”,“Klawam se” i sl., a narod svoga sve{tenika da po-zdravqa re~ima “Blagoslovi, duhovni~e”. Po{tomnogi, naro~ito u gradovima, ne drè 4 godi{wa po-sta, petak, sredu, Usekovawe, Krstovdan, ve} mrse jav-no u gostionicama i tako sabla`wavaju druge, poseb-no omladinu, sve{tenici su se dogovorili da ener-gi~nim savetom ovu r|avu naviku iskorewuju, i dauop{te u svojim parohijama, re~ima i delom, iskore-wuju sve {to je za narodni moral i materijalno dobroubita~no, a da se usa|uje ono {to je korisno i spaso-nosno za Pravoslavqe, Crkvu i Srpstvo.��

Mitropolit Nikolajevi} je za desetak godina upu-tio 93 okru`nice sve{tenstvu i narodu. U okru`ni-cama se ure|uju razna pitawa i pravila crkveno-pa-stirske slu`be. Iz okru`nica se vidi mitropolitovao~inska briga za seve{tenstvo i narod, kao i tada-{wi problemi i na~in kako ih je on re{avao.

Da bi imao ta~ne podatke o crkvama, parohijama,sve{tenicima i sluèwu, zatraìo je od sve{tenikaokru`nicom od 10. jula 1886. godine da do novembra1886. godine preko nadle`nih protoprezviterskihureda dostave Konzistoriji: “1. ima li crkvu u svojojparohiji, kad je sagra|ena, od kakvog je materijala,kad je osve}ena i od kog arhijereja, kome je posve}ena,ima li crkva sve utvari, nu`ne kwige, ode`de i sasu-de za bogosluèwe, je li antimis osve}en i jesu lisvete mo{ti u isti u{ivene, od kog je arhijereja pot-pisan i koje godine, ima li crkva pokretnog i nepo-kretnog imawa, ko vodi crkvene ra~une i kako, posto-ji li crkvena op{tina odnosno tutori, ko bira istu ina koliko godina, je li sve{tenik predsednik ili~lan iste, ima li crkveni pe~at i u ~ijim je rukama,

gde sve{tenik stanuje blizu ili daleko od crkve, dali se u crkvi svake nedeqe i praznika sluì boè-stvena liturgija, o kojim praznicima ima najvi{e na-roda u crkvi, da li je i kad sve{tenik propovedaosvojim parohijanima i da li narod rado slu{a.”��

Po{to su ~lanom ¤££ konvencije od 29. marta1880. godine izme|u Austrijske vlade i Carigradskepatrijar{ije arhijereji u Bosni i Hercegovini dobi-li platu u zamenu za takse i druge prihode koje suubirali od pastve, mitropolit Nikolajevi} je okru-`nicom od 10. jula 1886. godine ukinuo: 1) ven~anice,taksu za bra~ne dozvole i dispenzije; 2) jabuku, taksuza rukopoloèwe; 3) sin|eliju, taksu za podeqewe pa-rohije; 4) batik, godi{wa pristojba paroha svome ar-hijereju; 5) naplatu za osve}ewe crkve prilikom kano-ni~ne vizitacije.�� Istog dana drugom okru`nicompozvao je sve{tenike da do meseca januara 1887. godi-ne podnesu nadle`nom protoprezviterskom uredu iz-ve{taje u kojim }e nazna~iti: svoje ime i prezime,ime parohije, broj crkava i manastira, broj ku}a i du-{a, podatke o kr{tenim, ven~anim i umrlim za godi-ne 1884, 1885. i 1886. Ove izve{taje doti~ni protoje-rej treba da dostavi Konzistoriji.��

De{avalo se da se pokojnik sahrani bez sve{teni-ka, a posle nekoliko dana pozivan je sve{tenik da nadgrobom vr{i opelo. Okru`nicom od 15. jula 1886. godi-ne mitropolit nare|uje da se umrli sahrawuju sa sve-{tenikom; ako je pokojnik udaqen od nadle`nog sve-{tenika, da se umoli najbliì sve{tenik da ga opoje.��

Me|u sve{tenicima je uvek bilo i onih koji nisusavesno vr{ili svoje du`nosti, koji su se odali pijan-~ewu i nemoralnom ìvotu. Okru`nicom od 31. okto-bra 1886. godine mitropolit upozorava one “koji svojimr|avim pona{awem poniàvaju ugled sve{tenstva, a stim i crkve, a religiozno-moralna svojstva vjernih ko-lebaju, - konzistorija }e vrlo strogo postupati i akokojega zadesi zla kob, neka to sam sebi pripi{e.” Nakraju okru`nice poziva sve{tenike: “Ako je ko skre-nuo s pravoga puta, neka se osvijesti, te neka za ranijepotraì lijeka u crkvenim kwigama, u propovijedima,kako sebi, tako i povjerenoj mu pastvi.”�� Neki sve{te-

28

��

�� !"#� �� $%� �� & �� ' � (� �)*��)�& �)(��)�& �!"�� %� �� ' �(� ��)�

�' �� !!!� �� $ � $$� �� "��'��

�( +� ,�� #"& �� !!"� �� $$$� �� '�

�� -�� '��) +�� !!!� �� $ � $$� �� (� )��! -�� )�

nici su ven~avali qude koji su ve} bili oèweni sadrugom ènom, zbog ~ega su ih sudovi pozivali na odgo-vornost. Da se to ne bi ponavqalo, mitropolit Niko-lajevi} je okru`nicom od 30. oktobra 1886. godine upo-zorio sve{tenike da se pridràvaju uputstava iz okru-`nice od 31. januara 1885. godine, u kojoj je izloènokada i u kojim prilikama se brakovi mogu blagosiqatiili uskra}ivati, kako bi se sa~uvao ugled sve{tenika iizbegle neprijatnosti.”��

Brinuo se stari mitropolit da crkvene op{tineoforme biblioteke. Okru`nicom od 12. septembra1886. godine preporu~uje im da kupuju kwige MaticeSrpske iz Novog Sada iz zadu`bine Petra Kowevi}a.��

Mitropolit Nikolajevi} je znao koliko starineimaju zna~aja za istoriju. Sam je opisao mnoge stari-ne, posebno stare kwige, i tako ih od zaborava sa~u-vao. Kako je ovaj posao prevazilazio mogu}nosti poje-dinca, mitropolit Nikolajevi} je okru`nicom od 13.novembra 1886. godine sve{tenstvu svoje eparhije iprijateqima Crkve i srpskog naroda poslao slede}apitawa, na koja su trebali da po{aqu odgovore:

“1) opis starih mjesta (parohija) 2) opis sela, imewihovo i postanak, i za{to se tim imenom zovu; {tanarodno predawe o wima kazuje? 3) opis starih gro-bqa i spomenika (mramora). U wima i pojedine natpi-se starinske 4) opis starih crkvenih kwiga rukopi-snih ili {tampanih, nazna~iv{i ime kwiga, godinuwenu, pisca, gdje je pisana i na ~emu, ili na hartijiili na koì, i ako je mogu}e takove ovamo poslati 5)vjeran prepis ili original starih pisama, sin|elijai poveqa (ako ih ima), koje se nalaze kod pojedinaca,kao i drugih va`nih istorijskih dokumenata ili spo-menika, a ujedno i opis starih stvari crkvenih itd. 6)opis predjela ili sela u kom se ~ine zborovi ili akose nalazi kakva voda, izvor (svetiwa) ili crkvina, nakoja narod dolazi, i kakvu va`nost opisuju, narodnopredawe o tome 7) koje praznike osim onih, koje sv.crkva zapovednim propisuje, narod drì i svetkuje, iza{to? [ta narod o wima misli i govori? 8) opis na-rodnih obi~aja: o krsnom imenu, o zdravicama, o lo-mqewu kola~a, o ro|ewu i kr{tewu, prosidbi i vjen-~awu, pri smrti i sahrawivawu; o predrasudama prisijawu, ètvi, pri raznim godi{wim praznicima tj. ovelikim godovima, kao: Boì}u, Vaskrsu, \ur|evdanu,Ilindanu itd., o svima obi~ajima {to se odnose napravoslavnu vjeru.”� êsto je mitropolit Nikolaje-

vi} od sve{tenika traìo da mu dostave podatke o“srpsko-pravoslavnim veroispovednim {kolama” kaoi o “narodnim komunalnim {kolama”� Imaju}i u vi-du da blagoqepije crkava i umilno pojawe privla~iverne, preporu~io je narodu i sve{tenicima okru-`nicom od 9. marta 1887. godine “da se kod svake cr-kve u varo{ima i varo{icama, osnuje druìna, poputpjeva~kog dru{tva, od mladi}a i qudi doti~nog mje-sta; a pobo`nim i ~estitim mladi}ima i intelegent-nim qudima, da pokraj svojih doma}ih poslova prihva-te, pristupe i svesrdno se odazovu tom pozivu.”��

Mitropolit Nikolajevi} je svesrdno pomagao sva-ku aktivnost koja je imala srpsko obeleìje. Kada jeu Sarajevu formiran odbor za podizawe spomenikasrpskom kwièvniku Simi Milutinovi}u - SarajlijiMitropolit je cene}i Simin kwièvni rad okru`ni-com od 21. juna 1891. godine pozvao parohijsko sve-{tenstvo da se prikqu~i prikupqawu priloga za ovajplemeniti narodni poduhvat.��

Najvi{e zaslugom mitropolita Nikolajevi}a 1887.godine po~eo je u Sarajevu da izlazi list Dabro-bosan-ski isto~nik. Vlasnici lista su bili arhijereji u Bo-sni i Hercegovini. Obave{tavaju}i sve{tenike oovom listu okru`nicom od 14. juna 1887. godine isti~eda }e u listu biti pouke za pastira, u~iteqa, duhovnoglekara i sve{tenosluìteqa Bo`jeg oltara “da u mirudjelatnost svoju u Vinogradu Gospodwem vr{ite za na-predovawe pravoslavne vjere, crkve i povjerenog Vamstada; i da se pokaète svjesni svoga visokog poziva,koje zahtjeva Va{e ime i Va{ poloàj me|u parohija-nima.” Na kraju kaè: “Uvjereni smo da }e to obradova-ti svakog pravoslavnog Srbina, kojemu leì na srcu bo-qitak sv. pravoslavne vjere, i da }e svaki taj list pred-usresti sa bratskom i hri{}anskom qubavqu.” Obave-zuje sve{tenike svoje eparhije da se preplate na list, amla|e poziva da svojim ~lancima i crkvenim vestima ulistu sara|uju.��

Jedan broj sve{tenika nije preplatio na list, paje u samom po~etku do{lo u pitawe wegovo izlaèwe.To je bio razlog da mitropolit okru`nicom od 23. de-cembra 1887. i 18. novembra 1888. godine ponovo pozo-ve sve{tenike na pretplatu. (Dabro-bosanski is-to~nik, 1888, god. £ i ££, sv. 11 i 12, 198. Koliko se mi-tropolit Nikolajevi} brinuo o obrazovawu sve{ten-stva vidimo i po tome {to im preporu~uje korisnekwige koje su iza{le. Tako ih je okru`nicom 1887.

godine obavestio, a ujedno im i preporu~io kwigu Ni-kodima Mila{a Slovenski Apostoli Kiril i Meto-dije ili istina pravoslavqa:”��

Neki pravoslavni su radili u nedeqne i pra-zni~ne dane te{ke poslove ili su i{li u nadnicu. Toje bio povod da se mitropolit obrati okru`nicomsve{tenstvu i narodu i da im preporu~i “da svagdje ina svakom mjestu djelom i rje~ju poradi, dokazuju}i: daHristova Crkva svojim vjernima zapoveda nedeqne iprazni~ne dane svetkovati, te preporu~uje, u te daneod svojih radova prestati, i u tjelesnom odmoru, ~ine-}i i dobro djelo milosti i molitve u slavu Boga pro-voditi.”�� U okru`nici od 13. oktobra 1888. godinenaveden je spisak praznika koji se imaju praznovati:1. januar - Nova godina; 6. januar - Bogojavqewe; 7. ja-nuar - Jovandan; 14. januar - Sveti Sava; 30. januar -Tri Jerarha; 2. februar - Sretewe; 25. mart - Blagove-sti; 23. april - \ur|evdan; 21. maj - Car Konstantin icarica Jelena; 24. jun - Jovandan; 29. jun - Petrovdan;20. jul - Ilindan; 6. avgust - Preobraèwe; 15. avgust -Velika Gospojina; 29. avgust - Usekovawe glave JovanaPrete~e; 8. septembar - Mala Gospojina; 14. septembar- Krstovdan; 14. oktobar - Sveta Petka; 26. oktobar -Mitrovdan; 8. novembar - Aran|elovdan; 21. novembar- Vavedewe; 6. decembar - Nikoqdan; Veliki Petak;Vaskrsewe 3 dana; Spasovdan; Sveta Trojica 3 dana;Boì} 3 dana; me|u praznike koji se svetkuju spadajujo{: nedeqe preko cele godine, krsna imena pojedinihporodica; hramovne slave; zavetine sela; zadu{niceCrkvom ustanovqene; narodni zborovi i molitve, ko-ji su se do sada odràvali na uobi~ajenim mestima uparohijama i esnafski pirovi (patron).�� Za pojedinepraznike davao je mitropolit uputstva kako da seproslave. Tako je okru`nicom od 1. januara 1888. godi-ne dao uputstvo sve{tenicima i op{tinama kako daproslave u crkvi i {koli op{tenarodnog svetiteqa iprvog arhiepiskopa Srpske Crkve Svetog Savu.��

Ima dosta okru`nica u kojima se upozoravaju sve-{tenici da ne ven~avaju austrijsko-ugarske dràvqa-ne ako nemaju dozvolu od okru`ne ili kotarske obla-sti ili od magistrata. Bilo je dosta slu~ajeva da sve-{tenici nisu stanovali u svojim parohijama pa se do-ga|alo da umre nekr{teno dete ili bolesnik bez is-povesti i pri~e{}a. De{avalo se ~ak da sve{tenikzbog udaqenosti sluì samo nekoliko puta godi{we.Da se ovo ne bi doga|alo i da bi se po{tovala du-

29

��

�" -�� !!"� �� $$$� �� *� �#�)# -�� "'�)� +� ,�� #"��#& +��

�!!!� �� $ � $$� �� )�!�)* -�� !!"� �� $$$� �� *� �"#�

)� +� ,�� #��& +�� !!!� �� $ � $$� �� *� *"��#�

)' -�� !"�� %� �� !� ��)��!�)( -�� #� ��'��(� -� .�� )� -�� !�

)) -�� *� *!�)! -�� *� �""�)" +� ,�� *& +�� !!"�

�� $$$� �� '��(�

��

`nost svakog sve{tenika da stanuje kod svoje parohij-ske crkve u svojoj parohiji, me|u svojom pastvom, mi-tropolit okru`nicom od 18. februara 1888. godinepreporu~uje sve{tenicima koji ne stanuju u svojoj pa-rohiji “da se ozbiqno pobrinu u svoju parohiju {toprije preseliti, u woj nastaniti se, a gdje ima crkva,najboqe blizu crkve. Dotlen nalaè se takvim sve-{tenicima, da se vi{e bave i nalaze u svojim parohi-jama, i svake nedeqe i praznika, ako crkava ima, daboènstvenu slu`bu obavqaju.”�� Istog dana drugomokru`nicom obave{tava sve{tenstvo, po{to je \ur-|evdan 1888. godine pao na veliku subotu, da u tomslu~aju tipik propisuje:“Ako sv. vlm. Georgije budena veliki petak, veliku subotu ili na sam dan Pashe,onda svetome poju se stihire, kanon i slu`ba tek u po-nedeqak svijetle nedeqe, dakle u drugi dan Vaskrse-nija sa dnevnom slu`bom.” Prema tome, oni koji slaveSv. Georgija treba slavu krsnog imena da prenesu nadrugi dan Vaskrsewa, a nikako da ne slave na velikusubotu, “po{to se pri krsnim imenima dosta jede, pi-je, pjeva itd. Time bi se o zna~aj svetkovawa i prazno-vawa velike subote ogrije{ili, kada se svakome pra-voslavnom hristijaninu u svemu najstroìja umjere-nost i trezvenost preporu~uje.”� Okru`nicom od 15.marta 1888. godine skre}e pa`wu sve{tenicima da zapri~e{}e upotrebqavaju pravo crno prirodno vino, ane kisela, fabricirana, koja se proturaju pod imenompravog prirodnog vina.� Dva dana kasnije, 17. martaupozorava sve{tenike da ne ven~avaju lica iz drugeparohije bez dozvole nadle`nog paroha, jer paroh kojiizda dozvolu tvrdi da se lice koje pripada wegovojparohiji moè ven~ati i da na tom putu ne stoje ka-nonske ni politi~ke prepreke i da su ta lica tri-kratno u crkvi ogla{eni i da su bezbra~na.�� Po{toje prime}eno da na{ narod kupuje kojekakve slike kaoikone jer su bile jevtinije a mogle su se otpla}ivatina rate, to je mitropolit okru`nicom od 1. aprila1888. godine skrenuo pa`wu sve{tenicima i blago~e-stivom narodu da ne kupuju nepravoslavne ikone, kojene odgovaraju duhu i u~ewu pravoslavne crkve, i dasve{tenici ne dozvole da se takve ikone u crkve i do-move srpske unose, niti da osve}uju ikone na kojimanema odobrewa i pe~ata nadle`ne duhovne vlasti.��

Zbog àlbi da pojedini sve{tenici skupo napla}uju~inodejstva, mitropolit je okru`nicom od 7. jula1888. godine odredio privremene takse dok se ne odo-bre stalne od Zemaqske vlade:

1) za znamewe 40 nov.2) za ven~awe (po stawu) od 5 do 8 for.3) za krsnu vodicu odnosno prekadu 50 nov.4) za vodicu kada je naro~ito pozvat 50 nov.5) za molitvu od 40 nov. do 60 nov.6) za jeleosve}ewe na svakog sve{tenika 1 for.7) za opelo veliko (po stawu) od 3 for. do 5 for.8) za parastos 10 nov.9) za opelo malo od 1 for. do 1 for. i 50 nov.10) za spomen ~ituqe 10 nov.

[to se ti~e bira, bilo bi najpravednije kada bi sva-ka mu{ka glava od 18 godina davala sve{teniku godi{wepo 15 do 20 oka ìta ili mesto toga po 1 forintu.��

Neki sve{tenici kao i monasi ~esto su odsustvo-vali po vi{e dana iz parohije odnosno manastira bezodobrewa. Da bi se ovome stalo na kraj i zaveo red,okru`nicom od 13. oktobra 1888. godine mitropolitnare|uje da sve{tenik moè samo jedan dan odsustvo-vati iz parohije i istog se dana vratiti, a ako odsu-stvuje vi{e dana ( 4 najvi{e) radi privatnih a ne slu-`benih poslova, mora se prijaviti nadle`nom proti.Za vi{e od ~etiri dana odsustva mora traìti dozvo-lu od Konzistorije i nazna~iti ko ga u parohiji zame-wuje. Protoprezviteri i nadzirateqi za odsustvo iz-van svog protoprezviterata i parohije moraju traì-ti tako|e dozvolu. Ako je sve{tenik bolestan i nijeu stawu da obavqa sve{teni~ke du`nosti, mora seobavestiti Konzistorija koji ga sve{tenik zamewuje.Za slu`bena odsustva nije se moralo traìti dozvo-la. Dozvolu nisu morali traìti ni sve{tenici kojisu bli`wim sve{tenicima pomagali pri raznim sve-{teni~kim ~inodejstvima.��

Godine 1889. navr{ilo se 500 godina od Kosovskebitke. Povodom ovog zna~ajnog datuma okru`nicom od27. aprila 1889. godine preporu~eno je sve{tenicimada na Vidovdan sluè Svetu Liturgiju i parastossvim poginulim srpskim junacima i hri{}anima sadodatkom u jektenijama: je{~e molimsja o upokojenijidu{ usop{ih rabov Boìjih, za vjeru Hristovu i svojeote~estvo pogib{ih vojev na brani kosovskoj... Nare-|uje se da sve{tenik na parastosu propoveda u duhu Je-van|eqa.��

Kako su Srbi u Bosni ìveli u rimokatoli~koj dr-àvi, bili su izloèni pritiscima unijatske propa-gande. Zbog toga je mitropolit Nikolajevi} ~esto opo-miwao sve{tenike i verni narod na du`nost da ~uvajupravoslavnu veru. To je u~inio i okru`nicom od 26. no-

vembra 1889. godine u kojoj podse}a roditeqe na du-`nost da svoju decu vaspitavaju u pravoslavnoj veri.Po{to su mnogi roditeqi neuki, sve{tenici su du`nida im pomognu. Poziva sve{tenike da “gde su zavedenenarodne osnovne {kole, po rasporedu predavawa, neizo-stavno pou~avaju na{u mlade` u nauci hri{}anskoj, agde su srpsko-pravoslavne {kole, da nadgledaju takvopredavawe, i Nas o tome izvje{tavaju.” Traìo je da muse na kraju svake godine dostavi uspeh u~enika i pre-gled pre|enog gradiva iz veronauke. Tamo gde nije bi-lo srpsko-pravoslavnih {kola, a da na{a deca ne biostala bez ikakve pouke o veri, naredio je da sve{teni-ci nedeqom i praznicima “kod crkava ili kod svojihku}a okupqaju djecu iz povjerene im parohije i tu da ihnau~e: uredno prekrstiti se, zvati se srpsko-pravoslav-nim imenom.” Decu treba da nau~e napamet molitvu Go-spodwu “O~e na{”, “Vjeruju”, i “Deset zapovjedi Boì-jih”, uz kratko pravilo moralnog vladawa.

De{avalo se da su gra|anske vlasti zbog prestupa ka-`wavale sve{tenike i upu}ivale ih na izdràvawe za-tvorske kazne, {to je nanosilo {tetu sve{tenstvu i Cr-kvi. Godine 1889. osu|ena su 4 sve{tenika, 1 jeromonah i1 arhimandrit. Trojica su osu|ena zbog buwewa narodaprotiv vlasti, jedan zbog uvrede vladara, jedan zbog ubi-stva i jedan zbog zlostavqawa neke ène. Da se ne bi po-navqale ovakve stvari mitropolit je okru`nicom od 23.oktobra 1889. godine naredio protoprezviterima i nad-zirateqima da sazovu podru~no sve{tenstvo i da ih saovim slu~ajevima upoznaju i da ozbiqno prime pouku:“Usled ~ega se svakome najozbiqnije preporu~uje, da sesvaki svojoj sve{teni~koj du`nosti potpuno oda, i najsa-vesnije odaziva, klone}i se svega i sva~ega, {to bi kogamoglo u bijedu dovesti, a dostojanstvo srpsko-pravoslav-nog sve{tenika - okaqati. A to je mogu}no posti}i samorazumnim postupawem, i vrlo obazrivim opho|ewem u da-na{wim prilikama, kad je svak upro o~i na rad i pona-{awe sve{tenika, i kad ni~iji i najmawi prestup ne mo-è olako pro}i.” Kaè se da “u svakom ìtu kukoqa ima,ali sve{tenstvo mora biti ~isto; to sjeme mora da je kaozlato”, opomiwe svoje sve{tenike mitropolit. Okru-`nicu je zavr{io re~ima: “Imaj vazda u pameti sve{te-ni~e, da je promisao Vi{wega, izabrao te izme|u mnogih,i postavio me|u qudima na najodli~nije mjesto, da propo-vjeda{ i u~i{ svijet vje~noj istini Hristove nauke, iprivodi{ ga k Bogu; pa ne}e biti uzroka ni da na zemqisrkne{ gorke ù~i-kazne; ne daj, dakle, da se zbog tvojeslabosti, i mana qudskih, zastidi Srpsko-pravoslavnaCrkva, Srpski Narod.”�� Istovremeno predlaè da se

30

!# +�� !!!� �� $ � $$� �� '� �'�!� -�� '(�!* -�� '� �'�

!� -�� !� �*(�!' -�� "��!( -�� !� �*��

!� +�� !!"� �� $$$� �� (� )!�!) -�� #� �('��((�!! +�� !"#� �� $%� �� *� '"�(#�

sve{teni~ke sednice drè bar jednom tromese~no, poseb-no tamo gde do sada nisu dràne, i da se na sednicama me-|usobno obave{tavaju o dnevnim prilikama i potrebama.

Mitropolit Nikolajevi} je ~esto preporu~ivaosve{tenicima ono {to je za wih korisno, posebno uvr{ewu sve{teni~ke du`nosti. Okru`nicom od 22.januara 1890. godine poziva sve{tenike da se preplatena ~asopis Hri{}anski Vesnik, koji je izlazio u Beo-gradu a ure|ivao ga je protojerej Aleksa Ili}. âso-pis sadrì ono “{to je svakom sve{teniku najpotreb-nije za crkvu i narod.”��

Staraju}i se za sve{tenike, mitropolit se jedna-ko starao i za wihove udovice i siro~ad, i zbog togaje odlu~io da osnuje “Fond za potpomagawe udovica isiro~adi sve{tenika, srpsko-pravoslavne crkve ueparhiji Dabro-bosanskoj.” Okru`nicom od 22. febru-ara 1890. godine upoznao je sve{tenstvo sa nacrtompravila fonda i pozvao ih da podrè osnivawe i dasvojim ulozima pomognu da fond naìvi.�� U fond mi-tropolit je priloìo 800 for. a u testamentu je zaisti ostavio 3000 for.� Koliko se brinuo o porodi-ci umrlog sve{tenika vidimo i iz okru`nice od 1.septembra 1894. godine, kojom nare|uje da sve{tenikkoji je primio udovu parohiju u administraciju “godi-nu dana daje polovicu sviju prihoda iz parohije poro-dici umrlog sve{tenika”.�

Ima dosta okru`nica u kojima mitropolit pozivasve{tenike i narod da prilozima pomognu gradwuhramova Boìjih. Okru`nicom od 7. aprila 1890. go-dine poziva sve{tenike i narod da prilozima pomog-nu gradwu crkve u Maglaju, a okru`nicom od 19. apri-la iste godine crkvu u parohiji Cerovici, kotar Te-{awski.�� Me|utim, de{avalo se da su neki qudi, pa isve{tenici skupqali priloge za crkve i {kole bezblagoslova i odobrewa mitropolita. Bilo je i ta-kvih koji su skupqeni novac uzimali za sebe, varaju}ina taj na~in pobo`ni narod. Da se ovo ne bi doga|a-lo, okru`nicom od 25. decembra 1890. godine mitropo-lit zabrawuje “skupqawe milostiwe bilo u koju svr-hu bez prethodne dozvole i blagoslova ove duhovnevlasti. Ukoliko bi sve{tenstvo ili srpsko pravo-slavne crkvene op{tine dozvolile skupqawe prilogabez prethodnog blagoslova i odobrewa smatra}e se sa-u~esnikom u nedozvoqenom delu.”��

Zbog nedostatka crkava i sve{tenika ukorenilisu se neki obi~aji protivni duhu sv. pravoslavqa,u~ewu, propisima i starodrevnoj praksi na{e Svete

matere Crkve, kao: ven~awa no}u, kr{tewa i drugipravoslavni obredi po privatnim ku}ama a ne u cr-kvi. Nekada je ovo bilo nu`da, pi{e mitropolit uokru`nici od 11. oktobra 1890. godine i nije se mogloni osu|ivati, a danas, kada se na sve strane grade cr-kve i ima ve}i broj sve{tenika, nare|uje “da se odsad, gdje god ima crkva, i gdje daqina mjesta dopu{ta,sva sve{tenodejstva svr{avaju javno u crkvi, a ne uku}ama, osim slu~ajeva, kad za to postoje opravdanirazlozi, ili kad samo molewe po predmetu svome tozahtijeva.” Za ovakvu naredbu mitropolit se odlu~ioi zbog lo{ih prihoda pojedinih crkava; iz tih priho-da podmirivale su se potrebe crkve, a u mnogim me-stima su ti prihodi bili i jedini izvor za izdràva-we srpskih veroispovednih {kola. Preporu~uje cr-kvenim op{tinama i odborima da narod ne odbijajucenama, a narod poziva “da revnosnije crkvu i sv. slu-`bu pose}uje da ~vrsto stoji uz pravoslavqe, da qubii po{tuje svoju sv. veru i milu narodnost.”��

Po{to se de{avalo da su u crkvi propovedaju sve-tovwaci koji su u besedama vre|ali druge, a ton im nijeodgovarao duhu Svete Crkve, to Mitropolit je okru-`nicom od 17. novembra 1893. godine zabranio svetov-wacima da propovedaju u crkvi bez dozvole i ovla{}e-wa mesnog arhijereja ili najstarijeg u mestu sve{teni-ka. Po u~ewu svetih otaca, pi{e Mitropolit, svetov-waci “nemaju vlasti sa amvona u~iti, a i sprema imoskudeva, te ne mogu i ne znaju izvesti svoju propovedonako, kako propisuju zakoni crkveni, i teorija izlo-èna u nauci crkvenoj.”�� Saznav{i da neki sve{teni-ci neredovno ili uop{te ne propovedaju, a imaju}i uvidu zna~aj propovedi za verne, okru`nicom od 22. no-vembra 1893. godine mitropolit nare|uje da se u crkva-ma i na zbornim mestima u parohiji nedeqom i prazni-kom propoveda. Istakav{i va`nost propovedawa slovaBo`jeg istovremeno nagla{ava va`nost vladawa po we-mu. To je “prva i najglavnija du`nost, i obaveza svakogsve{tenika.” Da bi se uverio kako se ova wegova nared-ba izvr{ava, traìo je od protoprezvitera i nadzira-teqa da mu u godi{wim izve{tajima ta~no navedu ko-liko je koji od podru~nih sve{tenika u toku godine iz-govorio beseda, gde i kojom prilikom.

Isto tako zahtevao je da mu se dostave propovedionih sve{tenika koji su ih sami sastavili.�� Intere-santno je da je mitropolit li~no sastavio rasporedpropovedawa sarajevskih sve{tenika za 1894. godinu.Uz raspored koji je poslao svakom sve{teniku bilo je

i pismo u kome pi{e: “Unaprijed nadaju}i se da }e na-{a vru}a èqa od va{e strane dragovoqno po pozivui du`nosti biti primqena, te s toga preporu~ujemovam, da propoved ili besjedu, koju budete govorili,treba da bude kratka, i da u sebi sadrì hristijanskupouku na osnovu doti~nog jevan|eqa, kako bi pravo-slavni narod mogao {to boqe razumjeti i primiti nasvoje religiozno-moralno sazidawe. U takvoj poucimoète se dota}i i osu|ivati neke mane, koje su vambez sumwe poznate, i koje su se uvukle, i iz dana u danuvla~e u na{ narod.”��

Mitropolit Nikolajevi} je doznao da su mnoge cr-kve podignute od drvene gra|e ili pletera bez dozvo-le duhovne i politi~ke vlasti. To je bio razlog da 1.septembra 1894. godine uputi sve{tenstvu i crkve-no-{kolskim op{tinama okru`nicu u kojoj traì daubudu}e strogo paze “da se nijednoj crkvi, i u op{tezgradi, u kojoj se bogosluèwe ~ini, ne postavqa te-meq prije, dok se za to pismena dozvola i arhijerejskiblagoslov ne izda. Isto tako nu`na je prethodna do-zvola i politi~ke vlasti.” Istovremeno je zabranioda se ubudu}e crkve grade od drvene gra|e. Oni kojièle da grade crkvu potrebno je da pribave potrebnedozvole, da crkva bude u sredini parohije i da imajupola gotovog novca od celokupnog iznosa {to }e cr-kvena zgrada ko{tati.��

Zbog slu~ajeva da su brak sklapali bliski srodni-ci, mitropolit je okru`nicom od 24. novembra 1894.godine preporu~io narodu svoje eparhije da izbegavaovakve slu~ajeve “jer, koliko je s moralne strane predBogom grje{no, a pred po{tenim svijetom zazorno isabla`wivo nepo{tovawe krvnih porodi~nih veza:toliko je jo{ s fizi~ke strane za porod ubita~nosklapawe brakova u bliskom srodstvu; jer neukom jedokazano, da se iz takvih brakova obi~no ra|aju glu-vi, nijemi, suludasti i drugi razli~ni umni i tjele-sni bogaqi.”�� Okru`nicom od 23. februara 1895. go-dine zahtevao je od protoprezviterskih ureda da pri-kupe podatke od parohijskog sve{tenstva i da ga izve-ste u roku od dva meseca “postoji li obi~aj da otacili starateq devojke koja se udaje, zahteva od mlado-èwe ucenu u novcu tj. ako mu mladoèwa da traènusumu novca on }e mu dati devojku. Ako je devojka odbe-gla, ne}e da se pomiri s wime dok mu ne da novac.”Mitropolit se interesuje kada se traì novac, preprosidbe ili kad je ve} devojka odbegla. Da li je tajobi~aj rasprostrawen ili se postepeno gubi, koje su

31

��

!" -�� #��"# -�� ")��#��"� -�� *��"* -�� !"'� �� %$$$� �� "� �*��

"� -�� !"#� �� ' � (� ��)& �� **(�"' -�� !"�� %� �� *� ��'�"( -�� !"#� �� '#*�'#��"� -�� !"�� %$$� �� *� (*(�

") -�� *� (*��(*(�"! -�� *� (��(�(�"" +�� !"'� �� %$$$� �� "� �*��*'��## -�� *� ''��

r|ave posledice ovog r|avog obi~aja? Koji je najpode-sniji na~in da se taj obi~aj ukine?�

Prilikom kanonskih vizitacija Mitropolit seli~no uverio da su grobqa razgra|ena i zarasla u ko-rov. To je bio povod da se okru`nicom od 23. marta1895. godine obrati sve{tenstvu, crkvenim op{tinamai narodu u kojoj nare|uje “da se do kraja godine sva pra-voslavna grobqa o~iste, u dobru ogradu zagrade, i drve-}em zasade”. Od protoprezvitera i nadzirateqa traìda mu do kraja janura 1896. godine dostave izve{taj:

“1) Gdje je koje grobqe i u kojoj parohiji i kako sezove? 2) Kad je osnovano, i je li osve{tano? 3) Ima lina sredini malu kapelu, ili veliki krst? 4) Je liogra|eno, o~i{}eno i zasa|eno, i kad? i 5) Koja pakjo{ nijesu ogra|ena, ili su tako zapu{tena, da svakopreko wih prolazi; i da se vidi grob izriven, i izlo-mqeni krstovi, i leè}i spomenici, kao i sve ostalepojedinosti, ako ih ima, - o grobqima treba ovamoprijaviti; radi daqeg postupka prema nemarnima.”�

Godine 1894. Carigrad i okolina su postradali odzemqotresa. U ovoj nesre}i je potpuno sru{ena bogo-slovska {kola na Halki. O stradawu koje je zadesiloCarigradsku patrijar{iju obavestio je mitropolitaNikolajevi}a patrijarh Carigradski Neofit ¤££ 4. jula1894. godine. U pismu moli mitropolita da pomognesvojim prilogom obnavqawe bogoslovske {kole i osta-lih svetiwa i da “ujedno poradi u svojoj eparhiji naskupqawu dobrovoqnih priloga od strane pobo`nihhri{}ana, i po{aqe sa skupqenim prilogom katalogsviju ~lanova prilaga~a za ovo bogougodno delo.” Mi-tropolit se odazvao molbi Carigradskog patrijarha inaredio da se skupqawe priloga po~ne 1. oktobra 1894.godine pa do svr{etka aprila 1895. godine; skupqeniprilog da se po{aqe Konzistoriji koja }e to daqe pro-slediti.�� Iz pisma patrijarha Carigradskog Antima¤££ od 6. februara 1896. godine u kome zahvaquje mitro-politu Nikolajevi}u na poslatom prilogu, vidimo da jeskupqeno 1593 for. i 69 nov~i}a. Prilog je bio name-wen za obnavqawe bogoslovske {kole na Halki. Me|u-tim, patrijarh obave{tava mitropolita da }e {kolupodi}i svojim novcem jedan anonimni hri{}anin, a da}e prispeli dobrovoqni prilozi odlukom Sinoda bitiupotrebqeni na izdràvawe {kole.��

Jedna od posledwih okru`nica koju je izdao mi-tropolit Nikolajevi} datirana je 1. juna 1895. godine.Ovom okru`nicom pozvao je sve{tenike da {to pre

podnesu izve{taj o svojim parohijama sa naznakom se-la i u wima ta~an broj ku}a i du{a pravoslavnih, mu-{kih i ènskih. Nadzirateqi su du`ni da sastave ta-~an iskaz svih parohija svoga podru~ja i da ih dostaveKonzistoriji do kraja meseca avgusta 1895. godine.Svaka parohija mora imati ure|en domovnik (ana-graf). Prote su du`ne da obrate posebnu pa`wu da nebude nijedan sve{tenik koji bi zanemario vo|ewe pa-rohijskih matica.��

Na osnovu statisti~kih podataka mitropolija Da-bro-bosanska je u vreme \or|a Nikolajevi}a imala 25protoprezviterata i to: sarajevski, viso~ki, rogati~ki,vi{egradski, bawalu~ki, gradi{ki, te{anski, prwa-vorski, prijedorski, kqu~ki, krupski, Sanski Most,travni~ki, qevanski, glamo~ki, bugojinski, maglajski,gerzova~ki, biha}ki, derventski, kostajni~ki, petro-va~ki - unac, varcar - vakufski, vlaseni~ki i srebre-ni~ki. Godine 1889. ukinut je dubi~ki a umesto wegaosnovan kostajni~ki protoprezviterat.�� Sa~uvani supodaci po godinama o broju sve{tenika, crkava, mana-stira, parohija, sela, ro|enih, umrlih, ven~anih.

Dabro-bosanska mitropolija je 1887. godine imala:crkava 163, manastira 5, sela 2159, parohija 248, ku}a52944, du{a 426124, ro|eno mu{kih 9631, ènskih9055, umrlo mu{kih 5697, ènskih 5644, ven~anih3144, protojereja 26, sve{tenika 214, jeromonaha 2,sin|ela 2, igumana 6, arhimandrita 2; 1888. - crkava177, manastira 5, sela 2159, parohija 242, ku}a 52560,du{a 431060, ro|enih mu{kih 9736, ènskih 9026, umr-lo mu{kih 5551, ènskih 5804, ven~anih 3247, proto-|akona 1, sve{tenika 215, protojereja 29, jeromonaha2, sin|ela 2, igumana 4, arhimandrita 4; 1890. - crkava186, manastira 5, sela 2149, parohija 244, ku}a 54524,du{a 446916, ro|enih mu{kih 9344, ènskih 8731, umr-lo mu{kih 6403, ènskih 6611, ven~anih 3621, |akona1, proto|akona 1, sve{tenika 213, protojereja 29, jero-monaha 5, sin|ela 2, igumana 3, protosin|ela 1, arhi-mandrita 1; 1892. - crkava 193, manastira 6, sela 2167,parohija 233, ku}a 55653, du{a 462498, ven~anih 3472,ro|eno mu{kih 9763, ènskih 9421, umrlo mu{kih7098, ènskih 7209, |akona 2, proto|akona 1, sve{te-nika 211, protojereja 26, jeromonaha 3, sin|ela 1, igu-mana 4, protosin|ela 1, arhimandrita 4; 1893. - crkava195, manastira 6, sela 2198, parohija 238, ku}a 56368,du{a 470825, ven~anih 3500, ro|eno mu{kih 10890,ènskih 9837, umrlo mu{kih 7418, ènskih 7361, pro-

to|akona 1, sve{tenika 216, protojereja 27, jeromona-ha 3, sin|ela 1, igumana 3, protosin|ela 1, arhiman-drita 4; 1894. - crkava 193, manastira 5, sela 2148, pa-rohija 227, ku}a 58217, du{a 427502, ven~anih 3817, ro-|eno mu{kih 10756, ènskih 10115, umrlo mu{kih6765, ènskih 6612, proto|akona 1, sve{tenika 205,protojereja 27, jeromonaha 4, sin|ela 1, protosin|ela1, igumana 2, arhimandrita 4.��

2�

Mitropolit \or|e Nikolajevi} je bio velikiprilo`nik i narodni dobrotvor. Do 1893. godine odsvoje u{te|evine dao je za {kole, crkve, sirotiwu,|ake, putnike i svojim daqim ro|acima i uop{te srp-skom narodu oko 70000 for.�� Osnovao je 11 zaklada:

1. Zaklada ustanovqena 1879. za vi{e obrazovaweDalmatinaca Srbaqa tj. jednoga iz Dubrovnika, a jed-noga iz Boke - 12.000 for.

2. Zaklada za opremu srpsko-pravoslavnih udava~au Jasku u Sremu od 14. jan. 1890. - 12.000 for.

3. Zaklada (fond) srpske pravoslavne {kole uBlaùju kod Sarajeva od 14. jan. 1891. -15.000 for.

4. Zaklada (fond) za srpsku pravoslavnu osnovnu {koluu Varcar-Vakufu (Bosna) od 14. jan. 1892. - 10.000 for.

5. Zaklada srp. prav. {koli (zgrada) od 14. jan.1893. u Bos. Gradi{ci - 9.000 for.

6. Zaklada za srp. prav. osnovnu {kolu u Bos. Pe-trovcu od 24. maja 1894. - 2.500 for.

7. Zaklada za gradwu pravoslavne crkve u Blaùjukod Sarajeva od 14. jan. 1894. - 4.000 for.

8. Zaklada srp. prav. {koli u Doboju (Bosna) od19. jula 1894. - 5.000 for.

9. Zaklada za gradwu crkve u Magnajima na Vrbasuod 24. oktobra 1895. - 5.000 for.

10. Crkveno-{kolskoj srpskoj pravoslavnoj op-{tini u Bos. Dubici na prosvjetne potrebe srp. prav.naroda te parohije, od 24. oktobra 1895. - 1.000 for.

11. Testamentalno ostavqena zaklada za {kolovawe tro-jice srpskih mladi}a (1 Bos., 1 Herc. i 1 Ja{~.) - 15.000 for.

Darovi, pokloni, pripomo}i, stipendije i prilozi:1. Za nabavku zvona u â|avici 19. avgusta 1888. -

50 for.2 Za nabavku zvona crkvi u Vare{u, 25. maja 1891.-

50 for.3. Siroma{noj {kolskoj deci za nabavku odijela

23. oktobra 1889. darovano:

32

��

�#� -�� !"(� �� $/� �� !��#* -�� '� �*��**��#� -�� !"'� �� %$$$� �� "� �*��**��#' 0�� .�� 1�� +��

�� !"�� -�� 2�� .�� .� 3 �� .� ��4�� 5�� 6��

��1�� 0�� .� �� .��4�� .�� 1�� . ��1�� /�.� ��1��7 8�� !"�� /� �� '� �#*9�

�#( -�� !"(� �� (� *#��#� -�� !!"� �� $$$� �� *�� '�

�#) +�� !!"� �� $$$� �� *� *!�*"& ��" � *#� �*��*)& �� *�� '& �!"�� %� �� !� �'*��'�&�!"�� %$$� �� "� '*�& �!"'� �� %$$$� �� #� �)��))&�!"(� �� $/� �� *� '��'�)�

�#! -�� !"�� %$$� �� *'��

a) Srp. prav. op{tini u Bawa Luci - 150 for.b) Srp. prav. op{tini u Bos. Gradi{ci - 100 for.v) Srp. prav. op{tini u Travniku - 50 for.g) Srp. prav. op{tini u Derventi - 50 for.d) Srp. prav. op{tini u B. Novom - 50 for.4. O vaskrsu 1890. za arhijerejsku stolicu u novoj

crkvi u Sarajevu -120 for.5. Srpsko u~iteqskom konviktu u N. Sadu 16. jula

1890. - 500 for.6. Povodom proslave 100-godi{wice dubrova~ke

op{tine, 14. oktobra - 50 for.; zadruzi srpkiwa Du-brovkiwa - 50 for.

7. Za uqep{awe crkve bogoslovskog zavoda u Re-qevu i arhijerejsku grobnicu 21. oktobra 1890. - 1.000for.

8. Za osnivawe srp. prav. osnovne {kole u mana-stiru Mo{tanici (Bosna) 12. oktobra 1891. - 250 for.

9. Fondu srpske {kole u Kotoru 1. juna 1894. - 500for.

10. Fondu srpske {kole u Kqu~u (Bosna) 14. janu-ar 1895. - 300 for.

11. Fondu srpske {kole u Biha}u 14. januara i 24.novembra 1895. - po 200 for. - 400 for.

12. Fondu srpske {kole u Prwavoru 14. januara1895. - 500 for.

13. Fondu srpske {kole u Krupi 14. januara 1894. -500 for.

14. Fondu srpske prav. {kole u [ibeniku 1895. -50 for.

15. Berberovi}u Jovi gimnazisti u Kotoru za1893-5 - po 100 for.

16. Pravoslavnoj crkvi u Jasku:a) jedno okovano jevan|eqe ( vel. kolo) - 500 for;b) arhijerejska {taka i sve{teni~ko odjejawe -

500 for;v) prestolni krst ( srebren-pozla}en) - 280 for.17. Peva~kom dru{tvu “Sloga” u Sarajevu 10. jan.

1889. - 50 for.18. Za Milutinovi}ev spomenik 30. maja 1891. - 50

for.19. Krajcaro{kom dru{tvu Srpkiwa u Sarajevu 29.

decembra 1888. - 50 for.20. îtaonici srpskoj u Bawa Luci 13. jula 1891. -

100 for.21. Ispla}en ulog srp. u~iteqskom konviktu u

Nov. Sadu za u~iteqa u Jasku Petra Ku}an~anina 21.decembra 1894. - 62 for. 50 nov.

22. Svetozaru Gruba~u pripomo} za kwièvan rad- 100 for.

23. Marku S. Popovi}u - 50 for.

24. Crkvi prav. u Biha}u pripomo} za gradwu - 50for.

25. Crkvi prav. u Koba{u - 50 for.26. Jednoj udava~i srodnici oprema -1.000 for.27. Sve{teniku \or|u Bjelanovi}u pripomo} i

nagrada za otpravqawe poslova mitropolitom povje-renih, a izvan du`nosti u konzistorijalnoj kancela-riji 1894. - 400 for.

28. Jednom sirotom srodniku oprost zajma 1891. -2.000 for.

29. Srp. prav. crkvi staroj u Sarajevu 1886. - 100for.

30. Srp. prav. crkv. {kolskoj op{tini u Sarajevuza gradwu ku}e 1889. i 1890. - 200 for.

31. Srp. prav. {kolskom odboru u Sarajevu o sv.Savskim besjedama od 1886-1896. - 210 for.

32. Muzeju u Sarajevu 1887. i 1888. - 100 for.33. Za izdavawe “Isto~nika” (1887. - 100 for.,

1894. - 200 for.) 300 for.34. Dru{tvu Sv. Save u Beogradu ( 1886. - 100 for.

1887. - 100 for.) 200 for.35. 24. feb. 1887. Boqari}u i Taj{anovi}u pripo-

mo} za {tampawe crkv. notalnog pjenija - 50 for.36. Za izdawe djela “Dobrotvori Dalmatinski” 23.

januara 1895. - 150 for.37. Siroma{nim srodnicima, stipendije u~enici-

ma i u~enicama, udava~ama pripomo}i, o Sv. Savskimbesjedama, pripomo}i na gradwe crkava i {kola, hu-manitarnim dru{tvima, vojnicima, putnicima, siro-tiwi itd.

1886. izdao je 1.408 for.1887. ” ” 633 for. i 50 nov.1888. ” ” 1.112 ”1889. ” ” 644 ”1890. ” ” 754 ”1891. ” ” 1.341 ”1892. ” ” 731 ”1893. ” ” 911 ”1894. ” ” 582 ”1895. ”do 3(11)382 ”

Testamentalno1. Ro|acima - 5.580 for. u gotovu2. [kolama, crkvama, sirotiwi i bolnici - 825

for.3. “Bosansko-hercegova~kom isto~niku”, “Bosan-

skoj Vili” i dru{tvu peva~kom “Slozi” svakom po 100for. - 300 for.

4. Zaklada za gradwu crkve u Magnajima na Vrbasu- 5.000 for.

5. Legat |acima Srbima na Univerzitetu u Be~u zaspomen svoje supruge Ekaterine -2.000 for.

6. Legat |acima Srbima na Univezitetu u Gracu zaspomen sina êdomiqa - 2.000 for.

7. Legat |acima Srbima na Univerzitetu u Zagre-bu za spomen k}eri Sofiji - 2.000 for.

8. Legat sve{teno-udovi~kom fondu Dabro-bosan-ske mitropolije - 4.500 for.

9. Legat Srp. prav. crkvenoj op{tini u Sarajevuodre|en za spomen blaènopo~iv{a roditeqa oca,sve{tenika Simeona, i matere Vasilije, od prilike-10.000 for.

Svega je daovao 135.523 for. 50 nov.��

Iako je svu u{e|evinu ostavio Crkvi i svome naro-du, bilo je onih koji su ga po {tampi napadali izraziv-{i sumwu o poreklu tolikog novca. Te vesti su stiglei do Mitropolita zbog ~ega je on na konzistorijalnimsednicama 8. aprila i 24. maja 1893. godine dao ispovestodakle mu novci. U ispovesti kaè da je od pokojnogoca nasledio 10.000 for.; 28 godina sluìo je u Dubrov-niku, godi{wa plata 1.000 for, ukupno 28.000 for.; 22godine u Zadru, gde je primio 22.000 for.; u Dubrovnikuje dobio na osigurawe ìvota po~iv{e majke Nike kav.Bo{kovi}a iz Be~a 6.000 for.; od novembra 1881. godi-ne pa do januara 1886. godine kao dodeqeni ~lan zadar-ske sarajevskoj Konzistoriji, i kao potpredsednik ovepotowe, imao je godi{we 3.400 for., ukupno 14.000 for.;7 godina otkako je mitropolit prima godi{we 8.300for., ukupno 58.000 for. Ukupan iznos prihoda bio je138.000 for.� “Eto Vam ~iste ispovjesti, koju dadoh neradi svojeg pravdawa, ve} samo da znate, a ja mirne du-{e, ~iste savjesti, vedra ~ela i po{tena obraza, pripu-{tam sebe, sav svoj ìvot i rad ocjeni bespristrasnekritike istoriji, i ja je se ni najmawe ne pla{im, paneka se i javno pi{e i tajno misli {ta ho}e, ja se na tonikada ne}u obzirati, niti }e to biti u stawu skrenutime s puta na kojem sam, a jo{ mawe proizvesti u meniogor~ewe pa da zbog nesavjesti novinara i soka~kihrazgovora, pokoleba se moje rodoqubqe, da uskratimsvoju ruku pomo}i potrebama mojeg srpskog naroda iwegove prosvete.”

�8 �$ � ��0�� $��

33

��

�#" +� ,�� (*��((� ��# �� !"�� %$$� �� *'�� +� ,��

ZENICA

TRAGIZMA

Svaki ~ovek je zarobqenik tajni,jer je svaki opsednut tajnama. Sa svihstrana one se zgr}u oko wega. Iz sva-ke pojave lu~i se po tajna, a iz svaketajne po bezbroj tajni. nema stvarikoja nije bremenita tajnom. Tajna dotajne; tajna na tajnu i - dobio se svet.ôvek ima u sebi neku praiskonskucentripetalnu silu za sve {to je taj-na. I privla~i sve tajne; i one hrle kwemu, opsedaju ga sa svih strana. Sva-ko ~ulo wegovo opsednuto je bezbroj-nim fizi~kim tajnama. U svaki atomwegov gledaju ~udesne tajne iz svaketvari. I najmawa tajna razrasta se utajnu vaseqensku, tajnu beskona~nu.Otisne li se ~ovek niz jednu od wih,otiskuje se u ekskurziju kojoj krajanema. Posledwa tajna svake pojave isvake tvari obavijena je beskona~no-{}u. Tajna jedne maju{ne vodene ka-pqe je tako ogromna da se u woj udavesva ~ula ~ovekova, sav um, sva misao.Proanalizirana do kraja, kapqa vodese sastoji iz nedeqivih, nevidqivih,neopipqivih ~estica, koje se zovuatomi. Tako u~i moderna hemija. Vi-dqiva kapqa osniva se na nevidqi-vim ~esticama; opipqiva kapqaosniva se na neopipqivim atomima;kona~na kapqa su{tinom svojom oti-skuje se u beskona~nost. To je hemij-ska beskona~nost. No postoji i fi-zi~ka beskona~nost. Moderna fizi-ka ima svoju beskona~nost, jer seosniva na hipotezi o etru, “koji jeneopipqiv i nepokretan, po sebi i zasebe neopa`qiv”. - Tako moderna fi-zika i moderna hemija svaku pojavu isvaku tvar svode na ne{to nevidqi-vo, na ne{to nad~ulno, na ne{to bes-kona~no. U samoj stvari, besko-na~nost je konac svake, na izgled, ko-na~ne tvari. Sve fizi~ko je u osnovimetafizi~ko; i u najsitnijoj tvariukotvqena je beskona~nost, i ~ovek

je ne moè uloviti na ~ulima, ni mi-slima. Sve kona~no bazira na besko-na~nom. Postoji neki suptilno zago-netan prelaz iz kona~nog u besko-na~no, prelaz koji ne podleè nika-kvoj ~ulnoj ni logi~koj analizi. Sve{to izgleda ~ulno, u stvari je nad-~ulno; sve {to je mislimo, u stvari jemeta-mislimo. Mislimost sveta jeneuporedqivo uà od realnosti sve-ta. I zato je i ta mislimost besko-na~na i po~etnom i zavr{nom svojomstranom. Ako ~ovek namerno ne skra-

}uje svoje misli i namerno ne suàvasvoj duh, mora se ose}ati u ovom svetukao misle}a quska na valovitom mo-ru beskona~nosti.

Tajanstvenost sveta je besko-na~na, - to mora ose}ati svaki, kojimakar jednom nepristrasno zaviri utajnu sveta. No i tajna ~ovekovog bi-}a je ne mawa i ne kra}a. Svrne lipogled na sebe - ~ovek susre}e neis-kazanu tajanstvenost.. Zamislite,~ovek ne moè da objasni sebi, kakose u wemu samom vr{i prelaz iz ~ul-nog u nad~ulno, iz tela u duh, iz ne-svesne materije u svest. Priroda we-gove svesti i misli nedomislima jeza wegovu misao. Mislimost wegovemisli je mnogo kra}a i uà od priro-

de same misli. Isto tako i misli-most ~ula i delatnost ~ula. Sve se tootiskuje u neku unutra{wu besko-na~nost. I spoqa tajanstvena besko-na~nost i iznutra beskona~nost, ajadni ~ovek izme|u wih.

Opasno je biti ~ovek; opasno jebiti prikqe{ten izme|u dve besko-na~nosti, koje se takmi~e u tajan-stvenosti i zagonetnosti. ôvekaplene i jedna i druga. I jedna i drugase neumorno otimaju o nesre}nog ~o-veka. Zgusnute u dva sveta one udara-ju ~oveka svim beskona~nim straho-tama svojim. I on se, izmu~en i izra-navqen, ratosiqa i jednog i drugogsveta, ali ne moè van wih i iza wih.Takva je kob wegova.

Tragi~no je biti ~ovek, jer je ~o-vek postao zenica tragizma, zenicaza sve {to je tragi~no i u gorwem i udowem svetu, i u spoqnoj i u unutra-{woj beskona~nosti. Kroz wega jeprogledao svaki bol; u wemu se raz-bolela svaka tvar; kroz wegovo okoje proplakala àlost svakog bi}a;on je bolnik koji preboqeva bolestegzistencije; u wemu se kao u sabir-nom so~ivu sabrao sav tragizam sve-tova, i on se gr~i i lomi na odru ne-mo}i svoje.

Uàsno je biti ~ovek, jer u uskomtelu svom ~ovek nosi dve besko-na~nosti. On je matica oko koje sesle}u svi rojevi svih uàsa iz gor-weg i doweg sveta. Kuda god krene,nepregledni rojevi uàsa prate ga.ûla wegova poseli su uàsi, i du{uwegovu, i telo; i on se o~ajno bori sa~udovi{nom tajnom svetova.

Ta opasnost, ta tragi~nost, tauàsnost - probudile su ~oveka nasve probleme, na sve tajne, i on se savrasuo u wih. Nema tvari pred kojomse ~ovek nije savio u znak pitawa.Nema pitawa koje nije povuklo ~ove-ka u svoju beskona~nost. Jer svakopitawe izvodi ~oveka van granica~ove~jeg, ~ini ga trans-~ove~jim,trans-subjektivnim, skop~ava ga sprirodom ispitivanog objekta, i po-

34

��

tapa u beskona~nost. Za pitawem ni-~e pitawe; i nigde kraja pitawima, inigde konca odgovorima. Ako ni po~emu drugom, ono po pitawima, poproblemima ~ovek je beskona~an. Noi ~ulo koje pita, i duh koji pita, nisuli beskona~ni, kada mogu poroditibeskona~na pitawa?

Kada bi ~ovek bio kona~an, i pro-blemi bi wegovi bili kona~ni, i te-`we wegove. [to je kona~no, da selako registrovati, klasifikovati.No ko moè dati iscrpni registar~ovekovih te`wi? Ko ih moè kla-sifikovati? Ko prona}i zavr{nu,zbirnu te`wu? Ko }e uhvatiti ~ove-ka u formulu? Ko u granice? Ko u re-~i? Da li iko moè opisati krug oko~ovekovih te`wi, oko ~ovekovihproblema, oko ~ovekovih postignu-}a?

Ma s koje strane posmatran, ~ovekje beskona~an tajanstveno{}u:

S to~ke svake pogledaj ~ovjekaKako ho}e{ sudi o ~ovjeku -Tajna ~ojku ~ovjek je najvi{a!

�9��

Kao duga raskinut je ~ovek prekoneba ìvota; krajevi se wegovi nevide; jednim krajem zarowen je u ma-teriju, a drugim u nadmateriju. Onpredstavqa lestvicu izme|u mine-rala i duha. On je prelaz iz materijeu duh; i obrnuto: prelaz iz duha u ma-teriju.

“Telo sam i samo telo”, zbori Ni-~e; ne zbori li on: tajna sam i samotajna? U ~ove~jem telu suvi{e je za-stupqena ilova~a, i ona se polakoroni, dok je smrt sasvim ne odroni, iispepeli, i izme{a zemqu sa ze-mqom; a Arciba{ev, strasni poklo-nik tela kao i Ni~e, zami{qen stoji“u posqedwej ~erti”, stoji kraj ras-padaju}eg se ~ove~jeg tela i ispra}aga u zemqu Mojsijevim re~ima: “ze-mqa jesi u zemqu }e{ oti}i”.

“Telo sam i samo telo”... No, reci-te mi, od ~ega je nemiran duh u ~ove-ku? Zbog ~ega se stalno otrè od telai otima kroz bezbrojna pitawa ka ne-

~em izatelesnom, nadtelesnom i bes-telesnom? Ne zato li {to se u telu sapet ~ula ose}a kao u tamnici, zatvo-renoj sa pet katanaca? Ni~eova de-finicija ~oveka ni u kom slu~aju neiscrpquje tajnu ~oveka. Ne iscrpqu-je ni tajnu tela wegovog, ni tajnu duhawegovog. I duh i telo su sasireni je-roglifi, koje mi sri~emo, i mo`dapogre{no sri~emo. Jedno znamo: miiscrpno ne znamo ni prirodu tela, niprirodu materije. ôvek ne moè od-govoriti ne samo na pitawe: {ta jeduh? ve} i na pitawe: {ta je materi-ja? Duh u telu - ne ose}a li se kao mi{u mi{olovci? I telo u duhu - ne ose-

}a li se kao ptica uhva}ena u mreùpregustu? Duh je samom sebi tajna, imateriji; no isto tako i materija. Re-alnost materije je ne mawe fanta-sti~na od realnosti duha. Priroda i

materije i duha skriva se u dubinamaneispitane beskona~nosti.

Iz tajanstvenog braka materije saduhom rodio se ~ovek. Beskona~nosti s jedne i s druge strane. Zato ~ovekli~i na stra{an san, beskona~an san,koji materija sawa u naru~ju duha. Ikao svaki san - realnost mu je pokaza-na, a ne logi~ki dokazna, nema grani-ca ~ovek. Granice tela wegovog gra-ni~e materijom; a granice materije~ime grani~e? ôvek ose}a sebe ~o-vekom, a nezna su{tinu sebe; ~ovekpreìvqava sebe kao relanost, a ne-zna su{tinu preìvqavane realno-sti. - Neznamo ~oveka. Gledan iz tela- duh izgleda podsmeh telu; gledano izduha - telo izgleda prkos duhu. I sama~ula nadraùju duh da prekora~ujegranice tela. Svuda ambisi; ambisioko svakog ~ula; ambisi oko svake mi-sli. Bezdna do bezdne, bezdna nadbezdnom, i nigde nepokolebivog tla,da nesre}ni ~ovek ~vrsto stane.Stalno padawe, neprestano survava-we ka nekom dnu koje mo`da i ne po-stoji; stalna vrtoglavica... i ~ovekse ose}a o~ajan kao da je o~ajawe u we-mu navr{ilo svoje punoletstvo.

“Budite verni zemqi”... buncaevropski ~ovek, bunca Ni~e, dok jezemqa sa svih strana opkoqena jezo-vitim ambisima. Zemqa... [ta je ze-mqa? Jedan moj ~ovek {krgutnu zu-bima i re~e: zemqa je istruleli mo-zak u lobawi nekog ~udovi{ta. Po-no} nosim u zenici svojoj, ne podne;zemqa je punoletstvo uàsa; gledaju-}i zemqu i, ah, ìve}i na woj, raspa-da se du{a u meni probu|enom nadambisima... Stra{no je biti ~ovek.

Mawe tajne izvijaju se spiralno uve}e, a ve}e u najve}e. ôvek iz upor-stva moè odricati beskona~nost,ali ne i beskona~nost tajne. Odrica-ti to, bilo bi ne uporstvo ve} bezu-mqe. Tajanstvenost sveta je besko-na~na. Svaka tvar je beskona~na svo-jom tajanstveno{}u. Ne priznati ito, ne zna~i li: kratke misli imati;ne zna~i li: misliti, i ne mo}i do-

35

��

misliti; ose}ati, i ne mo}i do-ose-titi. Tajna stradawa; tajna bola; taj-na ìvota; tajna smrti; tajna qiqa-na; tajna slavuja; tajna tvoga oka - zarte tajne nisu beskona~ne?

Sve je potopqeno u misteriju neis-kazanu. Svaka tvar ima jedan nimbus:beskona~nost; svaka tvar je - simvolbeskona~nosti. To ose}a svaki ko semakar jednom pogruzio u tajnu ma kojetvari. U toj sveop{toj tajanstveno-sti postiè se jedno: jedinstvo ovo-stranog i onostranog. Pitawima i~u|ewem ~ovek je - ovostrano-ono-stran. Zlo u ovom svetu gura ~ovekaka onom svetu. Stradawe formira te-lo ~ovekovo u znak pitawa, koji seistavqa prema onom svetu, i od na-prezawa ispravqa u znak ~u|ewa.Ovaj teskobni svet je pitawe, koje nemoè na sebe odgovoriti. Bez ravno-teè ose}a se ~ovek na granici izme-|u dva sveta: teà ovostranog vu~e ksebi, teà onostranog - k sebi, a jadni~ovek posr}e, spoti~e se i pada. ô-vek je do uàsa zagonetno bi}e: on jena sredokra}i, na vododelnici izme-|u ovog i onog sveta. Izgleda da je po-zvan da bude zglob ovostranog sa ono-stranim. I on to proba; proba kroznauku i filosofiju, kroz poeziju ireligiju, naro~ito religiju.

Kroz religiju ~ovek svim silamaproba da premosti provaliju izme|uovostranog i onostranog, izme|u vi-dqivog i nevidqivog, izme|u ~ulnogi nad~ulnog, i da omogu}i organskoshvatawe sveta ovog i onog. Kroz re-ligiju ~ovek proba da se uravnote-ì, da ne preceni onostrano na ra-~un ovostranog, i obrnuto. To nijeluksuz, ve} najneophodnija neophod-nost; to nije neprirodno, ve} sa~i-wava su{tinu prirode ~ovekove.Ima ne{to u ~oveku {to se ne moèuìveti u ovaj trodimenzioni svet,u kategorije vremena i prostora. Tone{to nalazi svoj izraz u religiji, isvoj jezik. Kroz religiju ~ovek pobe-|uje geocentrizam i poku{ava daapirocentrizmom pobedi egoizam.

Ose}awe beskona~nosti prisutnoje u svakom ~oveku. Probudi li seono projavquje sebe kroz religiju;ostane li uspavano, ono daje mestanereligioznosti, indiferentizmu iateizmu. Nereligioznost i ateizamse javqaju kod onih qudi, kod kojih jeto kozmi~ko, to beskona~no ose}awenarkotizirano solipsisti~kim ego-centrizmom. Zatraì li ~ovek smi-sao ìvota, smisao koji bi bio traj-niji od moqa~kog, u wemu se odmahrazbudi uspavano ose}awe besko-

na~nosti. I ~ovek se kroz religijupruà iza sebe i iznad sebe traè}ièqeni smisao. I religija postajesredstvo za pobedu nad egoizmom, nadsamo{}u, sredstvo za produèwe, zapro{irewe, za udubqewe, za obesko-na~wewe ~ovekove li~nosti. Krozreligiju ~ovek se bori za {iri krugrealnosti, za smisao nadrelativni,za ciq neprolazni, za optimizam ne-ugasivi, za besmrtnost blaènu. Utome je smisao, u tome i opravdawesvih religija koje su nikle na na{ojmnogonapa}enoj planeti.

Jeromonah Justin

TERAPIJA

Neka niko ne huli na Boga... ô-vek ga je uvredio, napustio... Samo je~ovek sluga satane - i niko drugi. Asve dotle dok se ne bude vratio Boguu dubokom pokajawu - sve dotle ne}ese spasti. Zar i sam Psalmopevac ni-je kazao: Da nije bio Gospod s nama

neka re~e Izraiq. Da nije bio Go-

spod s nama kad qudi usta{e na nas;

ìve bi nas pro`drli kad se raspali

gnev wihov na nas; potopila bi nas

voda; reka bi pokrila du{u na{u,

pokrila bi du{u na{u silna voda;

blagosloven Gospod, koji nas ne dade

zubima wihovim da nas rastrù...

itd.I onda gde je lek? - On je pre svega

i iznad svega u zdravoj, vedroj, ~istoj,po{tenoj du{i pojedinca i zajedni-ce, u kojoj blista samo svemo}na qu-bav prema Bogu i prema ~oveku, pre-ma wegovom postojawu; za Lepotu iSvedobrotu, u kojima je smisao ovogìvota; u du{i okrenutoj Svedrì-tequ i vrhovnom Esteti, u Bogu Sve-qubavi kroz Sveobuhvatnost.

Na takvoj osnovi i takvom zbiva-wu jedino moè qudsko dru{tvo dauni{ti sve bolesti i da svoj ìvotraspline u blaènstvu sre}e i sve-op{teg zdravqa - duhovnog i tele-snog. A za sve to Bo`je provi|ewedalo mu je od po~etka sve uslove i sveuro|ene instrumente za ostvarewe iobezbe|ewe takvog ciqa. Dalo mu jesve vrline i duhovne i fizi~ke mo-}i, da moè da odrì sebe u lepotiìvota, u punom zdravqu i u vedromuìvawu svoga stvarala{tva... Zato,ako smo dobro ~uli glas na{eg Go-spoda, bi}e uni{tena sva zla ovogasveta i sve bolesti i ostvarena svadobra... Ali ako smo zaboravili ovajglas i uhvatili se u sramne satanskemreè - tada propa{}emo svi nepo-vratno, u najgorem ponièwu i sra-moti, sa licem unakaènim rugobomi ogavnom du{om.

36

��

Ako se udubimo u pojedine ~iweni-ce koje otkrivaju duhovno-telesne mo-}i bi}a, wegove psihobiolo{ke kog-nitivne pojave, to bi}e mora da budeozareno i blaèno. Zar nemamo toli-ko mnogo dokaza za to! Pre svega uve-rili smo se u isceliteqsku mo} du{e.Uverili smo se i kao lekari u svako-dnevnoj praksi, u bolnicama i klini-kama. Znamo da du{a ima i svoja du-hovna zra~ewa, tzv. Telepatska - kojamogu da na druge prenose svoje dobre,kao i zle misli. Dobra re~ moè daizle~i bolesnika - kao {to nepri-kladna i neobazriva moè da ga uni-{ti. Ne ~udite se tome. Neveruju}i~ude se, kako je na{ Spasiteq - vrhov-ni Lekar - mogao da re~ju izle~i, ilidodirom prstiju, veliki broj bole-snika, koji su verovali. Me|utim,Sveto pismo puno je takvih dokaza. O,te{ko vama koji ne verujete!... Ne ma-li broj lekara, naro~ito u [vajcar-skoj, mole se Bogu zajedno sa pojedi-nim bolesnicima, o ~ijim dobrim re-zultatima napisali su zna~ajne kwi-ge... U na{oj Pravoslavnoj crkvi ima-mo izvesna manastirska mesta u kojadolaze iz naroda mnogi bolesnici, gdenalaze svoja iscelewa bez upotrebelekova. U tome predwa~i na{ zname-niti manastir De~ani, u kome je kraqDe~anski - i sam progla{en za sveca,Sv. Mrata - pidgao uz manastir tada-{wu ~uvenu bolnicu. I dan-dawi dola-ze u ovaj manastir mnogi bolesnici, nesamo hri{}ani, ve} i muslimani koji umolitvama nalaze svoja iscelewa...[irom sveta poznato je i isceliteq-sko dejstvo mesta Lurd u Francuskoj,koji pripada Rimokatoli~koj crkvi. Uwemu mnogi bolesnici bivaju isceqe-ni od razli~itih te{kih bolesti, kao{to su tuberkuloza, izvesne oduzeto-sti, ~ak i rak itd. Za te bolesnike po-stoji svestrana medicinska dokumen-tacija, kako pri dolasku, tako i priodlasku. Laboratorijski i rentgent-ski snimci, kao i op{ti lekarski pre-gledi, koji dokazuju postojawe oboqe-wa kod dolaska, isto tako pokazuju i

iscelewa kod mnogih pri odlasku. Po-red publikacija koje potvr|uju ove ~i-wenice, o tome mi je detaqno pri~ao ijedan francuski lekar, rodom iz samogmesta Lurd, a i lekar je u wemu; pri~aomi je za vreme zarobqeni{tva u ne-ma~kom logoru, da je se i sam uverio navelikom broju bolesnika, pregledav-{i i sve te lekarske nalaze. A le~ewese obavqalo samo molitvama i duhov-nim preobraàvawem vi{e dana i nakraju ulaskom u hladnu vodu na odre|e-nom mestu, svega jedanput pod kipomSvete Deve Marije - gde su ve} deceni-jama stvarane deluju}e egregore, kaoduhovne sile. [ta su egregore? Dr

Ksenija Atanasijevi} dale je svoju de-finiciju o wima, po kojoj su “egregorekolektivni misaoni oblici, ~ije dej-stvo, kad su egregore proizi{le izopravdanih molbi za pomo}, i naro~i-to za ozdravqewe, moè da bude vrlosna`no i efikasno”.

Ne zaboravimo da je Bog dao qud-skoj du{i i osobinu i sposobnostDuha Svetog, dao joj je razum i intui-ciju, i voqu, sa kojima je dobila spo-sobnost da upoznaje sredinu u kojojìvi, da razvija nauku, i da sa womotkriva sve {tetne uzroke i podu-

zroke, prouzrokova~e bolesti, kao ida ostvaruje sredstva za wihovo ot-klawawe. Na taj na~in i oboqewa iztre}e grupe mogu biti uspe{no ot-klowena primenom takvih otkri}a,koja ve} i sad u najve}oj meri postojeali se suvi{e malo ostvaruju.

A ko moè da to uradi? JedinoQubav, stvarala~ka qubav, pred ko-jom ne postoje nikakve nepremostiveprepreke... Samo u me|usobnoj quba-vi i po{tovawu svih qudi moè daopstane celo dru{tvo. Gde su tesmetwe, koje se na ovakvoj osnovi nebi mogle prebroditi! U tom smislui zna~e re~i Hrista Spasiteqa (poMateju, gl. 6) re~i: “Zato i{titenajpre carstva nebeskog i pravedno-sti wegove, a sve drugo doda}e vamse”. To je jedinstveni odgovor i nasve ekonomske teorije, koje bi hteleda je obrnuto...

U dana{wem svetu u sveop{tojraspar~anosti, besni orkan mr`we,zlobe, pakosti, koje razaraju sve {toje plemenito i konstruktivno, i do-nose raspadawe, trulewe, pometwu,meteè, ratove, porobqavawe ~ove-ka ~ovekom i kult nihilizma... Ka-kve nesre}e, pojedina~ne i op{te, izsvega toga neminovno nastaju, mi-slim da je jasno svima.

A ko moè sve to da odstrani? Mo-ra biti isto tako jasno svima, da tomoè jedino hri{}anska vera - na~elu sa svojom ve~nom, neoborivomCrkvom, sa wenim vrhovnim pasti-rima i celim sve{tenstvom, wenimfilosofima i pesnicima, wenimumetnicima - slikarima, wenim na-u~nicima, i celom wenom plemeni-tom pastvom u gra|ewu svepovezano-sti celog ujediwenog sveta u trajnommiru. Jer samo kroz mir i qubav ì-vot je u blaènstvu. Nije li na{Spasiteq i U~iteq, kad je se javiosvojim u~enicima posle svog Vaskr-sa, kazao amanetske re~i: “Mir vam...mir vam” A {ta zna~i ovaj mir? - Toje mir u punoj i neokaqanoj svetlojslobodi i u milosti Bo`joj...

37

��

I OD POSTA

MENI DOSTA

({aqiva pjesma)

Neko na }upriji, neko na mostu

A ja bih - o Velikom postu.

Jer sam znao {ta ho}u

A ho}u da ne}u Masno}u!

Volim karate, plivam prsno

Zato ne tro{im ni{ta mrsno.

Ja radim dawu a spavam no}u

A svoj apetit prepu{tam vo}u.

Ne moraju mu zveckasti kosti

Pa da se vidi da ~ovjek posti.

Kad èlim carski da se gostim

Ja sve batalim pa samo postim.

Tako se nikad ne àlostim

Jer post je moj sve~ani kostim.

A u~inak je vidqiv i znatan

Sav sam {lagantan i elegantan.

Vasko Tadi}

13 godina âjni~e

MALI JOVAN

Zapostijo mali Jova

Pa mu stigla hrana nova

Stalno ru~ki stalno traì

Da se hranom tik osnaì.

Tek mu eto, tek dva leta,

Ali ~udo od deteta

Samo tr~i samo grakti

Posni dani su mu slatki.

Kad u crkvu stigne, do|e

Wega sanak umor pro|e

Samo qubi krst do krsta

I krsti se sa tri prsta.

Sve}u uzme prisluùje

Sav od sre}e poskakuje

Pa doziva ime milo

[to ga na svjet podarilo.

Zapostio Jova - neka

I pri~e{}e èqno ~eka

Pa }e du{a da zablista

Kada primi Spasa Hrista.

M. J.

HVALA TI GOSPODE

�� +� � �� -�� /�+�

��1�� $� ��2� %��$��4�� $� ��$ �� $� ��6�� &�� 1�� !� �� 5�� 5� ��

%�� $� 1$�� :��%�� $� �� ;��$�0��%�� $� &�� 2�1 ��%�� $� 1�� 0��

6 �� 0��7�� &�� :� ��:��)� �� 3� ��

%�� :�� 1$�� 1�$��%�� $� ��$� 7��%�� $� 9�� 2��2��%�� $� ��$ ��

<�� %��$�$�<�� 5� =�2� %��$��<�� 5� 1 ��<�� 5� �� $��

<�� 1��>� �� "��.�� $� � ��

Z. E.

38

��

\URO I MRAK

Pao mrak, pao mrak,

Mali \uro na sokak,

Da se sanka grudvat èli,

I razgr}e snijeg bijeli.

Pao mrak, pao mrak,

Sad se \ura pravi jak,

Pravi snije{ka najve}ega

Da svi hvale tap{u wega.

Pao mrak, pao mrak,

Sa sankama ide svak,

Pa i \ura sanke vu~e,

Bi}e trke ko i ju~e.

Pao mrak, pao mrak,

I u ku}u u{o svak,

Samo \uro jo{ se igra

I skaku}e kao ~igra.

A kad zvono s crkve zvoni,

Mali \uro se pokloni

Jer ku}i se mora po}i,

Kraj je ovoj dje~joj no}i.

Pao mrak, pao mrak,

Nikog nema samo mrak,

A \uri nam sutra slava

Ve} je lego i ve} spava.

M. J.

SMOGNIMO SNAGU

�� %� ��" 5�� 5� � ��%� �� 5��2� &�� 1��

%�� 1� �� $� ��0�� 1 ��>�1�� $ 5� � �1��3� ��

7�� :� ;�� =�0 �� 5��3� �� 2�8�$� � �$� ��

.�� $� ��5�� .�� 1�� 1 �� %�$�� 2�� 1��3�? 1�� 6��

@�� A�12��) ��

HRISTOVA BRA}A

Opet nemir neki vlada

Opet mra~i stara nada,

Opet odmor o~i traè,

Da se nadom bar osnaè.

Sirotiwa opet pati,

Pa kada }e jednom stati

Seliti se opet sprema,

Tugovawu kraja nema.

Skupila se djeca mala

Sitna, tiho zaplakala

Roditeqski tje{i mama

Da }e qep{e biti nama.

Nova ku}a nova poqa

Pa i {kola mnogo boqa

Tu se djeca smje{e ska~u

I nikada tu ne pla~u.

Opet ista pri~a stara

Opet mama pri~om vara

Opet osmjeh nama rodi

Opet tuge oslobodi.

Opet nemir neki vlada

Starog-novog mjesta-grada

A mir Gospod s Neba {aqe

On nas voli jo{ i daqe.

M. J.

39

��

MALA CRKVA

? �� 8� �� @�� $�� ; �� 8�� $� � �� 1��

��$� ��"�@ �� .�1 ��$�� 1�� 8�$� �$� �� 1 ��

@5�� $� �� $� �� 1�$�%$� � �� $��$� �� 5� �� 1�< �� $�� 1��

? �� =�� $�� %� $� �� 5 �$��$� �� 5��2� � �� 1�$��

7� !�

SUZE SVETOG SAVE

8� � 1�� 1� �� ;� ��$�.� �� $�$ � �� $�8�� 1�� B�� "� �5��

(�;� �� 1 �� 4�� 5��&� �� 1��.�$��$� �� &�� # �� $� �� $��

��;� �� )� ��$� �� 2� ��.�� ;� ��

%� � "�� 1�� &�� 1 �5�� "�� &�$�� -=�� &�� $�� #�� 0� 1��3� � 1�� $��

%�� &� �� 4�� < �� ;��.� �� &�� $��7�� $� �1��$� �� 5��

%� �� 1�� &�� $� � ��%� ��2 �� 5� �� 1��&� $��8�� 1 �� " �� 4�� $�� $�$ ��

C�� %� �0?��;�

DVA BRATA

Dva se brata zagrlila

I u jednu du{u slila

Bato bata, qubi grli

obojica ìvi vrli.

Dva se brata igrom bave

Dvije slatke, mile glave

I pri~aju ko drug drugu

Dje~ju pri~u ~istu dugu.

Igraju se smjeh i cika

I ratova i vojnika

A naj~e{}e onog ~ika

Starog prote sve{tenika.

Tako stalno igra mila

Donosi im sre}u krila

I an|ele igrom blaè

Svoje bli`we i najdraè.

A kada se spu~ta no}

Zovu Bogu u pomo}

Vreme spavat, treba po}i

Da ih ~uva ove no}i.

M. J.

40

��

VIDOVDANE

=�� $��$� �� $� � ��:�%�� ;� �� :��

)�� &�� 1�� 3�8�� 5��2� �� $��2��7� ��;� $� �� .�� " ��

!�� ) �� 1 �5� �0 1� ��3�% �0� �� 5� �� " �� 8� ��1�� 1��

�� :�� 12�3��3� ��3�� 3� 1��)�� 1��$�� 5�� 1 �� 1��

�� 1�� $� �� 5��1� �5 � ;� � �� A�5� �� .�� 1��.�� 1�� " � � ��

�� 1��&�� &�� =�� 5 ��5�@ �5�� - 676>@ .#7� �6DE�

@�� 12��) ��

MAJÎNA MOLITVA

6&� �� @5 8�� 5��5� �� %� �� 5� ��;�8�$� �� &��$ �" � %��$�$ �� )� �� %��$� �� 1 ��2�� 3��?1�� %��$�� 0��8�� " 1�� 5� ��2�3�%�� @�� " 2��6�� 1�� 12�3�� 5� ��6 �6�6)E �� 5�� $� ��;� %��$��1 �� 0��)� ��&� �� 2� �� %��

?�� ;� 3�"�� "� �� 1� �� @0� 1 �� 1�� 5 � � ��?� �� 3�"�� &�� 5�� 0�� 2�� 0�� 12�3�� B��$ �� 3�"�� " �� $� ��;�� 1 ��? � �� 1��%��$�� 5� ��# � 2�� 1� ��" 2��.�� 3�"�� #�:�� B�� 3��@ &�� " � �� 2��"1��>��" � � � ��" �� 3� �� 6� ��" 5�� &��" ��"��# �� $� �$�;� 1�� 1 �� %��.� �� $� A�;� �� 3�"�.�� 1 �� %�� :� �� 3��!� %� �� $�� $� &�� 2�� "��.�� $� �$�;� �� 5��2�� @ �� $� 1�� 5� �1��3��&��$ �" �� 5$� �� 3��.�� 0�� 5�� 5 �� 3�"��6 )6�(@ �6�6)E!� %� �� (�� 0� � ��2�� $� �$�;��&��$ �� &�� 1 ��)� �� $�� ;�� 1 ��%��? �� %��@ �� 5 �� "� ��-E�� 1�� ;�� $��8�$� �� 5�$�� 3��=��&�� %��$� ��$��$� @��6;� � �� )�"�� $� �� #��

41

��

BEZ POTOMSTVA

U jednom selu ùpanije bjelovar-ske, ìvi seqak imenom Stevo Sta-ni}. Ugledan je to ~ovek, vredan po-{ten i pametan. Wegova re~ uvaàvase svagde, jer pametno misli i rasu-|uje. Radi toga wegovi seqaci ga{tuju i uvaàvaju, pa ga izabra{e iza op{tinskog vije}nika i za {kol-skog odbornika, pa i za crkvenogskup{tinara. U tim zvawima upo-znala ga i gospoda, pa ga i ona tako|evoqela i uvaàvala kao jednoga odprvih i najuglednijih seqaka. Uz sveto i dobar je gospodar, imu}an upra-vo i bogat. Radio je marqivo, a tro-{io razborito, pa mu se imetak s da-na u dan pove}avao. Imao je bogme iza koga da radi i {tedi, za svoga je-dinca Milo{a, po dobroti i qepotii prvoga momka u selu. Voleo je Ste-van i èna mu Kata svoga sina nadasve na svetu. Dràli ga kao malo vo-de na dlanu i ~uvali ga kao o~i u gla-vi. Radili i ìveli za wega: ta on imje bio sva sre}a i sve veseqe!

Milo{u je bilo ve} devetnaestgodina, pa ga nakanio Stevan ve} najesen oèniti. Ali da, ~ovjek snuje aBog odre|uje. Ve} s prole}a se Mi-lo{ razboqe od nemile boqetice -su{ice. Otac mu i majka zabrinuti io~ajni, tr~e po vas dan i traè mulijeka. Srbin op}inski lije~nik na-stojao svim silama, znawem i ume-wem svojim, da otme Milo{a iz rukusmrti. Be{e mu ào mladog ìvota ai Stevana, koga je iskreno voleo. Nosav trud lije~nikov ostade uzalud!êmu nema lijeka - nema! Kad je po~e-lo s jeseni li{}e ùtiti i padati nablatnu zemqu, uvenu i Milo{ev mla-di ìvot - umrije!

Tuàn je bio sprovod Milo{ev.Skupilo se sve selo. Lije~nik koji jelije~io Milo{a, u~iteq i druga op-}inska gospoda do|o{e na sprovod,da sa tu`nim roditeqima podjeleàlost, i da im olak{aju tugu. Kad se

svr{i sprovod, povrati{e se svi ku-}i oja|enoga Stevana na uobi~ajenopodu{je. Uku}ani donije{e i jela ipi}a, ali niko se ne dota~e ni jednogni drugoga. Neka gorka tuga razlilase u ku}i i stegla sva~ije grlo, pa senije niko ni usudio okusiti {to. Ine razgovaraju se glasno, ve} {apa-tom. Tu nesnosnu ti{inu prekidaprigu{eno Katino jecawe i te{kouzdisawe. Stevan seo na nisku klu-picu, podbo~io se laktovima o koqe-na, uhvatio se gr~evito za kose obe-ma rukama, i upro tu`ni pogled u jed-nu ta~ku. Vidi se na wemu, da ga je tu-ga uni{tila i da ga sad mu~e nekestra{ne misli.

Na jednom ustade. Jo{ se è{}euhvati za kose, a lice mu do|e blije-do, o~ajno, stra{no izobli~eno. Po-gleda nijemo oko sebe i jauknu bolno:“Jao meni!” Prisko~i mu u~iteq istade ga tje{iti i moliti da se umi-ri. Stevan jednako ~upa kosu i uzdi-{e govore}i: “Ostavite me gospodi-

ne! Nema meni utehe, kad mi nema mo-ga Milo{a, moje nade, sre}e moje,moga jedinca. êmu ìvot moj? Kudradost moja? Kud slatki snovi o sre-}i wegovoj?! Milo{a mi nema, na{to mi sve ovo imawe i obiqe? Zawega sam radio i sticao, za wega ì-vio, a sad? [to sad? Kome sve ovo?”

Zastade malo pa zajeca gorko. Najednom kao lud, kao van sebe, dièstisnute ruke u vis i riknu, stra-{no, o~ajno: Boè, {to mi uze jedin-ca? Vrati mi ga, jer... daqe nije znaoni sam {ta jo{ da kaè. Od tih stra-{nih rije~i, zaprepasti{e se svi,zgrozi{e se. [ta bi ~ovjeku, te takolude rije~i zbori? - upita{e se svi u~udu.

Za ~as nasta ti{ina, nesnosna ite{ka, a Stevan je izgledao kao mah-nit. Pogled mu je bio uko~en, a izrazmu lica, kao da je s uma si{ao. Zazi-nu da jo{ ne{to kaè. Sigurno jo{ne{to stra{nije u velikom o~ajawu,ali mu prisko~i èna i upla{enokriknu:

- Stevane, ne grije{i du{e! Nequti Boga bar ti, kad sam ga ja ve}stra{no naqutila! - Pogleda po svi-ma u sobi i odlu~nim ali tu`nimglasom re~e: “Ja sam kriva, ja samgre{nica te{ka, i na meni se mojgrijeh stra{no sveti. Da sam htjela,ne bi moj Milo{ jedinac bio. Imalibi vi{e djece. Ali ja, o gre{nica te-{ka, iz qubavi prema mom Milo{u ai od svog zla, nisam htjela ra|ati vi-{e”. Tu stade, kao neodlu~na {ta darekne, pa za ~as kriknu: “Ubica sambila djece svoje. Ubijala sam porod uutrobi svojoj i za to me je Bog kazniostra{no, uze mi moga jedinca. Jao me-ne!”

To rekav{i istr~a iz sobe o~ajnonari~u}i. Stevan se na jednom prenuiz svog stra{nog poloàja. “Skon-~a}e se! Osta}u i bez we” re~e i po-tr~a za wom. Uvede je u komoru i sta-

42

��

de je miriti i blaìti, a ne dade ni-kome, da u|e k wima. - I dok su qudi iène zapaweni stajali od nenadanogdoga|aja, ustade sve{tenik i re~e:

Vidite li bra}o i sestre, kako seàlosno obistiwuju rije~i moje!Krivo vam je bilo, kad sam vas raditoga grijeha izobli~avao i koreo ra-di tog gnusnog zla. Sad eto Kata samaispovjeda grijeh svoj pred svima. Onasada àli, ali kasno joj je. Tako mno-ge i mnoge na{e ène ~ine; boje sedjece i na sve mogu}e grije{ne i od-vratne na~ine nastoje, da ih ne bude;a kad im jedin~e umre, tada o~ajavajupa i Boga dragoga krive? Bog im zarkriv?! Zar su vam te{ka djeca bra}oi sestre?

Na to se jedan od prisutnih seqa-ka javi za rije~ i po~e ovako: “Mojdobri o~e, sirotiwa smo, a djeca tre-baju brige i tro{ka! Te{ko je i ova-ko sa jednim, a kako bi da ih je vi{e?Pa i neposlu{na su. Sa malo grunta,kako bi ih nadijelili, kako li ih po-udavali?”

Ali sad ustade i u~iteq i re~e:“ûste li, prijateqi, {to re~e Jo-vo? Ne govori pravo! Ja sam kao u~i-teq slu`bovao i u Lici, koja je punosiroma{nija od na{eg kraja. Tamoima svijet puno vi{e djece: po osmo-ro, desetoro pa i vi{e i u onoj veli-koj sirotiwi za sve se na|e da se pre-hrane, za sve se na|e ìvota. Ako se irodi puno djece, svako se rodi sa dvi-je ruke. Treba ih samo podi}i na no-ge, i eto radne snage. Vi ne imaju}idosta radnih snaga u ku}i, drìtesluge a sinove svoje ènite ve} odosamnaest godina, samo da sa snahomdobijete jednu radnu snagu vi{e. Zarje vredniji sluga i zar je boqi rad-nik dovedena devojka iz tu|e ku}e ne-go svoje ro|eno dijete? Jovo nas pi-ta, kako }e podjeliti malo gruntamnogim sinovima. Zar se ìvi samood motike? Zar u svijetu nema zana-ta? A {to opet Jovo veli, da su djecaneposlu{na i zla, i to nije tako. Nera|aju se deca zla na svijet; ve} ta-

kva postaju kasnije. Djete se ra|a sa-mo sa sklonostima na zlo i dobro. Doroditeqa stoji, {to }e se u djeteturazviti. [to na wivi posijete, to }evam i ni}i. Ako kukoq posijete, ku-koq }e vam i roditi, a ako p{enicu -p{enica. U~ite vi djecu svoju dobrui neka vide od vas samo dobro, pa ne-}e ni mo}i biti zla”.

Jo{ re~e sve{tenik: “Zatiraweporoda je vrlo opasno po zdravqe iìvot na{ih èna, ali to je i stra-{an grijeh pred Bogom. Stra{an gri-jeh i protiv prirodi, jer to ne ~ineni divqe ìvotiwe, a ~ini razuma~ovek! No osim toga grijeh je to stra-{an i prema narodu svome. Na taj na-~in nesta}e nas. Nesta}e ne{eg naro-da! Eto, ve} sad se to opaà. Ve} smo uovom kraju brojno pali. Nekada ~istosrpska sela, danas su tu|inska; a ba{nema{tina djece jedan je od glavnihuzroka tome. Da, da, bra}o - ja~im gla-som naglasi sve{tenik - to je propast

na{a! Kud nas protivnici na{i nasve na{e na~ine potiskuju, tud se imi sami zatiremo i gubimo. Nema-{tina djece, pamtite dobro, bi}epropast na{eg naroda.”

U to se vrati u sobu oja|eni Ste-van i razgovor presta, da mu tim raz-govorom ne okrvave ja~e i onako iz-raweno srce. Malo iza toga razi|ese tu`ni zbor svojim ku}ama, svaki usvojim mislima.

Andrija Doi}

43

��

Najve}i qudi nisu se stidelida priznaju da im je najve}a radostsesti pored svoje dece u nepriko-snovenom krugu svoga doma. Sve-tao i pun du`nosti ìvot na domu,to je najboqa sprema za svetao idu`nostan ìvot u dràvi. ôvekkoji qubi svoju decu, znajte, da }eumeti da ceni i sluì svoju drà-vu.

Sve{tenik

X. Herbert

U kojoj je ku}a mati nebriga, ne-radnica ili èna od poroka, u tojku}i vlada razdor, kavga, nesre}ai gor~ina. To onda nije ku}a, negodom proklestva, mesto od koga sebeì; a te{ko deci, kojoj bude su-|eno, da pod takvim krovom odra-stu.

Smajls

Glavni pokreta~ u ìvotu ~o-ve~ijem treba da je ose}aj du`no-sti. Glas savesti zbori, kad se du-`nost vr{i.

Sent Ves

Do god se dru{tvo qudskoistinski ne preda veri u sv. jevan-|eqe, la` i najprostiji porocicarova}e u wemu i qudi }e im bi-ti crni robovi.

X. Herbert

Da znade èna, kakav stra{anzlo~in ~ini, kad truje ono, {to jojpod srcem wenim leì, ne bi nipomislila nikad, da to ~ini.

Batut

JEDNA SVETLA NO]

(nastavak sa strane 11)

- Zar bi ja bio ovakav, izderan ipocepan, da imam svoga druga? Zar bise klatarijo po sokacima i birtija-ma? Zar ne bi prihvatio posao i ù-rio svome ogwi{tu, kad bih znao, dame tu ~eka smeh i glas dece moje? Zarbi me zvali propalicom, bludnim si-nom? Ko? Ko bi to smeo? I nagovara-la si me, da ìvim neven~an.

- A {to nisi? - upita ona.- [to nisam? Zato {to jo{ nisam

pamet izgubio. I ako me zovu blud-nim sinom i propalicom nije ipak usrcu mome propala vera i qubav pre-ma svome zakonu! Mene da zovu blud-nikom, a na decu da pruàju prst i daim kaù “kopilad”! Ne, samo mi otome ne govori!

Ona uzdanu duboko, a on nastavi:- Ah da zna{, kako mi je sada te-

{ko, kao da se teret celoga svetasvalio na moju du{u! Za{to si meostavila, majko, neprebrinuta, detesvoje? Zar ti je miliji slovak naza-ren, nego sin tvoj? Jest, i slovaci sunam bra}a, ali ja sam sin tvoj, majko!

Vele da su nazareni u ovakvim pri-likama ladni kao stena, hladni i kadsarawuju svoje ~edo. Ali da je ko uovom ~asu vidio Smiqanu, kako se po-sle ove gorke ispovesti i probu|enesavesti velikih prekora, upu}enihwoj, kao pravom krivcu nesre}e sino-vqeve - previja od bola, kao zgaènicrv, taj bi znao, kakav je prolom stvo-rila u wezinoj du{i jedna velika igorka istina izre~ena u predve~erjesmrti, a koju joj sin kaziva{e:

- Na kome }e{ me ostaviti, majko?- nastavqao je on bolno jecaju}i da-qe, kao da se zaverio, da joj sipa kappo kap pelena ili ù~i u bolnu du-{u. “Na kome }e{ me ostaviti?” Topitawe upravo nije ni pametno, kaoda je on mali; zna on to i sam: ali etotako mu pitawa iskrsavaju iz uzbur-

kane du{e. U ovim te{kim ~asovimahteo je on da ovu gor~inu svoga jada ibola izlije na svoju majku, koja je vi-{e volela novoversku skup{tinu,nego svoju krv i kost, i koga ve} vi{eod osam godina nije oslovila, kaomati svoga sina.

U ovom trenutku on vide sebe kaou ogledalu, ceo svoj ìvot, svu svojupro{lost, svoju du{u, otrovanu, pr-qavu, gadnu i àlosnu, a znao je do-bro, da je wegovoj nesre}i kriva ba{ona... mati koja nije imala srca zawega, da ga jo{ u mladim danimaosnaì, podigne, osokoli na rad, za-greje za dobar put.

- Pa {ta mi jo{ ostaje, sad, kad siubila i sebe i mene? - [ta mi ostaje?Govorio je glasno kao onaj koji po-sle stra{nog o~aja nema vi{e {ta datraì na ovom svetu. - Ne preostajemi ni{ta drugo nego da zapalim ovohladno ogwi{te - ku}u moju, pa da be-ìm odavde u daleki svet... {ta }eovde bludni sin? Ja sam propalica, ako gleda propale qude?

Ona sko~i onako bolna iz poste-qe kao luda. Nije mogla daqe slu{a-ti ove re~i, koje su joj pekle srce, du-{u i savest kao èravica. Wu obuzeo~aj i ona po~e ~upati sede vlasi igristi svoju ruku.

- Stojane, sine!On }uta{e. Sav se uvukao u pro-

{lost, i, kao da ne ~uje ni{ta i nevidi nikoga.

- Stojane, ~uje{ li me?! Nado moja,uteho moja! Ne sipaj vrelo uqe naglavu bolesne ti majke, jer }u...

I obli{e je suze.On je pogleda hladno i ravnodu-

{no, kao da mu to nije majka, {to uovom ~asu gubi pamet, ali u ~ijem sesrcu razbuktao plamen qubavi, kojije negde u jednom kutku srca tiwao, asada je postao ogaw.

A kad se pribrala, kad je odahnulai prvi, drugi i ostali trzaji duèprestado{e, ona se okrenu wemu sva,ruke podigla, kao da ga je htela zagr-liti, i tim, mirnim glasom po~e:

- Stojane moj, sagre{ila sam qutoBogu! Moj je greh velik, ti si istinugovorio. O, Gospode! Ho}e{ li mioprostiti? Ali neka mi je Bog sve-dok u ovom ~asu, da govorim istinu:ja se kajem, kajem se iz sveg srca i du-{e! Sine moj! Jesi li se ti kadgodBogu molio? Reci mi. Pomoli se iti, hajde! Zajedno se sa mnom pomo-li!... îtala sam da je Bog milostiv!A da li }e{ mi i ti, sine oprostiti?

- Ako do mene stoji, majko, ja tipra{tam! No, da li }e ti Bog opro-stiti? Sve, sve ti mogu oprostiti ite{ki greh {to si bacila ikonu sv.\or|a... i {to si prala na VelikiPetak... ali {to si me pro{le godi-ne odgurnula od vrata kad htedohsliku Boìju uneti. Ah, majko, kakoda ti oprostim!? Kako me to boli.Od o~eve smrti ja ne videh slame Bo-ì}we, niti okusih boì}weg kola-~a. Kada su se svi radovali Boì}u,ja sam plakao, kada su drugi pevali“Ro`destvo tvoje” ja sam jecao i pro-kliwao sebe i ìvot svoj. Je li ~udo,{to me tvoje hladne grudi odbi{e odku}e, lane provedoh Boì} u meha-ni?! Bio sam èqan da vidim slavupa ma bilo i tamo, jer tamo sam gostsvaki dan. O, starice moja, da zna{kako to pe~e, evo vidi{ tu, u srcu bo-li, pe~e! Idem ulicom kao siroma-{an, zvuci boì}ne pesme razleùse svuda... ûjem pod drugim prozori-ma gde se mati smeje i igra sa decom.O, sre}o wihova, o radosti wihova.A ja bludim i tumaram po selu...

- Stojane, nado, une}e{ slamu zakoji dan! Une}e{, sedi u ku}i svojoj,pa i majci, ako doìvim.

- [ta re~e, majko?- Ne mogu mnogo govoriti, sine,

ali da znade{ kako je u maj~inom sr-cu prestao bi jedanput sa prekori-ma... Prestani, tako ti Boga i sv.

44

��

\or|a, i idi ~asnoj starini sve{te-niku, ho}u da se pomirim s Bogom!...

Stojan joj pri|e. “Majko!” - re~eon iz srca; - “Bog neka ti bude milo-stiv! I sin ti tvoj pra{ta. Jo{ ne-koliko dana, pa }e Boì}! Ovo }ebiti najradosniji Boì} za mene”.

A onda joj pristupi bliè i po~eje qubiti. Qubio joj je sedu kosu, ru-ke i obraze; i kroz pla~ je govorio:“Hvala ti starice moja!”

- Bila sam daleko od tebe, od srcatvoga daleko, Stojane, sad ho}u da tibudem blizu. Jo{ ovo nekoliko dana,{to imam da ìvim, da se ogreje{ nasrcu mome... I da te blagoslovim, ~e-do moje, da ne pita{ vi{e: “Na kome}e{ me ostaviti, Stojane moj”.

A on, neprestano gu{e}i se u suza-ma, qubi joj ruku i kvasi joj suzamauvele obraze...

M M M

Smiqana se pomirila sa Bogom.Pred starim sve{tenikom o. Kamen-kom, pokajni~kim suzama ispovedalaje grehe, i qube}i ~asni krst, povra-tila se eto, sv. Crkvi i veri prade-dova svojih.

Stojan be{e neobi~no radostan.Istina wega je quto ti{tala pomisao,da }e se s wime rastati uskoro, ali se sdruge strane radovao wenom pomirewus Bogom, i {to ju je ponovo povratiosebi. A kada je sedi sve{tenik polaziosav ushi}en od radosti ku}i, pristupiStojan wegovoj ruci i re~e:

- Dobri o~e! Svr{ili ste jedan~astan posao; ali imate jo{ jedan.Hvala vam {to privedoste zablude-lu majku Bogu, ali evo pred vama sto-ji i jedan zabludeli sin va{! I ja sambio izgubqen za Boga, i ku}u svoju,pa izgubqen i za svoj narod, ali evotvrdo se re{ih, da se vratim na pra-vu stazu svetlosti. Dajte ~asni krstda pred najve}om svetiwom i predmajkom svojom poloìm zakletvu, da}u biti ~ovek, i da }u ~uvati danasogwi{te svoje da se ne ugasi...

- Sine moj! - odgovori o. Kamenko,- radujem se, {to si se “dosad izgu-

bqen, opet na{ao, mrtav bio, paoìveo!” Jo{ vi{e se radujem, {to}e{ mater svoju s te strane ute{iti,da, - ako voqa Boìja bude, - umirenaode na sud Bo`ji. Ali ti ima{ najvi-{e razloga da se raduje{. Uzdigao sisebe i u o~ima qudi i pred Bogom!Blago tebi kad si prezreo “blud” azavoleo trezvenost! Jer trezven ~o-vek je poboàn, a poboàn ~ovek jepravi ~ovek. Pristupi ~asnom kr-stu!

I Stojan je pristupio. Mu{ki ijuna~ki izgovarao je ove re~i: “Za-kliwem se Bogu ìvome, da }u bitiod danas pravi hri{}anin”. On ose-ti u ovome ~asu neobi~nu radost odkoje mu i suze poteko{e.

Do{ao je Badwi dan. Spustila seona radosna i divna, uzvi{ena i sve-tla Boì}na no}.

Mada je majka u posteqi, Stojan jeveseo. Do{la mu je tetka iz G. da imprvi put posle toliko godina umesiBoì}ni kola~.

A Stojan ~eka radosno, da se uka-è na nebu prva zvezda, da unese sla-mu i da pozdravi majku sa Hristos serodi! Ide tako po guvnu i sve pevu-

{i od sre}e i veseqa Ro`destvo tvo-je! A onda kleknu, podiè ruke k ne-bu i re~e: hvala ti, Gospode, kad sami to doìveo, da se u mojoj ku}i pe-sma na{a pravoslavna zapoji! I uze ukro{we slame i po|e u sobu. U taj~as otvori{e se vrata na dvori{tu imali vetrepa{i zapoja{e glasno:“Slava vo vi{wih Bogu!” Ali {ta jeto? Jo{ neko ide. Gle! Ta to je sedisve{tenik.

- Stojane, po~e o. Kamenko, osta-vio sam dom svoj za jedan momenat, jaho}u danas s tobom da podelim ra-dost ove svetle no}i. Hristos se ro-di!

Sve{tenik otvori sobu i pozdra-vi Smiqanu sa “Hristos se rodi!”Tetka unese kadionicu, po sobi serazli miris pobo`nosti na{e. Sto-jan prostire slamu po podu, sve{te-nik kadi, a |aci an|elskim glasomzapeva{e “Ro`destvo tvoje!”

A kada be{e sve gotovo, re~e o.Kamenko: “Blago vama, Hristos jeposetio dom va{! Radujte se svi jerBog je s vama!” - i udaqi se.

Smiqana se gu{i u suzama. U~inijoj se najedanput, kao da su an|eli si-{li s neba i uleteli u wen dom.

Stojan joj pristupi bliè. “Hri-stos se rodi, majko” - Vaistinu se ro-di! I zagrli ga: “Sad Boè, primiodmah du{u moju, kad sam tu sre}u do-ìvela!”

Divna i veli~anstvena, puna qu-bavi Hristove be{e ova svetla Bo-ì}na no}!

M M M

O Sv. Savi sahrani{e Smiqanu.A {est meseci posle smrti materesvoje oènio se Stojan i uzeo sebi zaènu Ruù Stojni}evu.

Stojan je ìv i zdrav, èna mu jeRuà ko rumena ruà, brek}u obojeod zdravqa; uvek idu zajedno na rad ipevaju od sre}e i zadovoqstva. Ali inedeqom i praznikom idu zajedno udom Boìji! E, pa nek im je sretno iblagosloveno!

Jovan @. Buta

45

��

STRAH OD SUDA BO@IJEG

Sud Bo`ji zaista postoji. Ako ne-ma suda, onda, sude}i po ~ove~anski,Bog je nepravedan; a ako je neprave-dan, onda On i nije Bog; a kad On nijeBog - onda se sve odjednom ru{i: ne-ma ni dobrodeteqi ni poroka... Ali,postoji sud, àlosni ~ove~e! Do ne-girawa budu}eg suda qudi dolazezbog svojih grehova; oni su svesnisvojih grehova i boje se suda, pa bièleli da wega nema. A ovakve mi-sli i |avo sugerira... (Zlatoust).

Ako bi neko na kakvom mestu se-deo ili stajao, a nad wegovom glavomvisio bi o tankom koncu o{tar ma~,svaki bi o wemu sudio da se nalazi uvelikoj opasnosti, jer bi u takvomslu~aju o~igledna smrt nad wim vi-sila. I svaki bi, vide}i ~oveka u ta-kvoj opasnosti, zvao ga da se pomerisa takvog mesta. Tako nad svakim ne-raskajanim gre{nikom visi ma~Pravosu|a i gweva Bo`jeg. Visi nadbludnikom i prequbo~incem, nadlopovom i otima~em, nad klevetni-kom i ruga~em... nad pastirom koji sene stara o razumnim ovcama, isku-pqenim krvqu Hristovom koje ginu,visi nad podmitqivim sudijom, kojisudi po mitu i prijateqstvu a ne popravdi,,, visi nad roditeqima, kojidecu svoju ne u~e strahu Bo`jem, ne-go ih svojim gre{nim ìvotom sa-bla`wavaju i kvare... visi najzad nadsvakim gre{nikom, koji svojevoqnoi bez straha zakon Bo`ji naru{ava...Visi i samo {to ne padne... Ah, bednigre{ni~e, o{tar ma~ nad glavom tivisi, i preti ti smr}u, i ako ne mrd-ne{ sa tog mesta, on }e pasti na tebe.Skloni se, dakle, da ne padne i da tene ubije. Jo{ te Bog trpi po svojojdobroti; popravi se, dokle te trpi!Trpeo te je dosad, ali da li }e te jo{trpeti, ne znam... Kad se ~ovek sklo-ni od spomenute opasnosti, tada bez-bri`no i slobodno hodi. Tako gre-{nik, kad se svim srcem obrati Bogu

i si|e sa gre{ni~kog puta i po~ne daìvi u istinskom pokajawu, tada bi-va slobodan od gweva Bo`jeg, i ume-sto gweva nada se na milost Bo`ju io~ekuje je. Jer sud i gwev Bo`ji nepadaju na gre{nike koji se kaju; jerBog to ho}e i o~ekuje od nas, da se miobratimo Wemu i kajemo. Tako jegwev Bo`ji visio nad stanovnicimaNinevije, ali kad su se obratili i

pokajali, na wih nije pao gwevBo`ji, nego su umesto gweva zadobi-li milost Bo`ju... (Tihon Zadon-ski).

U dan stra{nog suda Bo`jeg neboi zemqa }e pobe}i od lica Bo`jega(Otkr. 20,11), a kuda }emo pobe}i migre{ni?... Veliki }e biti strah itrepet u onaj ~as, kad Gospod skupinepristrasni sud i otvore se onestra{ne kwige, u kojima su napisanei re~i i dela na{a, i sve {to smo re-kli i u~inili u ovom ìvotu, i {tosmo mislili sa sakrijemo od Boga.Zaista, stra{no je slu{ati, stra-{no i videti, kako svaka tvar izne-nada ustaje, prikupqa se, podvrgavase kazni i ra~unu za sve re~i, dela i

pomisli, za svaki greh, u~iwen dawui no}u. Veliki strah bi}e tada, ve-liki trepet. Velika nevoqa kakvenikad nije bilo i ne}e biti do onogadana, kad an|eli polete, trube zasvi-raju, zvezde popadaju, sunce se zamra-~i, nebesa se saviju, zemqa uskole-ba... otvore se grobovi, skupe se telai pripreme se sudovi... Prorok Da-nilo sagledao je u viziji budu}i sud,

i prepao se. A {ta }emo mi pretrpe-ti, kad okusimo samu stvarnost, kadasvi predstanemo goli, sa bremenimasvojih grehova o vratu? Tada }e zubiklevetnika biti skr{eni. Tada }eusta brbqivaca biti zagra|ena og-wem... Gde }e tada biti roditeqi?Gde bra}a, gde otac, gde mati, gdeprijateq, gde sused, gde rasko{ care-va, gde vlast knezova, gde gordost su-dija? Gde su tada sluge, gde slu{ki-we, gde nakit haqina, gde kico{kaobu}a, gde ukrasno prstewe, gde svi-lene haqine, gde masna jela, gde ras-ko{ zlata, gde zveckawe srebra, gdeizobiqe vina, gde kowi, gde vrtovi,gde name{teni i rasko{ni domovi,gde izli{na pu{ewa, gde nagomila-

46

��

ne riznice, gde vezene posteqe, gdeoni koji preziru siromahe, gde onikoji smatraju sebe ze mudre, gde onikoji piju vino uz pratwu bubweva igomile, gde oni koji se uvek smeju,koji ne mare za strah Bo`ji? Gde }ebiti oni koji govore: Da jedemo i pi-jemo, jer }emo sutra umreti (1 Kor.15,32)? Gde }e biti oni koji govore:Daj ti meni danas, a ti uzmi sutra?...O, kako }e se gorko kajati, koji takorasu|uju! Kako }e uzdisati, i ne}eimati izbaviteqa. Oni }e se kidati

i sebi govoriti: Te{ko nama, mi smose sami nad sobom ismevali! Nas suu~ili, ali mi tome nismo poklawalipa`wu. Nas su savetovali, a mi smoprenebegavali. Nama su dokazivali,a mi nismo verovali. Slu{aju}iSveto pismo, sami smo sebe obmawi-vali... Radi ni{tavne za ~oveka sla-ve, izgubili smo pravu slavu. Radimale naslade, li{eni smo rajske ute-he. Radi propadqivog bogastva, izgu-bili smo ve~no bogastvo u carstvunebeskom...Zato, da i mi ne bismo do-ìveli i rekli ne{to sli~no na bu-dulem sudu, poùrimo dok sunce nijedostiglo zapad, dok vrata nisu zatvo-

rena. Kad nastupi no}, niko vi{e neradi. Kad se ìvotno trì{te pre-krati, niko se vi{e ne zanima kupo-vinom... Zato, molim vas, poùrimo.Jer ùrba nam je potrebna, velikanam je ùrba potrebna, da bismo do-stigli, i da ne bismo, kucnuv{i udveri, ~uli i mi: “Ne poznajem vas”(Mt. 25,12)! Osvestimo se, koliko migwevimo Gospoda! On nas obasipadobro~instvima, a mi se svakodnev-no pokazujemo nezahvalnima. On nasobasipa milosr|em, a mi odbacujemo

Wegovu milost. On nas hrani, {ti-ti, promi{qa o nama, a mi svako-dnevno prestupamo zapovesti Wego-ve, ne ose}amo stida. Zastidimo se,bra}o, jer je vreme blizu. Pribli-ìo se dan, kada treba da mu poloì-mo ra~un za sav ìvot svoj. Prekra-timo smeh, da ne bismo plakali gor-ko. Prestanimo sa psovkama, uvreda-ma i mr`wom prema bra}i. Presta-nimo sa raskala{nim i bludnim ì-votom. Provodimo vreme u molitva-ma, u postu, u pokajawu i mnogim su-zama. Pokaìmo pred Bogom da mi-slimo o danu suda, da nam je greh omr-znuo. Potrudimo se ovde malo, da ta-

mo ne bi smo bili ka`weni mnogo.Potrudimo se za vreme, da se ne bi-smo mu~ili ve~no. Kraj blizak,strah veliki, i nema nikoga ko binas oslobodio. Svaki }e traìtivreme koje je r|avo rasto~io, i ne}ega na}i. Te{ko nebri`qivom, zato{to }e, gore}i u plamenu, traìtikap vode, i ne}e dobiti. Te{ko ne-verniku, zato {to }e se podvrgnutive~noj kazni. Te{ko onome koji se nekaje, jer odlazi strogome sudiji. Te-{ko onome koji se ne ùri, zato {tose predaje u ruke nemilostivih de-mona. Ko izgubi zlaticu, na}i }edrugu, a ko izgubi vreme, ne nalazidrugo u zamenu (Jefrem Sirin). Nastra{nom sudu Bo`jem sudi}e nam sene samo za u~iwena zla dela nego i zaneu~iwena dobra. Jer Gospod govorionima s leve strane: “Gladan bejah, ine nahraniste me: èdan bejah, i nenapojiste me” - itd. (Mt. 25,42-43). JerBog zapoveda kako da se uklawamo odzla, tako i dobro da ~inimo. Prematome, zapovest Bo`ja prestupa se kadse ~ini zlo, a isto tako i kad se ne ~i-ni dobro (Tihon Zadonski).

47

��

STRAH ZA SPASEWE

Ovaj strah ne treba da nas napu-{ta dokle god smo u telu. Kao {toputnici na moru strahuju od bura ikad je more mirno, dokle god nestignu u sigurno pristani{te, ta-ko i hri{}ani, mada i ose}aju u se-bi duvawe povoqnog vetra Svetogduha, ipak su obuzeti strahom, dane naide i ne dune vetar neprija-teqske sile i ne podigne u wiho-vim du{ama kakav mete` i bure.Zato je potrebno veliko starawe,da se ude u tiho pristani{te, u sa-vr{eni mir, u ve~nu nasladu, ugrad svetih, u nebeski Jerusalim.Zato apostol savetuje: sa strahomi trepetom svoje spasewe gradite(Flp. 2,12)... (Makarije Veliki).

TRI POU^NA PRIMERA

Za vreme progona pravoslavnihSrba u Bosni i Hercegovini tokomPrvog svetskog rata, Austrijancimaje bilo stalo da prema potla~enomrobqu pokaù sav bes i prezir. Zatosu u jednakoj meri upotrebili i fi-zi~ka i duhovna maltretirawa pre-ma celom narodu, a posebno prema za-tvorenicima, veleizdajnicima.

Nepo{tovawe wihovih verskihose}awa bio je uobi~ajeni na~invre|awa i prezira od strane Au-strijanaca. To se naro~ito ispoqi-lo za vreme su|ewa na Bawalu~komveleizdajni~kom procesu. “Sa vladese gonilo i to, da se raspravqa nika-ko ne prekida, nego da se “pro{iba”i bez ikakva obzira na religioznaose}awa tolikih sve{tenika i svihdrugih, vodi i za vreme praznika. Ta-ko se raspravqalo na Bogojavqewe,Jovawdan, na svetog Savu i na svedruge pravoslavne svece bez razli-ke” (Vladimir ]orovi}, Crna kwi-ga, str. 212).

Na~in i vreme saop{tewa presu-de veleizdajnicima to potvr|uje unajve}oj meri. Osuda im je pro~itanana Veliku subotu uo~i Uskrsa 22aprila 1916 godine, a obrazloèweosude ostavqeno da im se pro~itaposle Uskrsa. “Iz ovoga postupka se-nata, veli prota Matija Popovi}, ja-sno se vidi koliko je bilo kod sudija~ove~anskog i hri{}anskog ose}awapreme qudima koji su na smrt osu|e-ni, ne za ne~asna dela. Oni nisu mo-gli da sa~ekaju tri dana, pa da namosudu pro~itaju sa obrazloèwemposle Vaskrsa, nego su hotimice hte-li, da nam saop{tewem te osude pot-puno zagor~e taj veliki hri{}anskipraznik, posledwi u na{em ìvotu,kako su to u svojoj glavi zami{qali”(Matija Popovi}, Iz tamnice, str.25,26).

Pou~an je primer odgovora osu|e-nih veleizdajnika na ovu bezo~nost

suda. Osu|eni na smrt i ostali uo~iUskrsa, odgovorili su hri{{}an-skom neustra{ivo{}u, veruju}i u po-mo} Bo`ju i u op{te vaskrsewe. Ia-ko je u sali okolo bila vojska, sve voj-nik do vojnika, svi osu|eni gromo-

glasno su zapevali poznatu crkvenupesmu “Vozbranoj vojevodje”.. I sudi-ja i vojska bili su zaprepa{}eni kadsu mesto o~ekivane tuge i bola, vide-li radost i ~uli pesmu osu|enika.“Neobi~no iznena|eni i bledi u li-cu, ~lanovi sudskog ve}a sa~ekali sutako|e stoje}i dok su osu|eni zavr-{ili pevawe” (Vuk Jelovac, Repu-blika, god. 1956, Br. 546, str. 4).

Ali, osu|enici se nisu samo naovome zadràli. Sutradan rano naUskrs priredili su neprijatequ jo{ve}e iznena|ewe, a Bawalu~anima iiznena|ewe i veliku radost.

Na smrt osu|eni prota MatijaPopovi} o tome ovako pi{e: “Da po-kaèmo na{im xelatima, da se ne bo-jimo ni wihove osude na smrti, pri-premili smo na Vaskrs u hodniku“Crne ku}e” sve~ano jutarwe bogo-sluèwe. Sada ve} pokojni \or|eDujanovi}, u~iteq, improvizirao jepeva~ki hor, a to je lako bilo, jer nasje bilo 19 sve{tenika, 2 bogoslova i14 u~iteqa, osim druge inteligenci-je, a ve}ina sa dobrim glasom i slu-hom.

Nikad mi bogosluèwe nije sve-~anije izgledalo, nikad crkvena pe-sma nije sla|e tekla iz srca i iz gr-la, kao tada, na Vaskrs, prvi dan po-sle osude na smrt. Horila se “Crnaku}a” od peva~a, kakvih nikad wenezidine nisu zapamtile.

Velika subota smrtna kazna na{a- a onda Vaskrs?

Vaskrs srpskog naroda. U ma{tisvojoj pomiriv{i se sa smrtnom ka-znom, ja sam gledao u budu}nosti Vas-krs srpskog naroda. Do}i }e on, onmora do}i, samo mi na smrt osu|enine}emo ga do~ekati. Pomisao na tomalo je bunila du{evno raspoloè-we na ovom sve~anom raspoloèwu.Rekli su nam posle, da su se Bawalu-~anke i Bawalu~ani skupili oko zi-dina “Crne ku}e” da slu{aju na{eneobi~no bogosluèwe, prvo posleosude na smrt. Saznali smo i to, da suse na{i yelati snebivali i ~udili,da mi, wihovo robqe, pevamo i da jepesma na{ odgovor na wihovu osuduna smrt i robiju...Nisu mogli shva-titi borbu i stradawe jedne genera-cije za ideju” (Matija Popovi}: Iztamnice, str.37,38).

48

��

Malo je ne ~initi zlo; treba~initi dobro; treba ~ak traìtislu~aj da u~ini{ dobro. Ko traìtakav slu~aj, svagda }e ga na}i. Nezadovoqavaj se mi{qu, ose}awem,re~ima tamo gde je potrebno i mo-gu}e delo. Dobro je, ako u tebi nijekameno srce; ali nije dobro, ako jeu tebi suva i savijena ruka, koja sene pruà i ne otvara za siroma-{ne (Filaret, mitrop. Moskov-ski)

M M M

Sli~nu sliku pruàju nam velei-zdajnici mostarskog zatvora, ali neo Uskrsu, ve} o Boì}u. Iz we se vi-di jaka vera kod zatvorenika, koja ihnikad nije napu{tala. Sveto pravo-slavqe ispuwavalo je wihov ìvot iu zatvoru. Svetozar ]orovi}, jedanod zatvorenih veleizdajnika veli:“Tako do~ekasmo i Boì}. Na tri -~etiri dana unapred pohodi{e nasneki prijateqi i svaki dade pone-{to novaca za ostale nevoqnike uzatvoru.Na Badwi dan posla{e nami dva ovna - za pe~enice. Mi sami na-bavismo sve}e i ìto, uredismo svekako treba da ga proslavimo onako,hapseni~ki.

Ujutru, pre svanu}a, digli se se-qaci da peku ovnove. ~ujemo ih kakotiho razgovaraju na avliji, pozdra-vqaju jedan drugoga. Za malo spusti-smo se i mi me|u wih, pozdravismose... “Hristos se rodi!”... “Vaistinuse rodi!”... ~vrsto steèmo ruku je-dan drugome, pogledamo se. Svaki ne-kako setan, rastuèn, a u isti ~as,nekako i ponosniji, ja~i. Nema oneobi~ne klonulosti. Vera u Hristapodigla je ponova veru u sebe same, usvoju snagu, i ponova zagrejala nadomu lep{e i svetlije dane.

- Ko do~eka Boì}, do~eka i Ve-liki petak, - mirno veli jedan sta-rac, taru}i o~i, suzne od dima. - Ado~eka li Veliki petak, do~eka}e,vala, i Vaskrsenije. Hvalim Te Go-spode, na velikoj blagosti i milostiTvojoj!...

Pop Stevan [inikovi} bio nam jekao doma}in. Pred podne on krenupred nama da upali sve}e, koje na sre-dini prostog, nepokrivenog stola uonoj velikoj sobi, ùte se, usa|ene uìto, u jednoj ove}oj }asi. Pop stao po-red stola, mi oko wega, a seqaci okonas, skru{eni, gologlavi. Pop se pre-krsti, po~e pripaqivati i tiho zape-va:

- Ro`destvo Tvoje Hriste Boèna{...

Zapevasmo i mi. Ali nam glasovinekako treperavi, ispresecani. Neka-ko prepla{eno drh}u, lome se, kidaju;izviju li se za ~as malo slobodnije,odmah i malak{u... ~ujemo oko nasprigu{eno jecawe. Okrenemo se, aono, me|u seqacima, neki sakriliglave u dlanove i sustegnuto pla~u.Neki prigu{ili jecaje, namrgodili

se, jo{ bi ponosno da drè glavu. Pani oni ne mogu da suzdrè suze, koje imteku, slivaju se niz obraze... I mi seme|usobno pogledasmo, - i mi zasuzi-li... Otkud ovo iznenadno meku-{tvo?... Ra{ta? I kao da se zastide-smo jedan drugoga... Brzo se okrenemoi pobegnemo u sobe”. (Svetozar ]oro-vi}, Bele{ke jednog taoca, str. 40, 41).

M M M

Tre}i primer, koji navodimo popri~awu dr Vlade Andri}a, ministrai biv{eg branioca optuènih na Ba-walu~kom veleizdajni~kom procesu,~ini celinu prva dva primera.

Izme|u rasprave i osude u Bawa-lu~kom procesu, veli, pristupi miJovan Mitrovi}, teàk iz Japaga,sreza vlaseni~kog...

- Ama, doktore, ovo ne{to govoreo ve{alima, izginu}e qudi. Nego, ti

si u~en, moè{ to u~initi, pa udesida mene obese mesto jednog od wih.Meni se spasila familija, deca sumi zdravo, osta}e sve}a.

- A koga ti je ko najàlije?- E, vidi{, pusto, najàlije mi je

ovije na{ije {kolanika, {to }emladi da izginu...

Taj autenti~ni primer dovoqanbi bio sam da pokaè sa koliko su ju-na~kog mira i{li u smrt na{i seqa-ci, puni one silne vere Obili}a.Ako je osigurano da ostane krsnasve}a u domu i da ostane srpski na-rod, pa koja {teta le}i u grob s osta-lom vojskom Lazarevom! Usred arad-ske tamnice, govorile su srpske gu-sle onaj stoletni jezik koji opija.Ispod ve{ala, - opet se mislilo ju-na~ki i klicalo. “Boj se onog kojÄ jesvikÄo bez golema mrijet jada”! “Toje osetio Be~, ali kasno”. (NaporBosne i Hercegovine, str. 232).

49

��

Nemogu}e je do}i ka spasewu,ako u samoj stvari ne po|e{ pra-vim putem spasewa (isti). U ne-kih nema samo mo}i ~initi do-bro, a dobre namere postoje. Do-bra namera tek je tada korisna,kada se na svaki na~in pregala-{tvom dovodi do ispuwewa. Imaqudi kojih je put posut dobrimnamerama, no dobre namere osta-le su neispuwene, i wihov putskrenuo je ka adu - pakla. Dobranamera jeste dobar temeq dobro-ga dela. No kada je poloèn do-bar temeq, tada jo{ nije sve do-vr{eno. Za dobrom namerom tre-ba da sleuje briga i starawe ota~nom ispuwewu wenom. Kao{to sama èqa za hranom jo{ neutoqava glad, i sama èqa za pi-}em jo{ ne uni{tava è|, nitisama èqa odati se trgovini,oboga}ava: tako i sama èqa zaspasewem ne spasava nas (ProtaAvram Nekrasov).

O JEDINSTVU CRKVE

Da me|u vama ne bude raspre

nego da svi budete utvr|eni u

jednom razumu i u jednoj misli

(1 Kor. 1,10).

Crkva se obi~no, radi o~igledno-sti upore|uje s la|om, koja plovikroz burni svetski okean - ìvot ze-maqski. Krmano{ te velike la|e jesam Hristos Spasiteq, koji je svo-jim u~ewem pozvao i svojom krvqupriveo putnike u la|u crkve, za putka tihom i spasonosnom pristani-{tu. Oni koji su u toj la|i zauzelimesta, nalaze se van svake opasnosti.Ali oni koji se ne drè ustanovqe-nih pravila i koji se udaqavaju odwe, izlaù se burnim valima u tomesvetskom okeanu. Nekada se boàn-stveni krmano{ Hristos svesrdnomolio da svi veruju}i budu ujediwe-ni u la|i crkve - da svi jedno budu uHristu i Bogu Ocu, kao {to su Onijedno (Jn. 17,20). A kasnije, kad je ap.Pavle saznao, da su korintski hri-{}ani po~eli naru{avati to jedin-stvo u crkvi, pisao im je: molim vas,bra}o imenom Gospoda Isusa Hri-sta, da svi jedno govorite, i da ne bu-de me|u vama raspre, nego da budeteutvr|eni u jednom razumu i jednoj mi-sli. Pri sve tom, razjediwavawe me-|u hri{}anima docnije nije presta-lo. Pojavili su se la`ni u~iteqi,koji su izopa~avali nauku Hristovui sv. Predawe. Neki su od hri{}anapo{li za wima, te su obrazovaligrupe i dru{tva odvojena od crkveHristove. Oni, koji su izmeniliu~ewe crkve i koji su se otu|ili odwe, nazvani su jeretici i sekta{i.Ti verolomnici {tetni su po jedin-stvenu pravoslavnu crkvu, {tetni sui po jedinstvo i celinu naroda. Ot-pali od zdravog Hristovog u~ewa,sekta{i su neprijateqi pravoslav-noj Hristovoj crkvi. Da bi sablazni-

li i zbunili pravoslavne, oni be-sramno ruè sve crkvene obi~aje,tradicije i tajne; ruè sredstvo na-{eg spasewa - sveti krst Gospodwi,svete ikone i ~udotvorne svete mo-{ti mu~enika. Zabludeli u svojimproizvoqnim mudrovawima, sekta-{i su krajwe fanati~ni. Oni se nepodaju bratskim savetima, tu|i su odGospoda èqenom sjediwewu, gluhisu prema molbi velikog apostola, dasvi hri{}ani imaju jedan duh i jednumisao. Sada, duh vremena preobra}awihov fanatizam u zaraznu bolest, awihovo slobodoumqe ~ini sabla-`wivim. Wihove klevete i izmi-{qotine protiv crkve i wenog sve-{tenstva su bez skrupula. Prema to-me, sa sekta{ima treba oprezno vo-diti borbu. Kao {to se zdravi qudine pu{taju u dodir sa onima koji subolesni od zaraznih bolesti, takotreba izbegavati one koji otstupajuod vere. Oni su bolesni od protivcr-kvene zarazne bolesti. O ovakvimslu~ajevima pisao je nekada ap. Pa-vle rimskim hri{}anima: molimvas, bra}o, ~uvajte se od onih, koji~ine raspre i razdore na {tetu nau-ke, koju vi nau~iste i uklonite se odwih (Rim. 16,17). Odvratite se odwih, jer su otstupili od vere (1 Tim.4,1). Na izgled imaju obli~je pobo-`nosti, a sile su se wezine odrekli(2 Tim. 3,5). I apostol qubavi - Jo-van Bogoslov - daje isti savet. On ka-è: One, koji prestupaju i izopa~a-vaju nauku Hristovu, ne primajte uku}u svoju i ne pozdravqajte se s wi-ma (2 Jn. 1,9-10). Sam taj apostol, kadje na ulici sreo zlobnoga jeretikaMarkiona, nije odgovorio na wegovpozdrav. Drugom prilikom u{ao jeon u gradsko kupatilo, da glavu svojuumije. Kad je saznao, da je tamo bio izlohulni jeretik Kerint, odmah jeiza{ao, da ne bi bio pod jednim kro-vom sa verootstupnikom.

O CRKVENOM

@IVOPISU

Budite savr{eni, kao {to je

savr{en Otac va{ nebeski

(Mt. 2,48).

Anti~ka umetnost ima za osnovuvidqivu prirodu. Wu ona odli~noreprodukuje. U idealizirawu ~o-ve~jeg tela ona je dostigla savr{en-stvo. Ali zadovoqavaju}i oko, onanije mogla da se dotakne du{e. Izno-se}i spoqa{wu telesnu lepotu, onanije mogla da iznese duhovnu kraso-tu; nije mogla da pokrene du{u. Li-{ena je pokretne snage u duhovnomsmislu. Anti~ki likovi su bez o~i-ju. Me|utim, o~i su ogledalo du{e...Nije takva hri{}anska umetnost -ìvopis. Ona je oduhotvorena, imo}no zaseè u du{u i srce, pokre}eih, okriquje duh, izdiè misao kaboànskim visinama, savr{enstvuNebeskog Oca. U hri{}anskom umet-ni~kom ìvopisu duhovna lepota do-minira nad telesnom i nadahwujeìvotom telo, jer je telo bez duhamrtvo (Jak. 2,26). Ono je prekrasnokao idealizirana priroda, ali jeskupoceno samo kao hram Duha Sve-toga, hram i besmrtne du{e. Jevan-|elske kwige su neosporno savr{e-ni umetni~ki proizvodi. U wima sudirqivim pri~ama naslikani naju-zvi{eniji likovi i mile slike kojeizazivaju uzvi{ena uzbu|ewa u du{ii mislima, izdiù ih iznad svega{to je gre{no i poro~no, i ulivaju uwih snagu za duhovno uzdizawe i mo-ralno usavr{avawe. Isti takav re-zultat se postiè kada se sa verom iozbiqnom pa`wom gledaju tvorevi-ne hri{}anske ikonografske umet-nosti. Jer i ona iznosi, bez re~i, uumetni~kim slikama jevan|elske do-ga|aje. Na primer, zaustavqamo sepred slikom Ro|ewa Hristova. Od-jednom misao je zauzeta velikim do-

50

��

ga|ajem i du{a uzbu|ena, kao da gle-da pojavu ovaplo}enog Boànstva usvetu i ~uje tajanstvenu an|eosku pe-smu o miru na zemqi... Zaustavqamose pred drugom umetni~kom slikom:Dvanaestogodi{wi Hristos predkwièvnicima. Trepet i ~u|ewe ob-uzima du{u! Ona kao da slu{a kakodete Hristos pred u~enim rabinimaobja{wava sv. Pismo i otkriva bo-ànski plan o spasewu ~ove~anstva.Kroz to dete govori Bo`ja sila iBo`ja premudrost! Da li je ovo SinBo`ji? Du{a dobija odgovor na ovopitawe pred slikom: Kr{tewe Hri-stovo na Jordanu. Uzbu|ena, ona ~ujetajanstveni glas koji kaè: Ovo jesin moj qubqeni... Mo}na sila kojaprepora|a obuzima du{u kod togasvedo~anstva Boga Oca o Hristu Go-spodu... Jasno je, prema tome, da ne bimogla nikakva anti~ka slika ilistatua, a jo{ mawe bi mogli goli zi-dovi protestantskih molitvenih do-mova da uzbu|uju i pokre}u, da ~istei prepora|aju du{e i da omek{avajui oblagoro|avaju okorela i èstokasrca tako kako to ~ini hri{}anskicrkveno - umetni~ki ìvopis. Ali~ovek koji je ostao bez vere i ne mo-è da oseti tu blagotvornu silu. Nemogu je razumeti ni sekta{i - noviikonoborci...Uticaj crkvene ikono-grafije na du{u svaki moè da ose-ti. Potrebno je samo da se ima barmalo, kao deo goru{i~nog zrna, verei da se ~e{}e pose}uju hramoviBo`ji, oni su galerije oduhotvore-nih likova. Ti likovi, bez re~i, go-vore, propovedaju, pou~avaju i nago-ne srce da silnije kuca, a du{u da seuzbu|uje i uzdi{e. Oni su jevan|eqeu slikama, obrasci duhovno - moral-nog savr{enstva. Oni predstavqajunebesku crkvu u wenom slavqu, kojastvara blagu atmosferu {to prepo-ra|a du{e i srca. Tu je sve{teno me-sto, odakle du{a lak{e stiè doprestola Bo`jeg, da bi primilamo}nu silu vere, da uspe{nije pro-tivstaje zaraznom sekta{tvu i bez-

verju. Kad znamo, da ovde, u Bo`jemhramu, postoji sve {to je potrebnoza odmor, za duhovnu nasladu i obla-goro|avawe du{e i srca, a naime:dirqiva molitva, umilno pevawe,}utqiva ali ubedqiva umetni~kapropoved i ìva jevan|elska re~, bu-dimo usrdni posetioci crkvenihslu`bi i usrdni molitvenici. Ko-

ristimo se svim tim, {to }e nas u~i-niti boqim, ~ove~nijim, {to }e nasmalo vi{e ispuniti duhovnim i mo-ralnim silama i pomo}i da budemosavr{eniji, tako, kao {to je savr-{en Otac na{ nebeski. Wemu neka jeslava, ~ast i poklowewe sada i u svevekove.

O NO[EWU

SVOGA KRSTA

#�� "�0� 5� �� 0� �� 5��

� �� $ � �� 5� �� 7�� F�+G�.

�� C�%& $�� & ��!� �� %� �� , ��8 �� ,�� -� �'�#� ��' ��,��& %� �� %� � �� '�� $� ��$�%� �% �� $�� $� ��$�,#� �� 8� �� $�,� �� !� �� H��C� %� �� $�� +�8 �� % #� �� %� �� I-�� 2&A:J� �% �� %� �� '� � �� %� �� %� %� �� '�� C �� ,�� $�� (� '�� %�� -�� !� � �� %�� %� �� 8�� 8� '�� $� �� $� ��#� � ;�!�� ' �� C��#�& �� %� ��%�� ;� � � �� & ��% � �% #� � ��,� %� ��'�� +� �� %��C�� & ��' �%�#� '�� '�� 8 � ��#�� $��;� #� �� 8 � �� $� �� %�� ;�� %� ��% �� 6�� $� ��%��% �� %��& �� $�'� � �� $�'� � � �� %�� %�$�� &�� %��C��;�� & �� & ��%�� T�% �� $�%� ��8�#� �� ,�� ;� �� '� � %� � �� 8�#� $�%� �% �� !�C�� )�� C �� ' �� '�8� �8� $�� '� � � ,�� ,� �� $� �� %�� 8� �� 1��#�� ,�� C�� $� �� ,�� 5� $�8� �� & C�$��& $��&��%� �� .� �� $�8�L %� �� $�,� �� '�� ' C�%� $�C��& %� �$�, C�%�� #� ��C�� "�#� ��'� �$� �� '��& $�8� �� !� %� � �� "� ��& %� � �� $��,� �� C�� % �� '�� 8 �� 8�#�L �� $� �� 8��

51

��

Ko zlo ìvi, zlo }e i do~eka-ti. Ko ~ini zlo, zlo }e ga i sna}i.Ako od r|avoga dela ima{ dobit-ka, smatraj to zalogom nesre}e.Zlim na~inom zadobiveno, na zlo}e se i utro{iti. îme ko gre{i,time se u ve}ini slu~ajeva ka`wa-va: sagre{io je Zaharije ustima,preko usta je i ka`wen (nemilom)(Lk. 1,20). Takva je pravda Boìja(Prota P. Sokolov).

�� 8�#� ��& %�� & 8�� & �� ' ��8��& ��,� �� C�$��C�� H$� �� C ��,�L� �� +� �� %� %�& �� %��'� ��$�& �� %� �� -�� )�� ,� %� ��8� ��, �� %� �� %�8+�� >� %�� %�& �� +��'�� $�� %�8�� , �� E�� '��&�� %�$��& � %�8 �� %N

��

� ��& �� 8 ��,� $� ��& ��% � �� )�� K ��% �� %��'��$� � �8� � ��C�$C� ��8 � ��,C��K ��% ��' �� ,�� %�� +� �� %��8+� �� #� ��%� �� #� � ,�� "��%#� �� $�� $� �� )�� "� �� $�� %��% �� ,� � �� ;� ��%� �� #�� C�L �� & "��%�& ��%%�!�8 � �� %�� %��% �� #� �� $�L �� +�8 $�� #�� %�� $�� $�� C� �� % ��8 �� , �� $�%C� %�� %� ��%� �� %C�% � �� %� �8+�� $�� %��& �� %� ��)��& � �' � $�� $�� & �$� ��#� $��& �� %�&�� %� ��& �� % � ��' � �� %�#�� & � ��%� �8+� ��C ��,�� )��C�� 5�� % �� %� �� 8,�� $��,�� !� �8� %�� 8� �� E�� H�� C�'�� ;�� %�$�� ,�� !�& �� +� �� #�� >�'�+ � �� % �� C��& �� L ?-��$� "��%�& �� 8�� C�$�� 8��#� �� ,�� & %� �� #�� ,�� %�� %� ��C& �� %� �� $�� $�� %�� %� �%�� #� � �$� ��% �� %�� 8 ��%@�

GREH I VERA

H� � � �� & �� C�%� ��8��& �� %� �� $�� & ��#�& ��& � �%�� #��+� � �8��' ��& ��%' �� %��8�� ,�� %�� $��#�� %�� ,�& � �� #��(�� %�� %�� 8�� #� � �� #+� �� $�%� � �8�� ' �� %��8�� ,�� %� ��% �� ' �� "�� %�C�� ,�� %�� %��& ��$� �� !� ��%��& �� % ��!� � �� %��8�� (C�%�� '�� +� ��'#�� ,�� O�! %� �� $�� %� �� %� ��$� ��& � �� %�� O�! �� %�� C�%� �' � %� %�!� %� #�� %�� $C��& �� ' �� #�� %�� L��& ��& ��%�#�& 0�'�� %�8�� 5�� 8 �� 8�'�� 9�+� � �� '��

��#� �� #�� +� %� �� $� �%�� % �� %��8��)C�%�� ,�$ �� #� �� +��)C�%�� ,�� +�� & �� #� $� �� )C�%�� % �& � � ��+ � $+� ��'� �&�%� �� $�%� � �� C�� & ��%�� %��C�� +� �� C�%�& �� #�� %��$�% �� & ��$� ��%��)C�%� �� $�%� ��+� ��& �� %�, �% � ��#� ��#� �� '�� $�� $�C�%�� & �� ,� ��+� �� $��%� � ��%� � ,�� 8C�%��+�& �%�� %�8& %�� $�� ,� %� �� % �� H$� �� $ �� &�� C� �� $��$� �� $��#� �� $��$� ��,� ��%� �� $ ��C� �� ;�8� �� >� +� � �$ ��N;�� %�� %� $�,� �� )��"��%��,%� �� 8 �� 8� %�� +� � � �� %� �� %�$�� +��C�� 5��$� �� 8� �� %� �� & %� �� %� �� ,& %� �� %�� $�� +� 5��$� �� %� �� %�� 8 ��& �� %� �� $,�� %� �� %��$� �� $�� #� �� !�� '� ��,�� 8� �� %�$�� %��& $�%�� %� +� �� % �% �� %��& $� � �� +L �� & ��8�� & ��+� �� %��C� ��+& %�� + ��+ ��%��C � 5��%� +� �� $ �� 8� �� & �� 8 � $��$� �� & %� �� %� �� ' � �8� �� & ��,� $� ��#� � �� & �� $��+�� 8�� $�,� �� %�8�& "��%�)�� C�& '�� $� ��

52

��

�� $�� 8��& ��+& $��& ,�� %�#� �� $� � �� #� �� % ��8��+� $�� & �� C�% �� '� �� %�� %��8�� %�, �� H� �� $,�� % � �� $�� ' �& ��%� �%�+�� '�� ,�� % �� +� �%�� '�� ,�K �$C�#��$+� �� %�� 8�� %��& ��%��C� ��!�� $ �%� �� 8� ,�� $C�#�� #� � �%�K ��%�#�� 8+� '�� %��& �� C� 0�� ;��#� %��& ��$�� %��& ��%�� !� %�� %��C�& ��%�� #� ��!� ��, �� '�� '#�� %��#��

O UZROCIMA DUHOVNOG SLEPILA

Ko ide za mnom, ne}e hoditi po

tami, nego }e imati videlo

ìvota (Jn. 8,12).

�� %�� '��;��$� �� ,�� $ �%� H�� '�� $�,C�� '�� '� � ��%��C � %� �� %�� %�� '�� ;��% � �� %� '�� % �8� $�� %�� E�� ' ��$ � %� �%�� % �� C�� ,��& � %�� ' �� % � %� �%�� 8�� %�$�� 8� � �� %� �� ' �� & �� %�� '� ,�� >��8�� 8 � �� %� �%�& �� 8�� %� ��#� �%�'�� %��& �� ,�� '�� C�� %�8�� -��'� '��& �� ,�� & �� 8�� -��' �� %�� '�� %�� 5�%� � ��$��C� � �� !�8#� �$��+�#� � $�%�+� �� ;� ��& '�� E�� !�C� �'� �� ,�&� � %� �� $�C�� % �� %� �� $�% �� ;��& �� # ��% ��%�� & ��+� � $,#� �& �8��%�+ #� �� %�� & �%��C�& ,��" �� C�� %� �� %� � ��'�#� �� ,� %� ��8 '�� $�� $�� +�� %� �� & ��8 � ��#� 8�� %��C� �� %�8�� ,�%� ��'�� & �� C�� %�8�& � ��,�% � �� %� � �� ( �� #� � ��$��C� �� % �� & � ��% ��% C�%�� 8�� $� 5�� %�� %�� & �� 8�� L ��%��8+�& ��$��C�$C� ��C�$C��T�% �� %�� 8 � ��& �� %�� '& � � �%� �� C�� 5�� %��& %�� %�� $� �� #� ��' ��,�� !�� % ��8 � ��' � ,�� ( %�8 � � �� & $�� K � �

%�8 %�� ,�� & %��& � � � ��8 �� $��' �� 0�'�� 5�� C�'�� 8C��#�� ;�� %� � �8�� %��8�� % � %�� 6�� +� %� %�� 8 �� 8� %�8�� ( �� '��& �� 8C�#� ��$� %� �� %� ��+�� 8� $� � %� �� %�� %�� )�� C& �� $�,� �� & ��#��+� �� +� ;� � ��$� %�� $,�� 5��$� %� '�� %� ��'��

#� �� E�� !�C�& �� $�� '� � �� '�%�� %�� -�� %� �� # ��+� � ,�� 5��$� %� ��+�� $��,� �� 8+�� ;� ��$��C��%� �� %�� % ��$,� ��& %� �� 8�� .�� E�� %�� %� �� 0�'�� %�� %� %� �� %�� $�� )�� %�+ ��.�� E��& �� %� �� .�& �+� ��%� ��& � � +� �� %�� ,�� IE �4&A�J�

STARO,

DOBRO VREME

E�% � � %� � � �8�� +� 6�%+�� '�%�P=�� N=�� %� ��%�N -�� C�%� � /�& 8�� & �%� �� %�� & � �� P /�� P

E� ��8�� % � � � ��%� �� & �� '��C�� %� �� &�� +� �� +L ?/�& ��,� �� %� �� & %�$�� NP ;�� %� '��& � �� & � %� �� %�� P ��! �� 8�� + L �� P >��8�� 8�� % � � ��>��N /& �� $� ��#� �� %� ��& � ��+ � �� & 8�� +� �� %� ��8��#� �#�� & � � �� 8�� %�8�N �� 8� �� #�� & %� � ��%�� %� �� P 9%�� %� $��+�& 8�� % �8� �� %�N >�� % ��%�&��% �� & �� C�'��!� �� %�$��K � C�% ��#�� ,� �� #�� & � � � ��,� � �� %�� "��P@

� /& �� %�%� ��& � ��+ +� �� '�� '��C �� & � � � �� & ��8�� %�� "��N>��+� ��& � �� 8�� '� �� '��'��& � � ��%�C� �� H�� %�� C�% ��% �%��& �� & �� %� %�8�!��NP � �� %� ��! � ��%� �� ' ��& � $ ��!� 98� ��%� %�$��& � � %�� # �� H�� %��& �� C�%& �� &�� %�C� %� � �� & �� & ��,� �� & �� '�� P �� %�#�� & �� %� �� >�%+� �� % ��%�N ?>�� %��& �� & �� & �� @ �� 8 ��%� ;�� %�%� ��& %�� % �� '#� ��L�� E�� !�C�� %� +� �� & %�$�� & ��%� �� C�$�& � �� $�%��& �� $� �� & � �� #��

( �� 8& ��8�� & ��

6� !��

53

��

O VI\EWIMA U SNU

U stara vremena razli~ito se gle-dalo na snove. Jedni su mislili dasvaki san ima svoga zna~aja za ~ove-kov ìvot, a drugi su smatrali za ne-{to najglupqe poklawati pa`wusnovima. Sveto pismo, me|utim, imao wima utv|eno mi{qewe. Ono ihdeli na slede}e tri vrste:

1. Snovi poslati od Bogapreko dobrih an|ela.

Ovi snovi imaju dobre i spasono-sne ciqeve: pretskazuju budu}e doga-|aje, opomiwu na posledice nekihpostupaka. Oni krepe veru, moral ivrline. U ve}ini slu~ajeva to su sno-vi pravednih qudi. Tako, na primer,pravedni Josif u snu saznaje tajnuovaplo}ewa Re~i Bo`je. Sveti pa-trijarh Jakov vidi u snu lestvice,koje su naslowene na nebo, a an|elisilaze wima i pewu se. Neporo~niJosif je u snu video veliku misijukoju mu je Bog hteo da poveri. Ali igre{nim qudima Bog moè poslatitakve snove, u ciqu wihova pokaja-wa. Egipatski car Faraon bio je gre-{an ~ovek, ali je sawao o sedam rod-nih i isto toliko gladnih godina{to su predstojale. Isto takve sno-ve radi opomene vi|ao je i vavilon-ski car. Ali i jedan i drugi nisu sepopravili. Jednome mladi}u javio seu snu wegov pokojni otac i sa suzamau o~ima savetovao ga da se okane pi-janstva i razvratnog ìvota. Na ra-stanku mu rekao: Ako ne poslu{a{moj savet, umre}e{ iznenada. Pokva-reni mladi} hteo je da se ruga tomesnu. Naro~ito je skupio svoje drugo-ve na razvratno veseqe. U pijanomstawu, po~eo im je pri~ati svoj sanbez ikakvog po{tovawa prema svomeocu. Ali u trenutku kad je pri~ao,pao je od kapqe i umro. Takve snovedonose qudima dobri an|eli.

2. Snovi na koje navodezli demoni.

Ta demonska nagovarawa najprqa-vije su prirode i lako se poznaju.Wihov glavni znak je nemoralnost.Demoni nas navode na ono {to je pro-tivno veri i vrlinama. \avo stalnokao lav ri~u}i hodi i traì koga dapro`dere (1 Pet. 5,8). On koristipriliku da za vreme sna navede du{una razne gre{ne misli i slike, da bije nagnao na greh i u budnom stawu.

Du{a se u snu ne moè da ~uva wega.Zato crkva preporu~uje svojoj decida se pre no {to legnu pomole Bogu,i da nose na sebi - oko vrata - krsti},najmo}nije oru`je protiv demonskihuticaja.

3. Obi~ni snovi.

Oni se ti~u pojedinaca. Qudi sa-waju ono {to vide i ~uju, uop{te ka-kve utiske dobijaju u obi~nom ìvo-tu. êsto sawaju vlastite misli, è-qe i planove. To se moè re}i za svequde. Bogati, siromasi, ène, deca -svi imaju svojih snova. Naj~e{}e sa-wamo ono {to se èli, ali se ne po-stiè. Zato postoji i poslovica:“Gladna koka sawa proso”. To su pra-zni snovi. I tako, postoje tri vrstesnova. Dobri hri{}ani treba da seodnose prema wima tako kako nasu~i Re~ Bo`ja. Snovi koje {aqe Bogi dobri an|eli treba da se prime spobo`no{}u, i treba da se postupapo wihovom upustvu, kao {to je u~i-nio i pravedni Josif. Ti snovi ima-ju za ciq na{e li~no i porodi~nodobro, jer nas ja~aju u veri i pobo-`nosti. Snovi na koje nas navode zlidemoni imaju za ciq moralnu pokva-renost qudi. Ne treba im verovati.Od takvih ubita~nih uticaja trebada se {titimo predhodnom moli-tvom i krsnim znamewem. Najzad, nina obi~ne snove ne treba obra}ativeliku pa`wu. Istina je da su nekiod wih sasvim nevini, pa ~ak i po-u~ni, no ako je re~ o pouci, neka sepravilno gledi{te na wih traì uRe~i Bo`joj. Ina~e ne treba da zani-maju na{u misao. Sam Bog opomiwequde, preko Mojsija, da ne gataju tra-è}i zna~ewe takvih snova (Lev.19,26). A bibliski mudrac kaè: Koveruje u takve snove, li~i na ~ovekakoji hvata senku ili juri vetar (Sir.34,1-3). Dakle, obratimo pa`wu nasnove {to nam ih donose vera i pobo-`nost, a ~uvajmo se takvih snova kojinam dolaze od lukavog. Velika MajkaHristova i na{i dobri an|eli hra-niteqi neka nas ~uvaju od takvihopakih nagovora u snu i neka nas upu-te na put dobra i spasewa.

54

��

55

��

PRIKAZ KWIGE

TUMAÊWE POSLANICA

£-££ TIMOTEJU, TITU I

FILIMONU SVETOGA

APOSTOLA PAVLA

¤£££. STARAWE O DU[AMA

Napasaj jagawce moje... ûvaj ovce

moje (Jn. 21,15-16).

Dobro pazi da ti revnost sta-rawa za du{e bude:

a) ~ista, koja nema u vidu tvojukorist, jer mnogi traè svoje, a

ne ono {to je Hrista Isusa

(Flp. 2,21);b) pametna. Trudi se da blago-

{}u i dobrotom zadobije{ qubavsvojih parohijana pre no {to za-po~ne{ bilo kakvu promenu, ma io~evidno korisnu. Pone{to odwih radije otrpi, no nikoga ne

ukoravaj brzopleto s predikao-nice, jer se nalaze me|u onima ko-ji imaju revnost za Boga, ali ne

po razumu (Rim. 10,2);v) velikodu{na. Nikavi napo-

ri i nikakve te{ko}e neka ne na-ude tvojoj revnosti. U svemu isva~emu pokaì se kao sluga

Bo`ji: u trpqewu mnogom, u ne-

voqama, u bedama, u teskobama, u

ranama, u tamnicama, u bunama, u

trudovima, u bdewima, u posto-

vima, ... u slavi i sramoti, u grd-

wi i pohvali (2 Kor. 6,4-8);g) stalna. Ne malak{i zbog

slabog uspeha. Bog od nas traìda se staramo i radimo, a ne da ~u-da ~inimo; po{to nam je ìvotkratak, kratko je i starawe na{e,zbog ~ega bismo hteli da nam svesmesta za rukom po|e i u trenutkupostane: ali ni{ta mawe moramo

biti strpeqivi kako bismo is-

punili voqu Bo`ju i nasledili

obe}awe (sr. Jevr. 6,12);d) op{ta. Revnost tvoja neka

obuhvata sve parohijane i nekaupotrebqava podesna i po{tenasredstva, koja su ti u vlasti. Ovo

je trebalo ~initi, i ono ne izo-

stavqati (Lk. 11,42). Gledaj daugu{i{ i sasvim iskoreni{ jav-ne sablazni traè}i ovce, koje su

zalutale (sr. Mt. 18,12). Usa|uj,neguj, utvr|uj u du{ama delo spa-sewa koje si po~eo u Gospodu, nezaboravqaju}i da dok qudi spa-

vaju, neprijateq im se pribliù-

je (sr. Mt. 13,25). Premudri sinSirahov pruà ti u tome pravi-lo: ~ovek, kad svr{ava po~iwe, a

kad prestane, po~ne sumwati

(18,6).

MIRJANA ]AJI]

1972 - 2001

(�� %� � A<�� A� ��% � � ��%�� & �� C�%� � � ��%� ��'�� & �� "��%�� F��

�+& �� -�� !� � �� A<:�� %�

� � �� % �� ,$� �� %#� 8�� 8� �� & � � /�� 0�� %�� %��$�� A<<<� �%� H�� %� ��%��+� ��+ � �� 5�� 8 �� '� ��0�� % ;��+ �� "��%� ��$��8+ �� !�� 9��'+��

;� �� % �� %�, �� 0�� % ;��+& �� !�� L � ��% �� %� �� ,� ��L ?"�%��+ �� ,� $�� $�� %��& ��'�� & $��+� ��C& ��% � �� E�� '��8# %� $��%�� !� � �� 8 '�� %� ��!�� C� �� %#� ��& �� +� �8� �� + �$��%� �� %� ��% �� %�� %�� % �� & $� �� & �� %�� +� �� %�� %�� #�� )�� %� � $�%�� %� � � �� '�#�& � � %� �� %�� ,��AB4�

��' �� 8�� C��,�� #� �� C�-�� L =�� '�� %� �� %�8�� % �� %�$�� % ��L 6�� %� �� H�� -�� H�� ,�L ?E�� C� ��C� +�8 �� @�

� � �� %� �� $�� $�� %� �� 8� �� %��

�� C � '��#� %� %� � %�� )�� %�� #� ��&� �� %� #�� %�8� �� C� %�� $��& �� & ��%��& � ,�� $�� ' �9�� %�� %��C �� %$ �%� ��,�� ' �� "��% �� ' ,�� #�� ,� %� %�� ;�8� �� $�� % � '��& '�� 8�� %��& �� '� �� ,��& ��0�� %�� %�$�� #�� ,�� 8�#�� ,� �� %��C�� '�� & 8�� %�� #� �� $ � %� �� %� �� $� �� $��, � ��$�& ��$�, �� %�� $�, �� %�� '�� %�� -�� & %�� 3�� & ��%�� '��8+�� 1�� ,�� 8�#�� $� ��8+� ��

-�� 8� � �� ,�� 8�� $��H�8�� & �� "��% ��$�C� � �&�� "��%# �� & ��"��% � ��% � � �8 ,�� ' �� $ �� #� �8� %�8� �� $�C� $�� 8� ��8+� �� H�� )�� % ��%� �� U��!�& �� & �� !�� &�� +�� 0�� 9��& ;�%� T�$�� %� �� '�� C�� ,�� 5� ��%� �� %��8�� "��% �� 8�� ,�� % � '�� $�, � ,�� "��% �� %� #�� %�8��

� �� & �� %�� ,��' ��#� �� +�� 8� �� + �� "��%� %� ��%�� C�& � 9�� %�� %��C �� %$ � %� �� %�� %�� %� �� 8�� C� ��$��%��

�� %� � �� #� � � ��%' �� $C� � �� 3�!�� & %�� %��+� ��+ �% �� % -� ��+�

;�� '� �� %�8 ��8��

1 ��$� �$�� H� 7�� .��0

SLAVKO (Vu~ete) TASI]

(1943 - 2002)

Dana 2. fe-bruara 2002.godine izne-nada u ranimjutarwim ~a-sovima (u5.00) ispu-stio je svojuplemenitu

du{u Slavko Tasi} iz Gorwe Bijelena domaku dobrunskog manastira.Sin Vu~ete èqezni~kog slu~beni-ka i majke Milice ro|. Andri} do-ma}ice. Kao tre}e djete - radost si-roma{ne ali vrlo pobo`ne porodi-ce. Pobo`nost i ~estito vaspitawesti~e u porodici koja je vaìla u do-brunskim krajevima kao vrlo pobo-`na i ~estita porodica, a po pobo-`nosti i ~estitosti i li~nim pri-lozima pomiwe ga celo selo i sammanastir Dobrun.

Ro|en je ratne 1943. godine. Svojedjetiwstvo provodi u dje~ijim domo-vima gdje su mu oba roditeqa bila su-|ena i zatvorena, kaznu izdràvaliu Zenici i drugim zatvorima. Prog-nani u Zavidovi}e ni{ta boqe nisupro{li brat Slobodan sestre Rada iMilka koji sada ìve u Beogradu.

Po povratku iz progonstva zavr-{ava osnovnu {kolu, a zatim elek-tri~arski zanat, gde se odmah zapo-{qava u preduze}u Terpentin u Vi-{egradu.

Po otsluèwu vojnog roka ènise Radom ro| Kirixi} i sa wom ra|atri k}erke^ Brankicu, Zoricu iMaju, gdje za ìvota udaje Brankicuza Gorana Gordi}a i od wih dobijaunu~ad Jelenu i Nikolu, koji sadaìve u Pribojskoj Bawi.

Iz samog opro{tajnog govora nad-le`nog paroha, me|u velikom masompo{tovaoca pokojnog Slavka, ocaJovana sabrata Manastira dobrun-

skog, da se zakqu~iti da je pok. Slav-ko sa zajedni~kim radom sa svojomRadom svoj dom svrstao me|u najja~edoma}instvo u selu.

Bio je inicijator i pokreta~ svihnaprednih ideja: sa kom{ijama u svojeselo dovodi telefon, vr{i pro{ire-we i opravku puta do sela, besplatnoopravqa elektro aparate i kvarovena elektri~noj mreì, svojom kosa-~icom i traktorom pomagao je svimakoji su mu se obra}ali za pomo}. A po-red svega kako je wegova k}erka te-àk invalid, posledica saobra}ajnenesre}e, nalazi vremena da svake ne-djeqe ili praznika on ili suprugaRada odu na slu`bu u Dobrunski hram.Prije dvije godine javio se za doma-}ina hramovne slave Uspewa Presve-te Bogorodice u Man. Dobrunu, u te-{ko posleratno vreme, pokazav{i sekao veliki doma}in i gazda ugostiv-{i sve koji do|o{e tih dana da se Bo-gu pomole i ~estitaju slavu iz raznihkrajeva. Mnogo je ìvotnih doga|ajai doìvqaja sru~ilo se na umornaple}a i du{u brata Slavka, tako dasrce nije moglo sve to izdràti. Pregodinu dana te{ko je oboleo i mada susvi mislili da }e Slavko kao i uvjeki ovu bitku izdràti, kada se ~iniloda je prevazi{ao i tu bolest, iznena-da stalo je srce, na{eg brata Slavka.Pozva Bog svoga vjernog slugu tamogdje je radost vje~na. Bog da ga prostii podari rajsko naseqe, a sre}a daostane pri ostatku.

Ovo nekoliko redova umjesto sve-}e vo{tanice pi{e wegov brat odstrica, koji zbog bolesti nije mogaobiti na sahrani i sprovodu i ~ino-dejstvovati na opjelu.

A ovom prilikom u ime wegove po-rodice supruge Radojke - Rade, k}er-ki Brankice, Zorice, Maje i ostalemnogobrojne rodbine, zahvaqujemose svima onima koji su do{li na sa-hranu i koji su uputili izraze sau~e-{}a, sa èqom da im ova ku}a vrati uzdravqu i vesequ.

1 ��$� �$ 6� �� %��0

56

��

PROTOJEREJ PERI[A VRANI]

(1944 - 2002)

& �� '� #��! � (� )�� *++*�� ,� -��'��.�� %+� )�� *++*� ��

� ��/� 0 �� 1�.�2� ��)��3�! #��!� � 4�� 5��!�� 1�.�� 1�.� �� 6�7�8�� 6�� 2�� ,�� 4�� 2� 7 ��. � ��,�� ,�� #��!�� !�� !� ��. �� ,�� 9�4�� 7��

�� ,� -��'� �2�� /�� !1�� %:;;� ��,� �� #�� 0%:<;3 �#�� )�� 0%:<:3 #��! � =�� 1��!�� -��!�� 7 �� 0%:<>3�

� �.�2� �� !�� 7��5�� ?��,� �� !�� !�� .�� #�� )�� #��! ��!� � �� !�� !��, �� !�� 6��

��.�� !� �� /�� !� �� /�� #��! � ��/�� !�� 1�.��!��5��& 5�� 5��/� � ��

��!��!��5�� @�� 0%:<>3� 5�� 2�� 6�5��-�� 0��'3 �� A�5� 0%:>+3� � 5�� ,�� !��-��!�� 0 ��'3 �� 0%:>;3� 4!�� ,�� /�� 0%:>(3 !�� 0%:(%3� 5�� 0%::+3�B�� !��!��!��!�,�� !� ��

� 0%:>+ � %::*3 �� C �� 2�� D4�,�� 5 �� E � �� ,�� .�� 5�� . �� .�� 6!��,��!��,�� . /�� .�� !�� 5�� /�� !� � ��.�� B�� !�� . ��!�� /��

�� 1�.�� 8�� 0%::* � %::F3� � ��!�� !�� . �� 0%::F � %::<3� 9�� 0%::>3� �� ! 6�� ! .�� /� G�� H #��! � �!�� ! �� *+++� �!��

M M M-�,� �� 5�� /� ��,��/��

��!�� ,��46��,'�� !�/�� ' � ��I��

�� !�6�� !�� !2�� !� �� ! ,� � !� �� ! 6�� ,�� ,�� !�� , �� 8��! �� 5� !� G6�� !��

�� 0�3 �� 0��3 !�� 6��!��H 0��. ;%�%<3I 9��'� �� !�� !�� ,�� 6�� !�� 6�� !� �� 6�� ,�� !�� !�� 1�� !�� ,�� !�� '� !� �� !�� ! � !� �� #�� !�� 5�� !�� ! 6� � ��,�� !�� 5��,�� 4� ��,� �� 5� ��,�� 6��

�� %:>+� �� . *< �!�� 6�� !�� #�� )�� !�� ,�� !�� !�� 1�� 5�� ! �� !��2�. !�� !�� ,� �� !� � �� 5�� '� �� 6�� 5�'� �� 6�� &�� ! �� !�� 5�� !�� ,��5�� !�=,��,� �� /��

� ��,�� !�� ,' ��. �� ,� �� G��!�� H�� #�� -��!�� 9�� -��'� � ��,� � �� 5�6�� ! ,� � �� ! .�� ,�� !� ��,� ��2 #� � 4! �� !�� ! �� %::*� �� ,�� !�� !� � ��'�� J� �� /�� ,� ��!� � !�6�� .��,'�� 2 �� 5� � K�� 4��,�� !��,�� A!��5�� !� �� .�� ,��/�� !�� !��/� ��. ,�� !� �� /�� !�� ?�� ,� �� /�� !�� 4�5�� !��/�� !� ��.�>+ � �� (+ � �� !�� ,��

�� !�� ,�� ! D�� B �� !� �� !� �,�� !�� 5��

� =�6�� !�� ' �� ,�� B�!� �� ,�� /� � ! �� G��/�� 5�H� ��!� � � ��,� �� ! ��!�� ,��& �� *%��!�,�� ! �� .��

�� ,� �� /�� ! 6��C ! 2�� /� � ��D�� ,�� ! ��,�� .��E �� .�� 1�.�� ! 6��

��.� � �� !� ��,� ��!��!�� !�� ,��5�� 6� � ! �� ,� � �� !� �� !� ��2� �� -��/� � �� ,�� /�� 6�� 1� �� ,' � ��!�� .�#6�� !�� J�� !� � �� !�

� !� �� 2�� !� �� !� ��' ��! ��!� � G�/� �! �� H 0�� %+�;3�J�� ,� �� ,�� /��

�� !�� /� /�� ,�� !�/��J�� 6�� !�� !� �

��,�� ,' � �� 6�� . ��!�� . �� ,�� .�� !�� .��,'�� !� ��' #6� �� ! ��!�� 6��&� �� ,� �� 6��

��6�� !�� J�� C D�� !�/ � ��! �� !�� ! 6�C D�� !�� !�� 6��E �! � � �� 6�� !�� ,� �� !�� ! ,� �� !�6� �� ,�� . !� �. !� � ! ��D�� !��!� �� 5 �� ! �� !�� !� ��

�!�/� �� 5�� ! � �� '� .��,'�� 6�� 4�� 8��!� !� �� 5�� 5�� 5�� /�� 8��!� ��

!� � �� !�� ,�� !� ��!�/� �� !�� . � �� !�#� �� ! , � �!�� 6�� 5� ��!�� /�� 1 J9�

1 ��$� �$ ) �� ?��1� �1��0

57

��

BO[KO (Marka) SEFER

(24. 11. 1922 - 20. 10. 2001)

�� !�� /� ��/� �� 5�� ! ,��,�� #,�� ,�� /� ��! � �� L2�� ! /�

�� 1��2� 8��' �� ,�' ��.�� ?�� M��5�� ,�� !�� . �!��

�� !� �� !�� '� �� ' � �� N�� ,�� 5�� !�/� ��6� /�� 6�� #�� 2� O��' �2� ! /� �.�� 5�� !� 6�� !��6�� !�� L�2� �'�� 9�! %:FP�� C L�!�� %:F;� � �� %:F<� �!��,�� . �! �� ,�� !� �. ! ��!��. ��2��&!�� 6��C 9�! �� !�/

��'� �� ?�� !�� =�� J�� K� � � ! �� 1��!�� 1� �7�� 6��

�� !�� M��5�� !� �� 5 �� #6�� M��5�� !� �� !�� L !

�� 6�� !� � !� ��.�� 8��6! �!�� !�� !5�� & ��!�� !�� 6�� ! ��

!�� !��/� !� �� 6�� ! 6�� 9��' �� !��/�C 9�!�� L�!�� 5�� J��2�� 5��,'�� !��6�� . �� 9��/� ��' � ��/��. ��!�� 4��! B��' ! ��/� �� 8��6!�� 5�,'� � �

2�� . �� 8��6!�� !�/� �� D4 �� 8��6!�� ?�� L !� �� ! 8��6!�� & �� ;+�� !�� /� #,�� #�� =��6� �� L�!�� '�

BOJKA SEFER ro| Tasi}

05. 04. 1931 - 01. 05. 1996.

4�� !�� ,�� !�� !� � /� ��/��,� �� #�� )�� #,�� '�� .�� O��'� � �� L��!��'� �! ��.��

�� /� �� 8��6! �L2�� ,�� !�/� � !,��

#,�� )�� !�� !��/�C

9�! � L�!�� /� �� 6�� 8��6! � � �� .�� 6� � !��/� L !� �!� �� ,�� ! �, �� 6�� !� �� .�� / �! /�� 8��6! � �!� �� !�� !�� !�� 7�� !��/� �� 6��

�� !�� .�� ! /�� /� �� 8��6! � ?�.�� . 5��C �'�� 9�!�� L�!�� .� 9�!��

1 ��$� �$ 6� �� %��0

ANICA MILI]

(1905 - 2001)

�!�� )�� *++*� �!�� ,�� ,�� /� ! �� !�� 1��/� �2� D��/ �� & �!��

!� !�� !�� !��. � �� !� �� 6�5 �� )��)��

��'� �� %:PF� �!��L�2� �� ! �� 6��

�� ,�� !�� !��. �� !�� 4� 5�� ! �� )��)�� !� � �5�� !� ��!� �� )��)� !� �� ,�� !�� !�6�� ,��C �� = ,�� '��C9�! � Q�� !��/ ,�� ! !�� !��. ��2�� = ,�� 6�� !�� . �� 5�� 5�� '��C #��,� � � � 1� � �� 5�� !�� 6�� 1��/�� '�� 9�!�� 6 �� !�� 5 �� . �� 2�� !�� . �� 7�.�� C 8�� !� �!�� L�� !�� .�� !� 6�� #�� 4! �'�� Q�� !�� L�!�� ,� ��6�� !� 6�� !� �� =� �� ,� ��2� ��.�� !� 6�� #��! � A�� ,�� !��/� �� 4�� !�� !� !��/� �� !��/�� !�� !�� 6� � �� 6�� !�� ,� !�'�� 9�!� � �� 0# !�,�'3 �� 6�� '�� !��/��! ��6�� ! ��'� 9�!� �

�� !��/� �� !� �� >� >� *++%� �!�� ! , 6��'� � �� /�C �� '�� !�� #� !� �� I

1 ��$� �$ 6� �� %��0

QUBA \ERI]

(ro|. Planin~i})

25.10.1930.-22.12.2000.

��

� ��

��

��

��

� � ��

��

��

��

��

��

� !� � ��!��

%��$� ��$��$�

H� �� %�8� �� T�$�&A� >� ��,� �+�� TC� � U��+

58

��

Na naslovnoj strani: Hram Svetog Save u Blaùjusnimio: @arko Kuqanin, Blaùj

Ne|eqko Todorovi}1921 - 2001

Stoja Todorovi}1921 - 2001

Uvjek }e te biti u na{imsrcima.

=� � �$�;�� ) �� 7��

��

��

��

�� !� ��"��

�� #��

�� $� � ��

�� %��

��

�� %�� $� �� &��

� � ��

�� '��#�� $� ��

��%��

�� %� ��

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

BO@I]NA PORUKA

MITROPOLITA

NIKOLAJA

��$�%� �� #�(��

� � )�� *�� $� )�� *�� +�� , � �� $� ��&�� %��

� �� #� �%�� %�� #�� "�� "�$��

�� -��#�� )� ��

� � �� )�� *�� "�� $�� $�� )� �� $�� %�� .��

�� $� �� $�� %�� )��

%� �� )�� #�� )��

*�� %�� -� �� /�� %� �� !�� 0�� %�� $�� $��#� � � ��

��

�� $�� (*/'�-1� �2 /1&' � 34'�-4

�2 /1&'5��#�� )��

6� � 7887� �� $�� (�/2964 �40 ' 1& )1:4 );4�

:1�;1�264 61�4 :1&'645Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

Jedinstven praznik je - Hri-stov dolazak me|u qude u ovajsvet sa jedinstvenim zadatkom.Hristos je do{ao da kaè qudi-ma da je svima narodima podovim nebom potreban mir, po-trebno me|usobno razumevawe,potrebna dobra voqa, potrebno~ojstvo i juna{tvo.

Kada su an|eli prilikom ro-|ewa Hristova pozdravili ovuzemqu re~ima: “Slava Bogu navisini, a na zemqi mir, me|uqudima dobra voqa”, onda je toprva blaga vest neba, kako tre-ba da bude na zemqi.

Narodi na zemqi su me|usob-na bra}a i to je bratstvo dvo-struko: po krvi i po sudbini. Tosu qudi koji su pred zdruènimdahom celog sveta, op{tim mi-rom u svetu, polagali i poloì-li ispit hrabrosti i ispit pa-meti.

Ju~era{wi list svetske isto-rije ispisan je krvqu, a dana-{wi list treba da je ispisanrazumom i dobrom voqom. Da lije to tako i sada? Nije. Zar tre-ba zaboraviti ono vreme kadasu se qudi, narodi, dràve naj-bratskije razgovarale i dogova-rale o onome {to je svima po vo-qi, {to svi uvaàvaju i odobra-vaju. Za{to uzrujavati krv, dazbuni pamet? Kome treba da do-ju~era{we vitezove mira i do-bre voqe me|u qudima danasgledamo kao nepoèqne? Kometo treba i kome je tjesno u ovomBo`jem svetu? To treba samoonima, i tesno je samo onima, ko-jima je tesno nemirom u wihovimsopstvenim du{ama.

Proteklih sto godina pret-hodnog veka na Balkanu je bilo

2

��

BO@I]NI

PRIJEM

3

��

vi{e ratova i zavr{io se tajvek sa jednim nepotrebnim ra-tom na ovim prostorima. I ovajtre}i milenijum po~eo je proli-vawem krvi u Americi, Izraelu,Palestini, Pakistanu, ê~enijii jo{ ponegde. Je li to mir na ze-mqi, kako je Bog svojom program-skom pesmom, pri ro|ewu Hri-stovom, objavio i od qudi za-traìo? A Hristos je rekao: “Jasam mir va{, ugledajte se na Me-ne”. O~igledno, daleko smo odideja onih velikih qudi, koji suih nosili istim velikim ideja-ma i danas su ìvi me|u nama.Ovaj svet danas treba da krasiMir, Mudrost i Slava.

Ko da u}utka one koji ho}e ne-mir, ma gde se oni pojavqivalidanas? Kakve re~i da se upotre-be i koji metod? Kako zaustavi-ti hranu jednoj àlosnoj haluci-naciji, dosipawem uqa na oltarbezumqa? Da, tako se dalekooti{lo, da se do sveop{te kata-strofe moè danas santimetri-ma meriti.

Ja, kada ovo govrim, ne optu-ùjem nikoga, nego molim radionih hiqada koji su izginuli,radi onih koji ~uvaju svoje ì-vote strahuju}i da ne poginu, ra-di zdruènog ìvota, mira i do-bre voqe u svetu. [irokim sr-cem i pame}u velikih qudi ov-de se moè mnogo u~initi. Po-trebno je urazumqivati i sti-{avati, da bi “jedinstvo ~inilosilu” i pokazati svima da “samosloga spasava”.

Zahvaquju}i svima na odzivu,sve Vas toplo pozdravqam po-zdravom Praznika:

HRISTOS SE RODI i ZAI-STA SE RODI!

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

��

<�� 6�� =>� ?�� &�� 1�� )�� &�� %�� $��

�� @A8 ��$� �� /�� 8B� �� 7B� �� 788=� ��-� �� $�

�� /�� %� � �� %� �� )�� ?��&�� %� �� $��.��

�� )�� ?�� %�� C�� #�

� ��%� +��, � �� '�� )�� ?�� C�� # �� )�� ?�� /�� )�� #� �� %� �� 6�� $�� %� �� D)� ��

)�� E� ��#� �� $�� /�� %� �� 6�� "� �� (D1 � �� "��

��%�� $�� %� � �� %� � �� $� �� )� �� E�

protojerej

Ranko M. Bilinac.

OVJERA ZNAWA,

UMJE[NOSTI I PREDANOSTI

Obnovqen Muzej Stare Crkve u Sarajevu

��

��

�� !

�� "�# � ��

�� $�� $� �� %�� "��

"�# � � �� $��

�� # �� & � �� $�� '��$� ��$��

� � � �� $�� $�� &��

�� &� ��

(��) � �$� �� * � �+� �� $� ��!

�� ,�� %�� ,��

"��$�� -��#�� #�� & #!

�� $� # �./�� 0 &��

��# �� $� ��$� # ��!

�� $� �� $��1 �� 2�$�� - ��!

�� '�3�� "�$�� (� !

�� 4�� 4 �$��*� ��

�� -�� !

�� $� ��

�� ' $� � $�� $��

� �$ �� $ %��

�.� �� ./��

0 ��$� �� $��

�� $�� #� �� #!

��& � �� #�� #� "�# � �� !

$� � �� #��

�� $�� $��

�� $ -�� $� & ��

�� '�� ) �� & #�

�� #�� & �

��

5�� #� �� "�# �� $��

�� "�� 0� !

�& �� 5�� & � ��!

�$ 3�� #� ��

$�� 05"67�

5� � �� $�� )��&� ��!

# ��$�� $ �� 3�

�� %�$� �$�� # �� !

�� '� �� $�� $� ��$�� 8��

�. �� $�� "�$�� '��$�� # �./+� ��!

� $�� #�� $�� !

�� $� �� (��!$��$�*

�� 9!�: �� $�� #�� $

�� $ �� #�� $��

�� #�� $ � !

��$ � �� $��#��

��$� ��$�� #�� $�

��&�� $�� $ � !

�� &� #� �� $��

�� $��;��$ ��1 $��

�$�� $��

�� &� "�# �� !

� �� "�� $ 5$��

��$�� $ <��

�� $ � � �� $� �� 05� =�$

-�� ,�� 1 2�� %� �!

$ � 7��$ � -�� $ ��!

�� $ ��$ �� # >78

%�� %�#��

3 � �� 8 ��$ ��$ �

�� !��$� #�� !

�� ,�� !

�� 3��&� ��

�� #� ��&

"�# �� "�� 5$�� #� )� ��!

�� $��1

?@�� $�� "�# �

�� $� � �� $� ��# � #� !

��)�� #�� #��

�� $�� !

� $� � �� $�� #�!

$��$1 �� # ��$� �� #��!

�� $��

$��

�� #� �� !

�� $�� $�� $� �� A�$� ��

��

#��$ � $�� #��

%$� � �� #��

�� #� A�$��

�� $ �� $� �� !

�� >�� #� �� !

�� $�� !

� �& �� !

�� !

�� $�� '� � � ��

�� $� ��

�� #�� $��

��

4 �� #�� $��

�� &� ��&�

�� "�# �� ) � $�� ) ��

�� $�� # �� 5��!

�� $�� B��

,�� & �� $��

�� #� �� #��!

� �� ) �

�� %��$��

� �� 5�� $�� $� 5�� $�� !

�� 2�� $��

�� B��

"��$�� C��) �� D ��$��

,�� >� �� B�� >�!

�� A �� >� �� 5��

6#�� $��

�� $ �� $� � �� !

� � �� "�# � � ��

� �� !

�� &� #�� !

�� $��

�� #�� " ��

� ��

@�� !

�� 1 �� $� ��

�� "�# �� !

� �� #�� !

�$ � � �� #�� '��

� �� #�� E �� !

�� #�� #��

�� #�� %$�

� ��

� �� $�#�� 3� �� B�!

��)� %�$� �$�� !

�� $�#�� $� ��

�� &�� & ��

��

5�� $��

�� #�� 4�� !

�� #�� !

�� #� ��

�� F

B�� =�$ -�� ,�� $�� !

� �$� �� #�

��& "�# ��

�� 1

?>$�� !

�� #�� $ � �� -��!

4

��

PRIÂ O DUHOVNOSTI I TRAJNOSTI

�� # �� 4 �� !

� � �� # � � �� $�� !

��

�� @��$ "��!

�� -�� G�� "�� $�!

�� $�� $�!

� � $�� $�� $�

��$� ��$ ��$ �� !

�� # � �� #� )� �+ �: �� $��

>�� $�� $�� $�� $�) ��

#�� $&� � ��$� � ��#� � ��!

� �� $�� $!

�� G�� >�� !

� � ��# ��

#�� & � �� $�� $��

�� 7 �� $��!

�$�� $�� $� & ! �� -� �!

�� & �� !

�#�� $� %��

'�� $�� 1

?6� � �� "�� "��$� � �

�� $�&�� 0#!

��$�� & �� $��

�� $��

� �� F

0 �� $� �$��

��$ �� $��

%� �� $�� #�� & �

�� #�� !

� ��

2� �� #��&��

# ��$� � � �� $ �� !

�� 4�� #� ��

� �� # � ! ��$� �� !

�� & $�� !

#��

@�$ � ��&�$ #��

�� #�$�� )� � �� ! ��!

�� & � #�� #�� $� ��1 �� !

#�� & ��)� �� E ��

�� E ��

�� 6�� ?� �� !

� ��F� @�$ 2��#�� &�� ?�!

�� $� #� ��

�� & F� % 7� �� ?�� !

�� $� �� $��

�� F�

0 �� 7��

�� 6�� $�� ?�� F� �� H�$ $�� #�!

� #�� $�� $�� ?�� !

�� $��

�� #�� F�

�� $ ��) ��

#�� $ � ��

�� $�$�� & ��

��

�� $�� #��#� � � �

�� #�� $ ��#��

$�� $� ��

$��# ��$� �� !

�� $�� ! ��

�� $�� -��!

� �� #�� 4� ��

#�� '��#�� $��

�� $ � ��$�

,�� #�� 0� �& � 5�!

�� #�� & ��!

�� #�� 0 �� !

�� & #� �� #��

�� >� ��

�� $�� ) $�� !

3�� !

��

"�� 05 � 7 � �� # !

�� #�� $� ��$�

�� $�� & �� #�� $� ��!

�� # !

�� " �� $� �� $��# ��!

� �� #� ��

�� $� 7�� " �� " !

)�� $� 4� � � �� 3$��

� ��#�� $�� #� ��

� $��$��

6��$� #�� !

� $�� #��& %��;� ;�� <�!

�� -�� #��

�� & �� $ $��

$�� #�� $ �� & � �� ) &� � &!

�� $� � �� ,��$� #�� !

�� #��#�� $��$��

&�� $� � @ �� $ � � �� $�

#�� &��!

��

@� � � �� $�� $��

�� -�� # �� $

3�� #� �� $�!

�� 05"67� � �� +�/:I��

,"� >�� $�� #� � $��!

��$�� &�� # �� $��

#� )� �� &� �� $�!

��#�� 1 �� #� ��!

�� & 1 $�� & � $��

�� &��

@��

@�$ ��

� �� #�� #�#�� $��

6�� $� ��&� � ��

! ��& � �� $�� & #�#��

�� $�� $�� !

�� $��

B��) & �� #��$ # �� #��

$�� $�!

��$� �� & �� )�� !

��& � ��)��& �� 2� �� !

�� $��

$��#�� &� �� ) &� ��

�� )��

0 �� #�� #�$�� !

�� $� ��#�$� �� 7�!

��$ � � ��

��

'�$�) �� $��

��$� �� #�� & ��

�� $�� &� �� !

� $�� $��

� &�� F

B�� #�� "�# �� $

��$� ��!�� $�� >�� "�� "�!

�� $��1

?4 ��$ � #�� $��

� �� 3��$�� G$�!

�� $�� & �� #�� $�# �� !

� ��&� � �� !

�� >� ��

� �� !

�� $�� !

�#�� !

�� >� �� $�� $�� $�# ��

#�� !

� �� $�� &� � � � ��

��#� ��#� $��# ��

# � #��&� � # � $� �� #�� !

��

�� $�� !

�� $��

�� $�� !

�� $�� #�� &��

�� !

�� $�� F

�� #��

�� $ A>> � #��#� �� $�!

�� $� ��

�� $��$�� # ��

�� &� "�# ��

�� $� ?��F ��

��

��

5

��

6

��

Na raspetoj zemqi

��

�� ! � �� "� �� #� �� $ �� %�� % �� % � &�� '�� ( � � � �� )�� *�� +�� (�� ,�� ,�� (�� -�� . ��(� �� ! �� /01� �� 2� � �� -�� + � � �� ,�� . �� 2�� + �� &�� 3�&� � � ��

�� '� �� (� �� '�� $� � . �� !�� 4��+� � �� "� � � ��

* �� 3�� &+ �� + �� 5 �� + � � (�� '�� +� � � 6�� 7�( �� !�� * � �� (�� &� � �� ) � � �� ,�� . ��

#�� 89� � �� $� � . �� .�� -� (�� -��

�� + � !�� 3� � �� + � � � �� ,�� 5�� - � � �� #� �� ' �� "�� +� �� . ��: 62 � ;7 � �� (�� #�� (�� -� � (�� 3� �� )�� %<$=� �� (�� >�� )�� (�� (�� "��

2�� ' �� +��

� � �

-�� + �� ,�� +�� ,�� . �� 2 � � . �� #�� '�� ?�� '�� : 6 � �� 4�� & � �� +� �� "� � �� 7�

�� ,�� . �� 4��

� �� &�� 4 �� >�� =�� +�� ! �� #�� $�� " �� . ��@ �� (�� (�� &��

Sa{a Savovi}

KRST OCA HARITONA

��%� �� "�� %�� 1�� %� ��#� ��

��

� �� -�� /�� -��

#�� # �� "� ��

�� $��

�� # ��

�� F�� #�� %�� %� ��

�� G�#��

�� %�� $�� F�� 15 ��

��

�$� � �� F�� %� ��

��%� ��%� ��# �� (

“To je mjesto

gdje se pravda skriva,

tu je prosjak

ravan carevima...”

-�� #� �� %�� ( D� � � �� $�� %�� $�� %�� 1 ��

�� E��

��

�� #��

�� $�� -�� #� �� #� � ��

�� $�$� �� $��

�� "� �� %�� #��

�� %� �� $��

#�� -��

��

�� %�� #� �� 6� � �� $��#� �� "��

:�� # �� G� ��

�� %� � ��

��

�� %�� #� �� %�%� � ��

�� )� �� (

“Oprostite o blaène sjeni,

{to se drznuh dirnuti vam prah,

ta od va{eg i ja jedoh bola,

pa me zato, zar, i nije strah”.

Slobodan V. Tasi}

Beograd

7

��

OPROSTITE O BLA@ENE SJENI...

�� (> � �� &� ,�� A( �� B ��

� �� @�� '�� +�� 89� � �� C11C� �� 3 �� $�� + � ��&� ,�� (��

4�� %�� ,�� (>� � ��& � �� + �� +�� ,�� 6�� %�� : � �� + � �'+� �� "� � �� + = �� + � � � 4�� D ��

�� ,�� (�� 7�

�� ,�� +�� %�� +��

,�� ,�� (�� - �� + �� E�� ( �� ( ��

,�� ,�� &� � C/� � �� 8F91� �� 3 �� = �� 2�� A��&� �� (�� 3 �� B� $�� (�� 3 �� #�� '�� %�� 8FF8� ��"�� '�� ) � � �� *�� & �� '� � � � �� D� �� 3 ��+ 4��+� 8FGF� �� 0�� 8FF8� �� D� �

� �� '�� ) � � �� ,�� (>� �� ,�� - �� =��+�� (�� 8FF0HFI� �� -�� % �� % �� +�� - �� )�� ,�� A�� B�

$�� - �� C0� � � 8FFI� �� ,�� + % ��

(� �� = �� &� � �� &� � �� '��

�� -��

,�� C111� �� ,�� #�� "��2� �� + � * �� '�� '�� =�&+ (�� #�� #� �� - �� + � * �� &� � ��&� � � #�'�� C118��

$�� E�� ( �� ( �� ,�� (>� �� ,�� (�� " �� - �� = ��

�� )�� ,�� '�� = ��

��

8

��

OD MANASTIRA KRKE DO

PODVORJA SRPSKE CRKVE U MOSKVI

��

-�� %�� /�� !�� #�� :�� 1& D!��E �� 1& D!��E �� $� �� $� �� "� �� /�� %��%�� /�� !�� #� �� 4� � � �� %�� $� �� "� �� $�� 1� =HH7� �� /�� !�� # �� :�� #�� D!��E�� ?�� /� �� %� �� /�� %�� ?�� %�� ' �� /�� !�� #� � � � �� ?�� %��6�� %� /�� #� �$� �� %�� #� � � �� %� /�� ?�� %� �� $��#� �� "�� /�� #� �� %��1& D!��E� 6�� #� �� %� ��

�� !�� #� �� 6� �� $� �� %� :�� 1& D!��E� �� $� �� -�� %��

�� %� ��%�� 1� �� %�� $� �� 3�� /�� !�� #� �� $� � ��#� � �� %�� 3�� $��#� /�� 1& D!��E �� ?�� %��

�� %�� /�� 6� �� /� �� D!��E �� %� /�� %�� D!��E�� /�� /�� !�� # �� %� �� 6�� /�� %� �� %�� <�� =B �� 3�� $��#� %��1& D!��E �� "� ��#� �� # �� $�� !�� D!��E � 7888� �� /�� "�� C��%�� 3 �� )�� =8 �� F0� �� F0�� "�� I�� %� � �� "�%� /�� !�� #�� 6��$� �� :�� "�%� �� #� � � �� #� �� '�1 H887� �� #� D!��E ��#� �� #�� !�� #�� #� D!��E � 7888� �� ?��%� �� $��%� �� ?�� D!�� F�� E �� /��

9

��

OPRO[TAJNI GOVOR NA SAHRANI

GENERALNOG DIREKTORA SOD “JAHORINA”

�� #� D!��E �#� � ��%�� %�� %�� ?�� ?�� ?�� ;�� /�� !�� #� ��

�� $�%� D!��E� -� �� $�� -� �� #� �� D!��E �� %�� %�� -� �� "� � �� 1�� # /�� !�� #� � �� ?�� )�� I�� 3�� 1&D!��E � %�� :��

�� /�� !�� #� �� #�� /�� -�� %� � �� D1�� $��E �� %�� %� � �� /�� %� �� /�� !�� #�� $� � �� %�� #�� '�� #�� %�� ?�� %�� 3� � �� /� � �� 1/&2610 6204<'94�� %�� D!��E �� %�� D!��E �%�� /�� /�� &�� /�� !�� #� �� 1/&26 <2:1J4�/�1: /2&4� 0�"�� #� ��%� �� 1& D!��E � /�� !�� #� �� <�� 1/&26 ��2-1: �4�2 �/�1: �-2��264� /�� !�� # �� -� �� %�� -� �� 1& D!��E �� /�� 1�� #� �� %�� #� �� 6� �� $� �� <�� %�� 1&D!��E� �� /�� D� �� $� ��

�� $�� $�� E� � �� 6��$�� J�� %�� D1�� $��E� /�� !�� # �� #� �� %�� D'�� %�� #�� 6�� 6�� "�� #� �� #�� $�� $� �� E� 1� � �� /�� !�� # �� %�� 1��

�� #� �� #� �� #� � �� %�� /��!�� #� ��

6��

Ranko Renovica

Sokolac

10

��

Putopisac u svojstvuprevodioca latinskog jezikadelegacije Austrougarskeu posjeti Carigradu

Benedikt Kuripe{i}

��

�� J� �� #�� (�� #� (�

�� 6,#> �� )�� 7� #��

8FFG� ��

INTERESANTNI

IZVODI IZ KWIGE

D�� =K� �� /�� 3�� # +��,�� "�� &�� +�� ,�� &�� "�� F�� + ��,� �� +��,� 6�� "�%� �� "� �� $� =L� �� /�� +��, � ��"�� !�� %�� "� � � �� :�� )�� #�� #�� 3�� #�� #� &�� +��,�� "�� +��,� �� #�� #�� +��,� 6��"��

"� �� +��, � �� #�� E�

��

��

-�� 7@� �� #�#� �� 6� �� /�� %�� $� 0�� )�� F��# ��$� ��#�( D�� 0� �� :��%�� )�� "�� #�� #� �� %�� $� � � �� #��

� �� -�� %�� E��

��

��

��

��

D�� 7H� �� 0�� F�� %� �� $� +�� ,� �� &�� 1 � ��$� � �� F�� $�� =7 � =B ��$� �� 0�� %�� "�� "�� 3� �� %�� %�� E

��

��

D�� 78� �� "�� )�� +��,� ��"�� -� �� "�� "�� "� �� #�� 7=� �� &�� #� ��"�� #� �� /�� #��E

��

11

��

PUTOPIS KROZ BOSNU, SRBIJU, BUGARSKU I RUMELIJU 1530 - 1531

Vi{egrad, H£¤ - H¤ vijek

��

�� $ �� -A� �� !�� & �� $�� !�� $�� 5$�� $�!�� ?��F # �� !�� >�� $� ��#��!& 7�� $� � �� !�� J.:� �� +� �� !�� @�� $�� !$� � �� 5$�� 0 � �� )� B ��,�� & �� $�� >�� !�� $�$� �� #�� &�� !� � � �� ?��F � #��$ ��#��&� #� ��!�� & �� & �� & � �� $�$� �

�� $� � �� $� �� ;�� 0�� $� ��!#��& �� 5$�� #� )� ��!�� $��1 ?,�� !�� $�� # �� @�$� � �� 6�� & �� $�� $�� ?��F �� = �� !�� !� �� &�� $�� & � ��) ��$� �� & F� 0 � �� $�� #��&� #�� $ ��$� � �� $ "�� "�� ?�� ! & � � �� ?��F �� !�� & ��)�� $��& $��

� � � �� $� �� !�� #�� $�� J.:� �� ?�� F� ��$� �� &� � ��$�� #�� $� �� & � ?��F � � �� $�� !$� � � �� #� �� !��$� �� &�� !�� $� �$�� $��# �� &� ��$� � �� $ �� 5� �� #�� !$� �$� & � �� $�� !�� !�$ �� $�� $��

�� $� �� $� �� $�� #�� $�� $ �� #�� $��!��$ �� $�� # �� $�� $�� $!�� & � � �� $�� !�� $� &� �� & � �� $� �� ! �� $�� !�� $ �� $ ��$�� K�� ?�� F �� $ �� !�� $�� !�� $� &�� $�� "�!�� & � �� $�� ?��F �� $��$� ��#�� '� ��!�� $�� #�� $� !�� #��& �� #� �� "�� & �� ?�� F � �� !

�� $�#�� $��$� � ?��F �� $ �� F�7�� ?��F� $�� $� 3#��!�� $�� #!�# �� #�� $�� &� ��3� ��!$� � &�$� ��#�� !�� '� � �� $�� !�� &� �� #�#�!&� ��$�� &� �� #��#� �� # �� ! &� � � �� 0�� #$ � �� H�� #��3� ��$ �� "�#�$�� $�� !�$�� 4��$�� !�� $�� "�!#�$ �$�� "�� 6��$�� $�� !�� 4 �$�� ! ��3�� H�!#�� 4�� $� �� @�� $�� !

� �� 4�� >�� $�� # ��&��6�� $� 4 �$�� !�� $�� $�� ?�� F �� !�� - �� @��$ # ��&� �� "�#�$ �$�� # ��$�� !��

��

12

��

STOTINUDVADESET GODINA POJAWA

��

� ��

Documents

GODINA 2002.GODINA2002. broj 23broj23 · i koristiti se wima, ako su Bogu bliski i ako ~uvaju Wegova bo`an-ska na~ela vere, pravde, morala i bratoqubqa. Ovo je neminovni uslov mirnog