Godina , br. 1, 2006, str. 1--248(Wise).1 Moja argumentacija, ukoliko bude ubedqiva, podriva os-nove ove kwige. Verovatno najpoznatija sudska odluka u engleskom pravu je ona koju je

16 V

Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Godina LIV, br. 1, 2006, str. 1--248UDC 34/35 YU-ISSN 0003--2565

SADR@AJ

Napomena glavnog urednika -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 7

IZVORNI NAU^NI ^LANCI

Alan Votson, Lord Mensfild -- Sudijski integritet iliwegovo pomawkawe: Slu~aj Somerset -- -- -- -- -- -- -- 9

PREGLEDNI NAU^NI ^LANCI

Vesna Klajn-Tati}, Medicinska, eti~ka i pravna pitawapojedina~nog i grupnog genetskog testirawa -- -- -- -- 24

Jakov Radi{i}, Odgovornost zbog {tete uzrokovanepacijentu injekcijama (poseban osvrt na praksunema~kih sudova) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 42

Aleksandar Molnar, Predmoderna teorijska promi{qawaodnosa politike i rata -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 56

Vladimir Milisavqevi}, Borba za priznawe u Hegelovimjenskim spisima -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 71

Boìdar Veqkovi}, Istopolna zajednica -- pravnoure|ewe i javnost -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 88

Goran Markovi}, Uticaj politi~kih stranaka na razvojpoliti~ke participacije -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 102

Nikola Bodiroga, Prigovor tre}eg lica u izvr{nompostupku -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 119

2

POLEMIKA

Marija Dra{ki}, O veronauci u dràvnim {kolama,drugi put -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 135

Kosta âvo{ki, Elementarno neznawe i ne~asnoprikrivawe -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 152

IZ ISTORIJE PRAVNOG FAKULTETA

Svetlana Mir~ov, O sudbini biblioteke NikodimaMila{a -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 155

Danilo N. Basta, ,,Fakultetski‘‘ medaqoni DragoqubaJovanovi}a -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 160

OSVRTI

Dragana Kneì}-Popovi}, @ika Bujukli}: ForumRomanum -- Rimska dràva, pravo, religija imitovi -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 176

Aleksandar A. Miqkovi}, Boìdar Ferjan~i} i Sima]irkovi}: Stefan Du{an, kraq i car,1331--1355 -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 183

PRIKAZI I BELE[KE

David Ibbetson, A Historical Introduction to the Law of Obligations(Oxford University Press, New York 2001, str. XLIV + 307)(Marija Karaniki}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 190

Jago{ \ureti}, Socijalisti~ka Jugoatlantida (Slu`beniglasnik, Beograd 2005) (Jovo Cvjetkovi}) -- -- -- -- -- 194

Stenli Koen, Stawe poricawa -- znati za zlodela ipatwe (s engleskog prevela Slobodanka Gli{i},Samizdat B92, Beograd 2003) (Zoran Kesi}) -- -- -- -- 198

Zoran R. Tomi}, Ustavno i srodno (Slu`beni glasnik,Beograd 2006, str. 164) (Tanasije Marinkovi}) -- -- 205

Slovenian Law Review (Izdava~ Pravna fakulteta Univerze v Ljubljani,editor Janez Kranjc, vol. I / 1--2, 2004; vol. II / No. 1--2,2005) (Goran Dajovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 214

3

Dragan Prqa, Stevan Lili} i Miodrag Savovi},Internet vodi~ za pravnike (Pravnici zademokratiju, 2006) (Draèn Cerovi}) -- -- -- -- -- -- -- 218

Xozef Rac, Etika u javnom domenu, Ogledi iz moralnostiprava i politike, (CID, Podgorica)(Draèn Cerovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 219

Ratko Markovi}, Upravno pravo (drugo popravqeno ipro{ireno izdawe, ,,Slovo‘‘, a.d., Kraqevo 2002,str. 625); Zoran Tomi}, Upravno pravo (sistem)(~etvrto doterano izdawe, ,,Slu`beni list SRJ‘‘,Beograd 2002, str. 591) (Stevan Lili}) -- -- -- -- -- -- 222

Vesna Petrovi}, urednik, Qudska prava u Srbiji i CrnojGori 2005 -- Pravo, praksa i svest gra|ana u Srbijii Crnoj Gori i me|unarodni standardi qudskihprava (Beogradski centar za qudska prava,Beograd 2006, str. 496)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 229

Karl Joakim Fridrih, Konstitucionalna demokratija --Teorija i praksa u Evropi i Americi (s engleskogpreveli Pavle Jovanovi} i Svetlana Milo{evi},CID, Podgorica 2005, str. 595)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 231

Leonid Pitamic, Na robovih ~iste teorije prava - An den Grenzender Reinen Rechtslehre (uredil in uvodna študija - Herausgeberund Einfürungsstudie: Marijan Pavcnik, prevod Vera Lamut,Pravna fakulteta v Ljubljani in Slovenska akademijaznanosti in umetnosti, Ljubljana 2005, str. 350)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 234

Vera Jani}ijevi}, Platon i tirani -- Platonova putovawau Sirakuzu (Pe{i} i sinovi, Beograd 2004, str. 125);Vera Jani}ijevi}, Miqenici bogova -- Aristotel iAleksandar Makedonski (Pe{i} i sinovi,Beograd 2006, str. 130)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 237

Brian H. Bix, A Dictionary of Legal Theory (Oxford UniversityPress, New York 2004, str. 227)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 238

Gustav Radbruch, Rechtsphilosophische Tagesfragen.Vorlesungsmanuskript Kiel, Sommersemester 1919, Hrsg.von Hidehiko Adachi und Nils Teifke (NomosVerlagsgesellschaft, Baden-Baden 2004, str. 93)(Danilo N. Basta) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 240

4

Valtazar Bogi{i}, Izabrana djela I-IV (CID, Podgoricai Slu`beni list SCG, Beograd 2004)(Danilo N. Basta) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 241

AUTORI -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 243

5

NAPOMENA GLAVNOG UREDNIKA

Ove godine na{ Fakultet, kao jedan od tri najstarija nana{em Univerzitetu, navr{ava sto {ezdeset pet godina svogapostojawa. Malo je verovatno da su -- ne samo {iroj javnosti negoi mnogim sada{wim nastavnicima, saradnicima i studentima -- dotan~ina poznate sve okolnosti wegovog nastanka, uprkos tome {tosu one bri`qivo i op{irno obra|ene u prvom tomu IstorijePravnog fakulteta (1808--1905) (Zavod za uxbenike i nastavnasredstva, Beograd, 1997) koji su napisale profesorke na{eg Fa-kulteta Qubica Kandi} i Jelena Danilovi}. Zbog toga je Redak-cija Anala odlu~ila da uz prvi ovogodi{wi broj svojim ~itaocimapokloni reprint ~lanka dr Ilije Prì}a ,,Osnivawe Pravnogfakulteta u Srbiji‘‘, koji je objavqen u julsko-avgustovskoj svesciArhiva za pravne i dru{tvene nauke 1940. godine i ujedno kaoseparatno izdawe. Time Redakcija èli da doprinese obeleàva-wu fakultetskog jubileja, kao i da svima koji su za to zaintere-sovani omogu}i da se na lak, pristupa~an i jezgrovit na~in upoz-naju s istorijskim korenima i po~ecima Pravnog fakulteta uBeogradu.

Dr Ilija Prì} (1899--1944) bio je na na{em Fakultetuvanredni profesor Me|unarodnog javnog prava. Pravnik {irokihvidika i nau~nih interesovawa, bavio se za{titom mawina ({toje bila tema wegovog doktorskog rada), vazduhoplovnim pravom,crkvenim pravom, ustavnim pravom, diplomatskom istorijom,spoqnom politikom Srbije od 1804. do 1914. godine i dr. U bib-liografiji wegovih radova zabeleèna je i jedna rasprava o drà-vi i pravu u delu Leona Digija. êsto je (kao stru~wak) u~estvovaona skupovima i kongresima u zemqi i inostranstvu. Zbog toga {tose za vreme okupacije bio javio na obavezni konkurs i ostao unastavni~kom zvawu na Fakultetu, profesora Prì}a je novarevolucionarna komunisti~ka vlast, bez su|ewa, streqala u Beo-

7

gradu 1944. godine. (Svi relevantni podaci o Iliji Prì}u moguse na}i u kwizi prof. Qubice Kandi} Istorija Pravnog fakul-teta u Beogradu 1905--1941, druga kwiga, drugi tom, Zavod zauxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002, str. 109--115.)

D. B.

Anali, godina Ñúñ, br. 1, 2006.

8

IZVORNI NAU^NI ^LANCI

UDK 340.142:341.932(410)"17"

Alan Votson

,,LORD MENSFILD -- SUDIJSKI INTEGRITETILI WEGOVO POMAWKAWE:

SLUÂJ SOMERSET‘‘

Autor je na primeru mo`da najpoznatijeg engleskog slu~aja pokazao

svu sloènost problema pred kojim se u XVIII veku na{ao lord Mensfild

presu|uju}i ga. Slu~aj se ticao sukoba zakona. Mogao je biti re{en oslawa-

wem na Huberove aksiome, ~ime bi se rimsko pravo, preko holandskog i

{kotskog, na{lo kao potpora jedne odluke engleskog prava. To je bio spor

koji je mogao imati dalekose`ne posledice na ~itavu Englesku. Me|utim,

zna~aj ovog slu~aja je mo`da pre svega u inteligentnom i jednostavnom

re{ewu koje je dao lord Mensfild, koji se, umesto da re{ava jedan po jedan

probleme koji su se postavqali pred wim, u svojoj odluci ograni~io samo na

habeas corpus.

Kqu~ne re~i: Sukob zakona. -- Primena stranog prava. -- Lord Mensfild.

-- Somerset protiv Stjuarta.

Pi{em ovo po{to sam ponovo pro~itao delo Though theHeavens May Fall (Makar se nebesa obru{ila) Stivena M. Vajsa(Wise).1 Moja argumentacija, ukoliko bude ubedqiva, podriva os-nove ove kwige.

Verovatno najpoznatija sudska odluka u engleskom pravu jeona koju je doneo lord Mensfild (Mansfield) u sporu Somersetprotiv Stjuarta (Sommerset vs. Stewart) iz 1772. godine. Ona jeveoma saèta i veoma dramati~na. Zaista, ona je toliko retori~nada je mnogo toga su{tinskog prenebregnuto. A i htelo se da takvabude.

Somerset je bio Stjuartov rob u Virxiniji i vlasnik ga jepoveo sa sobom u Englesku. Somerset je putovao neprestano uslu`bi svog gospodara; na primer u Bristol i Edinburg. Me|utim,dve godine nakon {to su napustili Ameriku, Somerset je napustio

9

1 Wise M. Steven, Though the Heavens May Fall, Cambridge, Mass. 2005.

Stjuarta. Stjuart je bio razjaren Somersetovom nezahvalno{}u iraspisao je poternicu za wim. Lovci na robove uhvatili su So-merseta i, po Stjuartovom nalogu, on je sme{ten na brod En iMeri, koji je plovio za Jamajku. Prakti~no -- smrtna presuda. Nazahtev Somersetovih prijateqa, lord Mensfild je izdao writ ofhabeas corpus brodskom kapetanu2, i Somerset je preba~en sa brodai predat u nadle`nost Suda Kraqevske klupe (Court of King'sBench). Slu~aj Somerset protiv Stjuarta izloèn je u SuduKraqevske klupe, pred sudijom lordom Mensfildom 14. maja 1772.godine.

Mensfild po~iwe svoju presudu re~ima: ,,Pitawe je, da livlasniku pripada pravo da pritvori roba da bi ga poslao naJamajku gde }e biti prodat‘‘. Ovako postavqen, problem je bio vrlopojednostavqen. Na temequ toga, nije se postavqalo pitawe da lije Somerset slobodan ili nije. Jo{ mawe je to bio proglas da uEngleskoj ne moè biti robova. Kao {to je Vajs rekao: ,,Somersetje bio najmawe izraz Mensfildovog antirobovlasni~kog stava‘‘.3

Wegova presuda tuma~ena je tako da, prema wegovom shvatawu, uEngleskoj nije moglo da bude robova. Me|utim, u kasnijoj prepiscilord Mensfild pi{e: ,,Ni{ta vi{e nije utvr|eno tada, osim dagospodar nema pravo da na silu uzme roba i odvede ga van zemqe‘‘.On je jo{ jednom naglasio da nije oti{ao daqe ,,od toga da prosudida gospodar nema pravo da prisili roba da ode u stranu zemqu‘‘.4

Verujem da je ova prepiska -- zamagqena kao {to jeste --potvrdila wegov istinski stav o ovom slu~aju. Mensfild krijeloptu. Kao {to mora! Uvodna tvrdwa tu`be na po~etku slu~ajaglasi: Pozivaju}i se na habeas corpus, zahteva se od kapetanaNoulza (Knowles) da pokaè osnov hap{ewa i zadràvawa op-tuènog Somerseta, crnca -- to je izgleda bio ~itav slu~aj. Udrugoj re~enici Mensfildove presude ~itamo: ,,U pet od {estslu~ajeva ove prirode, poznat sam po tome, uspevao sam da ubedimstrane da se dogovore: ~im je ovaj slu~aj dospeo do mene, sna`nosam to preporu~ivao‘‘. I zaista jeste. U ovom slu~aju on je, tako|e,naloìo pet zasebnih ro~i{ta i neprestano je nastojao da slu~ajokon~a Somersetovim osloba|awem.5

Anali, godina LIV, br. 1, 2006.

10

2 Ve} od XIII veka, u Engleskoj se u sudskom postupku koristio tzv. Writ ofHabeas Corpus. To je bila neka vrsta naredbe dràvnom slu`beniku ({erifu) naosnovu koje on tuènika mora fizi~ki da dovede pred sud: otud naziv habeas corpus,prema po~etnim re~ima writ formule, sa bukvalnim zna~ewem mora{ telo (lice)-- podrazumeva se privesti. U to vreme postojalo je nekoliko oblika ove naredbe,a onaj koji je preìveo do danas nosio je ime Habeas corpus ad subjiciendum -- mora{telo staviti na raspolagawe (sudu). -- Prim. prev.

3 Wise, op. cit., 211.4 Za izvore videti -- Wise, op. cit., 209.5 Videti -- Wiececk W. M., ,,Somerset: Lord Mansfield and Legitimacy of Slavery

in the Anglo-American World‘‘, University of Chicago Law Review, 42, 1976, 86ff i 102.

Ali za{to? Mensfild nastavqa: ,,Ukoliko stranke ipakistraju na tome, mi moramo dati na{e mi{qewe. Saose}awe ne}e,na jednoj, niti neprijatnost, na drugoj strani, voditi odluci; negopravo: koje nosi tu pote{ko}u {to }e biti poglavito neprijatnoza obe strane‘‘. Da je Mensfild proglasio Somerseta slobodnim,glavna neprijatnost bila bi finansijski gubitak robovlasnika.,,Pu{tawe na slobodu 14 ili 15 hiqada qudi odjednom, oslo-bo|enih na osnovu formalnog stava je veoma neprijatno imaju}i uvidu posledice koje prete‘‘. Procene broja robova u Engleskoj nemoraju biti sasvim ta~ne, ali to su Mensfildove procene i to jeono {to je ovde bitno. Wemu se ~ini da 50 funti po robu ne bibila visoka cena i da gubici vlasnika ne bi prelazili 700.000funti. ,,A ovo‘‘, dodaje on, ,,ne ukqu~uje daqe gubitke vlasnikakroz tu`be za robovske nadnice ili one za nasilni~ko pona{awegospodara‘‘. On nastavqa: ,,Gospodin Stjuart moè okon~ati ovajslu~aj, odustankom od tu`be ili davawem slobode crncu‘‘. Ako ne,kao {to je Mensfild prethodno istakao: ,,Ukoliko stranke èlepresudu, fiat iustitia, ruat coelum‘‘6, neka pravda bude zadovoqena bezobzira na posledice.

Mensfild ne èli da presudi slu~aj, veoma mu je mrsko dato u~ini, ali }e na to biti prinu|en ako Stjuart ne odstupi; iposledica je -- iako to nije ono {to }e stajati u presudi -- da }esvi robovi u Engleskoj biti slobodni. Kako je Mensfild ranijeistakao u svojoj kratkoj presudi: ,,Gotovo je neizvodqivo prihva-titi neki odnos, a da se pri tome ne pristane i na sve posledicetog prihvata; a opet, mnoge od tih posledica su u potpunoj suprot-nosti sa zakonima Engleske‘‘.

Mensfildovi argumenti za taj stav ubedili su tada qude, akasnije i nau~nike. On je morao da prona|e re{ewe za Somersetau tom uskom okviru, mada je znao da }e posledica biti kraj ropstva,{to }e proizvesti finansijski krah mnogih u Engleskoj. A, kao{to je ~esto ukazivano, mnogi od onih koji bi propali, bili suMensfildovi prijateqi.

Mensfildov problem nije onakav kakvim se ~ini. Wegovouzvi{eno oratorsko ume}e -- a ono je bilo izvanredno -- skrivaloje ono {to se odvijalo u wegovoj glavi. Ipak, paradoksalno, onoje, u isto vreme, otkrivalo da sve nije onako kao {to izgleda.Mensfild je àlio {to }e ekonomske posledice wegove odlukebiti pogubne. Ali on im je uskliknuo: ,,Neka se nebesa obru{e‘‘.Slu~aj je, naravno, privukao veliku pa`wu javnosti, ali Men-sfild je bio taj koji je predo~io posledice koje su mogle --ponavqam, samo mogle -- druga~ije sro~ene umnogome da pro|uneopaèno. I, kao {to smo videli, on se kasnije ogra|uje od

Alan Votson (str. 9--23)

11

6 Neka pravda bude izvr{ena, makar se nebesa obru{ila.

posledica. Wegova odluka, kao {to sam kaè, bila je {tura.Mensfild je, zapravo, bio u neprilici.

Osim toga, susre}emo se sa jo{ jednim istovremenim prob-lemom u Mensfildovoj presudi. On ne navodi nijedan precedent,zakon ili pravno na~elo za svoju odluku.7 Po kom pravnom osnovuje vlasniku moglo biti zabraweno da odvede Somerseta iz Engle-ske? Ne znam ni za jedan takav. Ovo odsustvo ma kakvog pravnogutemeqewa Mensfildove presude izuzetno je i zahteva poja{wewe.

Prema Mensfildovom sopstvenom pristupu pravu, Somersetjeste, a i daqe je trebalo da to ostane -- rob. O tome ne moè bitinikakve sumwe. Ovaj problem, nikad izre~en, ali o~igledan, bioje u su{tini sukob zakona. To je bila oblast u kojoj je Mensfildimao {iroko iskustvo.

To je poglavito bio slu~aj konflikta zakona. Osnovni pro-blem u sukobu zakona je {ta vaqa ~initi kada pravno pitaweukqu~uje prava vi{e od jedne dràve -- u ovom slu~aju, Virxinijei Engleske -- i odgovor zavisi od toga ~ije }e pravo biti prime-weno. Rimsko pravo ni{ta nije regulisalo u vezi sa tim, ali, zatada{we nau~nike, kada se odgovor morao izna}i u odsustvu pozi-tivnopravne regulative, nalaèn je u rimskom pravu. A rimskopravo, da bi bilo od koristi u ovom slu~aju, moralo je bitiiskonstruisano. Jedna od teorija, obi~no zanemarivana, ali u ovomslu~aju su{tinska, bila je teorija holandskog pravnika, Friàni-na, Urliha Hubera (Urlich Huber) (1634--1694).

îweni~no stawe u ovom slu~aju bilo je da je Stjuart pri-bavio roba Somerseta u Virxiniji. Virxinija je bila robovla-sni~ka dràva, i prema zakonima Virxinije, Somerset je bio uStjuartovom vlasni{tvu. Me|utim, Somerset je bio u Engleskoj,tu`ba je podneta u Engleskoj. Koji zakon, onaj iz Virxinije ilionaj iz Engleske je trebalo primeniti? Bilo je mnogo pristupaovom pitawu, ali koji od wih je trebalo izabrati. ûdno, zapawu-ju}e, ovo pitawe nije se postavilo u tom slu~aju, ~ak ni od stranepravnih zastupnika. Ali ono je moralo biti prisutno. A Men-sfild je umnogome izgradio svoju karijeru na ovom pitawu sukobazakona. I wegov stav u ovom predmetu bio je sasvim jasan. On jeznao u ~emu je problem i znao je odgovor.

Mensfild je usvojio Huberovu teoriju. Huberovi stavovi popitawu sukoba zakona nisu bili op{tepoznati -- oni su, u stvari,predstavqali samo jedno gledi{te me|u mnogim po ovom pitawu.Naravno, bili su poznati u Holandskoj republici, kao i mnogidrugi.


12

7 U zabeleènim slu~ajevima u [kotskoj tog vremena, sudije su retkoobrazlagale svoje odluke. Ali ovo nije bio {kotski slu~aj.

Ali bili su prihva}eni u [kotskoj. Pravni~ko obrazovawenije se prakti~no moglo ste}i u [kotskoj XVII veka, a kako suengleski univerziteti bili zatvoreni za [kote, ambiciozni mla-di [kotlan|ani pohrlili su u prijateqsku kalvinisti~ku dràvukakva je bila Holandska republika, i wene univerzitete, posebnona Lajdenski i Utrehtski. Prirodno, studenti su, vra}aju}i se,nosili sa sobom kupqene uxbenike, pa je [kotska -- nasuprotEngleskoj -- posedovala veliki broj holandskih pravni~kih kwigaiz XVII veka. Me|u wima na{la se i Huberova Praelectiones iurisromani et hodierni (Predavawa o rimskom i savremenom pravu) u tritoma, izdata 1689. godine.8

Engleska, usled nejednake nadle`nosti razli~itih sudova,nije imala teorije o sukobu zakona, ali za [kotsku to je bilagoru}a tema. Bilo je nekoliko spornih pitawa, ali se jedno izdva-jalo -- a i daqe je vru}a tema -- brak.

U tada{woj [kotskoj èna je mogla da se uda sa 12 godina,bez neophodne saglasnosti roditeqa. U Engleskoj, doba za udajubilo je 16 godina, a o~ev blagoslov bio je neophodan sve dokdevojka ne napuni 21 godinu. Pravni scenario proiza{ao iz takvogstawa je o~igledan. [kotski lutalica zavodi mladu Engleskiwunaslednicu; beì sa wom u [kotsku i tamo se ven~ava na prvommogu}em mestu, kova~koj radionici u Gretna Grinu. (Nikakavcrkveni ritual nije bio neophodan za vaqan brak u [kotskoj). Dali je takav brak bio vaè}i u Engleskoj?

Sada je ~as da predstavimo Huberov pristup sukobu zakonakoji se, naravno, po prirodi stvari, morao zasnivati na rimskompravu. Nije bilo ni~eg drugog {to bi se smatralo prikladnim.Ali nije bilo ni~eg o tome u rimskom pravu, tako da su rimskiizvori morali da budu prilago|eni, kao {to su i bili ~esto ubrojnim kontekstima. Huberovo re{ewe bilo je, kao {to se i daloo~ekivati, briqantno.9

Huber je bio Friànin i tokom svoje predava~ke karijere-- bio je sudija tri godine u Friziji -- ostao je veran profesorUniverzitetu u Frenekeru, dva puta je odbio profesuru na Lajde-nu. Wegova reputacija bila je ogromna i prevazilazila je Friziju,jer je privukao mnoge studente iz drugih sredina, posebno izHolandije, Nema~ke i [kotske. Wegova glavna razrada pitawakonflikta zakona izneta je na nekoliko stranica u drugom tomuwegovog dela Praelectiones iuris romani et hodierni (2.1.3), koji je, kaoi prvi tom, verovatno napisao dok je bio profesor na Frenekeru.


13

8 Videti: Watson A., Joseph Story and the Comity of Errors, Athens 1992, pp. 1 ff.9 Ono {to sledi o Huberu skra}ena je i donekle prilago|ena verzija mog

rada Joseph Story..., pp. 3--13.

Prvi tom bio je posve}en Justinijanovim Institucijama, a udrugom tomu okrenuo se Digestama. Tako se wegovo tuma~ewesukoba zakona u 2.1.3. na{lo na samom po~etku komentara Digesta.Vrlo uo~qivo i pristupa~no. Bi}e dobro poznato studentima kojikoriste uxbenike.

Huber je tvrdio u prvoj glavi tog rada da rimsko pravo negovori o sukobu zakona, ali da ipak najva`nija pravila na kojimabi trebalo zasnovati ovaj sistem moraju biti traèna u rimskompravu, pri ~emu se to vi{e ticalo ius gentium-a nego li ius civile-a.Ova dva izraza imala su vi{e od jednog zna~ewa u rimskim prav-nim izvorima, ali Huber ih koristi u ovom kontekstu, u smisluprona|enom u Justinijanovim Institucijama 1.2.1.. Ius civile jepravo koje svaki narod ustanovqava samo za sebe. Ius gentium je,kaè se na tom mestu u Institucijama, pravo ustanovqeno razu-mom me|u svim qudima i jednako po{tovano od strane svih naroda.Zapravo, da bi neki institut bio okarakterisan u ovom smislu,kao pripadaju}i ius gentium-u, ~ini se da je bilo dovoqno da budeprihva}en u Rimu i drugim dràvama. Ius gentium u ovom kontekstuje velikim delom deo rimskog privatnog prava. Vaqa napomenutida Huber ovde ne koristi ius gentium u smislu prava koje ustanov-qavaju narodi, jednom re~ju, me|unarodnog prava. Iako je to bilojedno od zna~ewa u Huberovo vreme, pojam ius gentium nije se tako~esto susretao u rimskom pravu. Huber nastavqa: ,,S namerom dapojasnimo svu istan~anost ovog zamr{enog pitawa, mi }emo pos-taviti tri aksioma koji }e, po{to budu prihva}eni, a oni tonesumwivo moraju biti, izgleda direktno prokr~iti put do preo-stalih nere{enih pitawa‘‘. Na po~etku prvog toma svojih Praelec-

tiones, Huber je pojasnio {ta podrazumeva pod aksiomima. Budeus(Budaeus), tvrdio je, nije uzalud govorio da su pravna na~ela nas-tala iz axiomata ili positiones, izraza za koje je rekao da su pozaj-mqeni iz re~nika matemati~ara. Jer, aksiomi nisu ni{ta drugodo tvrdwe koje ne zahtevaju dokazivawe. Wihova ispravnost jesama po sebi o~igledna. U skladu sa tim, sukob zakona kao sistempostoji, prema Huberu, samo ukoliko prihvatimo, a on ose}a ikaè da moramo, wegova tri aksioma (koje on daju}i im na zna~aju{tampa italikom u odeqku 2). Kao aksiomi oni ne podrazumevajunikakvo dokazivawe. Prva dva brzo i razlo`no -- u skladu sapristupom iz wegovog vremena -- zasniva na rimskom pravu, prven-stveno na osnovu Digesta 2. 1. 20. i 48. 22. 7. 10.

Prvi aksiom glasi: Zakoni ma kog suverenog autoritetaimaju svoju snagu unutar granica svoje dràve, i obavezuju sve svojesubjekte, ali ne i one izvan wenih granica. Drugi nalaè: Qudikoji se moraju podvrgnuti suverenom autoritetu su oni koji senalaze unutar wegovih granica, bilo da su tu stalno ili priv-


14

remeno. Tre}i aksiom se ne odnosi na takav autoritet, ve} jeHuberov samostalan doprinos. On mora, prema Huberu, biti tre-tiran kao i prethodna dva, kao obavezuju}e pravilo, da bi se timestvorila sistematska osnova za sukob zakona. On glasi: Vladaridràva usled predusretqivosti tako deluju da prava svakog na-roda iskazana unutar sopstvenih granica zadràvaju svoju snagusvuda, sve dok ne dovedu u pitawe snagu prava druge dràve iliwenih gra|ana.

Odsustvo utvr|enog autoriteta za tre}i aksiom ne zna~i daHuber nije imao pokri}e za wega. I zaista, on je ve} ustvrdio dapolazna na~ela vezana za ovo pitawe vaqa izna}i u rimskom pravu.Wegovo polazi{te za tre}i aksiom je da on delom pripada iusgentium-u -- zato {to ga prihvataju svi narodi -- tako da on ne moraizri~ito da bude sme{ten u neko odre|eno pravo -- rimsko, naprimer -- da bi vaìo u wemu. Zapravo, kao {to }emo videti, Huberide jo{ daqe tvrde}i u istom odeqku svog rada da u pogleduvaèwa tre}eg aksioma nikada nije bilo sumwe. (Ovo nije istina,osim u nekom iskrivqenom smislu, s obzirom da je Huber izgledabio arhitekta doma{aja tre}eg aksioma). I mada tre}i aksiomHuber nije ustanovio na normativan na~in, za wega je to pravnona~elo i kao takvo je normativno. To je prava priroda ovogaksioma.

Takav na~in razmi{qawa u potpunosti je prikladan zaHubera. On nastoji da postavi principe na kojima }e po~ivatiodre|ena grana prava, nazvana sukob zakona. Za tako ne{to wemusu potrebni verodostojni izvori. U svim dràvama kontinen-talne Evrope smatralo se da rimsko pravo moè da obezbedipravni autoritet uop{te. Wegov status varirao je od dràve dodràve, a poznato je da je recepcija rimskog prava bila dalekoprisutnija u Friziji nego u ma kom drugom delu Ujediwenih(nizozemskih) provincija. Ali Huber ovde nije posebno zaokup-qen pravom Frizije. On se zapravo trudi da postavi principekoje }e sve dràve biti obavezne da po{tuju pri re{avawukonfliktnih situacija. Jedina na~ela koja mogu biti obavezu-ju}a, ne za jednu teritoriju nego svuda, moraju biti izvu~ena izrimskog prava. Jednostavno, nije bilo nijednog drugog priklad-nog pravnog sistema. Za Rimqane je ius gentium pravo koje je biloprihva}eno svuda, bilo ipso facto deo rimskog prava. Shodno tome,ako se vaqanost tre}eg aksioma ne dovodi u sumwu (kao {to jetvrdio Huber), ono je bilo deo rimskog privatnog prava; i ondaje rimsko pravo autoritet koji ga pokriva. Huber ne odstupa odostalih nau~nika u ovom pristupu. Na potpuno identi~an na~in,kada je Bartol (Bartolus) ranije poku{ao da izgradi sistem sukobazakona, on je temeqio (ili podrazumevao kao osnov) svoja stano-vi{ta na rimskom pravu.


15

Huberov tre}i aksiom, naravno, nije utemeqen na rimskompravu. Niti su to, naravno, bili prvi i drugi aksiom sukobazakona, ali oni su se ticali nadle`nosti. Huber je bio togasvestan i nije krio tu ~iwenicu, budu}i da je u istoj glavi rekaoda je upotreba rimskog prava radi stvarawa nekog novog prava,nepoznatog Rimqanima, predstavqala uobi~ajenu pravni~ku prak-su. I zaista, u odsustvu kakvog drugog autoriteta, to je biloneophodno da bi pravo moglo da se razvija. Va`no je odreditiprecizno zna~ewe tre}eg aksioma prema Huberu. Ono je u potpu-nom saglasju sa ovim ~ime on nastavqa: ,,Iz ovoga jasno proizlazida se ovaj aksiom ne otkriva u neuskla|enom civilnom pravu (iuscivile-u), ve} u dobrobiti pre}utne saglasnosti naroda: zato {topravo jednog naroda ne moè imati direktne snage me|u ostalim,tako da ni{ta ne moè biti neprikladnije nego da ono {to jevaè}e u pravu jednog mesta bude u~iweno nevaè}im u pravudrugog mesta. Ovo je razlog da o tre}em aksiomu do sada nije moglobiti sumwe‘‘.

Da Huber sagledava primenu stranog prava kao obavezuju}u,postaje jo{ jasnije kada uzmemo u obzir wegov raniji osvrt na ovutemu u drugom izdawu wegovog dela De jure civitatis (O dràvnompravu), izdatom 1684. godine u 3. 10. 1: ,,Me|u stvarima koje raz-li~iti narodi recipro~no duguju jedni drugima je i doli~no uzi-mawe u obzir zakona drugih dràva u drugim prostranstvima. âki kada nisu povezani me|usobnim sporazumom ili neophodno{}upot~iwavawa, ni{ta mawe od toga, razlog zajedni~kog op{tewame|u narodima zahteva me|usobnu popustqivost u ovoj oblasti‘‘.Prema ius gentium-u, u wegovom drugom, nerimskom, zna~ewu me|una-rodnog prava -- a to zna~ewe je tako|e relevantno za ovaj citat --jedna dràva je obavezna da razmotri pravo druge, prvo, ako joj jepot~iwena, drugo, ako postoji sporazum o tome. To je op{tepozna-to. Osim toga, prema Huberu, jedna dràva je podjednako obaveznada uzme u razmatrawe pravo druge dràve iz jo{ jednog daqegrazloga, a to je predusretqivost. Predusretqivost obavezuje.

Takva primena tre}eg aksioma kao obavezuju}eg pravnog na-~ela daje privatnom pravu transnacionalnu snagu. Zakoni jednedràve ne primewuju se automatski izvan wene teritorije, alivladari drugih dràva moraju ih primeniti {to predusretqivi-je, ~ak i kada su wihova sopstvena pravila druga~ija.

U svemu ovome krije se divqewa dostojna iluzionisti~kave{tina. Huberov tre}i aksiom ne postoji u rimskom pravu. I toon priznaje, iako ceo svoj sistem zasniva na pretpostavqenomrimskom pravu. Ali, onda on tvrdi da wegov tre}i aksiom nikadanije bio dovo|en u pitawe i da je deo ius gentium-a, prihva}enogsvuda. U jednom obrnutom smislu, prvi deo wegove tvrdwe je pot-


16

puno ta~an. Tre}i aksiom nikada nije bio izre~en ranije i ba{zbog toga nije ni mogao biti dovo|en u pitawe! Ostali nizozemskipravnici, poput Paula Foeta (Voet), imali su potpuno druga~ijepoimawe predusretqivosti. Huber ne pruà nijedan dokaz da jepredusretqivost u zna~ewu koje mu on pridaje deo ius gentium-aprihva}enog svuda. Naravno, on i ne moè da pruì takav dokaz,jer wegovo gledi{te je novina. Ali on nije ni obavezan da pruìtakav dokaz, jer izlaè sopstveni pravni predlog u vidu aksioma,a po definiciji, aksiom je pravilo koje ne zahteva dokazivawe,jer je samo po sebi o~igledno.

Huberov ciq bio je da pruì pravnu osnovu sukobu zakona.Tre}i aksiom odre|uje kada i da li dràva moè ista}i prigovorprotiv priznavawa prava druge dràve. Ne bi trebalo dopustitida pojedina~ni sudovi budu u mogu}nosti da odbiju strano pravo,zato {to ga oni smatraju neprihvatqivim ili zato {to im se vi{esvi|aju doma}e norme.

Huber ne dopu{ta proizvoqnost u primeni stranog prava.Na po~etku slede}eg, tre}eg odeqka, on pi{e, ponovo u italici:

,,Ovaj predlog proizlazi iz slede}eg: Sve transakcije i sva~iwewa bilo na sudu ili mimo wega, bilo za slu~aj smrti ilime|u ìvima, pravilno izvr{ena saglasno pravu odre|enog mesta,su punova`na ~ak i tamo gde preovla|uje drugo pravo, pa i tamogde bi, da su izvr{ena tako kako su izvr{ena, bila nevaqana‘‘. Sdruge strane, transakcije i ~iwewa izvr{ena na nekom mestusuprotno pravu tog mesta, s obzirom da su nevaqana od samogpo~etka, ne mogu biti vaqana bilo gde drugde.

Strano pravo je obavezuju}e. Naravno, s obzirom da je onoindirektno obavezuju}e, dok je doma}e pravo neposredno obavezu-ju}e, strano pravo ne}e prevladati tamo gde je izri~ito iskqu~enodoma}im pravom, izrekom u zakonu. Ovo Huber nije rekao, ali toimplicitno proisti~e iz wegovog podvajawa prva dva aksioma sjedne, i tre}eg aksioma, s druge strane.

Ovo neophodno priznavawe stranog prava je, razume se, pred-met izuzetka od tre}eg aksioma: transakcije i ~iwewa drugde supriznata dokle god ona ne podrivaju snagu prava dràve ili wenihdràvqana. Nastoje}i da o~uva saètost aksioma, prakti~no zna-~ewe izuzetka zahteva dodatno tuma~ewe. Huber napomiwe ne{tokasnije u tre}em odeqku: ,,Ali ovo je podvrgnuto izuzetku: ako bivladari drugih naroda time bili ozbiqno pogo|eni, oni ne bibili obavezni da priznaju va`nost takvim ~iwewima i transak-cijama, u skladu sa ograni~ewima tre}eg aksioma‘‘. Ovo zasluùjepoja{wewe primerima. Primeri koje daje ovde i u drugom delu,Savremeno pravo (Heedensdaegse Rechtsgeleertheyt) iz 1686. godine,najboqe razja{wavaju Huberovo stanovi{te. Situacije pomenute


17

kao one koje ostavqaju mesta primeni izuzetka mogu se udenuti uveoma mali broj posebnih kategorija.

Osnovno pravilo za Hubera je da vaqanost ugovora i obavezeproistekle iz wih zavise od mesta gde je ugovor zakqu~en. [ta-vi{e, ukoliko je brak punovaàn u dràvi u kojoj je zakqu~en isve~ano progla{en, on }e biti vaè}i svugde (podloàn svimizuzecima tre}eg aksioma). Ali, to zavisi, kao {to Hubert pri-me}uje u desetom odeqku, od fikcije rimskog prava izloène uDigestama 44. 7. 21: Smatra se da je neko ugovor zakqu~io na onommestu na kom se obavezao da }e obaveze ispuniti. Tako, za brak,na primer, mesto bra~nog ugovora nije ono gde je ugovor sastavqen,ve} gde strane nameravaju da ìve, {to }e obi~no biti prebiva-li{te bra~nog para. Ovaj slu~aj, svakako, ima zna~ajnog odraza nazajedni~ku imovinu i druge imovinske odnose bra~nih drugova, aliove posledice ne slede izuzetak tre}eg aksioma.

Prva kategorija u pogledu ovog izuzetka jeste kada licapodvrgnuta jednom pravu namerno odlaze sa te teritorije da biizbegla primenu tog prava. Ve}ina primera bi se podvela pod frauslegis. Slede}i momenti su vezani za Hubera. Budu}i da je bioFriànin, kome je zakonom bilo zabraweno da se oèni svojomne}akom, on je sa wom svojevoqno oti{ao u Brabant i oènio je;a taj brak nije bio priznat u Friziji. (S druge strane, kada seneko iz Brabanta oèni ne po{tuju}i papsku zabranu vezanu zastepene srodstva i bra~ni drugovi se dosele u Friziju, brak kojije bio vaè}i u Brabantu, osta}e u snazi). Kada maloletna licapod starateqstvom iz Zapadne Frizije odu u Isto~nu Friziju dasklope brak, gde saglasnost starateqa nije neophodna, i potom seodmah vrate u Zapadnu Friziju, brak je ni{tav zbog izigravawazakona. Opet, ako je roba prodata na jednom mestu, a treba da seisporu~i u mestu gde je zabrawena, kupac nije vezan pravom togdrugog mesta zbog izuzetka.

Druga kategorija u pogledu izuzetka tako|e je ograni~enogdoma{aja. Ukoliko su dva ili vi{e ugovora zakqu~eni u raz-li~itim dràvama i prava poverilaca variraju u tim razli~itimdràvama, shodno prvenstvu ili vrednosti pripisanoj svakom odwih, suveren ne treba, niti zaista moè da pro{iri pravo straneteritorije na {tetu svojih sopstvenih podanika. Na primer, nekedràve priznaju va`nost zalagawa imovine bez predaje stvari kaopunova`nu hipoteku. Ako dràva A ne zahteva predaju, a zalagaweje izvr{eno tamo bez predaje, a problem se nekako pojavi predsudom dràve B, ona }e u normalnoj situaciji priznati vaqanosthipoteke, zato {to je ona vaè}a u dràvi A. Ali, ukoliko je istahipoteka nastala u dràvi A, a druga hipoteka, sa predajom stvari,u dràvi B, u korist wenog dràvqanina, i spor se vodi pred


18

sudom ove druge, sud mora odlu~ivati o pitawu prvenstva po sopstve-nom pravu, jer u slu~aju direktnog sukoba interesa, sud ne moè dapro{iri strano pravo na {tetu svojih gra|ana. U slu~aju takvogsukoba, razumnije je, kaè Huber, primeniti svoje nego tu|e pravo.

Ograni~en domet ove kategorije mora biti istaknut. On sejavqa samo u slu~aju postojawa najmawe dva ugovora, koji su zak-qu~eni na razli~itim teritorijama, sa razli~itim pravima, kadase oni moraju suprotstaviti jedan drugome i kada je jedna stranadràvqanin dràve pred kojom se vodi spor. Vaqa napomenuti dase ni u takvom slu~aju Huber ne izja{wava protiv vaqanostiugovora sklopqenog u drugoj dràvi. Taj ugovor je vaè}i, ali jewegovo pravo prvenstva pomereno ili sme{teno iza ugovora sklo-pqenog na doma}em tlu. Huber daje jo{ jedan primer. Bra~niugovor u Holandiji moè da sadrì privatnu klauzulu, vaè}u uHolandiji, da èna ne}e biti odgovorna za dugove koje naknadnonapravi wen mu` mimo we. Takav sporazum, da je sa~iwen u Fri-ziji, odrazio bi se na potowe poverioce muà samo ukoliko bibio obnarodovan, ili ukoliko bi se moglo o~ekivati da poveriociimaju saznawa o wemu. Ako bi se mu` naknadno zaduìo u Friziji,i èna bila utuèna za polovinu duga, a potom ona, brane}i se,posegne za bra~nim ugovorom, wena odbrana bila bi odbijena uFriziji. Ako bi se to isto de{avalo u Holandiji, wen prigovorbio bi usvojen. Ova kategorija u sklopu izuzetka javqa se samo uslu~aju postojawa ugovora sa razli~itim utemeqewima -- mada suovoga puta ugovori istovremeno izdvojeni iz osnovnog akta, pri-vatni sporazum iz bra~nog ugovora -- i pravo prvenstva mora bitidodeqeno jednom od wih.

Posledwa grupa -- koja, kao {to }emo videti, teorijskigledano nije bez izuzetka -- ima poseban zna~aj u kontekstu ovograda. Nije wen jedini zna~aj za nas u tome {to je Huber ukra{avasamo jednim primerom, u osmom odeqku: ,,Brak tako|e pripadaovim pravilima. Ako je punovaàn u mestu gde je zakqu~en isve~ano progla{en on je vaqan i proizvodi dejstva svuda, podvrg-nut ovom izuzetku, to zna~i da ne {teti drugima; ~emu neko moèdodati, ukoliko to nije neukusan primer. Recimo, ukoliko brak udrugom stepenu, incestan prema pravima naroda, bude ma gde do-pu{ten. [to }e te{ko igde biti slu~aj‘‘. Ve} smo razmotrili {tase podrazumeva pod {tetom za druge. Sada se moramo pozabavitinepriznavawem stranog prava s obrazloèwem da je neukusno ineprimereno. Sude}i prema Huberovim re~ima u navedenom pri-meru, ovo je dozvoqeno samo kada je strani zakon suprotan pravunaroda (law of the nations). [tavi{e, po Huberu, to }e te{ko bitislu~aj. U skladu sa tim, veoma retko }e dràva biti ovla{}enada ne prizna neko pravo na temequ neukusa i nemoralnosti, i tada}e do nepriznavawa tog prava do}i uz obrazloèwe da je ta normau suprotnosti sa pravom naroda. S obzirom na to da je tre}i


19

aksiom deo prava naroda, i obavezuju}i po tom osnovu, ~inidbaili transakcija vaqana prema mestu nastanka, ali nevaè}a premaius gentium-u, prema tom istom ius gentium-u ne}e se priznati unekom drugom pravu u kome bi i ina~e bila nevaè}a da je tamoizvr{ena. Mora se podvu}i da nevaqanost ne proizlazi iz izuzet-ka tre}eg aksioma, ve} iz samog pravnog osnova tog aksioma.

Moramo ukazati na veoma ograni~en domet pravih izuzetakaHuberovog tre}eg aksioma. Aksiom je pravno na~elo podvrgnutoizuzecima. Ali unutar samog aksioma, izuzeci su iskazani toliko{iroko da mogu progutati samo na~elo. Ovo ne moè biti Hube-rova namera, jer je on odlu~an u tome da aksiom sadrì obavezuju}epravilo. On je tako|e uveren da spektar wegovih izuzetaka moèbiti obja{wen pomo}u primera. Mo`da bi trebalo da otkrijemou Huberovoj jezi~koj {irini istan~anost koja ukazuje da je, kao{to }emo videti, wegov pogled na posredno obavezuju}u prirodupravila priznavawa stranog prava uì nego onaj wegovih savre-menika. Ono {to iz wegovih primera najpre treba ista}i jeste da,iz predusretqivosti, sudovi nemaju diskreciono pravo u odlu~iva-wu da li da priznaju strano pravo ili ne: to pitawe odre|eno je~iwenicama slu~aja. Da su gore navedene grupe jedine u kojima sejavqa izuzetak, najjasnije se vidi iz konteksta celokupne analizeHuberovog Savremenog prava, 1. 3.

Da se vratimo sada na brak u [kotskoj koji bi zakqu~ilaEngleskiwa koja nije napunila 21 godinu, bez pristanka wenog oca.Brak bi bio vaè}i ~ak i u Engleskoj, osim u slu~aju postojawafraus legis u Huberovom tuma~ewu, tj. kada je par nameravao da sevrati i ìvi u Engleskoj.

Huberovo stanovi{te usvojio je Mensfild. Prvo pozivawena Hubera u engleskim izvorima je ono lorda Mensfilda iz 1750.godine u slu~aju Robinson protiv Blenda (Robinson vs. Bland).Ipak, mogu}e je pretpostaviti da je Huber citiran u engleskimizvorima i pre toga. On je bio navo|en u {kotskim slu~ajevimasa pozivom na predusretqivost od slu~aja Godar protiv ser XonaSvintona (Goddart vs. sir John Swynton), iz 1713. godine, {est godinanakon ujediwewa sa Engleskom. Taj slu~aj tada je dospeo po àlbido Gorweg doma (House of Lords) i mada to izvori ne pomiwu, vrloje mogu}e da su Huber i a Sand (à Sande) ve} bili poznati sudskimpodnescima. [tavi{e, izme|u 1736--56, zabeleèno je da je u Gor-wem domu raspravqano pet slu~ajeva iz [kotske koji su ukqu~iva-li sukob zakona, a Mensfild (koji }e postati vrhovni sudijakasnijih godina) pojavquje se kao pravni zastupnik u svakom odwih.10 Mensfildovo opredeqewe za Hubera u ovoj oblasti jednaje od tema ovog rada.


20

10 Videti: Anton A. E., The Introduction into English Practice of Continental Theorieson the Conflicts of Laws, International and Comparative Law Quarterly, 5, 1956, 538 i 543ff.

Slu~aj Somerset, kako je podvukao Mensfild, bio je pre-su|en na osnovu ograni~enog okvira naloga habeas corpus, ali usvojoj presudi on jasno isti~e da veruje da }e posledica bitiosloba|awe svih robova u Engleskoj, a da je to ono {to je on èleoda izbegne.

Mensfildova dilema je ogromna. Ako se problem svede nato da li je Somerset slobodan ili je rob, slede}i Hubera, on }epresuditi da je Somerset rob. Pravo koje }e Mensfild, na traguHubera, primeniti, bi}e pravo Virxinije. Ono izvire, zastra{u-ju}e jasno, iz engleskog slu~aja Holman protiv Xonsona (Holmanv. Johnson)11, tri godine kasnije, 1775. godine. Mensfildov pristupu ovom slu~aju jo{ je drasti~niji, s obzirom da se sve de{avanedugo posle Bostonske ~ajanke, 1773. godine. Mensfild je citiraoHubera i prihvatio wegov predlog zakona. Rekao je: ,,U potpunostise slaèm sa wim‘‘. Relevantan deo kod Hubera nalazi se u Prae-lectiones 2. 1. 3. 5, u kome ~itamo: ,,Ono {to smo rekli za testamentetako|e se moè primeniti na poslove me|u ìvima. Podrazume-vaju}i da su ugovori sklopqeni u saglasju sa pravom mesta u komesu zakqu~eni, oni }e biti podràni svuda, u sudu ili van wega,~ak i tamo, gde tako sklopqeni ne bi vaìli. Na primer: u nekommestu, promet odre|ene robe je nedozvoqen. Ukoliko je prodatatamo, ugovor je nevaè}i. Ali, ukoliko se ta ista roba proda negdedrugde gde ne podleè zabrani, a tu`ba vezana za ovaj ugovor sepodnese u mestu u kome je promet ove robe zabrawen, pribavilac}e biti osu|en; zato {to bi (druga~ija odluka -- prim. prev.) bilasuprotna pravu i interesima zemqe u kojoj postoji zabrana, uskladu sa ograni~ewima tre}eg aksioma. S druge strane, ako jeroba bila tajno prodata u mestu u kome vaì zabrana, kupoprodajabi bila nevaè}a od samog po~etka, i ne bi davala ma kakvo pravotu`bi, u ma kom mestu da se ona podnosi, kojom bi se izdejstvovalaisporuka: jer, ukoliko roba bude isporu~ena, a kupac odbije daplati cenu na koju se obavezao, on bi bio duàn da to u~ini, aline na osnovu ugovora, ve} zbog ~iwenice da je roba isporu~ena, pase on obogatio na ra~un tu|eg gubitka‘‘.

Su{tina spora Holman protiv Xonsona svodila se na ~iwe-nicu da u Engleskoj prodaja necariwenog ~aja nije bila dozvoqena.Mensfild citira Huberov op{ti slu~aj u Praelectiones 2. 1. 3. 5 idaje prevod prilago|en konkretnom slu~aju: ,,U Engleskoj, ~aj, zakoji nije pla}ena carina, je zabrawen; i ako bude prodat tamougovor je ni{tav i nevaè}i. Ali ukoliko bude prodat i ispo-ru~en u mesto u kome nije zabrawen, kao na primer, u Dankerku, atu`ba vezana za cenu bude podneta u Engleskoj, kupac }e bitiprinu|en da plati cenu; jer je originalni ugovor bio vaqan i


21

11 1 Cowp. R. 341.

dopu{ten... Ali ako je trebalo isporu~iti robu u Englesku gde jeona zabrawena; ugovor je ni{tav i kupac ne bi bio odgovoran potu`bi za isplatu cene, jer bi to bilo nedopustivo i {tetno poDràvu ukoliko bi takva tu`ba bila uvaèna‘‘.

I on je smatrao da je nebitno to {to je poenta transakcijabila krijum~arewe ~aja u Englesku. Slu~aj je presu|en u velikoj meriu skladu sa Huberovim tre}im aksiomom i wegovim izuzetkom.

Ovu posledwu napomenu vaqa pojasniti. Osvr}u}i se na svojizuzetak, Huber je rekao: ,,Ako bi time vladari drugih naroda biliveoma pogo|eni, oni ne bi bili du`ni da priznaju dejstva takvim~inidbama i transakcijama‘‘. Ovo je, kao {to smo videli, on strik-tno tuma~io. I Mensfild, tako|e. Vladari Engleske bi biliveoma pogo|eni ukoliko carina na ~aj ne bi bila pla}ena. Anamerno izbegavawe pla}awa carine na ~aj bio je ciq transakcije.Ali za Hubera, kao i za Mensfilda, ugovor je punovaàn. Ni{taboqe ne odslikava Mensfildovu doslednu privrènost Hubero-vom stavu o predusretqivosti. Tako, da se u slu~aju Somersetpred sudom postavilo pitawe da li je Somerset rob, Mensfild,dosledan sebi, morao bi da ostane pri tome da je Somerset rob.

Na kraju, vaqa primetiti jo{ ne{to. Ni zastupnik tuìoca,ni zastupnik odbrane nisu pomenuli ni{ta o sukobu zakona. Dali su bili svesni te dimenzije slu~aja? Ukoliko je odgovor Da,moramo se upitati za{to su }utali. Ukoliko je odgovor Ne, ondase mora postaviti pitawe za{to je Mensfild }utao. Mensfildovastrategija bila je toliko uspe{na da je ~ak i posledwi komentatorovog slu~aja Stiven M. Vajz propustio da uo~i Mensfildovu di-lemu, i wegovo umi{qajno -- a to mora biti -- zaobilaèwe su-{tinskog pitawa sukoba zakona.

preveo sa engleskog Vojislav Stanimirovi}

Alan Watson

JUDICIAL AUTHORITY OR ITS LACK

Summary

The author has analyzed perhaps the most famous english case, andpresented the problem which lord Mansfield had to solve in all its complexity.The case was about the conflict of laws. It could be solved by applyingHuber's axioms, which would ground one verdict of english law in romanlaw, by way of dutch and scottish law. That was the case which could have


22

far-reaching consequences in all England. Maybe the most important issuehere is the lord Mansfield's solution, inteligent and simple - he limited himselfonly to habeas corpus, instead of solving many problems that arose beforehim one by one.

Key words: Conflict of laws. -- Application of foreign law. -- Lord Mansfield. --

Sommerset vs. Stewart.


23

PREGLEDNI NAU^NI ^LANCI

UDK 342.726:[616.056.7:575]614.253.84

Vesna Klajn-Tati}

MEDICINSKA, ETI^KA I PRAVNA PITAWAPOJEDINA^NOG I GRUPNOG

GENETSKOG TESTIRAWA

Pojedina~no i grupno genetsko testirawe predstavqa skup odre|e-nih postupaka s ciqem da se otkriju realni ili mogu}i genetski problemibilo pojedinca (pacijenta), bilo wegove porodice. U radu se ukazuje, najpre,na genetsko testirawe u medicinske svrhe, a potom na najva`nija eti~kai pravna pitawa koja su ukqu~ena u pojedina~no i grupno genetsko testi-rawe, kako sa gledi{ta pravne teorije, tako i sa stanovi{ta pozitivnogprava, pre svega UNESKO-ve Univerzalne Deklaracije o qudskom genomu iqudskim pravima, Konvencije Saveta Evrope o qudskim pravima i biomedi-cini, kao i sa stanovi{ta propisa zemaqa ~lanica Evropske unije, SAD iJapana. Prvo pitawe odnosi se na sadràj i zna~aj genetske informacijeuop{te; drugo pitawe bavi se interesima pojedinca (probanda) koji jetestiran, kao i interesima ~lanova wegove porodice vezanim za podatkedobijene genetskim testirawem; tre}e pitawe ti~e se genetskog testi-rawa i radnih odnosa; ~etvrto pitawe govori o genetskom testirawu iosigurawu; u petom pitawu razmatraju se dràvni interesi vezani zagenetsku informaciju i genetski skrining.

Kqu~ne re~i: Pojedina~no i grupno genetsko testirawe. -- Genetski po-daci o li~nosti odn. genetska informacija. -- ,,Pravo naneznawe‘‘. -- Genetska privatnost. -- Interesi vezani zapodatke dobijene genetskim testirawem.

UVOD

U kontekstu progresa u medicini i biologiji, pravna za{ti-ta osnovnih qudskih vrednosti, kao {to su: ìvot, telesni inte-gritet, qudsko dostojanstvo i privatnost, postaje sve aktuelnija.Pravno ure|ewe pojedina~nog i grupnog genetskog testirawa, kaojednog od bioeti~kih domena, prioritetan je zahtev iz nekolikorazloga: da bi se identifikovale vrednosti i interesi koje prav-

24

ni poredak èli da za{titi; da bi se prevenirale zloupotrebe ipropisale sankcije za kr{ewe pravila i da bi se jasno regulisaoodnos lekara i pacijenta u vezi sa novim biomedicinskim tehno-logijama.1

Pojedina~no i grupno genetsko testirawe (genetic testing, ge-netic screening) predstavqa skup odre|enih postupaka s ciqem da seotkrije realan ili mogu} genetski problem bilo pojedinca (paci-jenta), bilo wegove porodice.2 Razlika izme|u pojedina~nog igrupnog genetskog testirawa je u opsegu: dijagnoza, tj. pojedina~nogenetsko testirawe, upravqeno je na pojedince; genetski skriningje rutinsko proveravawe populacije ili mogu}ih identifikova-nih podgrupa (podskupina) stanovni{tva kao, na primer, samomu{karaca ili samo èna, ili etni~kih grupa pod uve}anim ri-zikom za pojedine genetske bolesti. Dru{tveno zdravqe je ciq icentralna funkcija genetskog testirawa i genetskog savetovawa.

Iako se danas moè dijagnostikovati oko 95% najuobi~aje-nijih genetskih bolesti, broj raspoloìvih lekova je vrlo mali.Ne postoji nijedan kurativan (izle~ivi) tretman za ve}inu najoz-biqnijih genetskih oboqewa. Stoga, kontrola genetskih bolestizavisi od prevencije. Kao {to je britanski Komitet doma op{tihnauka i tehnologije (House of Commons Science and Technology Com-mittee) istakao: ,,Iako genetika verovatno transformi{e medici-nu, ona zahteva izvestan period vremena, mo`da i vrlo duga~ak,pre nego {to postanu raspoloìvi kurativni tretmani zasnovanina genetskom znawu. Na kra}e staze, najrasprostrawenija upotrebamedicinske genetike bi}e, kao sada, u dijagnozi i skriningu‘‘.3

Mada pojedina~no i grupno genetsko testirawe (osim prena-talne dijagnoze) kod nas jo{ nije dobilo zamah, moè se o~ekivatida }e ono u budu}nosti predstavqati zna~ajan dijagnosti~ki pos-tupak. Pravna regulativa u ovom domenu treba da odredi poloàjpojedinaca koji se tom postupku podvrgavaju, kao i granice wegovedopustivosti. Samo se tako moè za{tititi telesni integriteti dostojanstvo pojedinca koje je sve vi{e ugroèno u vezi samogu}om neprimerenom upotrebom biotehnolo{kih dostignu}a.4

Vesna Klajn-Tati} (str. 24--41)

25

1 U tom smislu vidi: A. Eser: ,,Humanity in Face of Modern Endangerments -- NewChallenges to Law and Ethics by Modern Biomedical Technique‘‘, referat za me|unarodnisimpozijum: Transplantacija izme|u etike, prava i ekonomije (Trapianti tra etica,diritto, econimia), Triangulum V, Padova 1995, 2 (cit. prema: Zorica Kandi}-Popovi}:,,Pravna za{tita osnovnih qudskih vrednosti i moderna biomedicina -- postoje}ei budu}e jugoslovensko pravo‘‘, Pravni ìvot, tom I, broj 9, 1996, 219).

2 Sherman Elias, M. D. & George J. Annas, J. D.: Reproductive Genetics and the Law,Year Book Medical Publishers, INC, Chicago. London. Copyright, 1987, 34.

3 House of Commons Science and Technology Committee Human Genetics: TheScience and its Consequences Third Report, 6 July 1995, pp. 36--37, paras 71, 72 (cit. prema:J. K. Mason, R. A. Mc Call Smith, G. T. Laurie: Law and Medical Ethics, Fifth Edition,Butterworths, London, Edinburgh, Dublin 1999, 149).

4 Uporedi: Z. Kandi}-Popovi}, op. cit., 231.

U ovom radu ukaza}emo, najpre, na genetsko testirawe u medi-cinske svrhe, a potom na najva`nija eti~ka i pravna pitawa koja suukqu~ena u pojedina~no i grupno genetsko testirawe, kako sa gle-di{ta pravne teorije, tako i sa stanovi{ta pozitivnog prava, presvega UNESKO-ve Univerzalne Deklaracije o qudskom genomu iqudskim pravima iz 1997. godine, Konvencije Saveta Evrope oqudskim pravima i biomedicini iz iste godine, kao i sa stano-vi{ta propisa zemaqa ~lanica Evropske unije, SAD i Japana. Prvopitawe odnosi}e se na sadràj i zna~aj genetskih podataka o li~no-sti, odnosno genetske informacije uop{te; po drugom pitawu ba-vi}emo se interesima pojedinca (probanda) koji je testiran, kao iinteresima ~lanova wegove porodice vezanim za podatke dobijenegenetskim testirawem; tre}e pitawe ti~e se genetskog testirawai zaposlewa (radnih odnosa); u ~etvrtom pitawu govori se ogenetskom testirawu i osigurawu; u petom se razmatraju dràvniinteresi vezani za genetsku informaciju i genetski skrining.

GENETSKO TESTIRAWE U MEDICINSKE SVRHE

Humana genetika bavi se prou~avawem zakonomernosti nas-le|ivawa ~ovekovih osobina. Osnovna jedinica koja nosi naslednequdske osobine je gen, ~iju hemijsku gra|u ~ine ve}i ili mawidelovi makromolekularne dezoksiribonukleinske kiseline (DNK).Ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija)jednog organizma koji se prenosi na potomstvo naziva se genom5, agenom, prema najnovijoj proceni nau~nika, sadrì 20.000--25.000gena.6 Skup svih naslednih osobina koje sadrì jedan organizam ikoje pod odre|enim uslovima dovode do razvitka odre|ene indi-vidue (organizma) ozna~ava se izrazom genotip. Svaka individuaima jedan jedini, nepromenqiv i specifi~an genotip.7 Spoqniizgled individue (organizma), tj. fizi~ki, biohemijski i fizio-lo{ki, koji je uslovqen interakcijom sredine i wenog genotipa,naziva se fenotip.8


26

5 Milan Vujaklija: Leksikon stranih re~i i izraza, jubilarno izdawe,Beograd 1996/97, 167 i 169.

6 Stanko Stojiqkovi}: ,,ôvek s mawe gena‘‘, i Vladimir Gli{in: ,,Nijekao na papiru, dnevni list Politika od 24. oktobra 2004, rubrika ,,Nauka itehnologija‘‘ (cit. prema: Jakov Radi{i}: Medicinsko pravo, izd. Fakultet zaposlovno pravo i ,,Nomos‘‘, Beograd 2004, 233).

7 M. Vujaklija, op. cit., 169.8 President's Commission for the Study of Ethical Problems in Medicine and Biome-

dical and Behavioral Research, Screening and Counseling for Genetics Conditions, AppendixB (Basic Concepts) 109--115 (1983), u: Judith Areen, Patricia A. King, Steven Goldberg,Alexander Morgan Capron: Law, Science and Medicine, Mineola, New York, The FoundationPress, Inc. 1984, 1335.

Tzv. prediktivna medicina zavisi u velikoj meri od genet-skog testirawa, odnosno analize gena. U toj analizi dolazi dode{ifrovawa i izolacije pojedinih naslednih osobina ~oveka iwihove molekularne gra|e. To se postiè pomo}u direktnog iindirektnog postupka dokazivawa naslednih osobina. Direktandokaz sledi pomo}u molekularno-biolo{ke metode, koja dopu{taanalizu strukture DNK, dok se pomo}u indirektne metode ne is-pituje sâm gen nego wegov proizvod ili neka jo{ daqe izvedenaosobina.9 Analiza DNK (tzv. ,,genetski test‘‘) omogu}uje identi-fikaciju gena koji izazivaju nasledne bolesti ili su odgovorniza sklonost prema bolestima. U ovom drugom slu~aju, mogu sepredvideti bolesti koje }e se kod konkretnog pojedinca manife-stovati tek u budu}nosti, kao {to su, na primer, maligna, kardi-ovaskularna i du{evna oboqewa.10

O GENETSKIM PODACIMA O LI^NOSTI,ODNOSNO GENETSKOJ INFORMACIJI UOP[TE

Napredak u medicinskoj genetici tokom posledwih nekoli-ko godina omogu}ava da se tzv. genetski podaci o li~nosti,odnosno genetska informacija, dobije putem genetskog testirawa,relativno jeftino i lako ali, kao rezultat, ova mogu}nost dajepovod za ozbiqnu zabrinutost u pogledu pristupa i upotreberezultata testa. Dok je osetqivost medicinskih podataka pitaweod op{teg interesa, o tome }emo govoriti u kontekstu poverqi-vosti, ono se posebno komplikuje u kontekstu genetike zbog od-re|enih osobenosti jedinstvenih za genetske podatke o li~nosti,odnosno genetsku informaciju. Genetski podaci sadràni u ne~i-joj DNK predstavqaju neku vrstu li~nog ,,budu}eg dnevnika‘‘.11

Genetsko testirawe moè da otkrije niz genetskih podataka oli~nosti koji su, kako je ta~no prime}eno12, toliko delikatni dai sama testirana osoba (proband)13 moè èleti da ih ne sazna.


27

9 Franziska Schneider, u Heinrich Honsell (urednik), Hanbuch des Arztrechts, Zürich,1994, 412 (cit. prema: J. Radi{i}, op. cit., 234); Elias/Annas, op. cit., 99--100.

10 Zorica Kandi}-Popovi}, u Radoslav Ninkovi} i Zorica Kandi}-Popo-vi}: Medicinsko-pravni aspekti vantelesnog oplo|ewa, Beograd 1995, 121.

11 G. J. Annas -- S. Elias, eds.: Gene Mapping: Using Law and Ethics as Guides, OxfordUniversity Press, New York 1992, 9 (cit. prema: Zorica Kandi}-Popovi}: ,,Pravnaza{tita osnovnih qudskih vrednosti i moderna biomedicina -- postoje}e i budu}ejugoslovensko pravo‘‘, Pravni ìvot, tom I, broj 9, 1996, 229).

12 Vidi: L. B. Andrews: ,,Genetic Privacy: From the Laboratory to the Legislature‘‘,Genome Research, 1995, 271 (cit. prema: Z. Kandi}-Popovi}, ibidem, 232).

13 ,,Proband‘‘ (indeks slu~aj) -- zahva}ena osoba, bez obzira na pol, zahvaqu-ju}i kojoj porodica dolazi u sferu interesovawa istraìva~a, vidi: Alan H. E.Emery: Osnovi medicinske genetike, izd. ,,Savremena administracija‘‘, Beograd1986, 296).

To je i razumqivo, jer otkrivawe ~oveku wegove genetske predis-pozicije ka bolesti moè uticati i na promenu samopercepcije ina promenu stava okoline prema takvoj li~nosti. Ta dimenzijagenetskih podataka opravdava pravnu za{titu posebne vrednosti-- ozna~ene kao genetska privatnost.14 S druge strane, prirodagenetskih podataka razli~ita je u odnosu na druge li~ne podatke.Oni nisu tako striktno li~ni, kao ostali podaci koji se ti~uli~nosti. Prvo, rezultat testa ima posledice ne samo za pojedincakoji je testiran, ve} tako|e za krvne srodnike tog pojedinca kojidele zajedni~ku ukupnost gena (gene pool). Drugo, ova informacijaima posledice za budu}e ro|ake, tako|e, jer genetska bolest pre-lazi vertikalno kroz generacije. Otuda, genetska informacijauti~e direktno na reproduktivne odluke. Tre}e, genetski rezul-tati testa mogu da obelodane verovatno}u budu}e bolesti u poje-dinaca koji su sada dobrog zdravqa. êtvrto, po{to se u ve}inislu~ajeva testirawe vr{i analizom DNK pojedinca, koja ostajenepromewena tokom wegovog ìvota, genetsko testirawe moè dabude izvr{eno (obavqeno) u ma kojoj fazi ìvota, od kolevke dogroba i, zaista, i posle toga. Tako, npr., fetus moè biti testiranin utero za stawa kao {to je Hantingtonova bolest, koja se ne moèmanifestovati sama po sebi sve do sredweg doba ìvota.

Iz svih ovih faktora ishodi uo~qiva korist koju genetskotestirawe moè da pruì u vidu predvi|awa (predskazawa, antici-pacije). Postoji niz pojedinaca ili tela koja mogu imati interes zarezultate genetskog testa. Ro|aci mogu èleti da znaju da li }e oni,tako|e, biti zahva}eni bole{}u ili da li }e, stvarno, i wihovopotomstvo biti zahva}eno. Osiguravaju}a dru{tva uvek uzimaju fa-milijarnu istoriju kao indeks rizika u proceni pokri}a osigurawaali, sada, genetsko testirawe nudi, kako se ~ini, mnogo preciznijasredstva, zasnovana na nau~nom predvi|awu verovatno}e. Sli~no,poslodavci mogu imati interese u pogledu budu}e mogu}nosti za-po{qavawa pojedinaca koji su verovatno pogo|eni naslednom bo-le{}u. I sama dràva ima neosporan interes u unapre|ewu zdravqastanovni{tva, sa smawivawem slu~ajeva (incidencija) genetskih bo-lesti. U kontekstu ovog niza interesa, mogu}nost za sukob okopristupa i kontrole genetskih podataka o li~nosti, odnosno genet-ske informacije, nepobitna je, i va`no je priznati da se uticajrezultata genetskog testa na ìvot pojedinca moè osetiti mnogopre nego {to se doìvi po~etak bolesti.15

Saznawa genetike o qudskom genomu mogu se koristiti i usvrhe suprotne interesima pojedinaca, kojima se {kodi wihovoj


28

14 Uporedi: L. B. Andrews, op. cit., 209 (cit. prema: Z. Kandi}-Popovi}, op.cit., 233).

15 Tako o tome: Mason et al., op. cit., 167--168.

slobodi i dostojanstvu. Da bi se to spre~ilo, ispitivawu gena igenetskoj dijagnostici postavqene su izvesne granice. Mnoge raz-vijene zemqe svojim posebnim zakonima odredile su uslove podkojima je genetsko testirawe dozvoqeno, dok se drugo izri~itozabrawuje. Primeri takvih zakona su norve{ki Zakon o medicin-skoj upotrebi biotehnologije16 i austrijski Savezni zakon o gen-skoj tehnologiji (Gent G)17. Ovim zakonima uspostavqaju se raz-li~ita ograni~ewa: medicinski indikovano genetsko testirawedopu{teno je samo u specijalizovanim ustanovama i sa odobrewemministarstva zdravqa; pristup genetskim podacima je restrikti-van; zahteva se eksplicitan pismeni pristanak pacijenta (pojedin-ca). Osim toga, ova materija je ure|ena i odgovaraju}im me|una-rodnim propisima: UNESKO-vom Univerzalnom deklaracijom oqudskom genomu i qudskim pravima iz 1997. godine i KonvencijomSaveta Evrope o qudskim pravima i biomedicini, iz iste godine.Zakonima navedenih zemaqa i me|unarodnim propisima garantujese izvesna ravnoteà izme|u slobode ispitivawa gena i wegoveprimene, s jedne strane, i prava na za{titu qudskog dostojanstva,s druge strane.18 U ~lanu 6. UNESKO-ve Deklaracije izri~itostoji da ,,niko ne sme biti predmet diskriminacije zasnovane nagenetskim karakteristikama, koja bi ukidala ili imala za ciq daukine qudska prava, osnovne slobode i qudsko dostojanstvo‘‘.

INTERESI PROBANDA I ^LANOVA WEGOVERODBINE VEZANI ZA PODATKE DOBIJENE

GENETSKIM TESTIRAWEM

Kako je ranije pomenuto, postoji mali broj lekova za poje-dina genetska stawa. Uspe{ni tretmani za mnoge genetske bolestinisu poznati. Otuda, izuzev u retkim slu~ajevima, genetski podacio li~nosti, odnosno genetska informacija, ne podrazumevaju da }ese izbe}i genetska bolest. Ova ~iwenica je va`na, jer se postavqapitawe {ta je ili kakva je motivacija onih koji traè pristupgenetskom testirawu ili rezultatima testova. U odsustvu tretma-na ili le~ewa, ~esto se navodi da je pripravnost opravdavaju}irazlog za nu|ewe ili traèwe genetskog testirawa. Odrasli ideca za po~etak bolesti mogu se pripremiti psiholo{ki, ili nadruge na~ine, a parovi koji razmi{qaju o porodici, ili koji imajudete na putu, mogu doneti vi{e obave{tenih reproduktivnih iz-


29

16 Law No. 56 of August 1994 on the Medical Use of Biotechnology (cit. prema: Z.Kandi}-Popovi}, op. cit., 229).

17 Ovaj zakon donet je 1994 (Bundesgesetzblatt, br. 510/1994), a izmewen je 2001.godine (Bundesgesetzblatt, br. 98/2001) (cit. prema: J. Radi{i}, op. cit., 235).

18 Uporedi: Z. Kandi}-Popovi}, op. cit., 229; J. Radi{i}, ibidem, 233.

bora u okviru svih raspoloìvih ~iwenica. Takvo opravdawe je,me|utim, ,,ma~ sa dve o{trice‘‘. Ni na koji na~in nije obja{wenoda je preventivno znawe o budu}oj bolesti nu`no ,,dobra stvar‘‘.Dok postoje dokazi da to moè biti slu~aj, postoji i rastu}i broj~iwenica koje sugeri{u da moè proiste}i nepovoqan (negati-van) psiholo{ki ishod iz takvog znawa. Na primer, Andrews pri-me}uje da je stopa suicida me|u mladim Kavkascima koji znaju danose gen za Hantingtonovu bolest, ~etiri puta ve}a od one u SADnacionalnog proseka za uporedivu grupu.19

Pravo na znawe i pravo na neznawe. Nepovoqni podaci ozdravqu, do kojih se dolazi genetskim testirawem (analizom gena),mogu veoma da opterete ìvot pacijenta (probanda), a ako tepodatke saznaju i drugi, pacijent biva ìgosan od strane dru{tva.To vaì naro~ito kad su u pitawu predispozicije za te{ke nas-ledne bolesti. Kazivawe ~oveku unapred da }e, na osnovu wegovepredispozicije, postati u budu}nosti bolestan, sigurno }e mu{koditi. Posledwih godina, ta okolnost dovela je do priznavawa,,prava na neznawe‘‘, koje se ozna~ava i kao ,,pravo na samood-re|ewe u odnosu na informaciju‘‘.20 Ono {titi ~oveka ,,od nedo-pustivog ispitivawa i obelodawivawa wegove genetske osnove‘‘.To pravo treba da sa~uva ~oveka od toga ,,da mora da gleda u svojubudu}nost‘‘.21 Kratko re~eno, pravo na neznawe svojih genetskihpredispozicija za bolest {titi se zakonom, a podupiru ga i gle-di{ta koje zastupa pravna teorija. Tako, na primer, odredbe ~lana10 (2) Konvencije za za{titu qudskih prava i dostojanstvaqudskih bi}a u vezi sa primenom biologije i medicine SavetaEvrope priznaju interes u neznawu o sebi samom, u kojima stoji:,,Svako ima pravo da zna ma koju informaciju pribavqenu o we-govom zdravqu. Me|utim, povinova}e se èqi pojedinca da ne budeinformisan‘‘.22 Sli~no, UNESKO-va Deklaracija kaè u ~lanu 5c:,,Mora biti po{tovano pravo svakog pojedinca da prema svojojèqi bude ili ne bude obave{ten o rezultatima i posledicamagenetskog ispitivawa‘‘.

Osnov ,,prava na neznawe‘‘ ne leì ni u autonomiji, ni upoverqivosti, ve} pre u privatnosti. Stvarawe pravne regula-tive u domenu za{tite genetske privatnosti relativno je skoro


30

19 A. Andrews: ,,Legal Aspects of Genetic Information‘‘ (1990) 64 Yale J. Biol. Med.(cit. prema: Mason et al., op. cit., 168--169).

20 Erwin Bernat: ,,Recht und Humangenetik -- ein oesterreichischer Diskussionsbeitrag‘‘,u: Festschrift für Erich Steffen zum 65. Geburtstag, Berlin 1995, (cit. prema: J. Radi{i},op. cit., 235).

21 E. Bernat, Ibidem, 43 (cit. prema: J. Radi{i}, ibidem).22 Council of Europe Convevtion for the Protection of Human Rights and Dignity of

the Human Being with regard to the Application of Biology and Medicine: Convention onHuman Rights and Medicine, Oviedo, April 1997 (cit. prema: Mason et al., op. cit., 171).

po~elo da se uobli~ava. Uo~qivo je, ipak, da koncepcija pravneza{tite te vrednosti po~iva na op{tijim principima koji se ti~upo{tovawa integriteta qudske li~nosti, po{tovawa tajnostili~nih podataka, kao i zabrane svake diskriminacije, pa i naosnovu bolesti ili genetske predispozicije ka bolesti. Po{to-vawe prava na integritet qudske li~nosti nalaè da svako genet-sko testirawe bude voqni akt (§ 65, stav 2. Gent G).23 Privatnostse sastoji iz dva aspekta: informativne privatnosti ili prava naprivatnost u {irem smislu i prostorne privatnosti ili prava naprivatnost u uèm smislu. Informativna privatnost vezana jeza kontrolu li~ne informacije i spre~avawe pristupa drugimatoj informaciji. Napad na informativnu privatnost doga|a sekad se bilo koje neovla{}eno obelodawivawe informacije ostva-ri.24 Uska veza izme|u informativne privatnosti i ~uvawa pro-fesionalne tajne (poverqivosti) je su{tinska, ali i formalnoproizlazi iz brojnih me|unarodnih i nacionalnih propisa. Pravona informativnu privatnost i tajnost informacija o pacijentuobi~no se reguli{u istim ~lanom ili istim skupom ~lanova. Vezaizme|u ova dva prava vidi se jasno iz ~lana 10. Konvencije SavetaEvrope o qudskim pravima u oblasti biomedicine (1997): ,,Svakoima pravo na ~uvawe privatne sfere u odnosu na saznawa o wegovojbolesti‘‘. Prostorna privatnost {titi ose}aj pojedinca ,,samogsebe‘‘. Ona priznaje interes koji svako ima u odràvawu ose}awaodvojenosti (razdvojenosti) od drugih. Pravo na prostornu pri-vatnost apsolutno je subjektivno pravo fizi~kog lica da samos-talno odlu~uje o upoznavawu tre}ih lica sa bilo kojom manifes-tacijom svoje egzistencije. U tom smislu, pravom na privatnost{titi se privatnost totaliteta egzistencije pojedinca, odnosnoprivatnost svih manifestacija egzistencije jednog pojedinca, npr.stawa u kome se nalazi. Napad na psiholo{ku privatnost pojedin-ca doga|a se kada se netraèna informacija o sebi samom primi.25

Dok pojedinac koji je traìo genetsko testirawe moè dapripremi sebe na mogu}e lo{e vesti, postavqa se pitawe {ta jesa wegovom rodbinom, koja mo`da ni{ta ne sluti (ne sumwa) upogledu prisustva genetske bolesti u porodici. U literaturi seiznosi podatak da 85% visokorizi~nih parova nije ni{ta znaloo svom genetskom stawu.26 No, ~iwenica je da, u familijarnomkontekstu, razli~iti pojedinci imaju punova`ne zahteve na izves-nu genetsku informaciju zato {to se ona, u su{tini, odnosi nasvakog od wih. Kada je jedan delotvoran tretman ili le~ewe na


31

23 Tako o tome: Z. Kandi}-Popovi}, op. cit., 233; J. Radi{i}, op. cit., 235.24 Mason et al., op. cit., 170--171.25 Leksikon gra|anskog prava, izd. ,,Nomos‘‘, Beograd 1996, 567--568; Mason et

al., ibidem, 171.26 Mason et al., ibidem, 169.

raspolagawu, moglo bi se dokazivati da ~lanove porodice trebaza{tititi od rizika genetske bolesti; prevencija genetske bole-sti moè se u potpunosti razumeti kao izvrsna op{ta medicina.Me|utim, motivacija za obelodawivawe genetske bolesti u poro-dici je posebno pod znakom pitawa u odsustvu kurativnog tretma-na. [ta lekar, koji poseduje familijarnu genetsku informaciju,treba da ~ini? âk i ako je lekar uveren da bi srodnik èleo dazna za dijagnozu ili prognozu genetske bolesti koja se wega ti~e,postupak obelodawivawa je eti~ki uslovqen ~iwenicom da wegovpacijent (proband) odbija da dopusti pu{tawe informacije. Akolekar prekr{i obavezu poverqivosti (~uvawa profesionalne taj-ne) koju je dugovao svom pacijentu, moè biti suo~en sa parnicomzbog wenog kr{ewa. Tako|e, roditeqi koji otkriju da se rele-vantnom informacijom raspolagalo, ali da ona nije obelodawena,mogu da pokrenu parnicu protiv lekara zbog ro|ewa abnormalnogdeteta, koje se blagovremenim obelodawivawem informacije mo-glo spre~iti (parnica za wrongful birth).27 U takvim okolnostima,ispitana su ograni~ewa koja name}u sada{wi eti~ki i pravniprincipi. Eti~ki i pravni princip po{tovawa pacijentove po-verqivosti pomaù lekaru do odre|enog stepena u tome da onaustanovqava jednu od wegovih primarnih du`nosti prema pacijen-tu -- ~uvawe profesionalne tajne. Uprkos tome, lekar moè jedna-ko opravdati obelodawivawe informacije rodbini sa upu}ivawemna princip nezlo~instva (ne{ko|ewa). Ako on iskreno veruje da}e se povreda ({teta) u~initi srodnicima (ili, ~ak, i wihovompotomstvu) neobelodawivawem, ni etika, ni pravo ne iziskuju odlekara da smatra princip poverqivosti apsolutnim.28 Dakle,ako je izbegavawe {tete (povrede) ili princip ne{ko|ewa, zaistavrhunsko razmatrawe, onda izgled {tete (povrede) za ro|aka, kojimoè biti uznemiren davawem (pruàwem) informacije da }e sekod wega verovatno razviti genetska bolest, mora, tako|e, bitiuzet u obzir. Drugim re~ima, interes ili ,,pravo na neznawe‘‘zasluùje priznawe i kad je u pitawu rodbina pacijenta (proban-da). Budu}i da princip po{tovawa za autonomiju pojedinca izis-kuje da se pojedinac vidi kao ,,moralni bira~‘‘, u pravnoj teorijiima mi{qewa da je efikasnost (delotvornost) zasnivawa ,,pravana neznawe‘‘ u okolnostima izbora pod znakom pitawa. Da bi seizabralo smisleno, traì se kompletna informacija o nizu opcijakoje su na raspolagawu i o posledicama ma kojeg pojedinog izbora.Me|utim, ova paradigma se ru{i u kontekstu jednog interesa,odnosno ,,prava na neznawe‘‘ genetske informacije. Jer, ovde je


32

27 Uporedi: Mason et al., ibidem, 169--170.28 C. Ngwena and R. Chadwick: ,,Genetic Diagnostic Information and the Duty of

Confidentality: Ethics and Law‘‘ (1993) 1 Med Law Internet 73 at 77 (cit. prema: Mason etal., ibidem, 170).

izbor u vezi sa znawem samog po sebi. Pitawe je, stoga, kako za{ti-titi interes ili pravo na neznawe. U pravnoj teoriji je raspro-straweno dokazivawe da koncept (pojam) prostorne privatnosti-- koji iziskuje da stepen po{tovawa treba obratiti prima faciaena stawe odvojenosti jednog pojedinca ili, u ovom slu~aju, na stawe,,ignorancije‘‘ -- obezbe|uje mehanizam sposoban za ìvot.29

Shodno tome, prostorna privatnost pacijenta (probanda) mo-è biti legitimno napadnuta samo u slu~aju ako lekar moè dapruì (pokaè) dobar razlog za to. Kad odlu~uje kako da razre{ikonkuri{u}e zahteve za genetskom informacijom u familijarnomkontekstu, on treba da se rukovodi slede}im kriterijumima:

-- raspoloìvo{}u le~ewem ili tretmanom;

-- ozbiqno{}u stawa i verovatno}om po~etka genetske bole-sti;

-- prirodom genetske bolesti;

-- prirodom ma kojih daqih testova koji bi se mogli traìti;

-- da li obelodawivawe moè da unapredi legitiman dru-{tveni interes;

-- kako se za pojedinca moè pretpostaviti (misliti) da }ereagovati, ako mu se ponudi netraèna informacija, na primer,da li su u~iwene neke prethodne direktive/uputstva.

Iz re~enog sledi da, s jedne strane, moè biti opravdano dalekar ne ispo{tuje èqe svog pacijenta, koji odbija da saop{tirezultate testa rodbini, kad je na raspolagawu le~ewe ili delo-tvoran tretman koji {titi rodbinu od povrede ({tete). S drugestrane, lekar moè biti, opravdano, mawe naklowen obelodawi-vawu informacije o genetskom stawu za koje se ni{ta ne moèu~initi ili o genetskom stawu koje pokazuje relativno blagesimptome. Ovaj nijansirani pristup mogao bi biti dopuwen uzi-mawem u obzir na~ina na koji je obavqeno testirawe me|u ~lano-vima porodice. Tako, na primer, potreba da se testiraju ~lanovimla|e generacije moè u velikoj meri biti izli{na ako je starijageneracija prva pristupila testirawu. Ako su se ~lanovi mla|egeneracije prvi testirali i na|e se da su pozitivni, to }e zna~itida su jedan ili vi{e roditeqa ili praroditeqa tako|e zahva}enigenetskom bole{}u na neki na~in, iako ovi pojedinci mo`danemaju pojma o svom stawu ili su izabrali da ne znaju. Jednomre~ju, vrlo je te{ko zadràti protok informacija unutar fami-lijarnog miqea; problem kontrole op{tewa izme|u ~lanova po-rodice uvek ostaje.30


33

29 G. T. Laurie: ,,Legal and Ethical Aspects of Genetic Privacy‘‘, Cambridge UniversityPress (cit. prema: Mason et al., op. cit., 172).

30 Uporedi: Mason et al., ibidem.

INTERESI DRUGIH LICA VEZANI ZA PODATKEDOBIJENE GENETSKIM TESTIRAWEM

Brojna tre}a lica, izvan familijarnog konteksta, pokazujuinteres za pristup genetskoj informaciji, odnosno genetskim po-dacima o li~nosti. To mogu biti sada{wi i budu}i poslodavci,osiguravaju}a dru{tva i sama dràva. U izlagawu koje sledi,razmatra se priroda interesa u pitawu i procewuje se wihovateìna (va`nost) u sklopu interesa probanda i wegove rodbine.

Genetsko testirawe i zaposlewe (radni odnosi)

U nema~koj pravnoj teoriji stoji se na stanovi{tu da supojedinci u radnom odnosu izloèni opasnosti da budu o{te}eniusled nedovoqno kontrolisane analize wihovih gena. âk i kadase genetsko testirawe vr{i uz saglasnost datu na zahtev, to nijedovoqna garancija u slu~aju prvog postavqewa ili promene radnogmesta. Neki radnici koji imaju predispoziciju ka te{koj genet-skoj bolesti, na taj na~in mogli bi da ostanu bez posla. Zbog teopasnosti, pravo li~nosti radnika zasluùje ve}u (opse`niju)pravnu za{titu od drugih lica.31 Shodno ovoj ideji, u austrijskomSaveznom zakonu o genskoj tehnologiji (§ 67) izre~ena je zabranada poslodavci prikupqaju, zahtevaju, uzimaju ili da na drugi na~iniskori{}avaju genetske podatke (rezultate analize gena) svojihradnika ili pojedinaca koji traè zaposlewe. Zakonodavac je hteoda ova zabrana sluì ,,za{titi socijalno slabijih u pravnimodnosima kod kojih postoji ekonomska zavisnost‘‘. ,,Ciq za{titeovog propisa jeste genetska privatna sfera pojedinaca‘‘.32

Stav britanske pravne teorije o odnosu genetskog testirawaprema pitawu zaposlewa nije tako jasan i odre|en kao onaj ne-ma~ke i austrijske pravne teorije i austrijskog i norve{kogzakonodavstva. U britanskoj pravnoj teoriji isti~e se da poslo-davac moè da ima dva suprotstavqena razloga da traì pristupgenetskoj informaciji o wegovim name{tenicima (slu`benici-ma). Prvo, postoji finansijski interes u nezapo{qavawu pojedi-naca koji }e verovatno postati onesposobqeni zbog genetske bo-lesti, jer }e to uticati na profit poslodavca zbog izgubqenihradnih dana. Drugo, poslodavac moè istinski da strahuje da biradno okruèwe moglo negativno (nepovoqno) da uti~e na zdravqezaposlenog, sa mogu}im pogor{awem postoje}eg genetskog stawaili sa provocirawem simptoma kod jednog, ina~e asimptomatskog


34

31 Erwin Deutsch/Andreas Spickhoff: Medizinrecht, 5. Auflage, Berlin, 2003, 520 (cit.prema: J. Radi{i}, op. cit., 237).

32 E. Bernat, op. cit., 43 i 44 (cit. prema: J. Radi{i}, ibidem); u tom smislu inorve{ki Zakon o medicinskoj upotrebi biotehnologije (§ 6--7) (cit. prema: Z.Kandi}-Popovi}, op. cit., 234).

pojedinca. Ovo strahovawe povezano je sa ~iwenicom da bi takougroèn pojedinac mogao da traì obe{te}ewe od poslodavca. Ubritanskoj pravnoj teoriji zastupa se stav da se o prikladnostida se poslodavcu ili budu}em poslodavcu dopusti pristup genet-skoj informaciji mora govoriti u svakom pojedinom slu~aju, dak-le, ne na~elno. Pristup genetskoj informaciji mogao bi da budedodeqen ili tako {to ve} postoje rezultati testa, ili bi segenetski test u~inio uslovom za zakqu~ewe ugovora o radu, odnos-no zaposlewu. Osim toga, zahtev za genetsku informaciju mogaobi se u~initi ili pre, ili posle zasnivawa radnog odnosa.33

Genetsko testirawe i osigurawe

Preduze}a koja se bave osigurawem ìvota i zdravstvenimosigurawem, imaju legitimno pravo da ocene veli~inu rizika kojitreba osigurati. Stoga je razumqivo {to prilikom zakqu~ewaugovora o osigurawu èle da znaju stawe zdravqa i budu}e zdrav-stvene izglede osiguranika. Genetska informacija o~igledno jeva`na za osiguravaju}u delatnost da bi procenila rizik pred-vi|enog pokri}a uop{te i da bi odredila nivo premije ako jeu~iwena jedna ponuda osigurawa. U pitawu je u potpunosti finan-sijska priroda interesa, i osiguravaju}e dru{tvo ima legitimnopravo da traì da oni budu za{ti}eni. U praksi, to zna~i da makoja informacija koja nosi sa sobom procenu rizika treba da seobelodani osigurawu; ina~e, realizacija ugovora moè biti iz-begnuta bilo kada u budu}nosti. Kada su u pitawu ve}e sume zaosigurawe ìvota, osiguranik mora da se podvrgne lekarskompregledu, a od wega se traè i podaci o tome koliko su dugoìveli wegovi roditeqi i koji je bio uzrok wihove smrti.34

Prema austrijskom pravu, me|utim, iziskuje se da se vodira~una o opravdanim interesima osiguranika. Ukratko, osigura-vaju}e dru{tvo ne moè ni na koji na~in da koristi rezultategenetskog testirawa osiguranika, niti da uslovqava zakqu~eweugovora o osigurawu genetskim testirawem potencijalnih osigu-ranika (§ 67. austrijskog Saveznog zakona o genskoj tehnologiji).Na taj na~in se ograni~ava i zakonska obaveza osiguranika da prizakqu~ewu ugovora o osigurawu saop{ti osigurawu sve svoje bo-lesti koje su mu poznate. Izvesni austrijski pravnici smatraju daje ovim odredbama zakonodavac prema{io postavqeni ciq za{ti-te genetske informacije.35

U britanskoj pravnoj literaturi, u kontekstu genetske in-formacije, isti~e se da su osigurawu otvorena dva mogu}a puta.


35

33 Op{irnije o tome vidi: Mason et al., op. cit., 178--179.34 Deutsch/Spickhoff, op. cit., 521 (cit. prema: J. Radi{i}, op. cit., 238).35 E. Bernat, op. cit., 46 i 47 (cit. prema: J. Radi{i}, ibidem).

Prvo, on moè da zahteva da se svi rezultati genetskog testaobelodane. Drugo, osigurawe moè da zahteva da se budu}i osigu-ranik podvrgne genetskom testirawu. U prvom slu~aju, moglo bise re}i da nema nikakve razlike u odnosu na bilo koji drugi oblikmedicinske istorije. Rezultati genetskog testa treba da se obe-lodane na isti na~in na koji bi ~ovek obelodanio uklawawemelanoma ili familijarnu istoriju visokog krvnog pritiska. Me-|utim, britanski Komitet doma op{tih nauka i tehnologije uodnosu na ovo tuma~ewe ima izvesne rezerve. On kaè: ,,Mi prih-vatamo da industrija osigurawa kolektivno poku{ava da se bavigenetikom na razuman na~in; ipak, mi smo zabrinuti zato {topostoji stvarna opasnost da }e qudi odlu~iti da odbiju genetskotestirawe, ~ak i kad bi takvi testovi bili korisni za wih, zbogmogu}ih posledica po osigurawe‘‘.36 U drugom slu~aju, kad osigu-rawa aktivno zahtevaju od budu}ih klijenata da se podvrgnu genet-skom testirawu, postoji bojazan da }e uve}ana raspoloìvosttestova voditi ka ,,razvoju i umnoàvawu predvidqivog genetskogtestirawa‘‘. To bi imalo ozbiqne posledice na (prostorne) pri-vatne interese pojedinaca od kojih se traì da budu testirani, inosilo bi sa sobom neprihvatqiv stepen prinude koji bi po-ni{tio (izopa~io) bilo koji ,,informisani pristanak‘‘ na podvr-gavawe genetskom testirawu.37

Savet Evrope objavio je preporuke o za{titi medicinskihpodataka koji se obra|uju automatski; genetski podaci su posebnoukqu~eni. On zauzima stav da medicinske podatke treba da sakup-qaju, u principu, samo zdravstveni profesionalci ili wihovipomo}nici. Genetska informacija treba da bude iskori{}ena sa-mo za preventivan tretman, dijagnozu ili tretman odre|enog po-jedinca ili za nau~na istraìvawa, sudski postupak ili krimi-nalisti~ku istragu. Sastavqa~i preporuke u~inili su jasnim da:,,ne treba prisiqavati da se podvrgnu genetskoj analizi kandidatiza zaposlewe, kandidati za osiguravaju}i ugovor ili druge aktiv-nosti, ~ine}i zaposlewe ili osigurawe zavisnim od takve jedneanalize, sve dok takva zavisnost nije izri~ito predvi|ena nacio-nalnim zakonodavstvom ili dok analiza nije nu`na radi za{titeodre|enog pojedinca ili tre}eg lica‘‘.38

Dràvni interesi vezani za genetsku informacijui genetski skrining

S obzirom na to da dràva ima ulogu u za{titi i unap-re|ewu kolektivnih interesa dru{tva kao celine, postavqa se


36

36 Cit. prema: Mason et al., op. cit., 175.37 Mason et al., ibidem.38 Cit. prema: Mason et al., ibidem, 175--176.

pitawe do kog stepena ona moè da zahteva rezultate genetskihtestova ili genetsko testirawe.

Jedan od najo~iglednijih dràvnih interesa u vezi sa zdrav-stvenom za{titom jeste da osigura dru{tveno zdravqe. âk i akose malo ili ni{ta ne moè u~initi za one pojedince koji su ve}zahva}eni genetskom bole{}u, obelodawivawe ove ~iwenice moèda spre~i prenos defektnih gena na budu}e pojedince (potomstvo).Me|utim, na taj na~in se potencijalno kr{e privatni interesikoje bi uvo|ewe takve prakse ustanovilo. S druge strane, moglobi se tvrditi da dràva ima pozitivan interes da olak{a indi-vidualne izbore. Naime, za{titni~ka (parens patria) uloga dràveprema pojedincima (gra|anima), pruà ovima informaciju koja impomaè da donose va`ne ìvotne odluke, kao {to je odluka da lida imaju dete ili ne, ako su oba roditeqa, na primer, nosioci(prenosioci) cisti~ne fibroze. Na taj na~in, ne samo {to sepojedinci ~ine mnogo nezavisniji kao moralni bira~i, ve} seostvaruje, tako|e, èqeni dru{tveni ciq da se spre~i {irewegenetskih bolesti. Ovo gledi{te podràvao je i londonski Kra-qevski kolex lekara, u ~ijem se Izve{taju navodi da ,,sve dokpojedinci imaju pravo da odlu~e za sebe da li da ra|aju decu iline, takvi pojedinci treba da imaju pristup najpotpunijoj mogu}ojinformaciji, ukqu~uju}i genetsku, zna~ajnoj za tu odluku i infor-maciju, stoga, ne treba zadràvati‘‘.39

Ova ideja podrazumeva da, radi olak{avawa izbora poje-dincima (gra|anima), dràva treba da obezbedi obuhvatne skri-ning programe, obiqe genetskih testova pra}enih podesnim uslu-gama genetskog savetovawa i drugim mehanizmima podr{ke, kao{to je lak pristup abortusu. Rizik sukoba interesa skoro bipotpuno bio odstrawen, ako bi se takvi programi nudili slobodniod prinudnih mera, tj. ako bi se sprovodili na dobrovoqnoj osno-vi. U tom slu~aju, medicinska genetika bi dobila novu dimenziju,u kojoj se genetske bolesti razumeju kao stvar izbora pre nego kaosudbina.40

Genetski skrining ili proveravawe je ,,tragawe u populaci-ji‘‘ za pojedincima koji poseduju odre|ene genotipove koji su:

-- ve} udruèni sa bole{}u ili sa predispozicijom za bolest;

-- mogu voditi u bolest wihove potomke ili,


37

39 D. Ball et al.: ,,Predictive Testing of Adults and Children‘‘, u: A. Clarke (ed).):Genetic Counselling: Practice and Principles (1994) at 77, upu}uje na Royal College ofPhysicians of London: Ethical Issues in Clinical Genetics: A Report of the Working Group ofthe Royal College of Physicians' Committees on Ethical Issues in Medicine and ClinicalGenetics (1991) (cit. prema: Mason et al., ibidem, 182--183).

40 Takvo mi{qewe zastupa britanski Nuffield Council of Bioethics (cit. prema:Mason et al., ibidem, 183).

-- mogu proizvesti druge varijacije za koje se ne zna da li suudruène sa bole{}u.41

Pojedinci u prvoj kategoriji su prepoznati za tretman. Dru-ga grupa je identifikovana tako da pojedinci u woj mogu da primegenetsko savetovawe o svojim reproduktivnim opcijama i rizici-ma. Tre}a grupa je identifikovana za svrhe nau~nog istraìvawa,posebno da pomogne odre|ivawu telesnog sastava (konstitucije)populacije. Iz re~enog sledi da genetski skrining ima razli~itazna~ewa i kontekste i moè biti rangiran od testirawa samoodabranih pojedinaca, do testirawa svih pojedinaca, bez obzirana godine ili klini~ko stawe.42 Opravdanost zahteva za genetskimskriningom ukqu~uje nekoliko va`nih faktora:

-- u~estalost i ozbiqnost genetskog stawa;

-- raspoloìvost terapijom koja se pokazala efikasnom;

-- {irina do koje otkrivawe skriningom poboq{ava ishod;

-- punova`nost i bezbednost proveravaju}ih testova;

-- dovoqnost sredstava koja osiguravaju delotvornost prove-ravawa i pra}ewa;

-- tro{kovi i,

-- dru{tvena prihvatqivost skrining programa, ukqu~uju}ii konzumente i lekare-prakti~are.43

U Velikoj Britaniji ne postoje skrining programi za odra-sle. Postoji samo rutinski skrining novoro|en~adi, koji se odno-si na fenilketonuriju, hemoglobinska oboqewa i hipotiroidi-zam.44

U ameri~kom pravu je po pitawu genetskog skrininga idràvne politike, odnosno dràvnih interesa bilo, istorijski,dosta lutawa. Skrining testovi su prihva}eni u ameri~kom dru-{tvu, iako oni pokre}u ozbiqna pitawa o autonomiji, stigmati-zaciji, poverqivosti, informisanom pristanku i efikasnosti.Protekle dve decenije svedo~e o tri talasa zakona o genetskomskriningu novoro|en~adi. Izme|u 1963. i 1968. godine, skriningprogram za fenilketonuriju uvele su 43 dràve u SAD, ~ine}i ihobaveznim za svu novoro|en~ad. Ovo zakonodavstvo karakteri{ese kao ,,nezrelo biomedicinsko zakonodavstvo‘‘. Od 1971. do 1974.godine, u 17 dràva doneti su zakoni koji promovi{u skrining zaanemiju srpastih }elija, koji su bili obavezni i, od 1986. godine,


38

41 Elias/Annas: Reproductive Genetics and the Law, Year Book Medical Publishers,INC, Chicago. London. Copyright, 1987, 53--54.

42 Elias/Annas, ibidem.43 Elias/Annas, ibidem, 54.44 Mason et al., op. cit., 183.

48 dràva i Distrikt Kolumbija imaju zakone koji reguli{u skri-ning novoro|en~adi. Genetski skrining moè da se sprovodi u SADi nad potencijalnim nosiocima genetskih bolesti, fetusima i ge-netskim davaocima.45 U ameri~koj literaturi isti~e se da su oba-vezni skrining programi pre rezultat istorijske slu~ajnosti, a neneke razumne politi~ke odluke.46 Ameri~ka pravna teorija stoji nastanovi{tu da dobrovoqne programe treba upotrebiti toliko dugodok je izvodqivo dobiti dovoqnu informaciju o delotvornosti iskrining testova i planiranih intervencija; obavezne zakone trebausvojiti jedino ako postoji razumna medicinska sigurnost da su merekoje se propisuju i nu`ne za dru{tveno zdravqe i da su u stawu dapostignu svoju zakonodavnu svrhu.47 Sli~no, Bioeti~ka komisijapredsednika SAD, u svom Izve{taju iz 1983. godine, odobrava dob-rovoqne skrining programe, ali prime}uje da obavezni programi,,koji zahtevaju izvr{ewe postupka malog rizika, minimalno namet-qivog, mogu biti opravdani ako bi dobrovoqno testirawe propus-tilo da spre~i ozbiqnu povredu qudi -- kao {to su deca -- koji nisuu stawu da za{tite sami sebe‘‘.48

U Japanu je skrining test za prepoznavawe boja dugo vr{enna poluprinudan na~in u {kolama. Kao rezultat ovog skrininga,neke {kole su ograni~avale pojedince slepe za boje u {ansi zavi{e obrazovawe i slobodan izbor predmeta, dok su pojedinekompanije u svojim politikama zapo{qavawa vr{ile diskrimina-ciju protiv slepih za boje. Iz tih razloga, Japansko oftalmo-lo{ko udruèwe zahtevalo je od vlade da odustane od skriningaza prepoznavawe boja u {kolama. Udruèwe je zahtevalo, tako|e,da uxbenici za osnovnu {kolu ne spomiwu naslednost slepila zaboje kao primer za pol vezanog recesivnog nasle|ivawa. Svi me-dicinski i antropolo{ki geneti~ari u Japanu protive se ideji oprimewivawu prinudnog i administrativnog genetskog skrininga.Oni se zalaù za dobrovoqno savetovawe sa lekarima, za za{tituprivatnosti i za dru{tveno obrazovawe i prosve}ivawe o genet-skim bolestima.49

Britanski Savetodavni komitet o genetskom testirawu (Ad-visory Committee on Genetic Testing / ACGT) stoji na stanovi{tu daciqevi bilo kog skrining programa treba da budu jasno artikuli-sani od strane dràve; svi programi treba da budu predmet strogog


39

45 Elias/Annas, op. cit., 53; 77.46 Elias/Annas, ibidem, 79--80.47 Elias/Annas, ibidem, 77.48 President's Commission for the Study of Ethical Problems in Medicine and Biome-

dical and Behavioral Research, Screening and Counseling for Genetics Conditions. US Go-vernment Printing Office, 1983 (cit. prema: Elias/Annas, ibidem, 81).

49 K. Takagi: ,,Genetic Screening -- Policymaking Aspects‘‘, u: Genetics, Ethics andHuman Values: Human Genome Mapping, Genetic Screening and Gene Therapy, Edited byBankowski and A. M. Capron, CIOMS, Geneve 1991, 118--119.

nadzora Nacionalnog skrining komiteta (National Screening Com-mittee) i svaki program treba da bude pra}en nepristrasnim save-tovawem pre i posle testirawa. Autonomni i privatni interesisvakog pojedinca zahtevaju prima faciae po{tovawe i to treba imatina umu kad god se razmatra uvo|ewe genetskog skrininga stanov-ni{tva. Moralni osnov za uvo|ewe genetskih skrining programaneizbe`no se dovodi u pitawe ako nijedna podesna medicinskaintervencija nije mogu}a u prisustvu pozitivnog rezultata genet-skog testa. Ako dràva teì za tim da unapre|uje interese wenihpojedinih gra|ana, pre nego dru{tva kao celine, postoji realnamogu}nost za konflikt interesa kada budu}i roditeqi èle daznaju podatke o genetskoj konstituciji wihove rodbine da binapravili potpuniji, obave{teni reproduktivni izbor. Postavqase pitawe, naime, da li je interes za genetsku informaciju izreproduktivnih ciqeva dovoqan da opravda napad na privatneinterese rodbine. Prema mi{qewu britanskog Savetodavnog ko-miteta o genetskom testirawu, vrlo je te{ko opravdati bilokoji skrining program dece ili odraslih koji nije pra}en delo-tvornim le~ewem ili tretmanom. Ja~ina dràvnog interesa uunapre|ewu dru{tvenog zdravqa per se nedovoqna je da opravdadovo|ewe u pitawe (kompromitovawe) interesa pojedinaca u pri-mawu ili neprimawu genetske informacije o sebi samima.50

Vesna Klajn-Tati}

MEDICAL, ETHICAL AND LEGAL ISSUES WITH REGARD TO

INVIDUAL AND GROUP GENETIC TESTING

Summary

Individual and group genetic testing represents collection of certainprocedures used to determine actual or possible genetical problems of aindividual (patient), or his/her family. Genetic information obtained throughgenetic testing reveals a score of personal genetic data which are so delicatethat even the person who underwent testing (proband) may wish not to learnabout their content. Revealing human genetic inclination to certain diseasesmay influence self-perception and result in a different attitude of the envi-ronment towards such person. This dimension of genetic data vindicatesspecial legal protection of genetic privacy. On the other hand, genetic datadiffer from other personal data. They are not so strictly private, as are someother personal informations. A score of individuals or bodies may be inte-


40

50 Cit. prema: Mason et al., op. cit., 183--184.

rested to learn the results of a genetic test. Family may wish to know if theymay also be caught by disease, or if the disease might spread to theiroffspring. Insurance companies always take family history of diseases as oneof the risk indices in assessing insurance premiums, however, genetic testingnow offers, it seems, much more precise means based on scientific estimationor probability. Likewise, employers may have significant interest for datadisclosure when it comes to employing individuals who are likely to sufferfrom hereditary diseases. Without any doubt, the state also has interest tolower the incidence of genetic diseases among population. Within the wholemaze of interests presented above, it is unquestionable that there is apossibility for conflict with regard to control of individual's genetic data, andone has to admit that the outcome of a genetic test may influence one's lifeway before the actual manifestation of illness.

Key words: Individual and group genetic testing. -- Individual genetic data, i.e. genetic

information. -- ‘‘The right to ignorance’’. -- Genetic privacy. -- Interests

with regard to data derived from genetic testing.


41

UDK 347.56:614.253.83(430)

Jakov Radi{i}

ODGOVORNOST ZBOG [TETE UZROKOVANEPACIJENTU INJEKCIJAMA (POSEBAN OSVRT

NA PRAKSU NEMA^KIH SUDOVA)

Autor govori najpre o pojmu i vrstama iwekcija koje se koriste usavremenoj medicinskoj praksi, zatim o mogu}im komplikacijama i gre{kamakoje su povezane sa iwekcijama, i o {tetama koje injekcije ili na~in na kojisu one date mogu uzrokovati pacijentovom zdravqu. Potom sledi opse`noizlagawe o gra|anskoj odgovornosti zbog {teta koje su posledica nekegre{ke lica koje je injekciju dalo. U ovom delu rada autor iznosi vi{ekonkretnih slu~ajeva iz prakse nema~kih sudova.

Kqu~ne re~i: Pristanak pacijenta na medicinski zahvat. -- Obave{teweo rizicima zahvata. -- Lekarska gre{ka. -- Dokazivawe gre-{ke. -- Odgovornost zbog gre{ke.

A. POJAM I VRSTE INJEKCIJA

1. Injekcija podrazumeva ubrizgavawe u telo neke te~nosti,osobito te~nih ili rastvorenih medikamenata ili anesteti~kihsredstava, s ciqem za{tite od bolesti, le~ewa, dijagnoze ili radiizazivawa lokalne neosetqivosti na bol.1 To se ~ini pomo}u{prica (brizgalice) i specijalne {upqe igle koja se zabada uodre|eni deo ~ovekovog tela.

2. Ubrizgavawe se moè izvoditi intravenozno (u venu),intramuskularno (u mi{i}), intraartikularno (u {upqinuzgloba), intrakardijalno (u srce ili sr~ani mi{i}), intraspi-

nalno (u ki~meni kanal), supkutano (pod koù), intrakutano ili

42

1 Medicinski leksikon. Za lekare i studente, Medicinska kwiga, Beog-rad-Zagreb 1957, str. 275--276; Spiro Radulovi}, Popularni medicinski re~nik,Beograd 1996, str. 60; Duden, Deutsches Universalwörter-buch, 2. Auflage, Manheim, Wien,Zürich 1989, str. 764.

intradermalno (u koù), i sl.2 Pomo}u intramuskularnih i intra-venskih injekcija postiè se najbrè raspore|ivawe lekova i wihovnajbrì prelaz u krv pacijenta.3 Poseban zna~aj u praksi imajuintramuskularne injekcije antibiotika i sredstava koja izazivajulokalne anestezije i koja prethode raznim hirur{kim zahvatima.Me|utim, i sama injekcija predstavqa, tako|e, hirur{ki zahvat, kojije sli~an punkciji, tj. ubodu {upqom iglom u bolesnikovo telo radiva|ewa deli}a tkiva, gnoja, krvi ili druge te~nosti.4

B. KOMPLIKACIJE I GRE[KE POVEZANE

SA INJEKCIJAMA

1. Injekcije su obi~ni i svakodnevni rutinski postupci, kojeprete`no obavqaju lica koja imaju poloàj lekarevih pomo}nika,ali i sami lekari. U predstavama ve}ine qudi to su potpunobezopasne radwe. Stoga, ako izuzmemo decu, retko ko zazire odinjekcije, a jo{ re|e pomi{qa na komplikacije koje bi iz wemogle proiste}i. Me|utim, praksa je pokazala da injekcije nisuba{ tako bezazleni zahvati, jer mogu biti pra}eni karakteri-sti~nim lokalnim komplikacijama. U takve komplikacije spadaju:1) prelom igle na {pricu; 2) ubod ili proboj krvnog suda; 3)stvarawe hematoma; 4) formirawe apscesa; 5) ubadawe ili proba-dawe nerva; 6) izazivawe nekroza; 7) o{te}ewe masnog tkiva; 8)o{te}ewe mi{i}nog tkiva; i 9) stvarawe embolia cutis medicamen-toza, tj. naro~ito te{ke nekroze.5 Najposle, praksa je pokazala daizvesne komplikacije mogu ~ak vitalno da ugroze ìvot pacijenta.

2. Neke od navedenih komplikacija svojstvene su samom ~inudavawa injekcija, i nije ih mogu}e uvek mimoi}i ni propisnimradom. Tako, na primer, apscesi se obja{wavaju higijenskim gre-{kama, tj. nedovoqnom dezinfekcijom mesta uboda i ruku davaocainjekcije. U medicinskoj literaturi moè se pro~itati tvrdwaizvesnih lekara da ne postoje sigurna saznawa o tome u kojoj semeri apscesi mogu stvarno izbe}i pridràvawem pravila struke.Oni smatraju da uzrok tome leì u ~iwenici {to potpuno odsu-stvo mikroorganizama nije mogu}e posti}i ,,sve dok qudi rade ibivaju le~eni‘‘.6 Sem toga, pogre{na je, po wima, predstava da

Jakov Radi{i} (str. 42--55)

43

2 Medicinski leksikon. Za lekare i studente, isto.3 Stefan Emme, Die Haftung bei intramuskulärer Injektion in der Praxis, Aachen 1995,

str. 21.4 Radomir Aleksi}, Re~nik stranih re~i i izraza, Beograd 1978, str. 615.5 Emme, isto, str. 58--69.6 Elmar Rudolph i Günther Hierholzer, ,,Anscheinsbeweis bei Injektionsschäden --

Stellungnahme zum Aufsatz von Jaeger, V ersR 89, 994‘‘, Versicherungsrecht, br. 19/1990,str. 716.

uzro~nici infektivnih bolesti dolaze uvek spoqa; o{te}ewemtkiva koje uzrokuju injekcije, aktiviraju se izaziva~i bolesti kojipostoje u samom organizmu. To ugroàvawe zdravqa je nezaobilaz-

no. Time se ho}e poru~iti pravnicima da iz same ~iwenice {toje do{lo do apscesa ne treba odmah zakqu~iti da je u pitawugre{ka davaoca injekcije.7

3. S pravnog stanovi{ta, ve}i zna~aj imaju komplikacijekoje su rezultat nepropisnog rada lica koje daje injekcije, jertakve gre{ke povla~e za sobom i odgovornost. Gre{ke u davawuinjekcija svode se, uglavnom, na slede}e postupke: 1) nepridràva-we stru~nih pravila o dezinfekciji mesta uboda i ruku davaocainjekcije; 2) pogre{an izbor mesta za injekciju, {to podrazumevamesto uboda, pravac i dubinu uboda; 3) neoprezna aspiracija; 4)preterano brzo ubrizgavawe; 5) nastavqawe ubrizgavawa uprkosizraènih bolova kod pacijenta ili lokalnih promena na paci-jentovoj koì, umesto da se ubrizgavawe odmah prekine; 6) nere-dovno mewawe mesta ubrizgavawa u slu~aju kad se istom pacijentu,u odre|enim vremenskim razmacima, daje vi{e injekcija; 7) pove-ravawe davawa injekcija nekvalifikovanom saradniku; i 8) neo-bave{tavawe pacijenta o neizbe`nim rizicima koji su tipi~niza injekcije. Svi ti slu~ajevi gre{aka stekli su priznawe usudskim odlukama i navedeni su u medicinskoj literaturi.8

V. [TETA OD INJEKCIJA

1. Praksa je pokazala da injekcije mogu da izazovu znatanbroj raznovrsnih {teta po pacijentovo zdravqe. Prema proceninekih nema~kih autora od pre nekoliko godina, udeo {teta odinjekcija u Nema~koj iznosio je 14,7% u ukupnom zbiru {tetauzrokovanih medicinskim radom, dok su drugi mislili da je wihovudeo bio ~ak 22%.9 Nesporno je da me|u tzv. hirur{kim {tetama

{tete uzrokovane injekcijama zauzimaju drugo mesto. Kao izvori{teta predwa~e intramuskularne injekcije (45,6%), zatim dolazeintravenske (22,3%), pa potom intraartikularne (7,0%) i supku-tane (3,0%).10

2. U~estalost {teta od injekcija odrazila se u nekim zem-qama i u parnicama protiv lekara, wihovih pomo}nika i zdrav-stvenih ustanova. Tako su, na primer, sudovi u Saveznoj RepubliciNema~koj bili mnogo puta u prilici da re{avaju sporove te


44

7 Isto.8 Videti Emme, isto, str. 72.9 Isto, str. 2 i 6.10 Isto, str. 9.

vrste.11 Iz wihovih odluka dade se zakqu~iti da ti sporovi nisulaki, jer izdvajawe nepropisnih od propisnih postupaka lica kojadaju injekcije iziskuje veoma suptilnu analizu i ocenu. Sem toga,ni obave{tavawe pacijenata o neizbe`nim rizicima koji su svoj-stveni injekcijama nije sasvim jednostavno. Sudovi nemaju jednak

stav o tome na koje rizike pacijent mora biti upozoren, a na

koje ne mora, zato {to se oni smatraju op{tepoznatim. Usvakom slu~aju, ima vi{e prostora za razli~ite pravne oceneistovrsnih postupaka lekara i ostalih medicinskih poslenikakoji daju injekcije pacijentima. To jasno pokazuju izvesne odlukenema~kih sudova. Izlagawe nekoliko takvih odluka i slu~ajevakoje one re{avaju moglo bi posluìti na{im medicinskim posle-nicima i pravnicima da provere ispravnost svojih postupaka ipravnih ocena.

G. SLUÂJEVI IZ PRAKSE NEMA^KIH SUDOVA

I. slu~aj12

a) îweni~no stawe

1. Nad pacijentom, starim 77 godina, lekari univerzitetskeklinike izvr{ili su operativno ~i{}ewe naslaga na unutra{wimzidovima vratne arterije (Carotisdesobliteration). Posle tog zahvata,pacijentu su, putem injekcije, dati odre|eni medikamenti radispre~avawa edema mozga i radi umawewa rizika od tromboze.Nekoliko dana kasnije, on je iz odeqewa za intenzivnu negu pre-me{ten u odeqewe za normalno starawe o bolesnicima. Posleizvesnog vremena, na wegovoj zadwici prime}en je apsces izazvan{pricem za injekcije, koji se pokazao te{ko savladivim. Pacijentje ponovo morao da bude podvrgnut intenzivnom medicinskom tret-manu, pa je dva puta dolazilo i do septi~kog {oka. Stacionarnole~ewe zbog komplikacija izazvanih {pricem za injekcije potra-jalo je od 20.6. do 19.8.1982. godine. Decembra meseca iste godine,pacijent se razboleo od hepatitisa B, {to je iziskivalo wegovnaknadni boravak u bolnici, u trajawu od ~etiri nedeqe.

2. Pacijent je tuìo saveznu pokrajinu Nema~ke koja jevlasnik univerzitetske klinike i zahtevao naknadu {tete zbogpretrpqenih bolova, u visini od 41.000 nema~kih maraka, kao iutvr|ivawe odgovornosti zbog materijalne {tete. Tu`ba se zas-nivala na tvrdwi da je apsces izazvan injekcijom, jer nisu po{to-


45

11 Adolf Laufs, u Laufs/Uhlenbruck, Handbuch des Arztrechts, 3. Auflage, München2002, str. 983.

12 Presuda Vrhovnog zemaqskog suda u Kelnu, od 22.1.1987, objavqena uMedizinrecht, br. 4/1987, str. 192--195.

vani propisi o dezinfekciji, a sem toga pacijent je tvrdio da je,u no}i pre po~etka zapaqewa, prilikom davawa injekcije do{loi do preloma igle na {pricu. Tuèna pokrajina branila se pri-govorom da uprkos bri`qivoj dezinfekciji mesta za injekciju iupotrebi sterilnog instrumenta, apsces od igle na {pricu nijemogu}e uvek izbe}i. Prvostepeni sud je odbio tu`beni zahtev, jerje, na osnovu saslu{awa svedoka, bio uveren da je injekcija paci-jentu data propisno. Vrhovni zemaqski sud u Kelnu bio je dru-ga~ijeg mi{qewa, pa je uvaìo tuìo~evu àlbu, s tim {to jeiznos naknade {tete zbog pretrpqenih bolova utvrdio na 18.000DM, sa kamatom.

b) Iz obrazloèwa presude Vrhovnog zemaqskog suda

1. Polazna pozicija ovog suda je stav da je apsces u tuìocaizazvan Coli bakterijama, a da se na to, kao daqa posledica,nadovezalo oboqewe hepatitis B. Sud ne spori tvrdwu tuènestrane da i u slu~aju propisne lokalne dezinfekcije koè iprimene sterilnih injekcijskih instrumenata, moè do}i do in-fekcije, ~ije savla|ivawe zavisi od virulencije izaziva~a i odotpornosti pacijenta. Stoga, ako u konkretnom slu~aju nije bilopovrede propisa o higijeni, iz samog izbijawa apscesa uslovqenoginfekcijom ne moè se zakqu~iti da je na~iwena gre{ka prili-kom davawa injekcije.

2. Me|utim, Sud konstatuje da u osnovi ovog slu~aja stvaristoje druga~ije. Svedok St., koji je u vreme no}nog deùrstva daopacijentu intramuskularnu injekciju, bio je u to vreme studenttre}eg semestra medicine i nije imao nikakvog iskustva u davawutakvih injekcija. On je na saslu{awu rekao da je prethodnog dana,posle podne, postupak davawa injekcije ,,ve`bao‘‘ na mandarini.Sem toga, zbog svoje nesigurnosti, pozvao je medicinsku sestru izsusednog odeqewa da ga ,,~uva od straha‘‘, mada ni ona nije imalanikakvo znawe ni iskustvo sa injekcijama. Po wegovoj izjavi, onje propisno dezinfikovao mesto za injekciju, ali usled velikenesigurnosti, iglu od {prica nije prvim ubodom zavukao dovoqnoduboko u mi{i}, pa je zato morao ponovqenim pritiskom da jezavu~e dubqe. Svedok St. bio je, dakle, apsolutno nepodesan za

davawe intramuskularne injekcije.

3. Na osnovu ovakvog ~iweni~nog stawa, prvostepeni sud jesmatrao da tuèna klinika mora da dokaè da je svedok St. injek-ciju dao propisno i da bi {teta tuìocu nastupila i u slu~aju daje injekciju dalo lice koje je za to bilo kvalifikovano i ovla-{}eno. Me|utim, Vrhovni zemaqski sud u Kelnu smatra da je togledi{te neodrìvo i sa pravnog stanovi{ta i sa stanovi{tarezultata parnice, jer tuèna pokrajina nije dala dokaze koji biwenu odgovornost iskqu~ili. Sud se pri tom poziva na § 831


46

nema~kog Gra|anskog zakonika. Po tom propisu, onaj ko nekogdrugog postavi da obavqa kakav posao, duàn je da naknadi {tetukoju taj drugi u obavqawu posla protivpravno nanese nekom tre-}em. Du`nost nadoknade {tete ne nastaje ako poslodavac dokaèda je prilikom izbora drugog lica ili prilikom nadgledawawegovog rada bio pa`qiv onoliko koliko je u me|usobnom op-ho|ewu potrebno, ili da bi {teta nastala i u slu~aju takvogpa`qivog postupawa.

4. Vrhovni zemaqski sud stoji na stanovi{tu da injekcijakoju je dao svedok St. predstavqa protivpravan ~in, jer on nemaodgovaraju}e obrazovawe ni obuku, pa zato nije bio ovla{}en da

dade injekciju. Prema praksi koju sledi ovaj sud, dopu{tewe damedicinski zahvat na pacijentovom telu obavi lice koje za to nijeobrazovano niti ima odgovaraju}e iskustvo, predstavqa nesumwivu

gre{ku. Pristanak pacijenta na takav zahvat nije pravno vaqan.Wime se ne pokriva postupak koji je ispod medicinskog standarda okvalitetu, na koji ima pravo svaki pacijent. U konkretnom slu~aju,zahtev pa`qivog postupawa prekr{en je na grub na~in, jer je kli-nika davawe intramuskularne injekcije poverila potpuno nekva-lifikovanom licu. S druge strane, radilo se o pacijentu sa veli-kim rizikom, jer je on sa odeqewa za intenzivnu negu bio upravopreme{ten u odeqewe za uobi~ajeno starawe o bolesnicima. Ve-{taci su utvrdili da je kod tuìoca, zbog op{teg stawa zdravqauslovqenog operacijom, bio znatno umawen lokalni imunitet.Tuìlac je, dakle, bio posebno disponiran za {tete povezane sa{pricem za injekcije, pa je zato osobqe za negu bolesnika trebaloda pokaè osobitu pa`wu usmerenu na spre~avawe infekcije.

5. Sudsko ve}e smatra da tuèna pokrajina nije dokazala daje pri izboru i nadgledawu lica postavqenog za negu bolesnikabila pa`qiva onoliko koliko je potrebno, niti da bi do {tetedo{lo i u slu~aju pa`qivog postupawa. Postupak obrazovanog iobu~enog lica za davawe injekcija ne bi bio istovetan kao i

postupak svedoka St., i ne bi sigurno do{lo do preloma igle na

{pricu pri prvom poku{aju. Ni izbor mesta za ubod i dezinfek-cija ne bi bili isti, jer oni zavise od pojedinca.

6. U saètom i uop{tenom obliku, presuda koju je izrekaoVrhovni zemaqski sud u Kelnu, glasi: ,,Za komplikacije povezanesa apscesom uzrokovanim {pricem za injekcije, ima da odgovaravlasnik klinike, ako je davawe intramuskularne injekcije pove-reno nedovoqno kvalifikovanom licu. Pri takvom stawu stvari,pacijent ne treba da dokaè da je injekcija mawkava, nego jedinoda je davawe injekcije povereno nekvalifikovanoj osobi. Napro-tiv, tuèni vlasnik klinike ima da dokaè da bi do {ko|ewapacijentu do{lo i u slu~aju pridràvawa svih potrebnih organi-zacionih i higijenskih zahteva. Taj dokaz tuèni nije pruìo,niti je to prakti~no mogu}e‘‘.


47

II. slu~aj13

a) îweni~no stawe

1. Pacijent, star 53 godine, primqen je u sresku bolnicuradi operacije ù~ne kesice. Pre operacije vaqalo je pa`qivoobaviti endoskopiju stomaka. Radi pripremawa pacijenta za tajpostupak, lekar mu je ubrizgao 10 mg valijuma u koren desne {ake.injekcija je trebalo da usledi intravenski, ali je oma{kom dos-pela u arteriju radijalis, {to lekar nije odmah primetio iakose pacijent àlio na bolove za vreme iwicirawa. Posle endosko-

pije i operacije, lekar je utvrdio da pacijent u podru~ju desne{ake i podlaktice, ima smetwe u krvotoku, {to ukazuje na pog-re{nu injekciju. Preduzete medicinske mere dovele su do jasnogpoboq{awa krvotoka, ali je i daqe ostala smetwa u delu desnogkaìprsta. Na dan 19. avgusta 1986, pacijent je sme{ten u klinikuG., gde su lekari bezuspe{no poku{ali da kaìprst odrè kon-zervativnim merama le~ewa. Na dan 29. septembra iste godine,morala je biti obavqena amputacija oba predwa ~lanka (falange)kaìprsta.

2. Pacijent je tuìo lekara koji mu je dao injekciju i vlasnikabolnice, zahtevaju}i da mu nadoknade ve} nastalu i budu}u nemate-rijalnu i materijalnu {tetu. U tu`bi je tvrdio da je injekcijavalijuma data nepropisno i da je u pitawu lekarska gre{ka. Semtoga, tuènom lekaru tuìlac prebacuje da pacijenta nije obave-stio o mogu}im posledicama injekcije u koren {ake. Prvostepenisud je uvaìo tu`bu, ali je iznos naknade {tete zbog pretrpqenihbolova utvrdio na 10.000 DM, umesto 20.000, koliko je tuìlactraìo. Protiv te odluke àlili su se i tuìlac i tuèni.Vrhovni zemaqski sud u Minhenu odbio je obe àlbe. Potom sledirevizija tuìoca Saveznom vrhovnom sudu Nema~ke, koji staje nastanovi{te da je revizija opravdana samo u jednom delu.

b) Iz obrazloèwa presude Saveznog vrhovnog suda

1. Savezni vrhovni sud smatra ispravnim shvatawe drugoste-penog suda da se tuènom lekaru ne moè zameriti zbog izboramesta za injekciju niti zbog toga {to je, umesto vene, pogodioarteriju radijalis i tamo izvr{io ubrizgavawe. Istina, sudskive{tak kaè da je za injekciju ove vrste koren {ake mawe podesnomesto nego nadlaktica. Me|utim, vene u visini lakta bilo jete{ko na}i zbog anatomskih osobenosti tuìoca, a osim toga, onesu ve} bile znatno izbodene ranijim ubrizgavawima, tako da injek-cija na tom mestu nije dolazila u obzir. Stoga ovaj sud deli


48

13 Presuda Saveznog vrhovnog suda Nema~ke, od 7.6.1988, objavqena u Medizin-recht, br. 6/1988, str. 308--310.

mi{qewe drugostepenog suda da izbor mesta za injekciju u korenu{ake nije bio pogre{an. Ni davawe valijuma pacijentu pomo}u{prica za injekcije nije, tako|e, bila gre{ka.

2. Savezni sud smatra ispravnim stav drugostepenog suda dase tuènom lekaru ne moè prebaciti {to je injekciju oma{komdao u arteriju radijalis. Jer krvni sudovi u predelu korena {akerelativno su mali i ve}a je opasnost od prskawa vene. Sem toga,ispravno iwicirawe zavisi i od razli~itog toka tamo{wih krv-nih sudova, uslovqenog telesnim osobenostima svakog pacijenta.Arterija radijalis u tuìoca ima atipi~an poloàj. Najposle,medicinski ve{tak smatra mogu}im da je igla na {pricu u po~etkupravilno zabodena, ali je tek za vreme ubrizgavawa, usled pome-rawa pacijenta, probijen zid vene i injekcija je dospela u arteriju.îwenica {to je medikament dospeo u arteriju, umesto u venu,

ne govori sama po sebi u prilog kr{ewu pravila struke. Taj rizik

je uslovqen razli~itim poloàjem krvnih sudova u predelu {ake

kod pacijenata, i wime lekar ne moè potpuno da upravqa.

3. Me|utim, Savezni vrhovni sud ne deli mi{qewe drugo-stepenog suda po kome se tuèni ne moè ukoriti {to je nastavioubrizgavawe iako se pacijent àlio na bolove. Tuèni lekar nije,dodu{e, mogao spoznati pogre{an poloàj igle na {pricu i pret-postaviti mogu}nost da probode arteriju, umesto venu. Ali kad jepacijent ispoqio da ose}a bolove, bila je potrebna velika oprez-nost, uprkos tome {to i ubrizgavawe valijuma u venu moè izaz-vati bolove. Pogre{an je stav drugostepenog suda da se od tuè-

nog lekara moglo o~ekivati da prekine ubrizgavawe samo u slu~aju

da je pacijent rekao da ose}a jake bolove ili bolove koji su se

dali lokalizovati, {to se u konkretnom slu~aju nije dogodilo.Da li su bolovi neobi~no jaki -- to je stvar subjektivnog ose}awa.Svaki pacijent nije podjednako osetqiv na bolove i ne reaguje

podjednako. Zbog toga {to produètak ubrizgavawa odlu~uju}ezavisi od intenziteta bolova, lekar mora da pita pacijenta

kolike bolove ose}a; ne sme se osloniti na o~ekivawe da }e

pacijent samoinicijativno pokazati da ose}a jak bol niti da }e

ga kao laik lokalizovati. Upravo zbog toga, lekar ne bi smeo da

produì ubrizgavawe medikamenta bez pitawa pacijenta o in-

tenzitetu bolova. Kona~no, prilikom odluke o nastavqawu ub-rizgavawa trebalo je pomisliti i na to da bi slu~ajna injekcijau arteriju dovela do opasne koncentracije ubrizganog materijalana malom telesnom prostoru.

4. S obzirom na posebne opasnosti koje proisti~u iz odab-ranog mesta uboda, i pove}anu patwu koju treba pokazati prilikomiwicirawa, Savezni sud drì da je drugostepeni sud morao da pitamedicinskog ve{taka o potrebi prekida ubrizgavawa, iako jemislio da je pacijent ispoqio lak{e bolove. Jer, za odluku okrivici tuènog lekara od zna~aja je i pitawe nije li, upravo


49

zbog izabranog mesta uboda, i u situaciji u kojoj je pacijentispoqio lak{e bolove, bilo potrebno preispitati poloàj igleza injekciju, pre nego {to je nastavqeno ubrizgavawe valijuma.Prema podacima iz zapisnika, ve{tak se o tome nije odre|enoizjasnio. Navo|ewe ve{taka na nedvosmislen odgovor o pravno

odlu~uju}em pitawu bilo je potrebno i zato {to on krivicu

tuènog nije posve negirao, nego je, mo`da iz kolegijalnih razlo-

ga, rekao da se, sa wegovog lekarskog stanovi{ta, ovde ,,jedva‘‘moè govoriti o pogre{nom postupku tuènog. Revizija s pra-vom prigovara {to se drugostepeni sud nije time bavio.

III. slu~aj14

a) îweni~no stawe

1. Zubni lekar je dao pacijentu tzv. sprovodnu lokalnu ane-

steziju, da bi mu stavio novo puwewe u jedan kutwak. Ali pret-hodno nije obavestio pacijenta o riziku od anestezije. Pri uboduigle ili pri ubrizgavawu sredstva za anesteziju, do{lo je doo{te}ewa jezi~nog nerva (nervus lingualis-a). Kasnije su se kodpacijenta ispoqile trajne tegobe i o{te}ewa na mestu na kojemje injekcija data i na desnoj polovini jezika.

2. Pacijent je tuìo zubnog lekara i zahtevao naknadu {tetezbog pretrpqenih bolova, u iznosu od najmawe 6.000 evra. Ontereti tuènog {to mu je ubodom igle na {pricu o{tetio jezi~ninerv. Sem toga, smatra da je lekar trebalo da ga obavesti o tomriziku; jer da je tako u~inio, pacijent tvrdi da ne bi ni pristaoda primi injekciju. Tuèni zubni lekar negira tvrdwu da setuìo~eve tegobe svode na injekciju. Ne smatra ni da je bio duànda tuìoca obavesti o riziku od anestezije, jer je rizik trajnogo{te}ewa nerva veoma mali. Najposle, isti~e da se tuìlac pri-likom ranijih le~ewa wegovih zuba nije protivio lokalnoj ane-steziji, pa je stoga verovao da i u ovom slu~aju postoji wegovpretpostavqeni (pre}utni) pristanak.

3. Prvostepeni sud je odbio pacijentovu tu`bu, sa obraz-loèwem da obave{tewe o riziku od anestezije u ovom slu~aju nije

bilo potrebno. Nezadovoqan takvom odlukom, tuìlac se àlioVrhovnom zemaqskom sudu u Koblencu, koji je uvaìo àlbu iosudio tuènog da plati tuìocu 6.000 evra, sa kamatom.


1. Na osnovu mi{qewa dvojice medicinskih ve{taka, ovajsud je utvrdio da ubod ili anestezija nije, dodu{e, dovela dopresecawa jezi~nog nerva u tuìoca, ali jeste izazvala wegovo


50

14 Presuda Vrhovnog zemaqskog suda u Koblencu, od 13.5.2002, objavqena uMedizinrecht, br. 9/2004, str. 502--504.

znatno i trajno o{te}ewe. Me|u strankama nije sporno da oba-ve{tewa o mogu}em {ko|ewu nije bilo, ali je prvostepeni sudprihvatio mi{qewe tuènog da je obave{tewe o tako retkomriziku moglo izostati. To stanovi{te Vrhovni zemaqski sud

smatra pogre{nim. On se pri tom poziva i na stav Saveznogvrhovnog suda Nema~ke, po kome pacijenta treba obavestiti i o

vrlo retkim rizicima ukoliko bi oni u slu~aju da se realizuju,

te{ko opteretili ìvot pacijenta, i ako su, uprkos wihovoj

retkosti, svojstveni datom zahvatu i iznena|uju}i za pacijenta

kao laika. Za lekarevu du`nost da pacijenta obavesti o rizikunije, dakle, odlu~uju}i odre|eni stepen wegove u~estalosti nitiodre|ena statistika. To vaì i za sprovodnu lokalnu anesteziju,jer o{te}ewe jezi~nog nerva, s obzirom na starost i dru{tvenipoloàj pacijenta, moè znatno da mu oteà ìvot.

2. Vrhovni zemaqski sud smatra da okolnost {to se tuìlacprilikom ranijih le~ewa wegovih zuba nije protivio lokalnojanesteziji, u ovom slu~aju nije bitna, tj. iz toga se ne moè izvu}i

zakqu~ak o pre}utnom ili pretpostavqenom pristanku na novu

anesteziju. Ako je pacijent ponovo pristao na lekarsku meru uneznawu o riziku koji od we preti, jer se taj rizik prilikomtakvih istih mera nije ostvario, tada kod wega ne postoji svest odoti~nom riziku. Shvatawe da pristanak na ranije zahvate koji suprotekli bez komplikacija indikuje pristanak na novu, proma{e-nu meru, bilo bi prihvatqivo jedino u slu~aju da je ranijim

anestezijama prethodilo uredno obave{tewe o riziku. Ali to

tuèni lekar nije dokazao.

3. Anestezija je sluìla samo za iskqu~ewe bolova. Sprem-nost i sposobnost da se trpe bolovi veoma su individualni. Tuì-lac je, po naho|ewu suda, uverqivo pokazao da bi, u slu~aju da jebio obave{ten o riziku kako vaqa, bio u dilemi i odlu~io seprotiv anestezije. To je dovoqno da se pretpostavqeni pristanak

ne prihvati. Jer nije bitno to kako bi se u datoj situaciji

odlu~io neko drugi, pa ni sudija, nego upravo pacijent o kome je re~.

4. Na osnovu svega, Vrhovni zemaqski sud zakqu~uje da ane-stezija koju je dao zubni lekar nije bila pokrivena pacijentovim

pristankom, i da zato predstavqa protivpravan ~in. Zbog trajnogo{te}ewa jezi~nog nerva, tuèni je duàn da tuìocu nadoknadi{tetu zbog pretrpqenih bolova u iznosu od 6.000 evra, koji jeprimeren okolnostima. Kao rukovodilac prodaje jednog preduze}a,tuìlac ~esto mora da vodi duè razgovore sa mu{terijama. Smet-we na desnoj strani jezika i u jednoj polovini usta, kao i su{eweusta, tuìlac doìvqava kao znatnu {tetu. I u ostalim razgo-vorima on je sputan u govoru zbog o{te}ewa jezi~nog nerva. Sdruge strane, Sud je vodio ra~una i o ~iwenici da se tuènomzubnom lekaru ne moè prebaciti te{ka ve} samo laka krivica.


51

IV. slu~aj15

a) îweni~no stawe

1. Lekar je dao pacijentu periartikularnu injekciju, tj. uokolinu kuknog zgloba. Pri davawu injekcije na sebi je imaoli~nu ode}u, umesto bele profesionalne uniforme. Pacijent jesutradan po prijemu injekcije osetio tegobe koje su se, iz dana udan, neprestano pove}avale. Osim povi{ene temperature od38,2°C, na mestu ubrizgavawa pojavio se lokalni otok i crvenilokoè. Lekar je smatrao da je u pitawu alergijska reakcija paci-jenta na ubrizgani medikament, pa je nekoliko dana poku{avao daje suzbije pomo}u lekova. Po{to mu to nije po{lo za rukom, on jepacijenta uputio na stacionarno le~ewe u kliniku, gde je utvr|e-no infektivno bakterijsko zapaqewe kuknog zgloba.

2. Pacijent je poveo parnicu protiv lekara koji mu je daoinjekciju, ali se iz dostupnih podataka ne vidi koliko je obe{te-}ewe zahtevao i da li je sud ceo wegov tu`beni zahtev prihvatio.Nema podataka ni o tome {ta je bio razlog za àlbu Vrhovnom

zemaqskom sudu u Karlsrueu, ali je o~igledno da taj sud stoji nastanovi{tu da je tuèni lekar na~inio dve gre{ke.

b) Iz obrazloèwa presude Vrhovnog zemaqskog

suda u Karlsrueu

1. Ve}e ovog suda smatra dokazanim da je tuèni lekar daopacijentu injekciju protivno priznatim pravilima medicinskenauke, i to kr{ewe pravila ocewuje kao grubu lekarsku gre{ku.Kao {to je ve} re~eno, tuèni je injekciju dao u svojoj li~nojode}i. Po mi{qewu sudskog ve{taka, periartikularna injekcija

pretpostavqa isti higijenski standard kao i artikularna. Onapredstavqa zahvat koji iziskuje strogo pridràvawe pravila o

dezinfekciji, kako bi se izbegle trajne telesne {tete pacijenta.Prilikom davawa ove injekcije lekar mora imati odelo iz kojeg

ne poti~e opasnost od infekcije, kao {to moè biti slu~aj sa

svakodnevnom ode}om. Prema mi{qewu sudskog ve{taka, u takvimprilikama mora se obavezno nositi lekarska bela uniforma, kaomera za{tite od spoqa{we infekcije. Nepostupawe na taj na~inpredstavqa lakomisleno pona{awe tuènog, grubu lekarsku gre-

{ku u tretmanu. Sem toga, tuèni je rekao da je mesto za ubod isvoje ruke prethodno dezinfikovao alkoholom, u trajawu od naj-mawe 30 sekundi. Me|utim, sudski ve{tak smatra da je dezinfi-kovawe u tom vremenskom intervalu nedovoqno, i nije moglo daprodre u pore i jamice koè, pa je dezinfekcija trebalo da trajenajmawe jedan minut.


52

15 Presuda Vrhovnog zemaqskog suda u Karlsrueu, od 17.8.1988, objavqena uVersicherungsrecht, br. 6/1989, str. 195--196.

2. Druga gre{ka tuènog lekara sastoji se u tome {to posleinjekcije nije blagovremeno primetio simptome bakterijske in-fekcije kuknog zgloba i pacijenta uputio na le~ewe u kliniku.Wegovu ocenu da se radi o alergiji, sudski ve{tak smatra grubom

gre{kom u proceni, budu}i da simptomi na koì nisu nipo{toukazivali na alergiju. Jer alergija na periartikularne i arti-

kularne injekcije javqa se veoma retko, ali kad se javi obuzima~itavo telo. Sem toga, alergijska reakcija nastaje u roku od ne-koliko minuta do jednog ~asa posle primqene injekcije, pa po-pu{ta opet u roku od nekoliko ~asova. Ve{tak tvrdi da su lokalnealergijske reakcije blizu zgloba wemu nepoznate. Stoga, nepre-poznavawe simptoma bakterijske infekcije od strane tuènog isudsko ve}e ocewuje kao grubu lekarsku gre{ku. Takva gre{kapovla~i za sobom preme{tawe tereta dokazivawa sa tuìoca natuènog. Tuìlac, naime, nije duàn da dokaè uzro~nu vezu iz-me|u gre{ke i {tete po svoje zdravqe, nego se uzro~na vezapretpostavqa. To zna~i da tuèni lekar mora da opovrgne pret-postavku o uzro~noj vezi, {to on u konkretnom slu~aju nije u~inio.

V. slu~aj16

a) îweni~no stawe

1. Lekar op{te medicine utvrdio je u pacijentkiwe simpto-me oboqewa lumbalnog dela ki~menog stuba i i{ijalgiju. Radile~ewa dao je pacijentkiwi, u roku od devet dana, ~etiri intra-

muskularne injekcije, u kojima su bila zastupqena dva razli~itamedikamenta. Prvog dana nakon posledwe injekcije, pacijentkiwaje, sa visokom temperaturom, primqena na stacionarno le~ewe ujednu bolnicu. Prilikom prijema kod we je utvr|en veliki apsces

na levoj strani zadwice, a sem toga posumwalo se i na wenunepodno{qivost prema lekovima. Apsces je odstrawen putem dvejuuzastopnih operacija, i utvr|eno je da su ga izazvale bakterijeStaphilococcus-a.

2. Pacijentkiwa je tuìla lekara koji joj je dao injekcije itraìla naknadu nematerijalne i materijalne {tete. Tu`bu jezasnovala na tvrdwi da je le~ewe pomo}u {prica bilo medicinskipogre{no. Apsces je, po wenom mi{qewu, nastao zato {to setuèni lekar pri davawu injekcije nije pridràvao priznatihna~ela o higijeni ili {to su ubrizgani medikamenti za wu nepod-no{qivi. Osim toga, tuìqa prebacuje tuènom da joj nije ukazaona rizike nameravanog le~ewa pomo}u {prica. Zbog posledicaapscesa ona je duè vremena bila nesposobna za rad i zato ne samo{to nije ostvarila zaradu iz svog radnog odnosa, nego je moralai da angaùje tu|u radnu snagu kao ku}nu poslugu.


53

16 Presuda Vrhovnog zemaqskog suda u Kelnu, od 25.2.1998, objavqena u NeueJuristische Wochenschrift, br. 24/1999, str. 1790--1791.

3. Prvostepeni sud je odbio tu`beni zahtev pacijentkiwe, ani àlba Vrhovnom zemaqskom sudu u Kelnu nije imala uspeha.


1. Vrhovni zemaqski sud smatra neosnovanom tvrdwu tuìqeda prvostepeni sud nije vodio dovoqno ra~una o uskoj vremenskojvezi izme|u posledwe injekcije koju je ona primila i apscesa, jerse apsces pojavio prvog dana po prijemu posledwe injekcije. Tuì-qa se pri tom poziva na autora jednog stru~nog ~lanka, i smatrada nepropisna dezinfekcija koju je obavio tuèni lekar predstav-qa prima facie dokaz da je upravo to uzrok nastalog apscesa. Me|u-tim, tuìqa nije dokazala da je tuèni nepropisno obavio dezin-fekciju, a prema mi{qewu sudskog ve{taka takvu gre{ku nije nimogu}e dokazati. Sem toga, sudska praksa je vi{e puta potvrdila

da infekcija koja se nadovezuje na injekciju ne zasniva pretpo-

stavku da je bilo propusta u dezinfekciji. Jer tu se radi o

rizicima kojim lekar nije u stawu potpuno da gospodari. Napro-tiv, apsces uzrokovan {pricem ne moè se uvek izbe}i ni uz

najve}u pa`wu koja se dade zamisliti. Ve}e Vrhovnog suda prih-vatilo je stanovi{te izvesnih lekara i pravnika, po kojima je

vremenska veza izme|u injekcije i infekcije apsolutno nepodesna

za zakqu~ak da je infekcija uslovqena gre{kom davaoca injekcije.

Vremenska veza indikuje, dodu{e, uzro~nost medicinskog tretma-

na za komplikaciju, ali ne i uzro~nost gre{ke. Ispravno je, dakle,ako se iz vremenske bliskosti izme|u injekcije i pareze zakqu~ida je ona uzrokovana injekcijom. Ali zakqu~ak da postoji gre{ka

u tretmanu opravdan je samo u slu~aju kad bi i pored potrebne

pa`we nastanak pareze bio, u na~elu, izbe`qiv.

2. Prigovor tuìqe da weno le~ewe pomo}u {prica nijebilo medicinski indikovano, Vrhovni sud, tako|e, smatra neosno-vanim, jer ni to nije dokazano. Tuìqa se ne moè pozivati ni

na mawkavost u dokumentaciji tuènog, jer dezinfekcija ruku

pre davawa injekcije je rutinska mera koja se podrazumeva, i ne

iziskuje posebnu zabele{ku. Najposle, Sud drì da tuìqa nijedokazala ni svoju tvrdwu da je tuèni nije obavestio o riziku odinjekcije. Teret dokazivawa obave{tewa o riziku snosi lekar,ali mogu}nost tog dokazivawa nije mu uskra}ena zato {to oba-ve{tewe nije ubeleìo u dokumentaciju. Tuèni je to dokazaopomo}u dva svedoka, koji su wegovi saradnici u ordinaciji. Ve}eovog suda ne deli, me|utim, mi{qewe nekih drugih nema~kihsudova da o riziku od formirawa apscesa primaoca intramusku-

larne injekcije nije potrebno obave{tavati, jer je i taj rizikop{tepoznat.17


54

17 Videti presudu Vrhovnog zemaqskog suda u Hamu, od 19.1.1998, objavqenuu Laufs/Uhlenbruck, Handbuch des Arztrechts, 3. Auflage, München 2002, str. 1558.

Jakov Radi{i}

RESPONSIBILITY FOR DAMAGES INFLICTED ON PATIENT

THROUGH THE USE OF INJECTIONS (SPECIAL REVIEW OF

GERMAN COURT PRACTICE)

Summary

This article is comprised of four parts. First part deals with the notionand types of injections used in contemporary medical practice. Second partdeals with possible complications and mistakes associated with injectingpatients. Special attention is given to the fact that injections are not totallyharmless to human body, since they can be associated with characteristiclocal complications and can even endanger patient's life. Some of thosecomplications are linked to the process of administering injection and cannotbe avoided even if proper medical procedures are followed. Apsceses, forinstance, are an example of such complications. However, from a legalstandpoint, or more importance are complications arising out of improperconduct of personell administering injections, giving rise to damage com-pensation. Further elaboration deals with particular mistakes in administeringinjections that have been examined by courts and medical literature alike.

Third part deals with damages that are inflicted to patient's health as aresult of injections, or a particular way in which injections were administered.

Damages resulting from administering injections are compared withthe total amount of damages caused by medical services. According toestimation of some German authors, share of injection-related damages is ashigh as 22%. There is no doubt that among i.e. surgical damages, injecti-on-related damages are on the second place. Especially common are damagesresulting to intramuscular and intravenous injections, and this is reflected inlitigations against medical practitioners and medical institutions. For instance,German courts have been in position to adjudicate such disputes on manyoccasions. Their experience suggests that such litigations are not easy, dueto the fact that it is very hard to diferentiate between correct and incorrectprocedures and one must engage in subtle analysis and asessment. Therefore,in the fourth part, author deals with particular cases which have arisen inthe practice of the German courts.

Key words: Patient's consent to medical intervention. -- Information on risks of the

intervention. -- Practitioner's mistake. -- Proving mistake. -- Responsibility

for mistake.


55

UDK 355.01:172.4

Aleksandar Molnar

PREDMODERNA TEORIJSKAPROMI[QAWA ODNOSA POLITIKE I RATA*

U ~lanku autor prati trag teorijskog razmi{qawa o ratu i poli-

tici, od anti~kih Grka do osamnaestovekovnih Francuza i Nemaca. U

brojnim diskusijama posve}enim ovoj temi, za autora je najva`nije pitawe

da li je rat (izvan granica dràve) suprotstavqen politici ili se moè

smatrati wenim sredstvom i produètkom. Dve zasebne evropske tradicije

odgovarawa na to pitawe vrhune u 18. veku u modernom pacifizmu, na jednoj

strani, i u ~itavom spektru filozofskih opravdawa i razmatrawa ,,dub-

qih zna~ewa‘‘ i ,,vi{e prirode‘‘ rata, na drugoj strani.

Kqu~ne re~i: Teorija. -- Politika. -- Rat. -- Mir. -- Dràva.

Po~eci anti~ke gr~ke filozofije u znaku su Heraklitovogdiktuma da je rat ,,sveop}a pojava‘‘ i ,,otac svega i svega kraq‘‘(Diels, 1983: 154--156). Uìtak u borbenoj ekstazi pri tom nijedobio nikakvu filozofsku relevanciju, ali je zato evidentiranatesna veza izme|u nasiqa i silni{tva. Tako je ve} Tukidid, naprimeru diplomatskih aktivnosti anti~kih gr~kih gradova uo~ipo~etka peloponeskog rata, opisao za~arani krug silni{tva kojene moè da opstane bez povremenog posezawa za ogoqenim nasi-qem: po{to silni{tvo prisiqava svakog politi~kog aktera dasvoje delawe upravqa ka uve}awu sile, anticipacija dostizawagranica silni{tva name}e, pre ili kasnije, odluku da se sukobkompetitivnih sila odlu~i nasiqem. Svi pacifisti~ki napori isve pravne argumentacije diplomatije moraju se u jednom -- kri-ti~nom -- momentu razbiti o uvid u neminovnost stupawa u rat,koji dopu{ta jedino kalkulacije o najboqim na~inima da se dopobede do|e brzo i lako (upor. Tukidid, 1991: 35 [I, 44]; vidi i:Münkler, 1987: 74). U Atini je posebno Perikle bio sklon logici

* ^lanak je nastao u okviru projekta ,,Prosve}enost u evropskom, regio-nalnom i nacionalnom konktekstu: istorija i savremenost‘‘ (br. 149029), kojifinansira Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine.

56

silni{tva, koja ga je navela da lo{e procewuje reakcije Persija-naca i da prebrzo donese zakqu~ak o neizbe`nosti rata s wima.Ipak, Tukidid nije dao definitivan odgovor na pitawe da li jePerikle svojim forsirawem atinskog silni{tva samo ubrzao ne-umitni ratni ishod, ili je zapravo prouzrokovao peloponeski rat(Münkler, 1987: 78).

Za razliku od Perikla, koji je bio predan atinskom demo-kratskom ure|ewu i koji je sve svoje politi~ke sposobnosti staviou slu`bu uve}awa atinskog silni{tva, neki sofisti su u wegovovreme ve} zahtevali dosledno silni{tvo jednog ~oveka, jednog,,silnika‘‘. Tako je npr. Kalikle tvrdio da je vladavina silnikanajlegitimnija jer ima upori{te u ,,prirodnom odabirawu‘‘ i rat-nom pravu: isto kao {to u prirodi ve}a ptica guta mawu, a u ratuve}i narod pobe|uje mawi, tako i u polisu silnik treba da vladanad slabijima (upor. \uri}, 1987: 204 i daqe). Na taj na~in pri-roda je poimana kao ve~ita borba u kojoj sila donosi slobodu -- a{to je vaìlo u prirodi preporu~ivalo se i kao eti~ki ideal zagrad-dràvu. Politika sile i rat bili su ne{to najprirodnije{to je jedan silnik mogao da uvede kada osvoji vlast -- i dok moèda je zadrì -- u jednom polisu. Tukididovi opisi ,,gvozdene logi-ke‘‘ silni{tva, koja je anti~ki gr~ki svet 5. veka odvela u strahotepeloponeskog rata, u sofistici su uzdignuti u belicisti~ki ak-siom neraskidivog proìmawa neograni~ene vlasti silnika iperiodi~nog ratovawa protiv wegovih (spoqnih) neprijateqa.Politika sile, koja je na taj na~in stekla teorijsko uobli~ewe,zdruìla je u sebi silni~ku vlast pojedinca (koji nije nu`nonepopularan i koji se, uprkos tiranskoj vladavini, ne odri~epretenzija na podr{ku podvla{}enih) i ratovawe protiv drugihpolisa (kada god za to postoji interes za odràwem i pove}awemte vlasti).

Kada se Platon pobunio protiv sofisti~kog zagovarawapolitike sile u odnosima izme|u vladara i podvla{}enih unutarjednog polisa, nije mu bilo ni na kraj pameti da revidira sofis-ti~ko shvatawe nu`nosti vo|ewa politike sile prema drugimpolisima. Wegova Dràva donosi novo problematizovawe pravdeu odnosima izme|u vladara i podvla{}enih, dok je wegovo gledawena pravedne me|unarodne odnose ostalo u potpunosti u tradicijisofisti~ke politike sile. Polaze}i od pretpostavke da zasniva-we jedne dràve nu`no podrazumeva rat sa susedima oko terito-rija i da je zbog toga neophodno postojawe staleà ratnika (tj.staja}e vojske) koji }e osvajati ,,potrebne‘‘ teritorije i kasnijeih braniti od drugih osvaja~a, Platon je insistirao na tome da upodeli rada svake dràve ratovawe mora biti ukqu~eno kao stal-na i neizostavna delatnost (,,ve{tina‘‘), koja mora biti podvrgnu-ta i posebnoj vrlini (,,hrabrosti‘‘). Na taj na~in rat, kao i svaka

Aleksandar Molnar (str. 56--70)

57

druga dru{tvena delatnost, postaje sredstvo (spoqne) politike,shva}ene u smislu ve{tine vo|ewa celokupne dràve u uslovima,,prirodnog stawa‘‘ sveop{teg i neprestanog ,,grabeà‘‘ za terito-rije. U prilog postojawu staleà ratnika u svojoj idealnoj drà-vi, Platon navodi upravo principijelnu nemogu}nost okon~awarata za plen i teritorije: ,,Onda }emo od svojih suseda odrezatizemqu, ako èlimo da je imamo dovoqno i za pa{u i za zemqorad-wu, a isto }e tako oni uzeti od na{e zemqe, ako i oni pre|ugranice najpotrebnijeg i po~nu da teè za imawem bez granica?‘‘(Platon, 1976: 53).

I dok je pravi~na dràva za Platona ona u kojoj filozofi--vladari imaju monopol na vo|ewe politike i mogu u svako dobada po{aqu ratnike da otimaju teritorije (kao i ono {to se natim teritorijama nalazi) od drugih naroda, Aristotel je prvimislilac koji prekida svaku vezu izme|u politike (koja za weganu`no mora biti pravedna i unutar i izvan polisa) i rata. Dràvekoje se stalno nalaze u stawu rata, po Aristotelu, ,,odràvaju seve}inom dok vode ratove, ali ~im zadobiju vlast propadaju. Takvedràve, postigav{i mir, gube svoju prekaqenost kao gvo`|e, azakonodavac je kriv {to gra|ane nije nau~io da ìve u miru. [...]Jer, kako smo ~esto govorili, ciq rata je mir‘‘ (Aristotel, 1975:195). Odatle proizlazi da rat niti moè da bude ciq mira, nitimoè sa wim da koegzistira. Rat je izba~en u ,,vanredno stawe‘‘,koje naru{ava uobi~ajeni mir dràvnog stawa. U mirnodopskimprilikama, ipak, (svi) gra|ani se moraju pripremati za ratovawei interesantno je videti Aristotelove razloge za ovu nu`nost.,,Gra|ani ne treba da uve`bavaju ratnu ve{tinu zato da bi podjar-mili one koji to ne zasluùju, ve}, na prvom mestu, zato da ne bidrugi wih podjarmili; daqe, da bi te`wa za vla{}u bila inspi-risana interesom podanika, a ne èqom da podvlaste sve druge i,na tre}em mestu, da bi stekli vlast nad onima koji zasluùju darobuju‘‘ (Aristotel, 1975: 194--195). Aristotel, dakle, navodi trirazloga zbog kojih svi gra|ani moraju da budu vojno obu~eni ispremni za rat: prvo, da bi odbranili svoju dràvu od napada~a,drugo, da bi odbranili svoju dràvu od onih, iz wihovih sopstve-nih redova, koji nameravaju da uspostave tiraniju, i, naposletku,tre}e, da bi ugu{ili eventualne pobune robova koji prete daugroze dràvni poredak utemeqen na robovlasni{tvu. Ciq ratau jednoj istinski slobodnoj dràvi je samo i iskqu~ivo odbranaod napada~a (stranih osvaja~a, potencijalnih tirana i pobuwenihrobova1), kako bi se odbranio mirnodopski dràvni poredak iponovo uspostavio mir.


58

1 Naravno, iz dana{we perspektive gledano, apologija robovlasni{tvaumnogome ~ini Aristotelovu postavku problemati~nom. Moè se veoma preg-

Tek u miru, i samo u miru, jedna dràva moè da razvijepolitiku kao ve{tinu postizawa op{teg dobra ili op{te koris-ti, {to zna~i da uspostavi zajednicu slobodnih gra|ana u kojojodnosi izme|u onih koji vr{e vlast i onih koji se pokoravaju ne}eli~iti na odnos gospodara i roba (Aristotel, 1975: 64). Takvadràva ovaplo}uje, prvo, ideal samodovoqnosti (autarhije) utoli-ko {to svim svojim ~lanovima obezbe|uje sre}an ìvot (Aristo-tel, 1975: 4--5 i 68), drugo, ideal jednakosti, utoliko {to statusgra|anstva vezuje za izjedna~enost mogu}nosti da se vlada i da sepokorava, i tre}e, ideal pravednosti, utoliko {to vrhovnu vlastprepu{ta ,,mudro sastavqenim zakonima‘‘ (Aristotel, 1975: 71 i75). Politika se tako pokazuje kao ve{tina postizawa op{tegdobra u jednoj teritorijalno-ekonomski zaokruènoj, gra|anskoj ipravnoj dràvi, koja se nalazi u mirnodopskom stawu. Nevoqaovakvog shvatawa leì u tome {to podrazumeva da izvan svakogpojedina~nog polisa postoje i drugi polisi, s kojima je rat prak-ti~no uvek mogu}. Mogu}nost rata ne zna~i samo permanentnupotrebu ratnih priprema (te u tom smislu i izvesnu militariza-ciju dru{tva) nego i ograni~ewe principa pravednosti. Otuda jeAristotelov polis, da bi zaista izbegao sve opasnosti kvarewaispravne politike, morao da preraste u kosmopolis. Korak u tompravcu zaista su u~inili prvo gr~ki, a zatim i rimski stoi~ari.

Problem s kojim se susretao prvobitni koncept kosmopoli-sa bila je organizacija vlasti u univerzalnoj politi~koj tvorevi-ni. Ako svetska dràva uspeva da elimini{e me|unarodne ratove,ona mora da uspostavi takvu vlast koja ne}e provocirati unut-ra{we, gra|anske ratove. Nijedan stoik u svom ìvotu nije isku-sio ni{ta {to bi zaista zasluìvalo ime kosmopolisa, niti jeuspeo da kaè i{ta smislenije o politici koja bi trebalo da sevodi u takvoj politi~koj tvorevini kako bi se predupredili svimogu}i uzroci za izbijawe (gra|anskih) ratova. Taj propust an-ti~kih mislilaca hri{}ani su iskoristili kao kqu~ni dokaz zatvrdwu da nijedan qudski stvor nije u stawu da pravedno vladasvetskom dràvom. Samim tim -- glasio je jedan od kqu~nih hri-{}anskih politi~kih zakqu~aka -- pravedni vladar svetske dràvemoè biti jedino Bog (odnosno Hrist), a wegovi podanici hri-{}ani.2 Takvo shvatawe nalazimo po prvi put jasno formulisanokod Aurelija Avgustina. On preuzima Ciceronovo shvatawe drà-ve i politike, ali propu{ta da ih okarakteri{e idealnim. [ta-


59

nantno argumentovati da je samo robovlasni~ko ure|ewe poredak koji proizvodirat (izme|u robova i slobodnih gra|ana), te da je na taj na~in rat ipak ugra|enu Aristotelovu koncepciju ,,istinski slobodne dràve‘‘. Ovde se na tome ne}einsistirati, zbog ukorewenosti Aristotelove teorije u wegovo doba i predrasudakoje su tada vladale.

2 Taj zakqu~ak zapravo je ve} u dobroj meri pripremila prethri{}anskasocijalna misao (upor.: Strauss, 1971: 131--132).

vi{e, politika (u ,,dràvi zemaqskoj‘‘) kod wega je dobila pre-te`no negativno vrednovawe, kao stranputica koja ~oveka odvla~is glavnog puta postizawa blaènstva (u ,,dràvi Bo`joj‘‘). ,,Uk-ratko, politika za sv. Augustina svakako nije put za postignu}eblaènstva, dapa~e vrlo ~esto s velikom lako}om odvra}a ~ovjekaod toga puta, jer ga privezuje uz svjetovni ìvot pa zbog toga nosisa sobom napast gospodovawa i pohlepe‘‘ (Cotta, 1982: CXXXI).Avgustin vi{e nije poimao virtuelnu pravednost (u smislu prin-cipa suum cuique) kao vladavinu zakona, ve} kao vra}awe Boguqubavi koju on daje ~oveku. Samim tim, pravednost je izmestioizvan dràve (,,zemaqske‘‘) i politike, na~iniv{i je nevlastitimreligioznim principom (i, kao takvom, delom ,,dràve Bo`je‘‘).

Avgustina s Aristotelom spaja shvatawe da qudi teè miru,da su osvaja~ki ratovi ,,nepravedni‘‘ i da se svaki rat vodi s ciqemuspostavqawa mira. Me|utim, Avgustin nije video nikakve mo-gu}nosti da bilo koja dràva (,,zemaqska‘‘) u~ini kraj ratovima.Sve do apokalipti~nog ,,kona~nog obra~una‘‘, u kojem }e navodnosnage Dobra uni{titi snage Zla, nijedan rat ne}e dovesti do,,ve~nog mira‘‘, jer }e iz wega uvek proiste}i neka nepravda. âkako bi se jedna dràva (,,zemaqska‘‘) pro{irila preko celog sveta(kao ,,svetska imperija‘‘), to bi samo moglo da zna~i da je jedansvetovni vladar ratovima pro{irio svoju vlast na qude i stvoriouniverzalni ,,mir nepravde‘‘, koji se ne temeqi na qubavi, ve} nastrahu.3 Obuzet samoqubqem, ovaj vladar bi oti{ao najdaqe u,,kr{ewu prirodnog poretka‘‘ i bezostatno ,,uspostavio vlast nadsvojim bli`wima umesto Bo`je vladavine‘‘ (St. Augustine, 1987:868--869). Odatle sledi zakqu~ak da najvi{e do ~ega ,,smrtnici‘‘mogu da do|u, jesu primirja, koja naru{avaju zemaqski haos ratovai koja se uobli~avaju u nestabilne i nepravedne dràve zemaqske.Jedini mogu}i mir, koji ne}e biti ponovo prekinut ratom, jestemir ,,izme|u smrtnika i Boga‘‘: ,,mir dràve Bo`je jeste per-fektno ure|ena i perfektno harmonizovana dru{tvenost u slav-qewu Boga i uzajamna dru{tvenost u Bogu; mir celokupnog svemi-ra je mir poretka -- a poredak je ustrojstvo stvari jednakih inejednakih u obliku koji svemu daje svoje mesto‘‘ (St. Augustine, 1987:870).

Sve u svemu, ratovi -- me|unarodni ili gra|anski -- pre ilikasnije moraju uni{titi svaku dràvu (,,zemaqsku‘‘), bez obzirana to kakva se politika u woj vodi. Za Aurelija Avgustina jediniistinski mir bio bi ,,pravedan mir Bo`ji‘‘ (kao sastavni deocarstva Bo`jeg na zemqi), koji bi jedino bio u stawu da defini-


60

3 Strah nikada nije bio dovoqan da drì qude u pokornosti, tako da }e isvetska imperija morati da padne kao `rtva -- ovoga puta gra|anskih -- ratova (St.Augustine, 1987: 861).

tivno okon~a ratove. Nijedan drugi -- ,,qudski‘‘ -- mir nije bio ustawu da iskoreni rat, po{to umesto wega moè da uspostavi samoneku novu dràvu (,,zemaqsku‘‘), a ona po imanentnim zakonitos-tima, pre ili kasnije, tone u ratno stawe. Sve to, ipak, nijespre~ilo Avgustina da prihvati da rat koji vodi neki svetovni(ali ipak hri{}anski) vladar moè biti ,,pravedan‘‘. Pravedan }ebiti svaki rat kojim se mogu posti}i odre|eni (sa stanovi{tahri{}anstva) ,,pravedni‘‘ ciqevi i kojeg pokre}e qubav premaneprijatequ -- po{to bi ratom on bio ka`wen i pobu|en dauzvrati ,,o~insku qubav‘‘ (upor. Deane, 1963: 165). Avgustinovauniverzalna maksima glasila je da na nepravdu ~ovek mora reago-vati i teìti da uspostavi pravdu (shva}enu u smislu vra}awaqubavi Bogu). ôvek koji zapo~iwe ,,pravedan rat‘‘, mora bitisvestan da obnavqa strahotu zemaqskog ìvqewa i zato to morapre da oplakuje nego da se time odu{evqava ili ponosi (St. Augu-stine, 1987: 861--862). ,,Pravedni ratnik‘‘ zna da je svaki rat zlo, aliwegov ciq -- uspostavqawe pravde kao vra}awa qubavi Bogu --omogu}i}e mu da rat izvr{i bez ratni~ke strasti, kao slepu,,du`nost‘‘ iskorewavawa Zla od strane Dobrog. Time je potvr|enamanihejska slika sveta podeqenog na dobre-pravedne-prijateqe izle-nepravedne-neprijateqe, izme|u kojih vlada ve~iti rat, dok serazvrstavawe vr{i po ,,svesti‘‘ o tome da je Bog na strani prvihi da }e im ,,na kraju‘‘ podariti pobedu protiv onih drugih. Pre-poznaju li ,,izabrani‘‘ da je Bog na wihovoj strani, religija }e ihlegitimisati u wihovim ,,pravednim‘‘ nastojawima da svim, patako i ratnim sredstvima kazne ,,inovernike‘‘, pokazuju}i im nataj na~in svoju bezgrani~nu qubav.

Ovim nejasnim i rastegqivim formulacijama Avgustin jeomogu}io hri{}anskim vladarima da ratove koje vode lako oprav-davaju kao ,,pravedne‘‘. [tavi{e, Avgustinovu koncepciju praved-nog rata preuzela je u sredwem veku i sama Sveta stolica kako bilegitimirala sopstvene ratne pohode protiv ,,inovernika‘‘ raznihvrsta -- od pripadnika drugih religija, preko neposlu{nih impe-ratora i monarha, do konkurenata na podru~ju ,,istinske hri{}an-ske vere‘‘. Naposletku, do kraja 15. veka je ve} skoro svima postalojasno da je katoli~ka crkva jedna od mnogih ,,dràva zemaqskih‘‘i da vodi ni{ta mawe ,,nepravedne ratove‘‘ nego bilo koja druga,,dràva zemaqska‘‘, samo {to za sebe monopolizuje pravo da -- uime Boga -- kvalifikuje koji je rat ,,pravedan‘‘ a koji nije. Zato u16. i prvoj polovini 17. veka -- kada su se na evropskom kontinenturazbuktali verski ratovi, u kojima su sve strane tvrdile da zas-tupaju ,,ispravnu hri{}ansku veru‘‘ -- religija jeste bila u potpu-nosti diskreditovana kao garant pravednosti ratnih ciqeva bilokoje zara}ene strane. Nakon potoka krvi koji su se do 1648. pu{ta-li u ime ,,pravde‘‘, ,,Hrista‘‘ i ,,istinske hri{}anske religije‘‘,


61

najpronicqiviji teoreti~ari bili su prinu|eni da postepenonapuste avgustinovsku koncepciju o odnosu politike i rata i daubrzo u religiji (hri{}anskoj ni{ta mawe nego nekoj drugoj)spoznaju jednog od najmo}nijih izvora rata, li{enog bilo kakvihmoralnih konotacija. Ve} 1515. godine, dakle dok jo{ Reformacijanije ni zapo~ela, Erazmo Roterdamski je pisao u svom spisu Sladakse ~ini rat neupu}enima: ,,Tako smo ratna hu{kawa ~uli i odmonaha, teologa i biskupa. I starine vode rat, i sve{tenici voderat, i monasi vode rat, a mi sa jednom tako |avolskom stvarime{amo Hrista. Vojske se obaraju jedna na drugu, nose}i svaka predsobom znak krsta, {to bi vaqda samo po sebi trebalo da opomiwekako se za Hrista dostoji pobe|ivati. Pod tom boànskom sveti-wom, koja reprezentuje onu savr{enu i neizrecivu povezanosthri{}ana, priawaju oni na me|usobno ubijawe, a mi od Hrista~inimo svedoka i predvodnika jedne tako bezbo`ni~ke stvari‘‘(Erasmus, 1987: 52).4

U ratu je, kao {to moèmo da vidimo, Erazmo prepoznaonajve}e zlo ~ove~anstva. U humanisti~koj tradiciji, kojoj je, me|uostalima, i on postavqao temeqe, nije mogao da postoji rat kojibi se u augustinovskom smislu mogao nazvati ,,pravednim‘‘ i kojibi mogao doneti qudima ikakvo dobro. ,,Rat tla~i i zatire mo-mentalno ono {to je radosno, sve {to je lepo, on smrdi i izLernejske kloake cedi sve zlo u ìvot qudi. A u vreme mira jeba{ onako kao kada mlado prole}e ozari qudske stvari: poqa suobra|ena, ba{te zelene, prelepa stada pasu, sela se grade, uteme-quju gradovi, tro{no se obnavqa, izgra|eno ulep{ava i pro{iru-je, blagostawe se uve}ava, neguju se zadovoqstva, po{tuju se zakoni,republikansko ure|ewe ja~a, pobo`nost se pove}ava, pravda vaì,humanizam je snaàn, zanati se marqivo obavqaju, zarada siro-ma{nih je bogatija, a rasko{ bogatih sjajnija‘‘ (Erasmus, 1987:54--55).

Na po~etku novog veka, Erazmo obnavqa Aristotelovu pozi-ciju konsekventnog odbacivawa svake politike sile zato {to vodiratu kao ultimativnom zlu. Me|utim, prakti~no u isto vreme,nekolicina italijanskih pisaca vratila se sofisti~kom duhov-nom nasle|u i po~ela da ~isti politiku sile od svih primesahri{}anskog morala (ako ne i same religije), zahtevaju}i ~isto,transparentno i iskqu~ivo dràvnim rezonom rukovo|eno sil-ni{tvo, koje nimalo ne zazire od pribegavawa ratnoj opciji. Takoje \ovani Botero u spisu O rezonu dràve iz 1589. pisao da suratovi korisni za dràvu jer se wima okupira narod, koji bi se


62

4 Za razliku od Erazma, wegov prijateq Tomas Mor bio je spreman dapolitiku sile, koju je izbacio iz Utopije, ostavi da i daqe postoji izvan wenihgranica (Münkler, 1987: 140).

ina~e bavio poslovima opasnim po dràvu. Spoqni neprijateqtako po~iwe da u~vr{}uje unutra{we jedinstvo dràve (Münkler,1987: 214). Nikolo Makijaveli, koji je o ,,narodu‘‘ ina~e imao lo{emi{qewe,5 u Vladaru je uzdigao ratni~ku ve{tinu u vrhovnudelatnost vladara, a politiku izjedna~io s bezobzirnom silom,svugde gde se to pokaè korisnim: ,,u na{e doba iskustvo pokazujeda su velika djela izveli samo oni vladari koji su slabo mariliza datu vjeru i koji su umjeli lukavo{}u zavrtjeti qudskim moz-govima; tako su na kraju nadma{ili one koji su se oslawali nazakonitost. Morate, dakle, znati da postoje dva na~ina borbe:zakonima i silom‘‘ (Machiavelli, 1985: 129). Borba je, dakle, univer-zalna, a dràvni rezon zapoveda kada }e se ona voditi u skladu sazakonom, a kada golom silom. Ipak, snaàn vladar se ne}e mnogozamajavati zakonima nego }e svoju sre}u uvek pre potraìti uratu. ,,Vladar, dakle, ne smije imati druge brige i druge misliniti se i~im drugim baviti doli ratom, vojnim pravilima istegom; jer je to jedino zvawe koje dolikuje zapovjednicima, awegova je mo} tolika da ne samo podràva one koji su se kaovladari rodili, nego ~esto puta obi~nim gra|anima pomaè da sepopnu do te ~asti.‘‘ A za to je boqe da vladar sebi priskrbi svojusopstvenu (narodnu) vojsku nego da se oslawa na nepouzdane pla-}enike. ,,Vlastita je vojska ona koja je sastavqena ili od podanika,ili od gra|ana, ili od drugih qudi koji su o tebi ovisni‘‘ (Mac-hiavelli, 1985: 124). Bezobzirni (apsolutni) monarh, koji pod svojukomandu stavi narodnu vojsku, moè se nadati dugoj, sre}noj iuspe{noj vladavini -- tokom koje }e morati sve ~e{}e da ratuje.

S Erazmom i Makijavelijem u evropsku novovekovnu misaoulazi polaritet izme|u pacifizmom inspirisane politike usme-rene ka izgradwi stabilnog unutardràvnog i me|unarodnoprav-nog poretka i politike sile, s velikim belicisti~kim potenci-jalom (Ritter, 1948: 90 i daqe). Od tada tradiciji koja, u Erazmovomduhu, traga za mogu}nostima okon~awa silni{tva i rata unut-ra{wopoliti~kim i spoqnopoliti~kim sredstvima biva suprot-stavqena tradicija, formirana na Makijavelijevom zagovarawuapsolutne monarhije, koja unapre|uje mogu}nosti za vo|ewe poli-tike sile i rata i tom prioritetu podre|uje op{ti civilizacij-ski -- a pogotovo tehnolo{ki -- napredak.

U novovekovnoj Evropi, prakti~no sve do kraja 18. veka ifrancuskih revolucionarnih ratova, ton su davale ratoborne ap-solutisti~ke dràve, ~ija se mo} temeqila ne toliko na ~inov-ni{tvu i dràvnoj religiji koliko na vojsci, koju je ve} Ri{eqe


63

5 Na jednom mestu Makijaveli je ~ak napisao: ,,Ko govori o narodnoj masipri~a o jednoj ludi. Ona je ~udovi{te puno zbrke i protivre~nosti‘‘ (cit. prema:Münkler, 1987: 146).

reorganizovao kao miles perpetuus (Hubatsch, 1970: 6) i koju su svievropski monarsi uniformisali, organizovali, mehanizovali ipodvrgnuli zastra{uju}em drilu kako bi od we stvorili lakoupotrebqivo ,,oru|e‘‘ (upor. Bauer i Matis, 1989: 320--321). Prvuozbiqniju prepreku voluntaristi~koj upotrebi ovih vojski posta-vio je Vestfalski mirovni ugovor iz 1648, iz kojeg se razvio novievropski poredak ,,ravnoteè sila‘‘ (Hubatsch, 1970: 1). Ova sintag-ma se do kraja 17. veka sve vi{e pomiwe, uglavnom u kontekstuosporavawa hegemonijalnih pretenzija Luja XIV, da bi po prvi putbila zvani~no upotrebqena u Utrehtskom mirovnom ugovoru iz1713. Tada su zapo~ele teorijske problematizacije ,,ravnoteèsila‘‘, rukovo|ene idejom da se spre~i mogu}nost prekomernogja~awa jedne dràve, koja bi na taj na~in do{la u poziciju daostalim dràvama nametne svoju voqu i omete ih u vr{ewu vlas-tite mo}i. Francuski opunomo}enik u pregovorima o utrehtskomMirovnom ugovoru, Sent-Pjer, tom prilikom do{ao je na ideju dapostignutu ,,ravnoteù sila‘‘ u Evropi promovi{e u trajnu orga-nizaciju mira. Kada su se divqi qudi mogli uzdi}i iz prirodnogu dru{tveno stawe, pitao se Sent-Pjer, za{to ne bi to isto sadau~inile i dràve (Vorländer, 1919: 10)? Sve {to je po wemu bilopotrebno bilo je da se 24 tada postoje}e evropske dràve ujedineu jedan ,,ve~ni‘‘ savez, koji }e gledati da perspektivno obuhvati imuslimanske vladare.6 Iako ne preterano originalno, Sent-Pje-rovo delo je uspelo da popularizuje ideju uspostavqawa Savezaevropskih dràva koji }e se starati o ,,ve~nom miru‘‘ (Raumer,1953: 128). Posle wega, problematikom pravne regulacije mirapo~elo je da se bavi sve vi{e filozofa, razmi{qaju}i o potrebiosnivawa jedne ,,svetske dràve‘‘ (upor. Hemleben, 1943; Raumer,1953). Dok Grocijus i Hobz jo{ ne razmatraju takvu mogu}nost (pri~emu je Grocijus barem poku{ao me|unarodnopravno da reguli{eius ad bellum, kao i da uvede pravila u ius in bello), Viko je ve}zastupao mi{qewe da sve dràve sveta pripadaju jednoj velikojrepublici, a Volf je razvio koncept civitas maxima koja je usmerenaka usavr{avawu qudskog roda i postizawu op{teg blagostawa.

Vrhunac prosvetiteqske odvratnosti prema ratu svakakopredstavqa Volterov satiri~ni napis Kandid. U tom delu Volterje parodirao Lajbnicovu ideju o prestabiliranoj harmoniji -- ukojoj je, uzgred, u~iwen prvi zna~ajniji filozofski poku{aj da sepomire mehanizam i teleologija (Böckerstette, 1982: 74) -- odvojiv{i


64

6 Sent-Pjer je predvi|ao da nijedna dràva koja postane ~lanica savezane}e mo}i da prekora~i cifru od 6.000 qudi pod oru`jem. Granice u Evropimorale bi biti nepromenqive, a svi sporovi bi se re{avali pred arbitraòm.U Utrehtu je trebalo da bude uspostavqen senat, kao stalno telo koje }e sebrinuti o za{titi mira. Savez ne bi imao pravo da se me{a u unutra{we stvari~lanica, osim u slu~ajevima kada bi bila napadnuta wegova utvr|ewa.

je od mira i u potpunosti je primewuju}i na ratno stawe. Borbenadejstva Francuske i Prusije u sedmogodi{wem ratu Volter jeironi~no prikazao kao najboqi od svih poredaka ,,najboqeg odsvih svetova‘‘. Na jednom mestu, on veli: ,,Ni{ta nije tako lepo,tako sjajno, tako okretno i tako dobro ure|eno kao te dve vojske.Trube, svirale, oboe, dobo{i, topovi, sve je to ~inilo takvuharmoniju, kakva se ni u paklu nikad nije ~ula. Najpre topovisastavi{e sa zemqom oko {est hiqada qudi, s jedne i druge strane.Zatim pu{ke zbrisa{e sa najboqeg od svih svetova otprilikedevet do deset hiqada huqa koje su mu kuìle povr{inu‘‘ (Volter,1982: 11). Rat, kako ga Volter cini~no prikazuje, jeste jedna per-fektno ure|ena ma{inerija smrti, ~ija je svrha da stvara ,,harmo-niju sveta‘‘ ~i{}ewem qudske pogani, koja mu ,,kuì povr{inu‘‘.No, ta ma{inerija vi{e ne funkcioni{e samo na bojnim poqima;ona se sada {iri i u ,,pozadinu‘‘, u sam civilni ìvot. Nastavqa-ju}i svoje ironi~no opisivawe francusko-pruskog rata, Volterdaje sliku ,,najboqeg od svih svetova‘‘, kako ga stvaraju vojske dokse ne bave me|usobnim ubijawem: ,,Najzad, dok su oba kraqa, svakiu svom logoru, nare|ivali da se peva Te Deum, on [Kandid] odlu~ida ode i na drugom mestu razmi{qa o uzrocima i posledicama.Pre|e tako preko mnogih mrtvaca i samrtnika, i dospe najpre ujedno obli`we selo. Ono je leàlo u pepelu. To je bilo nekoabarsko [francusko] selo koje Bugari [Prusi] behu spalili, premapropisima javnoga prava. Na jednom su mestu isprebijani starcigledali svoje zaklane ène kako umiru drè}i decu na svojimiskrvavqenim dojkama; na drugom su devojke rasporena trbuhaizdisale, po{to su zadovoqile prirodne potrebe nekolicine ju-naka. Druge, poluizgorele, prekliwale su naglas da im neko pre-krati muke. Pored odse~enih ruku i nogu po zemqi je bio prosutmozak. Kandid pobeè {to je brè mogao u drugo jedno selo; onoje pripadalo Bugarima, i abarski junaci behu u~inili s wim toisto‘‘ (Volter, 1982: 11--12). Razobru~eno nasiqe, koje uni{tavaqudske ìvote i materijalna dobra, bio je onaj kona~ni sublimatsvih velikih pri~a o juna{tvu, slavi i mo}i, kojima su se ulep{a-vali i opravdavali svi ratni pohodi silnika na ~elu apsoluti-sti~kih dràva.

Pacifisti~ka misao novog veka mnogo ranije se usredsredi-la na spoqnopoliti~ke instrumente u osigurawu ,,ve~nog mira‘‘nego na unutra{wopoliti~ke pretpostavke da do takvog mira do|ei da se on odrì. Do prvih inicijativa da se vojne snage evropskihdràva (Nizozemske i Engleske) stave pod civilnu (parlamentar-nu) kontrolu dolazi tek u 17. veku (Conze, 1997: 8), da bi zatim, u18. veku, kritici bio podvrgnut i mir koji se zasniva na ravno-teì naoruàwa. Monteskje je u Duhu zakona iz 1748. izneo bojazanu pogledu militarizacije evropskih dràva ako se nastavi posto-


65

je}i tempo naoruàvawa: ,,Svaki monarh drì u pripravnosti svevojske koje moè da prikupi, kao da wegovom narodu upravo pretiopasnost od istrebqewa: a to stawe napetosti koje vlada me|usvima naziva se mirom. [...] Siroma{ni smo uza sva bogatstva itrgovinu vascelog sveta i naskoro }emo, zbog siline potrebe zavojnicima, imati samo vojnike, i bi}emo nalik Tatarima‘‘ (Mon-teskje, 1989: 245). U doba prosvetiteqstva se tako|e po~iwe razvr-gavati dotada{wa veza izme|u pacifizma i apsolutizma (upor.Raumer, 1953: 83). Dok su dotada{wi tvorci mirovnih planova biliskloni tome da u monarsima vide izvesnu ,,sliku Bo`ju‘‘ i najboqegarante mirovnih ugovora, republikanski autori, koje je inspiri-sala Ameri~ka revolucija, po~eli su da tvrde suprotno: monarsisu bili najve}i neprijateqi mira i principijelni nosioci duhamilitarizma. Tomas Pejn je u potpunosti preuzeo Monteskjeovargument o ratu kao sredstvu kojim vladari pqa~kaju svoje, ni{tamawe nego tu|e narode, ali ga je sada uperio iskqu~ivo protivmonarha: republike u kojima postoji vladavina celog naroda zawega su bile po prirodi pacifisti~ke i nesklone ratovawu sdrugim narodima (Pejn, 1987: 179). Koliko god danas -- kada sepogledaju svi primeri ratobornosti modernih demokratskih/repu-blikanskih naroda -- neuverqivo zvu~ao Paineov argument, on jeu 18. veku, veku u kojem se apsolutizam jo{ uvek ~inio najve}omopasno{}u po slobodu, u velikoj meri nadahwivao prosvetiteqskukritiku belicizma i napore za uspostavqawem ~ovekovom dosto-janstvu jedino primerenog stawa -- stawa ,,ve~nog mira‘‘.

îtava tradicija promi{qawa perspektiva za nastanak ,,ve-~nog mira‘‘ u Evropi kulminirala je Kantovim istoimenim spisomiz 1796, inspirisanim bazelskim mirom iz prethodne godine. Utom spisu, Kant je digao ruke kako od pronalaèwa na~ina zauspostavqawe ,,ravnoteè sila‘‘,7 tako i od razotkrivawa neke,navodno vi{e ,,umnosti‘‘ rata (~emu je jo{ teìo u Kritici mo}isu|ewa),8 i proglasio rat za prirodnu pojavu, koja proizlazi izrazli~itosti i me|usobne mr`we naroda, zakqu~uju}i da tek navisokom stupwu kulture narodi mogu da prevazi|u prirodnu sklo-nost ka ratu i razviju umnu te`wu ka ,,ve~nom miru‘‘ (Kant, 1988:317). Kantovo shvatawe recipro~nog odnosa izme|u (vi{ih stup-weva) kulture i pacifizma takore}i je odmah po objavqivawupo~elo da zaokupqa pa`wu nema~kih mislilaca -- jo{ iste godine


66

7 Kant je osporavao ,,ravnoteù sila‘‘ zato {to je taj pojam po~eo daozna~ava ravnoteù velikih dràva nau{trb mawih. Tako je podela Poqske odstrane Rusije, Prusije i Austrije pravdana ,,jednakim uve}awem‘‘ koje ne dovodi upitawe ravnoteù velikih sila (upor. detaqnije: Cavallar, 1992: 184--185).

8 Neki kriti~ari su i{li tako daleko da su suprotstavili ,,militantnogSavla‘‘ iz Kritike mo}i su|ewa i ,,pacifisti~kog Pavla‘‘ iz Ve~nog mira (Ger-hardt, 1995: 18).

ono je podstaklo Fihtea (Fichte, 1979) i [legela (Schlegel, 1979) dase wime pozabave, a 1798. je inspirisao i Jozefa Geresa na pisawespisa Op{ti mir, jedan ideal (Görres, 1979)9 -- i da kr~i putmoralnom sudu da se rat mora izbegavati kao necivilizovano,nepravno i nemoralno stawe koje qudima ne nosi ni{ta dobro(Schmitthenner, 1937: 224--225).

Me|utim, ve} po~etkom 19. veka, u Prusiji se pokazalo da je --kao i u celoj Nema~koj -- filozofsko bavqewe perspektivama zaukidawe rata bilo mnogo mawe ,,rezonantno‘‘ nego insistirawe naprirodnosti, pa i moralnoj utemeqenosti rata. Fihte je u Zat-vorenoj trgova~koj dràvi, uz ponovqeni zahtev za ukidawe rato-va, dopustio rat za ,,prirodne granice‘‘ (Fihte, 1979) da bi kasnijepostao jedan od glavnih patriotskih zagovornika oslobodila~kihratova protiv Napoleona (upor. detaqnije: Molnar, 1995). To je bilovreme kada se ~ak i u najliberalnijim i najprosve}enijim krugovimaNema~ke pro{irilo mi{qewe da je, kako je to Vilhelm fon Hum-bolt formulisao, ,,rat jedna od najblagotvornijih pojava za obrazo-vawe qudskog roda‘‘ u celini (Humbolt, 1991: 50). Napredak civili-zovanosti i kulture naroda nije bilo ono {to bi dovelo doopadawa sklonosti ka ratovawu. Upravo obrnuto, potreba za ra-tom ~inila se nema~kim misliocima univerzalna zato {to, navod-no, ne postoji ni{ta {to bi moglo boqe da vaspitava i moralnouzdiè pripadnike svakog -- pa, samim tim, i nema~kog -- naroda(upor. detaqnije: Mori, 1989: 72--73). Time je ostao da se u~ini jo{samo jedan korak do filozofske glorifikacije rata kao istorij-skog pokreta~a slobode, sa sopstvenim na~elima, zakonitostima ilogikom -- a taj korak }e zaista biti i u~iwen u modernoj epohi.

LITERATURA

Aristotel (1975): Politika, Beograd: BIGZ.

Batscha, Zwi i Saage, Richard, ur. (1979): Friedensufopien. Kant, Fichte,Schlegel, Görres, Frankfurt am Main: Sahrkamp.

Bauer, Leonhard i Matis, Herbert (1988): Geburt der Neuzeit. Vom Feu-dalsystem zur Marktgesellschaft, München: Deutscher TaschenbuchVerlag.


67

9 Bazelski mir je u Prusiji inicirao pravi ,,rat pera‘‘ (objavqeno je vi{eod 80 spisa posve}enih ovom miru) da bi do 1800. prerastao u sveobuhvatnudiskusiju o ratu i miru, koja je zahvatila celu Nema~ku i u kojoj je u~e{}a uzeosvako ko je ne{to zna~io na intelektualnoj sceni. Kada se u obzir uzme sve to --kao, uostalom, i ~iwenica {to je Kant u to vreme uìvao veliku reputaciju -- ne~udi nimalo ~iwenica {to je spis Ve~ni mir nai{ao na ve}u rezonancu nego bilokoje drugo Kantovo delo (Klenner, 1996: 152).

Böckerstette, Heinrich (1982): Aporien der Freiheit und ihre Aufklärungdurch Kant, Stuttgart: Verlag Frommann-Holzboog.

Cavallar, Georg (1992): Pax Kantiana: systematisch-historische Untersuc-hung des Entwurfs 'Zum ewigen Frieden' (1795) von Immanuel Kant,Wien etc.: Schriftenreihe der Österreichischen Gesellschaft zur Er-forschung des 18. Jahrhunderts.

Conze, Werner (1997): ,,Militarismus. Militärkritik in Vorwegnahme späterer'Militarismus'-Wertungen‘‘, u: Brunner, Otto, Conze, Werner i Kosel-leck, Reinhart (ur.): Geschichtliche Grundbegriffe, kw. 4, Stuttgart:Klett-Cotta.

Cotta, Sergio (1982): ,,Uvod -- Politika‘‘, u: Aurelije Augustin: O dràviBo`joj. Svezak prvi, Zagreb: Kr{}anska Sada{njost.

Deane, Herbert (1963): The Political and Social Ideas of St. Augustine, NewYork i London: Columbia University Press.

Diels, Hermann (1983): Predsokratovci. Fragmenti, kw. 1, Naprijed,Zagreb.

\uri}, Milo{ (1987): Istorija helenske etike, Zavod za izdavaweuxbenika i nastavna sredstva, Beograd.

Erasmus von Rotterdam (1987): Süß scheint der Krieg den Unerfahrenen,München: Chr. Kaiser Verlag.

Fichte, Johann Gottlieb (1979): ,,Zum ewigen Frieden -- Ein philosophischerEntwurf von Immanuel Kant‘‘, u: Batscha, Zwi i Saage, Richard (ur.):op. cit.

Fihte, Johan Gotlib (1979): Zatvorena trgova~ka dràva, Nolit,Beograd.

Gerhardt, Volker (1995): Immanuel Kants Entwurf 'Zum ewigen Frieden'.Eine Theorie der Politik, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgese-llschaft.

Görres, Jospeh (1979): ,,Der allgemeine Frieden -- Ein Ideal‘‘, u: Batscha,Zwi i Saage, Richard (ur.): op. cit.

Hemleben, Sylvester (1943): Plans for World Peace Through Six Centuries,Chicago: University of Chicago Press.

Hubatsch, Walther (1970): Das Zeitalter des Absolutismus 1600--1789, Bra-unschweig: Georg Westermann Verlag.

Humbolt, Vilhelm von (1991): Ideje za poku{aj odre|ivawa granicadelotvornosti dràve, Izdava~ka kwiàrnica Zorana Sto-janovi}a i Dobra vest, Sremski Karlovci i Novi Sad.

Kant, Immanuel (1988): ,,Zum ewigen Frieden. Ein philosophischer Ent-wurf‘‘, u: Rechtlehre. Schriften zur Rechtsphilosophie, Berlin: Akade-mie-Verlag.


68

Klenner, Hermann (1996): ,,Kants Entwurf 'Zum ewigen Frieden' -- Illusionoder Utopie?‘‘, Archiv für Rechts-- und Sozialphilosophie, god. 82,br. 2: 151--160.

Machiavelli, Niccolo (1985): Vladar, u: Izabrano djelo, kw. 1, Globus,Zagreb.

Molnar, Aleksandar (1995): ,,Od gra|anskog kosmopolitizma do ne-ma~kog nacionalizma: Johan Gotlib Fihte 1806--1813‘‘, Srpskapoliti~ka misao, god. 2, br. 2--3: 213--260.

Monteskje (1989): O duhu zakona, kw. 1, Filip Vi{wi}, Beograd.

Mori, Massimo (1989): ,,Krieg und Frieden in der klassischen deutschenPhilosophie‘‘, u: Joas, Hans i Steiner, Helmut (ur.): MachtpolitischerRealismus und pazifistische Utopie. Krieg und Frieden in derGeschichte der Sozialwissenschaften, Frankfurt am Main: Suhr-kamp.

Münkler Herfried (1987): Im Namen des Staates. Die Begründung derStaatsraison in der Frühen Neuzeit, Frankfurt am Main: FischerVerlag.

Pejn, Tomas (1987): Prava ~oveka, Filip Vi{wi}, Beograd.

Platon (1976): Dràva, BIGZ, Beograd.

Raumer, Kurt von (1953): Ewiger Friede., Friedensrufe und Friedenspläneseit der Renaissance, Freiburg i München: Verlag Karl Alber.

Ritter, Gerhard (1948): Die Dämonie der Macht. Betrachtungen über Ge-schichte und Wesen des Machtproblems im politischen Denken derNeuzeit, Mänchen: Leibniz Verlag.

Schlegel, Friedrich (1979): ,,Versuch über den Begriff des Republikanismus-- Veranlaßt durch die Kantische Schrift zum ewigen Frieden‘‘, u:Batscha, Zwi i Saage, Richard (ur.): op. cit.

Schmitthenner, Paul (1937): Politik und Kriegführung in der neueren Ge-schichte, Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt.

Strauss, Leo (1971): Prirodno pravo i istorija, Veselin Masle{a,Sarajevo.

St. Augustine (1987): City of God, London i Harmondsworth: PenguinBooks.

Tukidid (1991): Povjest Peloponeskog rata, Dereta, Beograd.

Volter (1982): Kandid, Rad, Beograd.

Vorländer, Karl (1919): Kant und der Gedanke des Völkerbundes, Leipzig:Verlag von Felix Meiner.


69

Dr Aleksandar Molnar

PREMODERN THEORETICAL REFLECTIONS

OF THE RELATIONSHIP BETWEEN POLITICS AND WAR

Summary

In the article the author is following the trace of theoretical thinkingabout war and politics from the ancient Greeeks up to the 18th century Frenchand Germans. In the numerous discussions devoted to this topic the mostimportant issue for the author is the question whether the war (outside theborders of the state) is opposed to politics or could be seen as its means andsupplement. Two separate European traditions of answering this questionpeaked in the 18th century in the modern pacifism on the one side, as wellas the whole spectre of philosophical justifications and exeminations of,,deeper meanings‘‘ and ,,higher nature‘‘ of war, on the other side.

Key words: Theory. -- Politics. -- War. -- Peace. -- State.


70

UDK 141.7 Hegel G. V. F.321.01 Hegel G. V. F.

Vladimir Milisavqevi}

BORBA ZA PRIZNAWE U HEGELOVIMJENSKIM SPISIMA

U ovom radu ispituje se status i evolucija motiva borbe za priznawe

u Hegelovim nacrtima sistema (,,Systementwürfe‘‘) iz jenskog perioda, koji su

prethodili wegovoj Fenomenologiji duha. U Hegelovoj razradi ovog pojma

izraàva se wegovo postepeno osloba|awe od wegove ranije filozofske i

politi~ke koncepcije. Ta koncepcija ~esto se opisuje kao jedna varijanta

,,metafizike supstance‘‘, u kojoj je ontolo{ki prioritet dràve ili

naroda kao organskog jedinstva uspostavqen na ra~un individue i wene

slobode. Naprotiv, princip borbe za priznawe iz jenskih nacrta sistema

je neograni~eno nastojawe same individualne samosvesti da do|e do svog

potpunog ostvarewa, tj. upravo wena sopstvena sloboda. Borba za priznawe

i dijalektika koja iz we proizlazi dozvoqavaju nam da i samu dràvu

shvatimo kao proizvod delatnosti individua koje je ~ine.

Kqu~ne re~i: Borba. -- Priznawe. -- Subjektivnost. -- Supstanca. -- Svest.

Uprkos mnogobrojnim i ubedqivim osporavawima, jo{ pre-ovla|uje tuma~ewe prema kojem je Hegel mislilac koji je pravopojedinca `rtvovao dràvi. Takvom tuma~ewu zaista govore uprilog mnoga mesta iz Hegelovog opusa. Poznato je da se Hegelsuprotstavqa svim koncepcijama dràve koje u pojedincu videwenu svrhu. Prema ~esto navo|enoj Hegelovoj formulaciji, drà-va nije ni{ta mawe do ,,boànska ideja onakva kakva je prisutnana zemqi‘‘, a individua ima ,,objektivnost, istinu i obi~ajnostsamo kao wen ~lan‘‘.1 Tako se moè re}i da je za Hegela dràvajedina samostalna politi~ka mo}, u kojoj individui moè pripa-dati jedino zna~ewe pot~iwenog ,,momenta‘‘.

Iz takvog tuma~ewa proizlazilo bi ve} a priori da se usavremenom sporu izme|u ,,liberalizma‘‘, koji je oduvek nastojaoda ograni~i uticaj dràve pravima pojedinca, i ,,komunitarija-

71

1 Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte (Hegel, Werke, Frankfurt am Main1986, tom 12), str. 57; Grundlinien der Philosophie des Rechts (Werke, tom 7), str. 399.

nizma‘‘, koji se zasniva na shvatawu da je sâm identitet pojedincakonstituisan wegovom pripadno{}u konkretnoj zajednici, Hegelmoè na}i samo na strani ove druge orijentacije. I zaista -- dokje, na primer, Roulzova teorija pravde, na koju se pozivaju libe-ralno usmereni teoreti~ari, predstavqala neku vrstu obnove kan-tizma u etici i filozofiji politike, ~esto se smatra da sukomunitarijanci pre{li jedan deo puta koji od Kanta vodi premaHegelu; u stvari, u okviru ove orijentacije savremene politi~keteorije filozofske pretpostavke liberalizma dovode se u pitawena na~in koji donekle odgovara Hegeloj kritici ,,atomizma‘‘ Kan-tove teorije morala i politike.

Ipak, ova analogija ne moè se protegnuti daleko. Dràvaje, svakako, samo jedan me|u razli~itim tipovima ,,zajednica‘‘ na~ijem zna~aju insistiraju komunitarijanci, i wen zna~aj se nemoè apsolutizovati. Zbog toga kod komunitarijanaca izostajepozivawe na Hegelovu teoriju dràve. S druge strane, mora seprimetiti da je upravo u okviru suprotstavqenog, ,,liberalnog‘‘usmerewa u politi~koj teoriji jedan od osnovnih motiva Hegelovefilozofije duha doìveo svoju zna~ajnu obnovu. Uporedo sa pre-ovladavawem politi~kog liberalizma, ovde je do{lo do promenekoja je u literaturi ozna~ena kao preme{tawe teì{ta s proble-matike upravqawa dru{tvenim dobrima i eliminacije socijalnenejednakosti na problematiku po{tovawa prava i dostojanstvali~nosti, odnosno kao preusmeravawe interesovawa s pitawa pre-raspodele dobara, karakteristi~nog za period vladaju}e socijal-demokratije, na kompleks pitawa koja stoje u vezi upravo s kate-gorijom ,,priznawa‘‘.2 Ovaj pojam priznawa pre svega je, me|utim,vezan upravo za Hegelovu filozofiju.

Objavqivawe poznate kwige Frensisa Fukujame Kraj isto-rije i posledwi ~ovek po~etkom devedesetih godina pro{log veka,samo je povr{inski i ideolo{ki simptom pomenute reorijentaci-je.3 U ovoj kwizi, pad socijalizma u Sovjetskom Savezu i u Is-to~noj Evropi -- u dràvama koje su, po autorovom mi{qewu,pokazivale akutne nedostatke u pogledu priznawa svojih sopstve-nih gra|ana -- shva}en je upravo kao rezultat borbe tih gra|ana zapriznawe. Fukujama se pri tom poziva upravo na Hegelov pojampriznawa i na wegovo vi|ewe borbe za priznawe. On, dodu{e, nepreispituje i sistematske pretpostavke ovog Hegelovog pojma, ve}se oslawa na uticajnu antropolo{ku interpretaciju Hegelovefilozofije koju je predloìo Aleksandar Koèv.4


72

2 Ova karakterizacija poti~e od Nensi Frejzer. Upor. A. Honneth, ,,Recon-naissance et justice‘‘, u: Le passant ordinaire No 38, januar-februar 2002.

3 F. Fukuyama, The End of History and the Last Man, 1992; F. Fukujama, Krajistorije i posledwi ~ovek, prev. Branimir Gligori} i Slobodan Divjak, Podgo-rica 1997.

4 A. Kojève, Introduction à la lecture de Hegel, Paris 1947.

Fukujama predstavqa hegelovsku ,,borbu za priznawe‘‘ kaoosnovu koja omogu}uje da se nadma{e nedostaci marksisti~kog,,ekonomizma‘‘.5 Ali to je samo jedna, i mawe zanimqiva stranawegove argumentacije. Naime, Fukujama tako|e smatra da hegelov-ski motiv borbe za priznawe predstavqa neophodni korektivliberalne i utilitaristi~ke politi~ke filozofije. On pri tompolazi od teze da se ova filozofija zasniva na pogre{noj koncep-ciji o ~oveku kao bi}u koje svoje prakti~ne izbore vr{i oprede-quju}i se iskqu~ivo na osnovu hladnog prora~una o mogu}impreimu}stvima i gubicima, i koje ima za svoj jedini ciq una-pre|ewe sopstvenih interesa. Prema Fukujami, takva koncepcijapropu{ta da uvidi va`nost ,,sr~ane‘‘ ili ,,timoti~ke‘‘ (premapojmu thymos iz Platonove Dràve) strane ~oveka. Ova se, me|u-tim, manifestuje pre svega u ~ovekovoj spremnosti da pod od-re|enim okolnostima `rtvuje i svoj ìvot u borbi za jedan neu-tilitarni ciq. Upravo o tome bila bi re~ u hegelovskoj borbina ìvot i smrt radi priznawa.6 Zato Fukujama smatra da Hege-lovo shvatawe ~oveka pruà su{tinske prednosti u odnosu natradicionalni liberalni model. On i izri~ito tvrdi da je Hegelponudio adekvatnije shvatawe politike i uzvi{enije vi|ewe li-beralne demokratije nego Lok ili Hjum.7

Rasprave o Fukujaminoj kwizi ve} su odavno utihnule. Onasvakako nije zna~ajna zbog svojih unutra{wih kvaliteta ili zbogodgovora koji su u woj formulisani, ve} zbog pitawa na koja nas idaqe navodi.8 Liberalna kritika Hegela, ~iji su argumenti od Haj-move kwige o Hegelu pa sve do Popera ostali isti, videla je u wemusamo apologetu totalitarizma.9 Kako je onda mogu}e da se poduhvat

Vladimir Milisavqevi} (str. 71--87)

73

5 Analogni prigovor ponekad se okre}e i protiv Hegela. Tako A. Honet,iako je po obrazovawu blizak marksisti~koj teoriji dru{tva, zamera Hegelu to{to je u Fenomenologiji duha zapostavio logiku priznawa u prilog kategorijamarada i obrazovawa (A. Honneth, Kampf um Anerkennung, Frankfurt 1994, str. 104).

6 Fukujama, Kraj istorije i posledwi ~ovek, str. 166. i sled.7 Isto, str. 164--165, 216.8 Po svojoj filozofskoj vrednosti, svakako, pre bi zasluìvale da budu

pomenute studije J. Habermasa (,,Arbeit und Interaktion‘‘, u: isti, Technik und Wis-senschaft als ,,Ideologie‘‘, Frankfurt a. M. 1968), L. Siepa (Anerkennung als Prinzip derpraktischen Philosophie, Freiburg/München 1979), A. Wildta (Autonomie und Anerkennung,Stuttgart 1982), kao i navedena Honetova kwiga o borbi za priznawe.

9 R. Haym, Hegel und seine Zeit, Hildesheim/New York (11857), posebno poglavqe15, str. 357--391. S druge strane, postoji mno{tvo autora koji Hegela shvataju ikao liberalnog politi~kog mislioca (V. Cousin; J. Hyppolite; S. Avineri; J. Ritter; E.Weil; K. H. Ilting; M. Riedel; za daqe upute na literaturu upor. J.-C. Pinson, Hegel. Ledroit et le libéralisme, Paris 1989, str. 5--12). Uz stavove koji su navedeni na po~etkuovog teksta, u kojima se izraàva obogotvorewe dràve u Hegelovoj politi~kojfilozofiji, moè se staviti ovo mesto iz Filozofije prava, u kojem se moèprepoznati Hegelovo nastojawe da se izvr{i sinteza izme|u stanovi{ta pojedincai dràve: ,,Princip modernih dràva ima tu ne~uvenu snagu i dubinu da pu{tada se princip subjektivnosti dovr{i u samostalni ekstrem li~ne posebnosti, ada ga istovremeno vra}a u supstancijalno jedinstvo, i da tako u samom tomekstremu odrì ovo jedinstvo‘‘ (Grundlinien der Philosophie des Rechts, str. 407).

poput Fukujaminog, koji sebe razume upravo kao radikalizacijuliberalisti~ke pozicije u politi~koj filozofiji, i koji bi se,{tavi{e, mogao okarakterisati i kao ,,eshatologija‘‘ liberalizma,vr{i kroz masivno preuzimawe Hegelovih pojmova, i to uz oslawawena jednog tuma~a Hegelove filozofije ~iji je odnos prema libera-lizmu tako|e bio u najmawu ruku ambivalentan?

Ovaj tekst, koji se ograni~ava na razmatrawe zna~ewa kojeje borbi za priznawe pripalo u Hegelovim jenskim nacrtimasistema, i koji ostavqa sasvim po strani razradu pojma priznawaiz Fenomenologije duha, ne pretenduje na to da pruì neki kona~anodgovor na ovo pitawe. U wemu se, ipak, nastoji da se ambivalen-cija savremenog liberalizma u odnosu prema Hegelu sagleda iobjasni polaze}i od geneze Hegelovog sopstvenog mi{qewa. Hegelo-va razrada motiva borbe za priznawe ovde je shva}ena kao poku{ajda se ograni~enosti liberalisti~kog stanovi{ta prevazi|u, ali newegovom korekcijom izvana, ve} radikalizacijom wegovih sopstve-nih pretpostavki: izvo|ewem krajwih konsekvenci iz pojma slobodnesubjektivnosti, koji je Hegel èleo da stavi u osnov jedne politi~keteorije koju je on sâm postojano smatrao ,,liberalnom‘‘.

1.

Hegel se do kraja ìvota odu{evqavao francuskom revolu-cijom i principom slobode koji je wome istorijski uspostavqenkao vaè}i.10 Ve} za po~etak Hegelove orijentacije u filozofijibilo je odlu~uju}e upravo iskustvo o ovom velikom doga|aju. Kaomladi}, Hegel je èleo da francusku revoluciju prenese i uNema~ku.11 Takva orijentacija bila je dovedena u pitawe op{timrazo~arawem u razvoj doga|aja u Francuskoj posle uspostavqawarevolucionarne vlasti, posebno egzekuciju Luja XVI i periodjakobinske diktature koji je usledio. Kao i za mnoge me|u wegovimsavremenicima u Nema~koj, od kojih su neki i aktivno u~estvovaliu revolucionarnim zbivawima, i za Hegela se moè re}i da jezapravo bio bliì ìrondi.12 Revolucionarna zbivawa, me|utim,dala su pe~at na~inu na koji }e Hegel sagledati centralni prob-lem moderne politike. On prepoznaje glavnu te{ko}u modernogdoba kao odnos podvajawa izme|u individue i dràve. U modernim


74

10 Hegel, Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte, str. 529. Upor. J. Ritter,Hegel i francuska revolucija, prev. An|elko Habazin, Sarajevo 1989, str. 14. i daqe;J. Habermas, ,,Hegels Kritik der Französischen Revolution‘‘, u: isti, Theorie und Praxis,Luchterhand 1963, str. 89.

11 Hegelovo pismo [elingu od 16.4.1795, u: Briefe von und an Hegel (prir. J.Hoffmeister), Hamburg 1952, str. 23. i sled. Upor. Ritter, isto, str. 16.

12 V. studije iz kwige J. D'Hondta Hegel secret. Recherches sur les sources cachéesde la pensée de Hegel, Paris 1968.

prirodnopravnim koncepcijama, individua i dràva pogotovo sushva}eni kao ~lanovi koji stoje u antagonisti~kom odnosu. Novodoba karakteri{e se podvajawem izme|u dràve i sfere pojedi-na~nosti, koje ni revolucija nije uspela da razre{i. Hegelovoopredeqewe za anti~ki republikanski politi~ki ideal, o kojemsvedo~e wegovi prvi spisi, bilo je odre|eno takvim uglom posma-trawa. Sli~no [ileru, Hegel suprotstavqa jedinstvo gra|aninai polisa, koje je postojalo u antici, onoj razdvojenosti gra|anskogìvota i wegovog morala od javne sfere politi~ke egzistencije,razdvojenosti koja je karakteristi~na za modernu epohu.

Hegelovi politi~ki spisi koji su nastali tokom prvog pe-rioda wegovog boravka u Jeni (1801--1803) predstavqaju poku{aj dase antagonizam izme|u dràve i pojedinca razre{i u korist drà-ve kao obi~ajnog totaliteta koji u sebi apsorbuje individualnost.To pogotovo vaì za ~lanak O vrstama nau~ne obrade prirodnogprava iz Kriti~kog ùrnala, kao i za neobjavqeni rukopis komeje Rozenkranc dao naslov Sistem obi~ajnosti.

Takav poku{aj re{ewa moè se dovesti u vezu sa osnovnimkarakterom filozofske koncepcije koju je Hegel zastupao u todoba. Na pragu XVIII veka on je, zajedno sa [elingom, razvio jedanfilozofski koncept koji bi se mogao okarakterisati kao meta-fizika jedinstvene i sveobuhvatne supstance.13 Apsolut -- besko-na~na afirmacija koja predstavqa princip ~itave stvarnosti --pojavquje se u sferi obi~ajnosti kao duh naroda, odnosno kaosveobuhvatna dràva. Pojedinac je negacija ovako shva}enog tota-liteta, kao {to u spinozisti~koj metafizici, prema Hegelovojinterpretaciji, svako odre|ewe predstavqa proizvod delimi~nenegacije supstance.

Ovaj filozofski koncept Hegel nije razvio neposredno kri-tikom reprezentativnih zastupnika liberalnih politi~kih teo-rija, ve} razra~unavawem sa Kantovim i Fihteovim transcenden-talnim idealizmom -- sa savremenom ,,filozofijom subjektivno-sti‘‘ ili ,,filozofijom refleksije‘‘. Prema Hegelu, osnovnoj ori-jentaciji ovog idealizma na samosvesnu subjektivnost kao princip~itave filozofije odgovara nastojawe da se za princip prirod-nopravnih konstrukcija uzme stanovi{te individue. Hegel kriti-kuje sve individualisti~ke konstrukcije koje dràvu legitimi{upolaze}i od bilo kako shva}ene potrebe pojedinca,14 pa makar onebile i ,,idealisti~ke‘‘ i zasnovane na principu etike ~iste voqe,poput Kantove ili Fihteove. Zbog toga on u osnovi transcenden-talnofilozofske teorije morala vidi ,,eudemonizam‘‘.15 Tim iz-


75

13 V. zbornik Hegel in Jena (prir. D. Henrich/K. Düsing), Bonn 1980.14 Upor. M. Riedel, ,,Hegels Kritik des Naturrechts‘‘, Hegel-Studien 4 (1967), str.

184. i daqe.15 ,,Glauben und Wissen‘‘, u: Jenaer Schriften 1801--1807 (Hegel, Werke, tom 2),

str. 294.

razom pre bi se mogla okarakterisati, na primer, Lokova koncep-cija dràve; wegova primena na Kanta ili Fihtea protivre~iwihovoj sopstvenoj kritici blaènstva kao principa filozofijemorala i politike. Ipak, prema Hegelu, liberalnim i transcen-dentalnofilozofskim pozicijama zajedni~ko je to {to se oneopiru apsorbovawu individue u pozitivnu obi~ajnost; sve one,,fiksiraju‘‘ momenat negativnosti koji je konstitutivan za poje-dina~nost i tako ne dospevaju do apsoluta kao ,,prave afirmacije‘‘.

Nasuprot individualisti~kim prirodnopravnim teorijama,Hegel nastoji da dràvu sagleda kao sferu apsolutne obi~ajnosti,koja je ,,sasvim na delu u samoj unutra{wosti pojedinaca i kojapredstavqa wihovu su{tinu‘‘.16 U tom smislu on nastoji da obnovianti~ko vi|ewe politike. Preuzimaju}i tezu iz AristotelovePolitike, prema kojoj je ,,polis po prirodi raniji od individue‘‘,Hegel, pod nazivom prirodne obi~ajnosti, razvija jedan model,,prirodnog prava‘‘ koji stoji u dijametralnoj suprotnosti u odnosuna modernu prirodnopravnu tradiciju, koja je usmerena na pravapojedinca i wihovu za{titu od upliva dràve. O~igledno je da setu radi o ,,prirodnom‘‘ pravu u smislu Aristotelovog shvatawaprirode: Hegel ovde usvaja pojam prirode koji ima teleolo{kikarakter.17 U ovakav koncept on integri{e gr~ko shvatawe onadre|enosti politike u odnosu na sferu individualne moralno-sti.18 Pri tom Hegel brani apsolutno pravo koje dràva ima uodnosu na pojedinca jednim ,,spinozisti~kim‘‘ argumentom, premakojem afirmacija ima logi~ko-ontolo{ki prioritet u odnosu nanegaciju. Otuda proizlazi da dràva ima apsolutno pravo da ,,ne-gira negaciju‘‘ u kojoj se bi}e kona~nog pojedinca zapravo i sasto-ji, i da time ponovo uspostavi beskona~nost supstancije u wenomafirmativnom vidu.

Takva koncepcija mogla bi se sa izvesnim pravom okarakteri-sati upravo kao ,,totalitarna‘‘, po{to nijedna strana individualnogìvota ili privatne egzistencije nije za{ti}ena u odnosu na dràvuili obi~ajnosni totalitet. Hegel ~ak govori o blagotvornom dejstvuratova: oni unose neophodan nemir i destrukciju u sferu gra|anskogdru{tva, i demonstriraju ograni~enost wegovog osnovnog na~ela --li~nog interesa -- i wegove osnovne vrednosti -- sigurnog i udobnogìvota uz izobiqe materijalnih dobara.

Dràva koju Hegel opisuje ima stale{ko ustrojstvo.19 Pritom ,,zemqoradni~ki‘‘ i ,,obrtni~ki‘‘ stale` -- seqa{tvo i gra|an-


76

16 ,,Über die wissenschaftlichen Behandlungsarten des Naturrechts‘‘, u: Jenaer Schriften1801--1807, str. 488.

17 Upor. Riedel, isto, str. 181.18 Hegel, isto, str. 505.19 Jo{ je Rozencvajg istakao razlike koje postoje izme|u stale{kog ustroj-

stva dràve koju Hegel opisuje i wenog platonskog modela. Prema wegovom

stvo -- prema Hegelu, imaju puku relativnu i ograni~enu egzisten-ciju koja je usmerena na ono partikularno. Pravi dràvotvornikarakter pripada, me|utim, ratni~kom staleù, ~ija je osnovnaosobina hrabrost, tj. spremnost da se za dràvu `rtvuje ìvot,20

~ime se ,,ukidawe pojedina~nosti‘‘ dovr{ava. U tom smislu moèse re}i da se ve} u spisu o prirodnom pravu nalazi jedan odkonstitutivnih momenata budu}e ,,borbe na ìvot i smrt radi priz-nawa‘‘: to je rizik od nasilne smrti, koji ratni~ki stale` preuzimana sebe. Ipak, za pojam priznawa ovde i daqe nema mesta. Kako }ese pokazati, razlog je to {to Hegel jo{ nije razradio pojam indivi-dualnosti koji je pretpostavka borbe za priznawe u pravom smislute re~i. U ~lanku o prirodnom pravu, prava istina individualnostipokazuje se u wenom neposrednom i, tako re}i, ,,prirodnom‘‘ prelaskuu ono op{te: u smrti pojedinca radi ciqeva dràve.

Isto vaì i za Sistem obi~ajnosti, prema kojem se ~lanako prirodnom pravu odnosi kao uvod prema sistematskoj razradi.21

On je napisan samo nekoliko meseci kasnije, i koncepcija poli-tike koju Hegel u wemu izlaè u osnovi je identi~na s ranijom.Ovde je i daqe odlu~uju}i pojam prirode koji odgovara onome kojije Hegel razvio svojom kritikom modernog prirodnog prava. Uprvom delu spisa Hegel daqe razra|uje i diferencira sferu,,prirodne obi~ajnosti‘‘. On to ~ini u okviru izlagawa koje polaziod stadijuma ,,pojedinca‘‘, ali obuhvata kategorije ili ,,potencije‘‘(taj izraz Hegel je preuzeo iz [elingove filozofije) koje se vi{ene mogu shvatiti kao oblici odno{ewa usamqenog subjekta kojije usmeren na sebe samoga, ve} kao prirodne ili elementarneforme intersubjektivnog odnosa. Takve su forme ,,rada‘‘, ,,jezika‘‘i ,,porodice‘‘, zajedno sa sistemima odnosa koji proizlaze iz wih.22

U ovim ,,potencijama‘‘ ve} su ostvareni razli~iti tipovi prizna-wa ili ,,priznatosti‘‘. Izme|u prvog dela spisa koji se baviprirodnom obi~ajno{}u i onog koji predstavqa izlagawe dràv-nopoliti~kog fenomena u uèm smislu te re~i Hegel, me|utim,razvija kao sredwi ~lan jednu potenciju ,,negativnosti‘‘ (pod nas-lovom ,,Ono negativno, ili sloboda, ili zlo~in‘‘), ~ije se glavnoobele`je sastoji u tome {to se u woj isti~e momenat individual-nosti, koja se osamostaquje u odnosu na ranije ,,prirodne‘‘ poten-cije kojima je individualnost obuhva}ena.23 Za ovaj deo sistema


77

tuma~ewu, Hegelova stale{ki ra{~lawena dràva pre odgovara -- bar po svome,,sadràju‘‘, ako ve} ne i prema ,,formi‘‘ i ,,smislu‘‘ -- Pruskoj iz vremena FridrihaVelikog (F. Rosenzweig, Hegel und der Staat, München/Berlin 1962, str. 135).

20 Ovu osobinu Hegel, dodu{e, donekle priznaje i seqa{tvu pod vo|stvomratni~kog staleà (Hegel, isto, str. 490).

21 Upor. Rosenzweig, Hegel und der Staat, str. 155.22 ,,System der Sittlichkeit‘‘, u: Hegel, Schriften und Entwürfe 1799--1808 (Gesammelte

Werke, tom 5, Hamburg 1998), str. 281. i daqe.23 Isto, str. 309, 315--323.

obi~ajnosti karakteristi~na je upravo ,,borba za ~ast‘‘, koja ukidaoblike prethodno ostvarenog ili ,,prirodnog‘‘ priznawa.

Prema tome, Sistem obi~ajnosti poznaje kako ,,borbu‘‘ --koja se u okviru potencije negativnosti pojavquje kao ,,borba za~ast‘‘ -- tako i pojam ,,priznawa‘‘. Ipak, ni u wemu se ne pojavquje,,borba za priznawe‘‘ u smislu koji je karakteristi~an za Hegelovukasniju koncepciju. Naime, do ,,borbe za ~ast‘‘ o kojoj je u ovomspisu re~ dolazi tek nakon {to je i zato {to je povre|en odnospriznawa koji ve} odranije postoji u sferi prirodne obi~ajnosti,~iji model i daqe predstavqa gr~ki polis. Paralele za takavkoncept mogu se, me|utim, prona}i i u modernim politi~kimteorijama. Ni u Monteskjeovom Duhu zakona, kao ni u HegelovomSistemu obi~ajnosti, stawe rata svih protiv svih, borba i agre-sivnost nisu shva}eni, kako je to bio slu~aj u Hobzovoj politi~kojfilozofiji, kao obele`ja prvobitnog ili ,,prirodnog‘‘ stawa, ve}kao proizvod samog gra|anskog dru{tva. U svakom slu~aju, kada jere~ o Hegelu, ,,borba‘‘ i daqe nije usmerena na priznawe kao napozitivno postignu}e koje bi bilo wen rezultat, ve} i daqe imafunkciju negacije pojedinca koja se vr{i sa ciqem wegovog pre-uzimawa u apsolutnu obi~ajnost ili dràvu; i ona, kao i ,,hrab-rost‘‘ ratni~kog staleà iz spisa o prirodnom pravu, predstavqajedan od vidova ,,destrukcije pojedina~nosti‘‘,24 odnosno wenognadma{ivawa stanovi{tem obi~ajnosnog totaliteta. Kako Hegelizri~ito i kaè: ,,Pojedina~nost individuuma nije ono prvo, ve} jeto ìvost obi~ajne prirode, boànstvenost, a pojedina~ni indivi-duum je prema wenoj su{tini i suvi{e siroma{an da bi wenu pri-rodu shvatio u ~itavoj wenoj stvarnosti‘‘.25 Prema tome, shvatawedràve kao instance koja je u potpunosti nezavisna od pojedinca iuzdignuta iznad wega i u Sistemu obi~ajnosti ostaje na snazi.

2.

Po~ev od leta 1803 -- taj termin se podudara sa [elingovimodlaskom iz Jene -- u Hegelovoj ukupnoj filozofskoj koncepcijimogu se utvrditi promene. Te promene mogle bi se saèto izrazitipoznatim zahtevom iz Fenomenologije duha, koji govori o neophod-nosti da se ono istinito shvati ,,ne (samo) kao supstanca ve} istotako kao subjekt‘‘.26 Ovaj poznati Hegelov stav opisuje i rezultatewegovog sopstvenog razvoja u posledwim godinama koje je proveou Jeni, koje su bile obeleène sve izrazitijim distancirawem uodnosu na [elingov koncept filozofije identiteta i ranijestanovi{te ,,metafizike supstance‘‘ uop{te.


78

24 ,,Über die wissenschaftlichen Behandlungsarten des Naturrechts‘‘, str. 478.25 ,,System der Sittlichkeit‘‘, str. 334.26 Phänomenologie des Gestes (Hegel, Werke, tom 3), str. 23.

Doseg ovih promena na ravni teorije dràve i prava pokazujese ako se shvatawe ,,borbe za ~ast‘‘ iz Sistema obi~ajnosti upo-redi s pojmom borbe za priznawe iz nacrta za Sistem spekula-tivne filozofije, koji je nastao oko godinu dana kasnije (1803--1804). U ovom posledwem spisu, po prvi put je re~ o borbi zapriznawe u pravom smislu: ova borba ima priznawe za svoj ciq.27

Wena funkcija sada bar u formalnom pogledu odgovara funkcijikoju u Hobzovoj politi~koj teoriji ima ,,rat svih protiv svih‘‘.Naime, sada se vi{e ne radi o tome da borba naprosto negiraodnose priznatosti koji su postojali na ranijim razvojnim stup-wevima obi~ajnosti: borba tek treba da dovede do priznawa.

Ova promena moè se objasniti ukupnim preokretom u He-gelovoj filozofskoj koncepciji, koja se odrazila i na strukturuwegovog sistema. U Sistemu spekulativne filozofije Hegel za-pravo vi{e ne poznaje, kao {to je to bio slu~aj u wegovim ranijimspisima, kategoriju ,,prirodne‘‘ obi~ajnosti. ,,Filozofiju priro-de‘‘ u op{tem smislu te re~i Hegel izlaè u prvom delu sistema,koji prethodi ,,filozofiji duha‘‘. Pri tom je priroda shva}ena,kao i u Hegelovom sistemu u wegovom definitivnom obliku, po-laze}i od pojma duha: kao wegova anticipacija, odnosno kao wegovo,,bi}e-izvan-sebe-samoga‘‘. To je razlog zbog kojeg za kategoriju,,prirodne‘‘ obi~ajnosti ovde vi{e nema mesta. Teorija obi~ajno-sti potpada pod op{ti okvir filozofije duha, koja pretpostavqaupravo negaciju ,,prirodnog‘‘ pojma prirode. Novi poloàj pojmaprirode u sklopu Hegelovog sistema su{tinski je zna~ajan zarazumevawe smisla koji pripada stavqawu ìvota na kocku uborbi za priznawe: izlagawe smrtnoj opasnosti u borbi za priz-nawe pretpostavqa sposobnost da se apstrahuje od svakog prirod-nog odre|ewa, i prema tome ima smisao negacije sfere prirodnogpostojawa uop{te. Odgovaraju}e vi|ewe prirode Hegel je, me|u-tim, do sada pripisivao upravo ,,negativnom‘‘ stanovi{tu trans-cendentalne filozofije ili idealizma. I zaista, istovremeno ...s udaqavawem od {elingovske filozofije prirode i ,,metafizikesupstance‘‘ -- o kojem postoje mnogobrojna svedo~anstva -- kod He-gela je do{lo do nove recepcije transcendentalnog idealizma ucelini. Ova recepcija imala je za posledicu i pribliàvaweprirodnopravnim implikacijama ,,filozofije subjektivnosti‘‘,koju je Hegel ranije kritikovao.

Pojam priznawa koji Hegel sada razvija moè se delimi~noobjasniti ovom recepcijom. Teorija priznawa nema~kog idealizmanajpre je razra|ena u Fihteovom spisu o prirodnom pravu (1796).U tom spisu Fihte polazi od problema razja{wewa ustrojstva


79

27 Jenaer Systementwürfe I (Hegel, Gesammelte Werke, tom 6, Hamburg 1975), str.307--326.

samosvesti. Takvo razja{wewe suo~ava nas s jednom aporijom: dabi se samosvest objasnila, ona se ve} mora pretpostaviti kaopostoje}a; jedinstvo subjekta i objekta o kojem samosvest pruàosvedo~ewe mora se tom osvedo~ewu staviti u osnov.28 PremaFihteu, te{ko}a koja proizlazi iz takvog stawa stvari moè serazre{iti samo na jedan na~in: tako {to }e ,,subjekt‘‘ i ,,objekt‘‘u samosvesti, koje Fihte interpretira kao ,,samoodre|ewe‘‘ sub-jekta, odnosno kao wegovu ,,odre|enost‘‘, misliti u jednoj jedinojmisli. Fihte, me|utim, smatra da se to moè posti}i jedino akose problem postavi na ravan uzajamnog odnosa izme|u umnih bi}a,u kojem je ,,objektivna‘‘ odre|enost jedne samosvesti (koja dolaziod drugoga) shva}ena kao podsticaj na weno sopstveno samood-re|ewe ili slobodnu delatnost, podsticaj koji joj dolazi od drugesamosvesti; zbog ove upu}enosti na drugu samosvest ~ovek je, premaFihteu, po svojoj su{tini ,,bi}e roda‘‘.29 Iz takvog odre|ewaFihte, me|utim, izvodi daqe konsekvence.30 Podsticaj na slobod-nu delatnost koji upu}uje jednom umnom bi}u drugo umno bi}e,pretpostavqa ograni~ewe samovoqe tog drugog bi}a. Ali, ostva-rewe mogu}nosti slobodnog delawa prvog umnog bi}a isto takopretpostavqa ograni~ewe wegove sopstvene samovoqe; u tom smi-slu moè se re}i da sopstvena sloboda zavisi od priznawa slobodedrugome. Tako je ve} kod Fihtea priznawe su{tinski uzajamnopriznawe. Ve} i ,,individualnost‘‘ je prema Fihteu pojam koji imasmisao uzajamnosti (Wechselbegriff) i on se ,,moè misliti samo uodnosu na drugo bi}e‘‘.31

Me|utim, za oblik koncepcije o priznawu koji razvija Fih-te, karakteristi~an je pojam samoograni~ewa. Hegel je taj pojamjo{ ranije kritikovao kao protivre~an i nepodesan za shvataweapsolutne slobode.32 Postupak kojim se dolazi do uzajamnog priz-nawa Hegel zato koncipira u obrnutoj perspektivi; on radikali-zuje zahtev za priznawem u ,,borbu na ìvot i smrt‘‘, ~iji principnije ograni~ewe sebe samoga, ve} negacija drugoga bez ikakvihograni~ewa.33 Ipak, i u Hegelovom izvo|ewu borba za priznawerezultira iz ,,izvorne pozicije‘‘ koja je u izvesnom smislu analog-na onoj iz Fihteovog spisa o prirodnom pravu: iz situacije u kojojje sloboda jedne voqe suo~ena sa slobodom druge voqe, i u kojojobe istupaju sa zahtevom da budu priznate kao ,,totalitet‘‘.


80

28 J. G. Fichte, Grundlage des Naturrechts, Hamburg 1960, str. 31. i daqe.29 Isto, str. 39.30 Isto, str. 40. i daqe.31 Isto, str. 47.32 V. ,,Differenz des Fichteschen und Schellingschen Systems der Philosophie‘‘, u:

Hegel, Jenaer Schriften 1801--1807, str. 66. i sled.33 Za ovo tuma~ewe odnosa izme|u Fihteove i Hegelove koncepcije prizna-

wa, upor. i L. Siep, ,,Zur Dialektik der Anerkennung bei Hegel‘‘, u: W. R. Beyer (Hrsg.),Hegel-Jahrbuch 1974, Köln 1975, str. 390. i sled.

Promene u Hegelovoj koncepciji pokazuju se i u odnosuizme|u pojedinca i dràve. Kao i u ~lanku o prirodnom pravu, iu Sistemu spekulativne filozofije re~ je, dodu{e, o ,,ukidawu‘‘individualne svesti ili pojedina~nosti, i o prevazilaèwu sta-novi{ta pojedinca u dràvi, odnosno apsolutnoj obi~ajnosti na-roda.34 Na prvi pogled bezna~ajna, ali su{tinska razlika izme|uSistema spekulativne filozofije i Hegelovih ranijih spisasastoji se u tome {to se u Sistemu individualna svest ukida bezme|ustupwa borbe za ne{to {to je nadre|eno pojedincu i {to ga,,obuhvata‘‘ (bilo da je re~ o ,,narodu‘‘ ili o ,,dràvi‘‘). U krajwojinstanci to zna~i: akt stavqawa ìvota na kocku u borbi zapriznawe ne predstavqa samo afirmaciju apsolutne slobode sub-jekta ve} do wega isto tako dolazi iz razloga ili motiva koji suimanentni individualnom subjektu i wegovoj slobodi. Prema to-me, ovde je re~ o borbi za priznawe individualne samosvesti ,,kaotakve‘‘. Ta borba, dodu{e, nije uperena i protiv dràve, ve} jedinoprotiv slobode drugih pojedinaca, koji istupaju s identi~nimzahtevom. Ona se, me|utim, zbiva prema logici koja je imanentnastanovi{tu indvidualne svesti. [tavi{e, moè se re}i da onajisti u~inak koji je u Hegelovoj ranijoj koncepciji proizlazio izspoqa{we negacije dràve u odnosu na pojedinca, Hegel sadapostiè radikalizacijom momenta same individualne slobode.

Tok koji vodi do priznawa Hegel izlaè u spekulativnojkonstrukciji koja operi{e terminima idealisti~ke ,,istorije‘‘svesti ili samosvesti; u takvom postupku moè se prepoznati jo{jedno pribliàvawe transcendentalnoj filozofiji.35 Hegel shva-ta ve} pojedina~nu svest kao takvu, kao ,,pojam duha‘‘ koji je nega-cija svakog bi}a ili predmetnog odnosa. To zna~i da pojedina~nasvest vidi su{tinu svakog predmeta u wegovom odnosu prema sebisamoj, koji iskqu~uje odnos toga predmeta prema drugoj svesti.Me|utim, sama pojedina~na svest tek treba da se osvedo~i o tomeda je upravo ona sama su{tina svoga predmeta. Da bi to moglo dase dogodi, nu`no je da prethodno do|e do povrede takvog odnosasvesti prema wenom predmetu, kao i do borbe za priznawe, koju tapovreda izaziva.36 Ovde se, prema tome, ne radi o povredi nekog,,prava‘‘, {to bi pretpostavqalo da priznawe postoji ve} od ra-nije, ve} o povredi ustrojstva same svesti kao ,,bi}a za sebe‘‘, tj.kao potpune ili ,,iskqu~uju}e‘‘ samostalnosti. Sistem spekula-tivne filozofije po tome se razlikuje od ranijih spisa, u kojimaborbu za priznawe pokre}e povreda priznawa koje postoji u pod-ru~ju prirodne obi~ajnosti; na mesto ovog posledweg pojma sadadolazi ustrojstvo svesti ili samosvesti kao takve.


81

34 Jenaer Systementwürfe I, str. 312. i daqe.35 Upor. isto, str. 307 i daqe.36 Isto, str. 309.

Prema Hegelu, u borbi za priznawe su~eqene su dve svestiod kojih svaka teì da bude priznata kao iskqu~ivi ,,totalitetpojedina~nosti‘‘. Svaku povredu svoga odnosa prema stvari ta svestshvata kao svoju potpunu negaciju, na koju odgovara izazovom borbena smrt.37 Ali ona se ovim izazovom isto tako osvedo~ava da se isama izlaè riziku ukidawa svog sopstvenog ìvota, koji pred-stavqa wen uslov. S druge strane, ako se borba okon~a smrtnimishodom protivnika, priznawe tako|e izostaje. Prema Hegelu,odatle proizlazi slede}i paradoks: da bi bila priznata kao u sebiprotivre~an pojam ,,pojedina~nog totaliteta‘‘, svest upravo trebada bude ukinuta kao takva. Me|utim, ukoliko je svest ukinuta kaopojedina~ni totalitet, ona nije ni{ta drugo do sama op{tasvest:38 apsolutna svest ili duh jednog naroda, koji je ,,eter kojije u sebi progutao (verschlungen) sve pojedina~ne svesti; apsolutna,prosta, jedina supstanca‘‘.39

Bilo bi pogre{no shvatiti ovaj opis kao potpunu afirma-ciju op{tosti na ra~un pojedina~ne svesti. Kako Hegel kaè,op{ti duh ,,mora isto tako da bude delatna supstanca‘‘,40 i zbogtoga je su{tinski upu}en na ostvarewe od strane pojedina~nesvesti. Hegel zapravo defini{e op{tu svest jednog naroda ilidràve, bez daqih sadrìnskih odre|ewa, upravo kao akt apsolut-ne negacije koji sama pojedina~na svest vr{i na sebi. U tomsmislu, on tvrdi da je duh jednog naroda ili dràva delo onih kojimu pripadaju: ,,oni‘‘ su ti koji ga ,,proizvode‘‘, i pored toga {toga ,,slave kao ne{to {to postoji za sebe‘‘; ali ,,delatnost kojomga oni proizvode je ukidawe sebe samoga; i to ukidawe sebe samoga,na koje oni smeraju, jeste op{ti duh koji bivstvuje za sebe‘‘.41

Individualna svest zapravo stvara duh naroda aktom negacije kojuvr{i na sebi samoj; nezavisno od ovog akta, ,,supstancija‘‘ narodnogduha nema nikakvog zna~ewa. Tako u borbi za priznawe negacijaindividualisti~kog momenta, karakteristi~nog za moderno pri-rodno pravo, proizlazi iz wegovog sopstvenog potencirawa.

Ovi zakqu~ci mogu se dokumentovati na tekstu Hegelovekasnije Realne filozofije (1805--1806). Ona se ne dovr{ava, kaoSistem spekulativne filozofije, jednom koncepcijom dràveili obi~ajnog totaliteta, ve} teorijom apsolutnog znawa, umet-nosti i religije, {to je pribliàva kasnijoj enciklopedijskojfilozofiji apsolutnog duha. Jedan od tragova kontinuiteta sranijim spisima sastoji se ipak u tome {to se odnosni sadràjii daqe izlaù pod zajedni~kim naslovom ,,ustav‘‘ (Konstitution), koji


82

37 Isto, str. 310. i sled.38 Isto, str. 311. i sled.39 Isto, str. 315.40 Isto.41 Isto, str. 316.

bi -- u sistematici Enciklopedije filozofskih nauka -- i daqepripadao upravo sferi ,,objektivnog duha‘‘.

U Jenskoj realnoj filozofiji o borbi za priznawe govorise u dva navrata: prvi put u podru~ju ,,subjektivnog duha‘‘, drugiput u podru~ju ,,zbiqskoga duha‘‘, koji zauzima sredi{wi poloàjizme|u ,,subjektivnog‘‘ duha i dràve; ovaj deo sistema obuhvataizlagawe formi gra|anskog dru{tva i wegove privatnopravneregulacije, i tako ve} stoji unutar medijuma ,,priznatosti‘‘.42 Naprvom mestu, ,,borba za priznawe‘‘ odvija se izme|u pojedinaca, kao{to je to bio slu~aj i u Sistemu spekulativne filozofije. Drugomesto zna~ajno je po tome {to predstavqa jedini slu~aj u kojemHegel borbu za priznawe shvata kao konflikt izme|u ,,pojedi-na~nog‘‘ i ,,op{teg‘‘;43 tu je re~ o borbi pojedina~ne voqe protivzakona, koju Hegel i terminolo{ki odre|uje kao ,,zlo~in‘‘. Ovdeje, me|utim, pre svega od zna~aja prvi oblik borbe, kojim sepriznawe prvi put ostvaruje.

Jenska realna filozofija poznaje kategoriju uzajamnog,,priznawa‘‘ izme|u individua do kojeg dolazi u ,,qubavi‘‘. Me|u-tim, Hegel sada i izri~ito kaè da ovaj pojam jo{ uvek nije i,,obi~ajni‘‘ pojam u strogom smislu re~i; on predstavqa samo ,,ele-ment‘‘ i ,,slutwu‘‘ obi~ajnosti.44 Po{to individue u odnosu qubavine istupaju i kao suprotstavqene slobodne voqe,45 priznawe okojem je ovde re~ samo je implicitno. Do pravog priznawa dolazitek kroz ,,borbu na ìvot i smrt‘‘ koja proizlazi iz jednog ,,pri-rodnog stawa‘‘ -- koje, me|utim, nije i prvobitno, jer wegovu pret-postavku ~ini ukidawe odnosa qubavi koji postoji u porodici.Dakle, o priznawu u pravom smislu re~i radi se tek na prelazu ugra|ansko dru{tvo, koje Hegel i ovde posmatra kao rezultat de-zintegracije ,,porodice‘‘.46

Kao i u Sistemu spekulativne filozofije, i ovde borbaima priznawe za svoj ciq. Koncepcija priznawa koja je izloènau Jenskoj realnoj filozofiji razlikuje se od prethodne po tome{to je i izri~ito utemeqena u kategorijama ,,subjektivnog duha‘‘.Takve su kategorije ,,inteligencije‘‘ i ,,voqe‘‘.47 U Hegelovom


83

42 G. W. F. Hegel, Jenaer Realphilosophie, Hamburg 1969, str. 210. i daqe; 221. idaqe (naslov poglavqa ,,Subjektivni duh‘‘ dao je prire|iva~ Hofmajster).

43 Prema tome, takvo shvatawe borbe, u kojoj je zahtev za priznawem upu}en,,op{tosti‘‘ ili ,,dràvi‘‘, kod Hegela predstavqa izuzetak -- uprkos tome {to setaj hegelovski motiv, pogotovo kada je re~ o politi~kom govoru, veoma ~estoshvata upravo u tom smislu.

44 Isto, str. 202.45 Upor. isto, str. 209.46 Isto, str. 205; upravo zbog toga {to se ,,prirodno stawe‘‘ (Naturzustand)

pojavquje tek kao rezultat negacije prvobitne ,,priznatosti‘‘ u qubavi, Hegelisti~e svoje rezerve prema ovom izrazu.

47 Isto, str. 179. i daqe, 194. i daqe.

posezawu za ovim pojmovima, a posebno za pojmom ~iste voqe, jo{jedanput se pokazuje uticaj Kantove i Fihteove filozofije. He-gel, kao i Kant, shvata ~istu voqu kao apstrakciju od svega pri-rodnog; stavqawe sopstvenog ìvota na kocku predstavqa krajwukonsekvencu takvog shvatawa voqe. Za razliku od Kanta ili Fih-tea, kod Hegela se, me|utim, ~ista voqa i inteligencija sjediwujuu pojmu ,,znaju}e voqe‘‘, koji zatim predstavqa polazi{te za izla-gawe ~itave sfere uzajamne priznatosti ili ,,stvarnoga duha‘‘. Utom kontekstu Hegel isti~e etimolo{ku srodnost izme|u termina,,saznawe‘‘ (Erkennen) i ,,priznawe‘‘ (Anerkennen).48

U borbi za priznawe jedan fakti~ki odnos prema stvari,posed, pretvara se u svojinu, a taj pojam ve} pretpostavqa prizna-tost. I ovde povreda ili negacija poseda druge individue pred-stavqa uslov koji je neophodan da bi uop{te moglo da do|e dopriznawa: povreda upravo pokre}e borbu za priznawe. Sam ~inpovrede za neposredan predmet ima posedovanu stvar; me|utim, onse su{tinski odnosi na samosvest ili na ,,bi}e za sebe‘‘ dràocastvari (koji i daqe nije i wen vlasnik u pravom smislu te re~i),i koji, kako kaè Hegel, u predmetu upravo ,,zna‘‘ samoga sebe.49

Tako povreda poseda zapravo poga|a sopstvenika stvari u wegovomznaju}em samoodno{ewu. Iz povrede koja je izvr{ena nastaje asi-metri~an odnos izme|u dve pojedina~ne voqe; pojedinac koji jeizvorno do{ao u posed stvari, imao je u vidu samo to da iz odnosaprema woj iskqu~i sve druge osim sebe samoga, dok pojedinac kojivr{i povredu ovog poseda ima u vidu upravo onog prvoga, i timese usmerava protiv wegove pojedina~ne samosvesti. Ova asimetrijaili nejednakost razre{ava se u borbi, u kojoj ,,o{te}eni‘‘ najpreisti~e zahtev za priznawe svoga bi}a za sebe. On to ~ini tako{to smera na smrt drugoga; ali on time istovremeno i sebe samogaizlaè riziku od nasilne smrti. Stoga Hegel kaè da wegovaagresivnost ima smisao ,,samoubistva‘‘: u borbi za priznawe, on,,gleda‘‘ upravo ,,svoju ukinutu spoqa{wu egzistenciju‘‘, ili svojeukinuto prirodno bi}e.50 Prema Hegelu, me|utim, u ovom iskustvusmrti, u ,,ukinutosti sopstvenog najintimnijeg bi}a za sebe‘‘, sa-mosvest postiè upravo to da vidi svoju drugost kao sebe samu.51

Zato iz tog iskustva proizlazi vra}awe (Wiederherstellen, ,,resti-tucija‘‘) ,,o{te}ene‘‘ samosvesti u onu ,,apstrakciju znawa‘‘ koja jenajpre bila povre|ena. [tavi{e, moè se re}i da ovo ,,vra}awe‘‘ili ,,restitucija‘‘ zapravo daje vi{e od onoga {to je povredombilo oduzeto: ~istu apstrakciju bi}a za sebe, koja u voqi koja je,,o{te}ena‘‘ jo{ nije bila izvr{ena pre povrede. Ta apstrakcija


84

48 Isto, str. 212.49 Isto, str. 210.50 Isto, str. 211.51 Isto, str. 212.

sa svoje strane ~ini pretpostavku uzajamnog priznawa, do kojegzatim dolazi u sferi ,,stvarnoga duha‘‘.

Tako se borba za priznawe i rizik od smrti koji ona nosisa sobom mogu shvatiti kao neophodan uslov za prelazak iz jednogfakti~kog ili ,,prirodnog‘‘ odnosa u medijum ,,~iste samosvesti‘‘ili duha, koji prema Hegelu postoji ve} u pojmu voqa koje seuzajamno priznaju. U stvari, borba za priznawe i smrtna opasnostkojoj se individua u toj borbi izlaè dovode do krajwih konsek-venci apstrakciju od svakog prirodnog postojawa u ,,usmerenostivoqe na sebe samu, na apstrakciju svoje pojedina~nosti‘‘.52 Zbogtoga je stavqawe ìvota na kocku u borbi za priznawe neophodanmomenat i u sistematskom sklopu jenske filozofije duha. To semoè utvrditi uprkos poku{ajima da se zna~aj ovog momenta uma-wi, ili da se konfliktnost borbe za priznawe stavi u drugi planzarad ,,harmoni~nijih‘‘ intersubjektivnih odnosa. Hegelov pojamborbe za priznawe tako|e nema ,,egzistencijalni‘‘ ili ,,antropo-lo{ki‘‘ smisao, koji bi se mogao izdvojiti iz konteksta Hegelovogidealizma;53 on predstavqa krajwi rezultat radikalizacije stano-vi{ta ,,~iste voqe‘‘, koje je Kant formulisao u svojoj teorijimorala. Pored toga, ovaj aspekat Hegelove pozicije ima i nepo-sredno ,,egalitarni‘‘ smisao. Stanovi{te ~iste voqe, koje impli-cira apstrakciju od svakog prirodnog odre|ewa, omogu}uje poje-dincu da iskusi svoj temeqni, umni identitet s voqom drugogsubjekta: da se uzdigne dotle da ,,ho}e voqu drugoga‘‘ upravo ,,kao‘‘svoju sopstvenu voqu,54 i da se time kvalifikuje kao u~esnikpravnog prometa u gra|anskom dru{tvu.

Tako se moè zakqu~iti da je Hegel ograni~enosti ,,libe-ralnog‘‘ stanovi{ta nastojao da nadma{i ne putem ograni~ewa, ve}upravo radikalizacijom principa ,,slobodne subjektivnosti‘‘ ili,,negativnosti‘‘, koji prema Hegelu stoji u osnovi idealisti~kihi prirodnopravnih ,,konstrukcija‘‘. Za Hegela, prevazilaèwe wi-hovog stanovi{ta -- wegova ,,negacija‘‘ -- od sada pa nadaqe nemasamo zna~ewe wegovog ukidawa ili destrukcije, ve} i wegovogo~uvawa, jer se negativnost o kojoj je u pojmu slobodnog subjektare~ i u svojoj negaciji zapravo spaja jedino sa sobom samom. Nijeslu~ajno to {to je Hegel upravo u vreme kada je intenzivno radiona problematici priznawa u svojim predavawima tako|e razradioi logi~ko-metafizi~ku osnovu pojma subjektivnosti kao dijalek-ti~ke negacije koja je okrenuta protiv sebe same, i koja je upravozbog toga ,,identi~na sa sobom‘‘.55 U oblasti filozofije prava,


85

52 Isto, str. 211.53 Upor. Honneth, Kampf um Anerkennung, str. 82.54 Upor. L. Siep, ,,Der Kampf um Anerkennung‘‘, Hegel-Studien 9 (1974), str. 187.55 Rukopis ,,Logik, Metaphysik, Naturphilosophie‘‘, u: Hegel, Jenaer Systementwürfe

II (Hegel, Gesammelte Werke, tom 7, Hamburg 1971).

takav pojam odre|ene ili dvostruke negacije predstavqa principdedukcije svih oblika obi~ajnosti koji nadilaze stanovi{te po-jedina~ne voqe. On omogu}uje da se otklone nedostaci atomi-sti~kih koncepcija ,,prirodnog prava‘‘, a da se pri tom ipak neodustane od wegovog na~ela slobode. To vaì jo{ i za samu dràvu,koju }e Hegel na kraju sagledati upravo kao ostvarewe principaindividualne slobode i jedino tlo na kojem je ova uop{te mogu}a.Pri svemu tome, ipak se ne moè re}i da ukidawe liberalneteorije potencirawem wenog principa predstavqa samo jednu odmogu}ih primena logi~ko-metafizi~kog pojma dvostruke negacije.Sa istim ili ~ak ve}im pravom, moglo bi se re}i da ova prak-ti~ko-filozofska ,,aplikacija‘‘ predstavqa paradigmu prema ko-joj je izgra|en pojam negacije negacije, kojem }e u Hegelovoj kas-nijoj filozofiji pripasti tako dalekoseàn zna~aj.56

U jenskim nacrtima sistema, ova transformacija Hegelovefilozofske pozicije bila je tek na svojim po~ecima. To se moraposebno naglasiti kada je re~ o na~inu na koji je u nacrtimasistema sagledan odnos izme|u pojedinca i dràve. Riterov sud daHegelova koncepcija dràve predstavqa samo nu`nu korekturuwegove teorije dru{tva57 te{ko bi se mogao odràti da je, umestos obzirom na Filozofiju prava, bio izre~en s obzirom na spisekoji su nastali neposredno nakon Hegelovog ,,obrta‘‘ od metafi-zike supstance prema teoriji apsolutne subjektivnosti. U tre}empoglavqu jenske Realne filozofije Hegel jo{ jednom daje prikazdràve koja je izdignuta iznad pojedinca i sfere wegovih subjek-tivnih sloboda; u tom kontekstu on izri~e i jednu od svojih retkihpohvala Makijaveliju, i isti~e zna~aj koji u politi~kom ìvotuima ,,poslu{nost‘‘ gra|ana.58 I pored toga, ne moè se sumwati uto da je u svojim jenskim godinama Hegel prevalio zna~ajan deoputa od svoje teorije apsolutne obi~ajnosti i ,,uni{tewa pojedi-na~nosti‘‘, koje je za tu obi~ajnost konstitutivno prema jednojkoncepciji dràve koja u potpunosti proizlazi iz imanentnekritike principa liberalizma. To je mo`da najjasnije kada je re~o Hegelovom promewenom sudu o gr~koj politici i politi~kojteoriji. Jenska realna filozofija sadrì Hegelovu prvu kritikute politike, koja je ostala karakteristi~na i za wegovu kasnijufilozofiju. ,,Slobodni duh‘‘, koji je princip modernog doba, bioje nepoznat Grcima. Oni su ìveli u ,,neposrednom jedinstvu onogaop{teg i onoga posebnog‘‘, ali ,,apsolutno samosaznawe pojedi-na~nosti‘‘ i weno ,,apsolutno bivstvovawe u sebi‘‘ kod wih jo{nije bilo prisutno. Stoga Hegel Platonovu idealnu dràvu i


86

56 Upor. posebno izlagawa o negaciji iz Uvoda u Filozofiju prava (Grun-dlinien der Philosophie des Rechts, str. 52. i daqe).

57 Hegel i francuska revolucija, str. 55.58 Jenaer Realphilosophie, str. 246.

,,Lakedemonsku republiku‘‘ neposredno poistove}uje sa ,,i{~eza-vawem individualnosti koja zna sebe samu‘‘.59 Inspirativnost He-gelove filozofije u diskusijama na{eg vremena moè se objasnitiwegovim nastojawem da se to apsolutno pravo pojedina~ne subjek-tivnosti istakne i odrì i kada je re~ o onim oblicima ,,objek-tivnog duha‘‘ koji naizgled predstavqaju wegovu prostu suprot-nost ili granicu.

Vladimir Milisavljevi}

THE STRUGGLE FOR RECOGNITION

IN HEGEL'S JENA WRITINGS

Summary

This paper examines the status and the evolution of the concept ofstruggle for recognition in Hegel's Jena system outlines (,,Systementwürfe‘‘)prior to his Phenomenology of Spirit. Hegel's elaboration of this conceptreflects his emancipation from his own earlier philosophical and politicalconception. The latter has often been described in terms of a ,,metaphysicsof substance‘‘, in which the ontological priority of the state or of the peopleas an organic whole is established at the expense of the individual and itsfreedom. On the contrary, the principle of the struggle for recognitiondeveloped in the system outlines is the unlimited endeavour of the individualconsciousness towards its complete realization, i.e. the very freedom of theconsciousness. The struggle for recognition and the dialectics it brings intoplay allow us to interpret the state itself as a product of the activity of theindividuals which constitute it.

Key words: Conscioussness. -- Recognition.-- Struggle. -- Subjectivity. -- Substance.


87

59 Isto, str. 251.

UDK 347.62-055.3(497.4)316.356.2-055.3

Boìdar Veqkovi}

ISTOPOLNA ZAJEDNICA -- SLOVENA^KOPRAVNO URE\EWE I JAVNOST

Ciq i namena ovog rada jeste da istraì ulogu istopolne partner-

ske zajednice u organizaciji i funkcionisawu savremenog dru{tva. Dru-

{tvenu (ne)opravdanost nastajawa nove institucije proveravali smo kroz

teoretsko izu~avawe postoje}ih relevantnih argumentacija, dok empirij-

ski deo prikazuje odnos dela slovena~ke javnosti prema ovoj pravnoj usta-

novi koju zakon imenuje registrovana istopolna partnerska zajednica. U

~lanku se, dakle, istraùje u kakvoj je meri istopolna partnerska zajednica

dru{tveni funkcionalni preduslov i pretpravni odnos. Upozoravamo ta-

ko|e na nekriti~ku upotrebu 14, 53. i 55. ~lana Ustava Republike Slovenije

u vezi s tom institucijom. U radu se zatim prikazuju pravne posledice i

nedostaci ve} legalizovanog homoseksualnog odnosa, kao i predlozi za is-

pravqawe tih nedostataka. Istraìvawa u ceqskoj regiji pokazuju da

mlade ne zanima formalnopravni poloàj homoseksualne mawine, kao i to

da su prema homoseksualnoj mawini netolerantni ili ~ak netrpeqivi.

Kqu~ne re~i: Istopolnost. -- Polna usmerenost. -- Legalizacija. -- Javno

mwewe. -- Dru{tvene mawine. -- Tolerancija.

1. UVOD

Svedoci smo novih shvatawa, moèmo re}i, ve} poznatih pojavakoje predstavqaju marginalnu konstantu dru{tvenog ìvota qudi.Unutar koncepta funkcionisawa dru{tva, razumevawe uloge ~ove-kove polne usmerenosti je, kako za lai~ku, tako i za nau~nu javnost,veoma va`no pitawe. Na nivou polne komunikacije u qudskom dru-{tvu postoji nekoliko grupa, tzv. alternativnih polnih praksi,odnosno ~iwewa, {to danas bez skrupula javno priznajemo. Te i takvegrupe, zbog neprihvatawa prirodnog principa odnosa me|u polovima,predstavqaju odre|enu dru{tvenu mawinu.

Homoseksualno usmerene osobe su jedna od brojnih dru{tve-nih mawina. Imaju}i u vidu razli~it, a pre svega negativan odnos

88

qudi prema ,,posebnim‘‘ pravima te mawine, postavqa se pitaweuloge prava i pravnog ure|ewa za{tite wihovih, u ustavu utvr|e-nih qudskih prava. Ovom prilikom govorimo o legalizaciji ho-moseksualnog partnerstva. Put pravnog ure|ewa homoseksualnihpartnerskih odnosa u Sloveniji zapo~eo je u posebnoj KomisijiMinistarstva za rad, porodicu i socijalne poslove 1998. godine,a zavr{io se 22. juna 2005. godine usvajawem Zakona o registracijiistopolnih partnerskih zajednica (tj. Zakona o registraciji is-tospolnih partnerskih skupnosti ZRIPS).

2. SAVREMENA DR@AVA I PITAWEHOMOSEKSUALNOSTI

ôvek je dru{tveno bi}e (zoon politikon) i zbog toga je ìvotu zajednici imperativ wegovog opstanka. Uvaàvaju}i delegiranugenetsku osnovu, razli~ite priu~ene navike i vrednosti, kao iokolnosti u kojima ìve, qudi su me|usobno nu`no veoma raz-li~iti. Me|utim, u savremenim i pravno ure|enim dràvama qudisu jednaki pred zakonom i u svim pravima ~ije ostvarivawe neugroàva jednaka prava drugih. Razli~itost nije samo prirodnizakon opstanka ve} je i aktivni faktor pluralizma interesa ipotreba. Zbog lak{eg ostvarivawa razli~itih interesa, qudi sepovezuju u razli~ite organizacijske forme, koje predstavqaju ele-mente, a zajedno ~ine dru{tvo, odnosno deluju}i sistem. Najva`ni-ja me|u svim oblicima institucija je svakako porodica. ,,Insti-tuciju dakle, moèmo razumeti kao strukturu sagra|enu od me|u-sobno povezanih uloga i normi. Porodica je (kao institucija)na primer, sastavqena od me|usobno povezanih uloga muà, oca,ène, majke, sina, }erke‘‘ (Haralambos et al., 1999:15). U normativnomopredeqewu slovena~kog dru{tva pri odre|ivawu pojma porodicapolazi se od pretpostavke da je porodica biolo{ki i socijalnovitalna institucija. To zna~i da je zasnovana na bra~noj zajedniciène i mu{karca. Danas se, me|utim, pod pritiskom liberalnihpogleda na svet heteropolna porodica sve vi{e relativizuje.

Dakle, porodica zasnovana na bra~noj zajednici mu{karca iène, dono{ewem Zakona o registraciji istopolne partnerskezajednice de facto je ve} relativizovana. Ako je tradicionalnaporodica kao temeqna dru{tvena vrednost ve} relativizovana,postavqa se pitawe: koje su te nove vrednosti, koje }e obezbeditivitalnost zajednice? Dru{tvena praksa, kada je re~ o porodici,o~ito ide svojim putem, a ustavne odredbe ostaju nepromewene.Zato je potrebno Ustav promeniti barem u onom delu koji ure|ujepitawa porodice. U suprotnom, brojni odnosi i pojave, koji su ve}legalizovani, bi}e stavqeni pod znak pitawa, kako formalne,tako i materijalne ustavnosti.

Boìdar Veqkovi} (str. 88--101)

89

3. PRAVNO URE\EWE ISTOPOLNEPARTNERSKE ZAJEDNICE U SLOVENIJI

3.1. Pravni izvori ure|ewa istopolne zajednice

Izvori pravnog ure|ewa istopolnih partnerskih zajednicasu brojni. Najstariji me|unarodni pravni izvor je Op{ta dekla-racija o qudskim pravima (GS OUN, 1948:217 A). Ne smemo zabo-raviti preporuke i rezolucije institucija Evropske unije (npr.Rezoluciju Parlamenta Evrope o ravnopravnosti homoseksualacai lezbijki donetu 1994,1 Rezoluciju Parlamenta Evrope br. A5-0050 iz 2000. godine, Rezoluciju br. A5-0223 iz 2001, kao i Rezolu-ciju br. A5-0181 od 2003. godine). Sve te rezolucije su nezaobila-zan me|unarodni pravni izvor obezbe|ivawa prava homoseksuala-ca. Ustav Republike Slovenije u delu o bra~noj zajednici i poro-dici (53. ~lan), odre|uje samo bra~nu i vanbra~nu zajednicu ineposredno ne spomiwe istopolnu zajednicu, ali zato u 14. ~lanugarantuje qudska prava svima, bez obzira na li~ne sklonosti.Li~ne sklonosti, me|utim, u Ustavu nisu nabrojane. Pravnu regu-laciju bra~ne i vanbra~ne zajednice Ustav prepu{ta Zakonu obraku i porodi~nim odnosima (Zakon o zakonski zvezi in druìnskihrazmerij ZZZDR). Taj zakon (3. ~lan) odre|uje da je brak zakonomure|ena zajednica mu{karca i ène, i ako taj uslov nije po{tovan,takav brak je ni{tavan (32. ~lan). Razli~itost polova je isto takouslov koji taj zakon zahteva za nastanak i vanbra~ne zajednice.Dakle, me|usobna prava i obaveze, kao i prava i obaveze bra~nihi vanbra~nih partnera u hetereoseksualnoj zajednici prema tre-}im licima, pravno su ure|ene. Dono{ewem Zakona o registracijiistopolnih zajednica (Zakon o registraciji istospolnih skupno-sti ZRIPS) 22. juna 2005. kona~no je pravno ure|eno i istopolnopartnerstvo. Svrha tog zakona je pravno ure|ewe poloàja dvejuodraslih osoba istog pola (dva mu{karca ili dve ène) koje svojodnos konstitui{u registracijom pod uslovima koje odre|uje za-kon. Zakon obezbe|uje sve da im olak{a dru{tveni ìvot, osimprava iz porodi~nih odnosa, npr. usvajawe i odgoj dece.

3.2. Zakon o registraciji istopolne zajednice i ustavna norma

Ako pa`qivo analiziramo dikciju Ustava u delu koji govo-ri o bra~noj zajednici i porodici (53. ~lan), moèmo utvrditi daZakon o registraciji istopolnih partnerskih zajednica nema pra-


90

1 Po toj rezoluciji, kao diskriminacija na osnovu polne usmerenosti spada:onemogu}avawe sklapawe brakova izme|u istopolnih partnera; neobezbe|ivawe (spropisima) jednakih ustanova registracije; odricawe mogu}nosti za sklapawealternativne bra~ne zajednice; zakidawe u pravima koja pripadaju heteroseksual-nim parovima u vanbra~nim zajednicama, odbijawe prava homoseksualcima dausvoje i odgajaju decu.

vne osnove u tom delu ustava. ,,Bra~nu i vanbra~nu zajednicu smetakva liberalna dràva pravno urediti samo na osnovu na~elasocijalne dràve i samoodràwa dru{tva. Zbog toga slovena~kiustav ne obezbe|uje za{titu bra~noj zajednici neposredno, ve}samo preko za{tite porodice, odnosno odnosa izme|u dece i ro-diteqa.‘‘ (Nagli~, 2004: 11/21). Tako|e, Zakon o braku i poro-di~nim odnosima ve} u drugom ~lanu odre|uje da je ,,porodicaìvotna zajednica roditeqa i dece koja zbog koristi dece uìvaposebnu za{titu‘‘. Zbog toga u tre}em ~lanu nedvosmisleno tvrdida je ,,(1) bra~na zajednica zakonom ure|ena ìvotna zajednicamuà i ène‘‘ i da je ,,(2) zna~aj bra~ne zajednice u ostvarivawuporodice‘‘ (3. ~lan ZZZDR).

Ukratko, pomenuti zakon u svojoj normi prati dikciju Ustavakoja proizlazi iz na~ela socijalne dràve i samoodràwa dru{tva,te zbog koristi dece brine o ure|ewu braka koji sklope mu{karaci èna. Bra~na zajednica bez reproduktivnog poslanstva i funkcijesamoodràwa dru{tva (roditeqi i deca) sasvim sigurno, premavaè}im odredbama, nije ustavna materija. Dràva, dakle, {titikoristi deteta kao najslabijeg ~lana porodice, a od dece zavisisama budu}nost dru{tva i dràve. Zbog toga je zakonodavac sledioustavnoj dikciji i u ZRIPS nije uredio pitawa usvajawa i stara-teqstva koja su za sada instituti porodi~nog prava.

3.3. Registrovana istopolnazajednica -- posledice i nedostaci ure|ewa

ZRIPS donosi (8. ~lan) prava i obaveze me|usobnog po{to-vawa, poverewa i pomo}i istopolnih partnera. Radi se o pravima iobavezama eti~ke prirode (me|usobna moralna i materijalna po-mo}), koji se ne mogu sankcionisati. Zakon nalaè partnerima dazajedno izaberu mesto svoga prebivali{ta. Vrlo va`na posledicatoga zakona je i pravo izdràvawa partnera, pravo sticawa zajed-ni~ke imovine i pravo ure|ewa me|usobnih materijalnih odnosa(razlikovawe izme|u zajedni~ke i li~ne imovine). Zajedni~ka imo-vina se deli nakon prestanka zajednice, a moè se sporazumnopodeliti jo{ u ~asu trajawa iste. [to se ti~e odgovornosti zaobaveze, ZRIPS kaè da je partner neograni~eno (zajedni~kom ili~nom imovinom) odgovoran za obaveze koje je imao pre stupawa uzajednicu, kao i za one koje je u zajednici preuzeo. Za obaveze kojeoptere}uju oba partnera zakon odre|uje solidarnu odgovornost. Par-tneri mogu me|usobno da sklapaju sve ugovore imovinske prirode,ali oni moraju biti overeni kod notara, javnog bele`nika.

ZRIPS se veoma pobrinuo da obezbedi stanarsku sigurnost.Partneri ne mogu ni{ta da u~ine sa stanom (prodaja, zakup, slu-`benost) bez me|usobne saglasnosti. Pri tom, zakon zaboravqada obezbedi stanarsku sigurnost u slu~aju kada je jedan od partnera


91

`rtva nasiqa drugoga. Isto tako, ovaj zakon ure|uje pitawe nas-le|ivawa po umrlom partneru, i to na taj na~in da preìvelipartner, ukoliko umrli nema dece, nasledi celokupan deo zajed-ni~ke imovine. U slu~aju bolesti partnera, drugi partner imapravo da sazna sve o bolesti (tok le~ewa, stawe) partnera, kaoi da odlu~uje o wegovom le~ewu ako oboleli nije sposoban da otome odlu~i.

Istopolna partnerska zajednica, po odredbama ZRIPS, mo-è prestati da postoji poni{tewem i po onim osnovama po kojimaprestaje da postoji bra~na zajednica, koju ure|uje ZZZDR (63.~lan). Dakle, zbog smrti partnera, na osnovu progla{ewa partne-ra za mrtvog ili na osnovu pravnomo}ne odluke (upravnog organa,kod kojeg je zajednica registrovana, dakle ne sudskom odlukom)kojom se odlu~i o prestanku trajawa istopolne zajednice. Presta-nak zajednice moè imati za posledicu da jedan partner izdràvadrugog.

Sada{we zakonsko ure|ewe zaboravilo je na vanbra~nu za-jednicu homoseksualaca koja se po logi~noj analizi ustavne odred-be (53. ~lan Ustava RS) o bra~noj zajednici sama po sebi podra-zumeva. ,,Mislim da je potrebno urediti ({to moè da zna~i samo:popraviti) pravni poloàj istopolnih parova, jer su u odnosu nabra~ne partnere, i na ène i mu{karce koji ìve u me|usobnimvanbra~nim zajednicama, o{te}eni‘‘ (Zupan~i~, 2001:26). Vanbra-~na zajednica homoseksulnih parova, na koju su svi zaboravili,sigurno bi koristila tim qudima isto onako kao {to koristi iheteroseksualnim partnerima.

Odredbe ZRIPS koje ure|uju starosnu granicu za sklapaweveze i izbor partnera u srodstvenim kombinacijama su u pore|ewusa srodnim odredbama ZZZDR bez ikakvog razloga bitno restrik-tivnije. ,,Centar za socijalni rad sme, ako za to postoje utemeqenirazlozi, dozvoliti sklapawe bra~ne zajednice izme|u dece bra}ei sestara, izme|u dece polubra}e i polusestara, izme|u starateqai {ti}enika, kao i osobe koja jo{ nije napunila 18 godina‘‘ (23.~lan ZZZDR).

Zakon o registraciji istopolne partnerske zajednice, me|u-tim, ne dozvoqava smawivawe starosne granice za sklapawe brakai sasvim nepotrebno zabrawuje osnivawe takve veze me|u ro|acima(3. ~lan ZRIPS). Iako roditeqsko pravo po ZZZDR opravdavasmawivawe starosne granice do 15 godina za sklapawe braka me|uheteroseksualcima, ne postoji nijedan vaqan razlog da to istopravo u ZRIPS bude druga~ije postavqeno. Odsustvo krvnog raz-loga me|u homoseksualnim partnerima moglo bi da bude faktorjo{ lak{eg sklapawa braka me|u ro|acima u istoj rodbinskojliniji, koju dopu{ta ZZZDR za heteropolne partnere. Zaposleweili roditeqstvo su objektivni faktori koji omogu}avaju sticawe


92

poslovne sposobnosti, a time i prava smawewa starosne graniceza sklapawe braka. U tome ne sme biti nikakvih razlika po osnovupolne usmerenosti.

ZRIPS ne ure|uje pitawe usvajawa dece, starateqstva i vas-pitawa dece. ,,Ako liberalna dràva na osnovu svoje ideolo{kesku~enosti, odnosno ekonomi~nosti, odre|enu dru{tvenu pojavureguli{e samo iz na~ela samoodràwa i na~ela socijalne dràve,onda i istopolnim zajednicama mora da podeli funkciju vaspita-wa dece i socijalne brige, naro~ito ako ho}e da opravda i osmislisvoju pravnu intervenciju u takvu zajednicu‘‘ (Nagli~, 4004:22). Zazakonsko ure|ewe ìvotnih zajednica istopolnih osoba se, kao{to smo ve} rekli, zauzeo i Evropski parlament, koji u svojojRezoluciji o ravnopravnosti homoseksualaca i lezbijki, poru~ujeda je istopolnim partnerima potrebno obezbediti pravo na usva-jawe i vaspitawe dece po jednom od istopolno usmerenih partnera,{to na{ Zakon o registraciji istopolnih zajednica nije uvaìo.

Jedan od bitnih nedostataka ZRIPS je to {to je on su{tinubliske rodbine sveo na prava u slu~aju bolesti (21. ~lan ZRIPS).Dru{tvo za integraciju homoseksualnosti, Mirovni institut igrupa Lingsiun upozoravaju: ,,Parovi u istopolnoj zajednici osta-ju bez prava na podru~ju socijalnog, zdravstvenog, penzionog iostalih osigurawa (po partneru), a i na drugim podru~jima veza-nim za prava rodbine u razli~itim pravnim i ìvotnim okolno-stima (li{avawe slobode, smrt, procesna prava ro|aka...). Zakonu mnogim segmentima veè partnere na uzajamne du`nosti (naprimer, obaveza izdràvawa partnera, du`nost nege u slu~ajubolesti). S druge strane, isti zakon ne daje prava koja bi omo-gu}ila izvr{avawe tih du`nosti (pravo odsustvovawa s posla,pravo na dodatak za izdràvawe porodi~nog ~lana ...). Na tajna~in se, po na{oj oceni, ozakowuje diskriminacija. Zbog svegatoga je Zakon, po na{em ube|ewu, u suprotnosti sa Ustavom kojigarantuje jednaka prava pred zakonom za sve.‘‘ (Aleksi~, 2005:9).

Mislim da se u Zakonu ne radi o diskriminaciji, bez obzirana vrstu tuma~ewa 14. ~lana Ustava. Ali moèmo da govorimo onedostacima Zakona, koji se mogu eleminisati promenama u pos-toje}im i doti~nim zakonima, kao i izdavawem odgovaraju}ih pod-zakonskih akata. Zakon ni u ~emu nije protivustavan, jer istopol-na usmerenost nije materija ustava (za sada). Doti~ni zakon nijeu skladu sa odredbama 53. i 55. ~lana Ustava Republike Slovenijekoje odre|uju poloàj porodice u organizaciji i delovawu dru-{tva. Zbog svega toga je potrebno u delu Ustava koji se odnosi napolne (zakonske, vanzakonske, istospolne ...) partnerske odnosenapraviti odre|ene promene, ali isto tako, ne ~ekaju}i da sestvore povoqne prilike (promena dru{tvene svesti o homoseksu-alnosti), dopuniti ZRIPS.


93

4. ISTOPOLNA ZAJEDNICAI JAVNO MWEWE U SLOVENIJI

4.1. Javno mwewe -- pojam i zna~aj

Da bismo proverili odnos javnosti prema pravnom ure|ewu,odnosno legalizaciji istopolnih partnerskih veza u Sloveniji, uCentru za istraìva~ku delatnost Poslovno-komercijalne {koleCeqe sproveli smo istraìvawe na predvi|enom populacijskomuzorku od 1.500 osoba. Segment populacije sa~iwavali su diplo-mandi sredwih {kola i studenti vi{ih {kola. Istraìva~kinacrt je zahvatio populaciju od 18 do 28 godina starosti. Me|utim,u istraìvawu je u~estvovalo 738 osoba, od ~ega 233 mu{karca i505 èna.

Ovde treba naglasiti da je istraìvawe odràno u vremeintenzivne javne rasprave o pitawu pravnog (ne)ure|ewa istopol-ne partnerske zajednice u Sloveniji (prole}e 2005). U istraìva-~kom projektu uspeli smo da dobijemo mi{qewe mladih qudi opitawu koje je bilo medijski aktuelizovano. Tako se odre|en deojavnosti, iskazuju}i svoje mi{qewe u procesu istraìvawa, ve}ukqu~io u javnu raspravu (pasivni referendum) tako {to je obli-kovao svoje mi{qewe u odnosu na stavove koje ima vlast o lega-lizaciji homoseksualnih zajednica. Rezultati istraìvawa su, da-kle, dru{tveno korisni, jer su indikativni za predvi|enu popu-laciju (segment mla|ih), dakle stru~no i analiti~ki upotrebqi-vi, posebno u slu~aju kada drugih podataka nema. Komparacijarezultata istraìvawa javnog mwewa i sadràja (kasnije donetog)Zakona upu}uje na koincidenciju ,,narodne‘‘ voqe s re{ewimavlasti zapisanim u ZRIPS.

4.2. Rezultati i interpretacija rezultataistraìvawa javnog mwewa

Tabela 1.

Da li ste protiv toga da se istopolna partnerstva urede na isti

na~in kao i heteroseksualna partnerstva?

mu{karci ène zajedno

br. % br. % br. %

Da 85 36 133 26 218 30

Ne 65 28 186 37 251 34

Neka ostane tako kako je 83 36 186 37 269 36

Zajedno 233 100 505 100 738 100

(χ2e = 9.4> χ

2k = 5.99)


94

Za to pitawe respondenti su pokazali znatnu meru pasivnenetolerancije, jer se 30% anketiranih izri~ito protivi tomeda se istopolna zajednica uredi na isti na~in kao i bra~nazajednica izme|u mu{karca i ène. Tre}ina (36%) je onih kojismatraju da nije potrebno ni{ta mewati, odnosno da nije pot-rebno donositi zakon za ure|ewe homoseksualne veze (zajedno,dakle, 66%). Samo 34% anketiranih bi dozvolilo pravno ure-|ewe istopolnih veza na isti na~in kako je ure|en brak izme|umu{karca i ène. Procenat netolerancije (verovatno) ne pro-izlazi iz istinske netrpeqivosti prema polno druga~ije usme-renima nego je posledica nepoznavawa predloga za ure|ewe is-topolnih ,,brakova‘‘, kao i nepoznavawa zakona koji ure|uje brakène i mu{karca. Polne razlike u mi{qewu o toj tvrdwistatisti~ki su zna~ajne. @enski deo mlade populacije tole-rantniji je prema pravnom ure|ewu homoseksualnih partnersta-va (63% pasivne netolerancije), dok su mu{karci pokazali ve}enerazumevawe prema druga~ijim qudima (72% pasivne netole-rancije).

Tabela 2.

Da li smatrate da je legalizacija

istopolnih partnerstava neophodna?


br. % br. % br. %

Da 42 18 86 17 128 17

Ne 130 56 202 40 332 45

Ne znam 61 26 217 43 278 38

Zajedno 233 100 505 100 738 100

(χ2e = 20.9> χ

2k = 5.99)

Relativna ve}ina ispitanika (od tri mogu}a odgovora) sma-tra da legalizacija istopolnih zajednica nije neophodna (45%zajedno, 56% mu{karaca, 40% èna). Skoro tre}ina anketiraniho tome ni{ta ne zna (28%, 26% mu{karaca i 43% èna), a onihkoji smatraju da homoseksualna partnerstva treba pravno ureditisamo je 17%. Tako niska podr{ka pravnom ure|ewu istopolnihzajednica moè imati slede}e obja{wewe. Mo`da se zaista radio netoleranciji mladih (studenata ceqske regije) prema toj dru-{tvenoj mawini. To, me|utim, moè da zna~i ne{to drugo. Naime,ako nema pritiska prema toj dru{tvenoj mawini, onda nema nipotrebe za legalizacijom.


95

Tabela 3.

Da li je prihvatqivo re{ewe koje dozvoqava istopolnim

zajednicama da usvajaju i odgajaju decu?


br. % br. % br. %

Da 54 23 217 43 271 37

Ne 128 55 232 46 360 49

Ni po koju cenu 51 22 56 11 107 14

Zajedno 233 100 505 100 738 100

(χ2e = 32.5 χ

2k = 5.99)

Zakonsko re{ewe koje bi dozvoqavalo homoseksualnim za-jednicama usvajawe i odgajawe dece ve}ina ispitanika smatranedopustivim. Izri~it odgovor dalo je 63% anketiranih (,,ne‘‘ i,,ni po koju cenu‘‘ zajedno) da se to pravo istopolnim zajednicamanikako ne sme dozvoliti. Tako|e, po ovom pitawu nailazimo naiznena|uju}e jaku (statisti~ki zna~ajnu) polnu razliku. Mu{karcisu ~ak za 20% stroì (ili netolerantni) u odnosu na ène, uprotivqewu pravu na usvajawe i odgoj dece u homoseksualnoj zajed-nici (mu{karci 77%, ène 57%). Tre}ina ispitanika slaè se satim da se istopolnim zajednicama zakonom dozvoli usvajawe dece(ène 43%, mu{karci 23%).

Sude}i po tim diferencijalnim rezultatima, izgleda da je(me|u mladima) pitawe usvajawa dece najbolnije pitawe pravnogure|ewa poloàja homoseksualnih zajednica. Na tom pitawu dosada su u Dràvnom zboru pali redom svi predlozi za pravnoure|ewe tih zajednica. U tom pravu javqa se niz pitawa povezanihs odgojem i vaspitawem dece u takvim sredinama. Tradicionalistii zagovara~i ,,diktature dru{tvenih vrednosti‘‘ imaju mnogo sum-wi u pogledu polnog pona{awa partnera i kako }e wihovo po-na{awe uticati na odrastawe dece ili na formirawe wihovogpogleda na svet i vrednosti.

Istraìvawe je pokazalo da {kolska omladina ceqske re-gije u vezi s ovim pitawem nema izrazitu dilemu. Dostignuta jerelativna populacijska dru{tvena saglasnost o protivqewu (63%protiv). Pri tom su ène izrazito blizu polarizacije mi{qewa(43% za, 57% protiv). Kod mu{karaca je jedva 23% za, i ~ak 77%protiv, {to se ne bi smelo zanemariti.


96

Tabela 4.

Da li bi bilo prihvatqivo usvajawe ve{ta~ki oplo|enog

deteta jednog od istopolnih partnera?


br. % br. % br. %

Da 47 20 207 41 254 34

Ne 135 58 241 48 376 51

Ni po koju cenu 51 22 57 11 108 15

Zajedno 233 100 505 100 738 100

(χ2e = 35.6> χ

2k = 5.99)

Rezultati pokazuju prili~no visok stepen odbijawa. Anke-tirani su sa 66% odbili mogu}nost usvajawa dece u takvim vezama,bez obzira na to da li je jedan od partnera biolo{ki roditeq ilinije. Prisutne su veoma jake statisti~ke polne razli~itosti.Osamdeset procenata mu{kih ispitanika smatra da nema te cenepo kojoj bi bilo mogu}e usvajawe ve{ta~ki oplo|enog detetajednog od homoseksualnih partnera u wihovom braku. Znatno mawe,59% anketiranih èna smatra isto.

Granica, kada je re~ o izjedna~avawu homo i hetero brakova,najo{trije se postavqa povodom pitawa usvajawa, odgoja i vaspi-tawa dece. Kao {to smo ve} utvrdili, ZRIPS ne spomiwe bilokakve mogu}nosti i okolnosti za mogu}e usvajawe i odgoj decehomoseksualno usmerenih partnera. I upravo oko tog nespomiwa-wa razvile su se dve vrste kritika. Kriti~ari tog zakona, koji sezalaù za usvajawe, tvrde da je zanemarivawe pitawa ure|ewausvajawa dece jedan od wegovih najve}ih nedostataka. S drugestrane, tu su protivnici usvajawa dece u homoseksualnim zajedni-cama, koji smatraju da je takvo re{ewe najboqi deo toga zakona.

5. ZAKQUÂK

Legalizacija partnerskih odnosa me|u osobama istoga poladono{ewem Zakona o registraciji istopolne partnerske zajedni-ce, po mi{qewu jednog dela slovena~ke javnosti, zna~i kona~nupravnu za{titu odre|ene dru{tvene mawine i ozakowewe diskri-minacije nad tom mawinom, po mi{qewu drugih. U su{tini, do-no{ewe toga zakona sa svim wegovim dobrim i slabim re{ewimazna~i pomirewe oba pogleda i predstavqa korak napred ka ostva-rivawu koncepta pravne i socijalne dràve. Istopolna zajednica


97

ili homoseksualni partnerski odnos sa stanovi{ta wegove pri-rodne predisponiranosti, kao i dru{tvene korisnosti, u pore|ewusa zajednicom (bra~na ili vanbra~na) ène i mu{karca je druk~ijiodnos (ima druga~iju ulogu i zna~aj u dru{tvu) i zato je bilonormalno {to je ure|en druga~ije u odnosu na brak heteroseksu-alnih partnera. Me|utim, to druga~ije ure|ewe ne treba shvatitisamo kao diskriminaciju (kako tvrde, na primer, ~lanovi Dru-{tva za integraciju homoseksualnosti Mirovnoga instituta)ve} i kao nastojawe da se trpawem u isti ko{ s heteroseksualcimane bi odreklo postojawe (mawinskog) homoseksualno usmerenogdela populacije i wihovog podre|ivawa heteroseksualnim normama.

Homoseksualni odnosi i pre wihove legalizacije nisu bilikriminalizovani, a homoseksualne osobe u formalnopravnom smi-slu nikada u Sloveniji nisu bile diskriminisane. âk i daZRIPS nije bio donet, istopolno usmerenim partnerima stoji naraspolagawu bogat sistem civilnopravnih normi pomo}u kojih bimogli da urede me|usobna prava i du`nosti, jer su ti odnosi,gledaju}i wihove ciqeve, pre svega veoma introvertirani, nepredstavqaju relevantne i dru{tveno funkcionalne preduslove ine spadaju u grupu pretpravnih odnosa.

Ali kad je zakon ve} donet, smatram da je donet s mnogonedostataka: ne ure|uje vanbra~nu zajednicu homoseksualaca; od-redbe ZRIPS koje odre|uju starosnu granicu za sklapawe brakai izbor partnera u srodstvenim kombinacijama su diskriminator-ne; ZRIPS ne ure|uje usvajawe dece, starateqstvo kao ni odgoj,odnosno vaspitawe dece; apsolutno ne spomiwe predbra~ne ugovo-re; pitawe statusa srodnika je redukovano na pravo u slu~ajubolesti ... I sa jo{ nekim drugim, mawim nedostacima. Sada jeva`no {ta }e biti sa podzakonskim pravnim aktima, jer u slu~ajuwihovoga izostanka moèmo da govorimo o pravnoj praznini.

Potrebno je u~initi sve da bi mawina bila ravnopravna sve}inom, {to i nije nekakav problem na nivou formalne ravno-pravnosti. Problem nastaje, {to je vrlo simptomati~no, sa svimoblicima mawina, na podru~ju materijalne ravnopravnosti. Radniodnosi su, na primer, (naro~ito pri sklapawu ugovora o radu)tipi~an primer raskoraka izme|u formalne i materijalne ravnop-ravnosti pred zakonom. Slede}i problem poloàja homoseksualnihzajednica, kao i drugih na polnoj osnovi zasnovanih mawina, vidimu deficitu pravnih izvora koji ure|uju takve odnose. Relevantnime|unarodni dokumenti, kao i dokumenti unutra{weg prava Slove-nije (osim ZRIPS i Rezolucije o ravnopravnosti homoseksualacai lezbijki koju je doneo Evropski parlament 1994) ne odre|ujukonkretnu za{titu mawina zasnovanih na polnoj razli~itosti.

Dakle, Slovenija se svrstala u red onih evropskih dràvakoje su i formalnopravno uredile dru{tveni poloàj homoseksu-alaca kao dru{tvene mawine. Me|utim, u sada{wem trenutkuhomoseksualci kao marginalna grupa i mawina ne predstavqaju


98

dru{tveni funkcionalni preduslov. Tako|e, wihov na~in polnogìvota je ne samo neobi~an nego i suprotan prirodnom poslanstvupolnosti -- obezbe|ivawu biolo{ke reprodukcije -- i ne spada upretpravne odnose, dakle one odnose koje zbog wihove izuzetnedru{tvene uloge treba pravno urediti. Slovena~ka javnost jeprema toj dru{tvenoj mawini pre svega indiferentna, a onda inetolerantna. Ali ne samo prema toj vrsti mawine. Ipak, Slove-nija je jo{ jedan pozitivan primer kako se mnogi nedostaci demo-kratskog dru{tvenog sistema (diktatura ve}ine) mogu neutrali-zovati uvaàvawem liberalnih principa koji stoje u zahtevu dave}ina mora obezbe|ivati i {tititi prava mawine. I sasvim nakraju, vladaju}a koalicija je donela zakon o legalizaciji homosek-sualnih zajednica upravo po ukusu ({to je potvr|eno istraìva-wem i proverom rezultata na referendumima) ve}ine bira~a ina taj na~in jo{ jednom dokazala svoju legitimnost.

LITERATURA

1. Aleksi~, Jure (2005): Sprejeta registracija istospolne partnerske skup-nosti, Mladina, 26 junij, {t. 26: str. 9.

2. Florijana, Su{ec in Nata{a Mrzdovnik (2005): Pravna ureditev istos-polnih zvez -- rezultati raziskav javnega mnenja v Celjski regiji. Celje:Raziskovalni center Poslovno-komercialne {ole Celje.

3. Grad, Franc, Igor Kau~i~, Ciril Ribi~i~ in Ivan Kristan (1999): Dràvnaureditev Slovenije. Ljubljana. Uradni list Republike Slovenije.

4. Gu{tin, Andrej (2002): Pasti raziskave javnega mnenja. Ljubljana:Delo, 15. 7. 02: str. 10--1.

5. Haralambos, Michael in Martin. Holbron (1999): Sociologija: (temein pogledi). Ljubljana: DZS.

6. Igli~ar, Albin (1997): Teme iz sociologije prava. Ljubljana: ^Z Uradnilist RS.

7. Igli~ar, Albin (2000): Hrestomatija sociologije prava. Ljubljana: Can-karjeva zalo`ba.

8. Kau~i~, Igor in Franc Grad (2000): Ustavna ureditev Slovenije. Lju-bljana: Gospodarski vestnik.

9. Nagli~, Andrej (2004): Libertarna dràva in urejanje istospolnih zvez.Ampak, {t. 11: str. 22--23.

10. Nau~na grupa autora (1975): Politi~ka enciklopedija. Sa-vremena administracija, Beograd.

11. Stankovi}, T. (2005): Diskriminacija zaradi spolne usmerjenosti. Lju-bljana: Delo, 31. 5. 2005, str. 16.


99

12. Veljkovi}, Boìdar (2004): Pravo in spolno nadlegovanje -- diskrimi-nacija na delovnem mestu. Pravna praksa-- revija za pravna vpra{anja:{t. 6: str. 9--10.

13. Zupan~i~, Karel (2001): Predpisi o zakonski zvezi in druìnskih raz-merjih -- uvod in komentar: [esta spremenjena in dopolnjena izdaja.Ljubljana: Uradni list.

PRAVNI IZVORI

1. Mednarodni pakt o dràvljanskih in politi~nih pravicah (1966). UnitedNations Treaty series (UNTS), Vol. 999. str. 171.

2. Predlog zakona o istospolni partnerski zvezi: Skupina poslank inposlancev Dràvnega zbora, Ljubljana, 5. 1. 2005.

3. Report of the Committee on Civil Liberties and International AffairsOn Equal Rights for Homosexuals and Lesbians, European Parliament,Session dokuments, 26. 1. 1994, str. 4, 5.

4. Splo{na deklaracija ~lovekovih pravic. Generalna skup{~ina OZN, 10.december, 1948, Resolucija {t. 217 A (III).

5. Ustava Republike Slovenije: Uradni list RS, {t. 33/91-I 42/97, 66/00,24/03, 69/04.

6. Zakon o registraciji istospolne partnerske skupnosti: Uradni list RS,{t. 65/8. 7. 2005, str. 6705--6709.

7. Zakon o delovnih razmerjih: Uradni list RS, {t. 42-2006/02 z dne, 15.maja 2002.

8. Zakon o zakonski zvezi in druìnskih razmerjih: Uradni list SRS {t.14/89, Uradni list RS {t. 13/94 in 82/94, 29 /95, 26/99, 70/00 64/01,110/02-ZIRD in 42/03 -- odlo~ba US.

Boìdar Veljkovi}

SAME-SEX PARTNERSHIP -- SLOVENIAN LEGAL

REGULATION AND PUBLIC RESPONSE

Summary

Aim and purpose of this work is to examine the role of same-sexpartnership within organization and functioning of modern society. Justifica-tion (or opposition) of introduction of this new insitution has been checkedagainst theoretical examination of relevant contemporary argumentation. The


100

empirical part deals with the disposition of a part of Slovenian public towardsthe institution of what law labels as `same-sex partnership'. The articleexamine to what extent the same-sex partnership represents a functionalsocial requirement and pre-legal relationship. The author also warns againstthe wrong application of articles 14, 53 and 55 of the Constitution of theRepublic of Slovenia to said institution. The article further examines legalconsequences and deficiencies of already legalized homosexual relationship,and offers proposals for remedying such deficiencies. Research carried outin the region of Celje shows that young populace are not concerned aboutformal legal standing of homosexual minority, and that they are intolerantand even hostile towards them.

Key words: Same-sex. -- Gender orientation. -- Legalization. -- Public view. -- Social

minorities. -- Tolerance.


101

UDK 321.014:316.344.42

Goran Markovi}

UTICAJ POLITI^KIH STRANAKA NA RAZVOJPOLITI^KE PARTICIPACIJE

Moderne politi~ke stranke zasnivaju svoju organizaciju i djelat-nost na nagla{enoj podjeli na partijsku elitu i masu ~lanstva. Da bisa~uvala svoj privilegovan dru{tveni poloàj, partijsko-politi~ka eli-ta, kao socijalna grupa koja je nosilac politi~ke mo}i, spre~ava samoak-tivnost i djelotvornu participaciju u politi~kim procesima pripadnikapoliti~kih stranaka i vanpartijskih gra|ana. Razvoj politi~ke partici-pacije zahtijeva promjenu dru{tvene uloge politi~kih stranaka. Da bi seto dogodilo, mora biti ispuweno nekoliko uslova: temeqnija kriza dru-{tvenog sistema ili pojedinih wegovih podsistema; razvoj nove politi~kesvijesti koja vodi samodjelatnosti politi~kih subjekata; pojava novihoblika organizovawa, poput dru{tvenih pokreta, koji bi bili participa-tivni i nebirokratski organizovani i vo|eni, a kao takvi bi uticali nademokratizaciju politi~kih stranaka i smawivawe mo}i elite.

Kqu~ne rije~i: Politi~ke stranke. -- Politi~ka participacija. -- Par-ticipativna demokratija. -- Politi~ke elite. -- Dru{tve-ni pokreti.

POSREDNI^KA ULOGA POLITI^KIHSTRANAKA U MODERNIM DEMOKRATIJAMA

Politi~ke stranke su najaktivniji sudionici politi~kogìvota u savremenim gra|anskim dru{tvima, mada veoma ~estonisu predvi|ene kao ustavna kategorija. Poznato je da ustavimnogih zemaqa, naro~ito oni stariji, uop{te ne spomiwu poli-ti~ke stranke.1 One su nastale fakti~kim putem, u vrijeme {ire-

102

1 ,,Danas u svetu preovla|uju ustavi, iako ih je sve mawe, u kojima se strankene pomiwu, nego su obuhva}ene i podrazumevaju se kao izraz prava gra|ana nasindikalno i politi~ko organizovawe‘‘ (Ratko Markovi}, Ustavno pravo i poli-ti~ke institucije, Slu`beni glasnik, Beograd 2001, str. 330).

wa prava glasa i ukqu~ivawa velikog broja gra|ana u politi~kiìvot.2 îwenica da su one zna~ajno pove}ale svoju ulogu u odnosuna period kad su se tek pojavile, uprkos tome {to wihov nastanaknije bio direktno predvi|en i regulisan ustavnim normama, govo-ri kolika je bila objektivna potreba za wima.

Postavqa se pitawe da li je izraèna dru{tvena ulogapoliti~kih stranaka smetwa za razvoj politi~ke participacije.Da li bi politi~ka participacija3 bila realnija ukoliko bi isame politi~ke stranke bile participativnije? Teoreti~ari noveqevice insistirali su na ovoj tezi. Oni su smatrali da klasi~nuliberalnu demokratiju treba osloboditi pretjeranog posredni-{tva i ukqu~iti gra|ane u politi~ke procese. Wihov odgovor napitawe kako umawiti mo} politi~kih stranaka bio je uglavnom

Goran Markovi} (str. 102--118)

103

2 ,,Moramo, prije svega, prepoznati da su, komparativno posmatrano, orga-nizovane i legitimne politi~ke partije relativno nov fenomen. Dejvid Hjum, naprimjer, je jo{ uvijek mogao govoriti o partijama principa kao 'sasvim izuzetnomi neobja{wivom fenomenu koji se ve} pojavio u qudskom djelovawu'‘‘ (Hans Daalder,Parties: Denied, Dismissed, or Redundant? A Critique, u zborniku Political Parties: OldConcepts and New Challenges, Edited by Richard Gunther, Jose Ramon Montero, and Juan J.Linz, Oxford University Press, Oxford 2002, str. 39). Autor smatra da su dva faktoraodlu~uju}e uticala na pojavu politi~kih stranaka. Jedan je usvajawe shvatawa daje za dru{tvo prihvatqivo postojawe razli~itih ideja, a time i organizacija kojese bore za wihovu realizaciju, dok je drugi u vezi sa pro{irivawem prava glasai stvarawem teritorijalnih izbornih jedinica: ,,Prvo je bilo potrebno stvoritilokalne, a zatim u sve ve}oj mjeri i nacionalne organizacije, kako bi se preva-zi{ao jaz izme|u individualnih predstavnika i sve ve}eg broja bira~a‘‘ (isto,str. 40).

3 U ovom tekstu pravi se razlika izme|u pojmova politi~ka participacijai participativna demokratija u politi~koj sferi (ili politi~ko-participativ-na demokratija). Oni nisu identi~ni. Prvi je {iri i obuhvata drugi. Politi~kaparticipacija je proces dobrovoqnog u~e{}a pojedinaca i socijalnih grupa upripremawu, dono{ewu i izvr{avawu odluka (Zoran Stojiqkovi}, ,,Participa-cija‘‘, Enciklopedija politi~ke kulture, Savremena administracija, Beograd1993, str. 807). Ona, dakle, postoji kad god pojedinci i grupe u~estvuju u poli-ti~kim procesima, bez prethodnog specifikovawa oblika u kojima se to u~e{}evr{i. Moè biti institucionalizovana (politi~ke peticije i inicijative, u~e-{}e na izborima, djelovawe u politi~kim strankama i drugim organizacijama iinteresnim grupama koje su vezane za rad parlamenta i drugih organa dràvnevlasti) i neinstitucionalizovana (protestne aktivnosti i razli~iti oblicigra|anske neposlu{nosti). Politi~ko-participativna demokratija, ili partici-pativna demokratija u politi~koj sferi, pak, obuhvata oblike institucionalizo-vanog ukqu~ivawa politi~kih subjekata u politi~ke procese, koji iskqu~uju ilisvode na najmawu mjeru posredovawe u tim procesima od strane razli~itih orga-nizacija, ~ime se poja~ava aktivizam politi~kih subjekata na na~in koji jepravno-politi~ki priznat i regulisan. Participativna demokratija u politi~kojsferi se naj~e{}e ispoqava kroz institute referenduma, narodne inicijative,opoziva i vezanog mandata, ~ime oni politi~ki subjekti koji ina~e nisu nosiocipoliti~ke mo}i mogu u odre|enoj mjeri u~estvovati u dono{ewu odluka i takodonekle ograni~iti mo} politi~ke elite. Ovi instituti, me|utim, nisu osnovpoliti~kog odlu~ivawa, ve} samo dopuna instituta i mehanizama predstavni~kedemokratije.

jedinstven: u~initi ih participativnijim, odnosno otvorenijimza vlastito ~lanstvo. Druga mogu}nost jeste da se razviju oblicipoliti~ke participacije koji egzistiraju uporedo sa partijsko-po-liti~kim ìvotom, a koji omogu}avaju ukqu~ivawe u politi~kiìvot ve}eg broja gra|ana.4 Ti oblici politi~ke participacijesu raznovrsni i neki autori ih svrstavaju u tri grupe: konvenci-onalni, nekonvencionalni i ilegalni. âk se, po~ev od kraja 60-ihgodina XX vijeka, usled krize predstavni~ke demokratije, smatrada ovi oblici politi~ke participacije imaju sve ve}i zna~aj zapoliti~ko izraàvawe onih pripadnika dru{tva koji èle naneki na~in da budu politi~ki angaòvani.5 Iza ovih odgovoraostalo je jo{ nekoliko fundamentalnih pitawa. Dva su mo`danajzna~ajnija: kako posti}i otvorenost politi~kih stranaka kaoosnovnih subjekata politi~kih procesa, te kako obezbijediti dje-lotvorno u~e{}e u politi~kim procesima politi~kih subjekata(prije svega individualnih) koji ne èle da budu subordiniranikroz strukture politi~kih organizacija ili drugih oblika orga-nizovawa.

Politi~ke stranke su u predstavni~koj demokratiji dobilefeti{ki karakter. One se smatraju kqu~nim subjektom demo-kratskog politi~kog ìvota. Mnogi gra|ani, koji jo{ imaju rela-tivno sno{qiv ìvotni standard, uprkos neoliberalnim restrik-cijama u posqedwih dvadesetak godina, smatraju da wihov poli-ti~ki aktivizam po~iwe i zavr{ava na bira~kom mjestu. ^lanovipoliti~kih stranaka sli~no razmi{qaju, s tom razlikom {to suse u praksi strana~kog ìvota uvjerili da ne mogu kontrolisatistrana~ku elitu. Wihova pasivnost, dakle, ima vrlo prakti~nekorijene. Dubqa kriza postoje}eg dru{tva bi, me|utim, dovela upitawe temeqna obiqe`ja wegovog politi~kog sistema, a time idosad neupitnu ulogu politi~kih stranaka.


104

4 Ovi oblici participacije su neophodni, jer }e demokratija u dru{tvubiti nerazvijena ~ak i ako je idealno razvijena u politi~kim strankama. Toprimje}uje i Vladimir Goati, kad govori o internoj partijskoj demokratiji unekompetitivnim sistemima: ,,(...) teorijski (je) mogu}e zamisliti vladaju}u po-liti~ku partiju u nekompetitivnom sistemu ~iji svi ~lanovi egalitarno parti-cipiraju u dono{ewu odluka ali pri tom partija kao 'organizovana mawina'potpuno iskqu~uje ostale gra|ane iz politi~kog ìvota‘‘ (Vladimir Goati, Savremenepoliti~ke partije, IGRO Izdava~ko-publicisti~ka delatnost, Beograd -- Partizanska knjiga, Ljub-ljana 1984, str. 154).

5 ,,Ali, izborna participacija i u~e{}e u organizovanim grupama su samodva na~ina na koje gra|ani mogu sudjelovati u demokratskim politi~kim siste-mima. Naro~ito od kraja 1960-ih netradicionalni i nekonvencionalni obliciparticipacije su smatrani zna~ajnim oblicima politi~ke aktivnosti (...) Nekiod wih se smatraju sasvim odgovaraju}im i legitimnim oblicima gra|anskogsudjelovawa (u politi~kim procesima -- G. M.)‘‘. (Mariano Torcal, Richard Gunther, andJose Ramon Montero, Anti-Party Sentiments in Southern Europe, u zborniku Political Parties,nav. djelo, str. 285).

S druge strane, politi~ko-partijske elite kontroli{u nesamo ìvot i funkcionisawe politi~kih stranaka, ve} i poli-ti~ke institucije, tako da mogu bez ve}ih te{ko}a da upravqajuprocesima politi~kog odlu~ivawa.6 One su glavna smetwa obo-ga}ivawu predstavni~ke demokratije novim oblicima neposrednogi djelotvornog u~e{}a gra|ana u odlu~ivawu, jer time gube diopoliti~ke mo}i, premda ona i daqe ostaje u wihovim rukama. Zatokriza legitimiteta predstavni~ke demokratije, koja se manifes-tuje u razli~itim oblicima, od kojih su najizrazitiji izbornaapstinencija i apstinencija od participacije u strana~kom ~lan-stvu,7 ne moè biti prevazi|ena anga`manom politi~kih strana-ka, ve} stvarawem takvog politi~kog sistema u kome uloga poli-ti~ke elite ne bi bila odlu~uju}a. Ostaje da se odgovori napitawe kako ,,nagovoriti‘‘ gra|ane da participiraju u politi~kimprocesima, odnosno da li se i pod kojim uslovima samom tomparticipacijom moè umawiti mo} politi~ke elite.

Predstavni~ka demokratija, ~iji osnovni element ~ine po-liti~ke stranke, vodi pasivnosti gra|ana. Ona ih svodi na funk-ciju birawa.8 Takvo stawe moè se odràti samo ako je dru{tvenisistem stabilan. Predstavni~ka demokratija, kao politi~ki fe-nomen, komplementarna je sa ekonomskim sistemom zasnovanim nadominaciji privatnog kapitala. Zato se ovaj dopuwuje politi~kim


105

6 Moris Diverè (Maurice Duverger) u svom radu Politi~ke partije kaèda politi~ke stranke suàvaju demokratiju: ,,Umesto da sluè kao oru|e narodada vr{i vlast koja mu u demokratiji pripada, one su se pretvorile u wegovoggospodara i name}u mu vlast mawine profesionalnih politi~ara, okupqenih ustrana~kim aparatima. Tako su stranke sredstva autokratije i oligarhije prvo,zato {to name}u strana~ku vladu, iako i najve}a stranka predstavqa mawinu uodnosu na bira~e koji glasaju za wu, a drugo zato {to unutar stranke, ~ak i kadje ova najdemokratskija, nema demokratije, jer u wima vladaju oligarhijske skupineprofesionalnih politi~ara, koji sebe kooptiraju u vo|stvo i kad su, formalno,birani od ~lanstva i sl.‘‘ (nav. prema: Radomir Luki}, Politi~ke stranke, Zavodza uxbenike i nastavna sredstva -- Beogradski izdava~ko-grafi~ki zavod, Beograd1995, str. 239). Radomir Luki} se slaè sa citiranim Diverèovim stavom:,,Politi~ke stranke ne samo da se ne trude da razviju slobodnu politi~ku aktiv-nost drugih ~inilaca, tj. takvu aktivnost koja bi bila nezavisna od wih, nego,naprotiv, ~esto preduzimaju i vrlo drasti~ne mere da spre~e takvu aktivnost,smatraju}i je konkurentskom, {to ona i jeste‘‘ (isto, str. 239).

7 ,,U trinaest tradicionalno demokratskih zemaqa Zapadne Evrope udio~lanova partija u ukupnom bira~kom tijelu se smawio sa prosje~nih 10 posto u1980. godini na mawe od 6 posto krajem 90-ih, {to je pad koji, u mawem ili ve}emstepenu, karakteri{e svaku od tih zemaqa‘‘ (Richard S. Katz and Peter Mair, TheAscendancy of the Party in Public Office: Party Organizational Change in Twentieth-CenturyDemocracies, u zborniku Political Parties, nav. djelo, str. 126). Autori navode da je upomenutom periodu do{lo i do smawewa apsolutnog broja ~lanova partija.

8 ,,Istovremeno se smawuje wihovo u~e{}e u politi~kom ìvotu krozvelike narodne partije. Ogromne proporcije ovih organizacija u svojim okvirimarazvijaju velike administrativne aparate koji teè da ih skleroti{u i da spre~evoqu ~lanova da stvarno uti~u na odlu~ivawe glavnih {tabova‘‘ (Moris Diverè,Demokratija bez naroda, Rad, Beograd 1968, isto, str. 254).

elitama, pri ~emu oni koji drè ekonomsku i politi~ku mo} ~esto~ine istu dru{tvenu grupu. Organizaciono-institucionalna rje-{ewa koja spre~avaju {irewe politi~ke demokratije su logi~naposqedica komplementarnosti ekonomskog i politi~kog sistema.

Demokratija shva}ena kao vladavina naroda ili u~e{}e na-roda u politi~kom ìvotu podrazumijeva angaòvawe velikogbroja qudi u politi~kim strankama. To vodi masovnosti poli-ti~kih stranaka. Me|utim, ta masovnost ne spre~ava strana~keelite da iza privida demokratske procedure i organizacije i daqe~vrsto kontroli{u strana~ku organizaciju, a time i politi~kiìvot. O tome danas nema spora me|u autorima. [tavi{e, masov-nost politi~kih stranaka stvara dodatni problem. Izgleda kao dastrana~ke elite imaju legitimitet koji ne zadobijaju samo naizborima (od bira~a), ve} i na masovnim strana~kim skupovima(od ~lanstva), na kojima se manifestuje formalna strana~ka de-mokratija.9 Ako se u pro{losti, kada su stranke bile aristokrat-ske i kadrovske, a pravo glasa ograni~eno, moglo tvrditi da sustrana~ke elite nelegitimne, danas izborni i strana~ki forma-lizam stvaraju utisak postojawa legitimiteta. Pitawe je: imajuli u tom slu~aju gra|ani pravo da zahtijevaju vi{i stepen poli-ti~kog anga`mana i dovo|ewa u sumwu politike koju vode legi-timni predstavnici politi~kog naroda?

Politi~ke stranke vr{e tri funkcije u savremenom poli-ti~kom sistemu. One su tvorci politi~kih ideologija, organiza-tori izbora i stvarni nosioci politi~ke vlasti. Sve tri funk-cije su kqu~ne za dono{ewe politi~kih odluka i wihova koncen-tracija u rukama strana~kih elita odre|uje karakter politi~kedemokratije u ~ijim okvirima treba da se razvija participacija.Politi~ke stranke oblikuju politi~ke ideologije, {to zna~i dasaìmaju u jednu koherentnu cjelinu mno{tvo sli~nih, pa ipakdjelimi~no razli~itih, interesa i pogleda na dru{tvo i vlastitipoloàj u wemu. One prakti~no govore pojedincu {ta treba damisli o svom dru{tvenom poloàju. Nakon toga su glavni sudio-nici u oblikovawu izbornog procesa, {to zna~i da imaju domi-nantnu ulogu u svim wegovim fazama, od odre|ivawa sadrìneprincipa izbornog sistema, preko dono{ewa odluke o raspisiva-wu izbora ({to ima naro~ito va`ne prakti~no-politi~ke impli-kacije ako se radi o vanrednim izborima), do odre|ivawa kandi-


106

9 ,,Me|utim, to {to je demokratski izbor u ve}ini savremenih partijaosnova legitimnosti rukovodstava (imenovawe i kooptirawe postoje kao izuzeci),ne predstavqa nepremostivu prepreku nedemokratskim tendencijama, jer ako je urazdobqu izme|u izbora ~lanstvo zaokupqeno svojim svakodnevnim aktivnostima,svu mo} u partiji neizbe`no zadobija rukovodstvo koje se postepeno identifikujesa partijom‘‘ (V. Goati, nav. djelo, str. 159).

data izme|u kojih }e se bira~i opredjeqivati.10 Na kraju, a to jei najva`nije, politi~ke stranke (ta~nije, wihova vo|stva) sustvarni vr{ioci politi~ke vlasti.11 Iako je na formalnomustavno-pravnom planu vlast podijeqena izme|u dràvnih orga-na koji vr{e pojedine funkcije dràvne vlasti (iskqu~ivo ilikao osnovne), wu u stvarnosti vr{e strana~ke elite.12 Pred-stavni~ka tijela i drugi dràvni organi, po definiciji i ide-olo{kom samorazumijevawu, treba da budu predstavnici gra|a-na, politi~kog naroda. Kao takvi, oni treba da izraze ~iwenicupostojawa razli~itih interesa i mi{qewa u jednom dru{tvu.Zbog toga je nemogu}e da politi~ke stranke i formalno prenesupravo odlu~ivawa na svoje organe. To nije bio slu~aj ~ak ni uautoritarnim i totalitarnim sistemima.

Politi~ko-partijske elite utoliko sigurnije vr{e poli-ti~ku vlast fakti~kim putem.13 Poznato je da politi~ka stranka


107

10 ,,Uloga politi~kih stranaka je trojaka: da utvrde i izlu~e op{tu voqu;da odaberu i disciplinuju izabrane; da vaspitavaju i obave{tavaju bira~e‘‘ (RatkoMarkovi}, nav. djelo, str. 305).

11 Politi~ke stranke oblikuju zakonodavnu voqu parlamenta posredstvomparlamentaraca iz svojih redova. ^lanovi parlamenta po{tuju strana~ku disci-plinu, jer znaju da su im {anse da budu izabrani kao nezavisni vanstrana~kikandidati minimalne. Takvu demokratiju Diverè naziva demokratija bez naroda:,,Demokratija bez naroda je demokratija sa poslanicima, koji prema svom naho|ewutuma~e voqu naroda i raspolaù prema sopstvenom naho|ewu mandatom koji im jeon poverio‘‘ (Moris Diverè, nav. djelo, str. 243), a na drugom mjestu kaè:,,Me|utim, videli smo da su mno{tvo na{ih partija, wihova slabost, nedovoqnost,neodre|enost doveli do toga da su glasovi gra|ana izgubili mnogo od svog zna~aja.Od gra|ana se traì da izaberu svoga poslanika me|u kandidatima koje su izab-rali uski komiteti, koji su izgubili kontakt sa masom gra|ana, a izabrani su,potom, slobodni u svojim postupcima‘‘ (isto, str. 213).

12 ,,Dràva kao takva ima formalno pravo da vr{i vlast, tj. da odre|ujesadrìnu svog rada, ali ona stvarno tu sadrìnu ne odre|uje sama, jer je ona samookvirna organizacija pode{ena da joj sadrìnu odre|uju odgovaraju}e politi~kesnage -- u slu~aju vladawa politi~kih stranaka te snage su same stranke. Takostranke stavqaju u pokret dràvni aparat i odre|uju mu pravac delatnosti‘‘(Radomir Luki}, nav. djelo, str. 202).

13 ,,Skoro sve glavne politi~ke odluke, naime, dono{ene su u pro{lom veku(misli se na XIX vijek -- G. M.) u parlamentu. Dru{tvene grupe i organizacije(crkve, sindikati, organizacije poqoprivrednika, udruèwa poslodavaca, univer-ziteti) ukoliko su èleli da uti~u na ove odluke morali su da neposredno iliposredno (preko javnog mnewa i partija) do|u u dodir sa parlamentom ili poje-dinim poslanicima. Parlamentarni i partijski kanal bio je glavni put prekokoga se moglo uticati na dràvnu organizaciju. U isto vreme, politi~ke partijebile su 'najrazvijeniji organi ekonomskog i dru{tvenog predstavqawa' prekokojih su u parlamentu izno{eni najrazli~itiji dru{tveni interesi. Danas par-lamenti, a donekle i partije, vi{e nemaju ovakvo mesto u politi~kom procesu.Niz va`nih dru{tveno-politi~kih odluka donosi se ili priprema izvan central-nog predstavni~kog tela. Sredi{ta odlu~ivawa u savremenim politi~kim siste-mima pomeraju se; istovremeno se mewaju i mehanizmi (na~ini) odlu~ivawa‘‘(Vojislav Ko{tunica, Politi~ki sistem kapitalizma i opozicija, Institut dru{tvenih nauka, Beograd1977, str. 62).

ili koalicija koja osvoji ve}inu na izborima sti~e pravo formi-rawa vlade koja }e u narednom periodu sprovoditi svoj politi~kiprogram. Ona tako|e sti~e pravo na niz imenovawa u dràvnomaparatu, jer, iako je dràvnim ~inovnicima na~elno zagarantova-na stalnost (za razliku od starog spoil sistema), ipak }e vladi bitite{ko ili nemogu}e da sprovede svoj program bez provjerenihkadrova na kqu~nim mjestima.

PARTICIPACIJA U POLITI^KIM PROCESIMAKROZ POLITI^KE STRANKE

Ma koliko bile masovne, stranke ne obezbje|uju vr{ewevlasti od strane svih (ili ve}ine) svojih ~lanova.14 Stvarnopoliti~ko vo|stvo u stranci naj~e{}e ne pripada onim organimakoji su nosioci formalnih ovla{}ewa i istog takvog demokrat-skog legitimiteta proisteklog iz izbora od strane ~lanstva.Vlast u stranci je, kako je jo{ Robert Mihels (Robert Michels)primijetio, prou~avaju}i oligarhijske tendencije u wema~koj so-cijal-demokratiji s po~etka XX vijeka, koncentrisana u rukamamalog broja pripadnika strana~kog aparata, koji su stalno naokupu, djeluju kao uigrani tim, sa identi~nim interesima, kontro-li{u strana~ke finansije i sredstva za oblikovawe i nametawestrana~ke ideologije. ^lanovi koji se rijetko sastaju, bez pravihinformacija o tome {ta se de{ava u dru{tvu i samoj stranci, nemogu konkurisati eliti u borbi za vlast u stranci.15 ^lanovi kojiobavqaju strana~ke du`nosti i funkcije kao neku vrstu dobro-voqnog dru{tvenog rada, pored svog osnovnog zanimawa, nemajudovoqno vremena i prostora da bi mogli konkurisati pripadni-cima strana~kog aparata koji ìve od stranke i svu svoju energijutro{e za ja~awe vlastitih pozicija i stranke, onako kako onizami{qaju strana~ke interese.16

Participacija ~lanstva u aktivnostima stranke, a umnogomei wegov uticaj na politi~ki ìvot zemqe, ometeni su postojawem


108

14 ,,Ostrogorski i Mihels su smatrali da partije podre|uju pojedinca orga-nizaciji, kojom neizbje`no dominiraju lideri‘‘ (Hans Daalder, Parties, nav. djelo,str. 41), dok na str. 43 kaè: ,,Wihova partijska disciplina onemogu}ava usloveza slobodnu raspravu koja se smatra obiqe`jem parlamentarnog sistema‘‘.

15 ,,U gra|anskim partijama sa ve}im brojem ~lanova, smatra se normalnimda u procesu odlu~ivawa u~estvuje samo uski krug lidera, a apatija ~lanova (kaoi apatija bira~a) pripisuje se ~ak wihovom zadovoqstvu postoje}im stawem‘‘(Vladimir Goati, nav. djelo, str. 157).

16 Pi{u}i o slabostima politi~kih stranaka, Vladimir Goati kaè: ,,Odtih slabosti pisci naro~ito nagla{avaju nedostatak unutra{we demokratije. Ovoje, moèmo slobodno re}i, op{te mesto u kritici partija; u oceni da su onenedovoqno demokratske slaù se danas pisci razli~itih ideolo{kih orijentaci-ja‘‘ (Vladimir Goati, nav. djelo, str. 109).

jedne dru{tvene grupe koja se formira u politi~koj stranci i~iji se interesi su{tinski razlikuju od interesa obi~nih ~lano-va. Bez obzira na to {to politi~ke stranke imaju ideologije ipoliti~ke programe koje prihvataju svi wihovi pripadnici, kakovo|e, tako i ~lanovi, ipak ove dvije kategorije pripadnika stran-ke ne gledaju jednako ni na na~ine ostvarewa tih programa, ni naulogu koju }e oni imati u wihovom ostvarewu nakon dolaska navlast. Drugim rije~ima, kao i u dru{tvu, u politi~kim strankamaustanovqena je podjela na elitu i masu (lidere i ~lanstvo), kojaonemogu}ava da svi ~lanovi stranke imaju istu korist od eventu-alne realizacije strana~kog programa. Partijska elita mora spri-je~iti djelotvorno u~e{}e ~lanova u politi~kom ìvotu ukolikoèli da sa~uva svoje pozicije. Ovdje se ne radi samo o tome da jeelita zainteresovana za o~uvawe materijalnih privilegija kojeproisti~u iz wenog poloàja u politi~koj stranci, a veoma ~estoi u dràvnom aparatu (poslani~ke ili ministarske plate i sl.),ve} prije svega o tome da ona ne moè o~uvati svoj socijalnipoloàj ukoliko prihvati potpunu demokratizaciju unutarpartij-skog ìvota. Partijska elita (oligarhija ili birokratija17) prak-ti~no je neodgovorna ~lanstvu i svoju vlast moè da vr{i neome-tano samo dok je ve}ina ~lanstva na niskom stupwu politi~kesvijesti, tako da demokratska procedura ima mawe-vi{e ritualnikarakter. U tom pogledu se partijska elita ne razlikuje od bilokoje druge elite u dru{tvu. Politi~ke stranke se, svojim unut-ra{wim odnosom na relaciji partijska oligarhija (elita) -- ~lan-stvo (masa), savr{eno uklapaju u totalitet dru{tvenih odnosa.18


109

17 ,,Ovde vaqa upozoriti na va`nu distinkciju izme|u pojmova oligarhijei birokratije, oligarhijskih i birokratskih tendencija, zato {to mnogi autorismatraju da je re~ o sinonimima. Mislimo da to nije opravdano zato {tobirokratija -- u smislu u kome o woj govori M. Veber -- ozna~ava pla}ene~inovnike koji obavqaju radne zadatke kao svoj ìvotni poziv. Za birokratiju,u Veberovoj optici, karakteristi~no je da su nadle`nosti pojedinih organautvr|ene pravilima, odnosi izme|u vi{ih i niìh organa strogo hijerarhijskiregulisani, a da vo|ewe poslova po~iva na aktima i drugim pisanim dokumen-tima. Proces birokratizacije, shva}ene kao umnoàvawe ~inovnika, deluje usvim organizacijama i u izvesnom smislu predstavqa neizbe`nost dru{tvenogìvota‘‘ (isto, str. 155). Ovo je samo jedno od mogu}ih shvatawa birokratije, kojese ne zastupa u ovom radu. Birokratija se u ovom tekstu defini{e kao socijalnagrupa koja se karakteri{e time {to je nosilac mo}i, {to joj omogu}ava dadominira nekom organizacijom i/ili dru{tvenim odnosom, u uslovima svoje fak-ti~ke neodgovornosti onima kojima upravqa, odnosno s kojima stupa u neki odnos.U tom smislu, u ovom tekstu zastupa se mi{qewe da su pojmovi partijska oligar-hija i birokratija sinonimi.

18 Posebnu pa`wu zasluùje analiza odnosa ekonomskog i politi~kog siste-ma. Dru{tveni odnosi koji se uspostavqaju u politi~koj sferi, a koji po~ivajuna odnosu elite i mase, uprkos povratnim uticajima, u osnovi su refleks odnosakoji se uspostavqaju u ekonomskoj sferi, u kojoj se umjesto podjele na elitu i masujavqa podjela na klase. Ukoliko se u ekonomskoj sferi uspostavqa monopolskiodnos vladaju}e klase prema sredstvima za proizvodwu i ekonomskim resursima u

Pripadnost rukovode}oj grupi u politi~koj stranci uslovqa-va socijalni poloàj pojedinaca, nezavisno od toga iz koje socijalnegrupe poti~u. Subordinacija u politi~kim strankama, koja spre~avaparticipaciju ~lanstva, nije toliko izraz nedostatka interne par-tijske demokratije, ve} ~iwenice da je fakti~kim putem izvr{enaneravnomjerna raspodjela mo}i izme|u partijskog vo|stva i ~lan-stva. âk i kad je partijskim statutima garantovana demokrati~nostunutra{we partijske organizacije i odnosa izme|u ~lanstva i vo|-stva, odnos elita -- masa ostaje, zbog razloga koji nemaju veze sanormama partijskih statuta, ve} sa prirodom modernih politi~kihstranaka i pona{awem wihovog ~lanstva. Politi~ke stranke, kojedominiraju sistemom predstavni~ke demokratije, ne djeluju samo kaoorganizacije qudi sa istim ili sli~nim stavovima, ve} i kao orga-nizacije ~iji su vrhovi nosioci mo}i.19

Kqu~no obiqe`je partijske elite je mo}. Dominacija poli-ti~kim procesima vodi partijsku elitu savezni{tvu sa onim sub-jektom koji dominira ekonomijom, a to je posjedni~ka klasa. Pri-padnici partijske elite mogu i sami postati dio posjedni~keklase, ali, ~ak i kad to nisu, predstavqaju zna~ajan ekonomski~inilac, zbog toga {to, kad su u izvr{noj vlasti, upravqaju naci-onalizovanom imovinom, ili im stoje na raspolagawu druga sred-stva ekonomske (naro~ito finansijske) politike.

Glavni problem treba vidjeti u pasivnosti partijskog ~lan-stva.20 Ovdje ne}emo analizirati wene uzroke,21 ve} }emo samo


110

cjelini, {to dovodi do uspostave autokratske ekonomske organizacije, nije realnoo~ekivati da }e u politi~koj sferi biti mogu}e uspostaviti demokratske odnoseu kojima politi~ka vlast nije monopolisana, tim prije {to se zna da nosiocipoliti~ke vlasti svojim odlukama uti~u na sadrìnu odnosa u ekonomskoj sferi.Zato je nerealno govoriti o {irem ukqu~ivawu gra|ana u politi~ke proceseukoliko se ne demokratizuje ekonomska sfera. Zato politi~ka participacijamora i}i uporedo sa ekonomskom, {to, sa svoje strane, zna~i da i demokratijamora biti integralna -- istovremeno i politi~ka i ekonomska. To je tvrdio iAndrija Gams rije~ima da ,,ekonomski sistem odre|uje i politi~ki sistem datogdru{tva odnosno sistem vlasti i wene raspodele me|u pojedinim klasama. Apo{to vrsta svojine odre|uje sistem ekonomije, moèmo re}i da politi~ki sistemdatog dru{tva odre|uje vrsta svojine‘‘ (Andrija Gams, Neke misli o svojini i demokratiji,u zborniku: Ekonomija i demokratija, Beograd 1997, str. 47).

19 ,,Partije (koje prema tekstu pisanog ustava zvani~no ne postoje) se danasne suo~avaju kroz razmjenu mi{qewa, ve} se javqaju kao grupe koje su nosiocisocijalne ili ekonomske mo}i i koje procjewuju postojawe zajedni~kih interesai mogu}nosti za osvajawe vlasti, na bazi ~ega postiù kompromise i stvarajukoalicije‘‘ (Carl Schmitt, The Crisis of Parliamentary Democracy, The MIT Press, Cam-bridge, Massachusetts and London, England, 1988, str. 6).

20 ,,Procene o nejednakom angaòvawu u politi~kim partijama razlikuju sekako s obzirom na pisce koji ih iznose, tako i s obzirom na partiju o kojoj je re~i kre}u se u rasponu od 5--20% aktivnih‘‘ (V. Goati, nav. djelo, str. 157).

21 ,,Druga strana izuzetne mo}i partijskih rukovodstava, posebno sveprisut-nog partijskog vrha, koji postepeno postaje supstitut partije, je pasivizacijapartijske baze. (...) Zajedni~ko u tim studijama je da se uzroci pasivizacije traè

ukazati na ~iwenicu da se nizak nivo aktivnosti ~lanstva nalaziu negativnoj korelaciji sa mogu}no{}u uticawa na oblikovawepartijske politike. Naime, moderne politi~ke stranke su u sveve}oj mjeri masovne, {to, uz odre|ene izuzetke, vaì i za znatanbroj gra|anskih (buròaskih) politi~kih stranaka. Jedan od naj-va`nijih razloga zbog kojih politi~ke stranke primaju velikibroj ~lanova od kojih, zbog vrlo niskog stepena politi~kog an-ga`mana ili odsustva svakog anga`mana, nemaju prakti~ne kori-sti, jeste pribavqawe dodatnog legitimiteta, prikazuju}i seuspje{nim i prihva}enim od gra|ana. Me|u mno{tvom ~lanova,najve}i dio ~ine oni koji su potpuno pasivni, ili pokazuju nizakstepen aktivnosti, ali ipak imaju formalna prava u realizacijioblika interne partijske demokratije. Na takve ~lanove partijskaoligarhija se najvi{e oslawa u sprovo|ewu razli~itih procedurainterne partijske demokratije (unutarpartijski izbori, formuli-sawe osnovnih politi~kih stavova na partijskim kongresima itd.),jer protiv partijskog vo|stva mogu ustati samo oni ~lanovi kojisu od ranije aktivni i upoznati sa stvarnim stawem u partiji.Radi o~uvawa vlastitog socijalnog poloàja partijska elita teìsputavawu samodjelatnosti vanpartijske mase ili samoaktivnihdijelova partijskog ~lanstva.

Politi~ka apatija i pasivnost ne moraju nu`no zna~iti dasu gra|ani zadovoqni postoje}im dru{tvenim stawem (jer smatrajuda je ono {to jeste istovremeno ono {to treba da bude) -- insti-tucijama ili dru{tvenim odnosima, zbog ~ega nema potrebe dainterveni{u u politi~ke procese, kako tvrde neki autori. Odsu-stvo participacije u politi~kim procesima moè biti izazvanodejstvom razli~itih faktora. Prvo, mogu}e je da ve}ina gra|anaili pripadnika pojedinih socijalnih grupa nije zadovoqna svojimpoloàjem u dru{tvu, ali smatra da nije mogu}e napraviti drugiizbor, i to ne samo onda kad je to, kao u totalitarnim iliautokratskim sistemima, nemogu}e, ve} i onda kad politi~ka eli-ta u pluralisti~kim sistemima primjenom manipulativnih sred-stava stvara privid nepostojawa alternative postoje}em sistemupodjele mo}i. Drugo, izvor politi~ke apatije moè biti i tradi-


111

uglavnom u uzurpaciji prava koju vr{i partijska elita, partijski vrh. Nama seipak postavqa pitawe da li je pasivnost i rezignacija partijskog ~lanstva koje'odu{evqeno' prihvata ponekad kontradiktorne odluke partijskih rukovodstava,rezultat samo oduzimawa slobode koje rukovodstvo postiè upotrebom prinude imanipulativnih tehnika? Iako je tu sadràn veliki deo obja{wewa, mislimo daza razumevawe pasivizacije ~lanstva treba uzeti u obzir i jednu komponentu ukarakternoj strukturi savremenog ~oveka koju je izvrsno uo~io Erih From. To je,naime, bekstvo od slobode koja, u odre|enim situacijama, postaje prete{ko breme,nepodno{qivi teret koga savremeni ~ovek èli da se oslobodi. Subordinacija iposlu{nost ~lana su iluzorni izlaz, prividno re{ewe problema sa kojim se onsudara. Uvereni smo, dakle, da izvor mo}i partijskih lidera ne treba traìtisamo u uzurpaciji nego i u abdikaciji ~lanstva od svojih prava‘‘ (isto, str. 167).

cija, kad se pojedinci pokoravaju zato {to su dugotrajnim proce-som socijalizacije uvjereni da bi druga~ije pona{awe bilo nemo-gu}e ili neprihvatqivo. Tre}e, ~ak i kad pojedinci nisu zadovoq-ni postoje}im stawem, ne}e biti spremni da se politi~ki an-gaùju, ukoliko smatraju da realna alternativa nije zamisliva,{to ozna~avamo kao wihov pragmatizam. êtvrto, pojedinci }eponekad radi ostvarewa vlastitih ciqeva biti spremni da zane-mare nezadovoqstvo postoje}im stawem.

Otvarawe politi~kih stranaka prema vlastitom ~lanstvu ipretvarawe formalne unutarpartijske demokratije u stvarnu ne-mogu}e je bez aktivnog u~e{}a znatno ve}eg dijela partijskog~lanstva u politi~kom ìvotu. Politi~ke stranke ne mogu sameda rije{e taj problem. Potrebno je da se dogode krupnije dru{tve-ne promjene koje bi uticale na svijest gra|ana, a posebno partij-skog ~lanstva. Te promjene su po pravilu vezane za poreme}aje ufunkcionisawu dru{tvenog sistema ili pojedinih wegovih podsi-stema. Stabilnost sistema omogu}ava reprodukciju postoje}eg ti-pa politi~ke kulture. To mo`da jeste demokratska politi~kakultura, barem onoliko dugo koliko je vladaju}a klasa spremna datrpi demokratska pravila igre i politi~ke slobode,22 ali je usvakom slu~aju demokratska konformisti~ka politi~ka kultura,kojom potpuno dominira veberovski elitisti~ki model demokra-tije.

Svojim poloàjem u dru{tvu moè biti nezadovoqna ve}inagra|ana (pa se u pojam ve}ine ukqu~uju pripadnici razli~itihdru{tvenih grupa) ili ve}ina pripadnika jedne ili nekolikodru{tvenih grupa (klase, a pod odre|enim uslovima etni~ke ilidruge grupe) koje imaju sli~ne interese. Potrebno je da postojikriti~na masa, koja ne samo da je nezadovoqna svojim dru{tvenimpoloàjem, ve} je spremna da se bori za promjene. Vaàn poli-ti~ki faktor u nastojawima da se postignu promjene bila bipoliti~ka stranka (ili vi{e wih) koja se deklari{e kao zastup-nik wihovih interesa. Ne moè se o~ekivati da se krupnije dru-{tvene promjene, posebno ako imaju revolucionarni sadràj, po-stignu samo djelatno{}u partije kao politi~kog predstavnikaneke dru{tvene grupe. Jedna od najva`nijih posqedica nezadovoq-stva postoje}im stawem, a istovremeno i uslov {irewa politi~keparticipacije, jeste ukqu~ivawe u politi~ki proces onih koji sudotad bili pasivni i apati~ni. Politi~ke stranke u turbulen-tnim dru{tvenim procesima i periodima postaju masovne, a novo-


112

22 ,,Demokratska igra pravilnog smewivawa suprotstavqenih stranaka navlasti odigrava se, zaista, samo izme|u stranaka koje nisu radikalno suprotstav-qene. Tamo gde su one radikalno suprotstavqene ova igra ne funkcioni{e, iakose u na~elu smatra da moè funkcionisati‘‘ (Radomir Luki}, nav. djelo, str. 176).

prido{li ~lanovi vr{e snaàn pritisak na partijsku elitu, takoda, nezavisno od dotada{we prakse, unutarpartijski ìvot postajeotvoreniji, participativniji i demokrati~niji. Partijska elitamora barem djelimi~no da slijedi voqu samoaktiviranih i samo-djelatnih masa ukoliko ne èli da izgubi na~elno politi~kovo|stvo, koje joj jo{ nije osporeno.23 To se moè ozna~iti kaodijalektika politizacije i aktivizacije mase. Poja~ana partici-pacija u politi~kom ìvotu, a time i mawa zavisnost od partij-skih elita, zavisi}e od duìne, o{trine i sadrìne konkretnekrizne situacije.24 Nemogu}e je unaprijed re}i da li takve krize,nakon {to pro|u, ostavqaju dubqi i trajniji trag na organizacijui funkcionisawe politi~kih stranaka, odnosno da li wihovaprivremena otvorenost postaje permanentna. Izgleda da to zavisiod toga u kolikoj mjeri je privremena kriza pojedinog segmentadru{tvenog sistema uticala na institucionalne promjene i prom-jene u politi~koj svijesti onih koji su bili aktivni sudionicikrize.

Shvatawe da se politi~ki ìvot odvija po pravilima i uokvirima parlamentarizma ili, {ire, predstavni~ke demokratijesamo po sebi ograni~ava mogu}nost djelotvorne i {iroke parti-cipacije gra|ana u politi~kim procesima. Ono tako|e postavqanepremostive granice samostalnom mi{qewu i djelawu strana-~kog ~lanstva. Kako je ciq dobiti {to vi{e mjesta u parlamentu,partijske elite prenagla{avaju potrebu strana~kog jedinstva idiscipline. Partija koja èli da privu~e {to vi{e bira~a moradjelovati kao dobro programirana i kontrolisana ma{ina. Akoje na vlasti, partija isti~e kao svoj ciq koncentrisawe na rea-lizaciju vladinog programa i osigurawe stabilne parlamentarneve}ine. Ako je u opoziciji, partija kao osnovni ciq isti~e kon-centrisawe na kritiku vladine politike i pripremawe za pobjeduna narednim izborima. U oba slu~aja potrebno je postojawe ~vrsteorganizacije, sa stabilnim vo|stvom kome }e ~lanstvo biti po-


113

23 ,,Generalno uzeto, partijski vrhovi ipak nisu svemo}ni kako to sugeriralai~ka i u velikoj meri iskrivqena predstava. (...) Jedna od granica mo}i partij-skog vrha -- kad je re~ o partijama koje deluju u uslovima konkurencije -- jesteneophodnost da se obezbedi podr{ka {to ve}eg dela ~lanstva i bira~kog tela naizborima‘‘ (Vladimir Goati, nav. djelo, str. 167).

24 Dobar primjer koji to potvr|uje su studentski nemiri u nizu zemaqaZapadne Evrope, a naro~ito u Francuskoj (kojima su se pridruìli i generalni{trajk deset miliona radnika i okupacija velikog broja preduze}a). Tako dubokakriza uslovila je pojavu novih oblika organizovawa i takvo participirawe upoliti~kim procesima koje je pokazalo da su tradicionalni oblici partijsko-po-liti~kog organizovawa i djelovawa nedovoqni. No, kako ta kriza nije dovela upitawe same temeqe ekonomskog i politi~kog sistema, alternativni obliciorganizovawa i djelovawa koji su insistirali na direktnoj demokratiji i odsustvuili minimumu hijerarhijskih odnosa unutar samih sebe nisu mogli odnijeti pre-vagu i ukloniti tradicionalnu ulogu politi~kih stranaka.

korno. Sa stanovi{ta ostvarewa ciqeva partijskih elita, to jesvakako pozitivno, ali ne i sa stanovi{ta mogu}nosti partici-pacije strana~kog ~lanstva u procesima politi~kog odlu~ivawa.

PARTICIPACIJA BEZ POSREDOVAWAPOLITI^KIH STRANAKA

Predstavni~ka demokratija koja po~iva na takmi~ewu poli-ti~kih stranaka oteàva i participaciju vanstrana~kih gra|anau politi~kim procesima. Kako se sve va`ne odluke u dràvidonose u parlamentu, koji je okupiran ~lanovima politi~kih stra-naka, ili u vladama, koje su sastavqene po strana~kom kriteriju-mu, gra|ani kao vanstrana~ki politi~ki subjekti nemaju skoronikakvu mogu}nost da uti~u na sadrìnu i kvalitet tih odluka.Rje{ewe ovog problema ne moè se traìti u bilo kakvim noviminstitucionalnim aran`manima. Instituti neposredne demokra-tije ne predstavqaju nikakvu novost, ve} demokratski ideal ~ijudjelotvornu primjenu spre~avaju upravo partijske elite, ali i samsistem predstavni~ke demokratije. Dokle god su gra|ani, kao po-tencijalni subjekti politi~kih procesa, atomizovani, individua-listi~ki nastrojeni i apati~ni, ~ak i formalno priznawe mo-gu}nosti primjene instituta neposredne demokratije ne}e imative}eg prakti~nog zna~aja.

Rje{ewe, dakako, nije u ukidawu politi~kih stranaka. Onesu samo jedan oblik priznawa da je dru{tvo podijeqeno na poje-dince i dru{tvene grupe sa razli~itim, pa i suprotnim, intere-sima, koji se ideolo{ko-politi~ki artikuli{u kroz na~elne iprakti~ne programe politi~kih stranaka. Me|utim, ne moè seprihvatiti da su politi~ke stranke jedini ili glavni tuma~iinteresa ili shvatawa pojedinih dru{tvenih grupa. One su samojedan mogu}i oblik wihovog izraàvawa.25 Da li }e politi~kestranke zadràti dominantnu ulogu u oblikovawu i zastupawuinteresa i stavova pojedinih socijalnih grupa, zavisi od raz-li~itih faktora. Dva su primarna: na~in na koji su tu uloguvr{ile u dosada{wem periodu i rezultati koje su postigli; testepen razvoja politi~ke svijesti. Prvi faktor se zapravo moèozna~iti kao stepen demokratskog legitimiteta koji su politi~kestranke postigle i uspijevaju da ga odrè. S obzirom na na~in


114

25 Slobodan Jovanovi} je pisao o ulozi politi~kih stranaka: ,,Svaka stran-ka samim tim {to je stranka, posmatra stvari sa jednog svog osobnog gledi{takoje se ne poklapa s onim {irim gledi{tem op{tih dràvnih interesa. Strankeraspaquju fanatizam i {ire predrasude; uop{te unose u raspravqawe politi~kihpitawa mnogo strasti i zainteresovanosti. Partijsko je mi{qewe su{ta suprot-nost objektivnom mi{qewu‘‘ (prema: V. Goati, nav. djelo, str. 111--112).

organizovawa i rada, sopstvenu birokratizaciju i svo|ewe demo-kratije na kompeticiju elita, politi~ke stranke malo koga moguuvjeriti da djeluju zaista demokratski i da ne spre~avaju {iruparticipaciju individua i socijalnih grupa organizovanih vanpartija u politi~kim procesima.

Izgleda da ukqu~ivawe gra|ana u politi~ke procese ne}ebiti ostvareno zahvaquju}i politi~kim strankama i kroz wih, ve}uprkos wima i van wih. To ne zna~i da }e one nestati iz dru{tve-nog ìvota, ve} da }e dobiti konkurenciju u drugim oblicimaorganizovawa i djelovawa.26 U tom pogledu naro~ito je zna~ajnapojava razli~itih dru{tvenih pokreta.27 Da bi oni postali pravaalternativa politi~kim strankama, potrebno je da se ispuni ne-koliko uslova. Prvo, potrebno je da postoje}i dru{tveni sistemdoìvi takvu krizu koja bi dovela u pitawe osnovne principe nakojima po~iva. Kriza principa samo jednog podsistema (poli-ti~kog, na primjer) te{ko moè dati dugoro~ne pozitivne rezul-tate, po{to ga ekonomski podsistem, koji ostaje mawe-vi{e netak-nut, ubrzo sebi prilago|ava i promjene koje su u wegovim okviri-ma uslijedile svodi u prihvatqive okvire.

Drugo, kriza principa i institucija sistema mora bitipra}ena razvojem politi~ke svijesti da se ona moè razrije{iti


115

26 Prvi autor koji je sistematski i kriti~ki analizirao politi~ke stranke,Mojsej Ostrogorski, predlagao je politi~ki sistem bez politi~kih stranaka(bespartijski sistem). Taj prijedlog je logi~ki slijedio iz o{tre kritike poli-ti~kih stranaka koju je dao. Ostrogorski je smatrao da umjesto politi~kih stra-naka treba da postoje ad hoc grupe koje bi se formirale uo~i izbora i trajale dowihovog okon~awa, ili onoliko dugo koliko bi bilo potrebno da se neka grupaizbori za odre|eni interes. Kako ne bi postojale stalne organizacije, kakve supartije, nego bi se ad hoc grupe iznova formirale i rasformirale u skladu satrenutnim interesima i potrebama, ne bi bilo mogu}e da politi~kim ìvotomovlada elita. Mada je ovaj prijedlog intrigantan sa stanovi{ta ostvarewa demo-kratskog ideala, nije mogao biti ostvaren u tako konfliktnom dru{tvu kakvo jeburòasko. Postojawe politi~kih stranaka je izraz postojawa i odvijawa klasneborbe (otud postojawe gra|anskih i radni~kih partija sa potpuno suprotnimprogramima), ali i napetosti i razlika unutar svake pojedine klase (otud posto-jawe vi{e partija koje zastupaju interese pojedinih klasnih frakcija). Na koncu,~ak i kad politi~ke stranke nisu nastale sa primarnim ciqem zastupawa klasnihinteresa (kakav je slu~aj sa regionalnim ili nacionalnim strankama), one sunastojale da specifi~nost interesa i zahtjeva koje zastupaju predstave kao poli-ti~ke i ostvare ih kroz politi~ki konflikt. Zamjena politi~kih stranaka ad hocgrupama koje bi bile tako kratkog vijeka da ne bi stigle da razviju hijerarhijskuorganizaciju i nedemokratsku praksu, bilo bi mogu}e u dru{tvu u kome bi, dodu{e,postojali razli~itost interesa i mi{qewa, ali oni ne bi dobili politi~kikarakter, {to je mogu}e samo ako u dru{tvu nema grupa sa antagonisti~kiminteresima, nego se interesi svih grupa mogu ostvariti unutar datog dru{tva bezpotrebe wegovog prevladavawa.

27 ,,Nesporno je da su novi dru{tveni pokreti, svojom senzibilno{}u zanove qudske potrebe i za goru}a pitawa savremenog sveta i ~oveka, ponudiliprakti~nu kritiku klasi~nih dru{tvenih pokreta i politi~kih institucija‘‘(Vuka{in Pavlovi}, Poredak i alternativa, Univerzitetska rije~, Nik{i} 1987, str. 31).

samo anga`manom onih socijalnih subjekata koji dotad nisu sudje-lovali u procesima odlu~ivawa, i to van institucija i organiza-cija koje su dotad postojale kao nedemokratske ili samo formalnodemokratske, a u ~ijoj osnovi funkcionisawa stoji birokratskahijerarhija.

Tre}e, ta nova dru{tvena i politi~ka svijest, koja vodipostepenom formirawu tipa aktivisti~ke demokratske politi~kekulture, mora se izraziti u dva oblika. Jedan je kvantitativnopove}awe broja u~esnika politi~kih procesa, {to ne zna~i da seunaprijed moè odrediti koji je to procenat politi~kih subjekatakoji }e na razli~ite na~ine participirati u politi~kom ìvotu.Drugi je da to u~e{}e u politi~kom ìvotu bude kvalitativnonovo, ~ak i suprotno dotada{wem, u tom smislu da se participa-cija u politi~kim procesima ne}e ogledati u tome da elita vodimasu, ve} da novi subjekti politi~kih procesa vr{e pritisak nadotada{wu elitu i odre|uju weno pona{awe, ~ime se podjela naelitu i masu prevazilazi.

Zna~ajnija uloga dru{tvenih pokreta, me|utim, ne}e dovestido ukidawa ne samo politi~kih stranaka,28 nego i drugih organi-zacija (sindikata, na primjer) koje po~ivaju na principima biro-kratske hijerarhije, a koje istupaju kao zastupnici odre|enihsocijalnih grupa, {to je wihova differentia specifica. Dru{tvenipokreti mogu odigrati zna~ajnu ulogu u razvoju politi~ke parti-cipacije utoliko {to i sami doprinose oblikovawu politike,mada nisu politi~ki u uèm smislu, ali samo pod uslovom da nisuorganizovani na na~in politi~kih ili drugih organizacija kojimagospodari oligarhija. Da li }e to biti slu~aj, zavisi od dvafaktora. Prvi se ti~e samih pravila po kojima se dru{tvenipokreti organizuju, jer hiperorganizovanost, koja karakteri{emoderne partije, ne moè biti zamijewena nedostatkom organiza-cije. Ukoliko bi se to desilo, u ime spontanosti i pune demokra-tije stvorila bi se rukovode}a grupa koja bi gospodarila takvimpokretima, a bila bi i neizabrana i neodgovorna. Drugi faktorti~e se nove politi~ke svijesti, u ~ijoj osnovi se, izme|u ostalog,nalaze i uvjerewa da postoje}e organizacije ne mogu biti nosiocidru{tvenih promjena i da u tu svrhu moraju nastati alternativnioblici organizovawa koji }e samo izraàvati, a ne stvarati, voqusamodjelatnih subjekata. Politi~ke stranke su ve} dosad izgubilemnogo od svog legitimiteta. Da bi one kona~no prestale da budu


116

28 Sli~no misli poznati britanski sociolog Tomas Botomor: ,,Mislim dasu novi dru{tveni pokreti put da se pokrenu novi problemi, da se postave novizahtevi i da se na nov na~in politi~ki aktiviraju razli~ite grupe qudi, kako bise, u krajwoj liniji, sve te snage mo`da udruìle oko odre|enog politi~kogprograma. (...) U svakom slu~aju, ne vidim u dru{tvenim pokretima alternativukoja iskqu~uje politiku i politi~ke partije‘‘ (isto, str. 74).

smetwa {iroj politi~koj participaciji, potrebno je da samodje-latni politi~ki subjekti shvate ne samo zna~aj, nego i mogu}nostdjelovawa posredstvom alternativnih pokreta, jer, ma koliko daneki oblik organizovawa izgleda poèqan, ne}e biti dostignutukoliko ne postoji uvjerewe u mogu}nost ostvarewa wegove dru-{tvene funkcije.

Po na~inu svog nastanka, organizovawa i djelovawa dru-{tveni pokreti mogu doprinijeti otvarawu politi~kih stranakai politi~kih procesa. To }e se, me|utim, dogoditi samo ako uspijuodoqeti isku{ewu da se organizuju po uzoru na politi~ke stranke.Tendencije ka oligarhizaciji dru{tvenih pokreta su, na~elno,mawe nego u politi~kim strankama zbog toga {to oni nisu osno-vani s ciqem vr{ewa vlasti, ve} vr{ewa pritiska na vlast,29 tezbog toga {to su ih obrazovali oni politi~ki subjekti koji èleda ostvare dru{tveni aktivizam, ali nisu zadovoqni postoje}imorganizacijama (prvenstveno politi~kim strankama) koje ne omo-gu}avaju dovoqan stepen angaòvawa. Problem nastupa onda kaddru{tveni pokreti postanu tako zna~ajan dru{tveni ~inilac dawihovo djelovawe uti~e na sadrìnu vladine politike. Tad se uwima javqa problem (ne)jednake raspodjele mo}i, jer vode}i kru-govi u pokretu èle da postanu elita, odnosno steknu monopol uvr{ewu pritiska na izvr{nu vlast. Jedino djelotvorno sredstvospre~avawa razvoja tendencija ka oligarhizaciji treba vidjeti usamodjelatnosti pripadnika dru{tvenih pokreta, koji bi spri-je~ili izopa~avawe osnovnih principa i razloga wihovog osniva-wa. To treba da bude lak{e nego u politi~kim strankama, zato{to dru{tveni pokreti nisu povezani sa dràvnom vla{}u, ali izato {to je prosje~na svijest wihovih pripadnika razvijenija odprosje~ne svijesti pripadnika politi~kih stranaka. To ne dolazitoliko do izraàja kod ,,sistemskih‘‘ dru{tvenih pokreta i na-ro~ito ne u ,,normalnim‘‘ stawima jednog dru{tva, na {ta suukazivali i Ferenc Feher i Agne{ Heler,30 ali se to mijewa utoku velikih dru{tvenih promjena.


117

29 Ne moè se tvrditi da novi dru{tveni pokreti, samom svojom pojavom,iskqu~uju mogu}nost tendencija ka oligarhizaciji, koje spre~avaju participacijuu procesima odlu~ivawa. To naro~ito vaì za one dru{tvene pokrete koji nisuantisistemski. Dru{tveni pokreti koji su barem potencijalno antisistemski suantitehnokratski, odnosno u svojoj borbi usmjereni protiv tehnokratije, a zasamoupravqawe shva}eno kao pravo na vlastiti ìvot i ostvarewe kontrole qudinad dru{tvenim samodjelovawem. Ukoliko postavqaju pitawe otu|ewa u ekonom-skoj i politi~koj sferi, oni postavqaju pitawe opstanka samog sistema, a takvipokreti znatno teè podlijeù oligarhiji nego oni koji samo èle da svojimpritiskom na dràvu postignu odre|ene korekcije sistema.

30 ,,Ne pori~u}i ~iwenicu da moderni dru{tveni pokreti razvijaju noveenormne kriti~ke potencijale za dru{tvenu akciju -- (Ferenc i Heler -- G. M.)ukazuju da su pokreti uvek i nu`no podeqeni na militantni deo i sledbenike ida je fakti~ki uticaj militantnog jezgra pokreta izuzet od demokratske i druge

Goran Markovi}

INFLUENCE OF POLITICAL PARTIES ON DEVELOPMENT

OF POLITICAL PARTICIPATION

Summary

Organization and activity of modern political parties rest on accentu-ated division on party elite and mass of members. In order to preserve itsprivileged social position, party-political elite, as a social group that is bearerof political power, obstructs self-activity and efficient participation in poli-tical processes of political parties' members as well as non-partisans. Deve-lopment of political participation is possible if social role of political partiesis going to be changed. For this few conditions would be fulfilled: profoundcrisis of social system or its particular subsystems; development of newpolitical consciousness which leads to self-activity of political subjects; newforms of organization, such as social movements, that would be organizedand led in participatory and unbureaucratic manner which would contributeto democratization of political parties and decrease of elite's power.

Key words: Political parties. -- Political participation. -- Participatory democracy. --

Political elites. -- Social movements.


118

izborne procedure i kontrole. U situaciji koju oteàva izuzetno fluidni karak-ter pokreta, vode}e jezgro, po wihovom mi{qewu, uti~e na aktivnost pokreta namnogo nedemokratskiji na~in od ve}ine birokratizovanih politi~kih partija‘‘(Vuka{in Pavlovi}, nav. djelo, str. 53--54).

UDK 347.952

Nikola Bodiroga

PRIGOVOR TRE]EG LICAU IZVR[NOM POSTUPKU

U ZIP-u iz 2000. zakonodavac nije uredio instrumente pravne za{tite

prava tre}ih lica koja mogu biti ugroèna u izvr{nom postupku. Problem je

bio razre{avan na dva na~ina. Prvo, tre}e lice je moglo izlu~nom tu`bom da

pokrene parni~ni postupak. Drugo, prigovor tre}eg lica je dozvoqen {irokim

tuma~ewem odredbe ~lana 49. stav 3. ZIP-a iz 2000. U toj situaciji sporno je

bilo pitawe procesnih odredbi koje bi se primenile na datu situaciju.

U praksi se redovno de{ava da prava tre}ih lica budu povre|ena spro-

vo|ewem izvr{ewa. Od sudskog izvr{ioca ne moè se o~ekivati da prilikom

sprovo|ewa izvr{ewa za svaku stvar koja se nalazi u posedu du`nika posebno

utvr|uje svojinski status. S tim u vezi, redovno se radwama prinudnog

izvr{ewa obuhvataju i stvari i prava koja pripadaju tre}im licima. Zbog

toga se zakonodavac u novom ZIP-u iz 2004. opredelio da ponovo uvede prigovor

kao primarno sredstvo za{tite tre}ih lica u izvr{nom postupku.

Tre}e lice koje tvrdi da ima pravo na predmetu izvr{ewa moè

{tititi svoja prava prigovorom sve do okon~awa izvr{nog postupka.

Alternativno, tre}e lice moè i da pokrene parnicu. Naravno, da bi se

zahtevu tre}eg lica udovoqilo, potrebno je da je wegovo pravo takvog

kvaliteta da spre~ava izvr{ewe.

Stoga se intervencija zakonodavca kojom su tre}im licima u izvr-

{nom postupku ponovo obezbe|ena pravna sredstva za za{titu wihovih

prava ~ini opravdanom. Odsustvo pravnih sredstava za za{titu prava

tre}ih lica u izvr{nom postupku pokazalo se opasnim i po pravnu sigur-

nost i po efikasnost izvr{ewa. Prigovor tre}eg lica u izvr{nom postup-

ku, ponovo uveden odredbama ZIP-a iz 2004, uspeva da pomiri zahteve efi-

kasnosti i zakonitosti u sprovo|ewu izvr{ewa.

Kqu~ne re~i: Izvr{ewe. -- Prigovor. -- Razlozi. -- Postupak.

UVOD

Iako se u ulozi stranaka u izvr{nom postupku pojavqujuizvr{ni poverilac i izvr{ni du`nik, izvr{ewe ~esto proizvodi

119

posledice i u pravnim sferama tre}ih lica. Vo|ewe izvr{nogpostupka mora biti ograni~eno na stvari i prava izvr{nog du`ni-ka, tj. na korpus prava lica ~ija obaveza proizlazi iz izvr{ne iliverodostojne isprave. U praksi se iz razli~itih razloga (gre{keizvr{nog suda, nesavesno kori{}ewe procesnih prava od stranestranaka izvr{nog postupka itd.) de{ava, da se izvr{ewem pov-redi pravo nekog lica koje nije ni izvr{ni poverilac ni izvr{nidu`nik.

Upravo zbog takvih situacija, koje nisu retke, tre}im lici-ma ~ija su prava povre|ena sprovo|ewem izvr{ewa, potrebno jegarantovati pravna sredstva za za{titu wihovih prava.

Predmet na{eg interesovawa u ovom radu je prigovor tre-}eg lica, naro~ito pravno sredstvo koje je ustanovqeno radiza{tite tre}ih lica od povreda wihovih prava u postupku izvr-{ewa. Bi}e analizirane glavne procesne karakteristike pri-govora tre}eg lica, kao i osobenosti koje prate postupak od-lu~ivawa po izjavqenom prigovoru. Kona~no, analizira}emomogu}i uticaj za{tite prava tre}ih lica na ostvarewe na~elaefikasnosti izvr{nog postupka u svetlu novog Zakona o izvr-{nom postupku iz 2004.1

I. DVOSTRANA^KI KARAKTERIZVR[NOG POSTUPKA

Na~elo postojawa dve strana~ke uloge zauzima centralnomesto u izvr{nom postupku.2 Su{tina ovog na~ela sastoji se utome da ne moè biti ni parni~nog ni izvr{nog postupka, ako nepostoje dve stranke sa suprotnim ulogama.3 Ono {to vezuje par-ni~ni i izvr{ni postupak jeste postojawe suprotstavqenih stra-na~kih uloga. Mogu}e je da i u izvr{nom i u parni~nom postupkuu istoj strana~koj ulozi u~estvuje vi{e subjekata, bilo kao samo-stalne stranke-suparni~ari, bilo kao wihovi pomaga~i-ume{a~i.4

Nikada se, me|utim, ne moè dogoditi da u jednoj parnici ilipredmetu izvr{ewa, odnosno obezbe|ewa, bude vi{e ili mawe oddve strana~ke uloge.

Ova nu`nost postojawa dve suprotne strana~ke uloge u par-ni~nom, odnosno izvr{nom postupku, ima za posledicu da izvr{ni


120

1 Zakon o izvr{nom postupku Republike Srbije (Slu`beni glasnik Repu-blike Srbije, br. 125/2004), donet 15. XI 2004, u daqem tekstu: ZIP iz 2004.

2 G. Svilanovi} i N. [arki}, Poloàj stranaka u izvr{nom postupku,Aktuelna pitawa jugoslovenskog procesnog zakonodavstva, Beograd 1996, str. 237.

3 N. Sre}kovi}, D. Luki},Priru~nik sudskog izvr{nog postupka, Beograd1981, str. 28.

4 S. Triva, V. Belajec, M. Dika, Sudsko izvr{no pravo, Zagreb 1984, str. 93.

i parni~ni postupak prestaju, ako iz bilo kog razloga do|e dosjediwewa (konfuzije) parni~nih uloga.

Pojam stranaka u parni~nom postupku iskqu~ivo je proces-nopravni, a u izvr{nom postupku i materijalnopravni, jer pove-rilac moè biti samo lice koje pored nu`nih procesnopravnih,ispuwava i materijalnopravne pretpostavke. To zna~i da je nosi-lac potraìvawa iz izvr{ne ili verodostojne isprave, a du`niksamo lice koje pored procesnih pretpostavki, tako|e ispuwava imaterijalnopravne pretpostavke, tj. da je prema izvr{noj iliverodostojnoj ispravi, nosilac obaveze ispuwewa potraìvawakoje je utvr|eno na autoritativan na~in.

U izvr{nom postupku, poverilac jo{ u predlogu za izvr{e-we mora dokazivati svojstvo poverioca i du`nika izvr{nom iliverodostojnom ispravom, odnosno, u slu~aju pravnog sledovawa,javnom ili po zakonu overenom privatnom ispravom. Sli~nostizme|u stranaka izvr{nog i stranaka parni~nog postupka sastojise samo u tome {to stranke u izvr{nom, kao i stranke u parni~nompostupku, moraju ispuwavati iste procesne pretpostavke, kao npr.postojawe stranke, strana~ku i parni~nu sposobnost.5

Za razliku od parni~nog postupka, gde od samog po~etka pado pravnosna`nog zavr{etka nije poznato da li povreda ili ug-roàvawe subjektivnog gra|anskog prava na koje se tuìlac pozi-va, postoji ili ne, izvr{ni postupak nije pra}en neizvesno{}u utom smislu. Naime, ve} prilikom pokretawa izvr{nog postupka,izvr{ni poverilac je duàn da uz predlog za izvr{ewe priloìizvr{nu ili verodostojnu ispravu, kojom se nesporno potvr|ujepostojawe i dospelost potraìvawa izvr{nog poverioca. To zna-~i, da je ve} u fazi pokretawa izvr{nog postupka jasno komepripada potraìvawe, radi ~ijeg namirewa se vodi izvr{ni pos-tupak, {to se odraàva na procesna prava i du`nosti stranaka uizvr{nom postupku.

II. O POTREBI ZA[TITE PRAVA TRE]IH LICAU IZVR[NOM POSTUPKU

ZIP iz 2004. stavqa na raspolagawe tre}im licima, tj.u~esnicima u postupku koji nisu ni izvr{ni poverilac ni izvr-{ni du`nik odre|ena pravna sredstva radi za{tite wihovih pra-va. To nisu pravni lekovi, ve} sredstva za za{titu wihovih prava,kao posledica poloàja koji ova lica imaju u postupku izvr{ewa.6

U izvr{nom postupku potencijalno u~estvuje mnogo {iri krug

Nikola Bodiroga (str. 119--134)

121

5 Hans Brox/Wolf-D.Walker, Zwangs-vollstreckungsrecht, München 1999, str. 8.6 V. Risti}, Komentar ZIP, Beograd 1999, str. 121.

subjekata nego u parni~nom postupku. Prilikom izvr{ewa moèdo}i (i redovno ~esto dolazi) do obuhvatawa i imovinskih odnosadu`nika sa tre}im licima. Ta lica ne predstavqaju stranke uizvr{nom postupku, ali im zakon priznaje pravo da budu obave{te-ni o toku postupka i da preduzimaju odre|ene radwe.

Tre}a lica mogu da se ume{aju u postupak u kome nisustranke i da aktivno {tite svoja prava i pravne interese. Izvr-{ewe se sprovodi na stvarima i pravima koji pripadaju du`niku,tj. koji se nalaze u wegovoj dràvini. Ukoliko se izvr{ewe spro-vodi na nepokretnostima, ne postoje nikakve te{ko}e da se utvrdida li one pripadaju du`niku ili ne. To obezbe|uju informacijeiz zemqi{nih kwiga na podru~jima gde su zemqi{ne kwige usta-novqene u skladu sa zakonom. Druga~ije stoje stvari sa pokretnimstvarima. Ovde bi bilo previ{e zahtevati od sudskog slu`benikada za svaku pokretnu stvar utvr|uje da ona pripada du`niku. Zatosudski slu`benik treba samo da utvrdi da li se pokretne stvarinalaze u dràvini izvr{nog du`nika.

Me|utim, u postupku izvr{ewa ne moè se uvek sa preciz-no{}u utvrditi koje stvari i prava pripadaju samo izvr{nomdu`niku. Ako bi se u svakom konkretnom slu~aju, organ nadleànza sprovo|ewe izvr{ewa upu{tao u proveru, time bi se i{lo nau{trb ekonomi~nosti postupka. Zbog toga ZIP iz 2004, teè}ida ublaì protivre~nost izme|u ova dva zahteva, polazi od pret-postavke da izvesna stvar ili pravo koji su u konkretnom slu~ajupredmet izvr{ewa pripadaju du`niku, ali je istovremeno poduslovima utvr|enim zakonom ustanovqeno ovla{}ewe u koristtre}ih lica da tu pretpostavku osporavaju.

Zakonodavac, kao {to smo videli, nije propisao du`nostorgana koji je nadleàn za sprovo|ewe izvr{ewa, da u svakompojedina~nom slu~aju ispituje da li stvar u odnosu na koju sesprovode radwe izvr{ewa pripada du`niku ili nekom tre}emlicu, ve} polazi od nekih objektivnih obele`ja, pri ~emu, ako suta obele`ja prisutna, onda se pretpostavqa da wemu sporna stvarzaista pripada. Ta su obele`ja brojna i razli~ita: a) u pogledustvari na kojima se prava sti~u upisom u zemqi{nu, odnosno druguzakonom odre|enu javnu kwigu, ako se kao upisano lice javqaizvr{ni du`nik, zna~i da stvar odnosno pravo pripada wemu, b)ako zemqi{te nije upisano u javnu kwigu, onda se kao vaqanapretpostavka uzima posed, odnosno suposed, v) u pogledu pokretnihstvari koje se nalaze kod samog poverioca ili tre}eg lica, dovoq-na je izjava izvr{nog poverioca, odnosno tre}eg lica da te stvaripripadaju du`niku i da je ono voqno da ih preda, g) u pogledupotraìvawa dovoqno je samo tvr|ewe izvr{nog poverioca.7


122

7 B. Blagojevi}, isto, str. 294.

Tre}e lice moè pravnim sredstvom koje mu je priznato daspre~i daqe vo|ewe, odnosno nastavak izvr{ewa na nekom pred-metu ili wegovom delu, ili na nekom pripatku nekretnine, kojije obuhva}en izvr{ewem u korist nekog drugog lica, zbog toga {toono (tre}e lice) ima na wemu takvo pravo zbog kojeg nije dopu{te-no izvr{ewe radi namirewa poverio~evog zahteva.8

Zahtev tre}eg lica, odnosno wegov prigovor, usmeren jeprema dozvoli izvr{ewa, a ne prema potraìvawu kao takvom.Pravo tre}eg lica nije povre|eno dono{ewem izvr{nog naslovakao pravnog akta ve} sprovo|ewem izvr{nih radwi na osnovutog pravnog akta. Upravo u tom jazu izme|u pravnog stawa utvr-|enog izvr{nim naslovom po kojem je izvr{ni du`nik obavezanda namiri poverio~evo potraìvawe i fakti~kog stawa, kojezna~i i sprovo|ewe fakti~kih radwi prema imovini tre}eglica, stvara se prostor za tre}e lice da se koristi navedenimpravnim sredstvom. Predmet napada tre}eg lica je samo izvr-{ewe, i to samo ukoliko su wime povre|ena prava doti~nogtre}eg lica, koje se wime koristi (a ne svakog tre}eg lica, pai onog ~ija su prava povre|ena, ali se ovim sredstvom nijekoristio).9

III. NEDOPUSTIVOST PRIGOVORA TRE]EG LICAU VREME VA@EWA ZAKONA

O IZVR[NOM POSTUPKU IZ 2000.

U Zakonu o izvr{nom postupku iz 2000 (u daqem tekstu: ZIPiz 2000)10 nije predvi|eno pravo tre}eg lica da podnese prigovor,a kamoli upu}ivawe na parnicu radi progla{ewa nedopu{tenim.Shodno tome, sudska praksa je zauzela stanovi{te po kome se uZIP-u iz 2000. ne dozvoqava podno{ewe niti prigovora nititu`be tre}eg lica radi progla{ewa izvr{ewa nedopu{tenim, tese takav prigovor, odnosno tu`ba moraju odbaciti. Kao obraz-loèwe, uzimane su odredbe ~lana 262. ZIP-a iz 2000. kojima jebilo predvi|eno da se postupak zapo~et do dana stupawa na snaguovog zakona ima okon~ati po odredbama novog Zakona. U jednomslu~aju Vi{i privredni sud u Beogradu zauzeo je stav po komepropust zakonodavca da predvidi prigovor tre}eg lica u postupkuizvr{ewa zna~i da se takav prigovor mora odbaciti kao nedozvo-qen, ~ak iako je podnet u vreme vaèwa ranijeg Zakona o izvr-


123

8 F. ûlinovi}, I. Matijevi}, isto, str. 1144.9 F. ûlinovi}, I. Matijevi}, isto, str. 1144.10 Zakon o izvr{nom postupku donet 30. juna 2000. godine, koji je stupio na

snagu 8. VII 2000 (Slu`beni list SRJ, br. 28/00, 73/00, 71/01).

{nom postupku iz 1978 (u daqem tekstu: ZIP iz 1978)11 koji jepodno{ewe takvog prigovora dozvoqavao.12 Sa gotovo identi~nimobrazloèwem, zasnovanim na tuma~ewu propisa stricto sensu, pri-govor tre}eg lica odbacivali su i sudovi op{te nadle`nosti.13

Postojalo je, me|utim, i druga~ije stanovi{te. Tako je Vi{iprivredni sud u Beogradu, samo {est meseci nakon dono{ewanapred citirane odluke, zauzeo stanovi{te po kome dono{eweZIP-a iz 2000. ne moè uticati na zavr{etak postupka koji jepokrenut prigovorom tre}eg lica, ako je prigovor izjavqen uvreme vaèwa ranijeg ZIP-a iz 1978.14 Osnov ovakvog rezonovawaje tuma~ewe po kome to {to se u ZIP-u iz 2000. ne pomiweprigovor tre}eg lica, ne zna~i da on nije dozvoqen, jer se radi osvojinskoj tu`bi, ~ije se podno{ewe ne moè iskqu~iti samo zato{to nije u zakonu navedena.

Tuma~ewe prelaznih i zavr{nih odredaba ZIP-a iz 2000.izazivalo je nedoumice. Naime, u ZIP-u iz 2000. u prelaznim izavr{nim odredbama propisana je primena novog zakona na ve}zapo~ete postupke izvr{ewa (vidi ~lan 262. ZIP-a iz 2000). Radise o metodu, dosada nepoznatom u uporednom zakonodavstvu.15 Ovaodredba predstavqa izuzetak i u odnosu na dosada ustaqenu praksu,kada je re~ o prelaznim i zavr{nim odredbama procesnih zakona.To daqe zna~i da se ZIP iz 2000. koji zabrawuje tu`bu za nedo-pustivost izvr{ewa, primewuje na sporove zapo~ete po tu`bamaza nedopustivost izvr{ewa, a po odredbama ZIP-a iz 1978.

Ipak, ne moè se konstatovati da je po ovom pitawu sudskapraksa bila sasvim jedinstvena. Odbacivawe prigovora tre}eglica koji su podneti u vreme vaèwa ranijeg ZIP-a iz 1978, a pokojima se odlu~uje u vreme primene ZIP-a iz 2000, odgovaralo birestriktivnijem tuma~ewu prelaznih odredaba ZIP-a iz 2000.


124

11 Zakon o izvr{nom postupku (Slu`beni list SFRJ, br. 20/78), u daqemtekstu: ZIP iz 1978.

12 Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P` 2501/2000 od 15. XI 2000.13 Re{ewe Okru`nog suda u Vaqevu, G` 221/01 od 28. II 2001.14 Re{ewe Vi{eg Privrednog suda u Beogradu, P` 3109/2001 od 30. V 2001.15 Op{te je pravilo da se pretpostavke za preduzimawe i dejstvo neke

parni~ne radwe ocewuju prema zakonu koji je vaìo u vreme wenog preduzimawa.Iz toga ne sledi da se procesni zakoni primewuju sa retroaktivnim dejstvom.Na~elno, procesni zakoni se primewuju odmah, ali se wihovo dejstvo ne moèprotegnuti na parni~ne radwe, koje je stranka preduzela pre stupawa novogprocesnog zakona na pravnu snagu. U suprotnom, nastaju problemi u uskla|ivawuradwi koje su preduzete po starom procesnom zakonu, sa druga~ijim pravnimreìmom koji je ustanovqen novim procesnim zakonom. Ovo naro~ito vaì usituaciji u kojoj novi procesni zakon ne predvi|a neko pravno sredstvo, koje jebilo mogu}e izjaviti po ranijem zakonu. Jedan takav problem su prouzrokovaleprelazne i zavr{ne odredbe ZIP-a iz 2000. Vi{e o problemu vaèwa procesnihzakona u vremenu vidi u S.Triva, M. Dika, Parni~no procesno pravo, Zagreb 2004,str. 63.

Preovladalo je shvatawe, po kome, stupawe na snagu novog ZIP-aiz 2000, ne uti~e na parni~ni postupak koji je pokrenuo du`nikradi utvr|ivawa da je izvr{ewe nedopu{teno, pa bez obzira nato {to novi zakon ne poznaje taj institut i {to predvi|a da }ese postupak izvr{ewa zapo~et po pravilima ranijeg ZIP-a iz1978, okon~ati po odredbama novog zakona, takav parni~ni postu-pak pokrenut po odredbama ranijeg ZIP-a iz 1978. ima se i okon~a-ti po odredbama ranijeg ZIP-a iz 1978.

Za ovo stanovi{te opredelio se i Vrhovni sud Srbije. IakoZIP iz 2000. predvi|a da }e se postupak izvr{ewa zapo~et popravilima ranijeg ZIP-a iz 1978. okon~ati po odredbama novogZIP-a iz 2000, kako je parni~ni postupak radi progla{ewa izvr-{ewa nedopu{tenim zapo~et za vreme vaèwa ranijeg ZIP-a iz1978, to se parni~ni postupak ima okon~ati na osnovu ranijegZIP-a iz 1978, bez obzira na to kada je nastao izvr{ni naslov.16

Re{ewe o izvr{ewu doneto je u vreme vaèwa ranijeg ZIP-a iz1978. U to vreme podneta je i tu`ba u ovoj parnici. Zato se iodluka mora doneti po ranijem ZIP-u iz 1978.17

IV. PRIGOVOR TRE]EG LICA PREMAODREDBAMA ZIP-a IZ 2004.

ZIP iz 2004. ponovo uspostavqa pravo tre}ih lica da uloèprigovor i tako spre~e izvr{ewe na predmetu na kojem imajuodre|eno pravo.18 Izlu~ni prigovor tre}eg lica protiv izvr{e-wa, zapravo je posledica shvatawa da je za tre}a lica izvr{eweodnos izme|u izvr{nog poverioca i izvr{nog du`nika inter aliosacta, ako izvr{ewe tangira sferu pravnih interesa tre}eg lica.U takvim situacijama mora se omogu}iti efektivna za{tita le-


125

16 Re{ewe Vrhovnog suda Srbije P`, 3/2001 od 7. II 2001.17 Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev.4456/01 od 25. X 2001.18 U austrijskom pravu (koje je, pored nema~kog prava, ve} decenijama uzor

za odre|ena re{ewa u na{em izvr{nom procesnom zakonodavstvu) kao sredstvokoje stoji na raspolagawu tre}em licu predvi|ena je tu`ba koja se kao i u skladusa odredbama na{eg ZIP-a iz 2004, moè podneti bez prethodnog podno{ewaprigovora od strane tre}eg lica, ~ime se zapravo izvr{ewe nu`no pretvara uparnicu. Tre}e lice koje na zaplewenoj stvari ima pravo koje spre~ava izvr{ewemoè da podnese izlu~nu tu`bu (Exszindierungsklage). Naj~e{}e je kao razlog svo-jina sa svim mogu}im modalitetima: puna svojina, susvojina, svojina sa zadràva-wem prava raspolagawa itd. Tu`ba se podnosi sudu koji je odobrio izvr{ewe.Ovde ne vaì eventualna maksima, {to zna~i da tre}e lice ne mora sve svojeprigovore obuhvatiti izlu~nom tu`bom istovremeno. Kona~no, postoji tu`bakojom se dokazuje prioritet dobijenog zalo`nog prava (Pfandvorrangsklage). Tre}elice koje tvrdi da ima zalo`no pravo na stvari koja je zaplewena u izvr{nompostupku, moè da podnese tu`bu kojom }e traìti prioritetno namirewe. Vi{eo tome vidi u A. D. Hübner, T. Klicka, Zivilverfahren, Wien 2002, 2. Auflage, str. 194.

gitimnim pravnim interesima tre}ih lica, pa im se zato dajemogu}nost da do kraja izvr{nog postupka podnesu nesuspenzivanprigovor protiv izvr{ewa na odre|enom objektu, sa zahtevom dase izvr{ewe na tom predmetu proglasi nedopu{tenim u meri ukojoj se izvr{ewem na odre|enom predmetu povre|uju prava tre}eosobe.19

Za priznawe legitimnog pravnoza{titnog interesa tre}eglica da podnese prigovor, od izuzetnog je zna~aja ~iwenica da mupored prigovora na raspolagawu stoje i druga pravna sredstva,pomo}u kojih bi mogao da izdejstvuje progla{ewe izvr{ewa upogledu spornog predmeta nedopu{tenim. Postoji i mogu}nost datre}e lice pokrene parnicu radi progla{ewa izvr{ewa nedo-pu{tenim, podno{ewem izlu~ne tu`be. Radi se o tu`bi kojomtre}e lice traì izlu~ewe stvari na kojoj ima pravo iz imovineizvr{nog du`nika na kojoj se vodi izvr{ewe. Tre}e lice, popravilu, podnosi izlu~nu tu`bu na osnovu uputa izvr{nog suda,ali on nije neophodan.

Kada je re~ o regulisawu prigovora tre}eg lica po odred-bama ZIP-a iz 2004, posebno su va`na pitawa razloga za izjavqi-vawe prigovora, postupka odlu~ivawa, kao i odluke suda kojom semeritorno odlu~uje o zahtevu tre}eg lica.

1) Razlozi -- kao razlozi zbog kojih tre}e lice izjavqujeprigovor u izvr{nom postupku naj~e{}e se javqaju slede}a prava:

a) Svojina, kao najobuhvatnije stvarno pravo, ovla{}uje tre-}e lice da podnese prigovor protiv izvr{ewa na spornoj stvarii to je naj~e{}i slu~aj kori{}ewa prigovora od strane tre}eglica. Ovde tako|e dolaze i susvojina i zajedni~ka svojina, kadastvari koja je objekt ovih prava predstoji opasnost sprovo|ewaizvr{ewa. Interesantna je situacija kod ugovora o kupoprodaji,gde prodavac i posle predaje stvari kupcu u dràvinu, zadràvapravo svojine. Tada razlikujemo dva slu~aja. Ako izvr{ewe naodnosnom predmetu traì poverilac kupca, onda prodavac koji jezadrào pravo svojine ima pravo da kao tre}e lice podnese pri-govor protiv sprovo|ewa izvr{ewa, jer na predmetu ima pravosvojine.20 Ako, pak, izvr{ewe traì poverilac prodavca koji jenakon prenosa dràvine stvari zadrào pravo svojine, kupac imapravo da podnese prigovor radi za{tite svojih prava. Wemu jepotrebna ova za{tita da bi se spre~io popis stvari, odnosno daqesprovo|ewe radwi izvr{ewa.

Kada je re~ o nepokretnim stvarima, daleko je mawa vero-vatno}a da do|e do povrede prava tre}ih lica, ali ona nije sasvim


126

19 Vidi S. Omanovi}, Glosarijum uz novi ZIP Federacije Bosne i Herce-govine, Sarajevo 2005, str. 91.

20 Tako Brox, Walker, isto, str. 772.

iskqu~ena. Na podru~ju za koje nije izra|en katastar nepokretno-sti niti su ustanovqene zemqi{ne kwige, primewuju se shodnopravna pravila koja vaè za isprave koje se podnose uz predlog zaizvr{ewe, kao dokaz o pravu svojine na nepokretnosti koja jepredmet izvr{ewa i pravna pravila o drugom na~inu upisa re{e-wa o izvr{ewu na nepokretnosti. Ako nije mogu}e pribavitidokaz o pravu svojine saglasno pravnim pravilima koja na tompodru~ju vaè, umesto dokaza o svojini, izvr{ni poverilac jeduàn da u predlogu za izvr{ewe nazna~i mesto gde se nepokret-nost nalazi, wen naziv, granice i povr{inu.21 Ako se kao tre}elice javqa suvlasnik nepokretnosti, wegovo pravo je za{ti}enobudu}i da se izvr{ewe na nepokretnosti koja je u susvojini moèodrediti samo uz saglasnost svih suvlasnika. Zakonodavac je nataj na~in nastojao da iskqu~i mogu}nost povrede prava tre}ihlica na nepokretnim stvarima koje su predmet izvr{ewa.

b) Kao {to pravo svojine na stvarima ovla{}uje na pod-no{ewe prigovora, isto to treba uzeti za pravo svojine na pot-raìvawima. Kada se prema tome zapleni jedno potraìvawe, kojene pripada izvr{nom du`niku ve} tre}em licu, tre}e lice moèpodneti prigovor radi za{tite svojih prava.

v) Imalac nekog drugog stvarnog prava (pravo ploduìvawa,zalo`no pravo, hipoteka, itd.) tako|e moè sa uspehom podnetiprigovor protiv izvr{ewa na stvari na kojoj postoji spornopravo. To }e biti slu~aj u situaciji kada npr. plodouìvalac budeli{en dràvine stvari, ili kada stvari na kojoj postoji konsti-tuisana hipoteka preti otu|ewe.22 Ne}e biti ugroèno pravohipotekarnog poverioca, ako poverilac koji je od wega slabiji porangu traì prinudnu prodaju stvari. Imalac zalo`nog prava napokretnoj stvari, na kojoj dràvinu vr{i direktno ili prekotre}eg lica, moè tako|e sa uspehom ista}i prigovor u postupkuizvr{ewa. ,,Zalo`no pravo koje je poverilac stekao na stvarimasvoga du`nika, a koje su predmet izvr{ewa za ra~un tre}ih licane daju zalo`nom poveriocu pravo da traì izlu~ewe ovih stvariod izvr{ewa, odnosno, da se izvr{ewe za ra~un tre}eg lica kaonedopustivo obustavi.‘‘23

g) Sporno je pitawe da li dràvina ovla{}uje tre}e licena podno{ewe prigovora radi za{tite svojih prava u izvr{nompostupku. Tu treba razlikovati da li se radi o pokretnoj ilinepokretnoj stvari. Kod prinudnog izvr{ewa na nepokretnimstvarima, dràvina ne moè predstavqati vaqan osnov za prigo-


127

21 Vidi ~lan 100. ZIP iz 2004.22 Vidi Burgstaller / Deixler-- Hübner/Dolinar, Praktisches Zivilprozessrecht II-- Au-

ßerstreitverfahren und Exekutionsverfahren, Wien 1997, str. 35.23 Re{ewe Vrhovnog privrednog suda, br. 281/60.

vor tre}eg lica, iz prostog razloga {to nedràvina ~esto neodraàva pravni status nepokretnosti. Smatra se da dràvinapokretnih stvari ovla{}uje tre}e lice na podno{ewe prigovo-ra.24

d) Obligaciona prava izazivaju posebnu pa`wu. Ako tre}elice ima pravo da od izvr{nog du`nika traì povra}aj stvari,trebalo bi mu priznati pravo na prigovor, iz razloga {to tozna~i da sporna stvar, odnosno predmet izvr{ewa, ne pripadaimovini izvr{nog du`nika. Isto vredi i u situaciji, u kojoj je jetre}e lice poverilo izvr{nom du`niku spornu stvar, a koja pri-pada imovini tre}eg lica. U tom slu~aju sudski izvr{ilac nemaovla{}ewe da popi{e spornu stvar.25 Ako se, pak, radi o obi~nomzahtevu za predaju stvari, aktivnoj legitimaciji tre}eg lica zapodno{ewe prigovora ne bi bilo mesta, jer u tom slu~aju spornastvar ili potraìvawe i daqe pripada imovinskoj sferi izvr-{nog du`nika.

|) Ugovorom o lizingu, prenosi se na korisnika lizinga dastvar upotrebqava u odre|enom roku i da za to pla}a naknadu, anakon isteka tog perioda mogu}e su razli~ite opcije (prelazak usvojinu korisnika lizinga, vra}awe stvari itd.). Ako izvr{ewezatraì poverilac korisnika lizinga, i to na stvari koja jepredmet ugovora o lizingu iz razloga prava svojine, ili prava napovra}aj stvari, davalac lizinga moè da istakne prigovor, od-nosno da zatraì da se izvr{ewe na predmetu lizinga proglasinedopu{tenim.26 Ako, pak, poverilac davaoca lizinga zatraìizvr{ewe na predmetu lizinga koji se nalazi u posedu korisnikalizinga, ne bi mu trebalo priznati pravo na za{titu, jer bi u tomslu~aju korisnik lizinga imao pravo da od izvr{nog sudije zahtevaizmenu popisa.27 Finansijski lizing name}e davaocu lizinga po-ziciju kreditora. Ugovor je oro~en na odre|eno vreme. Rate kojepla}a korisnik finansijskog lizinga odgovaraju finansijskimtro{kovima davaoca lizinga. Ako poverilac korisnika lizingatraì izvr{ewe na predmetu lizinga, davalac lizinga ima pravona prigovor. U slu~aju da poverilac davaoca lizinga traì izvr-{ewe na predmetu lizinga, korisnik lizinga bi u slu~aju popisamogao da traì od izvr{nog sudije da izmeni popis, te su u tomslu~aju wegova prava i bez aktivne legitimacije za izjavqivaweprigovora dovoqno za{ti}ena.


128

24 Rechberger/Oberhammer, Exekutionsrecht, Wien 2002, str. 72.25 Rechberger, Simotta, Exekutionsverfahren, Wien 1992, str. 25.26 Holzhammer, Österreichisches Zwangsvollstreckungsrecht, Wien 1993, str. 58.27 U nema~kom pravu, u ovoj situaciji ne bi postojalo pravo na prigovor,

zato {to je protiv zaplene stvari garantovano posebno pravno sredstvo ,,Errine-rung‘‘. Vidi paragraf 809. nema~kog zakonika o gra|anskom sudskom postupkuZivilprozessordnung (ZPO).

2) Postupak -- prigovor se dostavqa izvr{nom poveriocu naodgovor.28 Poverilac moè odgovoriti, ali ne mora. Rok za odgo-vor iznosi 3 dana. Daqi postupak zavisi od izja{wewa poverioca.Ako izvr{ni poverilac prizna pravo tre}eg lica, izvr{ni sud}e obustaviti izvr{ewe. Sam prigovor nema suspenzivno dejstvo,{to zna~i da }e se o prigovoru odlu~ivati istovremeno sa spro-vo|ewem izvr{ewa.29 Re{ewe po kojem bi sud zastao sa spro-vo|ewem izvr{ewa do dono{ewa re{ewa po prigovoru vodilo biodugovla~ewu postupka. Sud }e odbaciti prigovor ako tre}e licene u~ini verovatnim postojawe svog prava koje izvr{ewe ~ininedopu{tenim. Ukoliko poverilac ospori postojawe prava tre}eglica, ili se u propisanom roku ne izjasni, sud }e uputiti tre}elice da pokrene parnicu i to u roku od 15 dana od dana dostavqaware{ewa. Ako, pak, poverilac prizna pravo tre}eg lica, to }edovesti do obustave izvr{ewa na predmetu na kojem postoji pravotre}eg lica. Ovakvo re{ewe name}e zahtev za brzim okon~awemizvr{nog postupka.

Ako po prigovoru tre}eg lica ne odlu~i izvr{ni sud, tre}elice }e biti upu}eno da pokrene parnicu. Upu}ivawe tre}eg licana parnicu dovodi do podizawa tu`be koja se tradicionalno na-ziva ,,izlu~nom tu`bom‘‘.30

Tre}e lice moè pokrenuti parnicu radi progla{ewa izvr-{ewa nedopu{tenim i bez uputa izvr{nog suda sve do okon~awaizvr{nog postupka. Tu`bom moè tako|e biti obuhva}en i izvr{nidu`nik, ukoliko osporava postojawe prava tre}eg lica. Podno{ewetu`be ne spre~ava daqe sprovo|ewe izvr{ewa.31 Tu`ba tre}eg licapripada konstitutivnim tu`bama, jer se wome traì jedna promenau pravnom svetu, a to je progla{ewe izvr{ewa nedopu{tenim. Uulozi tuènog pojavquje se sam poverilac koji osporava postojaweprava tre}eg lica. Ukoliko pravo tre}eg lica ospori i du`nik,poverilac i on }e biti zajedno obuhva}eni tu`bom.

ZIP iz 2004. ne propisuje da li se u ovom slu~aju radi osuparni~arstvu i o kojoj vrsti. Tuèni izvr{ni poverilac iizvr{ni du`nik nisu materijalni suparni~ari, tj. nisu u pogledupredmeta spora u pravnoj zajednici. Iz toga bi se dalo zakqu~itida su formalni suparni~ari, na osnovu zakonskog ovla{}ewa kojetre}em licu daje priliku da, po pravilima o atrakciji, podnesetu`bu protiv izvr{nog du`nika kod istog suda koji je nadleànza spor protiv izvr{nog poverioca, iako taj sud ina~e ne bi bio


129

28 Vidi ~lan 23. stav 2. ZIP-a iz 2004.29 ^lan 23. stav 7. ZIP-a iz 2004, s tim {to je mogu}e odloìti izvr{ewe

na predlog tre}eg lica ukoliko ono u~ini verovatnim da bi bez odlagawa izvr{e-wa pretrpelo znatniju {tetu u skladu sa ~lanom 65. ZIP-a iz 2004.

30 âlija, Omanovi}, isto, str. 400.31 ^lan 24. ZIP-a iz 2004.

nadleàn da postupa u spornoj stvari. Postoji i suprotno mi{qe-we. Zahtev izlu~ne tu`be upravqen je na progla{ewe izvr{ewanedopu{tenim i moè se podneti sve do okon~awa izvr{nog po-stupka. Suparni~arstvo izvr{nog du`nika i izvr{nog poveriocazasniva se na samom zakonu, usled ~ega nema mesta primeni op{tegreìma koji je regulisan ~lanom 199. ZPP. Ovo suparni~arstvonije materijalno jer tuèni nisu u pravnoj zajednici, niti sewihova prava i obaveze mogu pripisati istom ~iweni~nom i prav-nom osnovu. Atrakcija mesne nadle`nosti koju izaziva izlu~natu`ba, a koja nije dopu{tena u slu~aju formalnog suparni~arstva,jo{ je jedan razlog zbog kojeg se ne moè govoriti o formalnomsuparni~arstvu. Dejstvo presude kojom se re{ava o zahtevu izizlu~ne tu`be mora biti jednako prema izvr{nom du`niku iizvr{nom poveriocu. Nemogu}e je zamisliti situaciju u kojoj bipresuda kojom se usvaja zahtev tre}eg lica dejstvovala prema izvr-{nom poveriocu, ali ne i prema izvr{nom du`niku. To bi dovelodo novih sporova u kojima bi izvr{ni du`nik bio jedan od supar-ni~ara. Zato se ovde radi o istim zahtevima, tj. o zahtevu zaprogla{ewem izvr{ewa nedopu{tenim. To, u kona~nom, zna~i dasuparni~arstvo izvr{nog poverioca i izvr{nog du`nika, po svo-jim dejstvima, najvi{e odgovara jedinstvenom suparni~arstvu.32

Ovakvi stavovi nailaze na {iroku podr{ku u literaturi izvr-{nog procesnog prava.33

3) Odluke suda -- sud moè usvojiti tu`beni zahtev i prog-lasiti da je izvr{ewe nedopu{teno u pogledu predmeta na kojemtre}e lice ima pravo koje izvr{ewe ~ini nedozvoqenim. ,,Osno-vanost zahteva tre}eg lica u izlu~noj tu`bi ne zavisi od toga dali je dug u izvr{nom postupku izmiren, ve} iskqu~ivo od toga dali je izvr{ni sud odredio izvr{ewe na predmetu u pogledu kogatre}e lice ima neko pravo‘‘.34 U tom slu~aju izvr{ewe }e bitiobustavqeno, a izvr{ni sud }e ukinuti sprovedene izvr{ne radwe.Ako je tu`beni zahtev tre}eg lica usvojen tek po{to je izvr{ewesprovedeno i poverilac namiren, tre}em licu stoji na raspolaga-wu tu`ba iz pravno neosnovanog oboga}ewa, jer protivizvr{eweje u na{em pravu sredstvo kojim se moè koristiti samo du`nik.Nakon zavr{enog izvr{nog postupka, tre}e lice koje je pretrpelokakvu {tetu, moè traìti jo{ samo od{tetu na osnovu odredabaop{teg gra|anskog prava.


130

32 Tako Zoran Ivo{evi}, Suparni~arstvo, doktorska disertacija, Beograd1978, str. 359.

33 Triva, Belajec, Dika, isto, str. 336; M. îzmovi}, Pravni lekovi uizvr{nom postupku, Glasnik advokatske komore Vojvodine, br. 1/79, str. 10; N.Sre}kovi}, D. Luki}, Priru~nik sudskog izvr{nog postupka, Beograd 1981, str.226. Za suprotno gledi{te vidi Nikola Vorgi}, Protivqewe tre}ih lica pro-tiv izvr{ewa, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, str. 76.

34 Vrhovni sud Vojvodine Rev. 76/90.

V. PRIGOVOR TRE]EG LICA I NAÊLOEFIKASNOSTI (HITNOSTI)

,,U postupku izvr{ewa i obezbe|ewa sud je duàn da postupahitno‘‘.35 O predlogu za izvr{ewe sud je duàn da odlu~i u rokuod 3 dana od dana podno{ewa predloga. ,,Rokovi koje sud odre|ujeza preduzimawe odre|enih radwi ne mogu biti duì od 3 dana,osim ako ovim zakonom nije druga~ije predvi|eno‘‘.36 Ako strankaneopravdano nije preduzela radwu u roku koji je odre|en zakonom,ili koji je odredio sud, gubi pravo na preduzimawe te radwe.

Hitnost je, prema tome, ideja vodiqa izvr{nog postupka. Toje posledica ~iwenice da u izvr{nom postupku ne postoji neiz-vesnost u pogledu postojawa poverio~evog potraìvawa, ve} samodu`nikovo odbijawe da to potraìvawe u paricionom roku ispu-ni. Da je ratio legis zakonodavca bio da hitnost izdigne na rangnajvi{eg na~ela Zakona o izvr{nom postupku, svedo~i odredba~lana 5. stav 4. ZIP-a iz 2004. kojom se zapravo nepostupawe sudau rokovima propisanim zakonom smatra jednim od razloga za raz-re{ewe od sudijske funkcije.

Na~elo hitnosti jeste jedino na~elo koje se pojavquje iskqu-~ivo u izvr{nom postupku. U parni~nom postupku obaveza hitnogpostupawa nije uzdignuta na rang principa, na kojem bi se zasni-vao sam postupak. Kako na~elo hitnosti ne moè da se ,,pozajmi‘‘iz ZPP37, bilo je neophodno da hitno postupawe u izvr{nompostupku bude izri~ito propisano. Efikasnost u sprovo|ewu iz-vr{ewa je od izuzetnog zna~aja kako za ostvarewe subjektivnih,gra|anskih prava, tako i za potvrdu i odràvawe sistema objek-tivnog prava u celini.

Naj~e{}e od duìne trajawa izvr{nog postupka zavisi i samkvalitet pravne za{tite koja }e u izvr{nom postupku biti pruè-na. Ako poverilac i uspe da namiri svoje potraìvawe, ono moèbiti obezvre|eno, zato {to je primera radi, stvar koja se dugujeusled proteka vremena izgubila na vrednosti, ili npr. nov~anopotraìvawe poverioca bude obezvre|eno usled inflacije. Usledodugovla~ewa sa sprovo|ewem izvr{ewa, ne dovodi se samo upitawe ostvarivawe potraìvawa izvr{nog poverioca, ve} ostajunegativne posledice na planu pravne sigurnosti uop{te. Poveri-lac s punim pravom o~ekuje da wegovo potraìvawe bude pravo-vremeno izmireno. Izostanak odgovaraju}ih aktivnosti organaizvr{nog postupka na tom planu, uslovqava opadawe autoriteta


131

35 ^lan 5. stav 1. ZIP-a iz 2004.36 ^lan 5. stav 3. ZIP-a iz 2004.37 ^lan 27. ZIP-a iz 2004. nalaè shodnu primenu odredaba ZPP u postupku

izvr{ewa.

sudova u o~ima pravnih subjekata. Prema tome, princip efika-snosti u sprovo|ewu izvr{ewa je pre svega indikator kvalitetasudske delatnosti. Imaju}i u vidu ovakav zna~aj na~ela efikasno-sti, zahtevi koje ovo na~elo postavqa proìmaju se kroz ceoizvr{ni postupak. Razuman rok u kojem se mora odlu~iti o zahtevupravnog subjekta, garantovan ~lanom 6. Evropske konvencije zaza{titu qudskih prava i osnovnih sloboda (u daqem tekstu: Kon-vencija)38, primewuje se i na izvr{ni postupak. Evropski sud zaqudska prava dopu{ta da se u odre|enim slu~ajevima odlaè izvr-{ewe, ali ta ~iwenica ne dovodi u pitawe osnovne kvalitetegarantija iz ~lana 6. Konvencije. Pri tome vreme potrebno zaizvr{ewe treba dodati vremenskom intervalu trajawa postupkaiz kojeg poti~e izvr{na isprava.39 Vreme potrebno za izvr{ewera~una se od podno{ewa predloga za izvr{ewe.40 Kriterijumi zaprocenu razumnosti roka unutar koga procedura izvr{ewa trebada se zavr{i isti su kao i za procenu duìne trajawa prethodnogkognicijskog postupka. Tu treba uzeti i obzir hitnost slu~aja,wegovu sloènost, pona{awe samih stranaka itd.

Jedna od novina u ZIP-u iz 2004. jeste {to se ponovo tre}imlicima priznaju pravna sredstva za za{titu wihovih prava i pravnihinteresa, kojima preti opasnost od povrede u toku izvr{nog postup-ka. ZIP iz 2000. negativno se odredio prema pravima tre}ih lica.Izostavqawe bilo kakvih odredbi u ZIP-u iz 2000. o pravimatre}ih lica, ~ija prava mogu biti povre|ena radwama sprovo|ewaizvr{ewa, pravdalo se upravo principom efikasnosti. Iz toga mo-èmo izvesti zakqu~ak da je zakonodavac odredbama ZIP-a iz 2000,zapravo usled èqe da obezbedi {to ve}u efikasnost u izvr{nompostupku, odlu~io da se oglu{i o jedno od osnovnih na~ela kojimaje protkan ustavni poredak, a to je pravo na pravnu za{titu. ZIPiz 2000. je prema tome odlu~io da na~elu pravne sigurnosti, kao ipravu na za{titu prava svakog pravnog subjekta u zakonom propisa-nom postupku, pretpostavi princip efikasnosti.

Ovakvo rezonovawe, ve} na teorijskom nivou se pokazujepogre{nim, a i sudska praksa koju smo u radu citirali potvrdilaje da je u tom slu~aju zakonodavac po{ao od pogre{nih premisa.Naime, ako su tre}a lica li{ena mogu}nosti da svoja prava {titeod povrede u izvr{nom postupku po wegovim pravilima, onda kaojedina mogu}nost koja im stoji na raspolagawu, jeste pokretaweparni~nog postupka. U tom slu~aju bi se postigao upravo suprotan


132

38 Srbija i Crna Gora je ratifikovala Evropsku konvenciju za za za{tituqudskih prava i osnovnih sloboda 2003, vidi Slu`beni list SCG, 9/2003.

39 Presuda Evropskog suda za qudska prava Hokkanen v. Finland od 13. IX 1994.40 Presuda Evropskog suda za qudska prava Vasilopolou v. Greece, od 21. III

2002.

efekat od onog koji je bio projektovan prilikom usvajawa ZIP-aiz 2000. Uzimaju}i sve iznete argumente u obzir, zakonodavac se uZIP-u iz 2004. odlu~io, u interesu pravne sigurnosti, kao ipo{tovawa prava na jednaku pravnu za{titu, za garantovawe prav-nih sredstava tre}im licima kojima se ona mogu suprotstaviti nazakonu nezasnovanim zadirawima u wihova subjektivna prava.

Ono {to nas ovde pre svega zanima, jeste na koji na~inulagawe prigovora od strane tre}eg lica moè da uti~e na efi-kasan tok izvr{nog postupka. Osvrnimo se na ~lan 23. ZIP-a iz2004. koji ure|uje pretpostavke za izjavqivawe i osobine prigo-vora tre}eg lica. Ono {to najpre pada u o~i, jeste da se prigovo-rom tre}e lice moè koristiti do okon~awa izvr{nog postupka.Prigovor tre}eg lica, odnosno, postupawe po wemu, stavqeno jeprete`no u nadle`nost izvr{nog suda. Kako bi se spre~ilo datre}a lica zloupotrebqavaju svoje pravo na izjavqivawe prigovo-ra, predvi|eno je da tre}e lice mora da u~ini verovatnim da upogledu predmeta izvr{ewa ima pravo koje spre~ava izvr{ewe.Usuprotnom, sud }e odbaciti prigovor tre}eg lica.41 Ovom odred-bom zapravo se spre~ava nastanak situacije u kojoj bi se sud bavioprigovorima tre}ih lica koji se prima faciae ~ine neosnovanim.Prigovor tre}eg lica mora prema tome biti potkrepqen dokazi-ma, koji pravo tre}eg lica uzdiù na stepen verovatnosti. Ovaodredba, koja nije bila predvi|ena u ranijim propisima o izvr{e-wu gra|anskih sudskih odluka, svakako je korak napred ka brèmsprovo|ewu izvr{ewa.

Jo{ jedan argument u prilog tvrdwi da se jam~ewem pravatre}ih lica na kori{}ewe izlu~nog prigovora ne ugroàva efi-kasnost postupka, jeste ~iwenica da je po ZIP-u iz 2004. prigo-voru tre}eg lica oduzeto suspenzivno dejstvo.42 To {to je tre}elice izjavilo prigovor, ne spre~ava izvr{ni sud i organe izvr{-nog postupka da nastave sa sprovo|ewem izvr{ewa. Izvr{ni sudmoè da usvoji prigovor tre}eg lica samo ako se izvr{ni pove-rilac pozitivno izjasni o wegovim navodima. Drugim re~ima, samou slu~aju da od strane izvr{nog poverioca postoji na nesumwivna~in data saglasnost sa prigovorom tre}eg lica, izvr{ni sud }eprigovor da usvoji i da obustavi izvr{ewe na predmetu u pogledukojeg tre}e lica ima pravo. U svakoj drugoj situaciji daqi postu-pak se izme{ta sa izvr{nog na parni~ni sud. Ali sama ~iwenicada }e se postupak radi za{tite prava tre}ih lica voditi popravilima parni~nog, a ne izvr{nog postupka, bez uticaja je nadaqi tok izvr{nog postupka. Izvr{ni sud, kao i sudski izvr-{iteq nastavqaju sa radwama izvr{nog postupka, ne obaziru}i se


133

41 Vidi ~lan 23. stav 3. ZIP-a iz 2004.42 Vidi ~lan 23. stav 7. ZIP-a iz 2004.

pri tom na tok parni~nog postupka pokrenutog po izlu~noj tu`bitre}eg lica.

Svi ovi argumenti pokazuju da ponovnim uvo|ewem mehani-zama za{tite tre}ih lica u izvr{nom postupku, isti nije izgubiona svojoj efikasnosti. Kona~no, navedeni rokovi, odnosno, predu-zimawe radwi unutar tih rokova, ne}e biti ugroèni priznava-wem tre}im licima prava na odbranu od radwi izvr{ewa, kojimase bez zakonskog osnova zahvata u wihova prava.

Nikola Bodiroga

THIRD PARTY'S OBJECTION IN ENFORCEMENT

PROCEDURE

Summary

In the 2000 Serbian Law on Enforcement Procedure there was nomention of the third party's objection. This solution was interpreted in twoways: first, objection of the third party was not considered alllowed, so thethird party can only protect its rights in litigation procedure. Alternatively,objection of the third party was considered admissible through interpretationof article 49 paragraf 3 of the previous Law on Enforcement Procedure. Thisproduced significant legal uncertainty and had adverse effect on proceduralefficiency the rule was striving to protect.

It is well known, and it happens often, that the third party rights canbe infringed by actions used to coercively enforce a claim in accordancewith the law. Therefore, the new 2004 Law on Enforcement Procedurereintroduces objection of the third party in order to provide more efficientprocedure. A person claiming to have a right in an object of enforcement,that prevents the enforcemenet of the executive title, may file an objectionagainst the enforcement, and may request that the enforcement against suchobject be declared invalid, to the extent that it affects the right of the thirdparty. An alternative would be a new litigation started by the third party.

By reinstating third party's objection, New Serbian Law on Enforce-ment Procedure provides considerable improvement with regard to proceduralefficiency.

Key words: Enforcement. -- Objection. -- Reasons. -- Procedure.


134

POLEMIKA

Marija Dra{ki}

O VERONAUCI U DR@AVNIM [KOLAMA,DRUGI PUT

Ovaj tekst predstavqa odgovor prof. dr Simi Avramovi}una wegov polemi~ki osvrt koji je objavio u prvom pro{logo-di{wem broju ovog ~asopisa,1 a koji je nastao povodom mog ~lankao pravu deteta na slobodu veroispovesti u {koli, koji je tako|eobjavqen u ,,Analima Pravnog fakulteta u Beogradu‘‘.2

Profesor Avramovi} zapo~iwe svoj tekst konstatacijom daje ,,jezik pravnih argumenata jedino ~ime bi smeli da se sluè...(pravnici i profesori prava koji se o tim pitawima izja{wava-ju)... i da vaqa prepustiti drugim stru~wacima pitawa pedago{keopravdanosti verske nastave, zna~aja religije, filozofske prob-leme evolucionizma ili kreacionizma, a naro~ito da treba izbe-gavati neosnovane vrednosne sudove‘‘.3

Moram priznati, naàlost, da o toj stvari mislim potpunosuprotno. Dràvni {kolski sistem je, naime, delatnost od javnogzna~aja, a smisao dràvne {kole jeste u tome da postavqa temeqene samo obrazovawa nego i vaspitawa budu}ih gra|ana. Stoga jepitawe pedago{ke opravdanosti svakog nastavnog sadràja ne-razdvojno povezano sa vrednostima koje se takvim sadràjima pre-nose na generacije mladih qudi. Rasprava o vrednostima, dakle,ne moè nikako da bude ,,zabrawena tema‘‘ za naj{iri uvid op{tejavnosti. Da ne bih bila prekorena da iznosim ,,neosnovane vred-nosne sudove‘‘, nudim ~itaocima slede}e tematski odabrane stavo-ve Srpske pravoslavne crkve, kao ilustraciju o onome {to pro-poveda najva`nija i najuticajnija verska zajednica u Srbiji:

135

1 Videti Avramovi}, S., Pravo na versku nastavu u na{em i uporednomevropskom pravu, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1/2005, str. 46--64.

2 Videti Dra{ki}, M., Pravo deteta na slobodu veroispovesti u {koli,Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1--4/2001, str. 511--525.

3 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 46--47.

A) O ABORTUSU

,,Nasuprot feministi~kim politi~kim sloganima, estetika,duhovna i fizi~ka stvarnost vr{ewa poba~aja sve smawuje. Onase pribliàva obliku smrtonosnog medicinskog uni{tewa. To'osloba|a' ène i wihove bebe na isti na~in kao {to je Au{vic'osloba|ao' Jevreje. Ono ~ini istu stvar ènama kao i pornogra-fija -- koristi, ocrwuje i svodi ène na nivo seksualnih robova,s jedne strane, i proste 'produktivne gra|ane', koji {tite svojukarijeru, s druge strane. To pretvara ìvodajnu utrobu u mrtva~kukomoru u kojoj namu~eno, unièno i napa}eno dete umire tiho, uzne~ujne krike.‘‘4

,,Da li postoji analogija izme|u nacisti~kog pokreta i mo-dernog pokreta za slobodu izbora ve{ta~kog abortusa? Naravnoda postoji.‘‘5

B) O ZAPADNOJ KULTURI

,,Satanske sile -- zavereni~ke, politi~ke, kulturne, libe-ralne, levi~arske vode Novi svetski poredak koji je nesumwivo...nadahnut Satanom‘‘. Glavni izvor svih zala je Amerika ,,u kojojpostoji raspad morala i ....mentalnog zdravqa‘‘. Zapad je u celinipodvrgnut delovawu ,,adskih sila...zaveri protiv hri{}anstva,bezbo`noj kulturi‘‘.... ,,Me|u Srbima ne}e biti poreme}enih qudikoji bi hteli da nas zaraze smrtonosnom bole{}u zapadne kulture.Daleko im lepa ku}a sa ovom wihovom napredno{}u.‘‘6

V) O NOVOM BEOGRADU

,,Novi Beograd najve}i je satanski eksperiment, vrhunackomunisti~kog egzibicionizma... sam po sebi nesre}a, duhovnigulag, duhovni 'Goli otok'. Grad novog... novi blokovi, nova sveti-li{ta, nove {kole, nova obdani{ta, nove prodavnice, nov Stu-dentski grad, nova Hala sportova, nov auto-put -- za novu decu, zanove studente, za nove qude. Grad u pustiwi, grad bez crkvi, gradbez istorije, grad obezboènih, grad nekr{tenih, grad rasrbqe-


136

4 Videti Abortus je ubistvo -- stav Crkve pravoslavne o utrobnom ~edo-morstvu, EUO Eparhije ì~ke, 2000, str. 14--15.

5 Videti Pravoslavqe, 15. februar 2006, www.pravoslavlje.org.yu.6 Videti Pravoslavqe, 1. juli 2002. Navedeno prema Popovi}-Obradovi},

O., Crkva, nacija dràva -- Srpska pravoslavna crkva i tranzicija u Srbiji,Izme|u autoritarizma i demokratije, kwiga II, Beograd 2004, str. 139.

nih, grad mrtvih du{a, grad budu}ih 'arijevaca'... grad gde je dovrhunca dovedeno zlo.‘‘7

G) O VASPITAVAWUPRAVOSLAVNE DEVOJÎCE

,,Pravoslavna devoj~ica u~i od najranijeg detiwstva dapostane doma}ica zajedno sa majkom, opsluùje vredno uku}anekroz svakodnevne 'ènske' obaveze, odrastaju}i potpuno svesnada su potrebe wene bra}e na prvom mestu. Majka joj poverqivosaop{tava da su bolovi ra|awa teret ènske gre{nosti sa kojomse treba pomiriti... U~i je da su ène u pojedinim periodimane~iste, da je to u crkvenom pogledu vrlo va`no, te da je men-strualni ciklus ènska slabost i qudski nedostatak o komemoraju pred svima da }ute, da samim govorom ne bi po~inilegreh... Majka tako|e upoznaje }erku sa tajnama gre{nih pomisliprilikom zaqubqivawa koje se moraju ispovediti i upu}uje jena to da je svaki seksualni odnos, ukqu~uju}i tu ~ak i bra~ni,veliki greh ukoliko mu nije ciq ra|awe dece. Seksualno vas-pitavawe je izum |avola te sledstveno tome ène treba da ra|ajupo voqi Boga {to vi{e, jer èna na taj na~in izraàva svojpatriotizam.‘‘8

D) O NASTAVI VERONAUKE

,,Tvr|ewe da 'veroispovest predstavqa privatnu stvar sva-kog pojedinca' i strah da 'uvo|ewe veronauke u {kolski prog-ram... preti da crkvenu dogmu postavi za temeq moralnog vaspi-tawa', predstavqa, u stvari, strah Satane i svih wegovih sled-benika za proteklih {est decenija -- manifestovan na svakommestu pod nebom zemqe koja je samo po imenu predstavqala ono{to obuhvata pojam Srbije u sveobuhvatnom smislu te re~i.‘‘9

,,Dokle god bude bilo veronauke, majmunska bestidnost isatanisti~ka nemoralnost ne mogu zagospodariti qudskom samos-ve{}u i postati mera ~ove~nosti i qudskog dostojanstva.‘‘10

Marija Dra{ki} (str. 135--151)

137

7 Videti Pravoslavqe, 1. februar 2001. Navedeno prema listu Danas od 11.aprila 2003, str. 17.

8 Videti [ta treba da zna svaka pravoslavna devoj~ica, Mitropolijacrnogorsko-primorska, 2000. Navedeno prema nedeqniku Vreme od 28. juna 2001,str. 36.

9 Videti Novosti, Informativna slu`ba Srpske pravoslavne crkve, 24.novembar 2000.

10 Videti Pravoslavqe, 1. septembar 2005, www.pravoslavlje.org.yu.

\) O RODITEQIMA ATEISTIMA

(Roditeqi ateisti)....,,gurnuli su sopstveni porod na putevela`ne sre}e i la`ne slobode‘‘... ,,upropastili su svojoj deci ì-vot‘‘...11

E) O REFORMAMA

,,Qudi ovog sveta neprekidno govore o reformama u dru{tvui poku{avaju da stvore 'novog ~oveka'. Zasnivaju}i promene na me-wawu ni{tavnih stvari i na povr{nom prilago|avawu duhu ovogveka... oni i sami postaju zarobqenici ni{tavila i prolaznosti.‘‘12

Da li treba jo{ primera? Da li biste voleli da va{e detebude podu~avano ovakvim sadràjima u predmetu koji se zove ve-ronauka? Da li ovakvi stavovi crkve po~ivaju na qubavi i tole-ranciji, da li projektuju ta~nu sliku stvarnosti, da li su zasno-vani na nau~nom znawu i iskustvu qudske egzistencije? Da liovakvi sadràji sluè tome da se deca odgoje kao slobodni iautonomni pojedinci? Ja mislim da ne. Pore|ewa radi, Konven-cija o pravima deteta proklamuje da dete treba da bude vaspita-vano u duhu ideala sadrànih u Poveqi Ujediwenih nacija, aposebno u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravno-pravnosti i solidarnosti.13

1. Odvojenost dràve i crkve

Prof. Avramovi} nam pod ovim naslovom u svom tekstusaop{tava da ustavno na~elo o odvojenosti crkve od dràve nezna~i vi{e ono {to smo oduvek mislili da zna~i -- razdvajawedomena dràve od domena crkve; neutralnost dràve u religioz-nim pitawima; nezavisnost, autonomiju i ravnopravan tretmanrazli~itih veroispovesti; nadasve, zabranu neposrednog posezawaverskih zajednica u javni ìvot -- ve} da francuski pojam laicité

odnedavno ozna~ava vi{e od proste ideje separacije dràve icrkve. Za takvo tuma~ewe nudi nam autoritet dva francuska pro-fesora koji su o kontroverzama koje se javqaju u vezi sa konceptomlaiciteta u Francuskoj napisali dve kwige i predavawe tre}egfrancuskog profesora koji koncept laiciteta svodi na dva naj-


138

11 Boì}na poslanica Patrijarha Pavla za 2002. godinu. Navedeno premalistu Danas od 12--13. januara 2002, str. 15.

12 Vaskr{wa poslanica Patrijarha Pavla za 2003. godinu. Navedeno premalistu Danas od 29. aprila 2003. str. 3.

13 Videti Preambulu Konvencije o pravima deteta (Slu`beni list SFRJ-- Me|unarodni ugovori, br. 15/1990).

op{tija principa: nepriznavawe bilo koje religije kao dràvnei garanciju slobode savesti.14 Iz toga sledi zakqu~ak da ,,i tamogde pravni sistem predvi|a odvojenost dràve i crkve, ona popravilu nigde u Evropi ne zna~i nepremostivi jaz, nespojivostobavqawa zajedni~kih poslova i funkcija, apsolutno neme{awe‘‘,a primeri koji taj stav potvr|uju pronalaze se u ameri~koj praksi(moto In God we trust ispisan na dolarskoj nov~anici, tekst ame-ri~ke himne, polagawe zakletve na Bibliji itd.).

Nesporno je da u uporednom pravu i praksi postoji vi{ena~ina ure|ewa odnosa dràve i crkve, te da se svi oni -- sauslovnostima koje svaka podela podrazumeva -- mogu podeliti nadve velike grupe.

U prvu grupu spadaju dràve u kojima postoji mawe ili vi{etesna povezanost izme|u dràve i religije, ali taj odnos moèimati oblik subordinacije ili koordinacije.

Model subordinacije ima dve podvrste: kada je crkva pod-re|ena dràvi (recimo, takvi tragovi vide se u ulozi koju imajuengleska kruna i parlament po pitawu internih stvari anglikan-ske crkve), odnosno kada je dràva podre|ena odre|enoj religijiili veroispovesti (na primer, dràva Vatikan koja je pod suvere-nom vla{}u rimskog pape, Politeja na Svetoj Gori u kojoj vladajupravoslavni monasi, postrevolucionarni Iran u kome je vlast uvelikoj meri u rukama {iitskih verskih vo|a itd.).15

Model koordinacije, pak, uvodi razli~ite forme poveziva-wa i saradwe izme|u dràve i jedne crkve (na primer, monokon-fesionalnost u Italiji), odnosno izme|u dràve i dve crkve(bikonfesionalnost, za koju je karakteristi~no da se razvila udràvama kao {to su Nema~ka ili [vajcarska, u kojima je do{lodo pomirewa konfesionalnog konflikta). Multikonfesional-nost, najzad, sve religije tretira na isti na~in i smatra se naj-ve}im garantom slobode veroispovesti.16 Multikonfesionalnost,me|utim, po pravilu teì potpunom razdvajawu dràve i crkve,ali i prepoznavawu i priznavawu uloge koju religija ima u dru-{tvenom ìvotu. Otuda su primeri religioznih simbola iz sva-kodnevnog ìvota ameri~kih gra|ana, koje je naveo profesor Av-ramovi}, upravo dokaz da se takva uloga religije nesumwivo priz-naje u ameri~kom dru{tvu, ali oni nikako ne zna~e da ameri~kadràva napu{ta ~isti princip laiciteta u ure|ewu odnosa sa


139

14 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 48, fusnota br. 5.15 Videti op{irnije Margiotta Broglio, F., Il fenomeno religioso nel sistema giuri-

dico dell'Unione Europea, Bologna, 1997, str. 115--116.16 Volter je, {tavi{e, multikonfesionalnost video kao slobodu samu: ,,Jed-

na religija u dràvi zna~i despotizam, dve rat, a vi{e wih mir i slobodu‘‘.Navedeno prema Williame J-P., Etat, religion et éducation, Paris 1990, str. 142.

mnogobrojnim verskim zajednicama koje autonomno i nezavisnofunkcioni{u.17

Odnosi izme|u dràve i crkve, pri tom, mogu biti ure|enina tri razli~ita na~ina:

a) putem konkordata (Austrija, Nema~ka, Italija, Malta,Portugal, [panija i francuske pokrajine Alzas i Lorena18), takoda se pitawe nastave religije re{ava na osnovu jednog ili vi{esporazuma dràve sa verskim zajednicama (na primer, u Italijipostoji fakultativna konfesionalna nastava religije, alternati-va ovom predmetu jeste etika; u Nema~koj je, {tavi{e, ustavompredvi|ena obaveznost verske nastave kao {kolskog predmeta kojije konfesionalno ure|en19, osim u pokrajini Bremen i gradu Ber-linu, sa pravom u~enika da izaberu nekonfesionalni alternativ-ni predmet; u Austriji je verska nastava obavezan konfesionalnipredmet ~ije izvo|ewe je ure|eno posebnim sporazumom sa Kato-li~kom crkvom itd.);

b) definisawem dràvne crkve (takva je, na primer, angli-kanska tradicija u Velikoj Britaniji, u kojoj se, ipak, verskanastava u {koli izvodi kao nekonfesionalna i predaju je nastav-nici; u Norve{koj je do 1997. postojala luteranska verska nastavasa alternativom konfesionalne nastave neke druge religije ilinekonfesionalna nastava o religijama i etici, a od {kolskereforme 1997. postoji samo jedan nekonfesionalno-konfesional-ni predmet; u Danskoj nastavnici religije predaju akonfesiona-lan predmet; u [vedskoj se, tako|e, predaje nekonfesionalan,neutralan predmet o religijama i verskoj etici itd.);


140

17 Da je tako, izme|u ostalog, svedo~i i praksa Vrhovnog suda SAD. U jednomslu~aju ovaj sud je doneo odluku da {kola êmpejn nije po{tovala na~elo razdvo-jenosti dràve i crkve, jer je dozvolila da se predaje veronauka (protestantska,katoli~ka ili jevrejska) u javnoj {koli u vreme nastave. ,,Upotreba javnih zgradaza {irewe religioznih doktrina‘‘ ocewena je kao ,,akt koji vodi nestanku odvo-jenosti crkve i dràve‘‘. Sud je, me|utim, ocenio da je u potpunom skladu sa ovimna~elom postojawe nekonfesionalne nastave o religiji u javnim {kolama. VidetiMcColum v. Board of Education, 333 U.S., str. 212 (1948). U drugoj odluci, zakon kojije predvi|ao da u~enici na po~etku {kolskog dana imaju pravo na organizovaniminut }utawa -- koji su mogli upotrebiti za tihu molitvu u sebi ili meditaciju-- progla{en je protivustavnim, sa obrazloèwem da mu je ciq podràvawereligije. Videti Wallace v. Jaffree, 466 U.S., str. 924 (1984). U tre}oj odluci, pak,Sud je kazao ovako: ,,Nije ni bogohulno ni antireligiozno re}i da nijedan javnientitet u ovoj dràvi ne moè da pi{e ili odobri zvani~nu molitvu: ova sasvimreligiozna funkcija mora biti prepu{tena onima kojima se qudi obra}aju kadaim je potrebno vo|stvo u religioznim pitawima‘‘. Videti Engel v. Vitale, 370 U.S.,str. 435 (1962). Navedeno prema Kodeqa, Z., Lai~ka {kola, Beograd 2002, str. 308.

18 U vreme kada je u Francuskoj donet poznati Zakon o razdvajawu crkve idràve (La loi de séparation de l'Eglise et de l'Etat) 1905. godine, Alzas i Lorena nisupripadali Francuskoj, tako da je na snazi ostalo staro nema~ko zakonodavstvo,po kome je verska nastava u javnim {kolama bila dozvoqena.

19 Videti ~l. 7. st. 3. Osnovnog zakona Nema~ke.

v) definisawem konfesionalne dràve (Gr~ka je zemqa ukojoj je veza dràve i crkve vrlo tesna i u kojoj je verska nastavaizrazito konfesionalno zasnovana, bez mogu}nosti izbora alter-nativnog predmeta).20

U drugu grupu spadaju dràve odvojene od crkve u tom smislu{to su u wima obe institucije, i dràva i crkva, me|usobnopotpuno nezavisne i {to imaju jasno razgrani~ene nadle`nosti(Francuska, SAD i Slovenija). U ovim dràvama potpuno i dos-ledno je sprovedeno razdvajawe crkve i dràve i zato u wima nepostoji mogu}nost uvo|ewa veronauke ili konfesionalne nastaveodre|ene religije.21

Ovaj relativno sumaran prikaz razli~itih re{ewa za odno-se dràve i crkve pokazuje, dakle, da separacija dràve i crkvenije univerzalno prihva}eni princip, kao i da odnosi dràve icrkve i u onim zemqama koje, dodu{e, proklamuju na~elo laici-teta, imaju mnogobrojne i razli~ite oblike. To, mislim, nikada inije bilo sporno, kao {to nikada taj princip nije bio doìvqavankao suprotstavqenost, kao ignorisawe crkve i svega {to ima vezesa religijom od strane dràve. Moja je namera bila jedino u tomeda pokaèm da formalno postojawe povezanosti izme|u pojedinihdràva i pojedinih religija ne treba klasifikovati kao sistemodvojenosti crkve od dràve, bez obzira na to {to su i u timdràvama obe institucije, i dràva i crkva, me|usobno nezavisnei imaju jasno razgrani~ene nadle`nosti. One, ipak, sara|uju unekim pitawima (kao {to je, na primer, upravo organizacijaverske nastave u dràvnim {kolama), iako ne spadaju u kategorijudràvne crkve, odnosno konfesionalne dràve. Ja uop{te ne mi-slim da je to r|avo; naprotiv, samo mislim da Srbiju vaqa pore-diti sa dràvama koje na potpun i dosledan na~in ostvaruju ustav-no na~elo o razdvajawu dràve i verskih zajednica (kao {to suFrancuska, SAD i Slovenija), a ne sa dràvama u kojima je oba-veznost konfesionale verske nastave u {koli zagarantovana us-tavom (Nema~ka, Belgija, Lihten{tajn), ili onima u kojima Kato-li~ka crkva ima velike nadle`nosti u planirawu i izvo|ewukonfesionalne nastave (Italija, Austrija), bez obzira na to {tose i ove dràve posredno pozivaju na na~elo laiciteta u svomure|ewu odnosa sa crkvama.22


141

20 Op{irnije videti Kodeqa, Z., op. cit., str. 296--300.21 Da ovakve podele nikada nisu sasvim bez mana svedo~i primer Holandije,

u kojoj je razdvajawe crkve i dràve sprovedeno ne{to mawe izrazito nego uFrancuskoj ili SAD. U Holandiji, naime, nema konfesionalne nastave religijeu javnim {kolama, ali je nauka o religijama ukqu~ena u redovne predmete uosnovnoj {koli, a u sredwim {kolama u nastavu mogu biti ukqu~eni i sadràjikao {to je poznavawe Biblije i duhovnog ìvota. Najzad, nastava veronauke moèse organizovati u prostorijama {kole, ali samo van {kolske nastave. Ibid.

22 U tom smislu, pozivawe prof. Avramovi}a na organizacije nastave ufrancuskim osnovnim {kolama, koje ostavqaju |acima jedan slobodan dan (osim

2. Pravo na neizja{wavawe o verskom uverewu

Pravo na privatnost, odnosno zahtev da niko ne sme bitiprimoran da otkrije svoje misli i ube|ewa, nije nikakav hir human

rights ,,ekstremista‘‘, kako to kaè prof. Avramovi} (navodnicisu, vaqda, poku{aj da se ublaì o{tra kvalifikacija?), ve} zbir-ni naziv za za{titu nekoliko na izgled raznorodnih prava (pravona po{tovawe privatnog i porodi~nog ìvota, nepovredivostidoma i prepiske, te psihi~kog i moralnog integriteta li~nosti)koja su postala standardni deo svih me|unarodnih ugovora o qud-skim pravima. Ni slu~ajno se ne moè re}i da je takvo izja{wa-vawe isto ,,kao i optirawe za ovaj ili onaj jezik‘‘, niti da se,,sli~an problem postavqa i u pogledu izja{wavawa o verskomuverewu prilikom popisa stanovni{tva‘‘.23 U prvom slu~aju, re~je o otkrivawu ne~ega {to se nikako ne bi moglo smatrati ele-mentom prava na privatnost (onako kako se to pravo defini{e ume|unarodnim konvencijama ili tuma~i u sudskim presudama idoktrini), a u drugom slu~aju, saop{tavawe podataka o verskomuverewu za{ti}eno je apsolutnom tajno{}u prikupqenih podatakai zato doslovno ne predstavqa nikakvo ,,otkrivawe‘‘, {to je su-{tina za{tite privatnosti.

To {to, s druge strane, nikada do sada Evropski sud zaqudska prava nije bio isku{avan da procewuje da li obavezaizja{wavawa gra|ana o sadrìni sopstvenog mi{qewa i ube|ewau ovom kontekstu o kome govorimo (izja{wavawe o optirawu zajednu od verskih ili alternativnu nastavu u {koli) predstavqaili ne predstavqa povredu prava na privatnost, nikako ne zna~ida takvo tuma~ewe ne bi moglo do}i jednoga dana. Ovaj sud je,naime, mnogo puta do sada pokazao da moè da napravi ozbiqneiskorake u tuma~ewu Evropske konvencije o qudskim pravima, ada nikada pri tom ne bude optuèn za ,,ekstremizam‘‘.24 Ako, dakle,


142

nedeqe), kako bi wihovi roditeqi mogli da se pobrinu za religiozno vaspitawesvoje dece, nije argument za tvrdwu da i najlai~kija dràva na svetu organizujeversku nastavu. Naprotiv, postojawe slobodnog {kolskog dana jeste upravo argu-ment koji pokazuje kolika se va`nost u Francuskoj pridaje principu odvajawacrkve od dràve. Uvaàvawe potrebe za verskim obrazovawem je ne{to drugo; onaje potpuno legitimna i time nesporna, ali ne u {kolskoj zgradi. Upravo zbog toga,dakle, dràvne {kole ~ine i dodatni napor u organizaciji {kolskog kalendara,kako bi svako imao dovoqno slobodnog vremena da jednom u nedeqi (u sredu iliu subotu) izvan {kole poha|a versku nastavu. Uporediti Avramovi}, S., op. cit.,str. 51.

23 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 51.24 Dok ~ekamo da se oglasi Evropski sud za qudska prava, evo jedne auten-

ti~ne pri~e iz ìvota. Jedan moj ro|ak, koji ìvi u vi{enacionalnoj sredini,ovako mi je opisao izja{wavawe o nastavi veronauke u {koli svog sina prvaka:,,Roditeqi su stajali u redu da bi predali izjavu u vezi sa nastavom veronauke.Primetio sam, pri tom, da svi oni koji su bili pripadnici mawinskih veroispo-

nije Evropski sud za qudska prava, Komitet za prava deteta Uje-diwenih nacija ve} je izneo stav da sistem koji dozvoqava da detebude povu~eno sa religijske nastave u {koli, i na taj na~inprimorano da otkrije svoja verska uverewa, moè predstavqatipovredu prava deteta na privatnost.25

3. Zabrana nametawa verskog uverewa

Tuma~ewe ~l. 18. Me|unarodnog pakta o gra|anskim i poli-ti~kim pravima, koje je ve} dalo jedno kompetentno me|unarodnotelo, kao {to je Komitet za qudska prava Ujediwenih nacija,pokazuje da je zauzeto stanovi{te ,,...da nije dozvoqeno naturawereligije ili verovawa‘‘, te da ,,u dràvnim {kolama verska nas-tava moè da se odnosi samo na predmete kao {to su op{taistorija religija i verska etika, pod uslovom da se predaju naneutralan i objektivan na~in.‘‘Ovaj deo Op{teg komentara ~l. 18.Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima prof.Avramovi} izostavqa, ali mi zato prigovara da nastavak kojisledi nisam doslovno prevela: ,,The Committee notes that public edu-cation that includes instruction in a particular religion or beleif is inconsi-stent with article 18.4 ... (podvukla M. D.)‘‘Moj prevod, koji glasi: ...‘‘(Komitet smatra) ... da je podu~avawe odre|enoj religiji ili vero-vawu nespojivo sa pravom na slobodu veroispovesti kako je onodefinisano u ~l. 18. st. 4. Me|unarodnog pakta o gra|anskim ipoliti~kim pravima ..... (podvukla M. D.)‘‘ i prevod koji je daoprof. Avramovi}: ,,Komitet smatra da javno obrazovawe koje uk-qu~uje versku nastavu za pojedine veroispovesti ili verovawenije u skladu sa ~l. 18. st. 4.... (podvukla M. D.)‘‘ razlikuju se, pomom mi{qewu, samo u stilu, ali ne i u osnovnom zna~ewu.26 Dakle,nesumwiv smisao pomenutog tuma~ewa koje poti~e od Komiteta zaqudska prava jeste u tome da se napravi razlika izme|u podu~ava-wa odre|enoj veri (,,religiji ili verovawu‘‘, odnosno ,,verskojnastavi za pojedine veroispovesti ili verovawa‘‘) od podu~avawao religijama uop{te, o istoriji religija i verskoj etici, {toKomitet nedvosmisleno podvla~i u onom prvom delu citiranogmi{qewa. Drugim re~ima, nespojivo je sa pravom na slobodu ve-roispovesti nametawe religioznog u~ewa, osim ako je za one kojise tome protive obezbe|eno postojawe ,,nediskriminiraju}ih izu-


143

vesti taj papir drè sklopqen, dok oni koji su se prijavqivali za ve}inskunastavu veronauke list hartije drè slobodno i otvoreno‘‘. Komentar prepu{tam~itaocima.

25 Videti UN Doc CRC/C/15/Add. 23, par. 9.26 U istom smislu, a iskqu~ivo iz razloga skra}ewa originalnog teksta da

bi bio lak{e upotrebqiv za razmatrawe ovog specifi~nog pitawa o kome je re~,razlike u stilu -- ali ne i u zna~ewu -- postoje i u nastavku ovog citata. UporeditiAvramovi}, S., op. cit., str. 52. i Dra{ki}, op. cit., str. 514.

zetaka ili alternativa koje bi se mogle prilagoditi èqamaroditeqa ili starateqa‘‘.27

Tako dolazimo do kqu~ne stvari u ovoj raspravi, a to jepitawe kakvu sadrìnu }e imati podu~avawe odre|enoj religijiili verovawu, te kakve }e vrednosti kroz takvu nastavu deci bitipreno{ene u najve}em broju razreda u srpskim {kolama. Ako sepodsetimo citata koji su navedeni na po~etku ovog teksta, bojimse da ne}emo mo}i da zakqu~imo da }e pravoslavni de~aci idevoj~ice biti vaspitavani u duhu vrednosti koje danas imajuuniverzalni karakter, kao {to su qubav, mir, ravnopravnost,dostojanstvo, tolerancija, po{tovawe drugih i druga~ijih, soli-darnost... Vrednosti koje promovi{e Srpska pravoslavna crkva,naprotiv, gotovo bez izuzetka odi{u antizapadwa{tvom, ksenofo-bijom, visokom netolerancijom, pa ~ak i agresivno{}u. Upravozbog toga sam napisala -- i pri tome ostajem -- da smatram da je,umesto veronauke, u dràvne {kole trebalo uvesti predmet kojibi na vrednosno neutralan, racionalan i kriti~ki na~in upozna-vao u~enike sa op{tom istorijom svih religija i verskom etikom.Takav predmet oblikovalo bi Ministarstvo prosvete, formira-ju}i nastavni plan i program, odabiraju}i uxbenike i biraju}i zaverou~iteqe diplomirane pedagoge, a ne zvani~ne predstavnikeverskih zajednica. Nastavu tog predmeta poha|ali bi svi u~enici,bez razlike koje su vere i da li uop{te imaju sopstvena verskaube|ewa. Takva, dobro organizovana i pripremqena moderna nas-tava o religijama i duhovnosti, o wihovim univerzalnim i nepro-laznim vrednostima, o wihovom uticaju na istoriju i umetnost, narazvoj li~nosti i dru{tva, bila bi dobrodo{la. Imaju}i, presvega, u vidu karakter na{e civilizacije, mislim da se moèmolako sloìti da su objektivna i pluralisti~ki intonirana znawao tri najve}e monoteisti~ke religije neophodna za razumevawefilozofije, istorije, kwièvnosti, slikarstva, arhitekture imnogih drugih oblasti qudskog stvarala{tva i svetske tradicije,te da su sastavni deo op{te kulture i civilizacije.

Drugo pitawe koje pokre}e prof. Avramovi} u ovom delusvog teksta, odnosi se na moju konstataciju da je Jugoslavija bila


144

27 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 52. No, moglo bi se postaviti pitaweda li re{ewe koje poznaje na{ zakon ulazi u okvir ,,nediskriminiraju}eg izuzetkaili alternative‘‘, budu}i da alternativa vi{e nije potpuni odustanak od verona-uke (koja je bila tretirana kao ,,fakultativni‘‘ predmet u Uredbi Vlade Repub-like Srbije) ve} samo izbor izme|u veronauke i gra|anskog vaspitawa (koji suozna~eni kao ,,izborni‘‘ predmeti u zakonskim tekstovima). Uporediti Uredbu oorganizovawu i ostvarivawu verske nastave i nastave alternativnog predmeta uosnovnoj i sredwoj {koli (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 46/2001) iZakone o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj {koli (Slu`beni glasnikRepublike Srbije, br. 22/2002) i Zakona o sredwoj {koli (Slu`beni glasnikRepublike Srbije, br. 23/2002).

lai~ka dràva u prethodnih 56 godina, da za to vreme nikakvaverska nastava nije bila poznata u dràvnim {kolama, te dauvo|ewe veronauke iznenadnim i u tom trenutku jasno nezakoni-tim aktom Vlade Republike Srbije 2001. godine predstavqa ,,na-turawe religije‘‘, onako kako ga je opisao Komitet za qudska pravaUjediwenih nacija u Op{tem komentaru ~l. 18. Me|unarodnogpakta o gra|anskim i politi~kim pravima.28 Prof. Avramovi}svoj stav argumentuje tvrdwom da se ,,nepostojawe verske nastaveza vreme komunisti~kog reìma te{ko moè uklopiti u op{tana~ela pravde i pravi~nosti‘‘ i da ,,nasilno oduzimawe jednogprava, pogotovo onog kroz koje se manifestuje jedno od osnovnihqudskih prava -- pravo na slobodu vere, nikako ne bi smelo bitilegalizovano od strane demokratske dràve‘‘.29 Ovakav argument,me|utim, predstavqa klasi~nu zamenu teza, budu}i da striktnopo{tovawe na~ela odvojenosti crkve i dràve nije ,,pronalazak‘‘komunizma, kao {to se to videlo iz sumarnog prikaza raznovrsnihmodela za odnose dràve i verskih zajednica u svetu. Ta~no je,naravno, da su vernici tokom komunisti~kog reìma bili iz-


145

28 Naime, potpuno je o~igledno da je Uredba bila flagrantno nezakonita utrenutku kada je doneta, i to zbog slede}ih razloga:

prvo, prema ~l. 20. Zakona o osnovnoj {koli i ~l. 24. st. 1. Zakona osredwoj {koli, ministar prosvete imao je iskqu~ivu nadle`nost da donosi nas-tavne planove i programe, dok je po ~l. 5. st. 2. Uredbe bilo predvi|eno danastavni plan i program verske nastave sporazumno donose ministar prosvete iministar vera, na usagla{en predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica;

drugo, prema ~l. 23. Zakona o osnovnoj {koli i ~l. 25. Zakona o sredwoj{koli, iskqu~ivu nadle`nost da odobrava uxbenike imao je tako|e ministarprosvete, dok je prema ~l. 7. st. 1. Uredbe bilo predvi|eno da uxbenike za verskunastavu odobrava ministar prosvete na usagla{en predlog tradicionalnih crkavai verskih zajednica;

tre}e, prema ~l. 46. st. 5. Zakona o osnovnoj {koli i ~l. 48. st. 7. Zakonao sredwoj {koli, iskqu~ivu nadle`nost da propisuje kriterijume i na~in oce-wivawa u~enika imao je ministar prosvete, dok je ~l. 11. st. 3. Uredbe to pravodato ministru prosvete, ali tek po{to dobije zajedni~ki predlog Ministarstvavera i tradicionalnih crkava i verskih zajednica;

~etvrto, prema ~l. 67. st. 3. Zakona o osnovnoj {koli i ~l. 70. st. 7. Zakonao sredwoj {koli, iskqu~ivu nadle`nost da utvr|uje vrstu stru~ne spreme nas-tavnika imao je -- opet -- ministar prosvete, dok je prema ~l. 8. st. 2. Uredbe mogaoda odlu~uje samo na zajedni~ki predlog Ministarstva vera i tradicionalnihcrkava i verskih zajednica;

peto, prema ~l. 79. st. 1. Zakona o osnovnoj {koli i ~l. 73. st. 1. Zakonao sredwoj {koli, nastavnika je birao direktor {kole na osnovu konkursa, a prema~l. 8. st. 3. Uredbe, listu nastavnika verske nastave utvr|ivao je ministarprosvete na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica;

{esto, opisno ocewivawe za versku nastavu, koje je ustanovio ~l. 11. st.1. Uredbe, nije uop{te poznavao Zakon o sredwoj {koli. Uporediti Uredbu oorganizovawu i ostvarivawu verske nastave i nastave alternativnog predmeta uosnovnoj i sredwoj {koli (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 46/2001, Zakono osnovnoj {koli (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 50/1992) i Zakon osredwoj {koli (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 50/1992).

29 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 52.

loèni razli~itim vrstama diskriminacije (sli~no, uostalom, kaoi drugi gra|ani koji su se protivili vladaju}em autoritarnom sis-temu mi{qewa), pa je, i pored toga {to je ustavom bila garantovanasloboda veroispovesti, ostvarivawe ovog qudskog prava u praksipratilo mno{tvo razli~itih, mawih ili ve}ih prepreka.30 Poslepada autoritarnog reìma, naprotiv, takvih prepreka i zloupotrebavi{e apsolutno nema. Vi{e niko ne spre~ava konfesionalne zajed-nice da po sopstvenom naho|ewu organizuju versku nastavu, niti imaikakve opasnosti da neko progoni vernike koji takvu nastavu po-ha|aju i time slobodno ispoqavaju svoja verska ube|ewa -- ali izvanjavnopravne sfere, kojoj pripadaju dràva i sistem dràvnih {kola.Dakle, ukidawe lai~ke dràve ne sme se progla{avati osnovnimqudskim pravom, zbog toga {to su sloboda veroispovesti i pravnaza{tita svih religija upravo temeqni principi svake demokratskelai~ke dràve, niti se moè tvrditi da bi se verskom ideologiza-cijom dràve ispravila nepravda koja se dogodila vernicima ukomunizmu! Svaka analogija sa nacionalizacijom/denacionalizaci-jom imovine stoga je potpuno neprikladna,31 jer se oduzeta imovinadelimi~no moè vratiti, za razliku od prava na slobodu veroispo-vesti, ~ije nekada{we ograni~avawe nikako ne moè biti kompen-zovano odbacivawem ustavnog na~ela o odvajawu crkve i dràve.Uostalom, ako postoji ne{to po ~emu je komunisti~ki reìm bioblizak modernim demokratskim institucijama liberalne dràve,onda je to svakako dosledno istrajavawe na vrednosno neutralnomodnosu prema razli~itim verskim opredeqewima svojih gra|ana.

Najzad, {to se ti~e statisti~kih podataka o broju vernikau Srbiji, razlika koju je utvrdio prof. Avramovi} poti~e otuda{to sam ja upotrebila podatke Saveznog zavoda za statistiku opopisu stanovni{tva iz 1991. godine, koji je prikazao i procenubroja Albanaca na Kosovu kao stanovnika Srbije, dok prof. Av-ramovi} koristi podatke o veroispovestima u istom popisu, alio~igledno u wega ne ukqu~uje Albance na Kosovu.32 No, nezavisnood toga da li pravoslavnih vernika ima 80%, odnosno 66% (akora~unamo i albansku populaciju), jedna druga stvar je ovde va`na.Naime, prilikom zvani~nog popisa stanovni{tva qudi su sklonida na pitawe o svojoj veroispovesti odgovore odmah da su pravo-slavni, katolici ili muslimani,33 iako svoju veru uop{te ne


146

30 Istine radi, vaqa re}i da su se te prepreke, ipak, smawivale sa protekomgodina i da nikada nisu bile sprovo|ene sa istom revno{}u u Sloveniji iliHrvatskoj, kao {to je to bio slu~aj u Srbiji ili Crnoj Gori.

31 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 52.32 Statisti~ki godi{wak koji sam koristila daje procenu od 1.674.000 Al-

banaca, dok u podacima prof. Avramovi}a broj islamskih vernika iznosi samo468.713. Uporediti Dra{ki}, M., op. cit., str. 514. i Avramovi}, S., op. cit., str. 53.

33 Ostalim veroispovestima ukupno ne pripada vi{e od 2% stanovnika, kaoateisti izja{wava se 1,95%, a bez odgovora bilo je 5,25%. Ibid.

upra`wavaju, ili to ~ine sasvim izuzetno, zbog tradicije, a nezato {to veruju. Tako, na primer, prema jednom istraìvawu agen-cije ,,Faktor plus‘‘, samo 7,1% ispitanika je odgovorilo da redov-no odlazi u crkvu, 40,3% da u crkvu odlazi samo na velike praz-nike, a 45,6% da nikada ne ide u crkvu; na pitawe da li veruju uboga, 38,6% stanovnika Srbije odgovorilo je da ne veruje, 39,8%je odgovorilo da ,,misli da veruje‘‘, a samo 21,6% potpuno je opre-deqeno u stavu da veruje u boga.34 Pitawe stvarne religioznostistanovnika jedne dràve, dakle, mora biti posmatrano ukr{tawemvi{e razli~itih podataka.

S druge strane, sli~an zakqu~ak sledi i iz zvani~nih poda-taka o broju dece koja poha|aju ~asove veronauke u srpskim {ko-lama. Naime, prema jednoj takvoj statistici za 2003. godinu, brojdece u osnovnim {kolama koji se opredelio za versku nastavu uprvoj godini primene Uredbe Vlade Republike Srbije (kada jeverska nastava bila ,,fakultativni‘‘ predmet, {to zna~i da su seroditeqi mogli opredeliti da wihovo dete poha|a veronauku, ilialternativni predmet, ili ni jedno ni drugo) iznosio je 30.876u~enika. Naredne godine (kada je veronauka postala ,,izborni‘‘predmet, tako da su roditeqi mogli da biraju samo izme|u vero-nauke i gra|anskog vaspitawa) taj broj se pove}ao na 43.764 u~eni-ka (pove}awe je bilo 41,7%). Ako to nije ,,naturawe religije iliverovawa‘‘, onda kao da ni{ta nisam rekla! No, s druge strane, ovipodaci pokazuju i to da je od ukupnog broja u~enika osnovnih{kola u Srbiji, koji su se opredelili za jedan ili drugi predmetu prvoj godini uvo|ewa verskog vaspitawa (50.299), wih 61,4%izabralo veronauku (30.876), a 38,6% alternativni predmet(19.423). Naredne godine, od ukupnog broja u~enika prvog razredasvih osnovnih {kola u Srbiji (75.210), za veronauku se opredelilo58,2% (43.764), a za gra|ansko vaspitawe 41,8% (31.446).35 Ovipodaci svedo~e, dakle, da broj onih koji se opredequju za verskunastavu (i za koje se, vaqda, pretpostavqa da su religiozni) ni ujednoj posmatranoj godini nije bitno prelazio 60%.

4. Pravo roditeqa da {koluju dete u skladu sasvojim religioznim i filozofskim uverewima

Pravo roditeqa da svojoj deci obezbede versko i moralnovaspitawe shodno svom vlastitom ube|ewu, odnosno obaveza drà-


147

34 Videti dnevni list Politika, 6--7. januar 2004, strana A8.35 Razlika je jo{ drasti~nija kada se pogledaju podaci za neke okruge. Tako,

na primer, u Rasinskom okrugu se prve godine za versku nastavu izjasnilo 179u~enika, a naredne godine 1.526; u gradu Beogradu prve godine za veronauku sejavilo 597 u~enika, a naredne godine 5.343 u~enika itd. Sli~ni su i podaci osredwo{kolcima. Prve godine za versku nastavu opredelilo se 7.525 u~enika, anaredne godine broj je bio 33.633! Videti Izve{taj Ministarstva prosvete isporta Vlade Republike Srbije od 23. juna 2003. godine.

va ~lanica najva`nijih me|unarodnih ugovora o qudskim pravimada po{tuju takvo pravo roditeqa, nikako se ne moè protuma~iti-- kao {to to ~ini prof. Avramovi} -- tako da ,,dràva imaobavezu, a roditeqi, poreski obveznici, imaju pravo da se u okvirusistema dràvne {kole wihovoj deci obezbedi obrazovawe u skla-du sa religijskim i filozofskim uverewem roditeqa. Poreskiobveznici koji izdvajaju deo prihoda i za {kolovawe svoje dece,nisu du`ni da obezbe|uju svojoj deci versko i filozofsko (eti-~ko) obrazovawe na drugoj strani i da ga posebno finansiraju ilida ga nestru~no prenose svojoj deci sami‘‘.36 Takvo ,,dopisivawe‘‘onoga {to pi{e u odgovaraju}im odredbama me|unarodnih konven-cija nema apsolutno nikakvog upori{ta u me|unarodnom pravu. Toproizlazi, pre svega, iz jezi~kog tuma~ewa pomenutih odredbi,koje nigde ne pomiwu obavezu dràve da organizuje ,,obrazovaweu skladu sa religijskim i filozofskim uverewima roditeqa‘‘, ve}govore samo o tome da ,,dràva po{tuje pravo roditeqa da obez-bede obrazovawe i nastavu koji su u skladu s wihovim verskim ifilozofskim uverewima‘‘.37 Upravo suprotno od onoga {to tvrdiprof. Avramovi}, ne radi se uop{te o obavezi dràve da organi-zuje versku nastavu, nego o obavezi dràve da po{tuje pravoroditeqa da obezbede svom detetu versku nastavu, razume se, akoje to u skladu sa wihovim verskim i filozofskim uverewima.Razlika u zna~ewu je ogromna; stoga prof. Avramovi}u savetujemda pa`qivije ~ita zakonske tekstove.

Na~in na koji }e roditeqi ostvariti svoje pravo da detetuobezbede obrazovawe koje je u skladu sa wihovim verskim uvere-wima, nije predmet me|unarodnopravnog regulisawa; moè bitida }e im odgovarati program verske nastave u dràvnoj {koli, pa}e smatrati da je wihovo pravo obezbe|eno na zadovoqavaju}ina~in. Ali ono {to je presudno za razumevawe ove odredbe me|una-rodnog prava, jeste to da ona nikako ne moè zna~iti da je dràvadu`na da iza|e u susret èqama roditeqa u tom pogledu. Dràva,naime, ima diskreciono ovla{}ewe da sama kreira nastavne sadr-àje u {kolama prema nekim op{tim i zajedni~kim vrednostimakoje èli da promovi{e u nastavnom procesu, pa je naivno smat-rati da se dràva sa svojim gra|anima nalazi u jednostavnomzavisnom odnosu tipa ,,poreski obveznici naru~uju {kolu‘‘.38 Dru-


148

36 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 57.37 Videti ~l. 2. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o qudskim pravima

i ~l. 18. st. 4. Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima.38 Ovakav stav potvr|en je i u praksi Evropskog suda za qudska prava.

Naime, roditeqi jednog engleskog de~aka koji je bolovao od disleksije nisu uspelida dokaù da je povre|eno wihovo pravo iz ~l. 2. Prvog protokola time {to sulokalne {kolske vlasti, protivno èqi roditeqa, dete smestile u specijalnu{kolu, iako su roditeqi smatrali da je za dete bilo najboqe da se {koluje u

gim re~ima, kao {to sam i ranije tvrdila, smisao ove odredbe nijeu tome da dràve potpisnice jednog me|unarodnog ugovora obaveèda u svakom slu~aju obezbede versku nastavu za decu u skladu sauverewima wihovih roditeqa, ve} da bude po{tovano pravo rodi-teqa da im dràva ne naturi {kolu u kojoj }e deca biti podu~ava-na na na~in koji je neprihvatqiv za verska i filozofska uverewaroditeqa. [tavi{e, u dokumentu koji beleì rad na pripremiMe|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima jasnostoji da ~l. 18. st. 4. ,,samo natura du`nost dràvama ugovornicamada po{tuju èqe roditeqa; on nikako ne natura du`nost dràvama~lanicama da obezbede podu~avawe religije prema izboru rodite-qa‘‘.39

S druge strane, u praksi Evropskog suda za qudska prava,koji je vi{e puta bio pozvan da tuma~i odredbu o pravu roditeqaiz ~l. 2. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o qudskimpravima, uvek se nedvosmisleno ponavqalo da je ,,dràva u ispu-wavawu funkcija koje je preuzela u odnosu na obrazovawe decedu`na da vodi ra~una da informacije ili znawa koja su ukqu~enau {kolske kurikulume budu preneta na objektivan, kriti~ki ipluralisti~ki na~in‘‘, te da je ,,dràvama zabraweno da u obrazo-vawu teè ostvarivawu indoktrinacije koja ne po{tuje religijskai filozofska uverewa roditeqa‘‘.40 [tavi{e, u jednom slu~ajupostavilo se pitawe da li je jedan {kolski predmet -- koji je podnazivom ,,seksualno vaspitawe‘‘ bio uveden u danske {kole -- pre-kr{io pravo roditeqa formulisano u ~l. 2. Prvog protokola uzEvropsku konvenciju o qudskim pravima. Sud je najpre ponoviostav da je dràva du`na da znawa koja su sastavni deo {kolskihnastavnih programa budu preneta u~enicima na objektivan, kri-ti~ki i pluralisti~ki na~in, a potom je pristupio detaqnomispitivawu sadrìne programa seksualnog vaspitawa u danskimosnovnim {kolama i zakqu~io da je predmet koncipiran tako dadeci pruì obja{wewa koja ,,se smatraju korisnim‘‘... da je ,,ciqovog predmeta da deci pomogne da izbegnu nesigurnost i zebwu upitawima seksa, da promovi{e razumevawe veze izme|u seksualnogìvota, qubavnog ìvota i qubavnih odnosa uop{te‘‘... da ,,svakomu~eniku omogu}i da samostalno prona|e onaj na~in sopstvenogseksualnog iskustva koji je u najve}oj meri u harmoniji sa wegovom


149

integrisanom okruèwu. Videti Simpson v. UK, No. 14/668/89 od 4. decembra 1989.U istom smislu i PD & LD v. UK, No. 14135/88 od 2. decembra 1989.

39 Videti UN Doc A/C 3/SR 1024. U istom smislu izja{wavaju se i najve}iautoriteti za oblast prava deteta u me|unarodnom pravu. Videti, na primer, VanBueren, G., The International Law on the Rights of the Child, The Hague, 1998, str. 159,Kilkelly, U., The Child and the European Convention on Human Rights, Dartmouth, 1999,str. 64--67.

40 Videti Campbell and Cosans v. UK, No. 7511/76 i 7743/76 od 29. januara 1982.i 21. februara 1983.

li~no{}u‘‘... da ,,potencira zna~aj odgovornosti u stvarima sek-sa‘‘...41 itd. Pitam se samo kako li bi pro{li ovakav test ,,objek-tivnosti, kriti~nosti i pluralizma‘‘ oni sadràji Srpske pravo-slavne crkve koje sam citirala na po~etku ovog teksta?

5. Pravo deteta na slobodu mi{qewa, savestii veroispovesti

Pod ovim naslovom, na kraju, prof. Avramovi} mi zameraslede}e: ,,Ipak, u tom kontekstu se naro~ito potencira i pravodeteta da formira verska uverewa suprotna uverewima roditeqa,{to tako|e nesporno proizilazi iz me|unarodnih standarda, uzkonstataciju da je verska nastava prepreka ostvarewu tog prava istoga neustavna‘‘.42 Me|utim, ovakav stav ja nikada nisam iznela.Ono {to sam napisala, bila je konstatacija da je u me|unarod-nom pravu detetu priznato samostalno pravo na slobodu mi{qe-wa, savesti i veroispovesti, kao i da to pravo implicira islobodu deteta da ostane pri veri roditeqa ili da usvaja vero-ispovest po svom izboru, budu}i da je sloboda veroispovestinezamisliva bez prava ~oveka da mewa svoja verska ube|ewa.Napisala sam, tako|e, da rasprostrawena praksa stavqawa re-zervi na odredbe o pravu na slobodu veroispoivesti za decu ipotpuno razli~ita praksa lai~kih i verskih dràva pokazuju dau me|unarodnom pravu i daqe nema jedinstvenog stava o tomekako }e dete ostvariti pravo na slobodu veroispovesti suprot-no voqi roditeqa.43

Najzad, ostavqam bez odgovora strasnu raspravu o sektamakoju je voqan da promovi{e prof. Avramovi}, zbog toga {to je toposebna tema, a izvan ove rasprave koju smo mi vodili. Ne mogu,ipak, a da ne skrenem pa`wu na nedopustivo ,,dopisivawe‘‘ zna~ewajednog me|unarodnog dokumenta, koje ponovo ~ini prof. Avramo-vi}: ,,Uostalom, evropske institucije dràvama ~lanicama jo{ nepreporu~uju dono{ewe zakona o sektama, zbog straha da bi se timemogla ugroziti verska prava malih verskih zajednica. Ali zato,kao osnovni model za{tite od realne opasnosti delovawa agre-sivnih verskih grupa, evropske institucije sugeri{u tzv. pozitiv-ne mere: poja~ano delovawe na informisawu i obrazovawu mladihqudi, poja~anu finansijsku kontrolu verskih zajednica i niz dru-gih sli~nih mera. A pre svega, kao najva`niju meru, sugeri{udobro organizovanu versku nastavu‘‘.44 Ova posledwa re~enicaprof. Avramovi}a u Izve{taju (Nastase Report), me|utim, doslovce


150

41 Videti Kjeldsen, Busk Madsen and Pedersen v. Denmark, No. 5093/71, 5920/72 i5926/72 od 5. novembra 1976.

42 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 58.43 Videti Dra{ki}, M., op. cit., str. 518--519.44 Videti Avramovi}, S., op. cit., str. 59.

glasi ovako: ,,Obrazovawe treba da bude upravqeno posebno premaadolescentima, a kurikulumi treba da obuhvate informacije oistoriji va`nih {kola mi{qewa, uz neophodno po{tovawe neut-ralnosti dràve‘‘.45 Ako prof. Avramovi} prihvata da navedenideo Izve{taja u stvari zna~i ,,dobro organizovanu versku nasta-vu‘‘, onda smo nas dvoje u zna~ajnoj meri pribliìli stavove i ovapolemika je u tom slu~aju zbiqa imala smisla.


151

45 Videti Illegal Activities of sects, Report by Mr Adrian Nastase, Doc. 8373 od 13.aprila 1999, str. 8. Sli~no i u Preporuci Parlamentarne skup{tine SavetaEvrope: ,,Osnovni obrazovni kurikulum treba da obuhvati objektivne fakti~keinformacije koje se odnose na osnivawe religija i wihove glavne varijante, naprincipe uporedne religije, kao i etiku, li~na i socijalna prava.‘‘ Videti Recom-mendation 1178 (1992) on sects and new religious movements, od 5. februara 1992.

Kosta âvo{ki

ELEMENTARNO NEZNAWE INEÂSNO PRIKRIVAWE

U posledwem broju Anala (2/2005) Vladimir \eri} pole-mi{e povodom mog priloga pod naslovom ,,Slu~aj 'Srbija i CrnaGora protiv Belgije' pred Me|unarodnim sudom pravde‘‘. Na svojeveliko zaprepa{}ewe otkrio sam da mla|ani Vladimir \eri},koji je od 2001. do 2004. godine zastupao na{u zemqu u postupcimapred Me|unarodnim sudom pravde (MSP), nije u stawu ni daispravno pro~ita i protuma~i odluku ovog Suda. Tako on na 256.strani veli: ,,Nije sporno da je odluka u NATO sporovima donetaminimalnom ve}inom od 8 prema 7, da se jedan sudija izuzeo i daje ve}ina pretegla glasom ad hoc sudije kojeg je imenovala SRJ‘‘.Da je samo do kraja ~itao odluku Me|unarodnog suda pravde u tomsporu, pri samom wenom kraju (para. 129) pro~itao bi slede}e:

,,For these reasons, THE COURT, Unanimously, Finds that it has nojurisdiction to entertaint the claims made in the Aplication filed bySerbia and Montenegro on 29 April 1999.‘‘(Iz ovih razloga Sud jednoglasno nalazi da nije nadleànda prihvati zahteve u podnesku koji su 29. aprila uloìleSrbija i Crna Gora.)

Vaqda je sada i neukom \eri}u jasno da je odluka donetajednoglasno, to jest ve}inom od 15 prema 0. No, ako nije mogao darazabere zna~ewe ove izreke Suda na engleskom, da je pa`qivije~itao ~lanak svog ostarelog kolege i profesora, koji -- ako ni{tadrugo -- barem ume da prevede pojedine delove odluke MSP-a,shvatio bi da je ova odluka doneta jednoglasno, a da su se sudijepodelile samo u pogledu razloga kojima potkrepquju tu jednogla-snu presudu. Vladimiru \eri}u nije, me|utim, bilo dovoqno dapokaè svoje elementarno neznawe nego se posluìo i moralnozazornim prikrivawem relevantne ~iwenice. Povodom mog kvali-

152

fikovawa povla~ewa protivtu`be protiv Bosne i Hercegovinekao nacionalne izdaje, on veli:

,,[to se ti~e razloga za povla~ewe protivtu`be, vrlo jete{ko osporavati nadle`nost suda, ako se istovremeno ima pro-tivtu`ba. Dakle ne radi se o tome, kako profesor âvo{ki tvrdine navode}i izvor, da je protivtu`ba povu~ena da bi se MSP poveoza va{om Vladom, koja je povla~ewem protivtu`be pokazala da 'neveruje u nadle`nost ovog Suda'. Radilo se o tome da je protivtu`bapovu~ena da bi se otklonilo dejstvo instituta forum prorogatum,prema kome se nadle`nost suda prihvata i pre}utnim upu{tawemu meritum spora, {to protivtu`ba jeste. Dakle, SRJ nije moglada osporava nadle`nost MSP zahtevaju}i reviziju, a da istovre-meno nastavi da se upu{ta u spor, zadràvawem protivtu`be‘‘ (str.251--252).

Vladimir \eri} ovo sigurno ne bi napisao, niti bi muwegov mentor savetovao da to u~ini, da nije ra~unao sa ~iwenicomda wegove doskora{we kolege na Pravnom fakultetu, koje su prvepro~itale wegov polemi~ki prilog, ne znaju da je pored protiv-tu`be protiv Bosne i Hercegovine, SRJ uputila MSP-u 1999.godine jo{ deset tu`bi protiv dràva ~lanica Atlantskog pakta(Belgije, Kanade, Francuske, Nema~ke, Italije, Holandije, Por-tugala, Ujediwenog kraqevstva, Sjediwenih Ameri~kih Dràva i[panije), od kojih je osam bilo prihva}eno. Pri tom se tu`bamamnogo vi{e pre}utno priznaje nadle`nost MSP-a nego {to se to~ini protivtu`bom. Jer, dok je protivtu`ba naj~e{}e iznu|enpotez koji se povla~i zarad postizawa kakve-takve ravnoteè usporu, ~ak ako se istovremeno osporava nadle`nost Suda, pod-no{ewe tu`be uvek podrazumeva i priznawe nadle`nosti sudakome se tu`ba podnosi. Otuda, da bi se izbegao prigovor da jenadle`nost ve} pre}utno prihva}ena, bilo je logi~nije da senajpre povuku sve tu`be koje je SRJ podnela MSP-u, pa da se tekonda eventualno razmi{qa i o povla~ewu protivtu`be protivBosne i Hercegovine. Povu~ena je, me|utim, samo protivtu`ba,dok je svih osam tu`bi ostalo na snazi, tako da se u predmetuRevizija (SCG protiv BiH) uop{te nije mogao otkloniti prigo-vor da je nadle`nost pre}utno prihva}ena. Vladimir \eri} je,me|utim, ra~unao sa neobave{teno{}u ~italaca kojima se obra}a,ukqu~uju}i i wegove doskora{we fakultetske kolege, {to samopotvr|uje da potcewuje wihovo znawe i sposobnost rasu|ivawa,ako ih ve} kao neznalice i ne prezire.

Posle ovog \eri}evog ne~asnog prikrivawa relevantne ~i-wenice (postojawa osam tu`bi podnetih MSP-u), sa jo{ ve}impravom se moè re}i da je povla~ewe protivtu`be bilo iskqu~i-

Kosta âvo{ki (str. 152--154)

153

vo u interesu tuìoca, to jest Bosne i Hercegovine, te da vi{eniko ne}e pitati iz kojih je to pravnih razloga u~iweno, negosamo koliko je primqeno da bi se to u~inilo.

Kako je, dakle, posredi elementarna neznalica, koja nije ustawu da razabere {ta u presudi na engleskom pi{e, i polemi~ar,koji zarad plauzibilnosti svog krhkog argumenta ne~asno prikri-va relevantnu ~iwenicu koja ~ini besmislenim taj wegov argu-ment, svaka daqa polemika sa wim bila bi suvi{na.


154

IZ ISTORIJE PRAVNOG FAKULTETA

Svetlana Mir~ov

O SUDBINI BIBLIOTEKENIKODIMA MILA[A

POVODOM OBJAVQIVAWA DELANIKODIMA MILA[A

Eparhija dalmatinska je nedavno objavila Dela NikodimaMila{a, svog nekada{weg episkopa. Izbor od sedam kwiga, a sveosim posledwe su fototipska izdawa, ~ine: Pravila (KANONEΣ)Pravoslavne Crkve s tuma~ewima (prva dva toma), Sveti Kirili Metodije i istina pravoslavqa (tre}i tom), Pravoslavna Dal-macija (~etvrti tom), Pravoslavno crkveno pravo (peti tom), Crk-veno kazneno pravo ({esti tom), Autobiografija, Studije, ^lan-ci (sedmi tom). Ova najzna~ajnija dela velikog pravoslavnog teo-loga, istori~ara crkve i kanoni~ara postala su dostupna zainte-resovanoj ~itala~koj publici zahvaquju}i Istini, izdava~koj us-tanovi Eparhije dalmatinske i trudu Wegovog preosve{tenstva,dana{weg episkopa dalmatinskog G. Fotija i wegovih saradnika.Wegovo preosve{tenstvo je biblioteku beogradskog Pravnog fa-kulteta darivalo ovim vrednim kwigama, a mi smo mu na poklonuveoma zahvalni, posebno stoga {to je Mila{ radovima iz oblasticrkvenog prava zna~ajno obogatio na{e pravno nasle|e.

Nikodim Mila{, pre mona{tva Nikola, ro|en je 4. aprila1845. godine u [ibeniku od oca Trifuna i majke Marije. Osnovnu{kolu je poha|ao kod franciskanaca, a privatnu niù gimnazijukod dominikanaca, slu{aju}i za to vreme veronauku u Bovanovojsrpskoj {koli. Kako nià gimnazija nije imala pravo javnosti,Nikola je ponovo kod jezuita u Dubrovniku polagao ~etvrti izahvaquju}i briqantnim odgovorima priznati su mu i ~etvrti ipeti razred. Kao stipendista Zeli}eve fondacije nastavio je{kolovawe u zadarskoj gimnaziji i svoje bogoslovsko obrazovawe

155

zavr{io sa odli~nim uspehom u Sremskim Karlovcima 1863/4.{kolske godine.

Mila{ je potom u Be~u upisao Filozofski fakultet, alije 1867. pre{ao u Rusiju, na Kijevsku duhovnu akademiju, i na wojmagistrirao 1871. godine sa radom Nomokanon patrijarha Fotija.Po povratku u Dalmaciju postao je profesor i rektor Zadarskebogoslovije.

Nikola Mila{ se zamona{io u Zadru, na Badwi dan 1873,dobiv{i ime Nikodim, na Boì} je rukopoloèn u ~in jero|ako-na, uskoro bio odlikovan crvenim pojasom i proto|akonskim ~i-nom, na Boì} 1875. godine primio je prezviterski ~in i 1880.godine bio proizveden u ~in arhimandrita.

Godine 1885. ruski Sinod ga je predloìo za cetiwskog, aepiskop Kneèvi} za sarajevskog mitropolita, {to je poja~alonetrpeqivost i klevete onih koji su zavideli wegovom nau~nomuspehu, te je Mila{ dao ostavku na mesto rektora Zadarske bogo-slovije jula 1885. godine. Tada je dobio poziv iz Srbije od mini-stra prosvete i crkvenih dela Milana Kujunxi}a Aberdara dado|e u Beograd i reorganizuje Bogosloviju. Mila{ je poziv prih-vatio i novembra 1886. primio du`nost, a uskoro postao i ~lanGlavnog prosvetnog saveta. Ali ni u Beogradu ga nisu dobroprihvatili, te se jula 1887. godine vratio u Zadar. Nakon trigodine, 10. jula 1890, imenovan je za dalmatinskog episkopa ihirotonisan 16. septembra iste godine.

Iako se episkop Nikodim potpuno posvetio svojoj eparhiji,protiv wega su bili mnogobrojni sve{tenici, monasi i svetovwa-ci, ~ak su i neke crkvene op{tine traìle da se on svrgne, stogaje 21. decembra 1911. godine podneo caru ,,ostavku na zadarskueparhiju‘‘. Nakon toga nastanio se u Dubrovniku i posvetio nau-~nom radu. Na dan objave rata Austro-Ugarske Srbiji, dok seMila{ nalazio na le~ewu u [tajerskoj, policija je pretreslawegov stan i odnela privatnu prepisku i rukopis Crkva i dràvau Austro-ugarskoj, pripremqen za {tampu. Mila{ je umro u Du-brovniku na Veliki petak, 2. aprila 1915. godine i tu sahrawen uprivatnoj grobnici. Wegovi posmrtni ostaci preneti su 4. okto-bra 1930. godine u [ibenik i slede}eg dana sahraweni u posebnojkapeli.

Mila{a je Kijevska duhovna akademija proglasila svojimpo~asnim ~lanom, Pravoslavni bogoslovski fakultet u êrnov-cima za po~asnog doktora bogoslovqa, Petrogradska i Moskovskaduhovna akademija za po~asnog ~lana, uz to je bio i ~lan nau~nihdru{tava {irom Srbije, Rusije, Bugarske, Gr~ke i Austrije.

Mila{ev plodni nau~ni opus, koji je proiza{ao iz velikogtruda i obdarenosti za nau~ni rad, iz odli~nog poznavawa teolo-


156

gije i dru{tvenih nauka i klasi~nih i savremenih evropskihjezika, ~ini niz zna~ajnih radova iz oblasti kanonskog prava inacionalne i crkvene istorije. U Srpskoj bibliografiji: Kwige:1868--1944. popisano je 78 monografskih publikacija ~iji je onautor, a nakon 1944. objavqeno je jo{ 12 wegovih kwiga. Najzna~aj-nijim delima ovog autora smatraju se Pravila (KANONEΣ) Pra-voslavne Crkve s tuma~ewima, u kojima su protuma~ena sva pra-vila koja vaè u Pravoslavnoj crkvi kao pozitivni kanon, Crk-veno pravo koje je prevedeno na vi{e jezika i koje se i danaskoristi u svim pravoslavnim crkvama i Pravoslavna Dalmacija,za koju sam autor kaè da je to wegova ,,mila i najmilija kwiga‘‘,nastala kao plod ~etvorogodi{weg prou~avawa sudbine pravos-lavne vere i crkve u Dalmaciji. Od ostalih radova treba izdvo-jiti: Istorijsko-kanoni~ki pregled na ustanovqewe srpsko-ru-munske mitropolije; Dostojanstvo u pravoslavnoj crkvi; Codex

canonum ecclesiae africanae; Krm~ija Savinska; Pravoslavno ka-lu|erstvo; Isto~no crkveno pitawe i zada}a Austrije u ri-je{avawu toga pitawa; Kanonsko na~elo pravoslavne crkve prirazra|ivawu crkvenih oblasti; Propaganda, wezin postanak idana{wa uredba; Rukopoloèwe kao smetwa braku. Mnoga wegovakanonsko-pravna dela i istorijske rasprave prevedeni su naruski, nema~ki, bugarski, rumunski, gr~ki i italijanski jezik.Mila{ je izdao i Documenta spectantia historiam orthodoxae dioeceseos

Dalmatiae et Istriae a XV usque ad XIX saeculum (Dokumenta i povije-sti pravoslavne dijeceze Dalmacije i Istre od XV do XIX sto-qe}a).

Li~na biblioteka episkopa Nikodima Mila{a doìvela jesudbinu mnogih dragocenih zbirki koje su wihovi vlasnici name-nili odre|enim institucijama da bi se kao celina trajno sa~uvale.Ni do danas se pouzdano ne zna da li je Mila{ svoju bibliotekuzave{tao Pravnom ili Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Ta~anpodatak krije se u Mila{evom testamentu do kojeg bi svakakotrebalo do}i, dok na osnovu raspoloìvih izvora imamo slede}epodatke.

Qubica Kandi} u Istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu:1905--1941. samo pi{e1 da je biblioteka episkopa Nikodima Mi-la{a poklowena Pravnom fakultetu u Beogradu 1925. godine i daje oko we bilo problema izme|u Bogoslovskog i Pravnog fakul-teta u vezi sa pitawem vlasni{tva.

Svetlana Mir~ov (str. 155--159)

157

1 Qubica Kandi}: Istorija Pravnog fakulteta u Beogradu: 1905--1941.

Druga kwiga: Tom prvi, Beograd 2002, str. 470. Autor se poziva na dokumentsa~uvan u privatnoj arhivi prof. dr Draga{a Denkovi}a o Sednici Savetafakulteta od 1. decembra 1925.

Miodrag Simi} u kwizi Beogradski i suboti~ki Pravnifakultet: 1941--1945, pi{e2 o otu|ewu biblioteke-legata episko-pa Nikodima Mila{a. On navodi da je Bogoslovski fakultetBeogradskog univerziteta uputio 5. maja 1943. molbu Savetu Prav-nog fakulteta da se biblioteka episkopa Nikodima Mila{a,zave{tana Biblioteci Pravnog fakulteta u Beogradu, dodeli naupotrebu Bogoslovskom fakultetu. S tim se sloìo predsednikStru~nog odbora Biblioteke, prof. dr Aleksandar Solovjev izatraìo 18. maja 1943. saglasnost Saveta Pravnog fakulteta, pa,po{to je ona dobijena, dekan Pravnog fakulteta prof. dr LazoKosti} je 26. maja 1943. zatraìo i saglasnost Rektorata Univer-ziteta i Univerzitetskog Senata, nagla{avaju}i da Pravni fa-kultet, do daqe odluke Saveta, zadràva pravo vlasni{tva nadovom bibliotekom. Simi} daqe pi{e da je rektor Univerzitetau Beogradu, prof. dr Nikola M. Popovi}, izvestio 31. maja 1943.Dekanat Pravnog fakulteta da je odlu~eno da se biblioteka Ni-kodima Mila{a ustupi na upotrebu Teolo{kom fakultetu. Pos-ledwi citirani dokument je obave{tewe o saglasnosti za ustupa-we Mila{eve biblioteke koje je dekan Pravnog fakulteta uputio2. juna 1943. godine Bogoslovskom fakultetu.

Bogoqub ]irkovi}, dugogodi{wi upravnik Patrijar{ijskebiblioteke, u ~lanku Biblioteke Srpske pravoslavne crkve3, iz-nosi ne{to druga~ije podatke. On tvrdi da je Mila{ svoju li~nubiblioteku testamentom ostavio Pravnom fakultetu u Beogradusamo na ~uvawe, s tim da ona bude predata Bogoslovskom fakultetukada bude otvoren pri Beogradskom univerzitetu. Ovaj autor na-vodi i da je biblioteku od 1915. godine do 1925, kada je predataPravnom fakultetu u Beogradu, ~uvala Srpska pravoslavna op-{tina u Dubrovniku i da je ona, prema sa~uvanom azbu~nom popisupo autorima i delima, koji je sa~inio sam Mila{, imala 4.291delo, od toga 1.513 kwiga {tampanih latinicom, 1.918 {tampanih}irilicom i 860 bro{ura za koje nisu dati bibliografski podaci.]irkovi} daqe pi{e da Pravni fakultet nije 1937. godine predaoMila{evu biblioteku Bogoslovskom fakultetu, ali da je ona kaocelina ~uvana u Biblioteci Pravnog fakulteta do 1941. Te godi-ne, ve}i broj kwiga, me|u wima i brojne kwige Nikodima Mila{a,Pravni fakultet je poklonio Narodnoj biblioteci koja je za-po~ela rekonstituciju svojih fondova, nakon uni{tewa prilikom


158

2 Miodrag Simi}: Beogradski i suboti~ki Pravni fakultet: 1941--1945,Beograd 1996, str. 77--79 5, a na osnovu dokumenata koji se ~uvaju u Arhivu Srbije,Fond G-205, Pravni fakultet, Op{ta arhiva, godina 1943, fascikla XVII, br.824/43.

3 Bogoqub ]irkovi}: Biblioteke Srpske pravoslavne crkve, deo tre}i[kolske biblioteke Srpske pravoslavne crkve, Srpska pravoslavna crkva 1920--

1970: Spomenica o 50-godi{wici vaspostavqawa Srpske patrijar{ije, Beograd1971, str. 423.

bombardovawa Beograda 6. aprila 1941. Kasnije je Narodna bibli-oteka rashodovala kwige koje nisu odgovarale profilu wenihfondova i stranu teolo{ku literaturu poklonila Patrijar{ij-skoj biblioteci, pored ostalog i 232 kwige iz biblioteke Niko-dima Mila{a.

Pravo vlasni{tva nad bibliotekom Nikodima Mila{a tektreba da bude utvr|eno, ali je sigurno da je velika {teta zakulturu {to je ona raspar~ana umesto da se, kao {to je wenvlasnik èleo, ~uva kao celina, jer bi tako imala daleko zna~aj-niju istorijsku, nau~nu i kulturnu vrednost.

Svetlana Mir~ov (str. 155--159)

159

Danilo N. Basta

,,FAKULTETSKI‘‘MEDAQONIDRAGOQUBA JOVANOVI]A

I.

Pod naslovom Qudi, qudi..., u kojem se ose}a prizvuk onoga{to bi se moglo nazvati antropolo{kom setom, objavqene su dosada tri kwige medaqona Dragoquba Jovanovi}a (1895--1977). Prvedve, koje je potkraj svoga ìvota objavio sâm autor (prvu 1973,drugu 1975), obuhvataju sto dva medaqona ,,umrlih savremenika‘‘,dok tre}a, koju je priredila Nade`da Jovanovi}, sadrì devedeset~etiri medaqona ,,politi~kih, javnih, nau~nih i drugih savreme-nika‘‘ (kako je re~eno u podnaslovu).1 To je, otprilike, tek polo-vina od ukupnog broja medaqona kojih, prema saop{tewu pri-re|iva~a iz ,,Uvodne napomene‘‘, ima oko ~etiri stotine uko-ri~enih u rukopis obima 1.390 gusto kucanih stranica teksta.

Pisawe medaqona Jovanovi} je zapo~eo 1948. godine u poseb-nim i te{kim okolnostima, na robiji u Sremskoj Mitrovici, usamici tamo{weg Kazneno-popravnog zavoda. Na devetogodi{wurobiju osudio ga je, iskqu~ivo iz politi~kih razloga, Vrhovni sudNR Srbije 1947. godine. Sa robije je iza{ao 1955. godine i do 1960.uspeo da okon~a pisawe medaqona.

Pored toga {to je bio politi~ar, javni delatnik, borac zadobrobit na{ih seqaka i radnika, Dragoqub Jovanovi} bio je iprofesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Ako se ta ~iwenica imau vidu, onda ne samo da nije ~udnovato nego je upravo prirodno{to me|u wegovim medaqonima ima i onih koje je napisao o svojim

160

1 Dragoqub Jovanovi}: Qudi, qudi... Medaqoni 94 politi~kih, javnih,nau~nih i drugih savremenika. Priredila dr Nade`da Jovanovi} (,,Filip Vi-{wi}‘‘, Beograd 2005). Podnaslov, o~igledno, nije formulisan ni dobro ni sre}no.On je prire|iva~ev, a ne pi{~ev. -- Uzgred re~eno, kwiga je prepuna {tamparskihgre{aka koje znatno oteàvaju ~itawe, a ponekad i izazivaju zabunu kod ~itaoca.

fakultetskim kolegama. Od objavqenih medaqona, deset se odnosina profesore beogradskog Pravnog fakulteta. (Da li me|u neob-javqenim ima jo{ takvih, to u ovom ~asu javnosti nije poznato.)Dva su se na{la me|u koricama prve kwige Qudi, qudi... iz 1973-- jedan o Slobodanu Jovanovi}u, drugi o @ivojinu Peri}u. Preo-stalih osam nalazi se u tre}oj kwizi koju je priredila Nade`daJovanovi}. Zanimqivo je da je dvojicu od ovih g-|a Jovanovi}uvrstila u rubriku ,,Dràvnici i politi~ari‘‘ -- Lazara Marko-vi}a i Kostu Kumanudija. Ostalih {est na{lo se u rubrici ,,Nau-~ni radnici, profesori univerziteta‘‘. To su: \or|e Tasi}, Mi-hailo Ili}, Mihailo Konstantinovi}, Boà Markovi}, BoraBlagojevi} i Jovan \or|evi}.2

[ta je u tim ,,fakultetskim‘‘ medaqonima Dragoqub Jova-novi} rekao o svojim kolegama? Kako je o wima sudio? [ta je kodwih odobravao, s ~im se sagla{avao, {ta im je zamerao, {taprigovarao? Kakav utisak ti medaqoni mogu da ostave na ~itaoca,pogotovo na onoga koji je i sâm do{ao u priliku da kao nastavnikdeluje na beogradskom Pravnom fakultetu?

Redovi koji slede bi}e posve}eni poku{aju da se na ta pi-tawa odgovori.

II.

Kada se iscela, jedan za drugim, pro~itaju Jovanovi}evi(objavqeni) medaqoni o wegovim fakultetskim kolegama, lako }ese uo~iti da se u wima, skoro bez izuzetka, daleko vi{e govori ojavnoj i politi~koj negoli o nastavni~koj i nau~noj delatnostitih qudi. To nije ~udno. Obja{wewe za takav postupak je nadohvatruke: Dragoqub Jovanovi} je i sâm bio u prvom redu ~ovek javnogdelawa i politi~ke akcije, i sâm je prevashodno bio jedan od onih,,u~iteqa energije‘‘ o kojima je, pod tim naslovom, objavio zanim-qivu kwigu3, tako da nikako ne moè biti neobi~no {to je,sastavqaju}i medaqone o nekim svojim kolegama sa Pravnog fa-kulteta, najve}ma i{ao za tim da dotakne i osvetli javno-poli-ti~ku stranu wihove li~nosti. S druge strane, opet, takvom Jova-novi}evom postupku uveliko je pogodovalo to {to je kudikamonajve}i broj qudi sa Fakulteta, kojima je posvetio medaqon, igrao

Danilo N. Basta (str. 160--175)

161

2 Takvo svrstavawe moè izazvati ~u|ewe bar kada je re~ o dvojici -- BoìMarkovi}u i Mihailu Konstantinovi}u. Jer, prvi je, uz svoj profesorski poziv,bio tako|e politi~ar, pa i ministar u vladi Du{ana Simovi}a 1941 ({to unapomeni kaè i prire|iva~!), dok je drugi bio ministar bez portfeqa u vladiCvetkovi}-Ma~ek 1939--1941, {to prire|iva~ isto tako napomiwe. Dakle, pomerilima samog prire|iva~a bilo je razloga da se medaqoni o ovoj dvojici uvrstei u rubriku o dràvnicima i politi~arima.

3 Upor. Dragoqub Jovanovi}: U~iteqi energije (Beograd 1940).

neku ulogu u politi~kom ìvotu na{e zemqe izme|u dva svetskarata. Neki su bili strana~ki prvaci, neki ministri, a jedan odwih, i to ba{ onaj koji se vazda i uporno klonio neposrednogpoliti~kog angaòvawa, bio je neko vreme i predsednik izbeg-li~ke vlade u Londonu: profesor Slobodan Jovanovi}.

O tom svom prezimewaku Dragoqub Jovanovi} je pisao sprimetnom naklono{}u i velikim po{tovawem. Za wega je, velina po~etku medaqona, bio ~uo ve} u svom rodnom Pirotu i ve}tada, pre ~itawa Slobodanovih (kako ga je, poput mnogih drugih,familijarno zvao) dela, znao da je ,,najboqi srpski stilist‘‘, jerje to ,,kazao Skerli} u svojoj Istoriji kwièvnosti‘‘ (I, 124).4

Otuda i naziv medaqona: ,,Slobodan Jovanovi} -- u~iteq stila‘‘.Wihovo poznanstvo po~elo je u vreme Prvog svetskog rata, uSolunu 1916. godine, i trajalo je do 4. aprila 1941. godine (upor.I, 125). Slobodan je podrào mladog Dragoquba Jovanovi}a u we-govom ,,zagrevawu za sociologiju‘‘i, na osnovu predo~ene sadrìnepariske doktorske teze, 1922. godine predloìo mu da s tim radomdo|e na Pravni fakultet, ,,ali samo za agrarnu politiku, za {ta}e se raspisati konkurs‘‘ (I, 125). Kada je budu}i pisac medaqonadrào svoje pristupno predavawe, ,,u~iteq stila‘‘ je do{ao da ~ujeizlagawe na temu ,,Socijalni duh u ekonomiji‘‘. Bila je to jo{jedna potvrda da je Slobodan Jovanovi} pomno pratio rad svojihfakultetskih kolega, pa i onih najmla|ih, kao {to je i ~itao ono{to objavquju, ~ak i ako je to daleko od disciplina kojima se sâmbavio.

Strasno angaòvan na javnoj i politi~koj sceni, osobito sesuprotstavqaju}i autoritarnom reìmu zavedenom 6. januara 1929.godine, Dragoqub Jovanovi} je, razumqivo, zamerao SlobodanuJovanovi}u ,,{to se i sam ne angaùje, kad vidi da se ne radidobro‘‘ (I, 126). Smetalo mu je {to ovaj ne ide daqe od kritikequdi, {to ne kaè kako bi oni trebalo da postupaju. (To seodnosilo na Slobodanov prekor zbog toga {to je Dragoqub Jova-novi} u{ao u Zemqoradni~ku stranku.) Slobodan se, svedo~i Dra-goqub Jovanovi}, branio ovako: ,,Ali ja to ne znam! Ja sam publi-ka, a nisam glumac. Ose}am kad nije dobro odigrano, ali ne bihumeo re}i kako je trebalo‘‘ (I, 126). -- Druga zamerka koju je mla|iJovanovi} uputio starijem odnosila se na osnivawe Srpskog kul-turnog kluba i na ~elno mesto koje je u wemu imao SlobodanJovanovi}. Taj Klub bio je kamen spoticawa izme|u wih ve}


162

4 Naslov Skerli}eve kwige Dragoqub Jovanovi} je naveo nepotpuno. Zace-lo je mislio na wegovu Istoriju nove srpske kwièvnosti, ~ije je prvo izdaweobjavqeno 1914. godine. Skerli}, me|utim, nije tu rekao da je Slobodan Jovanovi},,najboqi srpski stilist‘‘, ve} ga je, opreznije, nazvao ,,jednim od najboqih stili-sta srpskih‘‘. -- Qudi, qudi... }e se citirati tako {to }e se rimskim brojemozna~avati kwiga, a arapskim stranica na kojoj se nalazi citirano mesto.

prilikom wegovog osnivawa 1937. godine, i postao je to u jo{ ve}ojmeri posle Sporazuma sa Hrvatima 1939. godine: ,,Slobodanu samipak izrazio svoje i mojih drugova àqewe {to je dopustio dawegov autoritet pokriva jednu nedostojnu i opasnu kampawu pro-tiv Sporazuma sa Hrvatima‘‘ (I, 132). Danas, naravno, nije te{kozakqu~iti koji je od dvojice Jovanovi}a u toj stvari bio daleko-vidniji i u proceni stvarnog stawa trezveniji.

Nikakve zamerke nisu mogle dovesti u pitawe zaista visokomi{qewe koje je Dragoqub Jovanovi} imao o Slobodanu, smatra-ju}i ga srpskim Volterom. Tek se time u pravoj svetlosti pokazujei u istinskom smislu razume wegova (na àlost, neostvarena)namera da iz Slobodanovih dela, pod naslovom ,,Sudovi SlobodanaJovanovi}a‘‘, izdvoji ono {to je li~no wegovo i {to ima trajnuvrednost. Na tu je ideju do{ao stoga {to je bio tvrdo uveren daje Slobodan u svojim opisima, portretima i analizama, govore}io drugima, na jedva primetan na~in, uzgredno i uvijeno, davaosopstvena mi{qewa i sudove. Tih mi{qewa i sudova, ne sumwapisac medaqona, ima znatno vi{e nego {to se obi~no pretpostav-qa. Pitawe je da li je ba{ tako. Jer, Slobodan Jovanovi} je bioveran idealu ,,bezli~ne‘‘ nauke, objektivne i vrednosno neutralne,i zbog toga je (da se tako kaè) ,,asketski‘‘ izbegavao da u teksto-vima otvoreno saop{tava sopstveno mi{qewe. Ali, da takvihmi{qewa, da Slobodanovih sudova i stavova ipak ima rasutih powegovom obimnom delu, pa ih samo treba bri`qivo otkriti ipa`qivo izdvojiti, to je izvesno. Bilo kako bilo, sasvim suumesne slede}e re~i Dragoquba Jovanovi}a od kojih je èleo dapo|e u prikupqawu i sastavqawu jedne zbirke Slobodanovih mi-{qewa i sudova: ,,Slobodan Jovanovi} se ustezao da otvorenopropoveda, ali je imao vrlo zna~ajnih zapaàwa i zanimqivihmisli, dao mnogo korisnih putokaza novim pokoqewima, ne samoza politi~ku sociologiju, kojom se sve vi{e bavio, nego i zaprakti~nu politiku, koju je stalno izbegavao, a u wu uleteo nakraju ìvota‘‘ (I, 128). Treba samo dodati da se ti ,,korisni puto-kazi‘‘ proteù na sve duhovne oblasti kojima se Slobodan Jovano-vi} uspe{no i uzorno bavio.

Ovde ne bi trebalo zaobi}i ~etiri neobi~no zanimqivepojedinosti sa samog kraja medaqona o Slobodanu Jovanovi}u.Prva: kad je prestao da bude predsednik izbegli~ke vlade, Slobo-dan Jovanovi} je, po svoj prilici, ìveo krajwe skromno, ~akoskudno. ,,Jedna povratnica je govorila da mu je krpila odelo irubqe‘‘ (I, 136). Druga: povodom Slobodanove smrti u Londonu 1958.godine, ,,Politika‘‘ je, sitnim slovima, objavila bele{ku od dese-tak redaka. ,,Nije mogla da bar to ne u~ini za svog najslavnijeg inajboqeg saradnika‘‘ (I, 136). Tre}a: autor medaqona podse}a da je


163

prof. Slobodan Jovanovi} sve ~asopise i mnoge kwige poklawaobiblioteci svoga Pravnog fakulteta. Ali, posle presude kojom jeu procesu Draì Mihailovi}u i on bio osu|en na dvadeset godinarobije, wegova li~na biblioteka bila je konfiskovana (gde li sute kwige sada?, da li su uop{te sa~uvane?), a u javnim bibliote-kama su wegova dela ,,dugo stojala okrenuta naopako i bila nep-ristupa~na publici, da se ne bi neko sablaznio‘‘ (I, 136). êtvrta:godine 1956. Pravni fakultet je uprili~io akademiju streqanomprofesoru \or|u Tasi}u. Tom prilikom, ve} tada, ,,mladi socio-log prof. Radomir Luki} se ... usudio da uzveli~a -- uz Tasi}a,Miku Ili}a, Tomu @ivanovi}a -- i Slobodana kao na{u pravni~kui sociolo{ku vrednost‘‘ (I, 136).

Ne moè biti slu~ajno {to se u prvoj kwizi Qudi, qudi...nalaze jedan pored drugoga medaqoni o Slobodanu Jovanovi}u i@ivojinu Peri}u. Jer, wih dvojicu pisac medaqonâ je video kaosuprotnosti, te je, vrlo uspe{no, pribegao wihovom kontrastira-wu. Zbog toga se u medaqonu posve}enom Peri}u nalazi nekolikozna~ajnih zapaàwa i o Slobodanu Jovanovi}u.

Postupak kontrastirawa zapo~iwe slede}om re~enicom: ,,Te-{ko je zamisliti dva ~oveka koji su se vi{e razlikovali nego {efjavno-pravne i nosilac privatno-pravne grupe nauka i katedre‘‘ (I,137). Razlikovali su se bezmalo po svemu -- po poreklu, izgledu,jeziku, na~inu na koji su pisali svoje nau~ne tekstove. Slobodanje bio sin znamenitog srpskog liberala, jednog od vo|a Ujediweneomladine, profesora i ministra. Peri} je bio seqa~kog porekla,rodom iz Stublina pokraj Obrenovca. U Slobodanu je jedno stablo,,,suvi{e oplemeweno i razneèno‘‘, do{lo do svog dekadentnogposledweg izdanka, dok je Peri} ostao ,,sve`, nepobeleo i neo-mek{an seqak ... sa vratom i ~elom izbrazdanim‘‘ (I, 138). U na{ojsredini, u kojoj se ,,ìvotna snaga tro{i suvi{e brzo‘‘, Slobodanje izgledao kao stranac i Zapadwak. Pa ipak, nikada se i ni u~emu nije otu|io od svog naroda i svoje zemqe. Dragoqub Jovano-vi} zacelo nije pogre{io kada je rekao da je Slobodan ,,bioEvropqanin koji je po svaku cenu hteo da bude Srbin‘‘ (I, 138).Znao je svetske jezike, ali je ,,svoj srpski negovao najqubomorni-je‘‘. Nije mu uop{te bilo stalo do toga da svoje radove objavqujeu inostranstvu -- takvih jedva da i ima u wegovoj bibliografiji.S Peri}em je druk~ije. Nije mali broj wegovih radova, osobitokra}ih, koji su objavqeni na velikim jezicima. O~igledno da jedo objavqivawa na strani drào veoma mnogo i u to ulagao dostatruda. U svom jeziku, govornom i pisanom, nije izbegavao tu|ice.[tavi{e, ,,kad je govorio, tu|a re~ mu je uvek bila izrazitija‘‘(I, 138). Za razliku od Slobodana, koji je, teè}i da ~itaocu {tovi{e olak{a posao, uglavnom izostavqao napomene i nau~nu apa-


164

raturu, Peri} se wima obilato sluìo, snabdevaju}i svoje teks-tove op{irnim bele{kama i obimnom dokumentacijom, usled ~egabi osnovni tekst neretko ostajao zastrt i optere}en.

[to je Slobodan Jovanovi} bio u nauci o dràvi i ustavnompravu, to je @ivojin Peri} bio u privatnom pravu, pogotovo zad-ru`nom. Zanimao se za srpsku porodi~nu zadrugu u toj meri da je ona,po re~ima Dragoquba Jovanovi}a, bila ,,sredi{wa oblast wegovoginteresovawa‘‘ (I, 139). Ali budu}i da je ta zadruga stala da kopnii nestaje, ne treba àliti {to o tom omiqenom predmetu wegovognau~nog interesovawa Peri}, kako veli pisac medaqona o wemu,nije stvorio sistematsko i potpuno delo. Ipak, ono {to je u tojoblasti stigao da uradi, osta}e zna~ajno ,,za istoriju i za socio-logiju, jo{ vi{e za psihologiju srpskog naroda‘‘ (I, 139). DragoqubJovanovi} nije propustio da pomene uistinu va`nu okolnost da sePeri} s nau~nom stra{}u bavio i uporednim pravom, i da je, poredtoga, pravio izlete u filozofiju i sociologiju. Moè se dodati-- i politi~ku teoriju!5 To, dakako, nije neobi~no niti neo~eki-vano za nekoga ko je, kao Peri}, ,,davno pre Slobodana podlegaodraìma prakti~ne politike‘‘ (I, 140). Za wegovo politi~ko delo-vawe Dragoqub Jovanovi}, me|utim, nije imao skoro nikakvograzumevawa. O tome je napisao slede}e: ,,Koliko je (Peri} -- D.B.) bio lucidan u svome gra|anskom pravu, toliko je bludio upolitici i zaplitao se u partiske ku~ine‘‘ (I, 140). Peri}evopoliti~ko austrofilstvo, u Srbiji ne samo retko nego i prezreno,nazvao je ,,izvetrelim‘‘, ali nije bez razumevawa govorio o Pe-ri}evom federalisti~kom shvatawu nezavisnom od ,,na{e dràvnestvarnosti‘‘ (I, 140), o wegovom iskrenom i dubokom pacifizmu,wegovom ~vrstom republikanskom stavu, wegovom zalagawu za Uje-diwene dràve Evrope i, ne na posledwem mestu, wegovom ispo-vedawu hri{}anske qubavi me|u qudima i narodima. Da je sve topodrazumevalo Peri}evo odbacivawe diktature, nasiqa, koncen-tracije vlasti i militarizma, to je jasno samo po sebi. Ne mawese razume samo po sebi da je, s takvim uverewima, s takvim opre-deqewima, @ivojin Peri} bio spreman da uzme u za{titu potowegpisca medaqona o wemu, iz politi~kih razloga uklowenog s Prav-nog fakulteta 1932. godine. O takvom Peri}evom gestu, dostojnomsvake hvale, govori ovo svedo~anstvo: ,,U univerzitetskom plenu-mu, gde su zasedavali samo redovni profesori, branio me, 1932. i1933, od nekih profesora, ~esto mojih suseda, koji su se àlilida se na{om ulicom ne moè pro}i od policiskih agenata i da jasvojim politi~kim dràwem 'brukam univerzitet'. Rekao je predsvim profesorima, kako me obavestio Kirilo Savi}: 'Nemojte,gospodo! G. Jovanovi} radi ono {to bi trebalo da radimo svi kad


165

5 Potvrdu za to pruà wegova kwiga Politi~ke studije (,,Geca Kon‘‘,Beograd 1908).

bismo imali potrebnu hrabrost. On ne sramoti univerzitet, negobrani ~ast celog na{eg staleà'‘‘ (I, 142--143). Takav Peri}ev gestje vredan ne samo da bude zabeleèn i zapam}en; on je, isto tako,vredan da, nastupe li sli~ne okolnosti, bude i ponovqen.

Postupak kontrastirawa Jovanovi} je primenio i u medaqo-nima o Borislavu Blagojevi}u i Jovanu \or|evi}u, koji su, obo-jica, bili wegovi studenti, te ih je poznavao jo{ iz wihovihmladi}kih dana. Kada se ti medaqoni -- napisani so~nim jezikom,s duhovitim obrtima i primetnom zajedqivo{}u -- uzmu zajedno ipro~itaju u jednom dahu, ste}i }e se snaàn utisak o razlikama,ta~nije: o suprot(stavqe)nosti te dvojice profesora koji su naPravnom fakultetu posle Drugog svetskog rata igrali krupneuloge. Opis dubokih razlika izme|u wih nalazi se na samompo~etku medaqona o Bori Blagojevi}u (upor. III, 207). Za ozna~ava-we svojstava li~nosti tog ,,Vaqevca uì~kog porekla‘‘ Jovanovi}je na{ao ~itav niz upe~atqivih re~i i izraza, ali sve te re~i isvi ti izrazi, kao {to }e se odmah videti, kazuju jedno te isto --ìvotni dinamizam, jedinstven, neuporediv. Prema Jovanovi}u,Blagojevi} je krepak, neugasivo mlad, ko~operan, pokretan, hitar.On brzo misli i jo{ brè govori. Kod wega se ,,re~enice formi-raju mnogo brè nego {to usta mogu da izraze‘‘. On je ranoranilac,on budi fakultetske sluìteqe, grdi studente i uzbuwuje fakul-tet (docnije, kada je postao rektor, i univerzitet) ,,~im ne{to neide onako brzo kako je on zamislio‘‘.

Svemu tome je Jovan \or|evi} su{ta suprotnost. PremaJovanovi}u, taj ,,Beogra|anin iz stare porodice‘‘ jeste starmali,ro|en umoran, trom i lew, ,,uspavan i kad najbudnije prati {to seradi‘‘, neko ko sporo misli i lagano govori. Sklon je da bdi no}u,da ,,meditira kroz duvanske dimove, sawari i {pekuli{e‘‘, da,,pipa pre nego {to uzme‘‘. Taj opis Jovana \or|evi}a upotpuwenje u medaqonu o wemu samom. Re~i koje je Jovanovi} pri tomupotrebio neponovqive su, pa ih zbog toga treba samo doslovnonavesti. Tu je Jovan \or|evi} ovako naslikan: ,,Sav je kadifen,mekan je bez toplote, gladak bez sjaja. Bar{unaste su mu i o~ikafene boje. ... To violon~elo ima slabe ìce i ruka lewo ipovr{no klizi po wima. Kadifa od koje je sazdan Jovan \or|evi}je krhka... Sve je kod wega slaba{no, sve u otvoreno mrkoj boji.Podse}a na amerikansku ve{ta~ku kafu, ali nema wenu bude}u isanubijaju}u snagu‘‘ (III, 211).

Isticawe razlika i suprotnosti izme|u profesorâ Blago-jevi}a i \or|evi}a bilo je autoru potrebno zarad osvetqewapozadine wihovog odnosa na Pravnom fakultetu. Tek s tim razli-kama i suprotnostima na umu, ~italac }e biti pripremqen zarazumevawe kada pro~ita da je na fakultetskim sednicama Blago-jevi} ,,podvrgavao sistematskom mu~ewu nesre}nog Jovana \or|e-


166

vi}a‘‘, te da ga je, u nameri da ga uvredi i ponizi, oslovqavaore~ima ,,gospodin dekan‘‘ ili ,,gospodin Jovan \or|evi}‘‘ (upor.III, 208), iako je ovaj samo zamewivao dekana (prof. Milana Bar-to{a). Po Jovanovi}evom svedo~ewu, nije bilo sednice u to vreme,tj. prvih poratnih godina, a da Bora Blagojevi} ne na|e povoda,,da davi Jovu, da ga ismeva, da ga potcewuje‘‘ (III, 209). Jovanovi}pretpostavqa da je upravo Blagojevi} traìo od ,,gospodina deka-na‘‘ da ,,porazgovara‘‘ s piscem medaqona uo~i rasprave o wegovomuklawawu s Fakulteta po zahtevu Komunisti~ke partije sredinom1946. godine, a skoro je siguran da je ba{ ,,Bora bio onaj nepoznatiglas koji me je izvestio da se 'danas od pet drì sednica na kojojse re{ava va{e pitawe'‘‘ (III, 209). Po svoj prilici, prof. Blago-jevi} je bio me|u onima koji su, premda na tu sednicu nisu nipozvani (!), branili prof. Dragoquba Jovanovi}a. Istina, kasnijeje za to morao da plati odre|enu cenu. ,,Kad sam pitao moje o Boriposle izlaska (sa robije -- D. B.), re~eno mi je da je svoj stav nasednicama fakulteta morao da plati. Objavio je u jednom stu-dentskom ~asopisu da je pravni fakultet tokom {kolske godine,pored ostalih uspeha, zabeleìo uklawawe narodnog neprijateqaD. J. Nisam se zainteresovao da vidim taj napis, ali su ga moji~itali‘‘ (III, 209).

Razume se, to nije spre~ilo Dragoquba Jovanovi}a da istak-ne Blagojevi}eve vrline. Pomenuo je wegovu marqivost i re~i-tost, kojima je jo{ kao student osvajao profesore, da bi posebnonaglasio wegovu ve{tinu da pomogne qudima u nevoqi. Tako je uBibliografskom institutu zaposlio nekoliko biv{ih robija{a,a u Institutu za uporedno pravo, na ~ijem se ~elu nalazio, ,,ne-koliko pravih reakcionara ili bar kriti~ara dana{weg poretka‘‘(III, 210).6 Senku na taj ~in svakako ne baca ni okolnost da je snekima od tih kojima je obezbedio zaposlewe bio slobodni zidar.Za Dragoquba Jovanovi}a nije bilo nikakve sumwe da je BoraBlagojevi} pripadao masonima: ,,Za vreme rata bio je na Bawicikao slobodni zidar, ali to nikad ne pomiwe, jer danas ne bi bilopopularno; zato ne napu{ta svoje masonske veze, ni na univerzi-tetu ni u beogradskom dru{tvu.‘‘[tavi{e, on je, kaè Jovanovi},,,u sebi udruìo masona i komunistu‘‘ (III, 210).

Jovanovi} se nije bliè upu{tao u Blagojevi}ev nau~ni rad,ali mu tu nije promakao onaj neobi~ni dinamizam prof. Blagoje-vi}a koji je ovako saèo: ,,Nau~io je velike jezike, ~itao leti-mi~no, pisao obilno, {tampao sve {to je sro~io. U objavqenimradovima pretekao je mnoge stare profesore. Po debqini svojih


167

6 Kada je po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka s na{eg Fakultetabio kao ,,moralno-politi~ki nepodoban‘‘ uklowen i dr Kosta âvo{ki, prof.Blagojevi} ga je posle izvesnog vremena spremno i spretno primio u taj Institut.

uxbenika prevazi{ao je Tomu @ivanovi}a‘‘ (III, 208). Razumqivoje {to su tako obimni uxbenici zadavali strah studentima iizazivali nevoqe kod wih prilikom pripremawa ispita. Ali toje bilo samo u po~etku. Studenti su se ubrzo sna{li tako {to su,,u svakom drugom pasusu na{li jednu re~enicu koja je kazivalamisao, tu su podvukli, pa su i{li daqe. Nisu ni morali ~itaticeo pasus, po{to je skoro svaka re~enica bila glavna, to jestkazivala isto {to i sve wene susetke‘‘ (III, 208). Ispit bi imznatno bio olak{an i zbog jedne Blagojevi}eve osobine koja im jeuveliko i{la na ruku: ,,Na ispitu je sam govorio vi{e nego {toje zahtevao od kandidata‘‘ (III, 208).

Sasvim je izvesno da je Jovanovi}evo pore|ewe profesorâBlagojevi}a i \or|evi}a ispalo u prilog onog prvog. U medaqonuo wemu, kraj svih zamerki i àoka, ipak se ose}a neka, makar iprigu{ena, naklonost. U medaqonu o Jovanu \or|evi}u, me|utim,od takve naklonosti nema ni traga. Naprotiv, tu sve vrvi odinvektiva, ~ak i od prezira. Da je druk~ije, ne bi se u tom meda-qonu, srazmerno kratkom, na{lo i onoliko delikatnih pojedino-sti iz \or|evi}evog privatnog ìvota.7 Od takvih intrigantnihpojedinosti daleko su zna~ajnija neka druga Jovanovi}eva sve-do~ewa, primerice ono o Jovanu \or|evi}u kao {ti}eniku, ~akmiqeniku Slobodana Jovanovi}a: ,,[titio ga je Slobodan i to jeomogu}ilo da me|u prvima dobije Rokfelerovu stipendiju za mla-de nau~nike. Proveo je godinu dana u zemqi dolara i otuda doneofederalisti~ko i demokratsko ube|ewe. U tom smislu je objaviodve kwiìce u biblioteci Politika i dru{tvo Mike Ili}a‘‘ (III,211--212).8

Slobodanov pokroviteqski stav prema Jovanu \or|evi}unije, me|utim, i{ao tako daleko da bi ovoga otvoreno uzeo uza{titu kada je bio te{ko optuèn ,,da je prepisivao iz tu|ihkwiga‘‘.9 U polemiku koja je tim povodom nastala (sâm optuènise drào po strani i nije se javno branio) Slobodan, kako svedo~i


168

7 Samo je iz Jovanovi}evog neskrivenog prezira prema Jovanu \or|evi}umogla pote}i slede}a re~enica: ,,Pixame u kojima spava tako|e su svakako u bojamasa mnogo toplote, da se slaù sa o~ima i sa puti.‘‘Ili ova o \or|evi}evom glasu:,,Glas miluje i ènama obe}ava veliku ne`nost, ako ne i neumorne milo{te‘‘ (III,211). Moè se zaàliti {to je takvim re~enicama Jovanovi} si{ao s ravnisopstvenog teksta.

8 Svakako ima u vidu \or|evi}eve radove: Kontrola ustavnosti zakonai ameri~ka demokratija i Osnovna pitawa federalne dràve. Pored wih, Jovan\or|evi} je u predratnoj biblioteci ,,Politika i dru{tvo‘‘ objavio jo{ dva rada:Javno mwewe i Savremena Kina kao dràva. -- Ni o jednom od tih radova DragoqubJovanovi} nije kazao ni{ta bliè i odre|enije, ba{ kao {to se uop{te nijeosvrnuo na nau~nu dimenziju \or|evi}eve delatnosti.

9 Upor. Vlastimir Petkovi}: Istina o ,,nau~nom radu‘‘ dr Jovana \or|e-vi}a ([tamparija ,,Lu~‘‘, Beograd 1940).

wegov prezimewak, nije èleo da se ume{a, a jo{ mawe da jeobustavi, ,,jer je voleo da gleda kako se neko prì, izu~avao kakoko reaguje, zabavqao se senzacijom kao takvom‘‘ (III, 212). Upitanod budu}eg pisca medaqona {ta misli o ,,Jovinom slu~aju‘‘, Slo-bodan nije dao nedvosmislen odgovor, budu}i da je \or|evi}adelimice pravdao zbog toga {to je koristio uxbenike i priru~ni-ke, ali mu delimice i zamerao zbog toga {to je ,,~itave straniceprosto prevodio‘‘ (III, 212). Taj slu~aj, svakako neprijatan i zazo-ran, ipak nije pomutio Slobodanov za{titni~ki odnos prema\or|evi}u. ,,Slobodan je i daqe ~uvao svoju slabost za finog iqubaznog mladog sociologa. Bili su u vezi do kraja prve Jugosla-vije‘‘ (III, 212). Wihov kona~ni rastanak odigrao se, navodno, naaerodromu u Nik{i}u sa kojeg su posle kapitulacije ~lanoviVlade, u kojoj je Slobodan Jovanovi} bio potpredsednik, odleteliu emigraciju. ,,Morali su se rastati, jer ga Slobodan nije mogaouvesti u avion za Atinu i Kairo. Jova je pri~ao o toj tu`noj sceni.Stari je bio àlostan {to napu{ta zemqu, mladi {to ostaje podokupacijom‘‘ (III, 212).10 Tokom te okupacije, koju je proveo u Beo-gradu, Jovan \or|evi} je bio i uhap{en, ,,a Novo vreme Nedi}evodonelo je preko cele prve strane izjavu profesora dr Jovana\or|evi}a pred Specijalnom policijom. Ta izjava ne mora bitiautenti~na, ali nije iskqu~eno da je Jova, makar u privatnomrazgovoru s nekim policajcem, mogao re}i ono {to je uzeto kaonaslov preko cele strane da su 'Srbi jedan lud narod koji stalnoradi protiv samog sebe'‘‘ (III, 213). Sve i da je \or|evi}u samo bilapripisana, ta izjava se u potowim zbivawima, sve do najnovijih,vi{e puta obistinila!

Po oslobo|ewu, koje je sa~ekao u zatvoru, Jovan \or|evi}se na{ao me|u intelektualcima na koje je nova vlast i te kakora~unala i koje je ve{to koristila za svoje ciqeve i potrebe. Onje imao svoju ulogu u izradi ustava i zakona pisanih ,,pod Karde-qevim i Mo{inim nadzorom‘‘ (III, 213). Iz ~iwenice da su ga uKomunisti~ku partiju primili tek oko 1950. godine, Jovanovi} jes dobrim razlogom zakqu~io da je nova vlast \or|evi}a dràla,,na lancu kao krivca koji svakog ~asa moè biti pozvan na odgo-vornost. Tom wegovom situacijom se uveliko obja{wava wegovodràwe na fakultetu, osobito kad je do{ao nalog da ja budem


169

10 To se, me|utim, nikako ne podudara s onim {to je, u razgovoru s novinaremBorom Krivokapi}em, ispri~ao sâm Jovan \or|evi}. Na Krivokapi}evo pitawe:,,Pri~a se da ste Slobodana ispratili sve do aerodroma, kad sa vladom odlazi zaEnglesku?‘‘, \or|evi} je odgovorio: ,,Nisam ga ja ispratio. Ma koliko da sampo{tovao Slobodana, nisam bio obave{ten o wihovom odlasku. Oni su otputovaliinkognito. Razgovarali smo posledwi put na Palama, dan-dva uo~i odlaska vlade.Jedno vreme smo i spavali u istoj prostoriji.‘‘Vid. Boro Krivokapi}: Jugoslavijai komunisti. Adresa Jovana \or|evi}a (NIRO Mladost, Beograd 1988), str. 189.

uklowen‘‘ (III, 213). Tom istom situacijom ~oveka zastra{enog dosrì obja{wavaju se i neki docniji postupci prof. Jovana \or|e-vi}a, potpuno analogni s Jovanovi}evim (drugim) uklawawem saPravnog fakulteta.

O svakom profesoru iz ,,trojke Ili}-Tasi}-Konstantinovi}koja je pravila sporazum sa Hrvatima‘‘ (III, 212) Jovanovi} je na-pisao po jedan medaqon.

Kada je re~ o \or|u Tasi}u, odmah mora pasti u o~i da gaJovanovi} nije cenio kao nau~nika jednako kao {to nije mario niwegov politi~ki anga`man. Smatrao je da Tasi}, koga su priv-la~ile mnoge discipline, koji je stizao da na nekoliko velikihjezika prati literaturu iz prava i sociologije, filozofije ipolitike, govori i pi{e nerazumqivo, te{ko, nesvarqivo. ,,Pra-vo je ~udo da Srbin, jo{ Srbijanac, bude do te mere konfuzan. Onje uspeo neverovatnu stvar: da zamrsi i Enciklopediju prava, kojamora biti bistra voda za studente prve godine‘‘ (III, 176).11 Zanim-qiv je odnos koji je, po svedo~ewu pisca medaqona, prema Tasi}uimao Slobodan Jovanovi}. Primio je wegovu doktorsku tezu, {toje Tasi}u podiglo ugled me|u profesorima i studentima, ali ganije primio na beogradski Univerzitet. Zajedno sa Fedorom Ni-ki}em, jo{ jednim Slobodanovim |akom, Tasi} je morao da sezadovoqi fakultetom u Subotici, a docnije i u Qubqani. Nakraju je, posle tog dvostrukog zaobilaznog puta, tako re}i dvos-trukog akademskog izgnanstva, ipak do{ao na beogradski Pravnifakultet. -- Ni Tasi}evo angaòvawe u Savezu zemqoradnika, niu grupi ,,Napred‘‘, ni u izradi sporazuma sa Hrvatima, nije nai{lona Jovanovi}evo odobravawe. Sve je to stalo u jednu re~enicu: ,,Naàlost, nije dao skoro ni{ta ni u prakti~noj politici ni udoktrini‘‘ (III, 177). Napisan kao sud o Tasi}evom angaòvawu uokviru ideologije i politike seqa~kog pokreta, on, zapravo, iz-raàva Jovanovi}ev op{ti stav prema \or|u Tasi}u.

Daleko povoqnije mi{qewe Jovanovi} je imao o prof. Mi-hailu Ili}u. Dodu{e, to se mi{qewe poglavito, ako ne i is-qu~ivo, odnosilo na Ili}evu javnu i politi~ku delatnost. Ili}aje nazvao prvim formalnim republikancem u predratnom Beogradu(upor. III, 180). Moè se re}i da se s Ili}evim republikanizmomJovanovi} sagla{avao na~elno i otvoreno. Sa istim simpatijamagovorio je o Ili}u kao ~oveku strpqivom, zgodnom za saradwu,{irokom u koncepcijama. Odobravao je i Ili}evo pokretawe opo-zicionog nedeqnog lista Napred, lista ,,dobro pisanog i marqivo


170

11 Tasi}eva konfuznost, ako je o woj uop{te umesno govoriti, imala je isvoju drugu stranu: wegova misao je sva u kretawu, u vrewu, u tragawu. Kod wegaima mnogo naba~enih ideja i zamisli, ali su one -- ~esto, mada ne i uvek -- ostajalenerazvijene, nedovr{ene, bez odre|enog i jasnog oblika.

rasturanog‘‘ (III, 181), ba{ kao i biblioteke ,,Politika i dru{tvo‘‘u kojoj je i sâm pred Drugi svetski rat objavio kwiìcu Socija-lizam i seqa{tvo. -- Pa`wu ne moè da ne privu~e opis na~inana koji je Mihailo Ili} doveden na Pravni fakultet i postepe-nog toka wegove fakultetske karijere: ,,Diskretnim i ve{timnastojawem Slobodana Jovanovi}a i Koste Kumanudija, uz podr{kuBoè Markovi}a i tajnu pomo} êde Mitrovi}a, doveden je Ili}na sporedan ulaz na pravni Fakultet. Po~eo je kao bibliotekar,zatim je bio stvarni urednik Arhiva za dru{tvene nauke, dok ganisu progurali najpre za vanrednog, pa za redovnog profesora. ...Napredovao je polako, ali sigurno, jer je na svakom poslu biosolidan‘‘ (III, 181).

Za vreme okupacije, profesori Tasi} i Ili} streqani su ulogoru na Bawici. Za wihovu tragi~nu pogibiju Dragoqub Jova-novi} nije uspeo da na|e uverqivo obja{wewe. ,,Mo`da je bioslobodni zidar‘‘ -- to je, kao pretpostavku, izneo povodom mu~eni-~ke smrti Mihaila Ili}a. Medaqon o wemu zavr{io je re~imapriznawa i pohvale: ,,Ubijen je ~ovek apsolutno pozitivan i ne-sumwivo koristan. Srpska inteligencija izgubila je jednog obra-zovanog, mudrog i po{tenog putovo|u. Wegovo makedonsko porek-lo, marqivost i istrajnost odre|ivali su ga za ulogu koju ne bimogli poneti mnogi koji su preìveli, pa i neki koji su zajednos wim stradali‘‘ (III, 182).

Skoro svaki redak medaqona o prof. Mihailu Konstantino-vi}u sadrì u sebi poneku strelicu ironije. Opisuju}i Konstan-tinovi}a dok je bio profesor u Subotici, Jovanovi} veli: ,,@udeoje da do|e u Beograd, ali se nije gurao, ~ak ni ~lancima i bele{ka-ma u Arhivu. Jo{ mawe je napisao znatniju raspravu ili uxbenik.Razmi{qao je, gladio svoju otmenost, mazio svoju inteligenciju,{tedeo svoje telo za koje je znao da je na~eto grudnom bole{}u‘‘(III, 186). Ako se tome dodaju i slede}e re~i, utisak o Jovano-vi}evom izrazito ironi~nom stavu prema Konstantinovi}u pos-ta}e jo{ ja~i: ,,Mozak mu radi neprestano, ali vi{e razmi{qa iumuje nego {to asimiluje ili stvara. Davao se jedino na ~asovimaniù}i te~ne i skladne re~enice. Za sve drugo vreme, ~ak i u svomkabinetu, ~uvao se, {tedeo, ~ekao, kao ma~ak u zape}ku‘‘ (III, 182).Prema Jovanovi}u, bio je ~ovek jake inteligencije i slabe voqe.Znao je da }e kucnuti i wegov ~as. I taj ~as je zaista kucnuo 1939.godine: zalagawem Dragi{e Cvetkovi}a, Konstantinovi}, wegovnekada{wi profesor gra|anskog prava, uzet je ,,za jednog od stru-~waka sa srpske strane‘‘ da radi na pravnom uobli~avawu spora-zuma sa Hrvatima. Posle je sve i{lo glatko. Uìvaju}i simpatijekneza Pavla, Konstantinovi} je postao ministar. Kada je, kao ~lanvlade, trebalo da u drugoj polovini marta 1941. godine odlu~uje opristupawu Trojnom paktu, zahvatila ga je najteà kriza. Jovano-


171

vi} pi{e: ,,Spremio je ostavku, podnosio je, ali je nije podneo.Ona je na|ena u wegovoj fijoci, ali ni kod predsednika vlade nikod kneza‘‘ (III, 187). Rat je proveo u emigraciji, ne u{av{i ni ujednu izbegli~ku vladu. Me|u prvima se vratio u zemqu, da bi ve}11. juna 1945. ukazom bio preuzet na Univerzitet. Jovanovi} priz-naje da je na Fakultetu Konstantinovi} dospeo u teàk poloàjkada je, po zahtevu Partije, trebalo doneti odluku da on, Jovano-vi}, bude odstrawen. Kako je iz te situacije, nesumwivo te{ke,poku{ao da izi|e, kazuju ove re~i Dragoquba Jovanovi}a: ,,Nijese borio za mene, kao Milivoje Markovi}, ~ak ni kao Bora Bla-gojevi}, ali nije do{ao na sednicu koja je prelomila {tap prekomene. Verujem da je bio sa onima koji su zahtevali da ja budemsaslu{an pre no {to me osude, ali nije imao hrabrosti da sedime|u sudijama‘‘ (III, 188).

Me|u Jovanovi}evom ,,fakultetskim‘‘ medaqonima, onaj oprof. Boì Markovi}u deluje nekako najprisnije i najtoplije.Razume se, i taj medaqon je najve}ma okrenut ka onome {to je kodBoè Markovi}a bilo politi~ko, a jedva ka onome {to je kod wegabilo fakultetsko. Jovanovi} je uo~io i istakao Markovi}eveosobine kao politi~ara: konzervativnost, borbenost, {irinu po-gleda i doslednost. U wemu nikada nije bilo ni pakosti ni qubo-more. Iako ,,veliki Srbin‘‘, bio je u isti mah ,,jedan od prvihpravih Jugoslovena s ove strane Save i Dunava‘‘ (III, 204). Iskrenoopredeqen jugoslovenski, verovao je da i Hrvati ho}e Jugoslaviju,i ,,utoliko mu je teè pala Ma~ekova izjava 1932. da oni ne}ebraniti ni samo Jadransko more ako se prethodno ne re{i wihovopitawe‘‘ (III, 203). U Simovi}evoj vladi dobio je resor pravde,oti{ao je u emigraciju koja mu je, naslu}uje Jovanovi}, te{ko pala,jer je ,,odisao dahom [umadije ~iste, sloène i {irokogrude‘‘ (III,204). Na{ ~ovek, autenti~an i nepatvoren -- to su, nimalo slu~ajno,re~i kojima se zavr{ava medaqon posve}en Boì Markovi}u. --Od fakultetskih pojedinosti, dve su iz tog medaqona, zacelo,vredne pomena: Markovi}evi istupi na fakultetskim sednicama,,protiv konfuznog i nepo{teno kompromisnog Tome @ivanovi}a‘‘(III, 202) i visoko mi{qewe koje je o Markovi}evom Krivi~nompostupku imao Slobodan Jovanovi}. Pisac medaqona doslovnonavodi ono {to je rekao Slobodan: ,,Drìm da je najboqi pri-ru~nik za |ake dao Boà Markovi}: kwiga mu je dovoqno jasna dase lepo ~ita i razume, a materija je dovoqno te{ka da mora da seu~i‘‘ (III, 204). Kao pisca uxbenika, Slobodan je Boù Markovi}abez dvoumice stavio iznad mnogih drugih, ~ak i iznad sebe samog.

Preostala su jo{ dva medaqona, oba svrstana u rubriku,,Dràvnici i politi~ari‘‘: jedan o Lazaru (Lazici) Markovi}u,drugi o Kosti Kumanudiju.


172

Medaqon o Markovi}u je skoro u celini posve}en wegovomposleratnom robijawu u sremskomitrova~kom zatvoru. Ono {to jetu re~eno o Markovi}evom dràwu i odnosu drugih robija{aprema wemu, nije dostojno da ovde bude ponovqeno. Ali ne trebapre}i preko Jovanovi}evog kazivawa o Markovi}evom {irokomznawu, majstorstvu u gra|anskom pravu, upu}enosti u politi~kuistoriju na{e zemqe, sposobnosti da pi{e na raznim jezicima,tako da je ,,u zatvoru odmah na engleskom sastavqao politi~kuistoriju Srbije‘‘ (III, 21). Markovi}evu pismenost i re~itost nikonije dovodio u pitawe. Zbog bavqewa politikom (bio je ministaru vi{e navrata) napustio je Pravni fakultet jo{ pre Prvogsvetskog rata, ali je na wemu svojstven na~in ipak ostao prisutan,{to Dragoqub Jovanovi} ovako posvedo~uje: ,,I kad wega odavnove} nije bilo na fakultetu, |aci su iz wegovih uxbenika u~iliGra|ansko pravo, jer su bili lepo i jasno pisani‘‘ (III, 22).12

Medaqon o prof. Kosti Kumanudiju, vi{estrukom ministrui jedno vreme (1924--1927) predsedniku Beogradske op{tine, pred-stavqa veoma uspeo portret jednog ~oveka kome je bila svojstvenaretka politi~ka ve{tina, svejedno da li shva}ena s pozitivnimili negativnim predznakom. Za wegovu politi~ku spretnost, ok-retnost i snala`qivost Jovanovi} je uspeo da na|e zgodne izrazei zanimqive obrte koji ~itaoca ne ostavqaju ravnodu{nim. Moglabi se navesti mnoga mesta s takvim izrazima i obrtima, ali }e,primera radi, biti dovoqna i slede}a tri. Prvo: ,,Pariski doktorprava, dobar profesor administrativnog, najpoznatiji Kumanudije u svojoj zemqi izmewao vi{e poloàja nego ma koji velika{.Primao se i funkcija za koje se nikad nije spremao. Ali se ni nakom poslu nije osramotio. Ulazio je pomno u svaku struku isnalazio se boqe nego mnogi stru~waci‘‘ (III, 57). Drugo: ,,Nije segurao, nije traìo ni{ta, a ipak je stalno bio na povr{ini. ...Uzimao je mandat kad mu se sam namestio, ~e{}e s vlasti, re|e izopozicije, nikad u vrletnoj Srbiji. Imao je izgovor da poti~e izju`ne Makedonije‘‘ (III, 58). Tre}e: ,,Odudarao je od na{e sredine.Ta sredina je razmahana, pohotqiva, nestrpqiva, galamxijska. Onje bio miran, povu~en, blag, sa oblim pokretima i okruglim re~i-ma. ... Bio je ve{t kao stari lisci, ali je wegova ve{tina bilasva podzemna, sakrivena, pod glazurom takta i pa`we prema sva-kome. Umeo je da sedi na istaknutom pijedestalu, a da nikome nebode o~i. Nije mi poznata uspe{nija politi~ka mimikrija‘‘ (III,58). -- Jovanovi} je sa zahvalno{}u pomenuo i da je ba{ prof.Kumanudi, zajedno sa Slobodanom, najvi{e doprineo da on do|e na


173

12 Kada je pisac ovog priloga sredinom {ezdesetih godina pro{log vekapolagao ispit iz gra|anskog prava i tom prilikom pomenuo da je ~itao i uxbenikLazara Markovi}a, odmah je pridobio ispitiva~evu blagonaklonost i na ispituodli~no pro{ao!

Pravni fakultet za docenta i da brzo napreduje. ,,Oba puta onisu potpisali predloge.‘‘ O wemu kao ~oveku i profesoru re~itogovori ova pojedinost: ni{ta nije ni zamerio ni pitao kada su,,trojica iz ekonomske grupe‘‘, me|u wima i Dragoqub Jovanovi},,,oborili na ispitu wegovog mla|eg sina‘‘ (III, 59). Ne mawe i ova,sa samog kraja medaqona: ,,Pripadao je grupi Slobodana Jovano-vi}a, ali je dobro stajao i sa {efom suprotne struje me|u profe-sorima‘‘ (III, 60).

III.

Ne moè biti nikakve sumwe da su sve tri kwige Jovano-vi}evih Qudi, qudi... bogat izvor za upoznavawe s brojnim li~no-stima iz javnog, politi~kog, kulturnog, nau~nog ìvota, s kojimaje on dolazio u dodir. Iako, po prirodi stvari, sasvim li~na i,kako se obi~no kaè, subjektivna (kao da bi druk~ija uop{temogla biti!), ta Jovanovi}eva zapaàwa, ti portreti, te skice, taosvetqewa, ukratko: ti medaqoni, jesu dragoceno svedo~anstvo oqudima koji su, u mawoj ili ve}oj meri, svagda na svoj na~in,davali pe~at jednom vremenu krcatom doga|ajima, vremenu zgusnutei ubrzane istorije, na{e i evropske. Ali pi{u}i o drugima,se}aju}i ih se, Dragoqub Jovanovi} -- to vaqa naro~ito podvu}i --ispisivao je i sopstveni ìvot, buran, delatan, u svakom pogleduneobi~an. Preko drugih i pomo}u wih, slikao je i sebe. Govor odrugima bio je, u isti mah, govor o wemu samom. Ko bude na{aovremena i imao potrebe da za|e me|u qude wegovih Qudi, qudi...,na}i }e, neizbe`no, i samog Dragoquba Jovanovi}a.

Ako se pogled zaustavi samo na onim Jovanovi}evim meda-qonima koji su ovde, za ovu priliku, nazvani ,,fakultetskim‘‘,ne}e mo}i da se ne uo~i wihova ìvopisnost. Jovanovi}evi kratkieseji o pojedinim profesorima beogradskog Pravnog fakulteta,wegovim starijim ili mla|im kolegama, satkani su jezikom so~nimi slikovitim. U wima }e se katkad nai}i na jetkost, pa i zajed-qivost, ali nikada na mr`wu. Resantimana nema ~ak ni tamo gdebi ga opravdano moglo biti, ~ak ni prema onima koji su u~estvo-vali u Jovanovi}evom uklawawu sa Fakulteta. Za uzvrat, postoji~itavo obiqe tananih zapaàwa i svedo~ewa iz prve ruke, takoda se Jovanovi}evi fakultetski medaqoni jednim delom mogu ~ita-ti kao prilozi za karakterologiju li~nosti o kojima je pisao, kaokratki psihografski zahvati.

Ne treba kriti: mestimice bi Jovanovi}evo pero u{lo uoblast bizarnih pojedinosti, nepouzdanih naga|awa, zlobnih ogo-varawa. Tu i tamo je re~eno ne{to {to, moèbiti, nije istorijskipotvr|eno ili ~iweni~no nepobitno. Da je u svojim medaqonima,


174

fakultetskim tako|e, Jovanovi} bio li~an, da je o qudima saFakulteta pisao sa sopstvene ta~ke gledi{ta, predodre|ene iomogu}ene vlastitim iskustvom, iznad svega politi~kim, mnogomawe profesorsko-kolegijalnim -- to je izli{no i pomiwati, anekmoli nagla{avati. Sve to, me|utim, ni u kom slu~aju ne bismelo niti trebalo da bude smetwa da se wegovi fakultetskimedaqoni uzmu i prihvate kao deo -- svakako nevelik, ali na svojna~in zna~ajan, utoliko i nezaobilazan -- osobene hronike beog-radskog Pravnog fakulteta.

Pi{u}i o qudima sa Fakulteta, Dragoqub Jovanovi} jeponekad umeo da bude moralni àndarm i neumoqiv sudija. Paipak, bio je, pre svega, iskren, otvoren i nepotkupqiv svedok. Atakav bi trebalo da (se potrudi da) bude i onaj od novijih ilibudu}ih profesora Pravnog fakulteta koji se, idu}i Jovanovi}e-vim tragom, mo`da i podstaknut wegovim primerom, bude osmelioda ispi{e svoje medaqone o pojedinim kolegama i koleginicamas kojima je bio u prilici da deli i lepe i ru`ne strane fakul-tetskog ìvota.


175

OSVRTI

Dragana Kneì}-Popovi}

FORUM ROMANUM -- RIMSKA DR@AVA, PRAVO,RELIGIJA I MITOVI*

Ima dela kojima bi se nanela nepravda ako bi se sa~inioprikaz o wima u danas uobi~ajenom zna~ewu te re~i. To je upravokwiga Forum Romanum -- Rimska dràva, pravo, religija i mitovi,koja se moè predstaviti samo onim tekstom koji }e pa`wu na{ekulturne javnosti skrenuti na svojevrsno tragawe za novim na~i-nima upoznavawa pro{losti. Istorija je pri~a koja se neprestanoispo~etka pripoveda, ali se pristupi tom pripovedawu mewaju, pase vr{e prevrednovawa, postavqaju druk~ije vizure, traè mo-gu}nosti novog izraza. Autor @ika Bujukli} ponudio je upravojedan druk~iji na~in pristupawa rimskoj pro{losti i uspeo danas uveri da je ne samo mogu}, ve} i poèqan druk~iji pristup.Originalna po svojoj zamisli, a opredeqena od samog autora kaopriru~nik i objavqena u ediciji priru~nika, ova kwiga }e se, bezsumwe, na}i i na popri{tu velikih rasprava o zahtevima koji sepostavqaju, u skladu sa tzv. Bolowskim procesom, u odnosu naliteraturu preporu~enu ne samo za pripremawe ispita ve} iizradu pismenih radova tokom svakog od ciklusa studija.

Ve} sam naslov zasluùje nekoliko re~i. Nije potrebnospadati u onu kategoriju ~italaca koji se posebno odu{evqavajunaslovima, da bi se priznalo da ve} prvi pogled na ovaj naslovpleni. Naravno, sama koncepcija kwige -- rimsko istorijsko nas-le|e dato kroz pogled jednog virtuelnog posmatra~a na Forumu(evo, ni istorija ne moè a da se ne pribliì pojmu virtuelnosti)-- iznedrila je naslov. A ovaj je, pak, metafora za ìvot anti~kogRima, stari rimski svet, rimsku civilizaciju. Asocijacije koje seroje oko ovog naslova su brojne, pa se o~ekuje obiqe raznovrsnihsadràja koje su stvarala svakodnevna doga|awa na ovom drevnom

* @ika Bujukli}, Forum Romanum -- rimska dràva, pravo, religija i mito-vi, Pravni fakultet u Beogradu -- Dosije, Beograd 2005.

176

rimskom trgu. I zaista, ~itaocu se nudi neslu}eno bogatstvopodataka, zanimqivosti, raznovrsnih momenata iz rimske pro{lo-sti, ograni~eno, po ideji autora, na dràvu, pravo, religiju imitove. Stoga se nakon ~itawa kwige moè sa zadovoqstvom zak-qu~iti da naslov nije izneverio i da ~vrsto stoji na koricamakwige.

Ovo delo privla~i posebnu pa`wu zbog same zamisli ona~inu predstavqawa odabranih tema jer nudi jedan druk~iji pri-laz rimskom pravu, dru{tvu, dràvi, religiji, re~ju, rimskoj ci-vilizaciji kao jednom od korena i upori{ta evropske duhovnosti.Trodelno ustrojstvo kwige omogu}ilo je autoru da primeni osobenmetodolo{ki postupak u osvetqavawu i tuma~ewu rimske pro{lo-sti.

Prvi deo, sa naslovom koji stoji i na pro~equ kwige, ve} jejedna mala ,,kwiga u kwizi‘‘. Zami{qen kao uvodna studija, kojatreba da obavesti ~itaoca o ulozi i zna~aju koji je kroz rimskuistoriju imao glavni gradski trg, ovaj zapis postigao je ono {tobi nesumwivo bila èqa svakog pisca: zasluàn je za ra|awenaro~itog interesa ~itaoca za pojedine potowe odrednice pojmov-nika za koje ranije nije ni slutio da ga mogu toliko zanimati.Izlaù}i istoriju Foruma, autor je uspeo da postigne utisak dase ~italac, poput imaginarnog ,,posmatra~a koji se na{ao nasamom trgu‘‘, po~iwe da kre}e za nekim ùstrim, pri~qivim vo-di~em koji hita po forumskom prostoru gore-dole i kroz vekove,pa se taj slu{alac-posmatra~ ponekad i ,,umori‘‘, ,,zadi{e‘‘ pra-te}i vodi~a, ali nikako ne odustaje.

Slika Foruma, koja se svakako tokom vremena mewala, nesamo sa svakom novom rekonstrukcijom trga ve} i smewivawemdru{tvenih, politi~kih, kulturnih doga|awa, nije mogla, u tekstuove namene i obima, biti do~arana druk~ije do putem serije kro-kija koji, ponekad u samo nekoliko redaka, do~aravaju osnovneosobine nekog od izabranih prizora ovog gradskog prostora uopisivanom vremenu. Skice koje se niù kao da su realizovaneusput, u prolazu: mo~varna udolina izme|u breùqaka Kapitolai Palatina, gra|evine u kojima su sme{tene politi~ke i pravneinstitucije, ~itav niz kultnih mesta i objekata, taverne i bazi-like, biseri arhitekture koji se utrkuju u lepoti, visini, vi{es-trukoj nameni, a zatim doga|awa koja prate sticawe ili gubitakvelike, ali i male vlasti, javne svetkovine, religijske sve~anosti,su|ewa, ka`wavawa, vojni trijumfi, gladijatorske igre, pogrebneceremonije, scenske predstave, razmena robe i usluga, dokoli~are-we obi~nog ~oveka, te varvarske najezde, prva hri{}anska sveti-li{ta, sumrak, ali i ponovni uspon Foruma. Autor polazi od togada su ~itao~eva uobi~ajena, op{teobrazovna znawa o rimskoj pro-{losti ve} izgra|ena, {to mu je omogu}ilo da zapis oslobodi, na

Dragana Kneì}-Popovi}, (str. 176--182)

177

sre}u, od politi~ke istorije, dosadnog re|awa datuma, nizawaperioda, usvajanih periodizacija trinaestovekovne rimske isto-rije itd. Upravo zbog toga, svaki odabrani kadar se posmatra-~itaradoznalo, slikovit je i upe~atqiv, a dinamika kojom se smewujujedan za drugim dala je tekstu neo~ekivanu dozu ìvosti. Time jekod ~itaoca i slika samog grada Rima, grada kao ìvog organizma,stvorila poseban emocionalni utisak. Nije bilo lako ovako slo-èno {tivo izloìti zgusnuto, a tako zanimqivo i nadahnuto.

Osnovna ideja autora -- o priru~niku u kome }e na jedan novi,savremeni na~in prezentovati gra|u i tako doprineti osavreme-wivawu sticawa znawa iz oblasti pravnoistorijskih nauka -- re-alizovana je prevashodno u drugom delu kwige. Ovaj deo, pod nas-lovom ,,Pojmovnik‘‘ (ili, kako ga sam autor bliè odre|uje upredgovoru, ,,forumski pojmovnik‘‘), predstavqa temeqni deo kwi-ge. Napisan je u formi abecednog pojmovnika -- kra}ih i duìhabecedno pore|anih tekstova/odrednica. Sama forma azbu~nog iliabecednog pojmovnika nije, razume se, novost. Poznati su npr.sredwovekovni azbu~ni ili abecedni zbornici tekstova npr. mo-litvenog, religioznog karaktera, koji su predstavqali tada svo-jevrsne enciklopedijske priru~nike o odre|enoj temi. îni se dase moè prepoznati autorova zamisao da svaka odrednica pojmov-nika predstavqa celovito, a ipak razumnim granicama ome|enoizlagawe jednog pojma koje ne povla~i, mawe-vi{e, daqe tragaweza drugim odrednicama da bi se upotpunila traèna odrednica.Kada se kaè ,,celovito izlagawe‘‘, ne misli se samo na sveobuh-vatan pristup koji ukqu~uje (razume se tamo gde je to mogu}e)elemente izabranih oblasti dràve, prava, religije i mitova, ve}i pronicawe u oblasti arhitekture, arheologije, anti~ke kwièv-nosti itd., a sasvim neznatno, onoliko koliko je nu`no da se zbogpreciznosti pomenu odre|ena politi~ka doga|awa. Celovitostizna~ajnog broja odrednica doprinose i prevodi fragmenata ilus-trativnih latinskih tekstova, a neretko i slike, crteì, grafi-koni, spiskovi i sl. Ne treba zanemariti ni nastojawe da se, uzuobi~ajeno etimolo{ko obja{wewe latinskog naziva odrednica,istakne i vi{ezna~nost pojedinog pojma, tamo gde ona postoji(npr. Aedes, Tessera, Elogium), a neretko ukaè i na sociolingvis-ti~ko zna~ewe pojma, npr. u pu~koj upotrebi imena bogiwe Flore(Floralia). Kona~no, ali ne i neva`no ~itaocima koji nemaju {iraznawa iz razmatranih oblasti i latinskog jezika, pristup va`ni-jim odrednicama olak{ava spisak odgovaraju}ih naziva na srpskomjeziku, koji je priloèn na kraju kwige.

Nema nikakve sumwe da je, s metodolo{ke ta~ke gledano,izrada pojmovnika zahtevala u prvom redu uvid u raspoloìvugra|u, a to je zna~ilo uvid u nepregledno bogatstvo raznovrsnihsadràja. Stoga je autor morao da se upusti najpre u izbor, a zatim


178

predstavqawe probrane gra|e da se ne bi desilo da nastane jednavelika gomila, a velika gomila je ,,dokaz onoga {to je najgore‘‘(Seneka, Rasprava o blaènom ìvotu). Jasno je da ne postojiformula koja bi unapred odredila udeo materijala iz izabranihoblasti i da je pitawe izbora koncepcije bio najteì posaoautora. Koliko je izbor gra|e morao biti delikatan zadatak zaautora, kazuje ~iwenica da je pitawe obima kwige kao priru~nika,a samim tim i obima pojmovnika kao wenog dela, povla~ilo zasobom ograni~ewe u vidu mnogo toga podrazumevanog kao prethod-no ste~eno znawe, mnogo toga sintetizovanog, mnogo toga {to jemoralo ostati neiskori{}eno, a da se opet u svom bogatstvupojmova koji se obra|uju trebalo odupreti isku{ewu da se pojed-nostavquje ono {to uop{te nije jednostavno. Osim toga, ne trebazanemariti da je ,,pogled‘‘ s rimskog Foruma ograni~en i da je toograni~ewe u poznorimskim vekovima bivalo sve ve}e s pomera-wem strate{kog zna~aja ka severnoitalskim gradovima, a kasnijeisto~nom delu Carstva, {to je povla~ilo za sobom nu`no izostav-qawe zna~ajnog dela materije. Upravo zbog svega toga, izbor au-tora -- korpus pojmovnika sastoji se od preko sedamsto odrednica,od kojih je oko jedna petina upu}uju}ih -- i obrada sekvenciranegra|e mogu biti uvek do~ekani s protivre~nim ocenama ili izaz-vati nedoumice.

Jedna od takvih nedoumica u pogledu koncepcije je utisak da}e jedan deo ~itao~eve radoznalosti ostati ipak nezadovoqen.Naime, koliko god su u predstavqawu probrane gra|e prethodnonavedene oblasti duhovnog ìvota Rimqana dobile zna~ajno mes-to, toliko se ~itav niz koncepata i instituta rimskog privatnogprava, prvenstveno obligacionog, ne nalazi u pojmovniku. îni seda bi se obja{wewe za ovo moralo traìti u koncepcijskompolazi{tu autora. Naslu}uje se da je napor @ike Bujukli}a bioprvenstveno okrenut ka dinamici zbivawa (ponekad i prividnoefemernih doga|awa svakodnevnice) na Forumu kao otvorenoj sce-ni. Ali, uvaàvaju}i eventualno ovakvo koncepcijsko polazi{te,ne moè se, s druge strane, odupreti utisku da sam izbor formepojmovnika nagove{tava nameru autora da kwigu predstavi kaosvojevrstan enciklopedijski priru~nik o izabranim temama, {topodrazumeva da va`nim konceptima i institutima rimskog pri-vatnog prava sleduje zasluèno mesto (kao {to su ga, s drugestrane, dobile brojne ustanove javnog prava).

Forumski pojmovnik otvara jo{ jedno pitawe koje bi semoglo odrediti kao pitawe (teorijsko)metodolo{kog karaktera.Koliko god se naslu}uje namera autora da svaka odrednica budecelovito predstavqawe pojma i koliko god izabrana forma poj-movnika ne veè tako striktno u pogledu sveukupnosti pojmova iobima odrednica, kao {to je slu~aj kod leksikona i re~nika, ipak


179

se pred ~itaocem postavqa pitawe obima i ravnoteè odrednica.Ima odrednica koje izuzetno iscrpno osvetqavaju i tuma~e poje-dine fenomene rimske pro{losti, tako da predstavqaju pojedi-na~ne male studije (npr. Templum, Vestales, Formula, Leges, Bona fides,Imperium, Senatus, Rex, Servus, Triumphus i dr.). Upravo ove odrednicezaslu`ne su {to pred o~ima ~itaoca nastaje (ili se obnavqa)jasnija i potpunija slika rimskog sveta. Mnoge od wih pisane sutako nadahnuto da neodoqivo ,,povla~e‘‘ ~itaoca ka novim odred-nicama. One plene svojom jasno}om, pregledno{}u i iscrpnimnavo|ewem brojnih podataka, koji se te{ko mogu na}i ovako sab-rani na jednom mestu. Me|utim, ima i onih odrednica koje su, ~inise, neopravdano skromno obra|ene. Ne moè da ne izazove nedou-micu kod ~itaoca ~iwenica da je npr. odrednica Dominium ex iureQuiritium, posve}ena najva`nijem obliku rimske privatne svojine,ograni~ena na jedan pasus, a da se npr. gotovo na dva lista prostirurimske prostitutke (Meretrices), sa svojim zvani~nim registrima idozvolama za rad, sastajali{tem, pa sve tako do zlosre}ne sudbineène cara Klaudija, razvratne Mesaline. Ovo je, razume se, sub-jektivna, tipi~na ènska primedba i na izvestan na~in ekstremanprimer, ali je neravnomernost udela izabranog materijala jedanod osnovnih utisaka pri ~itawu.

Koliko god u odnosu na pravo stoji izvesna koncepcijska imetodolo{ka nedoumica, utoliko je nema u pogledu izbora i tre-tirawa mitsko-religiozne sfere duhovnog ìvota Rimqana. Po-sebnu pohvalu zasluùje usredsre|enost autora na rimsku religijui mitove. Nisu retka dela, ne samo kod nas ve} i u svetu, koja sezadràvaju iskqu~ivo na dràvnopravnoj istoriji Rima u najuèmsmislu te re~i. Ali ne treba smetnuti s uma nerazdvojnu vezuizme|u rimskog ìvota starijeg doba i magijsko-religiozne sferekoja se smatra jednom od najzna~ajnijih karakteristika arhai~nogrimskog sveta. Sve do kraja republikanskog doba magijsko-reli-gijske karakteristike mogu se sresti u svakom aspektu ìvota iznawa, od pravnog znawa (u kojem su, dobro je poznato, pontificiigrali dugo odlu~uju}u ulogu), pa sve do npr. medicine, ve{tinegra|ewa, vojnih aktivnosti itd. Postepeno slabqewe ovih karak-teristika rimskog duhovnog ìvota i dosledna laicizacija za-po~iwe negde sa uspostavqawem monarhijskog ure|ewa, ra|awemjedne nove nobilitas i susreta rimskog sveta sa drugim kulturama,prvenstveno gr~kom civilizacijom. Prema tome, magijsko-religi-ozna sfera jedna je od ne samo najinteresantnijih ve} i najzna~aj-nijih crta arhai~nog rimskog sveta. Uostalom, i sama ideja opogledu sa Foruma jednog virtuelnog posmatra~a nije nikako mo-gla da zna~i samo pogled na politi~ke i pravne institucije ~ijadelatnost se obavqala unutar forumskih velikih ili mawih,zatvorenih ili otvorenih struktura (npr. Curia, Comitium, Basilica,Rostra), ve} i pogled na hramove i svetili{ta koji ~ine ne samo


180

arhitektonsku celinu nego prevashodno doprinose da ovaj trgdobije vrednost simbola grada Rima, ~itave dràve, rimske civi-lizacije. S druge strane, spoj mita i religije nije neobi~an:religioznu misao prati mit i misterija, mitovi i religija seukr{taju, ali i razdvajaju. Spoj mita i religije kroz istorijuzna~io je spoj qudskog straha i nade. Mit je proizvod stvarala~kema{te (ne postoji jedna op{teprihva}ena definicija mita) istoga odraàva unutra{wi svet, kako pojedinca, tako i dru{tvau celini, pa se moè re}i da je istorija mita istovremeno iistorija ~ove~anstva. U toj istoriji rimski mitovi zauzimajuzna~ajno mesto i stoga nema nikakvog razloga da ne dobiju odgo-varaju}i prostor u studijama ovakve vrste. Najzad, nedavno je po-krenuta ogromna planetarna edicija (projekat preko 30 izdava~aiz celog sveta) posve}ena mitovima, s ciqem da se prevazi|e jedanneobrazovan pogled na mitologiju koji ve} dugo, negde od XVIIIveka, vlada u svetu, pa se tako i ova kwiga pridruùje u pravi ~asvelikoj ideji me|unarodne izdava~ke zajednice.

Ne samo bogatstvo i raznovrsnost odrednica ve} i wihovazanimqiva obrada, ~esto dopuwena skicama, {emama, crteìma,razlog su {to se ovo {tivo preporu~uje ne samo studentimaprava ve} i {irem ~itala~kom krugu. Tako }e npr. svako ko usvom re~niku koristi metaforu ,,samo je korak od Kapitola doTarpejske stene‘‘ (od trijumfa do sramnog pada) mo}i mnogo dasazna ne samo o poreklu tog izraza i sudbini nesre}ne devojkeTarpeje, ve} i sve o lingvisti~kim nedoumicama pomenutog naziva(Tarpeium saxum); ili npr. oni koje interesuje u aktuelnom poli-ti~kom ìvotu pitawe potrebne ili mogu}e lustracije, prona}i}e u kwizi podatke o izvornoj ideji ,,o~i{}ewa‘‘ (Lustratio); ilipak o ideji po{tewa i nepristrasnosti politi~kih kandidata(Candidatus, Ambitus) itd. Ali nezavisno od sfere interesovawa~itaoca, jedno je sasvim sigurno: ovo {tivo ~ita se sa olovkomu ruci. Asocijacije koje se mnoè, slike koje izrawaju, idejekoje se ra|aju tokom ~itawa èqenih odrednica imaju za posle-dicu da tekst i margine kwige ostaju sa brojnim tragovimaolovke. Nisu to samo podvu~eni delovi teksta, ve} su to neretkouskli~nici, upitnici, strelice, ispisani komentari. Nema opu-{tenog i ravnodu{nog ~itawa. Moè li autor poèleti boqirezultat od tog?

Posebno mesto u ovom zapisu zasluùju jezik i stil piscaovog priru~nika. Wegov jezik je lep, besedni~ki, u isto vremeslikovit i ekonomi~an. Autor o~igledno neguje jednostavan stil.Ponegde blesne osoben humorni, ~ak i satiri~no-parodi~ni stil.Zahvaquju}i svemu tome, autor je postigao izvanrednu lako}u upristupu i tretmanu ovog zgusnutog i sloènog {tiva. A to jerazlog {to tekstove ~itamo bez napora i radoznalo.


181

Zavr{ni, tre}i deo kwige, ,,Prilozi‘‘, koji sadrì prevodeizabranih izvora, namewen je prevashodno studentima prava. Niova deonica nije ostala bez autorskog doprinosa. Autor se nepojavquje samo u ulozi prire|iva~a, ve} i ovde daje svoj udeo uvidu novih prevoda i ispravaka postoje}ih.

Ovo delo bez sumwe je plod dugog i bri`qivog rada, kao idugogodi{weg pedago{kog iskustva u radu sa studentima. Da bi sezakqu~ilo koliko je bio teàk posao prikupqawa i obrade mate-rijala nije nu`no da se pregleda spisak brojne literature iizvora kojima se autor sluìo. Dovoqan je pogled na kompozicijudela, a zatim na obuhva}ene teme koje se kre}u od sloènih nau-~nih problema do sitnih zanimqivosti iz ìvota Rimqana.

Forum Romanum nije stereotipni univerzitetski priru~nik,ve} opse`na monografska studija (sa preko 600 stranica) iz-loèna na moderan i specifi~an na~in. Zanimqivom op{tomkompozicijom, raznovrsno{}u tematskog opsega, bogatstvom poda-taka i ~iwenica, lako}om izlagawa problemski te{kog gradiva,ova kwiga ne samo da }e posluìti svojoj osnovnoj nameni, ve} jei privla~no {tivo za poznavaoce ili za puke qubiteqe (anti~ke)istorije, a u wu }e zaviriti ~ak i oni koji i ne slute da bi ihova materija mogla zainteresovati. @ika Bujukli} je u~inio stva-rala~ki poku{aj koji je pomerio na{e uobi~ajeno poimawe pri-ru~nika -- kwiga za uìvawe i za sticawe znawa. Zato moèmosamo da izrazimo veliko zadovoqstvo {to se ovakvo delo pojavilou na{oj nau~noj sredini.

Najzad, sti~e se utisak da autor, svestan ograni~enosti ,,po-gleda‘‘ s rimskog Foruma i stoga nemogu}nosti obrade veoma zna-~ajnog dela materije izabranih oblasti, nagove{tava nastavak. Dali bi to mogao da bude carigradski Forum Constantini, koji biugostio novog virtuelnog posmatra~a, ili bi se wemu pristupilomo`da kroz neki drugi ,,portal‘‘? Konstantinov grad na Bosforuto zasluùje jer je predstavqao ne samo ,,Novi Rim‘‘, ve} i pres-tonicu u kojoj je rimska duhovna ba{tina, a pogotovo pravna,nastavila svoj ìvot, i preko Justinijanove kodifikacije postalatemeq evropske kulture i civilizacije.

* * *

Po predaji rukopisa u {tampu, saznali smo da je kwiga dr@ike Bujukli}a u me|uvremenu progla{ena, na osnovu javno ras-pisanog konkursa, za najboqe nau~no ostvarewe profesora i sa-radnika Beogradskog univerziteta u 2006. godini i nagra|ena izfonda Zadu`bine Veselina Lu~i}a.


182

Aleksandar A. Miqkovi}

STEFAN DU[AN, KRAQ I CAR, 1331--1355*

Pred nama je ,,istraìva~ka monografija‘‘ o kraqu i caruStefanu Du{anu. Kwiga predstavqa jedno od onih retkih delakojima se kruni{u vi{egeneracijski napori najistaknutijih is-tori~ara koji su teìli da sa strogo nau~nog stanovi{ta osvetlevelike istorijske fenomene, kakav je predstavqao car Du{an.Autori Boìdar Ferjan~i} i Sima ]irkovi} prihvatili su se daurade ovaj posao da bi popunili prazninu koja u na{oj nacionalnojistorijskoj nauci postoji do dana{weg dana. Naime, na ideju daizrade ,,istraìva~ku monografiju‘‘ o Du{anu i wegovoj dràvido{li su, kako je ]irkovi} zabeleìo u predgovoru, dok su radilina {estoj kwizi Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugo-slavije, u kojoj su obra|eni i komentarisani vizantijski pisciNi}ifor Grigora i Jovan Kantakuzin, u ~ijim se delima sadrì,,najvi{e podataka‘‘ o ovom srpskom vladaru i wegovom dobu. Pritom su bili podstaknuti i ~iwenicom da je Du{an jedan od na{ihretkih vladara o kome do sada nije bila napisana nau~no uteme-qena monografija.

Da odmah na po~etku kaèmo da su Ferjan~i} i ]irkovi}ovaj posao uradili u najboqim tradicijama na{e istorijske nauke.Ova monografija se zasniva na svim prethodnim parcijalnim nau-~nim saznawima o kraqu i caru Stefanu Du{anu i predstavqazavr{no delo u kome su ìvot i delovawe Du{anovo izloèni ucelini. Zna~ajno je pri tom napomenuti da su Ferjan~i} i ]ir-kovi} bili najpozvaniji me|u na{im dana{wim istori~arima darealizuju ovaj projekat, jer nema sumwe da su wih dvojica najemi-nentniji predstavnici srpske medijevalistike i vizantologijena{eg doba. Oni su i u svojim prethodnim radovima tako|e daliznatan doprinos saznawima o vladavini ovog na{eg kraqa i cara.

* Boìdar Ferjan~i} i Sima ]irkovi}, Stefan Du{an, kraq i car,1331--1355, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005.

183

Ovom su kwigom, u stvari, samo jo{ jednom potvrdili visoki ugledkoji kao istori~ari i, posebno, medijevalisti s pravom uìvaju.

Ono {to naro~ito karakteri{e ovu kwigu jeste wen strogonau~ni karakter. Autori su u radu koristili iskqu~ivo istorij-ske izvore koji se prihvataju u nauci i nau~no prou~ene i prove-rene podatke i tekstove, sagledavaju}i kriti~ki verodostojnost ipouzdanost svakog od wih. Me|utim, to ne samo da je bio mukotrpanposao pri izradi ove monografije, nego je od autora zahtevaoogromno znawe i izuzetnu visprenost u pronalaèwu i tuma~ewuizvornih podataka, kao i u kritici i odbacivawu svih stavova ipostavki koji izlaze izvan okvira strogo definisanih nau~no-is-torijskih postulata.

Kwigu su pisala dva autora, i to se vidi ne samo po temamakoje su me|u sobom podelili. Ferjan~i} obra|uje teme koje obuh-vataju eksplikaciju. On izlaè istoriju Du{anovog delovawa to-kom wegove vladavine, pi{e o doga|ajima kako su oni sledilijedan za drugim, dok se ]irkovi} vi{e bavi onim pojavama koje jepotrebno objasniti i utvrditi wihov smisao. Ferjan~i} u svomizlagawu prati Du{anovu vladavinu od prvih godina kraqevawai prvih ratova koje je vodio protiv Vizantije, wegove osvaja~kepohode, ,,predahe‘‘ izme|u tih pohoda, odnose s carem-piscem Jova-nom Kantakuzinom, carem Jovanom V Paleologom i wegovom maj-kom, kao i s mnogim drugim, vi{e ili mawe zna~ajnim li~nostimas kojima je dolazio u kontakt i koje su bile zna~ajne tokomwegovog javnog delovawa, zatim se bavi wegovim odnosima s Dub-rovnikom, Mlecima, Svetom Gorom, sukobqavawima s Turcima,dodeqivawem najvi{ih titula koje je, na osnovu pravila koja suvaìla u Vizantiji, samo car imao pravo da dodequje (sevasto-kratora, despota i kesara), da, najzad, svoje izlagawe zavr{i Du{a-novom smr}u. ]irkovi} je, prema ovoj podeli, obradio ona poglav-qa ~iji su predmet Du{anove institucije, odnosno institucijewegovog vremena (zakonodavstvo i crkva), kao i dru{tvena izdi-ferenciranost podanika, dok u posledwem poglavqu izlaè isto-rijsku sudbinu Du{anove pojave kroz na{u istoriju (u posledwempoglavqu Od kraqa Stefana do Du{ana Silnog: metamorfozejednog lika).

Za izlagawe doga|aja u poglavqima ~iji je Ferjan~i} autormoè se slobodno re}i da ono, fakti~ki, predstavqa raspravqaweo izvorima na osnovu kojih se vr{i wihova istorijska rekonstruk-cija. To je osobena odlika Ferjan~i}eva kao pisca u na~inu obradei predstavqawu istorijske gra|e. Naime, on i u kona~nom tekstu~ini eksplicitnim put kojim je i{ao ka {to preciznijem utvr|i-vawu istine o pojedina~nim istorijskim fenomenima. To se naj-boqe vidi na primerima koje }emo ovde navesti.


184

U poglavqu Carstvo u Srbiji, Ferjan~i} pi{e da je ,,naputu prema carskoj kruni Stefan Du{an potpuno sledio vizantij-ske uzore‘‘ (s. 150). ,,Po starim rimskim obi~ajima, kandidat jenajpre trebalo da bude izabran za cara, da bi se posle toga obavio~in wegovog progla{ewa koji nije imao crkveni karakter‘‘ (s.150). To zna~i da je pre crkvenog krunisawa, koje je bilo obavqenou Skopqu na Uskrs 16. aprila 1346. godine, Du{an, drè}i se ovihuzora, imao da ispuni sve prethodne zahteve koji su vladali uVizantiji. To je nalagala wegova vladarska ideologija. I po{toje izneo ovu konstataciju, Ferjan~i} je, pored ostalog, pristupioraspravqawu o datumu Du{anovog progla{ewa za cara pre crkve-nog krunisawa. Radi utvr|ivawa tog datuma on vr{i analizu Du-{anove hrisovuqe koju je ovaj darovao svetogorskom manastiruIvironu. Na osnovu te analize, on uzima datum izdavawa ovehrisovuqe, a to je januar 1346, kao terminus ante quem wegovogprogla{ewa za cara pre crkvenog krunisawa. I jo{ jedan istorij-ski izvor, ovog puta iz oblasti numizmatike, posluìo mu je kaonesumwiv podatak kojim je obeleèno tih nekoliko meseci Du-{anove vladavine od vremena progla{ewa za cara, do vremenacrkvenog krunisawa, kada je Srbija bila istovremeno i kraqev-stvo i carstvo. To je, kako nas obave{tava Ferjan~i}, novac Ste-fana Du{ana iz tog razdobqa ,,s natpisom 'Rex Rascie -- ImperatorRomaniae'‘‘ (,,kraq Srbije i car Romanije‘‘, s. 151).

,,Za pravu ocenu Du{anovih carskih pretenzija‘‘, pi{e najednom mestu Ferjan~i}, ,,naro~ito (su) dragocene wegove hriso-vuqe jer wihove intitulacije i potpisi re~ito o tome govore‘‘ (s.160). Do tog zakqu~ka Ferjan~i} je do{ao po{av{i od jo{ ranijeuo~ene wihove karakteristike da se u wegovim carskim potpisimana tim poveqama ,,pojavquju etni~ki i geografski nazivi kojihnema u godinama kraqevstva‘‘ (s. 160). Na osnovu jednog veomaminucioznog kriti~kog razmatrawa svih Du{anovih poveqa, isrpskih i gr~kih, on izvodi kao nesumwiv zakqu~ak da je Du{an,,bio svestan okolnosti da mu‘‘, bez obzira {to je posedovao velikedelove vizantijske teritorije, to ,,nije bilo dovoqno da se titu-li{e kao car Romeja‘‘ (s. 161), a {to je bio obavezan atributvizantijskih careva. Na to bi smeo da pomi{qa, kako komenta-ri{e Ferjan~i}, tek posle osvajawa Konstantinopoqa, ,,ili ma-kar slavnog grada Soluna‘‘ (s. 161). No Du{anova ideja o carstvu,,na{la je‘‘, kako daqe pi{e Ferjan~i}, ,,svoj pun izraz u zidawumanastira Sv. Arhan|eli kod Prizrena. Wegova crkva posve}enaje svetom arhan|elu Mihajlu koji srpskom caru daruje pobedni~kima~, prenose}i mu harizmu i znake boànske vlasti po uzoru naKonstantina Velikog‘‘ (s. 162).

Da navedemo jo{ jedan primer koji tako|e vrlo dobro od-slikava Ferjan~i}eve karakteristike kao pisca ovog, ali i drugih

Aleksandar A. Miqkovi} (str. 183--189)

185

wegovih finalnih tekstova. Raspravqaju}i podrobno o problemuda li je poluostrvo Halkidik sa Svetom Gorom car Jovan Kanta-kuzin povratio od cara Du{ana u jesen 1350. i drào ga sve do1355. godine pod svojom vla{}u, Ferjan~i} na to gleda o~imaGeorgija Ostrogorskog, ~iji je on bio naslednik na katedri vizan-tologije i u~enik. I tamo gde u ovoj kwizi pi{e o tome, onpolemi{e sa stavovima savremenog gr~kog istori~ara NikosaIkonomidisa, koji je pokrenuo to pitawe opredeliv{i se za tezuda su se u tom razdobqu Sveta Gora i poluostrvo Halkidik ipakponovo na{li u granicama Vizantijskog carstva. Ovoj Ikonomi-disovoj tezi Ferjan~i} protivstavqa najpre principijelnu tezuOstrogorskog da su svetogorski manastiri i Sveta Gora u tovreme, ,,i pored priznavawa vlasti Stefana Du{ana‘‘, sa~uvali,,svoje tradicionalno po{tovawe prema vizantijskom vasilevsu‘‘(s. 270--271), iz ~ega bi proizlazilo da uop{te ne mora da zna~i,kako misli Ikonomidis, da se Sveta Gora, po{tuju}i zahtevevizantijskog cara, i pravno i fakti~ki nalazila tada i unutargranica Vizantijskog carstva. Naravno, ne}emo u ovom prikazuulaziti u vrlo sloèno Ferjan~i}evo razmatrawe ovog pitawa.Jedino }emo navesti kako on tuma~i jedan podatak na koji sepozvao Ikonomidis. Naime, Ikonomidis smatra da su se u tomrazdobqu Halkidik i Sveta Gora ponovo vratili u granice Vi-zantijskog carstva, pored ostalog, i na osnovu toga {to su ba{ utom razdobqu ,,svi svetogorski proti bili Grci‘‘ (s. 272). Me|u-tim, u vezi s ovim podatkom Ferjan~i} navodi stav Ikonomidiso-vog kriti~ara Du{ana Kora}a koji, tako|e polaze}i od princi-pijelnog stanovi{ta Ostrogorskog, smatra da ni to ,,ne govori ovlasti Romeja nad Svetom Gorom‘‘. [tavi{e, Ferjan~i} upozorava,pozivaju}i se na Kora}a, da se u takvom tuma~ewu ovog podatkapitawe svetogorskih prota ,,najvi{e posmatra s pozicija srpsko--gr~kog nacionalnog antagonizma‘‘, a ,,{to, svakako, moè pri-li~iti modernom dobu, a ne XIV veku‘‘ (s. 273). Ovo je svakako jedanod veoma karakteristi~nih primera Ferjan~i}evog kriti~kog na-~ina izlagawa, ~ak i u wegovim kona~nim tekstovima.

No, dok je Ferjan~i} uglavnom usredsre|en na izlagaweistorijskih podataka o Du{anovoj vladavini, ]irkovi} se, kakosmo ve} napomenuli, bavi prete`no obja{wavawem istorijskihpojava i institucija u vezi s Du{anovom li~no{}u i wegovimdobom. Me|utim, u ovom izdawu monografije o Du{anu izostavioje, kako pi{e, neka ,,poglavqa koja su se odnosila na dràvu(privreda, ure|ewe, naseqenost)‘‘, a ostavio samo ona ,,koja se nedaju odvojiti od li~nosti vladara‘‘, a to su, po wemu, ,,zakonodav-stvo, odnos prema podanicima, odnos prema crkvi‘‘ (s. 12). Izlaga-we o tome nalazi se u poglavqima Car i podanici: vlastela isebri, Zakonodavac i Izme|u Carigrada i Rima.


186

Za razumevawe dru{tvene slojevitosti stanovni{tva srpskedràve Du{anovog doba, poglavqe Car i podanici je dragoceno.Po ]irkovi}evom tuma~ewu, podela na vlastelu i sebre predstav-qa samo osnovnu strukturu na kojoj po~iva dru{tvena raslojenostkoja se ne moè upore|ivati ni sa jednom dru{tvenom podelomkasnijih vremena, niti sa ranijim poimawem o dru{tvenim sloje-vima na{eg i uop{te sredwovekovnog dru{tva. ]irkovi} polaziod vizantijskog prava koje predstavqa ,,prirodni nastavak rim-skog prava‘‘, koje je ,,poznavalo temeqnu podelu na slobodne qudei robove‘‘, a ,,koja se u srpskim tekstovima iskazivala terminima'svobodni' i 'otroci' ili 'rabi' (robovi)‘‘ (s. 214). U Du{anovomzakoniku ova podela se iskazuje ,,dosledno i pojednostavqeno ter-minima vlastela i sebri‘‘ (s. 215). I dok se u terminologijiZakonika vlastela deli na ,,veliku i malu‘‘, sebri su bili ,,neu-poredivo raznorodniji i {arenolikiji‘‘, ,,koje Zakonik stavqa uzbok vlasteli, ali na nièm stupwu‘‘ (s. 216). Za wih u Zakonikupostoje razli~iti nazivi: ,,otroci, meropsi, dvorani, ùpqani,gra|ani, sirote, sokalnici, stanici, trgovci‘‘ (s. 216). ,,@enskideo populacije gotovo da se i ne pomiwe‘‘, a u tome ,,se ogledastarateqska uloga mu{karca‘‘ (s. 216). Nasuprot srazmerno jedno-likom ìvqu seoskih naseqa, naseqa koja su imala gradski karak-ter bila su ,,mnogo raznovrsnija‘‘ (s. 217). To naro~ito vaì zagradska naseqa koja su postojala jo{ u rimsko doba, za Skopqe iPrizren, ,,koji su imali zna~ajnu ulogu u Du{anovoj dràvi‘‘ (s.217). ]irkovi} naro~ito ra{~lawuje zna~aj gradskih naseqa, po-sebno se osvr}u}i na primorske gradove u sastavu Du{anovogcarstva, me|u kojima je Kotor svakako bio najva`niji. Po et-ni~kom sastavu me|u stanovni{tvom Carstva posebno se ure|ujupoloàj i prava Vlaha i Arbanasa. ]irkovi} u ovom poglavqupi{e i o preseqavawu stanovni{tva u novoosvojene gradove Ma-kedonije i Trakije. Zapravo on o tome pi{e na osnovu svedo~ewacara-pisca Jovana Kantakuzina, u ~ijem se memoarskom delu dajupodaci za grad Veriju (Ber) u vreme kad ga je ovaj vizantijski carvratio u granice svog Carstva (,,negde izme|u 1344/5. i 1350.godine‘‘, s. 225--226).

Poglavqe pod naslovom Zakonodavac ]irkovi} po~iwe kon-statacijom da je ,,smisao svog zakonodavnog rada‘‘ Stefan Du{an,,izloìo u poveqi koja je prethodila prvom delu Zakonika, a kojaje do nas do{la u okrwenom obliku‘‘ (s. 227). ,,Carsko zakonodav-stvo‘‘ imalo je, kako se moè konstatovati na osnovu poveqe,,,univerzalni zadatak, ba{ kao {to se i samo carstvo prostire posvoj hri{}anskoj vaseqeni‘‘ (s. 227). Zbog toga je bilo ,,sasvimprirodno da carsko krunisawe (...) neposredno prethodi zakono-davnoj delatnosti‘‘ (s. 227--228). Tek kad je postao car, Du{an je,,stekao pravo i du`nost da 'postavqa zakone'‘‘ (s. 228).


187

U daqem tekstu ovog poglavqa ]irkovi} iznosi sve rele-vantne podatke o Du{anovom Zakoniku da bi se o wemu dobila{to potpunija predstava. On pi{e o rukopisima koji su se sa~uva-li, o ,,zakonima‘‘ koji se u modernim zakonodavstvima nazivajuzakonski ~lanovi, o grupisawu ~lanova (,,zakona‘‘) po sadràju, odrugim zakonskim i pravnim tekstovima koji idu uz wega (kao {toje ,,pravna enciklopedija solunskog monaha Matije Vlastara‘‘, kojaje prevedena na srpski jezik ,,jo{ za vreme Du{anovog kraqeva-wa‘‘), o te`wi da se zakonodavstvom obuhvate ,,sve oblasti ìvota‘‘(s. 229) itd. No, najve}i deo ovog poglavqa sastoji se u izlagawusadràja ~lanova Zakonika, to jest svega onoga {to se Zakonikomure|uje. Nekoliko zavr{nih stranica ovog poglavqa posve}eno jesudijama i sudstvu, kako je ta materija ure|ena po ovom Zakoniku.To je u~inio da bi naglasio zna~aj koji su sudije imale po ovomZakoniku.

U poglavqu Izme|u Carigrada i Rima, ]irkovi} je izloìocrkveno pitawe pod carem Du{anom. Du{an je arhiepiskopa Joa-nikija uzdigao ,,u rang patrijarha‘‘ (s. 310), ali bez saglasnosticarigradskog patrijarha, i izvr{io je preure|ewa u crkvenoj or-ganizaciji. ]irkovi} izri~ito veli da ,,iz kasnijih godina imasvedo~anstava o èstokom osporavawu Du{anovih postupaka‘‘ (s.310). ,,Du{an je sebe video kao pravoslavnog cara i u propratnojre~i uz Zakonik naglasio da ,,blagoslovom Bo`jim 'postavi{e mecarem za svaku pravoslavnu veru da slavim jedinosu{nu trojicu uvekove' (...)‘‘ (s. 317). ,,Careva uloga za{titnika crkve dolazi dopunog izraàja u wegovoj zakonodavnoj delatnosti‘‘ (s. 315). SvetaGora, ,,kao autonomni deo pravoslavnog sveta‘‘ (s. 314), nalazilase ~itavu deceniju pod wegovom vla{}u. Me|utim, ,,pod wegovomvla{}u bile su i zemqe s katoli~kim stanovni{tvom i hijerar-hijom‘‘ (s. 317), uglavnom u obalskim gradovima od Kotora doQe{a, zbog ~ega je odràvao odnose ne samo s katoli~kim vlada-rima i dràvama, nego i s papom, ~ije je sedi{te u Du{anovo dobabilo u Aviwonu. ]irkovi} je ovo poglavqe obradio na osnovuizvora, ali se za sagledavawe poloàja crkava u Du{anovoj dràviposebno sluìo i Zakonikom. Ovo poglavqe se zavr{ava izno{e-wem podataka o ceremoniji nad carevim grobom koja je izvr{ena,,dve decenije posle careve smrti, 1375. godine‘‘ (s. 324) u manastiruSveti Arhangeli, u kojoj su u~estvovali ,,izaslanici carigradskogpatrijarha‘‘i kojom su bile ,,kona~no otklowene posledice ras-kola, ali su istovremeno podràne i ovekove~ene osude Du{ano-vih ambicija‘‘ (s. 324).

Iako je, na osnovu onog {to je izneto, vidqivo da su ovukwigu pisala dva, a ne jedan autor, ona kao celina nesumwivopredstavqa u pravom smislu ,,istraìva~ku monografiju‘‘ o Du{a-novoj vladavini.


188

Na kraju je potrebno ukazati na ono {to je i ]irkovi}napomenuo u svom predgovoru, a to je da ova kwiga obuhvata sve,,do ~ega su‘‘ do kraja XX veka ,,do{la istraìvawa kod nas i usvetu‘‘ o vladavini Stefana Du{ana. No, s tim u vezi, vrlo jeva`no da se zna i to da ona svojom pojavom nije u~inila suvi{nomjo{ jedno weno izdavawe, ali u nau~nom ruhu, to jest u izdawu ukome }e biti objavqen i sav neophodan nau~ni aparat. Ta kwigatreba da ugleda sveta u izdawima SANU, odnosno wenog Vizanto-lo{kog instituta. U woj }e se i eksplicitno pokazati koliko ovodelo predstavqa krunu svih prethodnih istraìvawa o Du{anovojvladavini. No, to moè da se nasluti ve} i na osnovu ove kwige.U tome se isto tako ogleda wena velika vrednost.


189

PRIKAZI I BELE[KE

David IbbetsonA Historical Introduction to the Law of Obligations(Oxford University Press, New York 2001, str. XLIV + 307)

,,Ovo je kwiga o istoriji pravnih pojmova, ideja i doktrina;o na~inima na koje pravnici organizuju svoje misli.‘‘ Ovako DejvidIbetson (David Ibbetson) zapo~iwe svoj Istorijski uvod u obliga-

ciono pravo (A Historical Introduction to the Law of Obligations), delomonografskog karaktera u kome autor razotkriva slojeve istorijena kojoj po~ivaju savremeni principi i ustanove engleskog obli-gacionog prava.

Me|utim, Ibetsonova kwiga nije samo prilog pravnoj isto-riji ugovora, delikata i pravno neosnovanog oboga}ewa -- onapruà i kqu~ za razumevawe navedenih instituta u wihovom mo-dernom obliku. Na svega tri stotine stranica, jasnim i pitkimstilom, autor nas uvodi kako u promene, tako i u kontinuitet uistoriji engleskog obligacionog prava, prikazuje razvoj i opada-we pojedinih ustanova i nudi sve` pogled na oblik u kome su namone danas poznate. Pravna istorija je odvi{e zna~ajna, pi{e Ibet-son, da bi se za wu interesovali jedino pravni istori~ari.

Dejvid Ibetson je zavr{io osnovne i doktorske studije pra-va na kolexu Korpus Kristi u Kembrixu (Corpus Christi College,Cambridge), a potom je dvadeset godina radio kao predava~ naMagdalen kolexu u Oksfordu (Magdalen College Oxford). Od 2000.godine Ibetson je Regius profesor gra|anskog prava (Regius Pro-fessor of Civil Law) na kolexu na kome je i doktorirao, kao i glavniurednik ~asopisa Cambridge Law Journal. U svojim istraìvawimaprofesor Ibetson se kre}e u oblastima izvora prava, rimskogprava, engleske i evropske pravne istorije, obligacionog prava iindijskog prava XVIII i XIX veka.

Pi{u}i ovu kwigu, Ibetson je prou~io veliki broj sudskihspisa i odluka -- preko 1.300 odluka kraqevskih i lokalnih sudovai oko 200 anonimnih slu~ajeva, od kojih najraniji poti~e iz 1232.godine. To je upravo ono {to se o~ekuje od jednog engleskog prav-nika ~iji rad, po pretpostavci, i ne moè biti drugo do probijawekroz gomile sudskih odluka (dicta, a ne ratio) -- za razliku od

190

evropskog pravnika ~iji bi radni materijal trebalo da budu za-koni i teorijska u~ewa.

Me|utim, u Prologu svoje kwige Ibetson uo~ava da su en-gleski sredwovekovni pravnici morali da razviju i odre|enudoktrinu, bez obzira na to {to su se u svom radu prete`no bavilipojedina~nim slu~ajevima. îwenica da tu doktrinu ponekad tre-ba otkrivati, tragati za wom, ne zna~i da ona nema svoju istoriju.Naprotiv, promenqivost i fluidnost pravnih pojmova, ideja idoktrina upravo je razlog {to se lak{e govori o wihovoj istorijinego o stawu u kome se ovi pojmovi, ideje i doktrine nalaze u bilokom, odre|enom, trenutku.

Istorijski uvod u obligaciono pravo podeqen je na Prolog

i ~etiri dela, od kojih se svaki daqe grana na po nekolikopoglavqa. U Prologu, koji nosi naslov Praistorija engleskog

obligacionog prava (The Prehistory of the English Law of Obligations),Ibetson ukazuje na okolnost da je englesko precedentno obliga-ciono pravo proisteklo iz interakcije izvornih germanskih idejai sofisticirane rimske pravne misli. Ve} se iz samog naslova isadràja kwige moè primetiti da Ibetson prihvata rimsku kla-sifikaciju tako {to objediwuje ugovor, delikt i pravno neosno-vano oboga}ewe pod zajedni~kim, prili~no neuobi~ajenim, genus-nim pojmom -- englesko obligaciono pravo.

Iako u sredwem veku nije postojao jedan germanski pravnisistem koji bi bio jedinstven za ~itavu Severnu Evropu, autorsmatra da ima dovoqno dokaza o postojawu nekoliko osnovnih,izvornih pravnih ideja, {iroko rasprostrawenih u Evropi ranogsredweg veka, te da je na organizaciju tih ideja rimsko pravoostvarilo zna~ajan uticaj. Stoga je u Prologu, pored nekih izvor-nih ideja germanske Evrope ranog sredweg veka, izloèna i Jus-tinijanova ~etvorna klasifikacija izvora obligacija (contract,delict, quasi-contract, quasi-delict).

U Justinijanovim Institucijama stoji: Obligatio est iurisvinculum, quo necessitate adstringimur alicuius solvendae rei secundumnostrae civitatis iura. -- Obligacija je pravna veza na osnovu koje smo,po pravu na{e dràve, du`ni da ne{to izvr{imo. Obligacija je,dakle, veza -- odnos koji nastaje iz neke ~iwenice kojoj pravopridaje zna~aj izvora obligacija.

Nadaqe, rimski pravnici klasifikuju obligacije prema iz-vorima obligacija, pa se tako zna za dvojnu deobu iz GajevihInstitucija, trojnu deobu iz Digesta ili za Justinijanovu ~et-vornu deobu. U engleskom pravu ovakve podele su mawe zna~ajne --ono se fokusira na analizu postoje}eg problema pre nego nauop{tavawe ili formirawe sistema. âk ni u savremenom engle-skom precedentnom pravu granice izme|u pojmova nisu tako strik-

Prikazi i bele{ke (str. 190--242)

191

tne niti je klasifikacija bitna u meri u kojoj je to slu~aj uevropskom kontinentalnom pravu.

U prvom delu svoje kwige, Forma i supstanca u sredwove-

kovnom pravu (Form and Substance in Medieval Law), Ibetson govorio sredwovekovnom precedentnom engleskom pravu kao pravu tu`bii postupka. I rimski pravnici su pravo posmatrali pre svega krozprizmu za{tite i procedure, pa se uzima kao op{tepoznato da urimskom pravu actio stvara obligatio. U oba slu~aja je, dakle, re~ opravu koje se razume kao skup pravila formularnog postupka -- opravu u kome se pravni~ka ekspertiza sastoji od poznavawa na~ina

na koji se mora formulisati zahtev i kretati tokom sudskogpostupka kako bi se postigao èqeni rezultat.

Ipak, ne treba potcewivati uticaj koji na sadrìnu ko-na~nog odgovora mogu da ostvare na~in na koji se postavqa pitawei forma u kojoj se izlaù pravni argumenti. Ibetson upravo ovakorezonuje -- on razotkriva vezu izme|u forme i supstance pokazu-ju}i kako se u engleskom pravu, ve} od XII veka, na osnovu raspo-loìvih tu`bi i pravila postupka mogu razabrati dve velikepravne kategorije -- delikt i ugovor (tort and contract, trespass andcovenant). O op{tem pojmu duga iz pravno neosnovanog oboga}ewa(unjust enrichment) u engleskom pravu nema govora sve do XVI veka.

Ibetson isti~e da je pre pojave masovne distribucije {tam-pane re~i -- do koje je do{lo u XVII veku -- bilo daleko teèformulisati op{ta pravila. Stoga autor nagla{ava da i kadaimamo posla sa sudskom odlukom u konkretnom slu~aju, ne trebauzeti zdravo za gotovo da ona predstavqa primenu op{teg pravilau modernom smislu. Ipak, dokle god na{a koncepcija pravde zah-teva da se u sli~nim stvarima sudi jednako, postoji i okvir kojinalaè pravnicima da uvaè relevantne sli~nosti i razlikeizme|u pojedina~nih slu~ajeva.

Drugi deo monografije nosi naslov Pobeda instituta Tres-pass on the Case (The Triumph of Trespass on the Case). Re~ je o commonlaw tu`bi kojom se moè zahtevati naknada {tete koja nije nepo-sredna posledica {tetnikove protivpravne radwe ve} samo wenposredni, udaqeni rezultat. Ovde postaje o~igledno da strukturaIbetsonove kwige kombinuje rimsku klasifikaciju i istorijskirazvoj engleskog prava.

Autor opisuje krizni period engleskog prava sredinom XVveka: pravila formularnog postupka su brojna i sloèna u tojmeri da i samo dovo|ewe druge strane pred sud predstavqa podu-hvat. [esnaesti vek je u tom smislu prekretnica -- on ozna~avaprelazak iz sredwovekovnog u moderno precedentno pravo. Ovarenesansa vezana je za pojavu tu`be trespass on the case, koja je bilaspecifi~na po svojoj amorfnosti ili neformalnosti -- ako se to


192

za tu`bu moè re}i. Drugim re~ima, ve}ina od{tetnih zahtevamogla se ista}i tu`bom trespass on the case stoga {to se gotovosvaki ~iweni~ni sklop mogao opisati kao {ko|ewe drugoj strani.

Action of trespass on the case potom uti~e na starije tu`be inepovratno ih mewa. Tako ve} od XVI veka nastaju, kako to Ibet-son kaè, tri satelita ove tu`be -- action on the case for nuisance --za slu~aj ometawa u kori{}ewu zemqi{tem; action on the case forconversion -- za slu~aj ometawa u kori{}ewu pokretnom stvari; iaction on the case for defamation -- za slu~aj povrede ne~ije reputacije.

êtvrti, ne i posledwi, satelit ove tu`be bila je action ofassumpsit -- tu`ba koja se prvo odnosila na povredu neformalnogugovora, a kasnije na povredu svake ugovorne obaveze. Kona~no, odranog XVII veka, razlikovawe dve velike kategorije -- ugovora idelikta -- za engleske pravnike dobija jasno definisanu materi-jalnopravnu dimenziju.

Tre}i i najduì deo monografije nosi naslov Moderno de-

liktno i ugovorno pravo (The Modern Law of Tort and Contract) i uwemu nas autor uvodi u osnovne teme engleskog ugovornog i od{te-tnog prava XIX i XX veka.

Ovde Ibetson zarawa najdubqe, analizira najsloènija pita-wa obligacionog prava. To je, na primer, razvoj i zna~ewe pravnogpojma consideration, kao uslova bez ~ije ispuwenosti obe}awe neproizvodi pravno dejstvo. Zatim, razvoj engleske ugovorne teorijepod uticajem Hobsa (Hobbes) i, kasnije, Pufendorfa (Pufendorf);uspon teorije voqe koji je usledio nakon prevo|ewa Potjeove(Robert-Joseph Pothier) kwige Traité des obligations na engleski jezik1806. godine; kao i opadawe zna~aja teorije voqe krajem XIX veka.

U domenu od{tetnog prava, Ibetson stavqa akcenat na gra-|anskopravni delikt -- the tort of negligence -- koji podrazumevaoglu{ewe o standard du`ne pa`we. U XIX veku je kazuisti~kipristup u odre|ivawu {ta je to du`na pa`wa, odnosno koja jesadrìna ovog standarda, doveo do usitwavawa navedenog deliktana veliki broj pojedina~nih gra|anskopravnih delikata. StogaIbetson isti~e fragmentisanost, granulastu strukturu odgovor-nosti za nepa`wu u engleskom pravu XIX veka. U XX veku pojamdu`ne pa`we se uop{tava, podiè na vi{i nivo apstrakcije.Drugim re~ima, bri{e se diferencijacija dugovane pa`we prematipu situacije u kojoj se pa`wa ispoqava. Tako dolazi i do obje-diwavawa niza pojedina~nih delikata pod kapom jednog gra|an-skopravnog delikta -- the tort of negligence.

Posledwi deo, Neosnovano oboga}ewe (Unjust Enrichment),kra}i je od prethodnih delova monografije, delimi~no i stoga{to je istorija neosnovanog oboga}ewa kra}a od istorije ustanova


193

o kojima je ranije bilo re~i. Engleski autori stvarali su kohe-rentan model ovog instituta krajem XIX veka, a engleski sudovisu po~eli da ga primewuju tek ~etrdesetih godina XX veka. Svedo tada neosnovano oboga}ewe je u engleskom pravu bilo u senciustanova ugovora i svojine i o wemu se uglavnom rasu|ivalopojmovnim aparatom koji se ticao implicitnih ugovora (implied-in-law contracts).

Ibetson okon~ava kwigu poglavqem o pravnim promenama ipravnom kontinuitetu, isti~u}i da je u sistemu koji se takozna~ajno oslawa na precedent -- promena ta koju treba objasniti,a ne kontinuitet. Ovaj zadatak, koji je sam sebi nametnuo, autorsa uspehom izvr{ava.

Me|utim, Ibetson se prihvatio jo{ jednog zadatka koji jesamo nagove{ten u Prologu ove kwige. U vreme kada se intenzivnoradi na harmonizaciji evropskog privatnog prava, me|u evropskimpravnicima raste zainteresovanost za pravnu istoriju. Ukolikone èle da Evropa po~ne kod Kalea (Calais), pi{e Ibetson, engles-ki istori~ari prava treba da progovore jezikom svojih kolega sKontinenta. Ibetson je to svakako u~inio.

Marija Karaniki}

Jago{ ]ureti}Socijalisti~ka Jugoatlantida(Slu`beni glasnik, Beograd 2005)

*

Sa mnogih mesta i danas moèmo ~uti da je dvadeseti vekbio razdobqe velikih o~ekivawa i izneverenih nada, uàsnihqudskih patwi i svekolike destrukcije, a tek u kratkim predasi-ma, u znaku svetsko-povesnog dru{tvenog napretka i krhkog uzletaslobode.

Vi{e je nego izvesno, da }e za sva vremena biti upam}enokao doba koje je iznedrilo dva najstra{nija totalitarizma: Hit-lerov nacizam i Staqinov boq{evizam. Holokaust, Au{vic, Bu-henvald, Gulag, Vorkuta, Kolima -- simboli su tog velikog strada-wa u minulom stole}u.

A tek koje sve vrste smrti ,,glasnici apokalipse‘‘ nisu ob-javili? Smrt boga, ~oveka, istorije, velikih metanaracija, pa ~aki smrt estetskog.

* Ovaj ~lanak je pro{irena verzija mog usmenog izlagawa na tribini Domakulture Studentski grad, 27. 03. 2006. god., koja je uprili~ena povodom kwigeJago{a \ureti}a ,,Socijalisti~ka Jugoatlantida‘‘.


194

Epohalni slom komunisti~kih reìma izazvao je geopoli-ti~ke potrese nesagledivih razmera, sa posledicama koje }emo naduè vreme ose}ati. O tragi~nom raspadu biv{e Jugoslavije napi-sane su ve} ~itave biblioteke. Toliko je radova na ovu temu do sadaobjavqeno da se ~ovek mirne du{e moè zapitati: koliko ima smislaposezati za li~nom autorskom ambicijom, kada je o svemu tome i,,previ{e‘‘ re~eno? [tavi{e, sa svih strana se prosu|uje i sudi ovremenu ~iji smo svedoci i savremenici.

Kwiga, koja se po mnogim svojim osobinama izdvaja od dosadaobjavqenih radova ove vrste svakako jeste polemi~ka raspravaJago{a \ureti}a ,,Socijalisti~ka Jugoatlantida‘‘, koja, u najbo-qem smislu te re~i, predstavqa autenti~no svedo~anstvo o jednomdramati~nom vremenu, a samog autora predstavqa kao pouzdanogkriti~kog svedoka i autoritativnog tuma~a dru{tvenih zbivawa,koja su nam do sada{weg trenutka bitno oblikovala individualnui kolektivnu sudbinu.

Vredna pa`we je i okolnost, da je Jago{ \ureti} po~etkomdruge polovine pro{loga veka bio aktivni protagonist jedne odnajuglednijih disidentskih zajednica, u to vreme, dobro poznatebeogradske praxis grupe filozofa, ~iji su najistaknutiji predstav-nici bili: Qubomir Tadi}, Mihailo Markovi}, Svetozar Stoja-novi}, Dragoqub Mi}unovi}, Zagorka Golubovi}, Miladin @ivo-ti}, Trivo In|i} i Neboj{a Popov.

Nesumwivo, re~ je o godinama velikih isku{ewa i izazova,kada srpska humanisti~ka inteligencija stupa na javnu scenu, od-lu~na da se kriti~ki odredi prema brojnim spornim i tegobnimpitawima politi~kog i dru{tvenog ìvota tada{we tzv. socija-listi~ke zajednice -- sa ~vrstom namerom da aktivno uti~e naistinsku demokratizaciju jednog autoritarnog poretka mo}i.

Umesno je ovom prilikom pomenuti, u to vreme, izrazitokriti~ki intonirane tekstove Qubomira Tadi}a, kao {to su:,,Socijalizam u dràvnom omota~u‘‘, objavqen u Politici, aprila1959. god., potom ,,Skice za Lewinovu teoriju partije‘‘ iz 1964.god., u zagreba~kom ~asopisu ,,Na{e teme‘‘. Pozivaju}i se na nekeizvorne Marksove ideje, Tadi} teorijsko-kriti~ki delegitimizujeempirijske zasade komunisti~kog projekta ,,odozgo‘‘, izazivaju}ineskriveni bes onda{wih vlastodràca. U istom periodu Sveto-zar Stojanovi} u zborniku ,,Eti~ko-humanisti~ki problemi soci-jalizma‘‘ objavquje rad o dru{tvenoj kritici, u kome isti~e dajavna dru{tvena kritika ne dopire dovoqno vertikalno, ho}ere}i, da ima ograni~eno dejstvo na niìm instancama vlasti imo}i, a da su kqu~ni akteri uzurpatorske politokratske elite,tog istog, preko potrebnog, javnog ,,foruma osporavawa‘‘ nepra-vedno po{te|eni.


195

\ureti} polazi od stanovi{ta da je politi~ko-dràvni ras-kid sa Staqinom, a zatim poraz dogmatske struje (tzv. teorijeodraza) na ~uvenom Bledskom skupu filozofa 1960. god., primetnoohrabrio javnu kriti~ku delatnost ~itave jedne generacije inte-lektualaca. Recepcija Marksovih ,,Ranih radova‘‘, a pre svega te-orije otu|ewa, predstavqali su kost u grlu komunisti~kim pro-pagandistima. Uz pomo} izvornih Marksovih ideja, dovodi se upitawe koncept partijskog monopola i ideolo{kog naloga, a sa-mim tim i poredak u celini. Kriti~ko rezonovawe o politi~koji dru{tvenoj stvarnosti ritualno je progla{avano ,,golom borbomza vlast -- {a~ice, tamo nekih profesora‘‘, kako je u to vreme znaoda kaè Josip Broz. Bilo je to svedo~anstvo o prisustvu pani~nogstraha u etabliranim strukturama partijske i dràvne mo}i.

[to se samog karaktera jugoslovenskog komunisti~kog reì-ma ti~e, nema sumwe da je on u su{tini bio totalitaran, sanagla{enom harizmatskom dominacijom mar{ala Tita, ~ija jevlast bila personalizovana do ekstremnih razmera -- dodu{e, sizvesnom benevolentno{}u, jer je, istine radi, izostao sisteminstitucionalizovanog dràvnog terora, kakav je bio u SSSR-u.

Uvo|ewe radni~kog i dru{tvenog samoupravqawa 1950. god.,(samo)razumevalo se kao poku{aj institucionalizovawa epohal-nog nauma demokratske alternative socijalisti~kog projekta na-suprot autoritarnom komunizmu isto~ne provenijencije.

Da ironija bude ve}a, ideolo{ka ritualizacija novog dru-{tvenog i dràvnog eksperimenta op~inila je mnoge levo orijen-tisane intelektualce, kao i sve one koji su uz neskriveni pathos,i na dnevnoj svetlosti sawali ,,bele zore‘‘ op{te~ove~anske eman-cipacije u Marksovoj viziji. Realnost je vrlo surovo posvedo~ilao nepremostivom jazu izme|u normativnog i stvarnog karakteradru{tvenih odnosa.

\ureti}a, kao pa`qivog analiti~ara sociolo{ke i politi-kolo{ke inspiracije, pre svega zanima ta osnovna protivure~nostkoja nesnosno optere}uje svekoliku proizvodwu dru{tvenog ìvo-ta. Naime, radi se o sistematskom razobli~avawu jednog sistemakoji se u su{tini okrenuo protiv ~oveka, i umesto slobode pret-postavio apsolutnu neslobodu. Utoliko se \ureti} dosledno drìantropolo{kog stava, da sve ono {to u osnovi kompromituje qud-sku slobodu, ne zavre|uje dru{tveno-povesnu legitimnost postoja-wa.

U polemi~kom su~eqavawu sa slovena~kim nacionalisti-~kim secesionizmom (prepiska sa Tarasom Kermaunerom), autorovog spisa dolazi do zakqu~ka da se srpska elita uop{te nijesna{la kada je re~ o vlastitom nacionalnom programu u povesnomsmislu. [tavi{e, na{a humanisti~ka inteligencija je utopijski


196

verovala u mogu}nost stvarawa istinske qudske zajednice, ~ovekakao takvog, iscrpquju}i se u humanisti~koj retorici gra|anskihsloboda, dok su ostale nacionalne elite (pre svega hrvatska islovena~ka), u dubokoj diskreciji, a docnije i sasvim otvoreno,radile na projektu stvarawa samostalnih nacionalnih dràva.

S druge strane, nagla{ena identifikacija srpskog narodasa Jugoslavijom bila je psiholo{ki sasvim razumqiva, jer je jednatre}ina tog istog naroda ìvela van Srbije. Zla kob je upravo utome {to se pomenuti dràvni okvir gotovo arhetipski doìv-qavao sub speciae aeternitatis.

S tim u vezi, Jago{ \ureti} se, istina u kriti~koj retro-spektivi, s pravom pita: {ta je to Srpsku krunu i elitu teralo dastvaraju dràvu Ju`nih Slovena? Kao da se o stvarnim nacionalnimaspiracijama Hrvata i Slovenaca ama ba{ ni{ta nije znalo?

Ta idili~na predstava o ju`noslovenskoj bra}i skupo jeko{tala srpski narod u dvadesetom veku. Politi~ka mitologijajugoslovenstva bila je tom istom narodu om~a oko vrata. Dok jenajve}i broj Srba Jugoslaviju prihvatio kao dràvni entitetvi{eg ranga u odnosu na mati~nu dràvnost, uz to i krajwe iskre-no, s drugih strana (hrvatske, pre svega) to isto ose}awe se per-cipiralo kao ,,podmukli poku{aj velikosrpske hegemonije‘‘.

Razume se, ono {to je u prili~no destruktivnoj meri pret-hodilo tragi~nom me|uetni~kom sukobqavawu, vezano je za sudbo-nosnu izostalost radikalne demokratske socijalizacije javne po-liti~ke sfere u postoje}im institucionalnim okvirima biv{eJugoslavije, za koju se na{ autor u svom kontinuiranom javnomdelovawu stalno zalagao.

U okolnostima kada militantni nacionalizam postaje uni-verzalni legitimacijski osnov vlasti, prièqkivani antitotali-tarni konsenzus izme|u nacionalnih elita naprosto nije bio mo-gu}. Sve je bilo spremno za po~etak krvave balkanske drame.

Iznose}i u {irokom luku svoja kriti~ka zapaàwa o uzro-cima i posledicama poraza socijalisti~ke ideje (ali i raspadajugoslovenske dràve) u prakti~nom stawu, kao i duboko razume-vawe politi~kih i dru{tvenih zbivawa u postsocijalisti~kojeri, posebno periodu neokomunisti~ke vladavine Slobodana Mi-lo{evi}a, \ureti} je, pored smisla za teorijsku objekciju, poka-zao i visok stepen analiti~ke senzibilnosti kada je re~ o aktu-elnim dru{tvenim zbivawima, ne mare}i za no}nu mudrost ,,Mi-nervine sove‘‘, ve} je svoje sudove o pojedinim doga|ajima donosiou hodu, nepristrasno, bez li~nog resantimana -- u kontekstu za-te~enih prilika -- {to kwizi u celini daje karakter visokedokumentarnosti i solidne akribi~nosti.


197

Ma koliko, na prvi pogled, u formalnom smislu ova kwiga~itaocu izgledala upadqivo heterogena (od filozofskih eseja,saop{tewa ili priloga diskusiji sa mnogih nau~nih skupova, pasve do konkretnih polemi~kih odgovora, prepiski i intervjua),re~ je o dobro usagla{enoj ,,koaliciji ànrova‘‘, koju ~vrsto pove-zuju ideje slobode, demokratije, dru{tvene pravde, kao i naposlet-ku -- implicitna atmosfera antropolo{kog optimizma, koja namjo{ uliva nadu -- da je i dana{wi ~ovek kadar da se odupre zlu.

Jovo Cvjetkovi}

Stenli KoenStawe poricawa -- znati za zlodela i patwe(sa engleskog prevela Slobodanka Gli{i}, Samizdat B92, Beograd2003)

,,Stawe poricawa -- znati za zlodela i patwe‘‘, autora Sten-lija Koena (Stanley Cohen), profesora sociologije na londonskoj{koli za ekonomiju i dru{tvene nauke, prvi put je objavqeno naengleskom jeziku 2001. god. Prevod ove kwige na srpskom jezikuobjavqen je 2003. godine u izdawu izdava~ke ku}e ,,Samizdat B92‘‘.

Kwiga sa pogovorom ima ukupno 426 strana i sastoji se odpredgovora i jedanaest poglavqa. U predgovoru (str. 11--18), Koenotkriva motive li~nog interesovawa za obja{wewe reakcija nanepoèqno saznawe -- naro~ito na patwe koje qudi nanose jednidrugima. Za obja{wewe tog procesa Koen koristi pojam ,,porica-we‘‘, kao suprotnost pojmu ,,priznawe‘‘. Iako je po profesiji so-ciolog, autor priznaje da je za obja{wewe stawa i mehanizmaporicawa bliì jezik psihologije, koji on u ovoj kwizi obilatokoristi.

Na po~etku prvog poglavqa -- Elementarni oblici poricawa(str. 23--46) -- autor iznosi uobi~ajene izraze i fraze, koji pred-stavqaju proces poricawa, kao {to su npr. ,,Zabiti glavu u pesak‘‘,,,@iveti u laì‘‘, ,,Zavera }utawa‘‘, ,,To se ne moè desiti qudimakao {to smo mi‘‘. U poku{aju da ih defini{e, Koen navodi daiskazi poricawa predstavqaju tvrdwe da se ne{to nije desilo, dane postoji, da nije istinito ili da se o tome ni{ta ne zna. Kadagovori o vrednosti tih tvrdwi sa stanovi{ta istine, on izdvajatri mogu}nosti. Prva i najjednostavnija jeste da su one zaistaistinite, opravdane i ta~ne. Druga mogu}nost je tako|e logi~kijednostavna. To je promi{qena, namerna i svesna tvrdwa ~iji jeciq obmana -- drugim re~ima, to je la`. Tre}a i najzanimqivijamogu}nost postoji kada poricawe nije vezano ni za izricawe


198

istine ni za namernu la`. Ova mogu}nost ima dva obja{wewa.Prema Frojdu, ovo poricawe je shva}eno kao nesvesan mehanizamodbrane od ose}awa krivice, strepwe i drugih neprijatnih emo-cija, koje izaziva stvarnost. Drugo mi{qewe zastupa Sartr, kojitvrdi da je ovo poricawe zapravo svesno i da je ono u neposrednojvezi sa pojmovima ,,neiskrenosti‘‘ i ,,samoobmawivawa‘‘.

Nakon definicije, Koen predstavqa tipologiju poricawa.Prema sadràju onog {to se pori~e, postoje tri vrste poricawa.To su: 1) bukvalno poricawe -- poricawe o~iglednih ~iwenica; 2)poricawe tuma~ewa -- ~iwenicama se pridaje druk~ije zna~ewe odonog koje se drugima ~ini o~iglednim; 3) poricawe implikacija-- pori~u se ili minimizuju psiholo{ke, politi~ke i moralneimplikacije, koje iz takvog tuma~ewa obi~no proisti~u. Premaorganizaciji nosilaca poricawa, autor izdvaja: 1) li~no (indivi-dualno, privatno) poricawe; 2) zajedni~ko (dru{tveno, zvani~no,kolektivno, organizovano, kulturno) poricawe. U zavisnosti odvremenskog konteksta kad se desio konkretan doga|aj koji se po-ri~e, razlikuje se: 1) poricawe istorije; 2) poricawe sada{wosti.

Drugo poglavqe -- Znawe i neznawe; Psihologija poricawa(str. 47--87) -- autor se bavi sloènim stawem istovremenog znawai neznawa. Po~eci nau~nog obja{wewa ovog fenomena nalazeupori{te u Frojdovoj psihoanalizi poricawa. Frojdov nema~kitermin ,,Verleugnung‘‘, koji je preveden kao ,,opovrgavawe‘‘, Koenkoristi kao osnovu za obja{wewe stawa poricawa. Obja{wavaju}irazliku izme|u neuroti~nog i psihoti~nog poricawa stvarnosti,Frojd je u nauku uveo i pojam potiskivawa. Postojawe poricawaFrojd obja{wava procesom tzv. rascepqene percepcije, kao zoneizme|u svesnog i nesvesnog dela ~ovekove li~nosti.

Tre}e poglavqe -- Poricawe na delu; Mehanizmi i retori~kasredstva (str. 89--123) -- posve}eno je statusu pojma poricawa iwegovoj razli~itoj upotrebi. Poricawe se naj~e{}e koristi kaomehanizam odbrane, kao predvidqiva reakcija na informacije opotresnim i katastrofalnim ìvotnim doga|ajima. Ovde autorpoku{ava da na|e odgovor na slede}e pitawe: ,,Kako neko moèda izvr{i gnusan zlo~in, a da i daqe misli da je dobar i ~astan~ovek?‘‘ Jedno od obja{wewa ovakvih pojava i dobijawe odgovorana ova pitawa Koen pronalazi u originalnoj teoriji tehnikaneutralizacije Sajksa (Sykes G.) i Mace (Matza D.)1.

U ~etvrtom poglavqu -- Opravdawe zlodela; U~inioci izvani~nici (str. 125--178) -- govori se o politi~kim zlodelima,poricawima koja izri~u pojedini u~inioci dobro poznatih zlode-la i zvani~nim reakcijama dana{wih vlada na optu`be za kr{ewe

1 Vidi Igwatovi} \.: Kriminolo{ko nasle|e, Beograd 2006, str. 305--314.


199

qudskih prava. Koen navodi da se ideolo{ki zlo~in ne moèobjasniti na isti na~in kao i ,,obi~an‘‘ zlo~in. Za ideolo{kezlo~ine karakteristi~na je istovremenost bukvalnog poricawa iideolo{kog opravdawa, {to je od su{tinskog zna~aja za u~inioceu vreme kad vr{e zlodela, za kasniju zvani~nu retoriku i zaposmatra~e. Pored ve} pomiwanih tehnika neutralizacije, efekatporicawa ideolo{kih zlo~ina Koen obja{wava i slede}im meha-nizmima: prividno slepilo, nemati potrebu za znawem, kompart-mentalizacija, moralna ravnodu{nost i govor se}awa.

U vo|ewu dràvne politike poricawe predstavqa samo jo{jedan termin u domenu odnosa s javno{}u. Dana{wa benigna slikao negovorewu istine podrazumeva postojawe stru~waka za doteri-vawe informacija. Postoje tri oblika reakcije vlade: ona moèda upotrebi klasi~an diskurs zvani~nog poricawa, moè iz od-brambene pozicije da pre|e u napad na kriti~ara i moè deli-mi~no da prizna opravdanost kritike. Nano{ewe {tete se moèpriznati, ali weno pravno i op{teprihva}eno zna~ewe se pori~e,osporava i minimizuje pomo}u eufemizama, legalizma, tehnikaneutralizacije, potvr|ivawa sopstvene ispravnosti, kontekstua-lizacije, pore|ewa u sopstvenu korist, protivnapada i delimi-~nog priznawa.

U petom poglavqu -- Zaboravqawe pro{losti; Li~na se}awa,javna istorija (str. 179--209) -- razmatraju se doga|aji iz pro{lostikoji su postali predmet se}awa i istorije. Autor navodi da nemao{tre granice izme|u poricawa pro{losti i poricawa sada{wo-sti. Te{ko je odrediti trenutak kad znawe javnosti o zlodelimai patwi postaje predmet zaborava, se}awa, istorije i komemora-cije. Tu mo`da mediji povla~e najjasniju crtu: doga|aji nestaju iz,,najnovijih i aktuelnih vesti‘‘.

U pogledu li~nog poricawa pro{losti, Koen se pita: ,,Kakose postaviti prema po~iniocima zlodela iz starog reìma, da litreba da pretrpe ponièwa i plate za svoje postupke ili trebapustiti stare rane da zacele i stvar ,,prepustiti pro{losti?‘‘Prema autoru, postoje slede}e varijante li~nog poricawa pro-{losti: bukvalna nevinost, neznawe, nepostojawe ispitiva~koguma i zaboravqawe.

Kolektivno poricawe pro{losti predstavqa posebnu dimen-ziju problema. Kulturne verzije psiholo{kih pojmova -- kolektiv-ne memorije, kulturnog potiskivawa, kolektivnog poricawa, ko-lektivnog zaboravqawa, dru{tvene amnezije -- polaze od pretpo-stavke da celo dru{tvo moè da se disocira od sramne pro{losti,da je zaboravi ili potisne. Osnovni oblici kolektivnog poricawaprema Koenu su: klasi~no prikrivawe, dràvno organizovano po-ricawe, ideolo{ko poricawe i kulturno obezvre|ivawe.


200

U {estom poglavqu -- Posmatra~ke dràve (str. 211--247) --prevashodno se analizira uloga posmatra~a i specifi~nost wiho-vog poricawa. Iz prakti~nih razloga autor pravi razliku izme|uposmatrawa iznutra -- saznavawa onog {to se de{ava oko nas -- iposmatrawa spoqa -- znawa o drugim zemqama.

Termin ,,unutra{wi posmatra~i‘‘ ozna~ava one koji znaju zazlodela i patwe u sopstvenom dru{tvu. Analiziraju}i ovaj terminKoen izdvaja slede}e situacije koje doprinose poricawu: pog-re{na percepcija, rasuta odgovornost, strah, nedostatak empatije,psihi~ka utrnulost, desenzitivizacija, nedostatak kanala pomo}ii ideolo{ka podr{ka. Po Koenu, na~in da sa~uvamo rascep izme|uunutra{weg i spoqa{weg nalazimo u odvajawu od gorke svakodne-vice: ne gledamo televiziju, ne ~itamo novine, ne razgovaramo opolitici i sl. Za obja{wewe poricawa posmatra~a Koen izdvajaprimere ,,obi~nih Nemaca‘‘ u nacisti~koj Nema~koj, kulturu stra-ha iz vremena argentinske hunte, ìvot u laì u isto~noevrop-skom komunizmu i Izrael kao specijalan slu~aj, gde je i sam autorbio u ulozi posmatra~a mnogih zlodela.

Koen smatra da je poricawe i ravnodu{nost ,,spoqne publi-ke‘‘ mnogo lak{e objasniti. Retka je pojava da qudi podrobnopoznaju probleme u dalekim krajevima sveta i da se zbog wih mnogobrinu. U obja{wewu poricawa ,,spoqa{wih posmatra~a‘‘ autorizdvaja ulogu posmatra~ke dràve, metafori~ke publike, hodo~a-snika i kontrolora.

U sedmom poglavqu -- Slike patwe (str. 249--285) -- analizi-raju se dve najmo}nije institucije u ~iji domen delovawa spadadru{tvena patwa -- masovni mediji i humanitarne organizacije,kao i veza izme|u tih institucija i poricawa. Simboli~nimpodnaslovom ,,Kako nahraniti medijsku ìvotiwu?‘‘ Koen navodida masovni mediji gotovo da imaju monopol u stvarawu kulturnihslika patwe i zlodela. Da bi se razumelo kulturno poricawe,moramo prvo da znamo {ta medijska ìvotiwa guta, obra|uje ipredstavqa, tj. koji doga|aj predstavqa pri~u o zlodelima, a kojimedijski doga|aj. S tim u vezi, Koen obja{wava tri modela medij-skog filtrirawa: model korespondencije, model proizvoqnosti imodel obrasca. Ovo medijsko poricawe neposredno uti~e na nivoporicawa korisnika tih medija.

U dobu elektronike, u kojem je vizuelna komunikacija poti-snula pismenu i preuzela dominantno mesto, tehnologija namewenaposmatrawu, snimawu i predstavqawu informacija otvorila jeizuzetne nove mogu}nosti. Zahvaquju}i sloènoj tehnologiji, da-nas je za nekoliko minuta mogu}e {irom sveta razaslati ìveslike zlodela. Pored uspeha, ta mogu}nost je proizvela i nekenegativne efekte kod korisnika: umor od istine, preoptere}enost


201

(zasi}enost) informacijama, normalizacija i rutinizacija, desen-zitivizacija, psihi~ka utrnulost, zamor od saose}awa i donator-ska iscrpqenost.

U osmom poglavqu -- Apeli; Neka ogor~enost preraste uakciju (str. 287--318) -- istraùje se kako se slike daleke patwepreobra}aju u apele kojima se traì priznawe. Tom prilikomkori{}eni su tekstovi i pisma britanske i ameri~ke sekcijeAmnesti interne{enala, 1992--1998. Kao primer spremnosti gra-|ana na akciju i pomo}, Koen iznosi podatak po kojem je 1993.godine ameri~ka sekcija Amnesti interne{enala poslala dvade-setak miliona poziva za u~lawewe, a samo 0,5% qudi je odgovori-lo na wih.

Da bi ispunila efekat, Koen smatra da apelaciona pismatreba da budu neposredna, da izazivaju pa`wu kod ~italaca (drama,{ok, ìvopisnost), simboli~na, da pozivaju na akciju i napad naporicawe. Apeli treba da se suprotstavqaju i zvani~nom porica-wu i posmatra~koj pasivnosti, da kod ~italaca izazovu emocio-nalnu zainteresovanost u vidu qutwe, besa, ogor~enosti, krivice,odgovornosti, stida i identifikacije. Veoma je bitno da se kodqudi stvori ose}aj da se ne{to zaista moè uraditi.

U devetom poglavqu -- Raskopavawe grobova, otvarawe rana;Priznawe pro{losti (str. 319--353) -- Koen se ponovo bavi na~i-nom na koji slike i apeli vezani za postoje}u patwu uti~u napriznawe.

Kada je re~ o zajednici, kao i o pojedincu, ,,pomirewe spro{lo{}u‘‘ podrazumeva da se zna (i priznaje da se zna) {ta seta~no dogodilo. Borba protiv poricawa i sama je podlo`na zabo-ravu, jer se bavi samo onim slu~ajevima koji su urezani u svestZapada. Postoje mesta u svetu gde pro{lost ne samo {to nijeotkrivena ili se ne moè otkriti, ve} i gde sada{wost istogtrenutka upada u crnu rupu.

Radi sagledavawa oblika priznawa, Koen nabraja metodekori{}ene u razli~itim kombinacijama, kojima se obelodawenainformacija o pro{losti preobra}a u oblike priznawa. To su: 1)komisije za istinu; 2) krivi~ni procesi; 3) masovna diskvalifi-kacija; 4) nadoknada; 5) imenovawe i posramqivawe; 6) poricawepro{losti kao krivi~no delo; 7) komemoracija i podizawe spo-menika; 8) okajavawe, izviwewe i egzorcizam; 9) pomirewe; 10)obnova.

Mnoge dràve i dru{tva u dana{we vreme pate od potrebepreteranog priznavawa. Istorijska odgovornost postala je deome|unarodnog programa. Kako Koen navodi: ,,Na{e vreme nekarakteri{e samo virtuelna komemoracija, ono je i politi~ko


202

vreme za trenutno virtuelno izviwewe, priznawe krivice, à-qewe i egzorcizam. Sva istina i koliko god je pravde mogu}no,postaje dobar savet, ne zato {to istina iscequje, ve} zato {tonijednoj politi~koj instituciji, a najmawe dràvi, ne moè bitipoverena uloga nekog ko odmerava kolika je koli~ina istinedovoqna‘‘.

U desetom poglavqu -- Priznawe odmah (str. 355--391) -- ana-lizira se odnos priznawa i poricawa. Koen navodi: ,,Umesto dase mu~imo oko pitawa za{to qudi pori~u, to stawe treba dashvatimo kao neizbe`no. Teorijski problem nije u tome za{to seiskqu~ujemo ve} za{to se nekad ne iskqu~ujemo. Empirijski pro-blem nije u otkrivawu jo{ ve}eg broja dokaza o poricawu, ve} uotkrivawu uslova u kojima se informacija priznaje i na koju sereaguje‘‘.

Da bismo boqe razumeli zna~aj, ali i ceo redosled kako sedolazi do priznawa, autor u ovom poglavqu navodi ~etiri isti-nite pri~e o priznawu. Nakon toga Koen opisuje na~ine na kojese priznawe suprotstavqa poricawu. To su: spoznaja sopstvenog,,ja‘‘, moralni svedok, dojavqivawe nedela i ìvot izvan laì.

Pitawe koje Koen postavqa glasi: ,,Kako podsta}i vi{epriznawa?‘‘ Kao re{ewe, autor navodi ublaàvawe psiholo{kenelagodnosti kroz ponovno uspostavqawe ravnoteè ili ublaà-vawe napetosti -- koje se postiè tako {to prestajemo da raz-mi{qamo o predmetu ili kroz promenu, izvrtawe ili deformi-sawe informacije oslawawem na kulturno odobreno poricawe:,,Stvari ne stoje tako lo{e, na drugim mestima situacija je jo{gora‘‘. Osim ovih na~ina, Koen predlaè i konkretne politi~kestrategije, koje podsti~u priznawe. To su: 1) obrazovawe i preven-cija; 2) zakonska prinuda (poricawe kao zlo~in, obaveza da sese}amo, du`nost da se zna); 3) apeli; 4) kanalisano priznawe(prikupqawe novca).

Jedanaesto poglavqe -- Ka kulturama poricawa (str. 393--423)-- autor poku{ava da objasni {ta je ta istina koju treba priznati,a ne poricati. Smatra se da je uporno poricawe znak patologijeli~nosti i politi~ke atrofije. Autor postavqa pitawe: ,,[ta jejasan pojam istine?‘‘ U uslovima intelektualnog poricawa, kadaje istina neodvojiva od mo}i, iz odre|ene informacije ne mogu seizvu}i ni bilo kakve razumne moralne implikacije: moralnost ivrednosti su relativne, kulturno specifi~ne kategorije nemajuuniverzalnu snagu. U uslovima takvog moralnog relativizma, ~aki najsuroviji poricateqi mogu da eksploati{u postoje}u intelek-tualnu slabost i da tvrde da oni ne nude ni{ta drugo do alterna-tivnu verziju istorije.To neposredno dovodi do dilema: ,,[ta jela`, a {ta istina?, [ta se pori~e, a {ta treba da se prizna?‘‘


203

Sagledavaju}i trenutno stawe dru{tva izazvano radikalnimpoliti~kim promenama, Koen postavqa pitawa: ,,Kako }emo rea-govati na zlodela i patwu koji nas tek ~ekaju? Koliko se na{esaose}awe proteè izvan porodice, prijateqa i intimnog kruga?Moèmo li da o~ekujemo vi{e moralnog priznawa od obi~nihqudi? Gde su granice izme|u doma}ih problema i problema dale-kih drugih qudi?‘‘ Slobodno trì{te poznog kapitalizma stvarasopstvenu kulturu poricawa. Sve ve}i broj qudi postaje suvi{ani marginalizovan: oni ~ije ume}e vi{e nije potrebno, stari qudikoji vi{e ne rade, mladi koji ne mogu da na|u posao, migrantskostanovni{tvo. Re{ewe tih problema sada fizi~ki reprodukujestawe poricawa. Koen zakqu~uje da samo mo}an princip -- kao {toje socijalna pravda -- moè da odredi koji su oblici poricawava`ni. Po wemu, postoji samo jedan na~in ukqu~ewa patwe dale-kog neznanca u na{u svest: moramo da defini{emo potpuno istiprag nepodno{qivosti za qude.

Objavqivawem srpskog prevoda kwige ,,Stawe poricawa --znati za zlodela i patwe‘‘ ~itaocima se ukazala prilika da seupoznaju sa veoma dragocenim rezultatima istraìvawa i teorij-skim promi{qawima masovnih kr{ewa qudskih prava {irom sve-ta. Sluè}i se triangulacijom teorija i kombinuju}i mnoga psi-holo{ka, sociolo{ka i kriminolo{ka shvatawa, Koen na origi-nalan na~in obja{wava proces poricawa, kao jedan od ~ovekovihodbrambenih mehanizama, koji se aktivira kao reakcija na qudskepatwe. Koriste}i izuzetan broj izvora podataka, uspeva da veomakompleksan problem objasni i predstavi na razumqiv na~in, slu-è}i se veoma jednostavnim stilom pisawa. Boqem razumevawustawa poricawa naro~ito doprinosi autorova analiza mnogihprimera i istinitih doga|aja o qudskoj patwi, ratnim i drugimzlo~inima i kr{ewu qudskih prava. Podse}aju}i na surovost u~i-nilaca, na ravnodu{nost posmatra~a i patwu `rtava raznih zlo-dela, autor konstantno odràva pa`wu ~itaoca do posledwe stra-nice.

Pa`qivom ~itaocu ove kwige sa ovih prostora, me|utim,name}e se pitawe: ,,Za{to se u analizirawu sukoba u Bosni i naKosovu iskqu~ivo Srbi predstavqaju kao izvr{ioci, a Bo{wacii Albanci kao `rtve? Da li su samo Srbi vr{ili zlo~ine,ubijali, silovali, progawali, ili su i oni bili `rtve? Za{to sene analiziraju slu~ajevi kad su pripadnici drugih naroda bili`rtve zlo~ina?‘‘ Iako ova kwiga ne predstavqa leksikon ratnihzlo~ina i qudskih patwi, ve} pre svega teorijsko promi{qawe omehanizmu poricawa u kojem primeri iz pro{losti samo poja{wa-vaju taj mehanizam, neprihvatqiv je ovakav selektivan autorovpristup. Zbog toga ~itaoci mogu da posumwaju u verodostojnost iobjektivnost drugih doga|aja koje autor opisuje.


204

Te{ko je posumwati u autorovu objektivnost. On to na-ro~ito dokazuje kada sagledava sukobe izme|u Jevreja i Palesti-naca, kada bez ikakvog poricawa i predrasuda navodi zlo~inesvojih sunarodnika nad Palestincima. Zbog toga ne verujem da jeprilikom analizirawa sukoba u Bosni i na Kosovu autor imaonameru da tendenciozno predstavi stvari, ve} pretpostavqam dasu mu prilikom istraìvawa ovih doga|aja bili dostupni selek-tivni izvori podataka, dokumentacija i propagandni materijal.

Interesantno je da ovaj autor u radu ,,Qudska prava i zlo-~ini dràve: kultura poricawa‘‘ iz 1993. godine, koji je kod nasobjavqen u ve} pomiwanom delu ,,Kriminolo{ko nasle|e‘‘, nijezauzimao ovako eksplicitne stavove o ekskluzivnom pravu nekihod u~esnika posledwih sukoba na balkanskim prostorima da budu`rtve, odnosno zlo~inci. Osim toga, u radu se nekriti~ki gledai na humanitarne organizacije, ~iji doprinos utvr|ivawu istinenije sporan, ali je u wihovom angaòvawu bilo i skandala -- odobave{tajnog rada do vr{ewa ,,prqavih‘‘ poslova za jednu od stra-na u sukobu, {to se nigde ne konstatuje.

Zoran Kesi}

Zoran R. Tomi}Ustavno i srodno(Slu`beni glasnik, Beograd 2006, str. 164)

U na{oj javnopravnoj nauci postojao je obi~aj prosvetiteq-skog obra}awa naj{iroj javnosti u dnevnim i nedeqnim glasilima,komentarima, reagovawima i predlozima, s ciqem razja{wewasloènih i aktuelnih pravnih i politi~kih pitawa. Setimo sesamo parlamentarnih hronika profesora Slobodana Jovanovi}a,Mihaila Ili}a i Laze Kosti}a. Od savremenih publicista, kakobi se izrazili Francuzi, tu tradiciju nastavio je prof. dr ZoranR. Tomi}. On je u proteklih gotovo deset godina objavio vi{e od80 ~lanaka koji su sabrani u dve kwige. Godine 2003. objavqena jekwiga odabranih tekstova Struka i politika, a po~etkom ove,2006. iza{ao je i najnoviji zbornik Ustavno i srodno.

Kwiga Ustavno i srodno sastoji se od 30 priloga razvrsta-nih u pet poglavqa: Ustavna pitawa, Pravosu|e, Ha{ki tribu-

nal, Pravna dràva i Univerzitet. Autor je ove tekstove objav-qivao u periodu od 2003. do 2006, pre svega, kao ~lanke u beograd-skom dnevnom listu ,,Danas‘‘. Sami naslovi poglavqa, ali i ~iwe-nica da su tekstovi bili objavqivani u jednom dnevnom listu, ve}pone{to govore o wihovoj sadrìni, kao i na~inu autorovog


205

obra}awa javnosti. O~igledno je da je ovde sabrana raznorodnamaterija koja je nastajala spontano kao odgovor i odbrana autorana, kako sam kaè, po{asti banalnosti, nekulture, neprincipi-jelnosti, neznawa i neprava. Predmetno, ovde su obra|ena pitawakoja dominiraju na{im dràvnim i pravnim ìvotom, iz oblastiustavnog prava, parlamentarnog prava, upravnog prava, pravosud-no-organizacionog prava, krivi~nog prava itd. Metodolo{ki, au-tor nam se katkad obra}a de constitutione/lege ferenda, a katkad deconstitutione/lege lata, ~as je re~ o ~isto pravnoj analizi, a na tre-nutke ulazi u politikolo{ka razmatrawa, profesorsko-nau~ni iprosvetiteqsko-popularni stil se smewuju. Sve je to prirodno irezultat je diktata ovog vremena i prostora, ali i medija za kojise prof. Tomi} opredelio.

U nemogu}nosti da jednim prikazom obuhvatimo sve tekstovesadràne u kwizi Ustavno i srodno, ovom prilikom }emo sezadràti na tri odabrana, najve}a poglavqa -- Ustavna pitawa,Pravosu|e i Pravna dràva. Istovremeno, skre}emo pa`wu ~ita-ocima da }e i u preostala dva poglavqa nai}i na isto tako vrednai provokativna zapaàwa prof. Tomi}a, bilo da je re~ o ,,ha{komtribunalu‘‘ i pitawima komandne odgovornosti ili slu`benogodre|ivawa advokata-branioca optuènome (Hag, Ustav, izbori,

stabilnost i Branilac nije ,,prijateq tuìla{tva‘‘) ili ,,uni-verzitetu‘‘ i procesu uskla|ivawa na{ih visoko{kolskih regulasa zahtevima Bolowske deklaracije, odnosno o preplitawu poli-tike i prava na Pravnom fakultetu (Fakultet u makazama poli-

tike, Bolowa na Balkanu i Opelo za Univerzitet).

,,Ustavna pitawa‘‘ -- prvo poglavqe kwige -- imaju primat uodnosu na druge, ,,srodne‘‘ teme. Autor nam to, dakako, sugeri{eve} u naslovu dela, ali, {to je jo{ merodavnije, takav zakqu~akproizlazi iz samog odabira ustavnih pitawa i pristupa za koji seopredequje. Naime, prof. Zoran R. Tomi} u sredi{te svoje analizestavqa ustavno sudstvo i vladu, dve institucije koje bi u pred-stoje}oj ustavnoj reformi morale da pretrpe najkorenitije izme-ne. Me|utim, pitawe nad pitawima, kome je prof. Tomi} posve}eni na koje poku{ava da ponudi, u datim okolnostima, najboqiodgovor, jeste: kako (i) do (kakvog) novog ustava Srbije? Prirodno,u ovom nastojawu, da ,,programira‘‘ ustavnu budu}nost Srbije, pi-sac nastupa de constitutione ferenda, svesno, uprkos svim rizicimatakvog anga`mana, ali i samouvereno, poduprt ubedqivim nau~nimargumentima.

Novi ustav -- u dva ~ina!, Za ustav boqi od naroda i vreme-

na!, Tra~ak nade ili/i politi~ki manevar, Za referendum o usta-

votvornoj skup{tini! -- to su naslovi priloga u kojima se autorosvr}e na politi~ki ulog aktuelnog ustavnog pitawa, (ne)ozbiq-


206

nost namera trenutnih politi~kih elita, realni zna~aj samogna~ina promene Ustava, osnovna obele`ja budu}eg najvi{eg prav-nog akta i, iznad svega, odgovorno zalaè za specifi~an postupakdono{ewa novog ustava. U ~emu bi bila su{tina Tomi}evih zala-gawa? Po|imo, najpre, od datog ustavno-politi~kog okvira u kojemse pitawe postavqa. S jedne strane, ustavna reforma, na na~in nakoji to predvi|aju revizione odredbe vaè}eg Ustava Srbije, rav-na je, isti~e prof. Tomi}, razre{ewu kvadrature kruga, dok, sdruge, vladaju}i politi~ki ~inioci èle kako ustavni kontinui-tet, tako i da se ne prizna da Kosmet srbijanski ustavnopravnonije pokriven. ,,Jednostavno, u ovom momentu oboje nije izvodqi-vo!‘‘, upozorava na{ profesor. Zato se dr Zoran R. Tomi} zalaèza dvofaznu, stupwevitu ustavnu rekonstrukciju dràve. Ona bipodrazumevala, u prvoj deonici, delimi~nu, ali ipak zna~ajnupreradu Ustava, na planu savr{enije za{tite qudskih prava, suà-vawa prerogativa dràvnog poglavara, izbistravawa svojinskematrice i ublaàvawa sada{we procedure za promenu Ustava.Ovaj privremeni ustavni reìm bi se uspostavio, nagla{ava prof.Tomi}, jednim vaqanim, regularnim i legitimnim setom ustavnihamandmana. Tek tada bi se moglo pre}i na pravqewe, dru{tvenopretresawe i parlamentarno prihvatawe ,,sasvim nove i sveobuh-vatne srbijanske konstitucije‘‘. Narodna skup{tina bi se dvot-re}inskom ve}inom pretvorila u ustavotvornu, koja bi, onda, ve}i-nom od 3/5 glasova svih poslanika usvojila novi ustav. U takvimuslovima, naknadni ustavotvorni referendum bio bi suvi{an,poru~uje prof. Tomi}. Poja{wewa radi, recimo i to da je ovajtekst nastao na izmaku 2003, neposredno po okon~awu decembars-kih parlamentarnih izbora. Ovo vremensko podse}awe je va`no dabi se shvatilo za{to je autor ne{to vi{e od godinu dana kasnijemodifikovao svoj prvobitni predlog i u uslovima legitimacijskioslabqenog narodnog predstavni{tva zaloìo se za referendumo ustavotvornoj skup{tini. Wemu bi prethodio Predlog novogUstava Srbije, koji su izradili tada{wi (januara 2005) i sada{wiOdbor za ustavna pitawa Narodne skup{tine, posle ~ega bi seodrào referendum o raspisivawu izbora za ustavotvornu skup-{tinu. (Jasno je da takva skup{tina ne bi bila ustavotvorna upunom smislu re~i, jer bi jedino imala da se izjasni o tekstu novogustava koji bi predloìo Odbor za ustavna pitawa, prethodnogskup{tinskog saziva.) Legitimnost ovog referenduma bila bizadovoqena, smatra prof. Tomi}, ukoliko bi raspisivawe izboraza ustavotvornu skup{tinu podràlo ,,bar za trunku vi{e odpolovine glasalih‘‘, a sve pod uslovom da na referendum iza|e ,,zanijansu preko 50% upisanih bira~a u Srbiji‘‘.

Predlozi prof. Tomi}a o reformi izvr{ne vlasti u tekstuVlada u novom Ustavu Srbije mogu se svesti na dvanaest ta~aka.


207

Prvo, morao bi se odrediti ustavni rok za ponovno predlagawemandatara, ako prvopredloèni propadne na glasawu u parlamen-tu, kao {to bi morao da se predvidi i maksimalan broj dozvoqenihpoku{aja i/ili krajwi rok za formirawe Vlade. U tom smislu,prof. Tomi} sugeri{e da se broj poku{aja formirawa Vladeograni~i na tri, a da rok za glasawe o Vladi bude najkasnije 60dana od dana potvr|ivawa mandata narodnih poslanika. Drugo,novi Ustav bi morao da poveri vladi i funkciju utvr|ivawa ivo|ewa spoqne politike, razume se, u granicama jo{ uvek vaè}eUstavne poveqe. Tre}e, prof. Tomi} smatra da bi Vlada trebaloda preuzme od sada{weg predsednika Republike ovla{}ewa u us-lovima vanrednih okolnosti, utoliko pre {to se {ef dràve nebi vi{e birao neposredno, ve} bi ga birao parlament. êtvrto,prof. Tomi} ukazuje na va`nost uvo|ewa instituta konstruktiv-nog izglasavawa nepoverewa Vladi, u skladu s na~elnim zalagawemza racionalizovani parlamentarizam. Peto, propisivawe obavez-nog premapotpisa predsednika Vlade, odnosno resornog ministrana akte {efa dràve. [esto, propisivawe neposlani~ke vlade,koja podrazumeva nespojivost izme|u poslani~kog mandata i ~lan-stva u Vladi. Sedmo, ovaj princip inkompatibiliteta prof. To-mi} postavqa i {ire, pa isti~e da ~lan Vlade ne moè da obavqadrugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Osmo, uo~ava-ju}i zloupotrebe instituta raspu{tawa Narodne skup{tine u dvanavrata, 1993. i 2003, prof. Tomi} se zalaè da se ustavno uredida Vlada ne sme ~ak ni da predloì {efu dràve raspu{taweparlamenta u slu~aju kada je ve} u toku postupak izglasavawawenog nepoverewa. Deveto, Vlada bi uredbom osnivala i ukidalaministarstva i ure|ivala wihovu organizaciju i delokrug. Deseto,Vlada bi dobila i pravo da svojim propisom prenese pojedineposlove dràvne uprave nedràvnim organizacijama i zajednica-ma, umesto sada{we situacije kada to ~ini iskqu~ivo Narodnaskup{tina. Jedanaesto, u slu~aju da predsednik Republike nijeizabran, a da se istovremeno dogodi i da je Skup{tina raspu{tena,tako da se wen predsednik ne moè vi{e pojavqivati u funkcijivr{ioca du`nosti {efa dràve, kao {to se to desilo posledwihmeseci 2003, prof. Tomi} predlaè da Vlada tada privremenopreuzme wegove nadle`nosti. I dvanaesto, odgovornost Vlade bitrebalo Ustavom detaqnije urediti tako {to bi bili pobrojanisvi oblici politi~ke odgovornosti pred parlamentom, dok bipravnu odgovornost utvr|ivao Ustavni sud.

Kao {to se zalaè za precizirawe i ja~awe poloàja Vladeu budu}em Ustavu Srbije, prof. Zoran R. Tomi} predlaè i pro-{irewe nadle`nosti Ustavnog suda i, uop{te, aktivniju uloguovog organa u novom ustavnom sistemu. Ovaj prilog ustavnom pre-obraàju Srbije, izloèn u tekstu Ustavno sudovawe -- ~etvrta


208

dràvna vlast, proizlazi iz osobenog teorijskog stava prof.Tomi}a o prirodi ustavnosudske funkcije. Autor, naime, isti~e daje ustavno sudstvo posebna grana vlasti, koja se ume}e izme|u zako-nodavstva i sudstva i profili{e kao sui generis politi~ko-sudskavlast koja ima ustavnoza{titnu ulogu. ,,Ona je lokacijski meta-sudska. Po prirodi -- kontrolno-stvarala~ka. Po ciqu -- sistem-sko-objediwuju}a, u dru{tvenom smislu‘‘. Mesto koje prof. Tomi}poverava ustavnom sudstvu u sistemu podele vlasti neodoqivopodse}a na ono koje je Benàmen Konstan traìo za monarha,ozna~avaju}i ga kao ~etvrtu, neutralnu vlast (pouvoir neutre). Onozaokruùje i obezbe|uje ustavni sistem ne dopu{taju}i zakonodav-noj vlasti da se pravno osili i da prekora~i ustav kao izraz voqeve}ine gra|ana. Ipak, autor ne idealizuje ovu instituciju i sas-vim je svestan da je i ona sklona otu|ewu vlasti i delawu contraconstitutionem. Wemu tada, zakqu~uje prof. Tomi}, moè ìriratisamo sud javnog mwewa, sud struke i savesti, nepisanih, ali mo}nihzahteva i kriterijuma razumnosti, moralnosti i pravednosti.

U ovom poglavqu, na samom kraju, nalazi se i veoma vaàntekst Poslanik nije suveren!, u kojem autor opovrgava pojedno-stavqeno i zloupotrebqavano popularno mi{qewe da je prog-la{avawem neustavnosti ~lana 88, stava 1, ta~ke 1 Zakona o izborunarodnih poslanika Ustavni sud Srbije ustoli~io poslanike Na-rodne skup{tine kao vlasnike sopstvenih mandata. Temeqnom izaokruènom pravnom analizom prof. Tomi} pokazuje da je posla-ni~ki mandat vr{ewe javne funkcije i da, prema tome, nikako nemoè biti privatni posed narodnih poslanika, te da oni ne smejuizvla~iti nikakvu imovinsku ili neimovinsku korist mewawemsvog partijskog ~lanstva. Tako|e se ukazuje na gra|anskopravnuni{tavost eventualnog ugovora koji bi imao za predmet prometovakvih apsolutno neprometqivih dru{tvenih vrednosti, ali ina mogu}e elemente krivi~ne odgovornosti, naro~ito usled zlou-potrebe slu`benog poloàja i primawa mita. Poslanik nije suve-

ren! spada u red onih dragocenih intervencija prof. Tomi}a ukojima on redovno i blagovremeno reaguje na uo~ene probleme ufunkcionisawu na{eg javnog ìvota, raspetqavaju}i, jednostav-nim, ali preciznim jezikom, sloène pravne ~vorove. Zato nam se~ini da je bilo uputnije uvrstiti ovaj tekst u poglavqe o pravnojdràvi, u kojem preteù tekstovi takve sadrìne i intonacije,umesto u ,,Ustavna pitawa‘‘ koja su, videli smo, vi{e programskog,de constitutione ferenda karaktera.

^lanci iz oblasti ,,pravosu|a‘‘ imaju posebnu vrednost nesamo zato {to je prof. Tomi} vrstan poznavalac javnopravnihtema i {to je kao takav u stawu da sa pouzdane intelektualnevisine sagleda zbivawa u pravosu|u i odnose izme|u tri granevlasti, ve} i zato {to je ~lan Visokog saveta pravosu|a, {to mu


209

omogu}ava u~e{}e u personalno-predlaga~kim aktivnostima ovogtela, kao i neposredniji i prakti~niji uvid u izazove instituci-onalizacije ideje vladavine prava. Kao malo koji nosilac javnefunkcije u nas, prof. Zoran R. Tomi} je svestan svoje odgovornostikako pred onima koji su ga birali, tako i pred stru~nom zajedni-com i zato nam se redovno obra}a tekstovima u kojima upozoravana, od o~iju javnosti po pravilu skrivene, prepreke u ostvarivawuideala sudijske nezavisnosti.

Na taj poseban ose}aj javne odgovornosti ukazuje i sam naslovteksta Nenapisana ostavka. Autor se, naime, pita za{to (jo{)nije oti{ao iz Visokog saveta pravosu|a i u svojevrsnoj ispoved-noj formi, proveravaju}i realne mogu}nosti i u~inke svoga rada,poku{ava da do|e do tog odgovora. Te re~i samokritike nesumwivosu istovremeno i ogledalo odgovornosti ostalih savetnika, ali isvih drugih koji institucionalno okruùju Savet i, barem for-malno, sara|uju s wim. Na temequ tog iskustva nastali su i radoviVisoki savet pravosu|a na uzbrdici ili nizbrdici? i Pravo i

krivda, u kojima prof. Tomi} ukazuje na prednosti i mane stalnihnovela pravosudnih propisa i sam predlaè, u granicama aktuel-nog srbijanskog ustava, kojim putem daqe reformisati doma}epravosu|e. Konkretno i precizno, de lege ferenda, autor isti~eneophodnost: doslednog razra|ivawa kriterijuma za predlagawe iizbor kandidata za sve pravosudne funkcije; uspostavqawa prime-rene pomo}ne slu`be Visokog saveta; oduzimawa ministru pravo-su|a statusa stalnog savetnika, po poloàju; uvo|ewa drugog iza-branog stalnog ~lana iz pravni~ke vanpravosudne bran{e; jemsta-va da se pri predlagawu tuìlaca ne dopusti da se sednice Savetauop{te odràvaju bez prisustva savetnika izvan tuìla~ke orga-nizacije; zakonski jasnijeg ure|ewa te{we saradwe Visokog savetas Odborom za pravosu|e i regulisawa obaveze Narodne skup{tineda, ukoliko ne prihvati (po drugi put) ponovqeni isti kadrovskipredlog Saveta, ozbiqno i celovito argumentuje takav svoj potvr-|eni stav.

Kona~no, autor se opredelio da i tekst Kojim putem do

Strazbura?o àlbi Sudu Srbije i Crne Gore, kao procesnojpretpostavci obra}awa Evropskom sudu za qudska prava, uvrsti uovu grupu priloga o pravosu|u. Kako je re~ o pravnom instrumentu-- bilo da je u pitawu àlba Sudu Srbije i Crne Gore ili pred-stavka Evropskom sudu u Strazburu -- koji ima za ciq da unapredipo{tovawe vladavine prava kod nas i procesnopravno osigurapot~iwenost uprave i sudstva evropskim standardima qudskihprava, sti~e se utisak da je i ovom prilogu prirodnije mesto bilou poglavqu ,,Pravna dràva‘‘. Ina~e, u tekstu Kojim putem do

Strazbura? autor obra|uje nedovoqno razmatrano pitawe uslovaprihvatqivosti doma}ih, srpsko-crnogorskih predstavki pred Ev-


210

ropskim sudom za qudska prava u Strazburu. Naime, dobro jepoznato da Evropska konvencija za za{titu qudskih prava, u èqida zadovoqi suverenitet Visokih strana ugovornica i omogu}i imda, pre svega, same obezbede poredak prava i sloboda na svojojteritoriji, predvi|a da Evropski sud moè uzeti predmet u pos-tupak tek kada se iscrpe svi unutra{wi pravni lekovi i to u rokuod {est meseci od dana kada je povodom wega doneta pravosna`naodluka. U tom smislu nije dovoqno jasno da li su, i pod kojimuslovima, recimo, gra|ani Srbije du`ni da se àlbom obra}ajuSudu dràvne zajednice u Podgorici, pre nego {to }e eventualnopodneti predstavku Evropskom sudu ili se mogu direktno ,,uputitiu Strazbur‘‘ i na osnovu pravosna`nih odluka okru`nih sudova,odnosno Vrhovnog suda Srbije, donetih u àlbenom postupku. Svo-jevrsnu zabunu unosi sama Poveqa o qudskim i mawinskim pravi-ma koja (~ak i ako zanemarimo wenu neuskla|enost na ovom poqus Ustavnom poveqom) s jedne strane jem~i da svako ima pravo nadelotvornu sudsku za{titu u slu~aju da mu je povre|eno nekoqudsko pravo sadràno u Poveqi, a s druge ustanovqava nad-le`nost Suda dràvne zajednice protiv akata ili radwi institu-cija dràvne zajednice, odnosno dràve ~lanice, kada se timepovre|uje neko qudsko pravo sadràno u Poveqi, ali i pod uslo-vom da nije obezbe|ena druga pravna za{tita. Osobenost tuma~ewaovih odredaba prof. Tomi}a je u tome {to smatra da pravo naàlbu Sudu u Podgorici postoji kada je unapred iskqu~ena sudskaza{tita protiv nekog akta ili radwe za koju se tvrdi da poga|ane~ije pravno dobro za{ti}eno Poveqom o qudskim i mawinskimpravima, ali i kada je istovrsna povreda posledica pravosna`nemere Vrhovnog suda Srbije. ,,U obe 'varijante' sti~e se vaqanprocesni oslonac za direktnu àlbu Sudu SCG, jer druga pravnaza{tita u toj dràvi ~lanici nije obezbe|ena‘‘, zakqu~uje autor.Ipak, vaqa napomenuti i to da put do Strazbura ne}e nu`novoditi preko àlbe Sudu SCG, i to ne samo zato {to je krajweneizvesno da li }e Srbija i Crna Gora, kao dràva, opstati, ve}i zato {to Evropski sud, prilikom ispitivawa prihvatqivostipredstavki, obavezno uzima u obzir i to da li su doma}i pravnilekovi efikasni i adekvatni, i to na osnovu prethodne i ustaqenedoma}e sudske prakse, a àlba Sudu dràvne zajednice, po svemusude}i, ispuwava upravo te uslove -- da bude zanemarena.

Poglavqe ,,Pravna dràva‘‘ je najobimnije i tematski naj-raznorodnije. U wemu se, u skladu s vi{eslojno{}u osnovnog pi-tawa, prepli}u ustavnopravna, odnosno, parlamentarnopravna ana-liza, tuma~ewa sloènih upravnopravnih kontroverzi i politi-kolo{ka razmatrawa o stawu prava i funkcionisawu dràvnihinstitucija kod nas. O sadrìni pojedinih tekstova ve} dovoqnogovore i sami naslovi. Redom, to su: Za{to (jo{) nije bilo


211

lustracije i novog ustava; Predsednik Vlade na potezu!, Pozor-

nica pogre{nih kopaqa i Padalice i mrdalice (tri ~lanka o tomeko raspisuje predsedni~ke izbore u uslovima raspu{tene Narodneskup{tine); Za tzv. mawinsku vladu s vanstrana~kim oja~awem!

i Od ,,tehni~kog‘‘ predsedavaju}eg do ,,tehni~ke vlade‘‘ (povodompostizbornih poku{aja da se uspostavi nova republi~ka vlada);Zlokobnost evergreen àbokre~ine i Pravo ne stanuje ovde! (o,kako sam autor kaè, dràvnopravnoj bedi u Srbiji); Uprava --

vlast vr{ewa javnih slu`bi; Nezavisnost i (ne)odgovornost (sveve}eg broja zvani~no nezavisnih tela u Srbiji); Pravilna presuda,

novac zakonito vra}en! (u slu~aju ,,Kari} -- ekstraprofit‘‘); O

oìvotvorewu pravne nespojivosti javnih funkcija (izborom dvanarodna poslanika za zamenike ministara); Apstraktno i kon-

kretno (povodom (ne)izja{wavawa o srebreni~koj tragediji) iPredgovor za Zakon o Vladi Republike Srbije.

Iz ove grupe tekstova posebno izdvajamo Predsednik Vlade

na potezu!, Pozornica pogre{nih kopaqa i Padalice i mrdalice

u kojima prof. Tomi}, delimi~no polemi{u}i s prof. dr RatkomMarkovi}em, zastupa stav da je predsednik Vlade nadleàn daraspi{e izbore za predsednika Republike u situaciji kada jeNarodna skup{tina raspu{tena, pa s toga vi{e nema svoga pred-sednika koji bi jedini, po slovu Ustava, bio ovla{}en da pokrenedati izborni postupak. Da bi se shvatio povod za ovu polemiku,nije na odmet podsetiti da su novembra 2003. godine propali itre}i uzastopni predsedni~ki izbori, a da je nekih mesec danaranije prevremeno prestao i mandat poslanika Narodne skup{ti-ne. Srbija se na{la, u punom smislu re~i, u stawu inter regnum-a,bez svoja dva kqu~na ustavna organa i bez izgleda, barem kada jere~ o izboru {efa dràve, za bilo kakvim skorim napretkom.Reaguju}i na o~iglednu ustavnu prazninu i daju}i svoj prilogprevazilaèwu institucionalne krize prof. Tomi} se zaloìoza kreativnije tuma~ewe Ustava i poveravawe predsedniku Vladeodgovornosti za raspisivawe predsedni~kih izbora. Svestan ne-mogu}nosti da se, u konkretnom kontekstu, i za jedno stanovi{tena|e nepobitan ustavni oslonac autor se, u odbrani svoga stava,otvoreno zalaè za prelazak sa ,,tuma~ewa Ustava‘‘ na ,,ustavnostvarala{tvo‘‘ i to, gotovo programski, stavqa u {iru ustavno-pravnu ravan: ,,Da postepeno, a odlu~no -- najpre stvarala~kimiznalaèwem samo odre|enih, najpre~e potrebnih novih pravnihre{ewa (kada se zalaze}i Ustav pokaè kao nemo}an) -- zapo~neizgradwa korenito novog ustavnog sistema‘‘. Ovakav voluntari-sti~ki pogled na ustavno tuma~ewe u prvom momentu bi mogao dazbuni, a zatim i da zabrine znaju}i da dolazi upravo iz pera jednogod najuglednijih profesora javnog prava u zemqi. Ipak, konkretanvoluntarizam se ni u ~emu ne razlikuje od onog kojem smo neiz-


212

be`no svakodnevno izloèni i koji se obja{wava kreativnomprimenom prava, bilo da je odnosna norma jasna, nejasna ili dapostoji praznina, osim {to je ovde re~ o ustavnopravno krajwedelikatnim, vanrednim okolnostima, i to u uslovima o~igledneustavne nedore~enosti.

Prema tome, argumentacija prof. Tomi}a ne samo {to semoè politi~ki braniti, ve} i ne izlazi iz okvira pravno doz-voqenog i zamislivog, naro~ito ako se priklonimo realisti~koj{koli pravnog tuma~ewa. Ukratko, ta argumentacija bi se sasto-jala u slede}em: Narodna skup{tina je raspu{tena i tim ~inom seugasila i funkcija wenog, do tog momenta aktuelnog, spikera. âki da se prizna da je situacija politi~ki vanredna nema mestawenom virtuelnom oìvqavawu, samo zato da bi se pruìla pri-lika dotada{wem skup{tinskom predsedniku da raspi{e izboreza {efa dràve. To je politi~ki i konstitutivni ~in, kako upogledu datuma raspisivawa izbora, tako i wihovog odràvawa, ane ~ista formalnost, pa raspu{teno predstavni{tvo, na ~elu sasvojim liderom, ne uìva vi{e potreban legitimitet da bi o tomeodlu~ivalo. Jedini ustavni organ koji je i daqe delatan, i poslovu osnovnog zakona to mora neprekidno biti, jeste Vlada. Onai ina~e izvr{ava zakone, pa bi tako premijer, oli~avaju}i Vladu,mogao u ovoj kriti~noj i delikatnoj situaciji, izuzetno i u krajwojnu`di da izvr{i Zakon o izboru predsednika Republike i ras-pi{e nove predsedni~ke izbore. Za gra|ane je neuporedivo va`ni-je da predsedni~ki izbori budu koliko sutra raspisani -- od ~iwe-nice ko }e taj, na kraju krajeva, tehni~ki potez povu}i, a predsed-nik Vlade je, u datom trenutku, najvi{i dejstvuju}i srbijanskidràvni funkcioner, kome su i tako svojstveni sprovedbeni aktikakva je odluka o raspisivawu izbora, zakqu~uje prof. Tomi}.

Kwiga Ustavno i srodno predstavqa svojevrsnu javnopravnui politi~ku hroniku na{eg vremena, mo`da i jedinu te vrste naovim prostorima. Ona je aktuelna, polemi~na, provokativna i, presvega, informativna. Sa politi~kim opaàwima prof. Zorana R.Tomi}a se moèmo sloìti ili ne, wegova tuma~ewa Ustava mogunam biti vi{e ili mawe bliska. Me|utim, ono {to nesumwivostoji jeste da se prof. Tomi} latio izuzetno odgovornog i zahtev-nog zadatka, da prati srbijanski politi~ki i pravni ìvot i dau hodu, dok su doga|aji jo{ u toku, stru~no obja{wava wihovuustavnu i zakonsku podlogu, obra}aju}i se naj{iroj javnosti, alii uskom krugu stru~waka. Izloèn kriti~kim pogledima iz raz-li~itih esnafskih uglova on uspeva da se odrì, da bude po{tovanu svom radu, konsultovan i citiran od svojih kolega. Mogli bismosamo poèleti da imamo jo{ autora i radova ovakve vrste u nas.

Tanasije Marinkovi}


213

Slovenian Law Review(Izdava~ Pravna fakulteta Univerze v Ljubljani, editor Janez Kranjc, vol. I /

1--2, 2004; vol. II / No. 1--2, 2005)

Pre skoro dve godine, u maju 2004, pred ~itaocima se pojavioprvi slovena~ki pravni ~asopis u kojem se ~lanci i priloziobjavquju na stranim jezicima (engleskom, nema~kom, francus-kom). Radi se o ~asopisu Slovenian Law Review koji izdaje Pravnifakultet iz Qubqane i do danas se osim prvog dvobroja pojaviojo{ jedan, sa namerom izdava~a da izdaje jedan do dva broja go-di{we. Ovom prilikom, ukratko }e biti prikazana koncepcija isadràj dosada{wih izdawa ~asopisa.

Kako se u uredni~koj napomeni, na po~etku prvog dvobrojaisti~e, svrha ove pravne revije je dvostruka: prvo, da pravnomauditorijumu izvan Slovenije pruì priliku da ima boqi uvid udomete i rezultate slovena~ke pravne nauke i teorije, i drugo, dame|unarodnu pravnu publiku upozna sa najva`nijim novostima izslovena~kog zakonodavstva i sudske prakse. Ipak, namera ured-ni{tva nije da se ~asopis bavi samo slovena~kim pravom i prav-nom naukom nego i da ostavi prostora stranim autorima za temekoje su od {ireg pravnog zna~aja. U pozadini ove namere zapravoje ideja pokreta~a ~asopisa da SLR postane autenti~an me|unarod-ni pravni ~asopis. Ta otvorenost ~asopisa za autore izvan Slo-venije iskazana je u drugom dvobroju i izri~itim pozivom uredni-ka ~asopisa da se do 01. 09. 2006. uredni{tvu jave svi oni koji suzainteresovani za objavqivawe svojih radova.

Prvo {to pada u o~i kada se zaviri u sadrìnu ~asopisajeste tematska {arolikost. Treba tako|e napomenuti da je ured-ni{tvo teìlo da uspostavi izvesnu ravnoteù izme|u teorijskih(moglo bi se ta~nije re}i, akademskih) i prakti~nih tema. Takove} u prvom volumenu moè da se na|e nekoliko zanimqivihteorijskih radova. Na prvom mestu vredi pomenuti ~lanak LuisaVolkera (Louisa Wolchera), profesora iz Va{ingtona, pod naslo-vom Razmi{qawa o pravu i etici, koji je zapravo zasnovan napredavawu koje je taj profesor odrào na qubqanskom Pravnomfakultetu 2001. godine. Eksplicitno se klone}i kona~nih zak-qu~aka, autor se upu{ta u zanimqivu analizu primene Lajbnico-vog Principium rationis u pravu i etici (principa da, kao i svuda, iu pravu i etici ,,sve ima svoj razlog‘‘). Volker konstatuje da suovaj princip prihvatili i jusnaturalisti i pravni pozitivisti ito tako da i jedni i drugi prihvataju norme kao razloge za delawe,odnosno kao razloge za dono{ewe sudova. Ne ulaze}i detaqnije urazlike izme|u dve {kole mi{qewa, pisac zapravo èli da pro-blematizuje wihovu zajedni~ku ideju da su razlozi (norme) ti kojigovore o tome {ta pravo, a naro~ito {ta etika, zahteva i da li


214

je neka pravna radwa u isto vreme i eti~na. On to ~ini oslawaju}ise na filozofske ideje Emanuela Levinasa (Emmanuel Levinas),koji je nastojao da pre svega etiku svede na odgovornost premadrugome, odgovornost koju nijedna norma (kao razlog) ne moèu~initi nelegitimnom. Ovaj Levinasov uvid autoru }e posluìtida oja~a svoju poentu. Naime, kako pravo i pravda, po wegovom~vrstom sudu, ukqu~uju patwu (u wenim razli~itim oblicima),kako pravo i pravda zapravo samo alociraju qudsku patwu, a neukidaju je, to je ,,uloga etike u odnosu na pravo da nepopustqivosvedo~i o patwi qudi, makar ta patwa bila i opravdavana pravnimrazlozima‘‘ (normama). Etika, smatra Volker, mora u krajwoj li-niji biti gluva na ,,razloge‘‘ koje pravo pruà u prilog nano{ewupatwe wegovim prekr{iocima.

Osim ovog, postoji jo{ nekoliko pravnoteorijskih radovakoji zasluùju pa`wu. To su radovi renomiranog slovena~kogpravnog teoreti~ara M. Pav~nika: (Ne)produktivnost poziti-

visti~ke jurisprudencije i T. Sprengera: Uzajamnost -- razmi-

{qawe o antropolo{koj dimenziji pravde. U prvom ~lanku autoranalizira deficite pozitivisti~kog pravnoteorijskog pristupafenomenu prava, zastupaju}i tezu da vaè}e, pozitivno (zakonsko)pravo jeste samo jedna od komponenti tog fenomena, a da poziti-vizam koji se suvi{e ~esto usredsre|uje samo na tu komponentu,zanemaruje druge, a naro~ito vrednosnu dimenziju prava. U drugomradu, Sprenger poku{ava da pribli`nije odredi prirodu pravde,kako bi se teorija pribliìla odgovoru na drevno pitawe o tomekada je jedno pravo (ne)pravedno. Wegov poku{aj zasniva se naideji da se priroda pravde moè odrediti pomo}u analize prak-ti~kog iskustva i da nam to iskustvo sugeri{e da je u osnovi idejenepravde (kao negativa ideje pravde) odsustvo reciprociteta iliuzajamnosti u odnosima izme|u qudi. Na osnovu toga, Sprengerzakqu~uje kako je ,,Zlatno pravilo‘‘ zapravo i daqe odli~an nor-mativni izraz tog reciprociteta kao osnove pravde.

Kada se posmatra teorijska priroda radova u SLR, na polakoraka od ovih upravo pomiwanih nalazi se nekoliko ~lanakaposve}enih uvek aktuelnim pitawima qudskih prava. Za ovda{weg~itaoca ~ini se da je me|u wima najaktuelniji rad M. Aceta (M.Accett): Pravo na individualno samoodre|ewe. U wemu autor na-stoji da ,,dopuni‘‘ kolektivno pravo naroda na samoopredeqewekoje se pomiwe u ~l. 1. Pakta o gra|anskim i politi~kim pravimaiz 1966 -- koje je ,,su{tinski uslov za efektivno ostvarivaweindividualnih qudskih prava i za wihovo unapre|ivawe i ja~awe‘‘-- pravom pojedinca na samoodre|ewe. Svrha ove dopune, premami{qewu Aceta, bila bi da se postigne ono {to kolektivno pravonaroda na samoopredeqewe nije uspelo da postigne, a to je dawegova primena bude su{tinski garant individualnih qudskih


215

prava uvek i u svakom pojedina~nom slu~aju. Ovo individualnopravo, prema autoru, ima dva osnovna elementa: slobodu kretawapojedinca izme|u dràva i pozitivnu primenu prava na dràvqan-stvo (tj. uskra}ivawe diskrecionog prava dràvi u domenu priz-navawa dràvqanstva). U ~lanku se, tako|e, navodi niz primerakoji treba da potkrepe autorovu osnovnu tezu, a pored toga senotira da se u jednom me|unarodnom dokumentu ve} iza{lo u susretpravu na dràvqanstvo putem utvr|ivawa obaveze dràva-sukce-sora biv{ih dràva da takvo pravo priznaju svim stanovnicimabiv{e dràve koji za wega optiraju i ispuwavaju minimalne us-love. Pored ovog ~lanka, qudskim pravima bave se i A. Igli~aru ~lanku Razumevawe qudskih prava i wihove za{tite u percep-

ciji slovena~ke javnosti, odnosno A. Gali~ koji u svom raduanalizira praksu Ustavnog suda Slovenije i uticaj qudskih pravana argument precedenta u wegovoj praksi.

Na suprotnoj tematskoj ravni, dakle vi{e prakti~noj i po-zitivnopravnoj, nalazi se niz priloga koji su vezani za evropskopravo. Ovakva orijentacija uredni{tva sasvim je razumqiva akose ima u vidu da samo ro|ewe SLR koincidira sa momentom pris-tupawa Slovenije Evropskoj uniji. Teme kojima je u okviru ovogtematskog segmenta revije posve}ena pa`wa su Slovenija i evrop-ska monetarna unija (~lanak M. Doreau-Tranquard), regulisawe pri-dràwa prava vlasni{tva kao sredstva obezbe|ewa unutar zajed-ni~kog trì{ta EU (P. Flere), kao i evropske direktive u vezi satehni~kim merama za{tite autorskih prava nad autorskim delimau digitalnim formama (M. Bogataj).

Ve} pomenutoj tematskoj heterogenosti ~asopisa doprinosei drugi radovi iz kruga onih koji se bave prakti~nim pitawimavezanim za slovena~ko pravo, poput radova V. @nidar{i~: Imo-

vinski odnosi izme|u supru`nika, A. Gali~: Alternativni na~in

re{avawa sporova u Sloveniji ili P. P. [tefan~i~: Slovena~ko

civilno dru{tvo u informati~kom dobu: da li smo ve} tamo?

Najzad, u drugom volumenu uredni{tvo ~asopisa se odlu~iloda naro~itu pa`wu posveti bolowskom procesu i reformi uni-verzitetskog obrazovawa, a u tim okvirima naro~ito reformipravni~kog obrazovawa. Naime, Pravni fakultet Univerziteta uQubqani odrào je vi{e konferencija o rezultatima i implika-cijama bolowskih reformi na proces nastave na pravnim fakul-tetima. Zakqu~ci sa posledwe dve objavqeni su u ~asopisu. Uz to,u ovom broju objavqeno je i nekoliko priloga sa tih konferencija.

Prvi je prilog urednika ~asopisa J. Krawca, koji analiziraiskustva novih kurikuluma, uskla|enih sa zahtevima bolowskereforme. Nakon {to izlaè uzroke i razloge zbog kojih su re-forme univerzitetske nastave postale nu`ne, Krawc se bavi ci-


216

qevima i glavnim zadacima koji, po wegovom sudu, stoje pred ovomreformom. Kao glavni ciq reforme pravni~kog obrazovawa, au-tor vidi obrazovanog pravnika koji ne}e biti ,,slepi birokrata‘‘,fachidiote. Takav pravnik }e umeti da primewuje pravo, ne samo uskladu sa doslovnim zakonskim tekstom, ve} i u skladu sa osnovnimpravnim principima i na~elima pravde. Stoga je kqu~ni zadatakbolowske reforme da se ,,prevrednuje‘‘ celokupan obrazovni pro-ces na pravnim fakultetima, tj. da se iz wega odstrani sve {to jesuvi{no, a da se fokusira na ono su{tinsko. A to su{tinsko poKrawcu je da student ovlada pravnim metodama i da ve} na studi-jama razvija sopstveni pravni~ki profil, tako {to }e mo}i dabira ve}inu predmeta prema sopstvenim afinitetima. Da bi seovaj zadatak ostvario, neophodno je pa`qivo preispitati nastavneprograme i utvrditi {ta spada u jezgro univerzalnog pravni~kogobrazovawa. U odnosu na ove zadatke, Krawc smatra da su odsekundarnog zna~aja svi drugi aspekti bolowskog procesa, pa i onikoji se ti~u duìne trajawa studija, bodovawa, pokretqivostistudenata, itd.

Pored ovog ~lanka, veoma je zanimqiv i prilog profesoraD. êpula sa zagreba~kog Pravnog fakulteta, pod simptomati~nimnaslovom ,,Praksa pravne nastave izme|u 'teorije' i 've{tine'‘‘, atu su i dva priloga koja govore o sprovo|ewu bolowskih reformiu dve zemqe sa razvijenom tradicijom uniiverzitetskog obrazova-wa. Prvi je prilog Dominique Breillat o bolowskom procesu u Fran-cuskoj. Autorka na uop{ten na~in, u vidu teza, informi{e ~ita-oca o glavnim politi~kim i zakonskim okvirima u kojima sereforma univerzitetske nastave u Francuskoj odigrava, bez ana-lize efekata primewenih re{ewa. U drugom prilogu, dekan Uni-verziteta u Gracu (Austrija) govori o austrijskom pogledu nabolowski proces, ali pre svega imaju}i u vidu pravni~ko obrazo-vawe.

Sve u svemu, nakon prvog susreta sa SLR moè se re}i dakvalitet i odabir objavqenih radova u celini zasluùju pohvale.Op{tem povoqnom utisku o kvalitetu ovog ~asopisa doprinosi iprijatna i nepretenciozna grafi~ka oprema. Jedina zamerka u tomsmislu mogla bi da se uputi veli~ini fonta kojom su ~lanci {tam-pani, jer bi ~itawe bilo ugodnije da je ta veli~ina za nijansu ve}a.

Obznawene namere uredni{tva o otvorenosti ~asopisa pre-ma stranim autorima i imena visoke nau~ne reputacije koja senalaze u izdava~kom savetu ~asopisa -- a me|u kojima je i profe-sorka sa Pravnog fakulteta u Beogradu J. Hasanbegovi} -- garan-tuju da }e ovaj ~asopis nastaviti da privla~i pa`wu nau~ne pub-like i izvan granica zemqe u kojoj je nastao.

Goran Dajovi}


217

* * *

Dragan Prqa, Stevan Lili} i Miodrag Savovi}Internet vodi~ za pravnike(Pravnici za demokratiju, 2006)

Ovih dana, u izdawu organizacije ,,Pravnici za demokratiju‘‘objavqena je kwiga ,,Internet vodi~ za pravnike‘‘. Autori kwigesu dr Dragan Prqa, prof. dr Stevan Lili} i Miodrag Savovi}. Ovakwiga, nastala kao rezultat rada tri vrlo kompetentna autora,prakti~an je vodi~ kroz svijet Interneta. Namijewena je pravnici-ma, studentima prava, advokatima, sudijama, pravnim ekspertima isvima ostalima koji nijesu pravnici, a èle da prona|u informacijeiz oblasti prava. Na jasan i stru~an na~in, u ovoj kwizi je obja{we-no kako i gdje pravnici na Internetu mogu da na|u informacije ikompletne tekstove zakonskih propisa, sudskih odluka, pravnih idrugih ~lanaka, studija, izvje{taja, direktorijuma i drugih podataka,koji su im neophodni u svakodnevnom radu.

U dana{we vrijeme, Internet je respektabilan resurs poda-taka za pravnike. Na mo}nim serverima, koji predstavqaju okos-nicu ogromne svjetske informati~ke ,,me|umreè‘‘, nalaze se sto-tine miliona informacija relevantnih za rad u pravnoj struci.Web portali raznih dràvnih i nedràvnih institucija sadrèobiqe podataka od presudnog zna~aja za brzo i efikasno infor-misawe i dono{ewe odluka u svijetu prava.

Ogromna koli~ina i {irok dijapazon vrsta podataka raspo-loìvih na svjetskoj mreì -- Internetu, neosporna je ~iwenica.Postavqa se pitawe: gdje na}i i na koji na~in pretraìvati bazepodataka? Odgovor na to pitawe u velikoj mjeri je prisutan u ovojkwizi. ,,Internet vodi~ za pravnike‘‘ je prva kwiga ovakve vrstekod nas.

U prvom dijelu daju se glavni podaci o Internetu, na~inupristupawa i wegovim servisima i svim prednostima, koje su naraspolagawu korisnicima. U ovom segmentu nalazi se i poja{we-we nekih osnovnih pojmova i servisa, relevantnih za kori{}eweInterneta.

U kwizi su prikazane 274 internet prezentacije. Ove inter-net prezentacije, po ocjeni samih autora kwige, predstavqajunezaobilazan dio Interneta za pravnike. Prakti~an zna~aj kwige,,Internet vodi~ za pravnike‘‘, ogleda se u wenoj te`wi da prav-nicima, naviklim na klasi~ne modele rada u struci, omogu}ibrè, efikasnije i kvalitetnije obavqawe poslova uz pomo} In-terneta.


218

Posebno je zanimqivo {to u ovoj kwizi postoji i virtuelnidio. Naime, na web sajtu: www.pronadjipravo.com, nalaze se linkovi(veze) ka svim internet prezentacijama, navedenim i opisanim ukwizi. Na ovom sajtu ina~e se moè prona}i mno{tvo podataka,relevantnih za svakog pravnika. Informacije na wemu se redovnoaùriraju najnovijim vijestima iz oblasti prava.

Kwiga ,,Internet vodi~ za pravnike‘‘, bi}e od velike po-mo}i onima koji istraùju neku oblast prava ili nastoje da do|udo neke informacije, propisa, odluke dràvnog organa. Tako|e,ona nudi odgovore na pitawa kako do}i do informacija o pravnimfakultetima, pravosudnim i drugim dràvnim organima, publika-cijama iz oblasti prava i drugoj pravnoj literaturi.

U predstoje}em procesu evropskih integracija i harmoniza-cije, sposobnost doma}ih pravnika da prona|u originalne teksto-ve propisa u bazama podataka institucija Evropske unije i preuz-mu ih, bi}e pitawe elementarne profesionalne osposobqenosti.

Raznovrsni propisi me|unarodnog prava, zakqu~ivawem me-|unarodnih ugovora i stupawem dràve u sve vrste integracijapostaju obavezuju}i, samim tim i interesantni za nas, tako damoraju biti pra}eni od strane pravne struke. Doma}a pravnateorija i praksa mora ih pa`qivo analizirati i primijeniti una{em pravnom sistemu na adekvatan i cjelishodan na~in. Predu-slov za to, jeste znawe o tome gdje se konkretni podaci mogu na}ii kako preuzeti sa mreè. Ova kwiga je korisna i u tom smislu,jer nudi obja{wewa mno{tva web portala relevantnih me|unarod-nih institucija, dràvnih organa stranih zemaqa, univerziteta,advokatskih komora, elektronskih pravnih revija i biblioteka.

Pisana na jasan, ali stru~an na~in, prilago|ena je tako dai ~itaocima sa mawim informati~kim znawima omogu}i relativ-no uspje{no kori{}ewe navedenih informacija. Dakle, ova kwigaje pripremqena kako za sve one koji se prvi put susrije}u sakompjuterima i mre`nim komunikacijama, tako i za one sa vi{ekompjuterskog iskustva.

Draèn Cerovi}

Xozef RacEtika u javnom domenu, Ogledi iz moralnosti prava ipolitike(CID, Podgorica)

U izdawu ugledne izdava~ke ku}e CID, prije nekoliko mje-seci objavqena je zanimqiva kwiga ,,Etika u javnom domenu, Og-ledi iz moralnosti prava i politike‘‘.


219

Autor kwige je Xozef Rac (Joseph Raz), nau~nik koji je uposledwih dvadeset godina izrastao u jednog od najve}ih teore-ti~ara i analiti~ara iz oblasti teorija o moralu i politici.Pravna, moralna, i politi~ka filozofija su osnovne oblastiwegovog rada. Wegov o{tar, dovitqiv i energi~an stil pisawa~ini ovo djelo vrlo interesantnim u dvije ravni.

S jedne strane, ova kwiga se bavi pitawima etike dobrobi-

ti, a s druge strane, razja{wava relacije izme|u prava i morala.Ujedno, to su i naslovi dva segmenta ovog zna~ajnog djela (Dio 1-- ,,Etika dobrobiti: Politi~ke implikacije‘‘; Dio 2 -- ,,Izme|uprava i moralnosti‘‘).

Sadrìnu kwige ~ini kvalitetna kompilacija autorovihogleda, kojima se ilustruje primjena op{tih gledi{ta o moralno-sti i pravu na politi~ke i pravni~ke probleme. Xozef Rac je priizradi ovih ogleda, o~ito na raspolagawu imao obiqe moralnihi pravnih dilema, koje se ti~u politike i prava, kako u dana{wemvremenu, tako i u svim vremenima od kada postoje politika ipravo. Bogat materijal za istraìvawe, dao mu je priliku da nakrajwe reprezentativan na~in opi{e neke od tih eti~kih i mo-ralnih dilema koje se redovno javqaju u pravu i politici.

Kao i kod ve}ine kompleksnih tema, ~itawe ove kwige name}enam utisak da se pred autorom (ali i ~itaocem), ubrzo nakon po~etkaanalizirawa konkretnog problema, otvara ~itav niz pitawa i pro-blema, koji nisu bili anticipirani na po~etku. To je zakqu~ak iautora ove kwige, koji ipak konstatuje da je op{ti pristup, koji jeslijedio iz prethodnih wegovih radova, bio u osnovi podesan da seprimijeni i na ove, nove teorijske dileme i te{ko}e.

Rezultat takve metodologije rada na ovim ogledima, jeste~iwenica da je op{te gledi{te za koje se autor zalaè oboga}enoi oja~ano novim razmatrawima i zakqu~cima.

U ogledima u prvom dijelu ove kwige, koji se zove ,,Etikadobrobiti: politi~ke implikacije‘‘, brani se stav, po kojem jesmisao politi~ke moralnosti prvenstveno bavqewe za{titom iunapre|ivawem dobrobiti qudi. Ovaj stav Xozef Rac je prihvatiojo{ ranije, u svom djelu The Morality of Freedom (Moralnost slo-

bode). U uvodnim ogledima autor ispituje pojam dobrobiti i na~i-ne na koje drugi qudi mogu ili ne mogu sluìti ~ovjekovoj dob-robiti. Tako|e, ispituje se pojam individualne dobrobiti i od-nosa koje ona ima prema pravima i pogotovu prema du`nostima.

U ovom segmentu kwige ispituju se i dva va`na aspektadobrobiti, koja imaju dalekose`ne politi~ke implikacije. To suzna~aj ~lanstva u grupama -- uloga pripadawa u dobrobiti i im-

plikacija aktivnog karaktera dobrobiti, zapravo ~iwenice dase ona (dobrobit) u velikoj mjeri sastoji od uspje{nih aktivnosti.


220

Aktivni aspekt dobrobiti pobu|uje vitalna pitawa u vezisa politikama koje teè da unaprijede blagostawe qudi. Ako sedobrobit qudi moè samo ostvariti wihovim sopstvenim aktiv-nostima, {ta mogu drugi qudi u~initi za wih? Treba li qudeprepustiti wihovoj sudbini -- da se dokaù tako {to }e savladatisvaku te{ko}u koja im se na|e na putu. Ako kaèmo da ìvotiqudi ne bi trebalo da budu ni potpuno li{eni izazova nitiprepuni stra{nih izazova, da li nas u tome rukovodi ma kojeprincipijelno shvatawe nekakvog via media, ili samo plitka èqaza kompromisom? Ili mo`da èqa i za jednim i za drugim?Pitawe pripadawa od su{tinskog zna~aja je za probleme granicatolerancije i za na{e stavove o raznolikosti i pluralizmu, sma-tra autor.

U ogledima iz prvog dijela ove kwige tako|e se ispitujuneki aspekti dobrobiti i moralnih i politi~kih implikacijadobrobiti na pretpostavku da su unapre|ewe i za{tita dobrobitiglavni zadatak politi~ke akcije. Autor navodi ~iwenicu da {toje vi{e slijedio implikacije ove pretpostavke, to je vi{e sumwaoda li dobrobit moè imati glavnu ulogu u etici, koja joj seponekad pripisivala. On konstatuje da je unaprje|ewe dobrobitijo{ uvijek glavni eti~ki propis javnog djelovawa. Me|utim, zak-qu~uje da se etika u {irem smislu ne moè objasniti samo prekobrige za dobrobit. Dileme tog tipa, provla~e se cijelim tekstomove zanimqive kwige i izazivaju niz drugih pitawa, koja preva-zilaze opseg tema o kojima se u woj raspravqa.

Naredni dio ogleda u ovoj kwizi posve}en je sumwi u mo}filozofije ili teorije da obezbijedi odre|ene odgovore na pita-wa sa kojima se suo~avamo u politici. Po pitawu nedoumice dali bilo koja teorija pravde moè da obezbijedi konkretno uput-stvo za rje{avawe svih problema koji se jave u politici, autor nebjeì od pribjegavawa racionalnoj raspravi ili pak politi~kojteoriji. Me|utim, skeptik je u pogledu uspje{nosti i djelotvor-nosti nekog vida univerzalne teorije u ovom kontekstu.

U drugom dijelu kwige ,,Etika u javnom domenu, ogledi izmoralnosti prava i politike‘‘ autor tretira pitawa opisa pri-rode prava. Tu konstatuje da se pravo najboqe moè razumjetinaspram pozadine politi~kog dru{tva, koje prolazi razli~iteprocese od javne rasprave i strana~kih pritisaka, do konkretnihradwi i odluka koje se smatraju obavezuju}im u tom dru{tvu.Pravo naprosto predstavqa standarde koji su dostigli izvjestanstepen zrelosti i potvr|enosti u tom procesu.

U centru pa`we ovog segmenta kwige je odnos izme|u prava

i morala. Postoje su{tinske veze izme|u pravnih pojmova i mo-ralnih pojmova, te izme|u prava i morala. Pitawe je kakve su to


221

veze. Kroz naredne oglede o ovoj temi, autor daje interesantneodgovore i na ova pitawa, pri tome izbjegavaju}i forsirawepristupa sve ili ni{ta, karakteristi~no za ranije teoreti~arekoji su se bavili ovom temom.

Argumenti u ovoj kwizi izneseni su na konstruktivan, a nepolemi~an na~in, tako da oni mogu pomo}i da se razjasne gledi{tao etici u javnom domenu, koja se prili~no razli~ito shvataju uteoriji. U tome i jeste zna~aj kwige koja se nalazi pred ~itaocima.

Draèn Cerovi}

Ratko Markovi}Upravno pravo(drugo popravqeno i pro{ireno izdawe, ,,Slovo‘‘, a.d., Kraqevo2002, str. 625)Zoran Tomi}Upravno pravo (sistem)(~etvrto doterano izdawe, ,,Slu`beni list SRJ‘‘, Beograd 2002,str. 591)

DVA UXBENIKA UPRAVNOG PRAVA

I.

U ìvopisnom italijanskom gradu Bolowi, ina~e najstari-jem univerzitetskom centru na svetu (univerzitet Alma mater stu-diorum osnovan je pre hiqadu godina, ta~nije 1088), sredinom 1999.godine sastali su se evropski ministri obrazovawa i usvojiliosnove strategije univerzitetske reforme pod naslovom ,,Evrop-ska zona visokog obrazovawa‘‘. U toj ,,Bolowskoj deklaraciji‘‘,izme|u ostalog, nalazi se i pasus koji se neposredno odnosi i nana{u zemqu: ,,Vrhunska va`nost obrazovawa i obrazovne saradweza razvoj i ja~awe stabilnih, mirnih i demokratskih dru{tavadoìvela je op{tu potvrdu, tim vi{e ako se uzme u obzir situacijau Jugoisto~noj Evropi‘‘.1

Na{a zemqa je i zvani~no ukqu~ena u ovaj proces od 2003.godine, na osnovu ranije usvojenog dokumenta Ministarstva pro-svete i sporta pod nazivom ,,Visoko obrazovawe u Srbiji -- Stra-tegija reforme‘‘2, u kojem se kao glavni ciq (mission statement)


222

1 Uporedi: www.aaen.edu.yu2 Uporedi: www.see-educoop.net

navodi: ,,Uspostavqawe modernog sistema visokog obrazovawa uskladu sa Bolowskim procesom‘‘. U okviru tog sistema, kao kon-kretni zadaci, izme|u ostalog, nazna~eni su i slede}i: pove}aweefikasnosti sistema visokog obrazovawa u pogledu smawewa brojaonih koji odustaju od studija, kao i smawewa duìne studirawa;harmonizacija sistema visokog obrazovawa sa evropskim tenden-cijama, sa posebnim naglaskom na osigurawe kvaliteta i uvo|ewekontrolnih mehanizama koji }e osigurati visok nivo kvalitetaobrazovnih ishoda, nastave i istraìva~kog rada; uspostavqawerelevantnosti nastavnih programa imaju}i u vidu nacionalne po-trebe i zahteve trì{ta; ukqu~ivawe studenata kao partnera uproces obrazovawa itd.

Vode}i pravni fakulteti u zemqi ukqu~ili su se u reform-ske procese usvajawem novih nastavnih planova i programa aka-demskih i poslediplomskih studija.3 U tom kontekstu, ~ini se daje pravi trenutak da se u okviru reforme nastavnog procesa,,utvrde standardi koji se odnose na uxbenike i uxbeni~ku lite-raturu‘‘.4 Kao doprinos ovom nastojawu da}e se prikaz dva (od tri)aktuelna uxbenika iz upravnog prava koja se koriste u nastavi iza spremawe ispita iz ovog predmeta na Pravnom fakultetu uBeogradu (R. Markovi}, Upravno pravo i Z. Tomi}, Upravno pravo

-- sistem),5 posebno imaju}i u vidu elemente sadrìnske i peda-go{ke evaluacije kao {to su motivacija autora uxbenika, konzi-stentnost osnovnih teorijskih pretpostavki (modela) i aktuel-nost (upotrebqivost) uxbenika za nastavne potrebe.

II.Ratko Markovi}, Upravno pravo (drugo popravqeno i

pro{ireno izdawe, ,,Slovo‘‘, a.d., Kraqevo 2002, str. 625)

Uxbenik je sistematizovan u jedanaest glava: 1. Upravnopravo (str. 11--74); 2. Uprava (str. 75--94); 3. Zakonitost uprave(str. 95--114); 4. Subjekti uprave (str. 115--198); 5. Odnos organadràvne uprave sa drugim dràvnim organima i sa nedràvnimsubjektima (str. 199--226); 6. Poslovi uprave (str. 227--246); 7. Aktiuprave (str. 247--288); 8. Op{ti upravni postupak (str. 297--466);9. Kontrola uprave (str. 467--506); 10. Upravni spor (str. 507--566);


223

3 Uporedi: Pravni fakultet u Beogradu (www.ius,bg.ac.yu); Pravni fakul-tet u Novom Sadu (www.ns.ac.yu); Pravni fakultet u Ni{u (www.ni.ac.yu); Pravnifakultet u Kragujevcu (www.jura.kg.ac.yu); Pravni fakultet u Podgorici (www.-pravnifakultet.cg.yu).

4 Uporedi: www.ius.bg.ac.yu5 S. Lili}, P. Dimitrijevi}, M. Markovi}, Upravno pravo, drugo izmeweno

i dopuweno izdawe uskla|eno sa Ustavnom poveqom dràvne zajednice Srbije iCrne Gore i novim zakonodavstvom u Srbiji i u Crnoj Gori, ,,Savremena admini-stracija‘‘, Beograd 2006.

11. Upravnopravni delikti (prekr{aji) (str. 567--610). Na kraju sedaje spisak kori{}enih i navedenih kwiga (str. 610--616).

U ,,Napomeni uz drugo izdawe‘‘, izme|u ostalog, prof. Mar-kovi} navodi slede}e: ,,Autor je bio prijatno iznena|en brojemvi{ih {kola i fakulteta na kojima je wegovo upravno pravoprihva}eno kao uxbenik za studente, kao i ~iwenicom da se prvoizdawe i posle punih sedam godina od pojavqivawa jo{ uvekfotokopira ({to zakon ne dozvoqava) i iz wega spremaju ispiti.To ga je obavezalo da na drugom izdawu temeqno poradi i, evo,posle sedam godina studioznog rada on je pripremio to drugopopravqeno i pro{ireno izdawe svog Upravnog prava. U wemu jeotklonio gre{ke (sopstvene i {tamparske) prvog izdawa i obra-dio teme kojih u tom izdawu nije bilo nastoje}i da ostane uokvirima svoje koncepcije Upravnog prava izloène u Prethodnojnapomeni prvog izdawa‘‘.

S tim u vezi, u ,,Prethodnoj napomeni‘‘ prvom izdawu Uprav-nog prava, prof. Markovi}, izme|u ostalog, isti~e: ,,U svom sis-temu Upravnog prava autor je posebno nastojao da razveje zapaènuaverziju studenata prema tom predmetu, to nastojawe izvedeno jeprilago|avawem stila i koncepcijom i izborom tema. (...) U ob-radi tih tema, autor je, s jedne strane, nastojao da ne pretovaritekst rogobatnim i sterilnim konstrukcijama koje su vi{e uoblasti duhovnog egzibicionizma nego {to imaju veze sa naukomi praksom. S druge strane, autor je nastojao da na {to mawu merusvede delove teksta koji su pod udarom ~estih promena pravnihizvora, kako bi izbegao jadnu sudbinu mnogih {tiva sa ovog pod-ru~ja -- da sa izmenom pravnih propisa postanu makulatura‘‘.

U poglavqu ,,Uprava kao jedna od pravnih funkcija dràve‘‘,prof. Markovi} polazi od slede}eg teorijskog modela (str. 75--77):,,Uprava je pojava najte{we povezana sa dràvnom vla{}u, ta~nijere~eno, ona je izraz te vlasti. Re~ uprava se vi{e nego i jedna drugadràvna vlast vezuje za dràvu. (...) Na~in vr{ewa dràvne vlastiregulisan je pravnim normama, ~ija ukupnost formira pravni reìmsvake od funkcija dràvne vlasti ponaosob. Tako se razlikuju prav-ni reìm zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti‘‘ (str. 75).

Me|utim, u tekstu koji neposredno sledi, prof. Markovi}odstupa od modela od kojeg sam polazi (tj. da postoje samo trifunkcije dràvne vlasti: zakonodavna, izvr{na i sudska), po{tonavodi upravu kao posebnu (~etvrtu) funkciju dràvne vlasti. Tako,,,Uprava je posebna grana dràvne vlasti. (...) To je vlast re{avawau tzv. upravnim stvarima. Uprava je vlast re{avawa prerogativimadràvne vlasti i na osnovu zakona o pravu, obavezi ili pravnominteresu odre|enog subjekta (stranke) neposrednom primenom pro-pisa u konkretnoj pojedina~noj upravnoj stvari. (...) Kako izvr{eweprava ukqu~uje kao ultima ratio (krajwe sredstvo) i primenu fizi~ke


224

prinude, to pojam upravne vlasti obuhvata i primenu fizi~keprinude u konkretnim situacijama izostajawa dobrovoqnog izvr-{ewa prava, tj. pot~iwavawa pravu‘‘ (str. 76).

Ova kontradikcija teorijskog modela uprave kod prof. Mar-kovi}a manifestuje se u tome {to prof. Markovi} sadrìnski nerazlikuje ,,upravnu‘‘ od ,,izvr{ne‘‘ funkcije. Tako, prof. Marko-vi} navodi: ,,Za razliku od dualisti~kih, trijalisti~ke teorijesve dràvne funkcije dele u tri grupe: zakonodavnu, izvr{nu(upravnu) i sudsku). (...) Materijalna ili objektivna podela ipojam dràvnih funkcija utvr|uju se s obzirom na sadrìnu de-latnosti kojom dràva ostvaruje svoje ciqeve. Primenom tog me-rila, razlikuju se zakonodavna, izvr{na i sudska funkcija‘‘.6 Da-kle, prema prof. Markovi}u, uprava je pravna funkcija dràvnevlasti koja je istovetna sa izvr{nom, ali u isto vreme to je premaprof. Markovi}u ,,posebna grana dràvne vlasti‘‘. Sa ovako kon-tradiktornom konceptualnom osnovom nije mogu}e konstruisatikonzistentan teorijski model uprave i upravne funkcije.

Bitni nedostaci polaznog osnova prof. Markovi}a premakojem se uprava defini{e iskqu~ivo kao ,,funkcija dràvne vla-sti‘‘ manifestuju se i u obradi materije ,,Pojam i obele`ja uprav-nog akta‘‘ (str. 249--256). Prof. Markovi} navodi: ,,Upravni akt seuvek donosi autoritativno. Wime se kao jednostranim aktom vla-sti vr{i jednostrano pravno obavezivawe. Upravnim aktom uprav-na vlast ne{to nare|uje, dopu{ta ili zabrawuje. (...) Neposrednaposledica autoritativnosti upravnog akta su neposredna izvr{i-vost i eksternost upravnog akta. Izvr{nost upravnog akta zna~ida se obaveze iz tog akta mogu sprovesti prinudnim putem i protivvoqe adresata akta. (...) Dispozicija iz upravnog akta izvr{ava seprinudnim putem, a ne izri~e se sankcija za neizvr{ewe obaveze‘‘(str. 249--250).

Koliko je tvrdwa prof. Markovi}a da je autoritativnostobele`je svakog upravnog akta li{ena osnova, vidi se po tome {tosu izneti stavovi potpuno bespredmetni kada se radi o upravnimaktima kojima se stranci priznaje neko pravo (koje je sama zahte-vala). Tako, sa teorijskog stanovi{ta nije mogu}e objasniti kakose dispozicija upravnog akta ima ,,izvr{iti prinudnim putem‘‘,ako je upravnim aktom priznato pravo (recimo na penziju). Priz-nato pravo (npr. na penziju) stranka ne mora da ostvari ako neèli, {to zna~i da se dispozicija iz ovakvog upravnog akta,suprotno onome {to tvrdi prof. Markovi}, ne moè ostvaritiprinudnim putem.


225

6 Uporedi: Ratko Markovi}, Ustavno pravo i politi~ke institucije,,,Justinijan‘‘, Beograd 2003, str. 197, 200.

Kada se teorijske protivre~nosti i konceptualni nedostaciovog uxbenika prof. Markovi}a, po metodi ,,cross-reference‘‘ ukrstesa kriterijumima aktuelnosti i uskla|enosti teksta sa vaè}imupravnim i srodnim zakonodavstvom u na{oj zemqi, uo~avaju sevelika odstupawa. Moè se re}i da uxbenik ima ozbiqne teorij-ske nedostatke, kao i da najve}im delom nije vi{e aktuelan. Takose, recimo, s jedne strane op{irno obra|uje materija o ukinutomUstavu SRJ, nevaè}em Zakonu o dràvnoj upravi, nepostoje}emSaveznom ustavnom sudu koji re{ava sukob nadle`nosti u uprav-nom postupku, nepostoje}em Saveznom sudu koji odlu~uje o pravnimsredstvima u upravnom sporu, dok s druge strane nema ni re~i odràvnoj zajednici, novim zakonima o Vladi, o javnim agencijama,dràvnim slu`benicima, za{titniku prava gra|ana itd.

III.Zoran Tomi}, Upravno pravo -- sistem (~etvrto doterano

izdawe, ,,Slu`beni list SRJ‘‘, Beograd 2002, str. 591)

Uxbenik je sistematizovan u tri dela, sa odgovaraju}imodeqcima. Prvi deo: Teorijska polazi{ta upravnog prava (str.33--200): Uvod; 1. Upravnopravna grana; 2. Upravnopravna nauka.Drugi deo (str. 201--328): Glavni subjekti i osnovna sadrìnaupravnog rada prema vaè}em pravu na jugoslovenskom prostoru;2. Osnovna sadrìna upravnog rada prema vaè}em pravu na jugo-slovenskom prostoru. Tre}i deo (str. 329--576): Kontrola upravnograda prema vaè}em pravu na jugoslovenskom prostoru: Uvodnenapomene; 1. Tok i upravna kontrola upravnog rada -- upravnipostupak; 2. Sudska kontrola uprave (upravnog rada). Na kraju seumesto spiska pravnih izvora i literature daju: Napomena o iz-boru najva`nijih pravnih izvora upravnopravne grane na jugoslo-venskom prostoru (str. 577) i Napomena o izboru osnovne doma}ei strane literature sa podru~ja upravnopravne nauke (577), kao iRegistar pojmova (str. 579--591).

U tekstu ,,Re~ pred ~etvrto, doterano izdawe‘‘, izme|u osta-log, prof. Tomi} navodi slede}e: ,,Evo, u zoru 2002. godine, nisujo{ doneti novi, boqi i uistinu legitimni i demokratski ustavnitekstovi. Uostalom, ni daqa sudbina Jugoslavije nije izvesna.Stoga je ovo izdawe nu`no moralo da bude prete`no samo 'dote-rano', a ne i celovito novelirano‘‘.

Polaze}i od konstatacije: ,,...ne nalazimo da je presudnoizja{wavawe da li je uprava jedino vlast, ili pak i vlast ine-vlast -- nego je odlu~uju}e koji je glavni instrumentarij opre-dequju}i za postizawe upravnih ciqeva‘‘ (str. 62), u poglavqu,,Pojam uprave u zna~ewu upravnog rada‘‘ (str. 62--65), prof. Tomi}govori o ,,upravnim instrumentima kao komponentama teorijsko--pravnog pojma uprave‘‘.


226

Tako prof. Tomi}, u svom karakteristi~nom (veoma te{kom)stilu, pi{e (str. 63): ,,Pravno predvi|eni instrumenti kojimauprava raspolaè za postizawe predo~enih ciqeva brojni su iraznorodni. Redovno su izme{ani. Pojedini od wih su autorita-tivnog karaktera -- normativno i materijalno delovawe sa pozi-cija ja~e voqe. Drugi su neautoritativni -- normativno i materi-jalno pruàwe usluga bez prinude, ili/i dvostrano sagla{avawepri obavqawu pojedinih javnih poslova (itd.). Ali, dok je neauto-ritativno postupawe svojstveno kako upravi, tako i drugim dràv-nim i vandràvnim subjektima, pa i samim gra|anima, pojedincima-- dotle je autoritativnost bila i ostala osobeno znamewe dràv-nog rada uop{te, pa i upravnog rada posebno. Zbog toga }e u pojmuupravnog rada i biti nagla{ena upotreba autoritativnih pravnihinstrumenata, normativnih i materijalnih‘‘.

Na osnovu toga, prof. Tomi} zakqu~uje (str. 63): ,,Proizlazida upravni kvalitet nose iskqu~ivo oni pravni instrumenti kojiimaju autoritativnu prirodu, a ujedno su upereni na pojedina~nevansporne ìvotne slu~ajeve (konkretne situacije i odre|ena, ilibar odrediva lica). (...) Pomenutim upravnim ciqevima i oprede-quju}im primerenim upravnim instrumentima odre|ena je i glav-na sadrìna uprave, upravnog rada. Ona se svodi na primenupropisa u vanspornim pojedina~nim situacijama‘‘ (str. 63).

I ovde se prime}uje kontradikcija u konstrukciji teorij-skog modela. Kod prof. Tomi}a to se manifestuje u tome {to seupravni instrumenti odre|uju kao komponente teorijsko-pravnogpojma uprave, a zatim se ti instrumenti ,,svode iskqu~ivo napravne instrumente koji imaju autoritativnu prirodu‘‘, iako samkonstatuje da ,,pravno predvi|eni instrumenti kojima uprava ras-polaè za postizawe predo~enih ciqeva brojni su i raznorodni.Pojedini od wih su autoritativnog karaktera -- normativno imaterijalno delovawe sa pozicija ja~e voqe. Drugi su neautori-tativni -- normativno i materijalno pruàwe usluga bez prinude,ili/i dvostrano sagla{avawe pri obavqawu pojedinih javnih po-slova (itd.)‘‘.

Kao posledica toga, pojam ,,upravnog rada‘‘ prof. Tomi}ateorijski je protivre~an jer se, s jedne strane, tvrdi da su ,,pravniinstrumenti brojni i raznovrsni‘‘, dakle, i autoritativni (pozi-cija ja~e voqe) i neautoritativni (pruàwe usluga bez prinude),a s druge se, bez posebnog obrazloèwa, izvodi zakqu~ak da ciqe-vi i instrumenti ,,upravnog rada‘‘ imaju ,,iskqu~ivo autoritativ-nu prirodu‘‘. Prof. Tomi} ne daje obja{wewe zbog ~ega neautori-tativni instrumenti upravnog rada (koje sam spomiwe) ne pred-stavqaju komponente teorijsko-pravnog pojma uprave.

Bitan nedostak polaznog osnova prof. Tomi}a manifestujese i u obradi materije ,,Osobine upravnopravnog akta‘‘ (str. 278--281). Prof. Tomi} navodi (str. 280): ,,Upravni akt je svakad auto-


227

ritativan i jednostran, pri ~emu nema zna~aja okolnost da li jevoqa donosioca zakonski komponovana u~e{}em dva ili vi{eorgana (sloèni ili zbirni akt), ili ne. Prethodno u celinivredi i za upravne akte koji se donose uz pristanak stranke (...).Za autoritativnost, kao op{te obele`je upravnog akta, apsolutnoje bez zna~aja da li je on u datom slu~aju favorabilan (pruàpogodnosti, naro~ito priznavawe, odnosno uve}avawe postoje}ihprava, ali i ga{ewe, odnosno smawivawe obaveze) ili teretan(odre|uje, odnosno poo{trava obaveze, ili pak umawuje, odnosnooduzima dotada{wa prava, i sl.)‘‘.

Kao {to se vidi, prof. Tomi} autoritativnost upravnogakta apsolutizuje i pro{iruje je na one slu~ajeve gde autorita-tivnosti o~igledno nema, jer nije svako upravno odlu~ivawe au-toritativno. Tako, prema Zakonu o slobodnom pristupu informa-cijama od javnog zna~aja (SgRS 120/04), na postupak pred organomvlasti ,,primewuju se odredbe zakona kojim se ure|uje op{ti up-ravni postupak‘‘ (~l. 21). S tim u vezi (~l. 15, 16), traìlacinformacije podnosi pismeni zahtev organu za ostvarivawe pravana pristup informacijama, a organ je duàn da traìoca obavestio posedovawu informacije ili mu stavi na uvid dokument kojisadrì traènu informaciju. Ako udovoqi zahtevu, organ ,,ne}eizdati posebno re{ewe, nego }e o tome sa~initi slu`benu be-le{ku‘‘. Zna~i, organ je u upravnom postupku odlu~io o zahtevustranke (i ,,re{io upravnu stvar‘‘), a da pri tom nije postupio kao,,vlast koja ne{to nare|uje, dopu{ta ili zabrawuje‘‘, ve} kao sub-jekt koji ,,gra|anima pruà javne usluge‘‘.

Kada se teorijske protivre~nosti i konceptualni nedostaciovog uxbenika prof. Tomi}a, po metodi ,,cross-reference‘‘, ukrste sakriterijumima aktuelnosti i uskla|enosti teksta sa vaè}im up-ravnim i srodnim zakonodavstvom u na{oj zemqi, uo~avaju sevelika odstupawa. Kao i u prethodnom slu~aju, moè se re}i da iovaj uxbenik ima ozbiqne teorijske nedostatke, kao i da najve}imdelom nije vi{e aktuelan. Osim teorijskih protivre~nosti, bitannedostatak ovog uxbenika je i u tome {to uporno nagla{ava ,,ju-goslovenski prostor‘‘ (kojeg, naravno, nema), pa su tekstovi kao{to su ,,uloga i zna~aj upravnopravne grane na jugoslovenskomprostoru‘‘, ili, ,,pojam, vrste i generalne odrednice jugosloven-skog upravnog postupka‘‘, ili ,,tok i kontrola upravnog rada premavaè}em pravu na jugoslovenskom prostoru‘‘ zaista deplasirani.

IV.

Na osnovu iznetog, ~ini se da se zakqu~ak sam po sebiname}e. Prikaz dva aktuelna uxbenika upravnog prava -- prof.Ratka Markovi}a, odnosno prof. Zorana Tomi}a -- pokazao jezapravo da oni, ni sa stanovi{ta konzistentnosti teorijske kon-strukcije osnovnih pojmova u tako zna~ajnoj pravnoj oblasti kao


228

{to je upravno pravo, ali ni sa stanovi{ta uskla|enosti savaè}im ustavnim re{ewima i upravnim zakonodavstvom, nisu niadekvatni ni aktuelni, i da kao takvi te{ko da na osnovu ,,sop-stvene upotrebne vrednosti‘‘ mogu biti obavezna literatura unastavi i za studente u spremawu ispita.

U kontekstu op{tih napora za ,,uspostavqawe modernog si-stema visokog obrazovawa u skladu sa Bolowskim procesom‘‘, evoi jednog ilustrativnog primera. U okviru predmeta Upravno pravona Pravnom fakultetu u Beogradu ({to nije uvek slu~aj sa drugimpredmetima), studenti mogu da odaberu uxbenik po kojem èle dau~e i polaù ispit. Ova okolnost posredno ukazuju i na ocenukvaliteta odgovaraju}ih uxbenika od strane studenata, po{to stu-denti, po pravilu, polaù kod onog profesora po ~ijem uxbenikuspremaju ispit. Prema jednoj statistici Pravnog fakulteta uBeogradu,7 od tri profesora koji su ispitivali Upravno pravo unazna~enom periodu, od ukupno 6.262 studenta koji su prijavilipolagawe ispita iz Upravnog prava, kod profesora R. Markovi}aiza{lo je ukupno 176 kandidata (odnosno 2,81%), kod profesoraTomi}a iza{ao je ukupno 81 kandidat (odnosno 1,29%), a kod tre}egprofesora (S. Lili}) iza{lo je 1.294 kandidata (odnosno 20,66%).

Stevan Lili}

Vesna Petrovi}, urednikQudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2005 -- Pravo, praksa isvest gra|ana u Srbiji i Crnoj Gori i me|unarodni standardiqudskih prava(Beogradski centar za qudska prava, Beograd 2006, str. 496)Vesna Petrovi}, editorHuman Rights in Serbia and Montenegro 2005 -- Legal Provisions,Practice and Awareness in the State Union of Serbia and MontenegroCompared to International Human Rights Standards(Belgrade Centre for Human Rights, Belgrade 2006, pp. 500)

Niko nema {to Srbin imade... Kada jednoga dana Srbin izprethodnog deseterca bude znao da ima i bude ponosan na to {toima ne samo svoju krsnu slavu i svetiteqa Savu nego i sveobuhva-tan, iscrpan i temeqan, godi{we aùrirani izve{taj o stawuqudskih prava u svojoj zemqi, i to i na svom i na engleskom jeziku,izve{taj kojim se ne mogu podi~iti -- jer ga nemaju -- drugi narodi,


229

7 Materijal za XXXIV sednicu Nau~no-nastavnog ve}a Pravnog fakultetau Beogradu (10. maj 2004).

pa ni oni u mnogom pogledu ve}i i zna~ajniji, Srbija }e bitigra|ansko dru{tvo u kome vlada pravo.

Prosvetiteqska qudskopravna misija Beogradskog centra zaqudska prava traje od wegovog osnivawa 1995, a prvi izve{taj ostawu qudskih prava u na{oj zemqi -- koja se tada zvala SRJ --objavqen je 1999. i odnosio se na 1998. godinu. Dakle, ovo je osmiizve{taj zaredom. Na{a zemqa se ratifikacijom me|unarodnihinstrumenata i(li) ~lanstvom u me|unarodnim organizacijamaobavezala da po{tuje i da obezbedi da svi drugi u wenoj vlastipo{tuju qudska prava, a Beogradski centar uzima ta prava ozbiq-no, i uzima na{u dràvu ozbiqno, i ozbiqno uzima te weneobaveze u pogledu qudskih prava ({to sve mi obi~ni qudi ne~inimo masovno) i zato Beogradski centar, izme|u ostalog, za nasanalizira koliko na{a dràva ostvaruje svoje obaveze iz dvanajva`nija univerzalna me|unarodna ugovora usvojena u Ujediwe-nim nacijama -- Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima i Paktao ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima -- a tako|e iobaveze iz Evropske konvencije za za{titu qudskih prava i os-novnih sloboda, koje je na{a dràva preuzela po{to je 2003.postala ~lan Saveta Evrope.

Ovaj sinteti~ki i sveobuhvatni izve{taj, kao i svi pre wega,ima ~etiri dela.

U prvom delu analiziraju se ustavne i zakonske odredbe iodredbe podzakonskih akata koje se odnose na qudska prava iporede se kako s re{ewima sadrànim u pomenutim paktovima UNi Evropskoj konvenciji, tako i s tuma~ewima koje pruà praksakomitetâ UN i Evropskog suda za qudska prava. Tu se, tako|e, naisti na~in analiziraju i normativna re{ewa relevantnih zakonakoji jo{ nisu stupili na snagu i nacrtâ, tj. modela takvih zakona.Zato se za predmet prvog dela izve{taja moè re}i da ga ~inequdska prava ,,u kwigama‘‘. On obuhvata preko dvadeset pojedi-na~nih qudskih prava, odnosno grupâ srodnih qudskih prava, odkojih je svako ponaosob minuciozno normativno analizirano pre-ma me|unarodnim standardima u navedenom smislu.

Drugi deo izve{taja posve}en je qudskim pravima u praksi,u ìvotu -- stvarnom uìvawu, ograni~ewima ili kr{ewima onihqudskih prava koja su kod nas garantovana me|unarodnim ugovori-ma, ustavima i zakonima (tj. pravom ,,u kwigama‘‘). Osnovu ovogdela izve{taja ~ini obimna gra|a koju Centar prikupqa siste-matskim pra}ewem medija, te izve{taja i saop{tewa me|unarod-nih i doma}ih nevladinih organizacija, gra|e iz koje se potomizdvajaju one pojave koje ukazuju na ozbiqna kr{ewa pojedinihprava. I u ovom delu izve{taja analiziraju se prakse ostvarivawaqudskih prava ponaosob, istim redosledom kao u prvom delu.

Tre}i deo sadrì rezultate istraìvawa o svesti ovda{wihqudi o qudskim pravima. To istraìvawe Centar sprovodi svake


230

godine i poredi promene (ili konstatuje wihovo odsustvo) u stawusvesti i mwewu o qudskim pravima. I u ovom delu su pored op{tihpitawa o poimawu, za{titi i zna~aju qudskih prava, obra|eni istavovi o pojedinim qudskim pravima, istim redosledom kao uprethodna dva dela.

Kona~no, ~etvrti deo izve{taja obuhvata pregled glavnihproblema u oblasti qudskih prava kod nas, pri ~emu se glavnimsmatraju oni problemi koji imaju sna`ne politi~ke implikacijei istovremeno uti~u na stawe qudskih prava u zemqi. Ovde su kaoglavni problemi u 2005. identifikovani i obra|eni: stawe qud-skih prava na Kosovu i Metohiji, Me|unarodni tribunal za biv{uJugoslaviju i suo~avawe s pro{lo{}u.

Izve{taj za 2005. je po prvi put ura|en u saradwi s nevladinomorganizacijom iz Crne Gore Akcija za qudska prava, s kojom Centarve} dugo uspe{no sara|uje. Tu okolnost samu po sebi treba videti ikao rezultat stru~noprosvetiteqske qudskopravne misije Centra.

Pa ipak, prosvetiteqska qudskopravna misija Beogradskogcentra za qudska prava ne iscrpquje se izradom i objavqivawemgodi{wih izve{taja o stawu qudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori,mada bi i samo to bio poduhvat vredan po{tovawa i divqewa isasvim dovoqan razlog potpuno smisaonog postojawa Centra. Beo-gradski centar, izme|u ostalog, ima i zna~ajnu i vrednu izdava~kudelatnost. No, ona sigurno ne moè da stane u ovu bele{ku i zato}e o woj, jednim izuzetno vrednim povodom, biti re~i slede}i put.

Naravno, kao {to nije dovoqno imati krsnu slavu i sveti-teqa Savu da bi se bio pravi hri{}anin ili pravoslavac, takonije dovoqno imati uzorne godi{we izve{taje o stawu qudskihprava i Beogradski centar za qudska prava da bi dràva bilavladavina prava. No, uzori i elita postoje i pravi su -- ogromanposao u oblasti qudskih prava koji tek predstoji ima se odakle,s kim i ~ime po~eti.

Jasminka Hasanbegovi}

Karl Joakim FridrihKonstitucionalna demokratija -- Teorija i praksa u Evropii Americi(sa engleskog preveli Pavle Jovanovi} i Svetlana Milo{evi},CID, Podgorica 2005, str. 595)

Konstitucionalna demokratija -- Teorija i praksa u Evro-pi i Americi (Constitutional Government and Democracy -- Theory andPractice in Europe and America) Karla Joahima Fridriha (Carl JoachimFriedrich) jedno je od najzna~ajnijih dela XX veka iz oblasti teorije


231

dràve, odnosno politi~ke i ustavne teorije. Ono je sada -- zahva-quju}i izdava~u i prevodiocioma -- dostupno i na na{em jeziku.Prvo izdawe pojavilo se daleke 1937, a ~etvrto -- s koga je sa~iwenovaj prevod -- 1968. No, na svako od ta ~etiri izdawa moè segledati skoro kao na novu kwigu -- ne s obzirom na temeqnavrednosna opredeqewa, ve} na osnovu materijala na kojima sezasniva. Pa ipak, ni posle skoro ~etiri decenije od posledweg,~etvrtog izdawa kwigu nije pregazilo vreme, {to je verovatanpokazateq opravdanosti svrstavawa wenog autora u moderne kla-sike.

Karl Fridrih (1901--1984) bio je nema~ko-ameri~ki profe-sor (a ne samo ameri~ki profesor nema~kog porekla -- kako bineki rekli), vode}e ime u svetu u oblasti politi~ke, ustavne iteorije dràve, pa jo{ i danas vode}i teoreti~ar totalitarizma.Ro|en je u Lajpcihu i u najboqoj nema~koj akademskoj tradicijistudirao je filozofiju i prirodne nauke na univerzitetima uMarburgu, Frankfurtu i Be~u. S grupom evropskih studenataoti{ao je 1922. prvi put u SAD na studijsko putovawe posve}enoproblemima poratne evropske mladeì. U nastavku studija, nakraju, doktorirao je u Hajdelbergu 1925. u oblasti istorije iekonomije kao u~enik renomiranog ekonomiste i sociologa Al-freda Vebera, brata Maksa Vebera. Slede}e, 1926. godine, postaoje predava~, a slede}e, 1927, vanredni profesor i kona~no 1936.redovni -- sve na Harvardu, najstarijem i najpoznatijem ameri~komuniverzitetu. Nije se bavio samo teorijskim i obrazovnim radom-- bio je saosniva~ visoko{kolskih obrazovnih i nau~nih insti-tucija u SAD, Hajdelbergu i Parizu, kao i politi~ki savetnik,npr. u ameri~kim medijima pre Drugog svetskog rata, a posle ratasavetnik za ustavna i politi~ka pitawa vojnog guvernera ame-ri~kih okupacionih snaga u Nema~koj, pomaù}i proces denaci-fikacije i izradu nema~kih ustava (saveznog i federalnih jedi-nica), zatim ustavni savetnik Portorika, Devi~anskih Ostrva iEvropske skup{tine ad hoc za ustanovqewe Evropske politi~kezajednice (po~etkom pedesetih godina). Pedesetih i {ezdesetihgodina predavao je naizmeni~no na Harvardu i u Hajdelbergu iemeritiran 1966. u Hajdelbergu, a 1971. na Harvardu. No time nijeprekinuo predava~ku delatnost -- i posle toga je predavao naUniverzitetu u Man~esteru i na Djuk univerzitetu. Bio je pred-sednik i Ameri~kog i Me|unarodnog udruèwa za politi~ke na-uke i pariskog Me|unarodnog instituta za politi~ku filozofiju.[est univerziteta mu je dodelilo po~asni doktorat nauka.

Karl Fridrih je plodan pisac na neobi~no {irokom poqupoliti~ko-pravne filozofije, istorije i komparativistike, is-torije politi~kih i pravnih ideja, politi~kog liderstva i admi-nistracije, ameri~ke spoqne politike, pa ~ak i umetnosti. A


232

Konstitucionalna demokratija (tj. Konstitucionalna vladavi-

na i demokratija) wegovo je najzna~ajnije delo. Ono, prema re~imasamog Fridriha, ~ini trilogiju zajedno s drugim po ~uvewu, koa-utorskim delom sa Zbigwevom Bèziwskim, Totalitarna dikta-

tura i autokratija (Totalitarian Dictatorship and Autocracy, 1956,temeqno prera|enim 1965) i s delom ôvek i wegova vladavina

(Man and His Government, 1963). No, pored ova dva sistematska delakoja s Konstitucionalnom demokratijom ~ine trilogiju, s Kon-

stitucionalnom demokratijom tako|e je veoma povezana i Filo-

zofija prava u istorijskoj perspektivi (The Philosophy of Law inHistorical Perspective, 1958, prera|ena 1963), u kojoj se osnovno pi-tawe ustavnosti razmatra istorijski. Ipak, u posebno tesnoj vezis Konstitucionalnom demokratijom -- sve ovo i daqe premare~ima samog Fridriha -- nalaze se i tri wegove studije: Konsti-

tucionalni dràvni razlog (Constitutional Reason of State, 1957),Transcendentna pravda -- Religiozna dimenzija konstituciona-

lizma (Transcendent Justice -- The Religious Dimension of Constitutiona-lism, 1964) i Uticaj ameri~kog konstitucionalizma u inostran-

stvu (The Impact of American Constitutionalism Abroad, 1967).

Ova je kwiga sigurno dobar razlog da se o woj pi{u ibele{ke i prikazi, a zasluùje da bude i svakako }e biti -- budu}ida je sada dostupna i na na{em jeziku -- predmet i okosnicanajrazli~itijih nau~nih i stru~nih analiza kako po~etnika, takoi onih koji to odavno vi{e nisu. Wena osnovna tema -- konstitu-

cionalna vladavina i demokratija -- razvijana je u okviru ~etirigrupe pitawa: 1) nastanak i razvoj konstitucionalne vladavine

(koja u po~etku uop{te nije bila demokratska) kao najzna~ajnijegobele`ja modernog dru{tva; 2) obrasci konstitucionalne vlada-

vine kao politi~kog procesa koji predstavqa takvo organizovawevladavine koja je ograni~ena slobodom -- slobodama i pravima~lanova zajednice i koja stoga kao svoje elemente obuhvata pitawa:razlikovawa konstitutivne vlasti (koju vr{i stara i/ili novaelita) i revizione vlasti, qudskih prava i sloboda (ukqu~uju}ii slobode neprijateqâ date konstitucije), podele vlasti -- hori-zontalne i vertikalne (federalizma i lokalne samouprave) i jo{uvek sporne sudske kontrole ustavnosti; 3) proces funkcionisawa

konstitucionalne vladavine, u ~ijem sredi{tu su pitawa pred-stavni~kih tela i problemi reprezentacije: izborni sistemi, par-lamenti kao predstavni~ke i kao deliberativne skup{tine, izvr-{na vlast i odgovorna javna uprava, politi~ke partije, interesnegrupe i posebni centri mo}i; 4) tenzije, lomovi, prilago|avawa

obuhvataju jo{ neke va`ne stare i nove probleme konstituci-onalne demokratije: socijalizaciju i planirawe, propagandu ikontrolu komunikacija, direktnu narodnu akciju, ustavnu dikta-turu i ovla{}ewa u vanrednim okolnostima, te konstitucionali-zam u dràvama u nastanku. Ova kwiga -- sada ve} moderne klasike


233

-- spada u obaveznu lektiru svakog pravnika koji pretenduje da ima{iroko obrazovawe i mnogih nepravnika sa sli~nom ambicijom,a sve bogatstvo uvidâ, podataka i stavova koje sadrì ~ini jeizuzetno vrednim i veoma zanimqivim {tivom.


Leonid PitamicNa robovih ~iste teorije prava -- An den Grenzen der Reinen Rechtslehre(uredil in uvodna {tudija -- Herausgeber und Einfürungsstudie: Marijan

Pav~nik, prevod Vera Lamut, Pravna fakulteta v Ljubljani in Slovenska

akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 2005, str. 350)

Dvojezi~ki slovena~ko-nema~ki zbornik radova Leonida Pi-tamica Na granicama ~iste teorije prava, koji je priredio i zakoji je uvodnu studiju napisao qubqanski profesor pravne teorijei filozofije Marijan Pav~nik, obuhvata devet Pitami~evih spi-sa koje je on napisao na nema~kom i objavio u periodu od 1917. do1971, skoro sve u ~uvenom (Österreichische) Zeitschrift für öffentlichesRecht -- (austrijskom) âsopisu za javno pravo, s dva izuzetka, jedanu: Dru{tvo, dràva i pravo -- Sve~ani zbornik posve}en Hansu

Kelsenu za 50. ro|endan i drugi u: Me|unarodno pravo i pravna

slika sveta -- Sve~ani zbornik za Alfreda Ferdrosa (Alfred Ver-dross). Pitami~eve radove urednik je pore|ao hronolo{kim redomi pridodao im na po~etku svoju uvodnu studiju sa istim naslovomkoji nosi i ceo ovaj zbornik, Na granicama ~iste teorije prava,a na kraju kratku, ali vrednu Pitami~evu biografiju, koju je naosnovu iscrpno navedenih izvora tako|e napisao urednik. Sve to-- uz kako imenski, tako i predmetni registar, i to i na slove-na~kom i na nema~kom, koje je sa~inio Ale{ Novak -- govori okrajwoj prire|iva~koj skrupuloznosti i odgovornosti, koje, uos-talom, bilo koja Pitami~eva kwiga ili kwiga posve}ena wemu --a ova je i jedno i drugo -- i zasluùje i zahteva.

Prve ~etiri Pitami~eve rasprave su: Pretpostavke ekono-

mije mi{qewa u pravnoj nauci (1917), Jedna ,,Osnovna pravna

nauka‘‘ -- Feliks [omlo: Osnovna pravna nauka, Lajpcih, 1917

(1918), Platon, Aristotel i ~ista teorija prava (1921) i Kri-

ti~ke napomene o Kelsenovom pojmu dru{tva, dràve i Boga

(1922). Te ~etiri rasprave sam Hans Kelsen je naveo kao doprinos~istoj pravnoj teoriji, posebno istakav{i prvu i ozna~iv{i jekao dragocen doprinos odre|ewu osnovne norme kao pretpostavkepravnog saznawa (Hans Kelsen, Glavni problemi teorije dràvnog

prava, prev. D. Basta, str. 21).


234

Peta rasprava O nauci o sudijskoj funkciji (1931. u Kelse-novom zborniku), {esta Interpretacija i promena zna~ewa re~i

(1938) i deveta Lingvistika u me|unarodnom pravu (1971) bave sezna~ajem jezika i tuma~ewa u pravu. Jezik je za Pitamica ~iwenicabi}a, ~iwenica koja po~iva na pravu, a tuma~ewe obra|uje kaoeti~ki odgovornu delatnost ~iji se uzrok nalazi u ,,pravu kaotekstu i pravu kao procesu interpretacije i ostvarivawa togteksta‘‘ (Pravo i revolucija, Qubqana, 1920, str. 23).

Sedma i osma rasprava, Prirodno pravo i priroda prava

(1956) i Pitawe osnovne pravne norme (1960. u Ferdrosovom zbor-niku), intenzivno se bave vrednosnim osnovama prava i nalaze ses onu stranu granica ~iste teorije prava, traè}i su{tinu prava,koju prvopomenuta rasprava svrstava u prirodu prava, a drugopo-menuta vidi kao sastavni deo osnovne norme.

Ko je Leonid Pitamic (1885--1971)? Pripadnici starijihgeneracija pravnika imaju ideju o tome, a pripadnici mla|ih bitrebalo da je stvore. Jer, Leonid Pitamic nije samo klasik be~kepravne {kole, tj. ~iste pravne teorije, ve} i osniva~ i prvi dekanPravnog fakulteta u Qubqani (~ijim je inauguralnim predava-wem ,,Pravo i revolucija‘‘ 15. aprila 1920. po~eo rad Fakulteta),izuzetan profesor, nadstrana~ki opredeqeni politi~ar i diplo-mata, skroman i plemenit ~ovek i jo{ mnogo toga vrednog da sekaè i ne zaboravi. Ro|en je u Postojni, osnovnu {kolu i trirazreda gimnazije u~io je u Gorici, maturirao u Be~u kao {ti}e-nik ,,Terezijanuma‘‘, u Be~u je studirao prava i tu doktorirao ve}1908. Potom se -- danas bi se reklo: u okviru postdoktorskihstudija -- 1909/1910. usavr{avao u javnopravnim disciplinama uHajdelbergu, Be~u i Minhenu i s nepunih trideset godina habili-tovan je 1915. u Be~u kao privatni docent za op{tu nauku o dràvii austrijsko dràvno pravo, a 1917. i za pravnu filozofiju. Sle-de}e, 1918, postavqen je za vanrednog profesora za op{tu nauku odràvi, austrijsko dràvno pravo, nauku o upravi i austrijskoupravno pravo u êrnovicu (Czernowitz), ali zbog ratnih zbivawanije stupio na to mesto. Ve} 1919. bio je ~lan jugoslovenskedelegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu, a 1920. ~lan me|u-narodne Komisije za razgrani~ewe Austrije i Jugoslavije (preciz-nije, Kraqevine SHS). Od po~etka je u Qubqani bio redovniprofesor za javnopravne discipline: Ustavno pravo, Teoriju dr-àve, Filozofiju prava, nekoliko godina drào je predavawa izMe|unarodnog javnog prava, a jedno kra}e vreme i iz Upravnogprava. Bio je i rektor 1925/1926. I daqe je povremeno bivaonakratko politi~ki i diplomatski angaòvan, najpre u zemqi, apotom i u inostranstvu, npr. 1923, 1927. i 1928. kao jugoslovenskidelegirani predstavnik na godi{wim skup{tinama Dru{tva na-roda, zatim 1924. i od 1927. do 1934. kao izvanredni poslanik i


235

opunomo}eni ministar Kraqevine Jugoslavije u SAD u Va{ingto-nu, a bio je i na listi Stalnog arbitra`nog suda u Hagu kaome|unarodno priznati pravni nau~nik, stru~wak i diplomata, alinikada nije prekidao s nau~nim radom: tada je objavio vi{e ras-prava i dve kwige: Some Notions on the State and Its International Phases,Washington 1931, koja sadrì predavawa koja je odrào na Schoolfor Foreign Service, Georgetown University, Washington DC, i A Treatiseon the State, Baltimore 1933, koja je malo prera|eno i dopuwenoizdawe wegove kwige o dràvi objavqene na slovena~kom 1927. Popovratku iz diplomatije, 1935. nastavio je s nastavnim radom, opetbio dekan 1940/1941, a u posleratnim godinama teì{te wegovepredava~ke delatnosti bili su moderni ustavni poreci stranihzemaqa, tj. uporedno ustavno pravo, a drào je -- na molbu Fakul-teta -- i predavawa o nema~koj i francuskoj pravnoj terminologi-ji.

Pitami~eva bibliografija obuhvata oko sedamdeset jedini-ca -- kwiga, monografija, rasprava i prikaza, koje je pisao na vi{ejezika, naro~ito slovena~kom, nema~kom i engleskom, a u wegovaglavna dela spadaju: habilitacioni spis o uticaju austrijskogparlamenta na dràvne ugovore (Be~ i Lajpcih, 1915), slovena~kai engleska verzija kwige o dràvi (1927. i 1933), rasprave o ~istojpravnoj teoriji, prirodnom pravu i pojmu prava (od kojih se nekenalaze i u kwizi koja je povod za ovu bele{ku), pristupno preda-vawe ,,Pravo i revolucija‘‘ (1920), rasprava o kriti~kim razmat-rawima pravnog lica, ~lanci o qudskim pravima, sudskoj vlastii tuma~ewu prava, pravnoterminolo{ke rasprave i engleski pre-vod jugoslovenskog Zakona o op{tem upravnom postupku (1961).

Leonid Pitamic bio je po~asni doktor Katoli~kog univer-ziteta u Va{ingtonu, po~asni ~lan Filozofske akademije Uni-verziteta u Xorxtaunu i po~asni ~lan ugledne Ameri~ke advokat-ske komore (American Bar Association), ~lan Me|unarodnog institu-ta za javno pravo u Parizu, Me|unarodne diplomatske akademijeu Parizu, Ameri~kog udruèwa za me|unarodno pravo i Sloven-skog instituta u Pragu. Bio je pre Drugog svetskog rata po~asni~lan Udruèwa za pravnu filozofiju i sociologiju u Beogradu,od 1928. dopisni ~lan Jugoslavenske akademije znanosti i umjet-nosti u Zagrebu, pa od osnivawa 1938. ~lan Slovena~ke akademijenauka i umetnosti do 21. juna 1948, kada ga iz politi~kih razlogaPrezidijum Narodne skup{tine Slovenije svojim ukazom nije pot-vrdio za redovnog ~lana Akademije, a posle rata bio je ~lanInstituta za uporedno pravo u Beogradu koji je osnovan 1955.godine. Pola veka od Pitami~eve promocije (1958) javno je obe-leìo Univerzitet u Be~u, a povodom pola veka Pravnog fakul-teta u Qubqani (1970) dodeqena mu je po~asna diploma. Umro je1971. Od 1988. wegovo ime se navodi me|u preminulim ~lanovima


236

u godi{wacima Slovena~ke akademije. Qubqanski Univerzitet iPravni fakultet postavili su wegovu bistu 1996. ispred zgradeUniverziteta, a Slovena~ka akademija ga je rehabilitovala nasvojoj sednici Skup{tine 17. decembra 1996. I mo`da je neposred-ni povod prire|ivawa ovog zbornika 120-godi{wica ro|ewa Le-onida Pitamica, no razlozi su -- kao {to se iz ove biobiblio-grafske skice vidi -- mnogo dubqi i brojniji.


Vera Jani}ijevi}Platon i tirani -- Platonova putovawa u Sirakuzu(Pe{i} i sinovi, Beograd 2004, str. 125)Vera Jani}ijevi}Miqenici bogova -- Aristotel i Aleksandar Makedonski(Pe{i} i sinovi, Beograd 2006, str. 130)

Jedan od recenzenata obeju kwiga Vere Jani}ijevi}, LazaLazi}, kaè da ova proza nije ni biografija, ni romansiranabiografija, ni popularizatorsko delo o anti~kim li~nostima,idejama i doga|ajima, ve} misaona proza, misaoni roman. Prva sekwiga bavi Platonovim trima bezuspe{nim poku{ajima da tokomsvojih boravaka u Sirakuzi na Siciliji podu~i tirane. Druga sebavi odnosom dvojice velikana anti~kog (i ne samo anti~kog)sveta: u~iteqa Aristotela i u~enika osvaja~a Aleksandra. Prvaje napisana u formi Platonovog kazivawa, a u drugoj je Aristotelispovedni narator. Obe su edukativno i izuzetno zanimqivo {ti-vo: oni koji ne znaju -- nau~i}e, oni koji znaju -- sazna}e vi{e ipromisli}e, mo`da jo{ jednom, neka ve~na pitawa, a i jedni idrugi }e uìvati. Iako nisu nau~na dela, u obe kwige radi se ojednoj naro~itoj faktografiji, o obiqu preciznih, proverenihpodataka, od kojih je samo jedan deo neprimetno iznet pred ~ita-oca, a drugi, neuporedivo ve}i, nije saop{ten u uobi~ajenoj nau-~noj aparaturi, ali stru~waci iz raznih oblasti mogu da prepoz-naju obiqe kori{}ene nau~ne gra|e i izvora. Utoliko nas VeraJani}ijevi} i smislom i prosedeom ovoga svoga spisateqstva pod-se}a na Margarit Jursenar (Marguerite Yourcenar).

Vera Jani}ijevi} je profesor filozofije u penziji, pisaci prevodilac. Pored Filozofskog fakulteta, zavr{ila je Pozo-ri{nu akademiju u Beogradu. Magistrirala je radom Dramsko u

fabuli romana ,,Idiot‘‘ F. M. Dostojevskog, a doktorirala di-sertacijom Veliki romani Dostojevskog i Kantove antinomije,koju je objavilo Srpsko filozofsko dru{tvo. Pored eseja o Manu,


237

Kamiju, @idu i Dostojevskom, objavila je i tri kwige noveleta.Zahvaquju}i profesoru Boìdaru Ferjan~i}u, sedamdesetih godi-na je po~ela istraìvawe vizantijske filozofije i u stru~nim~asopisima objavila {est vizantolo{kih studija. Prevela je sfrancuskog za BIGZ Istoriju vizantijske filosofije V. Tata-kisa, koja nije objavqena, osim nekih delova u stru~nim ~asopi-sima, a s ruskog je prevela kwige @ivot i obi~aji u Vizantiji

A. êkalove i M. Polakovske, koje su 2003. objavili Pe{i} isinovi. Objavquje i u zbornicima s filozofskih simpozijuma uSremskim Karlovcima.


Brian H. BixA Dictionary of Legal Theory(Oxford University Press, New York 2004, str. 227)

Bele{ku o ovoj kwizi treba shvatiti ne samo kao bele{kukojom se skre}e pa`wa na weno postojawe ve} i kao predlog zaprevod i kao sugestiju da se ne{to sli~no (npr. Re~nik /srpske/pravne teorije) uradi i kod nas.

Me|u re~nicima pravni re~nici su retkost. (Tu ~iwenicudanas je relativno lako dokazati i ona se moè obja{wavatimnogim razlozima.) A me|u pravnim re~nicima re~nici pravneteorije, odnosno filozofije, tako|e su retkost. (I to je i doka-zivo i obja{wivo.) Ve} ta okolnost bila bi dovoqna da se skrenepa`wa na postojawe Re~nika pravne teorije Brajana Biksa. No,ima i drugih razloga.

Ovo je po obimu mala kwiga, {to joj -- naro~ito u ovom tipuliterature -- daje posebnu vrednost. Izuzetno je te{ko napisatiteorijskopravne odrednice kratko, koncizno i jezgrovito, a neu-pu}enima jasno i upu}enima relevantno. Biks je u tome uspeo, ito po sudu brojnih zna~ajnih recenzenata.

Pri tome, vaqa posebno imati na umu da su wegove teorij-skopravne odrednice trovrsne: jedne se odnose na same pravneteorije, odnosno mawe-vi{e teorijske pristupe pravu (npr. odadjudication, theories of -- teorija presu|ivawa do will theory (of rights)

-- teorije voqe (subjektivnih prava)), druge se odnose na temeqne(bilo pravne bilo vanpravne) pojmove pravnih teorija (npr. odacceptance (of a rule) -- prihvatawa pravila do zero sum game -- igre

nultog zbira), a tre}e ne samo na tvorce pravnih teorija u uèmsmislu, tj. na pravne teoreti~are (ili filozofe) ve} i na teore-ti~are ~iji primarni domen i zna~aj daleko nadma{uju pravnu


238

teoriju, ali su relevantni i za wu (npr. od Aquinas, Thomas -- TomeAkvinskog do Wright, Georg Henrik von -- Georga Henrika fon Frih-

ta). Ova tre}a vrsta odrednica veoma se retko sre}e u re~nicima,{tavi{e -- we po pravilu nema ni u pravnim enciklopedijama i zatoje treba izuzetno ista}i i pozdraviti u ovom malenom re~niku.

Ovo je re~nik jednog autora, {to je tako|e retkost kada su upitawu re~nici teorije prava. Moglo bi se pomisliti da mali obimpodrazumeva jednog autora, ali re~nik teorije (odnosno filozofije)prava, makar i malog obima, sigurno ne. Ipak, ovo nije autorskire~nik u smislu nastojawa da bude po sadrìni originalno delo,ali, s druge strane, ono nema ni pretenziju na objektivnost, ve} najasan prire|iva~ki sud kad god je to potrebno. [ta bi se vi{e moglopoèleti od jednog malog re~nika pravne teorije?

Pravna teorija ima veoma {irok obim i obuhvata kakotradicionalne teorije pravde, tako i moderne pravne teorije, npr.od ekonomske analize prava do feministi~ke pravne teorije. Ovazdrava i poèqna raznovrsnost stvara problem i studentima iteoreti~arima koji stasavaju i rade u okviru jedne tradicije darazumeju pojmove i terminologiju drugih tradicija i zato su kwigepoput ovog re~nika dragocene, jer omogu}avaju misaoni pristuptim drugima tako {to najzna~ajnije pojmove i ideje izlaù najednostavan na~in. Ima, naravno, i mnogo duìh odrednica, ukojima se za po~etne definicije daju obja{wewa, ili i detaqnijaobave{tewa o istoriji ideje, ili o savremenoj raspravi koja sepovodom we vodi.

Kada su u pitawu teoreti~ari, oni ìvi nisu odrednice zasebe, ali ih i te kako ima u tekstovima drugih odrednica, u kojimase pomiwu kad god teorijski zasluùju. No, svi su teoreti~ariuvek navedeni punim imenom i prezimenom i svi uvek s godinamaro|ewa i eventualno smrti, a wihova pomenuta dela uvek su od-re|ena i godinom izdawa, {to je pokazateq po{tovawa ànrov-skih pravila pisawa i preciznosti i potpunosti koja se sve re|esre}e, naro~ito u anglo-ameri~kom spisateqstvu.

Re~nik pravne teorije Brajana Biksa sadrì tri stotinepedeset obra|enih odrednica i jo{ neke samo upu}uju}e, ali jebroj pojmova koji rasvetqava mnogo ve}i. On je po obimu verovat-no vi{e no dvostruko mawi od tako|e oksfordskog i na isti na~inautorskog Re~nika filozofije Sajmona Blekburna, ali kao i on-- i, uostalom, svaki drugi kvalitetan re~nik ovog i sli~nog tipa-- moè se ~itati i od korica do korica, redom, i bez posebnogpovoda i potrebe da se konsultuje, ve} prosto da se vlastito znawepro{iri i(li) proveri.



239

Gustav RadbruchRechtsphilosophische Tagesfragen(Vorlesungsmanuskript Kiel, Sommersemester 1919, Hrsg. von Hidehiko Adachi

und Nils Teifke, Nomos Verlagsgesellschaft, Baden-Baden 2004, str. 93).

Neposredno po okon~awu Prvog svetskog rata, Gustav Rad-bruh je 12. maja 1919. godine bio pozvan za vanrednog profesoraPravnog fakulteta u Kilu, da bi veoma brzo, ve} 24. oktobra tegodine, bio imenovan za redovnog profesora. Wegova prva nastav-ni~ka delatnost, koja je otpo~ela 24. maja 1919, bila su predavawapod naslovom ,,Pravnofilozofska dnevna pitawa‘‘. Po{to je let-wi semestar ve} bio zapo~eo, ta predavawa mogla su da obuhvatesvega osam ~asova, tj. da obrade osam pravnofilozofskih tema,{to se u neku ruku moè smatrati i sre}nom okolno{}u, budu}ida je na taj na~in ~itava Radbruhova pravnofilozofska koncep-cija iz tog vremena mogla da bude izloèna sasvim saèto, namalom broju stranica. Tekst tih predavawa je sa~uvan i nalazi seu Rukopisnom odeqewu hajdelber{ke Univerzitetske biblioteke.Nedavno je postao dostupan zainteresovanoj nau~noj i {iroj prav-ni~koj javnosti, jer su ga za {tampu vrlo savesno i bri`qivopriredili Hidehiko Adahi i Nils Tajfke, a u svojoj poznatojbiblioteci ,,Studije o filozofiji i teoriji prava‘‘, kao tridesetsedmu svesku, objavio ugledni izdava~ ,,Nomos‘‘ iz Baden-Badena.Pored Radbruhovog teksta, koji nije uvr{ten u wegova Sabranadela (Gustav Radbruch Gesamtausgabe) koja je sa saradnicima prire-dio Radbruhov u~enik (sada ve} pokojni) prof. Artur Kaufman,ta nevelika kwiga sadrì jo{ ,,Uvod prire|iva~â‘‘, kao i wihovenapomene. Naravno, u kwigama ovakve vrste podrazumevaju se imen-ski i predmetni registar. Svi ti ,,propratni‘‘ tekstovi znatnoolak{avaju ~itawe i razumevawe teksta Radbruhovih predavawa.

U svojim kilskim pravnofilozofskim predavawima Radbruhje obradio i slu{aocima izloìo slede}a pitawa: 1. kritikapravnog pozitivizma, 2. pravda, svrha prava i istorijsko stawe, 3.suprotnost u shvatawima o dràvi na tlu socijalizma, 4. indivi-dualnost i nacija u trima shvatawima o dràvi, 5. filozofijarata, 6. ve~ni mir i wegova organizacija, savez naroda, 7. filozo-fija religije, 8. reforma pravnih studija i narodno obrazovawe.

Svako moè lako da uo~i da je tu odista re~ o krupnim izna~ajnim temama pravne filozofije uop{te, pa i one specifi~noRadbruhove. Ono {to je naro~ito va`no i {to tim Radbruhovimpredavawima podaruje upadqivu osobenost, to je metodska odlukada se sva ta pitawa razmotre u sasvim aktuelnom kontekstu i sobzirom na novonastalu istorijsku situaciju. Sa svoje strane, toje, opet, najte{we povezano s Radbruhovim uverewem da je filo-zofija oduvek dobijala podsticaje od neposrednih pitawa dana,polaze}i od wih i ujedno ih transcenduju}i.


240

Pre dolaska u Kil, Radbruh je ve} bio objavio dva zna~ajnadela. To su: Uvod u pravnu nauku (drugo izdawe 1913) i Osnovne

crte filozofije prava (1914). U wima je, razume se, raspravqaoi o pravnoj sigurnosti kao osnovu vaèwa prava i, utoliko, kaova`nom elementu pravne filozofije. U kilskim pravnofilozof-skim predavawima, me|utim, nema nikakvog ukazivawa na pravnusigurnost -- ~udna okolnost koja odmah pada u o~i. Prire|iva~isu to poku{ali da objasne, izme|u ostalog, i time {to u timpredavawima u~ewe o vaèwu prava nije pripadalo uèm temat-skom krugu (upor. str. 27). S druge strane, su{tinski momenat utim predavawima predstavqa Radbruhovo isticawe samostalnogzna~aja prava, ~ime se on uveliko oslobodio uticaja Franca fonLista. Taj samostalni zna~aj prava, po svemu sude}i kod Radbruhaprvi put razmotren upravo u predavawima iz 1919. godine, sastojaose u nagla{avawu pravde kao jednakosti, {to je imalo za posledicui tvrdwu da je ,,pravo ne{to drugo nego puka dràvna ili klasnasamovoqa‘‘ (str. 36).

Ako se ima na umu da je Radbruhov pravnofilozofski razvoji{ao u smeru sve sna`nijeg isticawa pravde, dospev{i do vrhuncau shvatawu da pravo nije ni{ta drugo nego ,,voqa za pravdu‘‘, ondane moè biti nikakve sumwe da se kilska predavawa mogu (i moraju)smatrati va`nim i odlu~nim korakom na razvojnom putu pravnefilozofije jednog od najzna~ajnijih pravnika dvadesetog veka.

Danilo N. Basta

Valtazar Bogi{i}Izabrana djela I-IV(CID, Podgorica i Slu`beni list SCG, Beograd 2004)

Jedva da se moè na}i neki na{ iole obrazovaniji pravnikkoji nije ~uo za Valtazara Bogi{i}a. Ako ni{ta drugo, svakitakav pravnik zna barem to da je Bogi{i} tvorac ,,Op{teg imo-vinskog zakonika za Kwaèvinu Crnu Goru‘‘ iz 1888. godine, togznamenitog kodifikatorskog postignu}a trajnog zna~aja, a neret-ko ume da u pogodnoj prilici navede i onu slikovitu maksimu(,,zakowa~ku izreku‘‘) iz ~l. 1006. tog Zakonika koja kaè: ,,[tose grbo rodi, vrijeme ne ispravi‘‘. Na àlost, tu se naj~e{}e izavr{ava ono {to prose~no obrazovan pravnik zna o ValtazaruBogi{i}u. Duhovni vidokrug takvog pravnika uglavnom ne obuh-vata razgranato i bogato, raznovrsno i opse`no nau~no delo Bo-gi{i}evo. Od tog vidokruga sasvim je udaqena Bogi{i}eva osobe-na metodologija, koja je, ne samo za svoje vreme, veoma moderna.Jer, Bogi{i}eva jurisprudencija (neka taj izraz ovde bude do-


241

pu{ten) proizi{la je iz nau~nih istraìvawa u kojima je ume{noi plodotvorno primewen jedan sloèn epistemolo{ko-metodskipostupak -- istorijski, sociolo{ki i etnolo{ki. Zbog toga je tajurisprudencija u najboqem smislu re~i empirijska, konkretna,usmerena na pravne ~iwenice, usredsre|ena na dinamiku i oblikenarodnog pravnog ìvota, narodnih pravnih obi~aja.

Koliko god da se o Bogi{i}u do sada pisalo, koliko god dasu osvetqavane mnoge strane wegovog ìvota i, pogotovo, wegovedelatnosti, to se ni izdaleka ne moè smatrati dovoqnim. Svakinov nara{taj pravoslova svagda }e imati razloga i potrebe da seokrene misaonom i tematskom obiqu Bogi{i}evog dela. To bi,razume se, uveliko bilo olak{ano, mo`da i dodatno podstaknuto,kada bi postojalo sveobuhvatno izdawe, po mogu}stvu kriti~ko,Bogi{i}evih radova. Na nesre}u, takvog izdawa, koje je Bogi{i}svojim celokupnim delom i te kako zasluìo, jo{ uvek nema. Alikao prvi korak u pravcu takvog izdawa, u neku ruku kao wegovnagove{taj ili wegova prethodnica, mogu se uzeti Bogi{i}evaIzabrana djela u ~etiri obimna toma (preko dve hiqade {tampa-nih stranica), koja su pre dve godine zajedni~ki objavili podgo-ri~ki CID i beogradski Slu`beni list SCG. Wihovu redakcijusa~iwavala su trojica crnogorskih akademika: Branko Pavi}evi},Mijat [ukovi} i Dragan K. Vuk~evi}, te prof. \or|ije Borozan.

Prvi tom, s nadahnutim predgovorom za celokupno izdawe izpera Branka Pavi}evi}a, sadrì Op{ti imovinski zakonik za

Kwaèvinu Crnu Goru, drugi Gra|u u odgovorima iz razli~nih

krajeva Slovenskoga Juga, tre}i, propra}en posebnim predgovoromTomice Nik~evi}a, Pravne obi~aje u Crnoj Gori, Hercegovini i

Albaniji, a ~etvrti Studije i ~lanke. Na kraju ~etvrtog toma dataje i ,,Bibliografija Valtazara Bogi{i}a‘‘ koju je, drè}i se hro-nolo{kog na~ela, sastavila Marija Axi}. U woj su popisana samoBogi{i}eva dela, ali, {to je za àqewe, ne i literatura o wemu.

Nije preterano re}i da su ~etiri toma Bogi{i}evih Izab-

ranih djela zna~ajan izdava~ki poduhvat na koji se do sada, izrazlogâ nepoznatih, no svakako neopravdanih i te{ko shvatqivih,nije obra}ala potrebna pa`wa. Podjednako je, me|utim, va`naokolnost {to sada i ~itaoci i istraìva~i imaju na jednom mestusabrane sve znatnije spise Valtazara Bogi{i}a, ~ime su unap-re|eni uslovi za -- vaqa se nadati -- nov snaàn zamah plodotvornerecepcije wegovog dela. A da je Valtazar Bogi{i}, ~ije je prav-ni~ko delo jedno od najzna~ajnijih i najdalekose`nijih na ~itavomSlovenskom Jugu, odavno steklo status klasi~nog i utoliko neza-obilaznog, zasluìo da mu se pravnici uvek iznova vra}aju, da sena tom bistrom izvoru pravni~ke misli i pravni~ke mudrostineprekidno napajaju, u to ne moè biti ni najmawe sumwe.

Danilo N. Basta


242

AUTORI

Dr Alan Votson, redovni profesor Pravnog fakulteta Univer-ziteta u Xorxiji.

Dr Vesna Klajn-Tati}, vi{i nau~ni saradnik Instituta dru{tve-nih nauka u Beogradu.

Dr Jakov Radi{i}, redovni profesor Pravnog fakulteta Univer-ziteta u Kragujevcu, u penziji.

Dr Aleksandar Molnar, redovni profesor Filozofskog fakulte-ta Univerziteta u Beogradu,

Dr Vladimir Milisavqevi}, docent Filozofskog fakulteta Uni-verziteta u Novom Sadu.

Dr Boìdar Veqkovi}, predava~ na vi{oj Poslovno-komercijal-noj {koli u Cequ.

Mr Goran Markovi}, Bijeqina.

Nikola Bodiroga, asistent-pripravnik Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu.

Dr Marija Dra{ki}, redovni profesor Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu.

Dr Kosta âvo{ki, redovni profesor Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu.

Dr Svetlana Mir~ov, upravnica biblioteke Pravnog fakultetau Beogradu.

Dr Danilo Basta, redovni profesor Pravnog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu.

Dr Dragana Kneì}-Popovi}, redovni profesor Pravnog fakul-teta Univerziteta u Isto~nom Sarajevu.

Dr Aleksandar A. Miqkovi}, vi{i nau~ni saradnik Instituta zasocijalnu politiku, u penziji.

243

Mr Marija Karaniki}, asistent Pravnog fakulteta Univerzitetau Beogradu.

Jovo Cvjetkovi}, publicista iz Beograda.

Zoran Kesi}, asistent-pripravnik Policijske akademije u Beo-gradu.

Mr Tanasije Marinkovi}, asistent Pravnog fakulteta Univerzi-teta u Beogradu.

Mr Goran Dajovi}, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu.

Mr Draèn Cerovi}, asistent Pravnog fakulteta Univerzitetau Podgorici.

Dr Stevan Lili}, redovni profesor Pravnog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu.

Dr Jasminka Hasanbegovi}, vanredni profesor Pravnog fakulte-ta Univerziteta u Beogradu.


244

The Annals of the Faculty of Law in Belgrade

Year LIII, No. 2, 2005, pp. 1--248

UDC 34/35 YU-ISSN 0003--2565

TABLE OF CONTENTS

Editor's Remarks -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 7

ARTICLES

Alan Votson, Lord Mensfild -- Judicial authority or its lack -- -- -- --9

REVIEW ARTICLES

Vesna Klajn-Tati}, Medical, ethical and legal issues with regardto individual and group genetic testing -- -- -- -- -- -- -- -- -- 24

Jakov Radi{i}, Responsibility for damages inflicted on patientthrough the use of injections (Special review ofGerman court practice) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 42

Aleksandar Molnar, Premodern theoretical reflections ofthe relationship between politics and war -- -- -- -- -- -- -- -- 56

Vladimir Milisavljevi}, The struggle for recognition in Hegel'sJena writings -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 71

Boìdar Veljkovi}, Same-sex partnership -- Slovenian legalregulation and public response -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 88

Goran Markovi}, Influence of political parties on developmentof political participation -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 102

Nikola Bodiroga, Third party's objection in enforcementprocedure -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 119

245

DEBATE

Marija Dra{ki}, Another view on religious instruction in stateschools -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 135

Kosta âvo{ki, Elementary ignorance and dishonorabledistortion -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 152

HISTORY OF THE FACULTY OF LAW

Svetlana Mir~ov, On the faith of the library of Nikodim Mila{ -- -- 155

Danilo N. Basta, Dragoljub Jovanovic's ‘‘faculty’’ medallions -- -- -- 160

REVIEWS

Dragana Kneì}-Popovi}, @ika Bujukli}: Forum Romanum --Roman state, law, religion and myths -- -- -- -- -- -- -- -- -- 176

Aleksandar A. Miljkovi}, Boìdar Ferjan~i} i Sima ]irkovi}:Stefan Du{an, king and emperor, 1331--1355 -- -- -- -- -- -- 183

BOOK REVIEWS AND NOTES

David Ibbetson, A Historical Introduction to the Law of Obligations(Oxford University Press, New York, 2001, pp. XLIV + 307)(Marija Karaniki}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 190

Jago{ \ureti}, Socialist Yugoatlantis (Slu`beni glasnik, Belgrade 2005)(Jovo Cvjetkovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 194

Stenli Koen, States of denial (translated by Slobodanka Gli{i}, SamizdatB92, Belgrade 2003)(Zoran Kesi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 198

Zoran R. Tomi}, On constitutional and similar issues(Slu`beni glasnik, Belgrade 2006, 164 pages)(Tanasije Marinkovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 205

Slovenian Law Review (Pravna fakulteta Univerze v Ljubljani,editor Janez Kranjc, vol. I / 1--2, 2004; vol. II / No. 1--2,2005) (Goran Dajovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 214

Dragan Prlja, Stevan Lili} i Miodrag Savovi}, Internet guide forlawyers (Pravnici za demokratiju, 2006) (Draèn Cerovi}) -- 218

246

Joseph Raz, Ethics in the public domain (CID, Podgorica)(Draèn Cerovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 219

Ratko Markovi}, Administrative Law (second edition, ,,Slovo‘‘,Kraljevo 2002, pp. 625); Zoran Tomi}, Administrative Law,(system) (fourth edition ,,Slu`beni list SRJ‘‘, Belgrade 2002,pp. 591) (Stevan Lili}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 222

Vesna Petrovi}, editor, Human Rights in Serbia and Montenegro 2005 --Legal Provisions, Practice and Awareness in the State Unionof Serbia and Montenegro Compared to International HumanRights Standards (Belgrade Centre for Human Rights, Belgrade2006, pp. 500) (Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- 229

Carl Joachim Friedrich, Constitutional democracy -- theory and practicein Europe and America (translated by Pavle Jovanovi} andSvetlana Milo{evi}, CID, Podgorica 2005, pp. 595)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 231

Leonid Pitamic, On the borders of pure legal theory -- An den Grenzender Reinen Rechtslehre (uredil in uvodna študija -- Herausgeberund Einfürungsstudie: Marijan Pavcnik, translated by VeraLamut, Ljubljana, Pravna fakulteta v Ljubljani in Slovenskaakademija znanosti in umetnosti, 2005, pp. 350)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 234

Vera Jani}ijevi}, Plato and the tyrants -- Plato's journeys to Syracuse(Pe{i} i sinovi, Belgrade 2004, 125 pp.); Vera Jani}ijevi},Gods' favourites -- Aristotle and Alexander the Great(Pe{i} i sinovi, Belgrade 2006, 130 pp.)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 237

Brian H. Bix, A Dictionary of Legal Theory (Oxford UniversityPress, New York 2004, 227 pp.)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 238

Gustav Radbruch, Rechtsphilosophische Tagesfragen.Vorlesungsmanuskript Kiel, Sommersemester 1919, Hrsg.von Hidehiko Adachi und Nils Teifke (NomosVerlagsgesellschaft, Baden-Baden 2004, 93 pp.)(Danilo N. Basta) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 240

Valtazar Bogi{i}, Selected works I--IV (CID, Podgoricai Slu`beni list SCG, Belgrade 2004)(Danilo N. Basta) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 241

AUTHORS -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 243

247

CIP -- Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

343

ANALI Pravnog fakulteta u Beogradu : ~asopisza pravne i dru{tvene nauke / glavni urednik DaniloN. Basta. -- God. 2, br. 1 (1953)-- . -- Pravnifakultet Univerziteta u Beogradu, 1953-- (Beograd :Dosije). -- 24 cm

ISSN 0003-2565 = Anali Pravnog fakulteta u BeograduCOBISS.SR-ID 6016514

Documents

Godina , br. 1, 2006, str. 1--248(Wise).1 Moja argumentacija, ukoliko bude ubedqiva, podriva os-nove ove kwige. Verovatno najpoznatija sudska odluka u engleskom pravu je ona koju je