Godina XVI broj 101 Lazarevac, jul 2009. SINDIKALAC · ra, koji je trajao daleko vi{e nego {to je bilo predvi|eno, novi direktor "Kolubare" in-formisao je sindikalne pove-renike o

KolubarskiKolubarski

SINDIKALAC

E P S

Godina XVI . broj 101 . Lazarevac, jul 2009.

RUDARSKA SLAVA-SVETI PROKOPIJE

Dan rudara Sveti Prokopije, u "Kolubari" obeleèn je i ove godine 21. jula,prigodno i skromno.

Po ve} ustaqenom obi~aju, lomqewe slavskog kola~a obavqeno je u Baro{eva~koj crkvi.Posle toga ,pred-

stavnici Sindikalne organizacije "Povr{inski kopovi" i gosti,odali su po~ast i poloìli vence na spomen

plo~u rudarima {trajka~ima iz 1939.godine.

Podse}awa radi,tradicija obeleàvawa dana Svetog Prokopija stara je vi{e od sto godina.

Po~etkom dvadesetog veka ,Sewski Rudnik, zauzimao je mesto najve}eg i najperspektivnijeg rudnika mrkog

ugqa u Srbiji. Dana 21.jula 1903.godine dogodila se velika rudarska nesre}a u kojoj je cela smena rudara nastra-

dala. Povodom tog tragi~nog doga|aja ,1906.godine podignuta je u blizini rudnika ,crkva Svetog Prokopija,jer

se nesre}a dogodila ba{ na dan tog sveca i od tada ,taj datum je obeleàvan kao dan rudara. Samo petnaestak

dana posle tragedije,6.avgusta iste godine,organ izovan je {trajk u Sewskom Rudniku koji je trajao devet dana

u znak protesta zbog pomenute nesre}e. Zbog tog {trajka ,za vreme komunizma,dan rudara je bio zamewen i ume-

sto 21.jula rudarski praznik postao je 6.avgust.

Krajem devedesetih godina,Sveti Prokopije,za{titnik rudara,ponovo se "vra}a" i 21.jul opet postaje ru-

darska slava.

Z.̂ .

1Kolubarski SINDIKALAC

NOVI DIREKTOR SA SINDIKATOM "KOLUBARA"

Ve} drugog dana po dolasku na mesto direktora "Kolubare", gos-podin Neboj{a ]eran odrào je u ponedeqak, 13. jula, sastanak sa predstavnicima Sindikata "Ko-lubara". Sastanku je prisustvo-vao i Milan \or|evi}, predsed-nik Sindikata radnika EPS-a.

Tokom otvorenog razgovo-ra, koji je trajao daleko vi{e nego {to je bilo predvi|eno, novi direktor "Kolubare" in-formisao je sindikalne pove-renike o svojim planovima koje namerava da realizuje u ciqu efikasnijeg i boqeg poslovawa Preduze}a isti~u}i, pri tom, da je i do sada "Kolubara" bila sinonim za ispuwewe planova u proizvodwi. Naglasio je da za-posleni ne treba da strahuju od otkaza, odnosno, otpu{tawa, ali da }e do odre|enih preraspodela sigurno do}i, u svrhu dodatnog upo{qavawa zaposlenih, i to

po~ev{i od Poslovodnog odbora "Kolubare", pa na niè.

Striktno po{tovawe zakon-skih okvira u radu, kako je nagla-sio direktor ]eran, najva`niji je princip kojeg }e se dràti. Tako|e, stru~nost, profesional-nost i rezultati rada, bi}e iznad bilo kakve politi~ke pripadno-sti pri imenovawu saradnika i

personalnih promena kojih }e ve-rovatno biti u rukovode}oj struk-turi ovog Privrednog Dru{tva.

Sa jedinim reprezentativ-nim Sindikatom u "Kolubari", Sindikalnom organizacijom "Kolubara", kako je rekao gospo-din Neboj{a ]eran, namerava da kroz partnerski odnos unapredi poslovawe, a konstruktivnim di-

2 Kolubarski SINDIKALAC

jalogom i zajedni~kim naporima, nastoja}e da se u {to ve}oj meri poboq{a materijalni poloàj zaposlenih.

Miodrag Rankovi}, predsed-nik Sindikata "Kolubara", in-formisao je novog direktora o dosada{wim aktivnostima Sin-dikata, o postignutim rezulta-tima, ali i o onome {to treba uraditi ve} narednih meseci, nagla{avaju}i pri tom sistema-tizaciju radnih mesta u "Koluba-ri", novi Kolektivni ugovor, ve}u za{titu radnika u proizvodwi i iznalaèwe na~ina da se i u uslo-vima ekonomske krize upravo wima omogu}i poboq{awe mate-rijalnog statusa.

@ikica \or|evi} detaqni-je se osvrnuo na niz proble-

ma koji se ti~u zaposlenih na "Povr{inskim kopovima", naro~ito na nedostatak proi-zvodnih radnika, i to upravo onih koji rade na najteìm po-slovima. Prema wegovim re~ima, dobrom poslovnom politikom, uvaàvaju}i inicijativu Sin-dikata, pravi~nijom preraspo-

delom i vra}awem odre|ene mase koeficijenata radnicima u pro-izvodwi, veoma brzo wihov rad moè biti vi{e vrednovan nego do sada, bar pribli`no koliko zasluùju.

Milan \or|evi}, kao predsed-nik Sindikata radnika EPS-a, ali i kao predsednik Sindikata "Povr{inskih kopova", izloìo je najva`nije budu}e aktivnosti Organizacije na ~ijem je ~elu. Najpre, potrebno je uraditi Po-seban kolektivni ugovor za sve radnike EPS-a. Pored okon~awa posla oko beneficija, skra}ewa radnog vremena koje se ve} pri-mewuje u pojedinim Privrednim Dru{tvima u EPS-u, \or|evi} je naveo i niz drugih problema i po-slova koje treba uraditi u "Kolu-bari", ali i u EPS-u, istovremeno

iznose}i i konkretne predloge i re{ewa koja mogu i, kako je ista-kao, treba da budu primewena.

Mirjana Markovi}, predsed-nica Sindikata "Metala", govo-rila je o najve}im problemima sa kojima su suo~eni radnici ovog Privrednog Dru{tva, kao i o

sindikalnim aktivnostima koje su do sada postignute.

Nepostojawe Osniva~kog akta, novi Kolektivni ugovor koji tre-ba da se potpi{e do kraja godine i niz drugih otvorenih pitawa, razlog su {to je od direktora ]erana zatraìla {to hitniji sa-stanak koji bi bio posve}en samo problematici vezanoj za "Me-tal".

Prvi zvani~ni sastanak novog direktora "Kolubare" Neboj{e ]erana sa predstavnicima Sin-dikata "Kolubare" i EPS-a, pro-tekao je u otvorenoj atmosferi. Op{ti utisak posle prvog susre-ta sa novoimenovanim direkto-rom je pozitivan. Da li }e tako i ostati, vreme }e vrlo brzo poka-zati. Pri tom, vredi jo{ jednom

ponoviti direktorove re~i da zaposleni, posebno oni u proi-zvodwi, nemaju razloga za strah!

Z. ôli}


@IKICA \OR\EVI], ZAMENIK PREDSEDNIKA SINDIKATA "KOPOVA"

DOKLE PO RADNICIMA U PROIZVODWI?!

Vlada kao da nesvesno ili pak svesno se~e granu na kojoj sedi. Oni koji najvi{e rade moraju

opet, po ko zna koji put podneti najve}i teret i ove krize.

Situacija na "Povr{inskim kopovima" nikada se nije mogla nazvati ruì~astom, bilo da je re~ o uslovima rada, nedostatku radne snage, degradirawu proi-zvodnog rada, stawu mehanizaci-je, ogromnim naporima koji se u svim vremenskim uslovima ulaù zarad sve ve}e i ve}e proizvodwe. Posebno ne moè dobiti epitet "ruì~aste" sada, kada se svemu ovome doda i uticaj svetske eko-nomske krize i, u vezi sa wom (a mo`da i nezavisno od we), najno-vije mere republi~ke Vlade ko-jima se ograni~avaju i oporezuju zarade odre|enih kategorija za-poslenih.

Kako se u takvoj situaciji snalaze radnici i {ta se moè

i mora preduzeti da se sve to {to bezbolnije prebrodi, upi-tali smo @ikicu \or|evi}a, za-menika predsed-nika Sindikata "P o v r { i n s k i h kopova".

- A k t u e l n i trenutak u celoj dràvi je kata-strofalan, kaè \or|evi}. Pri-sutna je totalna nebriga za radni-ke koji proizvode, uvedeni su porezi na zarade, {to je jo{ jedan atak na rad. Svrstali su nas u kategoriju javnog sekto-ra, a nigde se ne pomiwe da pro-izvodimo 30 miliona tona ugqa i da to neko mora da iskopa, kao {to moraju da se iskopaju i ogro-mne koli~ine jalovine, da bi se proizvela struja koja se sada prodaje na inostranom trì{tu u bescewe.

Neshvatqivo je ogromno nerazumevawe Vlade prema Pre-duze}u koje puni buxet, a opore-zovano je, {to je dodatni priti-sak na radnike. Pri tom, neki delovi javnog sektora, koji ùtu banku ne daju u buxet, izuzeti su od ovog poreza.

@ikica \or|evi} isti~e da se svakako moè razumeti i da je

svetska kriza i da su problemi u dràvi ogromni. Me|utim, ne moè se prihvatiti da stalno najve}i teret svake krize mora-ju podneti radnici. Trenutno je plata zamrznuta na proseku janu-ar-februar i na osnovu toga do-bijena je odre|ena nov~ana masa za zarade u "Kolubari". Me|utim, ona se mora pravilno raspore-diti, tako da adekvatno budu pla}eni radnici u proizvodwi, koji nose najve}i teret ogromnih poslova na svim povr{inskim otkopima.

-Ono {to moramo hitno da uradimo je da odvojimo proi-zvodwu od neproizvodnih delo-


va, kaè na{ sagovornik. To je mo`da malo nepopularna, ali i nu`na mera. Sama preraspodela koeficijenata je veliki posao, ali mora hitno da se zapo~ne, da bi se stimulisali qudi u pro-izvodwi, ali i da bi se oni koji nisu dovoqno uposleni u nepro-izvodnim delovima, motivisali da pre|u u proizvodwu, jer tamo nedostaje ogroman broj radni-ka.

\or|evi} isti~e da tre-nutno veliki broj qudi odla-zi u penziju, a na wihova mesta se ne primaju novi radnici. Ako je to ve} tako, postavqa se logi~no pitawe {ta se de{ava sa koeficijentima tih penzionera. Stav Sindi-kata u vezi sa ovim je, kako kaè \or|evi}, da te koefi-cijente, ako se ve} ne primaju novi radnici, treba raspode-liti u proizvodwu.

Bez obzira na sve te{ko}e,

"Kolubara" radi pu-nim kapacitetom, i to zahvaquju}i pre svega nadqudskim naporima proizvodnih radnika.

-Razo~aran sam zbog ~iwenice da ove probleme niko ne ra-zume, nagla{ava @ikica \or|evi}. Ni-sam siguran da imamo prave sagovornike ni ovde u "Kolubari", a kamoli u Beogradu. Poslovodstvo, koje tako|e treba u izve-snoj meri da se bori za interese radnika, inertno je. Ako su se izborili za svoje so-lidne koeficijente, moraju i za radnike u proizvodwi. Ne mogu

vi{e pro}i pri~e da se oni ni{ta ne pitaju.

Jedan od problema je i to {to su u postoje}u masu za zarade ura~unati i prekovremeni sati, a wih je mnogo, ba{ zbog veli-kog nedostatka qudstva. Ti sati moraju se platiti, ako dràvi treba ova proizvodwa. Ako joj ne treba, onda i ne moramo da radi-

mo prekovremeno. Re{ewe ovog problema bilo bi u odvajawu pre-kovremenog rada iz nov~ane mase za zarade.

Usled velikih napora koji-ma su izloèni, radnici se sve vi{e i povre|uju na poslu. Mnogo puta je ve} pri~ano o tome u kako enormnim uslovima se radi na ko-povima, gde su zimi temperature izuzetno niske, a leti se pewu i do 50-60 stepeni, jer su na ugqu uvek za desetak stepeni vi{e nego na drugim mestima. Zato \or|evi} i isti~e da je àlosno kako nadle`ni to ne vide i ne ra-zumeju, ve} stalno potenciraju da ovde ima nekih 400-500 radnika vi{e nego {to je predvi|eno ne-kom wihovom zvani~nom {emom. I to tamo gde je stalno prisutan nedostatak radne snage.

Ipak, na{ sagovornik ve-ruje da je dogovorom mogu}e na}i re{ewe i za ove probleme. Tako|e, nada se da }e se kroz novu sistematizaciju i organizacionu {emu stvoriti uslovi za adekvat-nije stimulisawe proizvodnih radnika.

D. Kati}


REHABILITACIJA RADNIKA

Desetodnevnu rehabili-taciju ove godine mo}i }e da koristi ukupno 900 radnika. Ovaj broj odre|en je na osnovu raspoloìvih sredstava koja se po Kolektivnom ugovoru izdvaja-ju za tu svrhu.

Prema prilivu sredstava, ura|en je procentualni raspored broja korisnika po delovima pre-duze}a. Tako }e "Povr{inski ko-povi" na rehabilitaciju mo}i da po{aqu 507 radnika, "Preradi" je pripalo 133 mesta, a "Metalu" 115. Ukupno 61 radnik Direkcije "Kolubare", a 33 radnika "Uslu-ga", i}i }e ove godine na rehabi-litaciju. "Gra|evinar" }e mo}i da po{aqe 24, "Ugostiteqstvo" 16, a "Univerzal" 11 zaposlenih.

Ugovori su potpisani sa {est bawa, i to sa Vrwa~kom Bawom, Bawom Koviqa~om, Prolom Bawom, Sokobawom, Ni{kom Bawom i "Seltersom" iz Mlade-novca.

Prva sa rehabilitacijom "startuje" Bawa Koviqa~a, i to

sa pet smena u slede}im terminima: prva smena je od 29. avgusta do 8. sep-tembra, druga od 8. do 18. septembra, tre}a smena traje od 18. do 28. sep-tembra. êtvrta smena po~iwe 28. septembra i zavr{ava se 8. oktobra, a posledwa, peta, traje od 8. do 18. oktobra.

Za rehabilitaci-ju u Vrwa~koj Bawi predvi|ene su ~etiri smene i to u trajawu od 1. do 11. septembra, od 11. do 21. septembra, za-tim od 21. septembra do 1. oktobra i od 1. do 11. oktobra.

U Prolom Bawi bo-ravi}e jedna smena radnika, u terminu od 8. do 18. septembra.

Za oporavak u Sokobawi obezbe|ene su tri smene i to u trajawu od 8. do 18. septembra, od 18. do 28. septembra i od 28. sep-tembra do 8. oktobra.

Na reha-bilitaciju u Ni{ku Bawu radnici mogu da idu u dve sme-ne, u terminima od 5. do 15. ok-tobra i od 15. do 25. oktobra.

^ e t i r i smene rezervi-sane su za reha-bi l i t a c ion i

oporavak u "Seltersu", i to po slede}em rasporedu: prva smena traje od 14. do 24. septembra, dru-ga od 24. septembra do 4. oktobra, tre}a je od 4. do 14. oktobra i po-sledwa od 14. do 24. oktobra.

Predvi|eno je da upis kori-snika rehabilitacije traje do kraja juna, da bi zatim sre|ivawe spiskova, overa uputa u Domu zdravqa u Lazarevcu i sve ostalo {to je neophodno oko organiza-cije, bilo zavr{eno do sredine jula.

D. Kati}


O REKREACIJI I REHABILITACIJI RADNIKA "POVR[INSKIH KOPOVA"

PROLE]NA REKREACIJA USPE[NO SPROVEDENA

Do sada, rekreaciju je iskoristilo blizu 700 radnika "Povr{inskih kopova". Zbog velikog

interesovawa, Bjela je pro{irena za jo{ jednu smenu. Pored predvi|enog broja, za rehabilit-

aciju je ostavqen jedan broj mesta u rezervi za sve kojima je neophodan bawski oporavak.

Na nedavno odrànoj sednici Odbora sindikata "Povr{inskih kopova", izre~ene su brojne po-hvale na ra~un rada Resora za sport, rekreaciju i kulturu ovog dela Preduze}a. Povod za to su odli~na organizacija, kao i rea-lizacija rekreacija i rehabili-tacionih le~ewa radnika.

Najve}e zasluge pripada-ju predsedniku ovog Resora, Radetu Stoji}u, sa kojim smo, iskoristiv{i momenat, porazgo-varali o planovima, destinaci-jama i broju radnika predvi|enih za ovu godinu.

- [to se ti~e prole}ne re-kreacije za 2009. godinu, odabra-no je osam destinacija, a to su Vrwa~ka Bawa, Zlatibor, Budva, Bjela i ~etiri mesta u Gr~koj-Olimpik Bi~, Paralia, Pefko-hori i Tasos, nagla{ava Stoji}.

Bjelu smo uspeli da pro{irimo za jo{ jednu smenu tako da su svi koji su bili zainteresovani dobili èqenu destinaciju i traèni termin.

Rekreaciju je iskoristilo oko 700 qudi. Od toga je u Vrwa~ku Bawu i{lo 62 radnika, na Zlati-bor 114, u Budvu 127, Bjelu 127 i u Gr~ku blizu 270 zaposlenih.

Po re~ima na{eg sagovornika, ve}ih primedbi nije bilo, osim na jedan od dva ponu|ena resto-rana na Tasosu gde je hrana bila slabija. Me|utim, kako navodi, predsednik Sindikata "Koluba-ra" je odmah intervenisao tako da se situacija ubrzo popravila.

- Jesewa rekreacija po~iwe od septembra i planirane su, osim Vrwa~ke Bawe, iste destinacije kao u prole}noj.

Upis radnika "Povr{inskih kopova" za rehabilitaciju uve-liko je u toku i traje do 15.jula. Uz ostale nalaze, neophodno je priloìti i potvrdu lekara za kori{}ewe odre|ene bawe. Kako Stoji} isti~e, na prethodnom Odboru, rehabilitacije su podeqene u odnosu na broj zaposlenih po rad-

nim jedinicama. Na osnovu toga je "Direkcija", koja ima najmawi broj beneficiranih radnih me-sta, dobila 30, Poqe "B" 45, "Ta-mnava-Zapadno poqe" 64, "Tamna-va-Isto~no poqe" 89, "Pomo}na mehanizacija" 102, a Poqe "D" 177 mesta.

- Za ovu godinu planirano je 507 mesta za rehabilitaciono le~ewe na{ih radnika, navodi na{ sagovornik. Po pravilni-ku, radnici koji su u zadwe dve godine koristili bawu, ne mogu koristiti i tre}i put uzasto-pno. Me|utim, kako imamo veli-ki broj zaposlenih koji rade na


oteànim radnim mestima, kao i onih koji su imali teè po-vrede na radu, jedan broj mesta je ostavqen u rezervi. Kod ova-kvih slu~ajeva ne}emo se strogo pridràvati pravila jer je tim qudima zaista neophodan bawski oporavak.

Destinacije koje su u ponudi za rehabilitaciju su Vrwa~ka Bawa, Bawa Koviqa~a, Prolom Bawa, Sokobawa, Ni{ka Bawa i "Selters" u Mladenovcu. Kako isti~e Rade Stoji}, najve}e interesovawe, kao i prethodnih godina, vlada za Vrwa~ku Bawu i Koviqa~u koje imaju veli-ke kapacitete za sme{taj i boravak svojih korisni-

ka.

Na kraju ovog razgovora, na{ sagovornik poru~uje svim rad-nicima da, u slu~aju bilo kakvih primedbi ili problema u toku kori{}ewa rekreacija i rehabi-litacija, odmah o tome obaveste

nadleàn Resor. Na taj na~in }e eventualni nedostaci biti brzo otkloweni, a sve u ciqu {to boqeg i kvalitetnijeg boravka radnika.

M. Jo{anov

FOND SOLIDARNOSTI SOK-A

POMO] SVIMA UPRKOS TE[KO]AMA

Od po~etka godine, Fond solidarnosti izdvojio je preko deset miliona dinara za pomo} i

le~ewe obolelih radnika.

Sve ve}i broj obolelih radni-ka i ~lanova wihovih porodica, kao i visoki tro{kovi le~ewa, u posledwe vreme dodatno su opte-retili, ionako ograni~ena, fi-nansijska sredstva Fonda soli-darnosti Sindikata "Kolubara".

Prema podacima dobijenim od novoizabranog predsedni-ka Upravnog odbora, Dragana Bela}evi}a, od po~etka godine do polovine maja ukupno je raz-matrano 910 molbi. Odobrena je nov~ana pomo} u iznosu od preko

{est miliona dinara i upla}eno preko dva miliona dinara na osnovu profaktura. Tako|e je za obavqene preglede na VMA, na osnovu izdatih uputa, upla}eno blizu 2,5 miliona dinara.

O celokupnoj situaciji, pred-sednik Upravnog odbora kaè slede}e:

- Do sada se Fond finan-sirao iskqu~ivo iz ~lanari-ne Sindikata. U finansijske pote{ko}e smo zapali iz razlo-

ga {to su tro{kovi le~ewa na VMA bili previsoki, a kretali su se, u pojedinim slu~ajevima, izme|u 200 i 600 hiqada dinara po ra~unu. Me|utim, re{ewa sva-kako ima. Naime, uz pomo} pred-sednika Sindikata "Kolubare", Miodraga Rankovi}a, za nov~anu pomo} obratili smo se direk-toru RB "Kolubara", Vladanu Jovi~i}u. O~ekujemo da }e nam iza}i u susret, jer je ovo prvi put da mu se obra}amo na ovaj na~in.

Kako Dragan Bela}evi}


daqe isti~e, ugovor sa VMA je u fazi produèwa, s tim {to }e sadràti izvesne promene. To se, najpre, odnosi na mogu}nost pre-gleda i le~ewa u ovoj zdravstve-noj ustanovi samo najhitnijim i najteìm pacijentima, kao i kod

te{kih povreda na radu. Krite-rijumi, po kojima su do sada kori-snici Fonda upu}ivani na VMA, ubudu}e }e biti znatno stroì.

Problem, dakle, postoji i u Domu zdravqa Lazarevac gde su lekari op{te prakse, znaju}i da Sindikat "Kolubare" ima ugo-vor sa VMA, po automatizmu iz-davali upute za ovu ustanovu. Po re~ima na{eg sagovornika, jedno od re{ewa bi}e dogovor koji }e predsednik Sindikata poku{ati da postigne sa direktorom Doma zdravqa. A dogovor }e podrazume-vati da lekari ubudu}e sami pro-cewuju i, u skladu sa pregledima koje treba obaviti, prosle|uju pacijente u ostale zdravstve-ne ustanove kao {to su KBC "Beànijska kosa", "Dragi{a Mi{ovi}", "Klini~ki centar Srbije"...

Sednice Fonda odràvaju se redovno svakog petka. ^lanovi zajedno razmatraju molbe kojih je, na àlost, sve vi{e-u proseku 60 po sednici, {to je za oko 30 odsto vi{e nego pro{le godine.

- Veliki broj podnetih mo-lbi govori o tome da su i bole-sti tako|e sve brojnije, navodi Dragan Bela}evi}. Naro~ito su u porastu karcinomi i sr~ana oboqewa, a u zadwe vreme nam se sve ~e{}e obra}aju qudi sa nefrolo{kim, urolo{kim pro-blemima, dijabetesom, du{evnim bolestima... @ene sve ~e{}e oboqevaju od poreme}aja rada {titne `lezde, a kod dece je naj~e{}a astma. Za bawsko le~ewe dece izdvajaju se znatna sredstva.

Mladi qudi sve ~e{}e pate od bolesti zavisnosti, pre svega narkomanije i za wihovo le~ewe tako|e izdvajamo odre|ena sred-stva. Me|utim, ne prihvatamo sve slu~ajeve, jer postoje pravi-la, pa molbe uvaàvamo samo uz potpunu dokumentaciju.

Ipak, kako kaè na{ sagovor-nik, ~lanovi Fonda, zajedno sa wim na ~elu, zaista vode ra~una o tome da svima iza|u u susret. Tako|e imaju u vidu da im se ne ponavqaju isti qudi, ve} da po-mognu svima koji im se, iz oprav-

danih razloga, obrate za pomo}. Napomenimo jo{ da, pored Dra-gana Bela}evi}a, Upravni od-bor Fonda solidarnosti Sin-dikata "Kolubara" ~ine: Milan \or|evi} ("Tamnava-Zapadno poqe"), zamenik predsednika, Milan Draì} ("Prerada"), Neboj{a @uwi} ("Prerada"), Miodrag Savi} ("Metal"), êdo-mir Stanisavqevi} ("Univer-zal"), Radivojka @ivanovi} ("Direkcija"), Velimir Gospa-vi} ("Usluge"), Radmila Ratko-vi} ("Ugostiteqstvo") i Jelena Filipovi} ("KGL").

M. Jo{anov


FOND SOLIDARNOSTI KOPOVA

POVE]AN BROJ PODNOSIOCA MOLBI

Na sednicama Fonda "Povr{inskih kopova" u proteklih {est meseci razmatrano je preko

hiqadu molbi {to je za oko deset odsto vi{e nego pro{le godine. Novim Pravilnikom o

radu, u odre|enoj meri su poo{treni kriterijumi za odobravawe pomo}i.

U proteklih {est meseci, Upravni odbor Fonda solidar-nosti Sindikata "Povr{inskih

kopova" imao je, po ve} ustaqe-noj praksi, pune ruke posla. U ovom periodu, na sednicama koje se, kao i ranije, odràvaju jed-nom mese~no, razmotreno je pre-ko hiqadu molbi, od ~ega je vi{e od 900 pozitivno re{eno.

Za le~ewe radnika i ~lanova wihovih porodica izdvojeno je ne{to preko devet miliona di-nara. U isto vreme, na VMA je poslato blizu 250 radnika i za wihovo le~ewe utro{eno je oko ~etiri miliona dinara.

Kako saznajemo od Branka

Stanojevi}a, predsednika Uprav-nog odbora ovog Fonda, na VMA se {aqu samo teì slu~ajevi,

kao {to su operacije {titne `lezde (od koje naj~e{}e oboqe-vaju ène), zatim, operacije srca i prostate, kao i pacijenti sa mo`danim udarom. Osim toga, u ovu Medicinsku ustanovu idu i radnici, ili ~lanovi wihove porodice, koji su tamo zapo~eli le~ewe karcinoma, odnosno, pri-maju hemoterapije. Treba nagla-siti da ovaj Fond ne daje upute za kontrolne preglede na VMA.

Novim Pravilnikom o radu ovog Fonda, u odre|enoj meri su poo{treni kriterijumi za odobravawe pomo}i, a za neke

slu~ajeve i ta~no precizirani iznosi sredstava koji se ispla}uju bolesnim radnicima. Tako se, re-

cimo, za kupovinu nao~ara odo-brava iznos od 7.000,00 dinara, s tim {to se, kad su u pitawu deca, daje novac bez obzira na visinu dioptrije, a za odrasle u obzir se uzimaju dioptrije od plus i minus tri pa navi{e. Kada je re~ o fiksnim protezama, suma koja se daje za wihovu kupovinu je 16.000,00 dinara za jednu protezu, i to deci do 18 godina starosti.

Ina~e, ostale vrste stomatolo{kih usluga se ne pla}aju, kao ni le~ewe alter-nativnom medicinom. Sredstva se ne daju ni za le~ewe bolesti


zavisnosti. Tako|e, ukinuto je pla}awe za{titnih vakcina za decu. Ne nadokna|uju se ni

tro{kovi le~ewa i operacija obavqenih u privatnim ordina-cijama osim, naravno, ako Uprav-ni odbor ne donese druga~iju od-luku.

Prema re~ima predsednika Upravnog odbora Fonda solidarn-soti Sindikata "Povr{inskih kopova", za jedan poku{aj vante-

lesne oplodwe daju se sredstva u visini prose~ne zarade u "Kolu-bari". Za slu{ni aparat odobra-

va se do 50 procenata od wegove cene, s tim {to radnik mora do-neti potvrdu da je jedan aparat dobio preko republi~kog Zavoda za zdravstveno osigurawe. Lapa-raskopske operacije tako|e se pla}aju 50 odsto od ukupne cene, osim u slu~ajevima kada je takva vrsta intervencije indikovana

zbog neke druge dijagnoze (dija-betes, oboqewe srca i sli~no), i u tim slu~ajevima odobrava se 80 procenata od wenog iznosa.

-Radnici se za pomo} mogu obratiti dva do tri puta godi{we, a vi{e od toga samo u teìm slu~ajevima, ako Upravni odbor proceni da je to neophodno, kaè Branko Stanojevi}. Pri tom se u obzir uzima visina pret-hodno odobrenih sredstava, vrsta oboqewa ili povreda, kao i eko-nomski status podnosioca molbe. Moram i ovom prilikom da na-glasim da se molbe predaju do 10. u mesecu i to u sindikalim kan-celarijama na punktovima. Sed-nice se odràvaju oko 15. u mese-cu, a isplate su dva dana kasnije. Kao i do sada, u radu nam mnogo pomaè dr Olivera Mladenovi}, koja pregleda sve prispele molbe, daje svoje predloge i sugestije i prisustvuje sednicama Upravnog odbora, zajedno sa socijalnom radnicom Dragicom Radosavqe-vi}.

Stanojevi} nagla{ava da rad-nici koji se obra}aju za le~ewe na VMA treba na vreme, odnosno, pre sednice da predaju molbe,

kako bi na sednici mogla da se donese odluka. Prema wegovim re~ima, od stoti-nak molbi, koliko obi~no bude na sednicama, bar tri-~etiri su povrede na radu i to uglavnom mla|ih radni-ka sa desetak godina staà.

Ina~e, u odnosu na isti period pro{le go-dine, broj molbi pove}an je za oko deset procenata, a srazmerno tome i sredstva izdvojena za le~ewe.

D. Kati}

FOND KOPOVA

Iz sredstava Fonda solidarnosti Sindikata

"Povr{inskih kopova" ispla}uje se i polovina pomo}i na osnovu

izvoda iz Kwige novoro|ene dece, Kwige umrlih ~lanova porodice,

kao i pomo} porodicama umrlih radnika.

U proteklih {est meseci, za novoro|enu decu ispla}ena

su sredstva u iznosu od 240.000,00 dinara, a na osnovu umrlica za

~lanove porodica radnika 192.000,00 dinara.

Po osnovu pomo}i koja se daje porodici za slu~aj smrti rad-

nika, sa ra~una Fonda solidarnosti Sindikata "Povr{inskih

kopova" ispla}ena je suma od 180.500,00 dinara.

U svim ovim slu~ajevima, ostatak pomo}i od 50 odsto

ispla}uje se sa sindikalnog ra~una, na osnovu odluka Izvr{nog od-

bora ove Organizacije.


SA SEDNICE UGQARA

JEDNOGLASNO PRIHA]EN PREDLOG "KOLUBARE"

- "Logi~no je i najboqe da predsednik ugqarskog sektora bude iz Kolubare. Tako|e sa Mila-

nom \or|evi}em na ~elu EPS-a postali smo jedinstvena i sna`na organizacija", naglasio je

Tomislav Mili}evi}.

Konstitutivnoj sednici Ko-ordinacionog odbora ugqarskog sektora, koja je odràna 17. juna u Baro{evcu, prisustvovao je i Tomislav Mili}evi}, predsed-nik Sindikata "Kosovo" Obi-li}. Iskoristili smo priliku da sa wim porazgovaramo o tome {ta se u ovom trenutku, kao i u budu}nosti, o~ekuje od ove Koor-dinacije i kakvi su wegovi utisci o sada{wem radu Sindikata rad-nika EPS-a. Naravno, neizbe`no je bilo i pitawe poloàja radni-ka EPS-a sa Kosova i Metohije.

-Sindikat "Kosova" sa zado-

voqstvom je prihvatio predlog da novi predsednik Koordina-cije ugqara bude iz "Kolubare", kaè Mili}evi}. Kao najve}a i najja~a Organizacija u EPS-u, mislim da je sasvim logi~no da upravo "Kolubara" vodi ovu Ko-ordinaciju. Mora se priznati da je u prethodnom periodu ugqar-ski sektor bio u podre|enom poloàju u odnosu na ostale u EPS-u. Smatram da je to posle-dica lo{e vo|ene sindikalne po-litike prethodnog rukovodstva.

Na{ sagovornik o~ekuje da ova Koordinacija u narednom periodu

u {to ve}oj meri brani interese ugqara, da uzdigne ovaj sektor na vi{i nivo, a posebno ruda-re kao neposredne proizvo|a~e. Veliki zna~aj Koordinacioni odbor ugqara ima}e, kako kaè Mili}evi}, za radnike sa Koso-va i Metohije, ali i za rudare iz "Podzemne eksploatacije", koji tako|e imaju velikih problema. Naravno, ne}e biti zanemareni ni interesi rudara iz ostalih de-lova EPS-a.

[to se ti~e radnika sa Koso-va, situacija je i daqe nepromewe-na. O tome Tomislav Mili}evi} kaè:

-Mi se i daqe borimo da ostanemo u sastavu EPS-a, dok se druga~ije ne re{i. Naravno, traìmo povratak na na{a radna mesta, ali to mora, ako je mogu}e, da bude preko dràve Srbije i "Elektroprivrede". U ovom na-stojawu imamo veliku podr{ku "Kolubare", ali }e nam mnogo zna~iti i podr{ka Koordina-cije ugqara i verujemo da }emo je sada imati. Na{i radnici su angaòvani na raznim poslovi-ma u EPS-u, najvi{e u "Koluba-ri", TENT-u, Kostolcu, ali me|u rudarima i daqe je prisutna nada za povratak na nekada{wa radna mesta.


Prave}i paralelu izme|u ra-nijeg i sada{weg rada Sindikata radnika EPS-a, na{ sagovornik kaè da je razlika ogromna. U prethodnom periodu, Sindikat je bio mnogo slabiji, mawe se ra-dilo na za{titi prava radnika,

Koordinacije nisu funkcioni-sale, Sindikat "Kolubare" se iskqu~io iz svih aktivnosti... Sve je to, po re~ima Tomislava Mili}evi}a, bila posledica lo{eg rada tada{weg ruko-vodstva, na ~elu sa predsedni-

kom Glavnog odbora Miroslavom Veli~kovi}em

-Posle izbora Milana \or|evi}a za predsednika, stvari su krenule mnogo boqe, do{lo je do izraàja i daleko ve}e je-dinstvo u ovom Sindikatu, kaè Mili}evi}. Mislim da ova Or-ganizacija moè mnogo da uradi na za{titi ~lanstva, a nadam se da }emo zajedni~ki uspeti {to bezbolnije da prebrodimo i ovu svetsku ekonomsku krizu.

Tako|e, predsednik Sindika-ta "Kosova" izraàva nadu da }e rad Koordinacije ugqara u ova-kvom sastavu biti mnogo boqi i uspe{niji, tako da sigurno ni do-bri rezultati ne}e izostati. To }e, u krajwoj liniji, biti od ve-like koristi ne samo za ugqarski sektor, ve} i za Sindikat radni-ka EPS-a u celini.

D. Kati}

BRANISLAV MARKOVI]

Novi predsednik Koordinacionog odbora ugqara je Brani-slav Markovi}, rudarski inèwer, ina~e sindikalni poverenik

Poqa "D". U kratkom razgovoru za "Kolubarski sindikalac", o

funkciji na koju je izabran, kao i o su{tini organizovawa Koor-

dinacija, Markovi} je, izme|u ostalog, rekao:

-Ideja formirawa Koordinacije je da se neke specifi~ne potrebe i zahtevi ugqarskog sektora objedine, da bi tako moglo da se nastupi na nivou Sindikata radnika EPS-a, tim pre {to ve} de-luju i Koordinacije hidra{a, terma{a i distributera.

Nadam se da }e neke stvari koje se ti~u radnika "Kolubare" ali, naravno, i svih ostalih proizvo|a~a ugqa, mo}i u narednom pe-riodu lak{e da se "proguraju", zahvaquju}i ovoj Koordinaciji.

Branislav Markovi} kaè da je wegov izbor na ovu funkciju samo jo{ jedan dokaz snage i ugleda

Sindikata "Kolubare", a ova Organizacija po svim svojim atributima zasluùje da se wen predstavnik

nalazi na ovom mestu. Markovi}, tako|e, isti~e da ga na ovoj funkciji sigurno o~ekuje jedan dinami~an

posao, ali se nada da }e se u tome uspe{no sna}i, naravno, uz pomo} ostalih sindikalnih kolega.


MILAN STANOJEVI], PREDSEDNIK SINDIKATA POQA "D"

VELIKI KOP - VELIKI PROBLEMI

Sve izraèniji nedostatak radnika u proizvodwi na poqu "D", preti da ugozi bezbednost

onih koji rade u najteìm uslovima ali i proizvodwu. Dràva, rukovodstvo EPS-a a i

Kolubare kao da ne vide ili ne èle da vide i suo~e se sa ovim i ostalim problemima koji

narastaju.

Poqe "D", najve}i povr{inski otkop u zemqi, sa najvi{e siste-ma, najvi{e mehanizacije - bagera, odlaga~a, buldozera, kilometri i kilometri traka, nebrojeni ku-bici jalovine, tone i tone ugqa, najve}e prostranstvo, najve}a sindikalna podru`nica, najvi{e radnika... Gotovo u svemu najve}e, Poqe "D" ima i najvi{e proble-ma sa kojima se ovde zaposleni svakodnevno suo~avaju.

Biti predsednik Sindikata jednog takvog proizvodnog siste-ma, veoma je teàk i odgovoran posao. Pa jo{ umeti sa qudi-ma, u svakom smislu razli~itih struktura i mentaliteta, razu-meti wihove svekolike proble-me, re{avati ih koliko god se to moè, pravo je ume}e.

Posle nekoliko veoma

uspe{nih sindikalnih lidera koje je "iznedrilo" Poqe "D", sada se na ~elu ove podru`nice nala-zi Milan Stanojevi}. Koliko }e on biti uspe{an u poslu koji u ovom mandatu obavqa, pokaza}e vreme i, naravno, sud ~lanstva. A koliko je spreman da se uhvati u ko{tac sa ovda{wim proble-mima i da se zalaè za wihovo re{avawe, pokazuje razgovor koji smo sa wim vodili.

-Na àlost, i posle dve dece-nije suo~avamo se sa jednim istim problemom, a to je da dràva ne moè, ili ne}e, da ima razume-vawa za ovaj na{ rad, za koji je vi{e izli{no pri~ati koliko je teàk i zahtevan, kaè Sta-nojevi}. Posebno me, kao ~oveka i radnika, poga|a to {to su nas najnovijim Zakonom o privreme-

nom smawewu plata svrstali u kategoriju administracije, iako se zna da se najve}e koli~ine elektri~ne energije proizvedu od "Kolubarinog" ugqa. Ipak, i pored primene ovog Zakona i prate}e Uredbe, ne treba zanema-riti ~iwenicu da Sindikat ima veliku ulogu u tome {to radnici redovno primaju plate.

Govore}i o poslovima koji se trenutno obavqaju na Poqu "D", Milan Stanojevi} slikovito obja{wava da je stawe "za minut }utawa", posebno kad je re~ o nedo-statku radne snage u proizvodwi.

-Ovaj problem prisutan je me-secima, pa i godinama, kaè na{


sagovornik. Znamo da je Poqe "D" najve}i pogon u "Kolubari", da su ovde najteì uslovi rada, naj-ve}a razu|enost... Zato je nedopu-stivo da se iz dana u dan smawuje broj izvr{ilaca. Nedostaju qudi svih proizvodnih zanimawa - od pomo}nih radnika na povratnom bubwu do inèwera. Izgleda da o tome vi{e niko ne vodi ra~una. Ovo pitawe se stalno provla~i na sindikalnim sastancima i krajwe je vreme da zapo~ne ta famozna sistematizacija rad-nih mesta i preraspodela radne snage. Mora se kona~no na neki na~in olak{ati tim qudima "u rupi", ako ne u finansijskom, onda bar u fizi~kom smislu.

Treba ista}i da se, i pored stalnog odliva radne snage, odràva planirana proizvodwa, a sti~e se utisak da niko od nadle`nih ne uvaàva nadqudske napore kojima se ona ostvaruje. To se posebno odnosi na rukovodstva "Kolubare" i EPS-a koja kao da, uquqkana tim proizvodnim re-zultatima, zabadaju glavu u pesak pred ovim problemom.

Na Poqu "D" trenutno se obavqaju izuzetno veliki poslo-vi. Zavr{ena je severna kosina i otkopavawe prema Vreocima,

preme{tena su ~etiri jalovin-ska i dva ugqena sistema, te{ko je izra~unati koliko je po-stavqeno rol-ni, {ina, ba-geri moraju da pre|u i po 50 k i lome t ar a do nekog no-vog poloàja. Pri svemu tome, svakim danom sve je mawe radni-ka, gotovo svakodnevno se neko od wih povredi. Jedan od pokazateqa koliko je situacija i u dràvi i u firmi katastrofalna, prema re~ima Milana Stanojevi}a, je-ste i tragi~na smrt dvojice rad-nika kopova u roku od samo petna-est dana.

-Ako se hitno ne{to ne pre-duzme da se pove}a broj qudi u proizvodwi, vrlo brzo }e se ose-titi jo{ teè posledice, kaè Stanojevi}. Sve ima svoje grani-ce - i motiv, i snaga, i zdravqe tih qudi, a posebno wihovo strpqewe. Radnici su toliko

ogor~eni na odlu-ke Vlade Srbije o zamrzavawu za-rada, da jedva ne-kako uspevamo da kanali{emo to neza dovoqstvo. Smatramo da sada nije trenutak za primenu nekih ra-dikalnijih mera, {to nikako ne zna~i da ih ne}e i biti, kada proce-nimo da je za tako ne{to sazrela si-

tuacija.

U uskoj vezi sa ovim proble-

mom su i koeficijenti. Moj stav po tom pitawu je jasan - mora se jednom za svagda napraviti razlika izme|u proizvodnih i neproizvodnih delova, izme|u onoga koji je u 6,30 sati ve} na svom radnom mestu i onoga koji u to vreme tek ustaje iz kreveta. Neki }e se u svemu tome osetiti prozvani, ali i treba, jer mora se shvatiti da smo u totalnom debalansu. Kopovskim àrgonom re~eno, kad je bager u debalansu, on padne. Ovakvim pona{awem, preturi}e se i Preduze}e, a nema razloga za to. Moram da nagla-sim jo{ jednu ~iwenicu, a to je da u ovoj firmi nema vi{ka, ve} mawka radne snage!

Sindikat Poqa "D" prepo-znatqiv je i po tome {to velika sredstva izdvaja za pomo} radni-cima, bilo za le~ewe, bilo zbog te{ke materijalne situacije. Sve ve}i broj molbi samo je jo{ jedna potvrda krize u kojoj se na-lazimo. Naravno, kao i ranijih godina, ~ini se sve {to je mogu}e da se tim radnicima maksimalno


pomogne.

Vredi spomenuti i to da je prole}nu rekreaciju koristilo oko 200 radnika Poqa "D", a na rehabilitaciju, koja po~iwe kra-jem avgusta, planirano je da ide oko 180 zaposlenih. Ipak, zbog velikog broja povre|enih rad-nika, Sindikat }e nastojati da i preko ovog broja, na rehabilita-ciju po{aqe sve one koji treba da je koriste.

Milan Stanojevi} ~esto je inicijator organizovawa jednod-nevnih ekskurzija do nekog po-znatog izleti{ta. Pri tom, Sin-dikat Poqa "D" daje odre|ena nov~ana sredstva za takve izlete, a obezbe|uje i prevoz. Uvek to budu lepa druèwa, u opu{tenoj atmosferi, rastere}enoj svakod-nevnih briga.

Osim toga, Sindikat Poqa "D" redovno, i u nov~anom i u organi-zacionom pogledu, pomaè pri ispra}aju radnika u penziju. To su trenuci, kako kaè na{ sagovor-nik, kada ti radnici zasluùju posebnu pa`wu i Sindikat rado u~estvuje u obeleàvawu za wih

tako zna~ajnih doga|aja.

- P o r e d svih ovih, ali i mnogih drugih aktiv-nosti, mo`da ima qudi koji smatraju da ni-smo dovoqno prisutni na terenu, kaè

Stanojevi}. Ali, priroda posla je takva. Ipak, trudimo se da stalno budemo na sindikalnim punktovima. Otvorili smo jedan novi punkt na Novoj montaì, gde

je sada skoncentrisan veliki broj radnika sa ~etiri sistema i iz "Pripremnih rado-va".

Na kraju razgovo-ra, Milan Stanojevi} isti~e da je Sindi-kat Poqa "D" tu zbog radnika, da u svako doba dana li~no, pa i no}u telefonom, mogu da se obrate za pomo},

da iznesu svoje probleme. Sa svoje strane, Sindikat }e u~initi sve da im pomogne, a ima}e onoliko snage koliko bude jaka podr{ka ~lanstva.

U razgovoru za "Kolubarski sindikalac", Mi-lan Stanojevi} posebno je istakao problem mladih

radnika koji su angaòvani preko privremeno-povremenih ugovora.

-Neki od wih tako rade i preko {est godina, kaè Stanojevi}, i nemaju ni-kakve {anse da dobiju re{ewe o stalnom zaposlewu, ako qudi koji su stekli uslov, ne odu u penziju. A puno je radnika koji su ostvarili pravo na penziju ili na osnovu punog radnog staà, ili beneficiranog staà. To nije po{teno prema tim mladim qudima, koji su ve} formirani majstori, ali ne mogu da dobiju stalni posao.

Ina~e, moram ista}i i to da jo{ traje procena Komisije Fonda PIO u vezi tre}eg meseca beneficija za pojedina radna mesta. Nedavno me stra{no pogodilo kao ~oveka, rudara, a i sindikalca, kad je bravar sa glodara-5 Milisav Rankovi} pred predstavnicima Komisije i Ministarstva izjavio da smo svi mi ludi {to traìmo beneficirani sta` za rudare "Kolubare". Mislim da je na takvu izjavu svaki komentar suvi{an.

D.K.

Zahvaquju}i angaòvawu Sindikata, na kopovima su po-

stavqeni akvamati sa pija}om vodom. Vrlo brzo se pokazalo da

je to bio veoma dobar potez. Me|utim, pojavile su se i zlurade

dezinformacije o tome da Sindikat od ~lanarine pla}a vodu.

Tim povodom predsednik Sindikata Poqa "D" kaè:

-Odgovorno tvrdim da se svaki dinar od ~lanarine u pot-punosti vrati radnicima. [to se ti~e akvamata, vodu pla}a iskqu~ivo Poslodavac, a ~lanarina je namewena za pomo} radni-cima i tako }e biti sve dok sada{wa garnitura sindikalaca bude na ovim funkcijama.

D.K.


VATROGASNA BRIGADA "PRERADE"

U VATRI I DIMU STARE SU[ARE

Vatrogasci "Prerade" prvi su stigli na mesto poàra. Spa{avawem mostova spre~ili su

{irewe vatre na Klasirnicu i Novu Su{aru. Nedequ dana nakon poàra danono}no se radilo

na sanirawu posledica.

No} u kojoj je gorela Stara Su{ara dugo }e se pamtiti... Bila je to borba da se od plamena sa~uva sve {to je moglo, kao i da se spre~i {irewe vatre na zgra-du Nove Su{are i Klasirnice.

Vatrogasna jedinica "Prera-de" prva se na{la na mestu poàra. Zahvaquju}i wihovom profe-sionalizmu, po`rtvovanosti i odli~noj organizovanosti, va-tra je lokalizovana i nije bilo povre|enih, {to je, u svakom slu~aju, i najva`nije! êkaju}i da pristigne pomo} vatrogasnih brigada Lazarevca, Beograda i najbliìh okolnih mesta, ~ini-li su sve {to je bilo u wihovoj mo}i da spre~e daqu katastrofu.

Jedan od glavnih aktera bio je vo|a smene vatrogasaca, Zoran

Arsenijevi}, iz ~ije smo pri~e ~uli detaqe o ovom, do sada, neza-pam}enom doga|aju.

- Na prvi poziv odmah smo kre-nuli nas ~etvorica prema drugom spratu Stare Su{are, pri~a na{ sagovornik. Kod prostorije 302, prema monta`nom otvoru, videli smo veliki plamen i ~ule su se ek-

splozije. Uzeli smo dva creva da ih prika~imo na hidrant, a jedan vatrogasac operativac krenuo je ka mestu poàra. Po{to je vatra zahvatila prostor oko trojice radnika Stare Su{are i troji-ce vatrogasaca, odlu~io sam da se najbrè mogu}e evakui{emo kako niko ne bi stradao.

Obavestio sam koordinatore i pozvao ekipe iz Lazarevca, Be-ograda, Rudovaca od kojih su neke za nepunih desetak minuta stigle u pomo}. Razradili smo takti-ku brawewa mostova jer je bilo va`no da se vatra ne pro{iri na Klasirnicu.

Kako Arsenijevi} daqe na-vodi, pedesetak vatrogasaca je u~estvovalo u ga{ewu i utro{eno je preko sto boca kiseonika za


ulazak na drugi i peti sprat Sta-re Su{are.

- Na drugi sprat je bilo problemati~no u}i zbog ogromne koncentracije dima, jer se tu na-lazilo oko 300 tona suvog ugqa, isti~e na{ sagovornik. Bila su nam potrebna ~etiri mlaza za ga{ewe vatre. Posle je bio pro-blem peti sprat na kome se nala-zi sirovi ugaq. Tu je temperatu-ra podova i zidova bila toliko visoka da smo prvo morali sa pet mlazeva da hladimo prostor, a zatim da gasimo vatru.

Nepotrebno je re}i koliko je posla bilo za sve, od vatrogasaca do {efa slu`be za{tite, ne samo tog dana ve} i ~itavih nedequ dana nakon poàra. Danono}no se bespo{tedno radilo na sanirawu posledica. Angaòvawe svih je bilo maksimalno i niko nije mislio o kraju svoje smene ili po~etku slede}e.

- Moram da naglasim da su nas i na{i sindikalci redovno obi-lazili. Sa wihove strane smo imali veliku pomo} i podr{ku i ja im se ovim putem zahvaqujem na tome, kaè na{ sagovornik.

Nakon petnaestogodi{weg iskustva koje ima rade}i u va-trogasnoj slu`bi, Arsenijevi} kaè da do sada nije imao ovakvu situaciju. Po wegovim re~ima,

Su{ari nije bilo spasa, ali je zato najva`nije {to nijedan qud-ski ìvot nije bio ugroèn.

Operativac vatrogasne bri-gade "Prerade", Vojin \ori}, nadovezao se na ovaj razgovor sle-de}im re~ima:

- Od trenutka kad je izbio poàr sve se jako brzo odigra-valo. Plamen se neverovatnom brzinom ra{irio preko drugog sprata Stare Su{are. Usled to-liko visoke temperature staklo je po~elo da se topi i malter da spada sa zidova pa smo sve qude morali {to pre da evakui{emo.

Po{to smo videli da Su{ari nema spasa, poku{ali smo da spa{avamo mostove.

Voza~ Mi{i} i ja smo kamazom oti{li na TB100. To je prva tra-

ka koju je uhvatio plamen. Kroz otvor na mostu u{ao sam unutra i sa dva creva pristupio ga{ewu.

Oko sedam ujutro uspeli smo da smirimo vatru da se ne {iri daqe. Tek onda smo nastavili sa ga{ewem Su{are gde nam je pla-men, koji je zahvatio prostor od drugog do petog sprata, potpuno onemogu}avao pristup.

Kolege iz Beograda i Laza-revca su nam mnogo pomogle, ali kako ne poznaju pogon mi smo mo-rali da idemo prvi i da ih usme-ravamo. [to se nas ti~e, posao je maksimalno odra|en.

Po pitawu vatrogasne opreme, na{i sagovornici isti~u da ima-ju svega u dovoqnoj meri. Zimska za{titna oprema je prvoklasna. Me|utim, u letwem periodu nose radna odela, tako da je neophodno nabaviti letwu za{titnu opremu kakvu imaju vatrogasci u drugim preduze}ima.

I na kraju-vatra je ovog puta na vreme uga{ena. Niko nije stradao, nije bilo povre|enih. A sve bi trebalo da bude za nauk rukovodstvu da se ubudu}e deluje preventivno kako nikada vi{e ne bi do{lo do ovako rizi~nih situacija.

M. Jo{anov


RAZVOJNO-PROJEKTNI SEKTOR "KOLUBARE-METAL"

BEZ KONKURENCIJE NA BALKANU

Posao stru~waka iz Razvojno-projektnog sektora "Metala" veoma je odgovoran i obiman.

Pored izrade projekata za montaù i demontaù raznih ma{ina na "Kolubarinim" i drugim

kopovima, razradi tehni~ke dokumentacije, rade se i potpuno novi projekti. Saradwa sa

montaèrima "Kolubare-Metal" je na izuzetnom nivou.

U bilo kom preduze}u koje se bavi proizvodwom, najve}a pa`wa uvek se poklawa radnicima, di-rektnim proizvo|a~ima, za koje se, po pravilu, smatra da su ako ne jedini, a ono bar najzaslu`niji za ostvarewe profita. Izuze-tak nije ni "Kolubara-Metal", gde je tako|e uvreèno sli~no mi{qewe. Zato malo ko zna da po-stoje i slu`be ~iji efekti rada se mo`da ne vide na prvi pogled, ali bez kojih ovo, kao ni druga predu-ze}a ne bi mogla da funkcioni{u, a posebno ne da se usavr{avaju i napreduju u radu. U ~itavom proizvodno-tehnolo{kom lancu takve slu`be, slobodno se moè re}i, predstavqaju mozak svake firme. Jedna od takvih Slu`bi je i Razvojno-projektni sektor "Kolubare-Metal".

[ef ovog Projekt biroa po-sledwe tri godine je Aleksandar Ivanovi}, magistar ma{instva. Sa wim smo razgovarali o ra-znovrsnim projektima koje stru~waci ovog Sektora rade ne samo za potrebe mati~nog Predu-ze}a, ve} i za "Kolubaru", kao i naru~ioce sa strane, kao {to su Kostolac, Gr~ka, Bosna, Makedo-nija, pa ~ak i za Nemce.

-Na{ posao je da radimo uglavnom projektovawe i razra-du tehni~ke dokumentacije. U

pitawu su naj~e{}e pro-jekti montaè i demontaè raznih ma{ina na "Kolu-barinim", ali i drugim ko-povima. Osim toga, radimo i projekte razvoja potpuno novih ma{ina.

Izme|u ostalog radili smo, po nema~kim idejnim projektima, potpunu kon-struktivnu dokumentaciju pogonskih stanica, povrat-nih stanica, kliznog voza, utovarnih kolica na bage-ru u okviru "paketa 2" na "Tamnavi-Zapadno poqe", kaè Aleksandar Ivano-vi}, navode}i jo{ niz veoma zna~ajnih poslova koji su ura|eni, ili se rade u ovom Birou, kao {to su projekti montaè glodara 10, demontaè i montaè glodara 9, zatim, projekti bagera u Gr~koj, Kostolcu, antenskog stuba za TV "GEM", "uskakawe" sa idejnim re{ewima kod tu|ih projekata itd...

Ipak, od svih poslova ra|enih u posledwe tri godine, a bilo je najmawe dvadeset projekata, Iva-novi} kao najve}i isti~e razradu i realizaciju idejnog re{ewa u okviru spomenutog "paketa 2" za "Tamnavu".

Ina~e, karakteristi~no za za-poslene u ovom Razvojno-projek-

tnom sektoru je da istovremeno rade po nekoliko projekata i da im mnogo vremena oduzimaju ne-planirani poslovi, kao {to su, na primer, hitne intervencije na bagerima, ili najsveìji slu~aj poàra u Staroj su{ari. Najve}i problemi, ipak, nastaju kada se investitori u posledwem momen-tu pojave sa èqom da se ne{to promeni ili ispravi. Tada je veo-ma te{ko ispo{tovati planira-ne rokove, ali uz izuzetne napore i u tome se uspeva.

Ivanovi} isti~e da je odgo-vornost stru~waka ovog Sektora izuzetno velika.

-Na sve {to uradi, projektant


stavqa svoj potpis, kaè na{ sa-govornik. Wegova odgovornost je najve}a ako ne{to ne radi kako treba, a svaka gre{ka se vidi, ~ak i ako je tu|a. Ako se desi ne{to lo{e, najodgovorniji je, dakle, projektant, a posle wega i {ef gradili{ta.

Ivanovi} kaè da sa montaèrima imaju odli~nu saradwu i wihova pomo} je za-ista velika. Jer, kako isti~e, "Montaà" moè da "ispegla" mnogo od onoga {to projektanti eventualno pogre{e ili previ-de.

Poslovi u Razvojno-projek-tnom sektoru "Kolubare-Metal" stalno se pro{iruju, a ~iweni-ca da su radili i za Nemce (koji su idejni tvorci najve}eg broja projekata za rudarske ma{ine), dovoqno govori o tome da se radi na izuzetno visokom nivou.

Na{ sagovornik izraàva nadu da }e se u narednom perio-du i "Metal" i "Kolubara" jo{ vi{e oslawati na ovaj Sektor.

A uz odre|eno ka-drovsko poja~awe i savremene pro-grame koji su ve} nabavqeni, nema tog projektantskog zadatka koji ovi stru~waci ne bi mogli da urade.

N a d o v e z u -ju}i se na re~i svog prethodnika, Dragi{a Steva-novi}, diplomi-rani gra|evinski inèwer, kaè da u ovom Birou svi rade na razli~itim projektima. Prema wegovim re~ima, najve}i posao do sada - projekat odlaga~a na "Tamnavi" je zavr{en, a sledi realizacija projekta montaè najve}eg bagera u "Kolubari" - SchRs 1600/3x25. Kada je re~ o ovom bageru, stru~waci iz "Me-tala" uo~ili su neke probleme, pre svega vezane za ve{awe rad-nog to~ka i pogonske grupe, i

na wihovu inicijativu, nema~ki konstruktori uradili su odre|ene ko-rekcije.

Kako isti~e Ste-vanovi}, kada se radi novi bager, Nemci su wegovi projektanti i proizvo|a~i. Ovaj Pro-jektni biro, pri tom, bavi se izradom de-taqnog inèweringa - projekte dokumentacije na osnovu koje }e bager funkcionisati na ovom terenu. Osim toga, Biro se bavi i rekonstrukci-jom nekih sklopova na bagerima, ali do sada nije ra|eno wihovo kom-pletno projektovawe.

-To je mogu}e uraditi, ali sa ovim brojem i strukturom qudi i obimom teku}ih poslova, nije realno, kaè ovaj na{ sagovor-nik. U pitawu je obiman posao i ~itava jedna grupa projektana-ta morala bi se posvetiti samo tome. Me|utim, bar polovina poslova kod nas su neplanirani, kao na primer havarijski, tako da smo mi kao "hitna slu`ba" i pojavqujemo se kao interventna ekipa na raznim mestima, od ~ega ~esto i u inostranstvu. Moram da spomenem i zna~aj na{e sa-radwe sa Fabrikom energetske opreme "Kolubare-Metal" (sada je to Profitni centar za pro-izvodwu), koja uspe{no odradi svoj deo posla.

Kako saznajemo od Dragi{e Stevanovi}a, projektanti ovog Biroa prona{li su, izme|u osta-log, re{ewe kako da se prilikom eventualne havarije novog bage-ra spre~i potpuno padawe radnog to~ka i pogonske grupe. Naime, od wih je traèno da prona|u svojevrsni havarijski oslonac, koji bi prilikom mogu}e havari-je prihvatao ove te{ke elemente i spre~io wihovo potpuno pa-dawe, a time i pad bagera. Narav-no, i za ovaj problem uspe{no je


prona|eno re{ewe.

S t e v a n o v i } tako|e isti~e da se ovaj Biro mora osavre-mewavati, usavr{avati, pratiti propise koji se prilago|avaju evrop-skim i svetskim stan-dardima. Poslovodstvo "Metala", prema wego-vim re~ima, za to ima sluha, pa se stru~waci {aqu na usavr{avawa, kurseve, obuke za razne programe...

-"Kolubara-Me-tal" kao celina je bez konkurencije na Bal-

kanu, jer pokrivamo sve segmen-te - od projekta do realizaci-je, ukqu~uju}i i proizvodwu sa jakim ma{inskim parkom, i "Montaù" sa iskusnim montaèrima, i izuzetno sposob-ne projektante, kaè Dragi{a Stevanovi}.

Wegova ̀ eqa je, kaè, da se rad ovog Projekt biroa, koji je poseb-no specijalizovan za problemati-ku montaè, digne na nivo stan-darda, preko Inèwerske komore i Zavoda za standardizaciju.

D. Kati}

Sa puno hvale, na{i sagovornici govorili su o svojim kolegama Vladanu ôlovi}u, @ani Bezarevi}, Aleksandru Roì, Marku Mandi}u, Slavenku Bezarevi}u, Draganu Raci}u, Petru Gligorovi}u, Branku Ka{aju, zatim, Radetu Jovanovi}u, Radi{i Petrovi}u, Milo{u Mi}ovi}u, Radosavu Adqaji}u i ostali-

ma. U pitawu su inèweri i tehni~ari, bez kojih ovaj Razvojno-projektni sektor "Kolubare-Metal" ne

bi mogao ovako uspe{no da funkcioni{e.


U "UNIVERZALU"

OÎ U OÎ SA NEMCIMA

Za pregovore oko potpisivawa novog Kolektivnog ugovora u "Univerzalu" (stari vaì do

kraja godine), jedna od polaznih osnova, svakako bi}e i poslovawe preduze}a ostvareno do 30.

septembra. Svim zaposlenima to je jasno jer profit je jedini imperativ novog vlasnika.

Proteklo je tri meseca od kako je, Osniva~kom skup{tinom, zavr{ena privatizacija "Kolu-bare-Univerzal". Kao {to je ve} poznato, ve}inski vlasnik, sa 70 odsto kapitala, je nema~ka kompa-nija "Kontinental". Na ~elu "Uni-verzala", me|utim, nije do{lo do personalnih promena, tako da je poverewe ukazano dosada{wem menaxmentu, na ~elu sa direkto-rom Slobodanom Milanovi}em.

Zanimqivo je ista}i da, od tre-nutka privatizacije pa do sada, svake sedmice dolaze radni timo-


vi "Kontinentala" iz Nema~ke i Ma|arske. Ciq wihovih poseta je, kako saznajemo u Sindikatu "Univerzala", da obavqaju sni-mawa, daju sugestije, postavqaju razne zahteve u vezi proizvodnog procesa, kako bi se "Univerzal" {to pre uklopio u wihov sistem rada.

Izme|u Sindikata i predstav-nika "Kontinentala" postignut je dogovor o odlasku odre|enog broja radnika uz stimulativne otpremnine. O tome Dejan Cvet-kovi}, predsednik Sindikata "Univerzala" kaè:

-Sporazumom je najpre bilo dogovoreno da uz otpremnine ode 70 radnika. Me|utim, qudi iz "Kontinentala" pristali su da svi oni koji su se prijavili za odlazak iz firme, a bilo ih je ukupno 82, mogu to da u~ine. Do sada je iz "Univerzala" oti{lo ukupno 69 zaposlenih, a ostalih 13 mo}i }e to ra urade tek kada se omogu}i wihova adekvatna zame-na. Jer, jedan od uslova da radni-ci mogu oti}i iz Preduze}a je da proces proizvodwe ne sme biti ugroèn.

Kako saznajemo od na{eg sa-govornika, posle odlaska rad-nika koji su uzeli otpremnine, bi}e neophodno uraditi "prepa-kivawe" radne snage na pojedi-nim radnim mestima, s ciqem da niko od zaposlenih ne ostane bez posla.

I pored ~iwenice da je "Uni-verzal" mnogo dobio ulaskom u Kompaniju koja je lider na svet-skom trì{tu u tehnologiji i proizvodwi transportnih traka, bi}e potrebno jo{ mnogo truda da bi se {to pre uklopio u wen si-stem rada.

Sti~e se utisak da je "Univer-

zal" do sada relativno uspe{no pro{ao kroz veoma te{ke perio-de na putu do privatizacije. Kako ovde slikovito kaù, zaka~ili su se, kao posledwi vagon, za voz sa veoma mo}nom lokomotivom i sa ciqem da se, za po~etak, odrè na {inama i ostanu deo kompozi-cije. A ubudu}e, èqa im je da se, zahvaquju}i pre svega uspe{nom poslovawu, izbore da neko drugi bude posledwi vagon.

Prema re~ima Dejana Cvet-kovi}a, Kolektivni ugovor za "Univerzal" vaì do kraja ove godine. To zna~i da ve} u oktobru ili novembru moraju po~eti pre-govori za novi Ugovor. Pri tom, polazna osnova za pregovarawe bi}e poslovawe ostvareno do 30. septembra. Ako u tom periodu budu ostvareni dobri finansij-ski rezultati, u "Univerzalu" se mogu nadati uspe{nim prego-

vorima. [ta bi se u suprotnom moglo desiti, ovde ne smeju ni da razmi{qaju. Zato je predsed-nik Sindikata iskoristio ovu priliku da pozove sve zaposle-ne da se maksimalno angaùju na ostvarewu {to boqeg poslovawa. Jedino na taj na~in mo}i }e da za{tite sebe i svoju egzistenciju i pomognu Sindikatu da ima do-bru osnovu za uspe{ne pregovore oko potpisivawa novog Kolek-tivnog ugovora.

U novim uslovima, Sindikat "Univerzala" na suprotnoj stra-ni nema vi{e nekada{we ruko-vodstvo ove firme, ve} gazdu za koga je jedini imperativ, a ujedno i najboqi pregovara~ dobar pro-fit. Tome se i Sindikat i svi zaposleni svakako moraju prila-goditi.

D. Kati}


SO "DIREKCIJE"

ISTINSKA BRIGA O RADNICIMA

Pored redovnih obaveza na poslu, radnici su u prilici da se povremeno opuste na nekom od

primamqivih izleta. Druèwe i praktikovawe sportskih aktivnosti sigurno doprinose

ve}oj produktivnosti.

Sindikalna organizacija "Direkcije" uspe{no obavqa svo-je svakodnevne du`nosti. I daqe intenzivno u~estvuje u radu Sin-dikata "Kolubare", deli pomo} radnicima preko Fonda solidar-nosti...Ali ono {to svi zaposle-ni sa odu{evqewem prihvataju jesu mnogobrojni interesantni izleti koje ova Organizacija sa uspehom realizuje ve} nekoliko meseci unazad.

Majska poseta Vrawskoj Bawi sa okolinom bila je povod za raz-govor sa predsednicom Sindika-ta "Direkcije" - Dejanom Mijato-vi}.

- U periodu od 15. do 17. maja or-ganizovali smo izlet u Vrawsku

Bawu. Prvog dana obi{li smo Jagodinu i tom prili-kom posetili Akva park, Muzej vo{tanih figura i Zoolo{ki vrt. Odu{evqeni smo gradom jer, se na prvi pogled vidi da se u wegov izgled i izgradwu sa qubavqu ulaè.

Slede}eg dana oti{li smo u posetu manastiru Prohor P~iwski, a potom u obila-zak Vrawa. Naàlost, nismo mogli da vidimo sve {to smo èleli, jer su zbog manife-stacije "No} muzeja" sve naj-bitnije istorijske ustanove bile preko dana zatvorene za posetioce.

U povratku za Lazarevac, svra-tili smo i na Vlasinsko jezero

i time upotpunili ovaj, sude}i po reak-cijama svih putnika, fantasti~an izlet. Planiramo da na je-sen povedemo radnike na Ohrid i u obilazak dvoraca po Vojvodini, navodi na{a sagovor-nica.

Pored putovawa, ova Organizacija se bavi i drugim vidovi-ma rekreacije radni-ka, kao {to su sport-sko-rekreativni dani na Rajcu, ~ija je reali-zacija ve} u toku. Osim


{to se druè, zaposleni na ovaj na~in "pune baterije" i lak{e nastavqaju sa ispuwavawem ve} ustaqenih radnih obaveza.

- Po{to je interesovawe rad-nika za ovu vrstu sportskih ak-tivnosti zaista veliko, mi smo odlu~ili da svaka sindikalna podru`nica ima svoj sportsko-rekreativni dan, isti~e Dejana Mijatovi}. Do sada su svoje dane imali "Kolubara-Projekt" i "ERC" gde je, sve skupa, u~estvovalo blizu sto radnika. Trenutno smo stali zbog lo{ih vremenskih prilika, ali ~im se vreme prolep{a nastavqamo daqe.

Naravno, za sve {to organi-zujemo imamo veliku podr{ku Poslodavca s obzirom na to da, kada su ovakve stvari u pitawu, povu~emo veliki broj radnika iz

jednog sektora.

Va`no je naglasiti da Sindi-kat snosi sve tro{kove prevoza i hrane.

[to se prole}ne rekreacije ti~e, po re~ima na{e sagovor-nice, Sindikat je ispo{tovao sve èqe radnika. Nije izosta-lo, kako daqe navodi, ni veli-ko razumevawe od strane drugih Sindikalnih organizacija, pre svega "Povr{inskih kopova", pa su tako dobili znatno ve}i broj mesta od predvi|enih u redovnoj podeli rekreacija.

- Rehabilitacije su nam tako|e veoma va`ne, kaè Mijatovi}. Uz veliku podr{ku i razumevawe kolega iz drugih delova Predu-ze}a, Direkcija je ove godine do-bila preko 60 mesta, {to je znat-no vi{e u odnosu na prethodne godine. Sve to iz razloga {to je

starosna struktura zaposlenih u Direkciji izuzetno visoka, ima dosta bolesnih radnika, a malo radnih mesta ~iji uslovi rada omogu}avaju lak{e dobijawe re-habilitacionog le~ewa.

Na kraju razgovora saznali smo da }e Sindikat "Direkci-je", u slu~aju da bude vi{e za-interesovanih od predvi|enih mesta, izdvajati jedan deo ~la-narine za pla}awe vanrednih rehabilitacija. Na taj na~in bi se ispo{tovali svi radnici ko-jima je rehabilitaciono le~ewe zaista neophodno, kako bi i daqe neometano obavqali svoj deo po-sla.

M. Jo{anov


PRIPREMNI RADOVI "TAMNAVE-ISTOK"

DOBRA "PRIPREMA" - GARANT USPEHA

-Ni jedan posao ne moè se vaqano obaviti bez - dobre pripreme! To je naro~ito va`no kada

je re~ o radovima na "Povr{inskim kopovima", jer uspe{na proizvodwa u mnogome zavisi

upravo od qudi ih "Pripremnih radova".

Otvarawe novog kopa ogroman je posao, o kome na pravi na~in mogu da pri~aju jedino oni koji su i podneli najve}i teret tog obimnog poduhvata. Ako se tome pridodaju svi radovi u postupku zatvarawa "Tamnave-Istok" i sve {to uz to ide, jasno je za{to smo sagovornike potraìli u "Pripremi" "Isto~nog poqa".

Radojica Radoji~i}, ru-darski inèwer, {ef "Pri-premnih radova", na samom po~etku razgovora rekao je da su pored svih poslova na otva-rawu kopa "Veliki Crqeni" i zatvarawu "Istoka", wegovi qudi bili angaòvani i na otvarawu jednog dela "Tamna-ve-Zapad", ta~nije, isto~nog dela tog poqa.

-Izvr{ili smo kompletnu demontaù traka jalovinskog

sistema sa "Tamnave-Istok", prebacivawe i ponovno po-stavqawe na isto~nom delu "Tamnave-Zapad", rekao je Ra-dojica Radoji~i}. Taj isti si-stem smo, zbog otvarawa kopa "Veliki Crqeni", ponovo de-montirali, prebacili i opet montirali na novootvorenom kopu. Pored toga, odradili smo sve vu~e pogonskih sta-nica, pripremu za prelazak bagera preko Kolubare i sve prate}e poslove, za koje je po-trebno mnogo vremena da bi

se nabrojali. Obim poslova je bio veliki i stalno se uve}ava, tako da su radnici "Pripreme" zaista izloèni velikim i sve ve}im naporima, jer kao i svuda u proizvodwi, i ovde je sve ve}i

nedostatak radne snage.

Kako smo saznali, to se za sada nadokna|uje dobrom orga-nizacijom posla, stru~no{}u dugogodi{wih radnika i nadzor-no-tehni~kog osobqa, od kojih niko nema mawe od bar 15 godina staà na ovim poslovima. Mla-dih ima veoma malo, a starosna struktura je vrlo nepovoqna, naro~ito kad se zna da je re~ o te{kim fizi~kim poslovima.

Na{ sagovornik isti~e da ne-dostaje najmawe desetak do pet-naest radnika, ali to je stalni problem ne samo u "Pripremnim radovima", ve} i u proizvodwi uop{te.

-î{}ewe terena, se~a {uma i ru{ewe objekata koji se nalaze

u zoni napredovawa rudarskih radova na kopu "Veliki Crqe-ni", tako|e su poslovi na koji-ma smo angaòvani, naglasio je Radoji~i}. Postavqamo i ugqeni sistem koji }e biti dug oko deset kilometara, od bagera na novom kopu do Dro-bilane. Postavqawe tran-sportera za odvajawe {qunka, ispomo} pri vulkanizacijama, ~i{}ewa i sve ostale poslove koji na kopu mogu postojati, radnici "Pripreme" obavqa-ju prema potrebi.

Neboj{a Klipi}, rudar-


ski poslovo|a, u "Pripremi" je punih 25 godina. [ta to zna~i, znaju samo oni koji poznaju ko-pove. Dve godine bio je rukova-oc stanice, a potom, "Pripre-mni radovi" - od predradnika do poslovo|e, dve i po decenije na jednom od najteìh poslova.

-Mnogo, mnogo je to vremena na ovakvom poslu, sa gor~inom u gla-su, ali i uz osmeh kaè Neboj{a Klipi}, ~ovek za koga svi koji ga znaju imaju samo re~i hvale i po{tovawa.

Nekada vrstan fudbaler, qu-biteq roka i vlasnik jedne od najve}ih kolekcija LP plo~a te vrste muzike na ovim prostori-ma, uvek smiren, nasmejan, tole-rantan i blag, kao da prikriva pomalo besa (ili malo vi{e), dok razgovaramo.

-Do pre desetak godina bilo je mnogo lak{e, mawe je bilo pomerawa transportera, bilo je i mawe proslojaka na ugqu, mawe me|uslojnih traka, po-stavqawa pretovarki, a i qudi

je bilo vi{e, tako da se radilo jednim ustaqenim na~inom, bez svih problema sa kojima se sada suo~avamo, pri~a Klipi}.

Smawewem kopa i zatvarawem "Tamnave-Istok",iako paradok-salno zvu~i, obim poslova je pove}an. U{li smo u skra}ewa traka, mnogo ~e{}a pomerawa transportera zadwih godina i u otvarawe novog kopa, a broj radnika u "Pripremi" stalno se smawuje. Qudi su nam odlazili na sisteme, jednostavno gledali da se sklone gde je malo lak{e, neki u penziju. Sada smo u situ-aciji da pored toga {to ih nema-mo dovoqno, sve vi{e poslova obavqamo sa sve mawim brojem, sve starijih qudi. Mladi radni-ci su nam neophodni. Bez wih, i ovo {to imamo starijih, ne znam koliko }e jo{ mo}i da podnosi sve te poslove.

Saradwa sa "Pomo}nom meha-nizacijom", kako saznajemo, izu-zetna je, i u svakom trenutku kad je to mogu}e, rukovaoci se trude

da olak{aju posao "Pripremi". Ipak, to je nedovoqno da se qudi koliko-toliko sa~uvaju, jer, kako smo vi{e puta ~uli, posla je sve vi{e, a radnika sve mawe.

Neboj{a Klipi}, koji je u "Pripremu" do{ao sa nepune 23 godine i u woj proveo najboqe godine ìvota, sada, na pragu 48, kaè:

-Voleo sam "Pripremu", ovde mi je bio drugi dom. A sada bih najradije oti{ao na neko drugo radno mesto, nije va`no gde, pa i na sistem... Nije to {to je nekada bilo. Ne po{tuje se posao i qudi koji krvare da bi ga obavili, ulaù}i maksimalne napore...Ne bih o svemu da pri~am, bilo bi mnogo i bolno za mnoge...

U redu, nismo insistirali, po ko zna koji put zadrào je za sebe prikrivenu gor~inu i bes koji o~igledno potiskuje, poslovo|a "Pripreme" Neboj{a Klipi}.

Du{ko Lesendri} tako|e je poslovo|a u "Pripremnim ra-


dovima", sa staòm duìm od 25 godina, od ~ega je deset proveo na sistemu. Kako kaè, ni na siste-

mu nije lako, ali sa "Propremom" se te{ko {ta moè porediti.

-Ovde su poslovi mnogo teì i rizi~niji, nagla{ava Lesen-dri}, radi se u svim vremenskim uslovima, bilo da je ki{a, sun-ce, sneg, ~esto nemamo mogu}no-sti ni za doru~ak, ru~ak... Bilo kakvo da je vreme, odlagawa predvi|enih poslova nema, pauza ne postoji, jede se kad se stigne, ako se stigne. Nekad i pre 7 sati odlazimo na teren, a vra}amo se posle 19 sati, po{to radimo sva-ki drugi dan, ali posao je takav, specifi~an, {ta je, tu je.

I ovaj na{ sagovornik kao osnovni problem izdvaja nedo-statak radnika, isti~u}i da bez nekoliko "ugovoraca", koji rade sa starijim kolegama, ne zna da li bi "Priprema" uop{te mogla da funkcioni{e.

-Posao jeste teàk, ali ono {to sve nas posebno boli i {to nam ipak najteè pada, je nepo{tovawe onoga {to uradi-

mo i ne ba{ najboqi me|uqudski odnosi, istakao je Lesendri}. Jednostavno, ako sto puta ura-

di{ ne{to {to je i preko realnosti i sto puta po-slove koji se rade, na pri-mer, za {est sati, uradi{ za ~etiri, a samo jednom iz objektivnih razloga to isto uradi{ sa petnaest minuta zaka{wewa, to je onda "smak sveta". Ta pre-sija da se stalno {to vi{e uradi za {to kra}e vreme, doprinosi da se ponekad stvari iskomplikuju i do-datno oduì rad. To je naj-ve}i problem, no i pored toga, sebe i daqe vidim na ovom radnom mestu, jer ni-sam sklon ~estim promena-ma.

"Izuzev promena reìma", mo-rali smo da prokomentari{emo, {to je izazvalo malo smeha u kontejneru "Pripreme". Du{ko je, ina~e, stari opo-zicionar, aktivni u~esnik svih "petooktobarskih doga|aja" i jedan od glavnih aktera blokade Ibarske magistrale u Stepojevcu, drugog dana Velikog {traj-ka 2000. godine.

Na kraju razgovora, jo{ jednom je naglasio da qude u "Pripremi" najvi{e boli upravo nepo{tovawe wiho-vog posla i onoga {to urade jer on je teàk, i to treba uvaàvati. I prema tim radnicima mora se qudski odnositi! Sve ostalo mawe je va`no i re{i}e se svaki problem. Qudsko dostojanstvo je najva`nije!

Najstariji radnik "Pripre-me" je Miloje Stepanovi} i ovde je od 1976. godine. Sa 43 godine

radnog staà, kao predradnik, svakodnevno je na terenu.

-Danas se mnogo teè obavqa-ju poslovi, i pored sve ove me-hanizacije, kaè Stepanovi}. Mnogo su ve}i pritisci da se odre|eni radovi zavr{e u nere-alnim rokovima i neadekvatnim uslovima. Ipak, rad nije ono {to nam najteè pada, ve} {to se ne ceni ovo {to radimo. Tvr-dim da na kopu nema teèg mesta od rada u "Pripremi" i ovde se ne pravi razlika da li je neko fizi~ki radnik, predradnik ili poslovo|a. Svi radimo zajedno, razlika je samo u novcu.

Po svoj prilici, kako saznaje-mo, Miloje Stepanovi} }e sa "ru-kawa" oti}i u penziju. Za razli-ku od mnogih koji su na "po{tedi" kad radni sta` privedu kraju, a nisu ni videli kop, najstariji

radnik "Pripremnih radova" na "Tamnavi-Isto~no poqe" , za sve godine svog radnog veka, i ne zna {ta zna~i po{teda.

Z. ôli}


DU[KO IVKOVI]

"KA@WENIK" U "PROPREMNIM RADOVIMA"

Jedna od specifi~nosti "tamnavske" "Pripreme"

je i {to ima jednog jedinog testera{a, koji svakodnevno

pod punom "ratnom spremom" odlazi na teren i kr~i {ume

ispred bagera na kopu "Veliki Crqeni". To je Du{ko Ivko-vi}, koji pod svojom "komandom" ima po jednog do dva mla-

di}a preko privremeno-povremenih ugovora.

-Posao jeste teàk i opasan. Traì se u~inak, a ako nemam pomo}nu radnu snagu, onda skoro i da nema u~inka,

kaè Du{ko. Mora da se jako pazi, da ne povredi{ ni sebe ni druge. [uma moè biti veoma opasna, bilo je i povreda i sve-ga. Zato je i va`no ko mi je pomo}nik. To mora biti sposoban ~ovek, a naj~e{}e mi {aqu invalide. [ta oni mogu u {umi da urade!? Ne mogu ni da se sklonie kad zatreba...

Kako smo od wegovih poslovo|a saznali, Du{ko je

veliki radnik i nema toga {to ne moè i ne}e da uradi. U stawu je da i po pet, {est, pa i vi{e sati, ne

ispu{ta testeru iz ruku i uradi posao i za trojicu, kad je to neophodno. Ali, ume i sme svakome da kaè

u lice ono {to misli, {to mu uglavnom mnogi i ne zameraju.

-Ja sam 23 godine ka`wenik "Pripremnih radova", bez dana bolovawa, rekao nam je Du{ko odlaze}

i na teren. -Rad i samo rad!

Z.̂ .


RADNI^KE SPORTSKE IGRE OP[TINE LAZAREVAC

MASOVNO I SPORTSKI DO KRAJA

Ovogodi{we RSI organizovali i finansirali Savez sportova op{tine Lazarevac i

Sindikat "Kolubare". Blizu hiqadu u~esnika takmi~ilo se u dvadeset disciplina.

Najboqi ukupan plasman u mu{koj konkurenciji imala je ekipa Poqa "D",

a u ènskoj ekipa "Kolubara-Usluga".

Op{tina Lazarevac je i ove godine, u periodu od 12. maja do 12. juna, bila organizator i doma}in Radni~kih sportskih igara. U nadmetawima iz dvanaest disci-plina u mu{koj i osam u ènskoj konkurenciji, u~estvovalo je blizu hiqadu takmi~ara. Pored delova Preduze}a RB "Koluba-ra", takmi~ile su se i druge jav-ne ustanove Op{tine Lazarevac kao {to su Dom zdravqa, OUP Lazarevac, Op{tina, "Distribu-cija", JKP Lazarevac, TEK Veli-

ki Crqeni...

Mu{ka ekipna i pojedina~na takmi~ewa od-vijala su se u ma-lom fudbalu, od-bojci, ko{arci, stonom tenisu, streqa{tvu, ri-bolovu, kuglawu, nadvla~ewu ko-nopca, tenisu, atletici, {ahu i plivawu. @ene su se nadme-tale u odbojci, plivawu, ku-glawu, atletici, pikadu, bacawu plo~ica, sto-nom tenisu i streqa{tvu.

O samom toku Igara i op{tim utiscima po-razgovarali smo sa Neboj{om \or|evi}em, predsednikom Re-sora za sport i rekreaciju Sin-dikata "Kolubare".

- Ovogodi{we Radni~ke sportske igre, zajedno su orga-nizovali i finansirali Savez sportova op{tine Lazarevac i Sindikat "Kolubare". Ovo su, po mom mi{qewu, bile najmasovni-je Igre do sada, jer sam i li~no, pet godina unazad, bio u~esnik.

Sve je proteklo u najboqem redu. Bilo je, dodu{e, par pri-medbi, ali je to sasvim normalno kada su ovako velika takmi~ewa u pitawu. Kompletna organiza-cija sportskih de{avawa bila je u mom zaduèwu, a najve}i dopri-nos sam dao u organizaciji malog fudbala, za koji je i vladalo naj-ve}e interesovawe publike.

Po re~ima na{eg sagovorni-ka, odli~nu saradwu imali su sa Sportskim centrom Lazarevac koji je ustupao terene i sale, kao i sa Fudbalskim klubom "[opi}" koji je dosta pomogao u organiza-ciji takmi~ewa u malom fudba-lu.

Igre su tako|e medijski adekvatno propra}ene, o ~emu \or|evi} svedo~i slede}im re~ima:

- Lazareva~ke televizijske stanice, "GEM", "JASTA" i TV "Kolubara" su, kao svojevrsnu najavu Igara, napravile u pro-storijama SOK-a konferenciju za novinare. Ceo doga|aj je bio ispra}en do kraja, a Radio La-zarevac je redovno izve{tavao slu{aoce o rezultatima utakmi-ca. Zahvaqujem im se, ovim pu-tem, na izvrsnoj saradwi.

Pobednici u mu{koj i ̀ enskoj konkurenciji su:


DISCIPLINA-MU[KARCI POBEDNICI

MALI FUDBAL - VETERANI "Tamnava-Zapadno poqe"

MALI FUDBAL - SENIORI "Kolubara-Metal"

KO[ARKA Poqe "D"

ODBOJKA Poqe "D"

NADVLAÊWE KONOPCA "Tamnava-Zapadno poqe"

[AH OUP Lazarevac

STONI TENIS - EKIPNO "Kolubara-Prerada 1"

STONI TENIS - POJEDINA^NO Sr|an Panteli}

SPORTSKI RIBOLOV - EKIPNO "Kolubara-Prerada 1"

SPORTSKI RIBOLOV - POJEDINA^NO Mihajlo Arsenijevi}

STREQA[TVO - EKIPNO JKP Lazarevac

STREQA[TVO - POJEDINA^NO Zlatko Kola{inac

KUGLAWE Veselin Kriànovi}

PLIVAWE Mladen Savi}

TENIS - VETERANI @eqko Jankovi}

TENIS - SENIORI Miladin Bela{inovi}

DISCIPLINA-@ENE POBEDNICI

ODBOJKA Direkcija "Kolubare"

STREQA[TVO - EKIPNO OUP Lazarevac

STREQA[TVO - POJEDINA^NO Marina Mateji}

STONI TENIS Gordana Kuzmanovi}

KUGLAWE Jelica Milosavqevi} i Ranka Vukovi}

PIKADO - EKIPNO "Kolubara- Usluge 2"

PIKADO - POJEDINA^NO Milanka Bogi}evi}

BACAWE PLOÎCA - EKIPNO Direkcija "Kolubare"

BACAWE PLOÎCA - POJEDINA^NO @ana Bir~evi}

PLIVAWE Tatjana Mandi}

ATLETIKA - UKUPAN PLASMAN "Kolubara-Usluge"

Najboqi ukupan plasman u mu{koj konkurenciji imala je ekipa Poqa "D", dok je u ènskoj najvi{e pobedni~kih mesta pri-palo ekipi "Kolubara-Usluga".

Zavr{nica je odràna na je-

zeru O~aga gde su pobednicima svih kategorija dodeqene medaqe i pehari. Organizatori su ovaj dan osmislili kao dan druèwa svih u~esnika Igara. Uz svesrd-nu pomo} Udruèwa ribolovaca i rekreatora, prisutni su imali

priliku da se posluè odli~nom ribqom ~orbom, vojni~kim pa-suqem i pi}em i da, sumira-ju}i utiske, uìvaju u me|usobnom druèwu...

M. Jo{anov


I U "KOLUBARI"

O MOBINGU SE JO[ ]UTI

-Strah,nerazumevawe sredine i jo{ puno toga,razlozi su da zaposleni,naro~ito pripadnice

lep{eg pola ,pre}ute,ne prijave pa ~ak i daqe trpe pritiske,ucene i svojevrsnu torturu

pojedinaca koji su uglavnom na ,hijerarhijski vi{im a po nekad i rukovode}im poloàjima.

Ni "Kolubara" nije izuzetak po pitawu ove ,sve prisutnije pojave.-

Prvi nau~nik koji je po~eo da istraùje ovaj fenomen bio je nema~ki psiholog Hajnc Lejman i on je prvi upotrebio termin "mobing" za odre|eno pona{awe na radnom mestu i odredio we-gove karakteristike, posledice po zdravqe i osnovao kliniku za pomo} `rtvama.

U literaturi se nalaze razli~iti termini koji se odnose na mobing, a istraìvawa su poka-zala da su karakteri-stike `rtava mobin-ga iste, a to su:

- osobe koje su uo~ile i prijavile nepravilnosti u radu

- invalidi

- mlade osobe, tek zaposle-ne i starije osobe pred penzijom

- osobe koje traè vi{e samo-stalnosti u radu ili boqe uslove rada

- vi{ak radne snage

- predstavnici zaposlenih (sindikalci)

- bolesne osobe zbog ~estih izostanaka sa radnog mesta, {to izaziva nezadovoqstvo posloda-vaca.

Velika konkurencija na

trì{tu, globalizacija, orga-nizacijske promene, privatiza-cija, spajawe, restruktuirawe, informatizacija, lo{a zakonska re{ewa, ekonomska kriza, nesi-gurnost radnih mesta, doveli su do pove}awa pojava mobinga.

Poslodavci analiziraju svaki pro-

blem koji uti~e na profita-bilnost i tro{kove proi-zvodwe. Resriktivne mere za smawewe tro{kova su rezulti-rale otpu{tawem radnika, ne-ispla}ivawem zarada ili mi-nimalne zarade. Od zaposlenih se traì da rade duè od punog radnog vremena, obim poslova se pove}ava, zaposleni je prisiqen da }uti i trpi po{to ose}a strah od gubitka radnog mesta.

Statisti~ki podaci pokazuju da 50 odsto radnika izloènih mobingu ide na bolovawe {est nedeqa godi{we, 31 odsto od me-sec i po do tri meseca, a 11 odsto ostaje kod ku}e na bolovawu duè od tri meseca godi{we.

O mobingu se raspravqalo u okviru Evropskog parlamen-

ta. Komitet za zopo{qavawe i socijalne poslove je, na

osnovu istraìvawa koje je sprovela

Evropska fondaci-ja za poboq{awe ìvotnih i rad-nih uslova, ukazao na potrebu defi-

nisawa zajedni~kih zakona u zamqama

~lanicama kako bi se omogu}ila dobra preven-

cija od mobinga. U [vedskoj, Norve{koj, Francuskoj, [vajcar-skoj, mobing se smatra krivi~nim delom.

Analizom vrsta mobinga jasno se da zakqu~iti da ga u Srbiji ima u znatnoj meri. Razlog tome je {to je jednostavno otpustiti radni-ke, jer radno zakonodavstvo nije usagla{eno sa svim pozitivnim evropskim pravima radnika, a nepo{tovawa konvencija MOR-a su o~igledna. Zbog privatizaci-je, modernizacije, reorganizaci-


je, mnogi niskokvalifikovani radnici lako ostaju bez posla. Nakon privatizacije je u mnogim preduze}ima bilo odmah jasno da postoji vi{ak radne snage. Novi vlasnici nisu èleli, a nisu imali ni sredstava za potrebna ulagawa. Wihov jedini ciq je {to ve}i profit u {to kra}em vremenu. Ovla{}ene osobe u pre-duze}ima koriste sva sredstva da bi se ostvarili ciqevi poslo-davca. Vre|awe, kritikovawe radnika, preoptere}enost rad-nim zadacima, odbijawe slobod-nih dana od godi{weg odmora, raspore|ivawe na nià radna mesta, pretwa otkazom, slawe na rad kod drugog poslodavca(aneks ugovora o radu), onemogu}avawe prestavnicima sindikata da {tite radnike, niske nadnice, neredovna isplata zarada, rigo-rozne kaznene odredbe ugra|ene u ugovor o radu zbog kojih zaposle-ni dobija otkaz, rad u oteànim uslovima bez za{tite na radu i sl. Sa druge strane, imamo ve-liki broj nezaposlenih radnika koji su spremni da rade za niske nadnice, a rad na crno je postala svakodnevica. Zaposleni nemaju zdravstveno i penzijsko osigu-rawe, a izigravawe zakona usled neupla}ivawa doprinosa prola-zi neka`weno.

Prema istraìvawima posebno su ugroène ène nepredvi|enim naredbama po-slodavaca za rad duì od pu-nog radnog vremena, {to kom-plikuje porodi~ne i bra~ne odnose. Maj~inska uloga je tako|e ugroèna nesigurno{}u radnog mesta i ~estim radom duìm od punog radnog vremena.

Posledica svega toga je da se radnik ose}a bespomo}nim, {to predstavqa po~etak ozbiqnih

z d r a v s t v e n i h problema koji se manifestuju kroz uobi~ajen obra-zac reagovawa kao {to su:

- u ~emu sam pogre{io, ne razumem {ta se de{ava, {ta }e biti samnom i mo-jom porodicom

- ponekad, kad iznesu svoj pro-blem prijateqi-ma ili porodici u po~etku nailaze na odobravawe, ali duìm po-navqawem ta podr{ka nestaje. Ovako nastaje dvo-struki mobing.

- ose}aj bez-vrednosti je karakteristi~an. Radnik se ne sna-lazi u {umi zako-na koje ne poznaje i svestan je apsolut-ne neza{ti}enosti. Veoma ~esto zbog neznawa potpisuje papire dobijene od poslodavca(aneksi ugovora o radu) kojima sam sebi daje otkaz.

Posledice mobinga traj-no o{te}uju zdravqe, a karakteristi~ne su promene raspoloèwa, depresija, stalno razmi{qawe o problemu, napa-di panike, socijalna izolacija, emocionalna otupqenost i pad samopouzdawa i samopo{tovawa. Promene zdravstvenog stawa su pra}ene simptomima: glavoboqe, poreme}aja spavawa, ose}aja gu-bitka ravnoteè, poreme}aj u probavnom sistemu, ose}aj pri-

tiska u grudima, sr~ane te{ko}e, ko`ne promene.

Promene u pona{awu su sle-de}e: agresivnost, pasivizacija, u~estalo kori{}ewe alkohola, cigareta, lekova, seksualni po-reme}aji i sl.

Sve to uti~e na porodicu, a na{a zemqa nije donela nijedan zakon kako bi za{titila `rtve mobinga kojih imamo u veli-kom broju. Naprotiv, zakonska re{ewa su poja~ala stvarawe ovog problema kojim se, naàlost, niko ne bavi.

Vid Bubi}

KolubarskiKolubarski

SINDIKALAC

E P S

List Sindikalne organizacije #Kolubara#, Lazarevac, Kara|or|eva br. 29PREDSEDNIK RESORA ZA INFORMISAWE I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: ZORAN ÔLI]

REDAKCIJA: DRAGICA KATI], MAJA JO[ANOV I ZORAN ÔLI]FOTOGRAFIJE: ZORAN ÔLI]Tira`: 4500, Tel/faks redakcije 011/8121-080Priprema i {tampa: , 011/397-82-68

˝PAZI, KUDA...

Documents

Godina XVI broj 101 Lazarevac, jul 2009. SINDIKALAC · ra, koji je trajao daleko vi{e nego {to je bilo predvi|eno, novi direktor "Kolubare" in-formisao je sindikalne pove-renike o