Godina XX broj 129 Lazarevac, novembar 2013. SINDIKALAC · Lazarevac, novembar 2013. КОМЕ ПРЕДАТИ... КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 129 На насловној

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACGodina XX . broj 129 . Lazarevac, novembar 2013.

КОМЕ ПРЕДАТИ...

2. О РЕАЛИЗАЦИЈИ ЗАХТЕВА СИНДИКАТА

Милан Ђорђевић

5. РЕКРЕАЦИЈА РАДНИКА

Јован Свилар

6. РЕХАБИЛИЛТАЦИЈА

Миодраг Милићевић

7. СИНДИКАТ "УСЛУГА"

Велимир Госпавић

9. СИНДИКАТ "КОЛУБАРА - УГОСТИТЕЉСТВО"

Драгана Радоњић

12. АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ

Др Слободанка Благојевић

15. "ТАМНАВА - ИСТОЧНО ПОЉЕ"

Зоран Радовановић

21. IN MEMORIAM

Драган Николић - Гиле

22. У КОВАЧНИЦИ "ПОГОНА ЗА РЕМОНТ"

Драгомир Николић

26. ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ САДИО СЕКВОЈЕ

Миладин Лазић

39. ИМЕ ЗА ИНСТИТУЦИЈЕ

Димитрије Туцовић

У ОВОМ БРОЈУ

ФОТОГРАФИЈА

БРОЈА


SINDIKALACGodina XX . broj 129 . Lazarevac, novembar 2013.

КОМЕ ПРЕДАТИ...

КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 129На насловној страниДрагомир Николић - ковач у "Металу"

ЈОШ УВЕК БЕЗБРИЖНО...

“ТАМНАВА - ИСТОЧНО ПОЉЕ”РАДОВИ НА НОВОМ КОРИТУ КОЛУБАРЕ

4 Kolubarski SINDIKALAC 5Kolubarski SINDIKALAC

МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА РАДНИКА ЕПС-а

‘’ОЧЕКУЈЕМО ДА СЕ УСКОРО РЕАЛИЗУЈУ ЗАХТЕВИ СИНДИКАТА’’

- ‘’На захтев Синдиката, Управни одбор ЕПС-а донео је одлуку о преласку 1476 радника са Услуга на Колубарин уговор, о увећању регреса за

годишњи одмор и накнаде за исхрану радника. - Преговори о новој позајмици су у току’’, каже Милан Ђорђевић.

Управни одбор ‘’Електро-привреде Србије’’, на седници одржаној у другој половини но-вембра, донео је и неколико ве-ома важних одлука, које се ди-ректно тичу запослених у овом Јавном Предузећу. Неке од тих одлука резултат су залагања и напора Синдиката не само да се радницима обезбеди бољи материјални положај, већ и да се омогући што безбедније одвијање производње у на-редном периоду, посебно у предстојећим зимским услови-ма.

Управни одбор усвојио је План пословања ЕПС-а за следећу годину и при том донео

једну ‘’условну’’ одлуку, која се тиче радника ангажованих у ‘’Колубари’’ преко ‘’Услуга’’.

- Највећа ‘’борба’’ Синди-ката већ дуже време води се око тога да радници ангажо-вани преко ‘’Услуга’’ пређу у ‘’Колубару’’, каже Ми-лан Ђорђевић, председник Синдиката радника ЕПС-а и члан Управног одбора Јавног Предузећа. Управни одбор је, у начелу, донео одлуку да 1476 тих радника добије ‘’Ко-лубарине’’ уговоре, с тим што је потребно да Посло-водство ‘’Колубаре’’ дора-ди још неке параметре веза-не за коефицијенте. Наравно,

ову одлуку треба да усвоји ре-публичка Влада и очекујемо да ће се то десити почетком следеће године. Морам да ис-такнем да је ово највећа жеља Синдиката на свим нивоима, од копова, преко ‘’Колубаре’’, до ЕПС-а.

Планом пословања, на зах-тев Синдиката, утврђено је повећање регреса за годишњи одмор, тако да ће он бити у ви-сини просечне зараде у при-вреди Србије, што је тренут-но нешто више од 46 хиљада динара. Као и до сада, регрес ће се исплаћивати подељен на дванаест месечних рата. Такође, повећана је и накна-

да за исхрану радника са две-ста на триста динара по дану. И о овоме ће се изјаснити ре-публичка Влада и имамо чврста обећања да ће то бити прихваћено.

Када је реч о повећању пла-та, Планом пословања нису предвиђене битне измене. За-раде ће се кретати у скла-ду са пројектованим растом инфлације, који Влада утврђује на почетку сваке године за текућу годину.

- Враћање првог дела позајмице од прошле годи-не завршава се почетком де-цембра. Затим се наставља враћање и другог дела. Син-дикат радника ЕПС-а тражио је да се запосленима одобри нова позајмица и да се Колек-тивним уговором регулише да она буде бесповратна. За тако нешто сада нема новца, али преговори су у току. Реч је о преговорима са нашим ресорним Министарством, мада се ту највише пита Ми-нистарство финансија, каже Милан Ђорђевић поводом све учесталијих питања да ли ће бити нове позајмице за запосле-не.

Према његовим речи-ма, све је то уско повеза-но и са најављеним новим опорезивањем зарада, које тре-ба да заживи од следеће године. О томе наш саговорник каже:

- Још нема званичног тумачења да ли ће се тај За-кон односити и на ЕПС. Важ-но је знати да ЕПС од Нове го-дине излази на тржиште са 27 одсто своје производње. По свим параметрима, ово Предузеће више није моно-полиста, јер су се на тржиш-

ту за сада појавила 43 квали-фикована трговца електрич-ном енергијом. Већ сам изла-зак на тржиште значи да не би требало у ЕПС-у да буде опорезивања зарада.

Видећемо како ће све то изгледати, а треба има-ти у виду и најављену корпоритизацију ЕПС-а, од-носно, трансформацију од Јавног Предузећа у Акцио-нарско друштво. То ће под-разумевати и измену свих важећих аката Предузећа. Синдикат се залаже да се не деле бесплатне акције ЕПС-а радницима и грађанима, јер би радници у том случају до-били мали проценат. У овоме имамо подршку и Пословод-ства ЕПС-а, које такође сма-тра да то не би било добро.

Синдикат јесте за прелазак у Акционарско друштво, али у смислу одређене самостал-

ности, која подразумева да се не мора за сваку ситницу тра-жити сагласност Министар-става.

Осврћући се на стање у ‘’Ко-лубари’’, Ђорђевић истиче да би производња на коповима била заустављена без радни-ка ангажованих преко ‘’Услу-га’’. Према његовим речима, њихово ангажовање више кош-та и ‘’Колубару’’ и ЕПС и Вла-ду него да су пребачени у ‘’Ко-лубару’’, а имају два-три пута мању плату него њихове коле-ге на истим пословима.

- Надам се да ће бити ува-жени наши аргументи и да ће од Нове године радни-ци ангажовани преко ‘’Услу-га’’ прећи у ‘’Колубару’’, каже Милан Ђорђевић. Ако се то не деси, Синдикат ће најпре тра-жити да се тим радницима исплати бенефицирани рад-ни стаж, јер су распоређени

ЛОБИРАЊЕ

- Захваљујући успешном лобирању представника Пословодства ЕПС-а, Министар-става и републичке Владе, померен је рок за гашење око 1200 мегавата инсталисане сна-ге из термоелектрана до 2027. године. По европском Закону о великим ложиштима рок за гашење био је 2018. године.

Према међународним прописима, пре свега везаним за екологију, до тог рока треба ревитализовати термоблокове, уредити пепелишта и обавити све друго што је потребно да би се ишло ка Европској Унији.

Ако се сви ти послови не обаве у овом року, следе прописане казне. Гашење термо-блокова за собом повлачи и гашење копова, па по овом питању треба бити веома обазрив и на време предузимати потребне мере, каже Милан Ђорђевић.

МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ


на таква радна места, а немају бенефиције. Ако Вла-да не потврди својом одлу-ком њихов прелазак у ‘’Колу-бару’’, предузећемо потребне мере. Треба нагласити да су сви копови у ‘’Колубари’’ већ испунили план производње за ову годину, а то је, поред оста-лог, остварено захваљујући и тим младим људима што раде преко ‘’Услуга’’.

Борићемо се свим сред-ствима да реализујемо ову нашу идеју, а ако нам затреба помоћ, тражићемо је од стал-но запослених радника, јер њихов рад у огромној мери за-виси од тих младих људи.

Упозорио сам Управни од-бор да ће Синдикат ЕПС-а, у случају да се ово питање

не реши, зауставити рад не само у ‘’Колубари’’, већ и у ТЕНТ-у, ‘’Костолцу’’ и у свим другим Привредним друштвима која имају слич-ну ситуацију. Тврдили смо још 2004. године, када је поче-ло издвајање неелектроприв-редних предузећа, да је то по-грешно. Врло брзо су створе-на паралелна предузећа, са којима је основна делатност склапала, а и даље склапа уговоре, по питању радне сна-ге, што ЕПС много кошта.

Све што се дешавало са ‘’Металом’’ од тренутка издвајања из ‘’Колубаре’’ и његов повратак, најбољи је доказ да је Синдикат и тада био у праву кад је од самог по-четка тврдио да је то погреш-

но. Републичка Влада донела је коначну одлуку о враћању ‘’Метала’’ са око 2700 запо-слених у састав ‘’Колубаре’’, чиме је окончан цео овај про-цес.

Како истиче Милан Ђорђевић, у томе се успе-ло захваљујући и великој под-ршци и помоћи директора ‘’Ко-лубаре’’ Милорада Грчића и министарке рударства Зора-не Михаиловић. Претходна руководства, како каже, нису имала разумевања за то, и по-ред чврстих аргумената које су износили Синдикати на свим нивоима, од ‘’Метала’’, преко ‘’Колубаре’’, до ЕПС-а.

Инвестиционо одржавање на коповима сада ће бити и квалитетније и јефтиније, а приче о тзв. сивој зони и виш-ку радне снаге у ‘’Металу’’ више немају основа. Ипак, тре-ба нагласити да је ‘’Метал’’ био у бољем положају у односу на друге издвојене фирме, јер је у питању била ‘’кћерка фирма’’ чији је оснивач ‘’Колубара’’. Другачија је ситуација са оста-лим издвојеним предузећима, која се налазе у Агенцији за

приватизацију.

Наш саговорник истиче да је продаја ‘’Универзала’’ посеб-но тежак ударац за ‘’Колубару’’ То најбоље показује чињеница да на коповима сада нема ни једног метра резервне траке, што се врло често негативно одражава на производни про-цес.

- На коповима је ситуација, благо речено, врло критич-на. Људи немају чиме да раде, тендери се обарају, па не могу да се набаве ни основни ре-зервни делови. ‘’Убија’’ нас Закон о јавним набавкама, тренутно 31 булдозер стоји јер нема резервних делова, а и оних 30 који раде на копови-

ма ускоро могу да се покваре, јер су у лошем стању. За нор-мално одвијање производње на копу потребно је да днев-но буде ангажовано најмање 40 машина, а ми их немамо. Синдикат ‘’Површинских ко-пова’’ и преко СОК-а и преко Синдиката радника ЕПС-а, стално указује на то да је производња угрожена, али ситуација се битно не мења.

‘’Колубара’’ је способна да произведе потребне количине угља, али треба израчунати колико на пример, само недо-статак булдозера и резервних делова за њих проузрокује штете у читавом произво-дном ланцу. То што се уз ве-

лике напоре остварује план, треба захвалити изузетним напорима не само стално за-послених, већ и нарочито тих младих људи ангажованих преко ‘’Услуга’’. Зато њихов проблем мора бити што пре решен, наглашава Ђорђевић.

Према речима нашег саговор-ника, не може се више толери-сати да они носе највећи терет производње, а годинама раде за плату мању од 30 хиљада дина-ра. Зато ће Синдикат предузети све видове синдикалне борбе и истрајати у свом захтеву да они коначно добију ‘’Колубарине’’ уговоре.

Д. Катић и З. Чолић

О ДРУГИМ СИНДИКАТИМА

- Ми смо једини репрезентативни Синдикат у ‘’Колубари’’ и тражили смо да се ко-начно рашчисти колико која Организација има чланова. Има у ‘’Колубари’’ и Синдика-та који никада нису имали изборе и у којима седе људи са по 43-44 и више година стажа. Ако се докаже да има још репрезентативних Синдиката у ‘’Колубари’’, сарађиваћемо и са њима. Мислимо да је доста било варања запослених и лажног синдикалног представљања у јавности. Мора се утврдити и ко је и на који начин лажирао приступнице и фалсифико-вао потписе радника.

Радници имају могућност и треба да се определе и изјасне ком Синдикату желе да припадају, нагласио је Милан Ђорђевић, председник Синдиката радника ЕПС-а.

НОВОГОДИШЊИ ПАКЕТИЋИ

Према речима Милана Ђорђевића, постигнут је дого-вор са директором ЕПС-а да ове године за децу запослених у ‘’Електропривреди Србије’’ буду обезбеђени Новогодишњи пакетићи.

Подсећања ради, прошле године дељене су поклон че-ститке, јер тендер за пакетиће није успео.

КОПОВИПОЉЕ "Б"


У ОРГАНИЗАЦИЈИ СИНДИКАТА ‘’КОЛУБАРА’’

РЕКРЕАЦИЈА РАДНИКА

У девет познатих туристичких места организована је рекреација коју је ове године, према подацима добијеним од Јована Свилара, председника Ресора за економска питања и ко-лективно уговарање, користило укупно 2829 радника ‘’Колуба-ре’’.

Љубитељи одмора на мору могли су да уживају у пешча-ним плажама у Црној Гори и Грчкој.

Од свих дестинација, убедљиво највеће интересовање владало је за Пефкохори у Грчкој, где се одмарало 668 радника. У другом грчком летовалишту, Паралији, било је 425 корисника рекреације.

Када је реч о Црногорском приморју, највеће интересовање било је за Бечиће, где је боравило 566 радника. Аранжман у Бијелој користила су 292 радника, у Чању 220, а у Будви их је било 50.

За љубитеље одмора на планини, рекреација је организована на Златибору и Рајцу.

Златибор је ове године угостио 447 радника, а у ‘’Колубарином’’ одма-ралишту на Рајцу од-марало се њих 64.

Ни ове године нису заборављени љубитељи риболова, тако да је за њих ор-ганизован боравак на Перућцу. Ову прилику искористило је 97 рад-ника.

Када се има у виду овако велики број ко-рисника рекреације, а посебно оних који су се вратили кући задовољни, извесни проблеми око смештаја ‘’прекобројних’’, или неке друге мање при-медбе, могу се сматра-ти занемарљивим.

Д.К.

ЈОВАН СВИЛАР

ГРЧКАНАЈИНТЕРЕСАНТНИЈА

ВЕЛИМИР ГОСПАВИЋ, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА СИНДИКАТА ‘’УСЛУГА’’

СИНДИКАТ ‘’УСЛУГА’’ ЈЕ ЈАКА ОРГАНИЗАЦИЈА

- ‘’И поред свих покушаја да се наша Синдикална организација ослаби и маргинализује, ми смо врло јединствени и јаки. Наше чланство и кроз Синдикат

Колубара, чији смо чланови, има потпуну заштиту и сва права као и остало чланство’’, каже Велимир Госпавић.

Синдикална организација ‘’Колубара-Услуге’’, осим што се бави уобичајеним ак-тивностима, већ дуже време оптерећена је и одређеним про-блемима, са којима се суочавају и Организације других фирми издвојених из ‘’Колубаре’’.

- Постоје неке струје које покушавају да нас сатанизују, каже Велимир Госпавић, за-меник председника Синдика-та ‘’Услуга’’. Има покушаја организовања још неких Синдиката, а колико ће у томе успети, зависи највише од суда запослених, који тре-ба да препознају праве вред-ности. У ‘’Услугама’’ постоји и Синдикат ‘’Независност’’, а у покушају је и формирање Радничког синдиката. То се дешава уз благослов менаџмента, коме не одгова-ра то што ми увек наступамо са реалним захтевима и от-ворено указујемо на одређене проблеме.

Према Госпавићевим речима, и поред исказане добре воље, Синдикат до сада није успео да успостави добру сарадњу са но-вим руководством Фирме, јер нови менаџери то једноставно не желе.

Када се узму у обзир и радници који су ангажо-вани у ‘’Колубари’’ преко ‘’Услуга’’, укупан број за-послених у овој Фирми је нешто преко три хиљаде. Од тога, ‘’Услуге’’ имају око 1400 само својих рад-ника, а чланова Синдика-та укупно је око 1600.

Тај број се повреме-но мења, јер се деша-ва да се одређени број радника ишчлани из Организације, из разли-читих разлога. Како сами причају, некада им се то постави као услов да би напредовали, или добили боље радно место, некада да би им био продужен уговор. Углав-ном, нико од тих радника ника-да није изрекао неку примедбу или незадовољство радом Син-диката. Према Госпавићевим речима, људи углавном отво-рено кажу зашто се ишчлањују, али истиче да ће једном изаћи на видело шта и како је неко радио и каквим се средстви-ма ко служио у покушају да се сатанизује Синдикат ‘’Услуга’’.

- Без обзира на повреме-на појединачна ишчлањења, ми свакодневно имамо и нове

чланове. Ми смо Синдикат који су радници бирали, ра-димо у њиховом интересу, нисмо самозвани као неки други Синдикати који ника-да немају изборе, и људи сами треба да процене где ће и за-што да се учлане, каже наш са-говорник, а затим додаје:

- Као чланица Синдикал-не организације ‘’Колубара’’ и Синдиката радника ЕПС-а, имамо исти третман и права као и све друге Организације. Код сваког проблема наи-лазимо на разумевање оста-лих колега, који нам свес-рдно помажу да их решимо на

ВЕЛИМИР ГОСПАВИЋ


најбољи начин и у корист на-шег чланства.

Примера ради, у Фонду со-лидарности СОК-а равно-правни смо са осталима, а као самостална Организација не бисмо могли много да помог-немо болесним радницима. То довољно илуструје пода-так да је за лечење наших рад-ника из средстава овог Фонда издвојено много више сред-става него што износи наша укупна чланарина.

Када је реч о рехабилитацији, Госпавић наглашава да, захваљујући коректној сарадњи са другим Организацијама, на опоравак увек могу да пошаљу више радника него што је предвиђено на осно-ву броја запослених и средста-ва која издвајају за ту наме-ну. Осим тога, људи се шаљу и на ванредну рехабилитацију, у случају повреде или продужет-ка болничког лечења.

Рекреацију је ове године ко-ристило скоро дупло више рад-ника него што је предвиђено, јер је било слободних ме-ста које су им уступале дру-ге Организације. У сваком случају, како истиче Велимир Госпавић, и радници и Син-дикат ‘’Услуга’’ задовољни су и начином организовања и дестинацијама и бројем ко-рисника рехабилитације и рекреације.

Ова Организација позна-та је и по томе што за своје чланство редовно и успешно организује екскурзије и изле-те у занимљиве дестинације. Екскурзије се, по већ устаљеној пракси, организују два пута годишње. Ове године, у пролеће су били на Перућцу, а недавно у Ивањици. Такође, сваке године организују и бесплатну посету манастиру Острог, где редовно оду два пуна аутобуса путника.

Синдикат ‘’Услуга’’ се, и по-ред скромне чланарине, труди да помогне својим матријално угроженим члановима, а помоћ се даје и приликом рођења де-тета, као и у случајевима смрти члана породице. Одлуке о до-дели помоћи доноси Одбор ове Организације, који се обично састаје два пута месечно, а при одлучивању се руководи јасно утврђеним критеријумима.

Синдикат ‘’Услуга’’ за своје седиште изабрао је Вреоце, као својеврсни центар готово подједнако удаљен од свих де-лова ‘’Колубаре’’, јер и радници ове Фирме разуђени су по целој ‘’Колубари’’. У просторији од 12 квадрата повремено се састаје седам синдикалних поверени-ка, али не жале се. Увек су у директном контакту са члан-ством, што им је и најважније.

Оно чиме се ова Организација већ дуже време интензивно бави јесу захтеви за повећање вредности коефицијената. На

крају прошле године вредност радног часа била је 141,00 ди-нар, а и сада је толика. Како истиче наш саговорник, тај проблем би се решио новом систематизацијом радних ме-ста. Руководство Предузећа уважило је већи део синдикал-них захтева који се односе на увећање коефицијената за рад-нике обезбеђења и хигијене. Ако би се ти захтеви у пот-пуности испунили, били би задовољни и радници и Синди-кат, сматра Госпавић.

Повратак ‘’Метала’’ у са-став ‘’Колубаре’’ пробудио је наду и другим издвојеним фир-мама да ће то бити случај и са њима. Када је реч о ‘’Услуга-ма’’, поводом ове теме Велимир Госпавић каже:

- Синдикат све време ин-систира на томе. Имамо и обећања директора Грчића да ће се о тој теми разговара-ти на високом нивоу и да ће он лично учинити све што је у његовој моћи да и ‘’Услуге’’ уђу у састав ‘’Колубаре’’. Так-ве приче више нису табу тема, разговора о томе ће бити, али то не значи да ће ова идеја бити и реализована. Одлуку о томе ипак доносе више ин-станце, тако да ћемо тек виде-ти шта ће бити.

У Синдикату ‘’Услуга’’ исти-чу да је велики успех већ и то што је спречена приватизација Предузећа. Због нерешених имовинско-правних односа, уз изузетне напоре Синдиката и сарадњу са свим релевантним институцијама и стручним ли-цима, спречена је продаја од које их је делио само један ко-рак.

Д. Катић

УВЕЋАТИ КОЕФЦИЈЕНТЕ РАДНИЦИМА ОБЕЗБЕЂЕЊА

ДРАГАНА РАДОЊИЋ,ПРЕДСЕДНИЦА СИНДИКАТА’’КОЛУБАРА-УГОСТИТЕЉСТВО’’

САЧУВАТИ И РАДНА МЕСТА И ПРЕДУЗЕЋЕ

- ‘’У условима приватизације, радикалним синдикалним захтевима могло би се угрозити пословање Предузећа, што никоме не би одговарало, али инсистираћемо и даље на увећању зарада запослених. Синдикат Угоститељства је хомогена и јака

Организација у саставу Синдиката Колубара и таква ће остати и убудуће’’, каже Драгана Радоњић.

Предузеће ‘’Колубара-Угоститељство’’, и поред бројних тешкоћа са којима се већ дуже време суочава, успеш-но опстаје на тржишту више од шест деценија.

Са овако дугом традицијом, одржавањем квалитета услу-га на високом нивоу, са објектима за исхрану радни-ка, који су распрострањени по целој ‘’Колубари’’ и стал-ним проширивањем делатно-сти, кроз дисконте, ресторане, Туристичку агенцију, Градску пекару итд, ‘’Угоститељство’’ обезбеђује егзистенцију за око 550 својих радника.

Пословање овог Предузећа диктирају закони тржишта, што је посебно изражено од тренутка кад су укинути боно-ви за исхрану радника.

О тренутној ситуацији у којој се налази ‘’Угоститељство’’, као и о мерама које Синдикат овог Предузећа предузима, са једне стране да би заштитио за-послене, а са друге стране да се не би угрозило пословање, разговарали смо са Драга-ном Радоњић, председни-цом Синдикалне организације

‘’Колубара-Угоститељство’’.

- Од када су укинути бонови за исхрану радника, опала је куповина у нашим објектима, истиче Драгана Радоњић. Врло брзо се показало да је то био погрешан потез, али не наш, јер ми смо ту где смо и били, на располагању људима који су остали верни услугама

кантина и наставили да ко-ристе топли оброк. До диспа-ритета цене у односу на дру-ге радње, на шта се често могу чути примедбе, долази из жеље да се набави стварно квалитетна роба, мада се оне вероватно могу кориговати у преговорима нашег Посло-водства са добављачима.

ДРАГАНА РАДОЊИЋ


Синдикат је више пута по-кретао иницијативу да се по-ново уведу бонови за исхрану, али Закон то не дозвољава. Ипак, охрабрује нас то што се људи полако враћају у наше објекте, све више постају свесни да много значи кад седну у кантину, поједу топли оброк, попију сок, кафу и оду на терен. Морам напоменути да је наше Предузеће у систе-му HASAP-а, јер другачије не бисмо ни могли да се бавимо исхраном радника и другим угоститељским услугама.

Наша саговорница каже да Синдикат има добру сарадњу са Пословодством, али не жели да се меша у пословну поли-тику Предузећа. Жеља Син-диката је да ‘’Угоститељство’’ опстане у оквирима у којима послује, да сви запослени оста-ну на својим радним местима и имају сигурну егзистенцију, али и да се кадрови подмладе. Старосна структура је преко 50 година, а услужна делатност ипак подразумева млађе људе на одређеним радним местима.

Према речима Драга-не Радоњић, квалитет услу-га које пружају запослени у ‘’Угоститељству’’ је на ве-ома високом нивоу и они свој посао раде најбоље што могу, током свих ових година.

- Раднике, наравно, највише интересује пла-та и Синдикат је то-ком ове године неколико пута упућивао захтеве за њено бар мало повећање. Међутим, пошто смо у процесу приватизације, морамо пословну годи-ну завршити ликвидни.

Зато нам није циљ да синди-калним захтевима угрожава-мо пословање Предузећа, јер би се то одразило на следећу годину, или на зараде, или на нешто треће. Плате у ‘’Угоститељству’’ јесу мале, али ћемо сачекати крај годи-не за преговоре о њиховом бар малом повећању, каже Драга-на Радоњић.

Када је реч о статусу овог Предузећа, наша саговорни-ца подсећа да је оно 2003. го-дине издвојено из ‘’Колуба-ре’’ и сва оснивачка права пре-нета су на републичку Владу. Ипак, захваљујући и великој подршци СОК-а, све је остало у окриљу ‘’Колубаре’’ и до сада нису дошли у ситуацију да им пословање, егзистенција и за-раде буду угрожени.

- Запослени су свесни ситуације у којој се налазимо и осећају да неко брине о њима. Са Пословодством преговара-мо око њихове сигурности на послу, о заштитној опреми... У октобру је продужен Колек-тивни уговор, којим су задржа-на сва досадашња права, али и обавезе запослених. Морам по-себно да нагласим да мало ко

обраћа пажњу на обавезе. Има појединих случајева да рад-ници својим поступцима не-кад доведу себе у непријатну ситуацију, која може да се от-ргне контроли и проузрокује предузимање непопуларних мера од стране Послодавца. У таквим случајевима Синдикат нема ни моралних ни правних основа да заштити те раднике, јер нико не може да штити оне који крше радну дисциплину, или неке друге прописане нор-ме понашања на радном месту. Такви случајеви ни за кога нису добри, али свако мора сносити одговорност за нешто што учи-ни супротно утврђеним мери-лима.

Враћајући се на чисто синди-калне теме, Драгана Радоњић каже да је изузетно задовољна радом Управног одбора Фон-да солидарности СОК-а. Према њеним речима, Слађана Ла-кета као члан Управног одбо-ра веома добро ради свој посао, прикупља документацију и све функционише у најбољем реду.

- Фонд солидарности ствар-но је солидарна институција у правом смислу те речи, истиче наша саговорница.

ВОЛУЈАКСВЕ ВЕЋИ ПРОМЕТ У КАНТИНИ

ЉИЉАНА ГОРЕТА И ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ

Људима се помаже у лечењу, без обзира колико сред-става која Организација уплаћује на рачун Фонда. То много значи запосленима у ‘’Угоститељству’’, јер су наше плате мале, па самим тим и средства која уплаћујемо у Фонд, а трошкови лечења све већи. Зато морам да се захва-лим свим члановима Фонда, јер имају пуно разумевања за наше болесне раднике који на други начин, без те помоћи, не би могли да се лече.

Драгана Радоњић истиче да, и када је реч о рекреацији и рехабилитацији, председ-ници осталих Синдикалних организација у ‘’Колубари’’ излазе у сусрет радницима ‘’Угоститељства’’ и уступају им своја слободна места. Са друге стране, и радници схватају да не могу добити више од онога што им се на овај начин обезбе-

ди, па и не траже више од онога што добију.

Из разговора са Драганом Радоњић, види се да Синди-кална организација ‘’Колубара-Угоститељство’’ чврсто стоји ‘’на земљи’’, свесна својих могућности, са свим проблеми-ма и резултатима и са много по-сла који је тек очекују. Уз чврсту сарадњу са Синдикатом ‘’Колу-бара’’, као и кроз изражене ста-вове у превазилажењу тешкоћа на које је наилазило Предузеће, чланство је стекло поверење у ову Организацију. Зараде се исплаћују редовно, на време, људи се остварују кроз рад у овој фирми и зато није трену-так за неке појединачне акције, каквих је било у последње вре-ме, јер могу само донети штету и њиховим актерима и Синди-кату и Предузећу.

- Нисмо се ми ушушкали

јер нам је све бајно и лепо, али мислимо да, с обзиром на ситуацију у којој смо, није тренутак за неке искораке ван онога што смо до сада по-стигли. Наш велики успех је што смо као Синдикат оста-ли јединствени. Ми смо једна од ретких Организација која је успела све људе да очува у свом окриљу. Ко се поведе за другачијом причом, схватиће да се није могло постићи више и боље, али увек ћемо томе тежити, каже наша саговорни-ца.

Драгана Радоњић истиче да је циљ овог Синдиката да Предузеће опстане, да сви за-послени раде, да се кадро-ви подмладе, да зараде буду веће и да радници буду мало задовољнији кад долазе на по-сао и одлазе кући.

Д. Катић

УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ

ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА ‘’КОЛУБАРА-ТУРС’’

‘’Угоститељство’’ није оријентисано само на раднике ‘’Колубаре’’, већ и на ширу популацију, и то преко Туристичке агенције ‘’Колубара-Турс’’.

У извесном смислу, Агенција представља окос-ницу пословања ‘’Угоститељства’’ и својим успешним радом значајно доприноси не само угледу фирме, већ и у материјалном смислу.

Осим што учествује у реализацији рекреације радника ‘’Колубаре’’, ова Агенција организује и занимљиве излете и појављује се као субагент у мно-гим туристичким аранжманима које организују друге агенције.

Осим тога, радници ‘’Угоститељства’’ успешно воде и Радничко одмаралиште на Рајцу, одакле се гости увек врате изузетно задовољни. Једино је штета што се капацитети на Рајцу не користе довољно, а уз то недостају и неки богатији садржаји који би сигурно привукли више посетилаца.

ВЕСНА ФИЛИПОВИЋРУКОВОДИЛАЦ ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ


ПОЉЕ ‘’Д’’ - ‘’ВОЛУЈАК’’

АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ

- ‘’У Колубари увек наиђемо на леп пријем и велики одзив давалаца. Осим што је то веома хумано, радници знају да је давање крви пожељно и добро за здравље, јер се на

тај начин обнављају еритроцити’’, каже др Слободанка Благојевић.

Екипа Института за трансфузију крви Србије бо-равила је почетком новембра у ‘’Колубари’’. Током неколи-ко дана добровољни даваоци крв су могли дати на ‘’Тамнава-Источном пољу’’, Пољу ‘’Д’’, у ‘’Погону за ремонт’’, на ‘’Волујку’’.

Боравак екипе на ‘’Волујку’’ искористили смо да поразгова-рамо са докторком Слободан-ком Благојевић, као и са неко-лико радника који су се одаз-вали овој хуманитарној акцији и дали крв управо кад смо и ми посетили рударско насеље ‘’Волујак’’.

Др Слободанка Благојевић каже да је одзив у ‘’Колубари’’ увек веома добар, а током ове акције на појединим местима био је чак и изнад очекивања. Примера ради, на ‘’Тамнави’’ је било око 50 процената, а у ‘’По-гону за ремонт’’ око 40 одсто давалаца више него што је пла-нирано.

- Наша сарадња са радни-цима ‘’Колубаре’’ траје већ годинама, рекла је др Слобо-данка Благојевић. Добро се познајемо и увек наиђемо на леп пријем и велики одзив давалаца. Углавном је реч о старим даваоцима, који добро

знају које су предности редов-ног давања крви. Осим што је то веома хуман гест, од кога зависе нечији животи, давање крви је и корисно за здравље. На тај начин обнављају се крвне ћелије и стварају нови еритроцити и тако се ткива боље снабдевају кисеоником, што и јесте основна функција крви. Медицински речено, побољшавају се реолошка својства крви.

Према речима др Благојевић, крв не могу да дају хронични и акутни болесници. Вреди под-сетити да даваоци крви имају приоритет у случају да њима затреба крв. Треба напомену-ти и то да мушкарци могу дати крв на свака три, а жене на сва-ка четири месеца.

Међу даваоцима крви на ‘’Волујку’’ затекли смо Небојшу Радовановића, баге-ристу на ЕШ-евима са Првог

ДОКТОРКА СЛОБОДАНКА БЛАГОЈЕВИЋ

система. До сада је дао крв више од двадесет пута, а главни мотиви су му, како каже, сопстве-но здравље и жеља да помогне ономе коме је крв потребна.

- Крв дајем кад год могу, каже Радовановић. Данас не радим, па сам искористио прилику да дођем. Кад радим не могу да изађем са те-рена због лоше организације и недостатка пре-воза, а и недовољно је људи на објектима и ма-шинама.

Само за попуњавање основних података приликом давања крви потребно је дваде-сетак минута, а да би се све завршило треба више од сат времена.

Небојша Радовановић искористио је прилику да укаже на велике проблеме до којих долази због недостатка радника на терену. Примера ради, ба-гериста најчешће нема помоћника, па кад треба одрадити неки већи посао, мора да се тражи чо-век по копу. А ако нема ко други, у помоћ при-скачу пословођа или надзорник, само да не трпи производња.

Радовановић је истакао и да је лоше организо-ван интерни превоз, посебно у међусмени. Кад изађу из друге смене, људи једва да стигну и да се пресвуку, да не би закаснили на аутобусе, а че-сто и аутобуси морају сачекати док превоз не из-везе људе са копа.

Што се тиче акције добровољног давања крви,

ВОЛУЈАКАКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ

НЕБОЈША РАДОВАНОВИЋ

РАДОЈЕ МИЛИНОВИЋ - ЈАБУЧИЛО


наш саговорник сматра да би одзив био много већи када би се боље организовао долазак људи са те-рена.

Небојшин колега Радоје Милиновић, на копу познатији по надимку Јабучило, такође је до сада много пута дао крв. Каже да то ради пре свега из здравствених, а затим из хуманих разлога. Ина-че, Радоје је помоћни радник у ‘’Припреми’’ и са бенефицијом има 30 година стажа. Каже да и следећа акција добровољног давања крви сигур-но неће проћи без њега.

Исто то каже и Марко Миловановић, ТТ ме-ханичар на Пољу ‘’Д’’. До сада је крв дао десетак пута, а основни мотив му је жеља да помогне не-коме коме буде потребно.

Д. Катић и З. Чолић

ДАМА ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ

ХУМАНОСТ ЗА ПРИМЕР

Међу даваоцима крви затекли смо и једну даму. Реч је о Јелени Петровић, радни-ци ‘’Угоститељства’’, иначе шефици кантине на ‘’Волујку’’. У ‘’Угоститељству’’ ради шест година, а на ‘’Волујку’’ је две године. Како ис-тиче, оно што карактерише ово насеље јесу ве-ома добри односи, не само радника међусобно, већ и према особљу кантине. До сада није било никаквих проблема ни примедби, а Јелена се нада да их неће бити ни убудуће.

- Ово ми је десети пут да дајем крв, каже Јелена Петровић. Највећи мотив су ми хумани разлози, драго ми је кад могу не-коме да помогнем. Осим тога, дајем крв и из здравствених разлога, лепо се осећам, обнављају се крвна зрнца, циркулација је боља...

И убудуће, кад год будем могла, учествоваћу у овим акцијама, јер много значе и мени, а и људима којима је потребна крв.

Јелена је и волонтер у Црвеном крсту Лазаревца и колико јој посао и друге обавезе дозвољавају, помаже у раду ове Организације. Често по школама организују квизове и друга такмичења, или разна предавања за децу.

Ова млада жена леп је пример како се на различите начине може показати хуманост на делу.

МАРКО МИЛОВАНОВИЋ

‘’ТАМНАВА-ИСТОЧНО ПОЉЕ’’

‘’ДРУГА ФАЗА’’ НОВОГ ТОКА

- Већ шест година Колубара тече кроз коп ‘’Тамнава-Источно поље’’. Са водонепропусним коритом и проточним језером на некадашњем одлагалишту

представља велики и једонствен подухват, чија реализација и даље привлачи пажњу и домаће и светске, нарочито стручне, јавности. Друга фаза измештања речног корита у

коп, увелико је у току.

Баш као у песми Боре Бојића, Колубара тече тихо и пола-ко, комотно смештена у добро обезбеђено речно корито уну-тар копа ‘’Тамнава-Источно поље’’.

Да подсетимо, Прва фаза измештања реке у унутрашње одлагалиште завршена је пре шест година и у септембру 2007. године вода је пуштена у новоизграђени водоток ду-жине 4670 метара. На 500 ме-тара узводно од црпне станице направљено је проточно језеро површине 12 хектара.

Богато рибом, оно је сада прави рај за риболовце, али и многобројне врсте птица, наро-чито дивљих патака, гњураца, корморана. Са Видиковца из-над језера пружа се леп поглед не само на Колубару, већ и на коп ‘’Велики Црљени’’ и чита-ву околину. На жалост, мало је правих љубитеља природе, а на-рочито реке, који овде свраћају. Више је рибокрадица који, не бирајући средства, убијају рибу експлозивом, струјом, ваде је мрежама, уништавајући на све начине екосистем у води и приобаљу. На мети је углавном проточно језеро и ако се тако настави, оно ће вероватно по-стати мртво језеро.

У близини Вреочког рудар-ског насеља, унутар копа, лепи новембарски дани максимал-но се користе за рад на Другој фази измештања реке Колуба-ре. Три ЕШ-а, булдозери, рово-копачи... Има и машина и људи. Ефекат је видан. Ново корито је профилисано у једном делу, као и насипи са страна. Укуп-на предвиђена дужина је 2600 метара, а биће примењена већ проверена технологија заштите и водонепропустљивости која

је реализована током радова на Првој фази измештања реке и која се до сада добро показала.

Зоран Радовановић, пословођа на ЕШ-евима, кога смо затекли поред багера, каже нам да су радови на овом делу речног корита почели прошле године.

- Тренутно нам је један ЕШ у квару због проблема са лежајевима, али то ће брзо бити отклоњено. Друга два ба-

ЗОРАН РАДОВАНОВИЋ


гера раде на одбацивању виш-ка материјала ван зоне наси-па. Са машинама ‘’Помоћне механизације’’ уређујемо зону залеђа и насипа по за-датим мерама. Механизација је добра, руковаоци такође, и посао се лепо одвија, каже Радовановић задовољно.

Леви насип је урађен, до зав-ршних косина, а на десном тре-ба да се уради још око 500 ме-тара. После тога, преостаје на-ставак копања корита Колубаре и избацивање материјала.

Иначе, нови ток који је још у фази копања, биће на северној страни спојен са постојећим током Колубаре код индустријског моста. У том делу корито ће бити прошире-но како би се вода, нарочито при великим водостајима, сми-рила и успорила.

На јужној страни, у правцу Вреоци-Скобаљ биће изграђен нови мост, црпна станица и рам-па за прелаз великих машина и багера преко реке. Предвиђена је, такође, у речном току Друге фазе и једна каскада.

Да би се реализовало све што је и предвиђено на новом

делу корита Колубаре, ради се даноноћно, у три смене. На те-рен скоро свакодневно изла-зи Геолошка служба, надзор из Инвестиција, инжењери са ‘’Тамнаве’’...

Пословођа Зоран Радовановић радио је и на Првој фази измештања реке и искуство у том послу му не недостаје. Каже да је сада и тло за рад самог речног корита мно-го боље припремљено.

- Руковаоци на багери-ма и машинама ‘’Помоћне механизације’’ су добри мајстори и са њима је, како наглашава, задовољство ра-дити и сарађивати. Зато, уз неуобичајено лепе новембар-ске дане, није нереално оче-кивати да се на новом току реке кроз ‘’Тамнава-Источно поље’’ уради и више него што је у задатом времен-ском року предвиђено, каже Радовановић, загледан у фину косину, прецизно, по задатим мерама на кочићима, скоро уређеног речног насипа.

У близини, брзо и прециз-но, радећи без застоја све вре-ме од нашег доласка, пажњу

нам је привлачио ровокопач ‘’Помоћне механизације’’. Очи-гледно врло искусан мајстор, са лакоћом је управљао машином и, без иједног сувишног манев-ра, копао и одлагао земљу, шве-рао, склањао кабл... Зауставили смо га на тренутак.

Љубивоје Бушић, са ско-ро 39 година стажа, од чега 30 у ‘’Помоћној механизацији’’, и скоро од почетка је на рово-копачу, тј. багерчићу, како он каже. Зато и не чуди што смо из даљине, са задовољством, посматрали како мајсторски рукује машином. Врхунски руковаоц се одмах препозна. А врхунским руковаоцима и мајсторима не треба надзор, јер они сами знају шта и како треба да се уради. И увек ураде више од онога што се тражи.

- Овде сам од почетка радо-ва на такозваној Другој фази измештања Колубаре. Лепо је време и радимо без преки-да. Сарадња са надзорним особљем је добра и све иде како треба. Такође, и ова ма-шина је добра, јака, са пре-цизним командама, тако да је могуће урадити све што се тражи у овом послу. За годи-

ДРУГА ФАЗА ИЗМЕШТАЊА КОЛУБАРЕ НОВО КОРИТО РЕКЕ

ну и по дана идем у пензију, али ништа ми још није теш-ко радити ни на послу ни код куће, каже уз осмех Љубивоје Бушић.

А кућа му је у Ивановцима код Љига. За некога ко је више од три деценије радио на ‘’гусе-ници’’, Бушић се добро држи.

Кад оде у пензију бавиће се пољопривредом мало више него до сада. И помагаће деци, као сваки прави родитељ. Како каже, кад буде заврше-но комплетно речно корито и сви радови на Другој фази измештања, верује да ће већ стећи услов за пензионисање. Зато ваља да и свој део задат-ка на овом послу обави како треба, онако како је увек и ра-дио.

И док Колубара мирно и тихо тече, са ниским водостајем за ово доба године, у ‘’Тамнави’’

су спремни за зиму и повишен речни водени стуб.

Поучени искуством од пре не-колико година, кад је набујала Колубара са највећом воденом масом у последњих сто годи-на, достигла критичне коте на насипима и запретила да угро-зи коп ‘’Велики Црљени’’,

пројектанти новог тока узели су у обзир све могућности ове мирне али ћудљиве реке, да се непријатна изненађења не би поновила.

А да би се Колубара сачува-ла и од канализационог кана-ла и колектора отпадних вода , каква је сада, са квалитетом воде четврте категорије, поста-ла река бар друге категорије, као Сава или Дунав, потреб-на је свеобухватна, тешка и дуготрајна акција, а пре све-га воља свих организација и појединаца овог дела Србије, од Ваљева до Обреновца и Београ-да. Ако сви волимо да кажемо да је Колубара наша река, а во-лимо, то и докажимо. Очисти-мо и сачувајмо нашу реку.

З. Чолић

ТАМНАВА ИСТОЧНО ПОЉЕ ЉУБИВОЈЕ БУШИЋ


СИНДИКАТ ‘’ПРЕРАДЕ’’

КИШНИ, АЛИ ЛЕП РАЈАЧКИ ДАН

- Нека буде утакмица ... И би утакмица, на фудбалском терену на Рајцу, а потом и у сали ‘’Колубариног’’ ресторана. И то до зоре и за памћење.

Синдикат ‘’Колубара-Прераде’’ организовао је пре нешто више од месец дана једнодневни рекреативни од-мор за своје раднике на плани-ни Рајац.

Одиграна је и фудбалска утакмица између ветерана ‘’Прераде’’, који су на Турни-ру Свети Прокопије у Рудовци-ма освојили прво место и еки-пе Синдиката ‘’Прераде’’. На

овом мини турниру учество-вала је и екипа Ауто гараже у Вреоцима, на челу са Гораном Жарковићем.

Искористивши време између два пљуска на прилич-но ћудљивој планини, што се временских прилика тиче, навијачи, како синдикалци тако и њихови гости, пријатно су се забављали гледајући фудбал-ске потезе, многе и у покушају,

од помало тромих појединаца на терену. Да ли је разлог томе добра припрема у виду хране и пића пре изласка на терен, или их је свеж и чист рајачки ваз-дух опио, онако навикнуте на загађену средину ‘’Прераде’’, нисмо сазнали.

У сваком случају, ‘’треће по-лувреме’’ у ресторану било је најдуже и највеселије. Поред добре музике и још боље пева-

ФУДБАЛСКИ ТЕРЕН НА РАЈЦУЕКИПА "ПРЕРАДЕ" СА ПОЈАЧАЊЕМ

чице, у сваком погледу, особље ‘’Колубариног’’ ресторана било је на врхунском нивоу и што се квалитета услуге, али и расположења тиче.

Мајстор за печење, Мио-драг Филиповић-Фића добио је посебне похвале и обаве-

зу да и убудуће, као ‘’доктор’’ за јагњеће, прасеће печење и роловано месо, буде састав-ни део организационог тима и будућих, сличних дешавања.

У наредном пе-риоду Синдикат ‘’Прераде’’ такође ће органозивати сличне рекреатив-не, једнодневне или дводневне одморе и екскурзије за своје раднике, који раде у веома тешким усло-вима. Поред тога, наставиће са актив-ностима да се рад-ни амбијент у целој

‘’Преради’’ у што већој мери поправи и колико-толико олак-ша рад запосленима.

За децембар, Синдикат је за заинтересоване чланове пла-нирао излет на Копаоник, а следеће године, поред обавез-ног Рајца, биће организоване посете и другим, за раднике атрактивним, дестинацијама.

Поред својих редов-них активности, Синдикал-на организација ‘’Колубара-Прерада’’ потрудиће се да радницима и следеће годи-не омогући, макар и на кратко, предах и ‘’бекство’’ из прашине, буке, вибрација, загушљивог ваздуха и свега онога што под-разумева ни мало лак рад у по-гонима овог ‘’Колубариног’’ Огранка.

З. Чолић

"ДОКТОР" ЗА ПЕЧЕЊЕМИОДРАГ ФИЛИПОВИЋ - ФИЋАИ "АСИСТЕНТ" НЕНАД МАРКОВИЋ

"КОЛУБАРА - ПРЕРАДА"

НА ДЕЛУУ РЕСТОРАНУ


ДРАГАН НИКОЛИЋ-ГИЛЕ

ПРЕРАНИ ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ ЧОВЕКА

Када из нашег живота, из-ненада, прерано, оде неко кога смо познавали, поштовали, во-лели, са ким смо сарађивали свакодневно, месецима, годи-нама, неко ко је за свакога имао само лепу реч, буде нам много жао. А када је тај неко Драган Николић-Гиле, онда бол поста-не неизмеран. Управо тако се, најкраће, могу описати осећања свих оних који су га познавали, а посебно његових најближих, дугогодишњих сарадника.

- Синдикална организација ‘’Тамнава-Западно поље’’ из-губила је једног од својих најзначајнијих активиста, а све се одиграло тако брзо, да још нисмо свесни шта се деси-ло. Гилетова изненадна смрт све нас је много потресла. Сви који су га познавали, врло до-бро знају ко је и какав је био Гиле. Све речи су сувишне.

За 13 година, колико смо заједно радили у Синдика-ту ‘’Тамнаве-Запад’’, ника-да нисмо имали ни најмањи конфликт. Увек је умео да посаветује, од њега се могла чути само лепа реч, реч раз-ума. Знао је све да нас саслу-ша, без обзира о чему да при-чамо, а онда би увек његова решења била најмудрија.

Сви смо га волели, био је душа од човека. Још нисмо свесни да га нема и свакод-невно се присећамо свега што

нас је везивало током ових го-дина заједничког рада. Мени лично, био је више од бра-та, јер рођеног брата немам, видно потресен рекао је Радо-сав Крсмановић, председник Синдиката ‘’Тамнава-Западно поље’’, коме је Драган Николић био заменик на тој функцији.

Човек великог срца, каквог ће га сви памтити, неће живе-ти само у сећању и успомена-ма оних који су га највише во-лели. Ако и не постоји жи-вот после смрти Гиле ће, ма-

кар симболично, наставити да живи. Његови бубрези и плућа спасли су друга два живота. Захваљујући хуманости његове породице, која је дала саглас-ност за донирање органа. А такву хуманост једино је Гиле могао да им усади. Или је било обрнуто, сасвим је свеједно. Ве-лики човек остаје велики и по-сле смрти. Његови најближи су неутешни, али треба да буду и поносни што су га имали баш таквог какав је био.

Д.К. и З.Ч.

РАДОСАВ КРСМАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА "ТАМНАВА - ЗАПАДНО ПОЉЕ"

О ГИЛЕТУ

Драган Николић-Гиле био је по занимању рударски техничар. Почео је да ради 1987. године, најпре као помоћник багеристе на ЕШ-евима. Затим је био надзорник на Првом БТО систему, па рударски пословођа на Другом БТО систему на ‘’Тамнава-Западном пољу’’.

У децембру 2000. године изабран је за синдикалног повереника на овом копу и активно се укључио у рад Синдиката. Прерана смрт затекла га је на месту заменика председника Синдиката ‘’Тамнава-Западног поља’’, а био је и члан Одбора Синдикалне организације ‘’Колубара’’.

Са мајком Ленком, супругом Љиљаном и кћеркама Јованом и Наташом (трећи и први разред основне школе), живео је у породичној кући у Паљувима.

Тиме се завршава исувише кратка радна и животна биографија Драгана Николића-Гилета. Али не и сећање на њега, које ће живети све док успомену на овог великог човека у својим срцима буду чували сви који су га познавали и волели.

ДРАГАН НИКОЛИЋ - ГИЛЕ 1968-2013.


СА КОВАЧЕМ ДРАГОМИРОМ НИКОЛИЋЕМ

У КОВАЧНИЦИ ‘’ПОГОНА ЗА РЕМОНТ’’

- Прича се да жене воле коваче. Ако ни због чега другог, већ и сама та тврдња, веома јак је разлог одлучити се за то занимање, резервисано и иначе за праве мушкарце,

бар тако кажу у ковачници ‘’Погона за ремонт’’. А ово је време кад су ковачи потребни...

Кад се помене ковач и ковач-ница, углавном сви замишљамо сличну слику. Крупан и сна-жан човек, у панталонама на трегере и атлет мајици, вели-ким чекићем удара по усијаном гвожђу које, држећи левом ру-ком ковачка клешта, окреће на наковњу између снажних уда-раца. Низ ознојено и чађаво лице, са обавезним брковима, сливају се потоци зноја од напо-ра и високе температуре ковач-ке ватре која гори иза његових леђа. Знојавих и препланулих руку, набреклих мишића ковач устаљеним ритмом, уз јеку су-дара чекића и ужареног гвожђа, прецизно обликује метални предмет, повремено га бацајући на усијани угаљ ковачке ватре у задимљеној ковачници.

Можда је тако било раније, тако је још понекад у цртаним филмовима, али у ковачни-ци ‘’Погона за ремонт’’ ипак је мало другачије.

Драгомир Николић, кога углавном сви ословљавају име-ном Драган, ради у ковачни-ци од 1999. године. Пре тога је 22 године радио као трго-вац у ‘’Инексу’’. Преласком у ‘’Колубара-Метал’’ остварио је жељу да ради као ковач.

- То ми и јесте струка и ја волим ковачки занат. Мож-

да је лакше бити трговац, али то сам радио из нужде, такве су биле околности у то време. Волео сам од детињства ме-тал и искивање гвожђа, и ра-дим тај посао и на послу и код куће. Ништа ми није тешко и нема тога што не могу на-правити од метала. Важна је жеља за послом, али и иску-ство, знање, прича нам Драго-мир Николић испред ковачнице

‘’Погона за ремонт’’, очиглед-но још увек испуњен љубављу према свом занату.

Сада је пред пензијом, за који дан одлази из ове радио-нице. Када је почињао било је дванаест ковача у ковачници. Као и раније, и сада ковачи у Централном ремонту израђују ушке различитих профила за качење ролни трачних транс-портера, разне клинове, џепове

ДРАГОМИР НИКОЛИЋ

за зубе на кашикама свих ти-пова багера, савијају лимове и уграђују их на оштећене делове кашика, савијају све врсте цеви, између осталог праве и конзо-ле ѕа семафоре Београд пута. Такође праве и ручни алат( шпицеве, секаче, пајсере...) Број људи у ковачници је смањен, а посла има и више него раније.

- Имамо добре пресе, пнеу-матске чекиће, све што тре-

ба, али само двојицу-тројицу добрих, искусних мајстора. Повратком ‘’Метала’’ у ‘’Ко-лубару’’ осетно је повећан и обим посла у ковачници. Ја одлазим у пензију, али мојим колегама свакако неће бити лако, каже Николић, прелазећи погледом по ковачници, као да се пред нама опрашта од ње.

А у ковачници, на једној страни, обавезна ковачка ватра.

Нема меха и распиривања жара ногом, преко полуга. Меха-низовано је. Наковањ постоји, али чекић је пнеуматски. Треба вештине, али и снаге, скоро као што је и некад ковачима било потребно. Савремени ковачи ипак нису ‘’снагатори’’, као што их обично замишљамо, али си-гурно је да нису ни слабићи. Ковач је ипак ковач, то треба поштовати.

ИЗ ГРЧКЕ МИТОЛОГИЈЕ

ХЕФЕСТ, БОГ ВАТРЕ И КОВАЧКОГ ЗАНАТА

Хефест, римски Вулкан, син Зевса и Хере, бог ватре и ковачког заната, рођен је на Олим-пу. Родио се хром и слаб, па га је Хера бацила са Олимпа на земљу. Беба је пала у море где су га спасиле и одгајиле морске нимфе. Хефест је касније опростио мајци што га је напусти-ла и остао је да живи на Олимпу. Тамо је свим боговима саградио златне дворце и оженио се богињом грације и лепоте, Харитом. Највећи део времена Хефест је проводио у ковачници свог двора где је имао магичну опрему и правио прелепе ствари. Најзначајнија његова дела су мач бога Хермеса којим је Персеј одрубио главу горгони Медузи и непробојно Ахилово оружје. Иако је углавном ведар, весео и пун пажње и разумевања, Хефест може бити и страшан. Његов гнев осликавају ерупције Етне и Везува, као и пожари и велике суше. Грци и Римљани су изу-зетно поштовали бога ватре и ковача.

У КОВАЧНИЦИДРАГОМИР НИКОЛИЋ, САША ВЛАЈИЋ, ДЕАН ТОМИЋ и ГОРАН ЈАНКОВИЋ


- Није се ништа битно про-менило у последњих дваде-сетак година у овој ковачни-ци. Нешто алата смо набави-ли, нешто поправили и сами направили. Ваздух за ватру у којој се жари кокс удувавају мотори. Нема у овом послу неких посебних иновација што се опреме и маши-на тиче, воља и знање, то је најважније, али треба и снаге, наглашава нам искусни ковач Драгомир-Драган Николић.

После радног времена, а уско-ро и као пензионер, Николић ће се више посветити раду у својој радионици. Ковање ограда, одржавање пољопривредних машина, ‘’клепавање’’ раони-ка за плугове и сви остали ко-вачки послови биће му и посао и разонода. Како каже, највише воли да ради коване ограде и сваки сложенији посао посебно га инспирише.

- Такав је, на пример, био рад на савијању лимова пум-пи за брод- багер који копа угаљ са дна Дунава код Кови-на. Лимови су били дебљине 60 милиметара и савијали смо их са више радијуса. Било је тешко и комплико-вано, али урадили смо све како треба, и то углавном ‘’из главе’’, цртежа скоро да и није било. Имали смо тада, као што увек имамо, стручну помоћ Техничке припреме Ре-монта. Оно што је хитно по-требно овој ковачници јесте неколико младих људи који желе да науче и да се баве ко-вачким занатом. Ковачница ће увек бити потребна ‘’Ме-талу’’, то Пословодство добро зна. Зато треба што пре и овде запослити младе раднике, по-ручио је ковач Николић, чијим

одласком у пензију ковачни-ца ‘’Погона за ремонт’’ губи врсног мајстора, каквих нема пуно, нарочито не у ковачком свету, који лагано изумире.

У Одељењу за ковачке ра-дове, како се иначе правил-но назива ковачница затекли смо и Сашу Влајића, машин-ског инжењера, технолога у Техничкој припреми Ремонта и монтаже Централног ремонта. Влајић нам је додатно објаснио колики и данас значај има ко-вачки занат.

-Улога ковача у савреме-ном машинству је значајна и таква ће остати без обзира на технолошки напредак.Обра-да ковањем се примењује где је потребно механички обли-ковати припремак за даљу машинску обраду, попра-вити структуру материјала сабијањем или грејањем и хлађењем под одређеним условима. Код нас се примењује слободно ковање загрејаних делова , ручно или пнеуматским чекићем , прича нам стручни саговорник Саша Влајић, који иза себе

има четрнаестогодишње радно искуство. Како је нагласио, сам начин обраде носи и услове под којима се ради. То подразуме-ва рад уз ковачку ватру и пећи, а ко није непосредно присутан тешко може замислити како то изгледа у летњем периоду кад су температуре и иначе ви-соке. При ковању су увек при-сутни бука и вибрације, пре-носе се делови загрејани и до 900 степени Целзијусове ска-ле. Сарадња између оног који кује и онога који опслужује мора бити на високом нивоу. При потапању усијаних делова у уље, јављају се и гасови. Врло често ужарени делови обликују се на пресама и прилаз да би се мерењима утврдила захтевана геометрија јако је отежан. Све ово захтева посебно висок ниво концентрације.

О значају ковачке радиони-це говори и пример из прак-се. Пре две године дошло је до одламања зуба озубљеног кружног венца Г-9. Израда тако габаритних и сложених делова и набавка припремака траје и по неколико месеци и подразу-мева учешће предузећа из дру-гих држава. Тада је припремак за нови зуб ради побољшања својстава искован у ковачници ‘’Погона за ремонт’’, обрађен је и уграђен на багер. Тако је омогућен несметан рад и наста-вак производње на копу. Том приликом, уско су сарађивали извршиоци-ковачи, инжењери из Техничке припреме ‘’Пого-на за производњу’’ (ФЕО), из-вршиоци при машинској обра-ди и заваривачи.

-За ковачки занат је потреб-но искуство које се стиче ра-дом у радионици и учењем од мајстора са стажом. Да би

ЗА ПНЕУМАТСКОМ ПРЕСОМ

се млади радник увео у по-сао и осамосталио, потреб-на је посвећеност, воља, да не кажем љубав према по-

слу и период од две-три го-дине. Руководство ‘’Пого-на за ремонт’’ мора има-ти у виду ову чињеницу, јер

мајстор, школовани ковач Драгомир Николић ускоро одлази у пензију. Млади рад-ници који тренутно раде са њим наставиће рад, али по-требно је да их буде више, да би се посао равномерно рас-поредио, имајући у виду те-жину и услове занимања. По-требно је направити разли-ку стимулацијом, између ко-вача, који је у ствари запо-чео рад као машинбравар, и радника који раде у оста-лим погонима. Наше школ-ство фабрикује профиле звучних назива, међу њима нема ковача, а смањивањем броја предузећа која раде у машинској индустрији, мања је и потреба за кова-чима. Срећом то није случај са „Колубара- Металом“, где постоји потреба да кова-ча буде више, рекао је на крају разговора Саша Влајић, ма-шински инжењер у Техничкој припреми Централног ремон-та.

З.Чолић

САША ВЛАЈИЋ

ЗА ПОПРАВКУБАГЕРСКЕ КАШИКЕ ИСПРЕД КОВАЧНИЦЕ


МИЛАДИН ЛАЗИЋ - ДЕДА МАША

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ САДИО СЕКВОЈЕ

„Имао сам срећу да радим посао који волим. Шумски Расадник уз Барошевцу био је мој други дом и више од тога“, речи су Миладина Лазића, који је радни век провео

садећи и с љубављу негујући биљке .

Двориште домаћина Мила-дина Лазића из Миросаљаца велико је и пуно цвећа и зелени-ла, брижљиво негованог. Испод лепо обликоване крошње вели-ке и давно посађене клеке ис-пред куће, на дрвеном сточићу изнето слатко, хладна вода и домаћа ракија боје тамнијег ћилибара. Домаћински, како треба и доликује, другачије нисмо ни очекивали. Разговор почиње.

- Ето, од скоро сам у пензији и још се привикавам на жи-вот пензионера, мада ја ни-када нећу бити онај пензи-онер који шета, игра шах и досађује се. Радићу што могу и колико могу, а могу још, хвала је Богу, почиње своју причу Миладин Лазић, дижући чашицу своје препеченице и наздрављајући.

Мала пауза док се испра- МИЛАДИН ЛАЗИЋ

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ САДИО СЕКВОЈЕ

ти ток националног напит-ка кроз грло и док се топлота шири од желуца на горе, слу-шамо радну биографију чове-ка који је формирао Расадник на барошевачкој кипи. Његове колеге кажу да је легенда од чо-века и од милоште су га звали деда Маша.

- Почео сам да радим 1979. године и први посао био ми је разоравање луцерке на ре-култивисаном одлагалиш-ту, на ком је било предвиђено формирање Расадника. Било је нас петнаестак радни-ка у то време, а Милорад Кушић је био руководилац. Од механизације смо имали трактор са плугом и дрљачом и једну машину за сађење, присећа се сада већ давних времена Миладин Лазић. Ра-дило се углавном ручно. Набављено је доста биљних врста и четинара и лишћара. Углавном су саднице ишле за потребе копа, али продавали смо их и другим фирмама и грађанству. Стицали смо ис-куство и знање из године у го-дину, јер у почетку скоро да ништа нисмо знали о већини биљака, начину садње, неге, заштите...

Чувене секвоје, којима се Ра-садник поноси и по којима је јединствен, садио је управо Миладин. Сада су то огромна, велелепна стабла која привлаче погледе и изазивају дивљење посетилаца зеленог раја, Расад-ника иза Старе монтаже.

- Саднице секвоја више се не набављају, али посла око биљака увек има, нарочи-то у пролеће и јесен. Посеб-но се мора обратити пажња на вађење садница, да би

пресађивање било успешно. Чо-век мора да воли биљке и да се пре-ма њима понаша као према живим бићима, јер оне то и јесу. Оне се гаје, као деца, и осећају, ко не воли овај по-сао не треба ни да га ради, нек нађе нешто друго, јасна је Лазићева порука.

- Волео сам оно што радим и ишао с вољом на посао. Од некадашњег луцеришта на-стао је велики Ра-садник, који мени изгледа као пре-лепи парк у коме је свака биљка с љубављу одгајена. Било је суза, зашто не рећи, на растан-ку, кад сам одла-зио у пензију. На испраћају који ми је приређен, било је лепо и весело и захвалан сам колективу на тој организацији, каже попу-ларни деда Маша. А нема дана да не помислим на Расадник и одлазићу тамо докле год бу-дем могао, макар на кратко, да видим и биљке, како ра-сту, напредују, али и људе са којима сам радио. Слобод-но могу рећи, имао сам вели-ку срећу и задовољство што сам радни век провео у Ра-саднику. Кад бих поново мо-гао да бирам, не бих се двоу-мио. Опет Расадник.

Занимљиво је да је и Мила-динова супруга Нада такође радила у Расаднику, а од пре

неколико година је у пензији. Заједно са мужем ишла је на посао, радила, како каже, као код своје куће, и више, јер по-сао се мора поштовати.

- Први смо стизали у Расад-ник, а задњи одлазили, тако је било годинама. Волели смо тај посао и биљке и то је не-што што нас обоје испуњава. Док будемо могли неговаћемо и цвеће и све ове биљке које имамо, с поносом нам је пока-зала своје двориште Надежда.

А у дворишту су и две куће. У старијој живе Милорад и На-дежда. У новој су њихов син са супругом, унук са супругом и

СА СУПРУГОМ НАДЕЖДОМ И ПРАУНУКОМ


праунук. Чак четири генерације живе у слози и љубави. За при-мер у сваком погледу.

- Миладин, односно деда Маша, како смо га од милош-те сви звали, оставио је заис-та неизбрисив траг у Расад-нику. Генерације које ће доћи, сигуран сам, помињаће тог деда Машу. Чак и те чувене секвоје, које су јединствене не само у нашој земљи, већ и у овом делу Источне Европе, он је посадио. Посадио је прву садницу у Расаднику и ево, отишао је сада и у пензију из Расадника. Много тога што се овде види, али и не види, његових је руку дело. Мало је чудан осећај без њега. Навик-

ли смо да нас свако јутро он дочека на послу и да нас све испрати, јер је први долазио и задњи одлазио одавде. Такав сој људи, таквог човека и рад-ника, више тешко да можете наћи. Он и његова супруга ра-дили су са великом љубављу и с поштовањем су се односи-ли према послу. Мало је так-вих људи и дуго ће се осећати у Расаднику да деда маша недостаје, каже Војислав Филиповић, управник Ра-садника, док погледом милује од јесењих боја распламсале крошње трогодишњих садница омиљеног ликвидамбра.

Новембар је донео пра-ву експлозију прелепих боја

у Расадник на некадашњој кипи, која припада ‘’Колубара-Услугама’’. Рајска башта у пу-ном сјају и лепота на давно ра-зораном луцеришту. “Garden vrt”, како га назива Надежда Лазић.

Јесен је и право време за садњу, а квалитет садница које се могу купити у барошевачком Расаднику, са веома повољном ценом, представљају прави из-бор за потенцијалне купце. У сваком случају, посета овом зе-леном врту, који се налази тако близу, биће прави доживљај за све љубитеље биљака и приро-де.

З. Чолић

"ГАРДЕН ЦЕНТАР" НА КИПИ

ВОЈИСЛАВ ФИЛИПОВИЋ

СА ИСПРАЋАЈА У ПЕНЗИЈУ МИЛАДИНА ЛАЗИЋА

ЕКСКУРЗИЈА У РЕЖИЈИ СИНДИКАТА ‘’МЕТАЛА’’

У САРАЈЕВО, КАО НЕКАДА

- Иако није баш све као што је некада било, код многих је посета граду на Миљацки пробудила успомене на лепе, давно прошле године, на младост, али и жељу да се опет прође, бар на тренутак, стазама прошлости... Али, и доживи садашњост на

Башчаршији, Врелу Босне, мосту Гаврила Принципа... Запослени из ‘’Метала’’ пуни су хвале за екскурзију у Сарајево, коју је организовао Синдикат ‘’Колубара-Метала’’.

Синдикат ‘’Колубара-Метала’’ организо-вао је крајем октобра екскурзију у Сарајево. Трагом прича да је организација ове туре била изузетно добра и да су се сви вратили задовољни и пуни лепих утисака, посетили смо зграду у оквиру ‘’Мета-ла’’, популарно названу ‘’манастир’’, да бисмо се из прве руке у то увери-ли.

Наша прва са-

говорница, Милена Ташић, књиговођа купаца са 32 годи-не радног стажа у Служби за књиговодствене послове у ‘’Ме-талу’’, истиче да је екскурзија веома успешно организована. Према њеним речима, велике заслуге за то припадају и син-дикалном поверенику Зорану Бојићу, који је био вођа пута и трудио се да све протекне у најбољем реду.

Посебно јак утисак на Миле-ну оставила је Башчаршија коју је, после много година, поново посетила.

Осим посете Сарајеву и Вре-лу Босне, група је један дан провела у Вишеграду, уз неза-обилазну посету Андрићевом граду и чувеном мосту на Дри-ни.

Уз све лепе утиске које је по-нела са ове екскурзије, Миле-

МИЉАЦКА И УСПОМЕНЕ

МИЛЕНА ТАШИЋ


на Ташић каже да јој је жао што нису имали времена да успут обиђу још нека занимљива ме-ста, али верује да ће за то бити прилике на некој следећој екскурзији, којој се надају.

Зорица Матејић, књиговођа благајне ‘’Метала’’, наглаша-ва да су њене импресије са овог путовања толико јаке да остављају заиста дубок траг. Посебно јој се допало то што је све било опуштено, без строго утврђених обавеза и термина. У почетку је, признаје, осећала малу стрепњу какав ће бити однос тамошњег становништ-ва према туристима из Србије. Јер, свака зграда има рупе од гелера, свуда се могу видети трагови паљевине, многа села су пуста, од њих су остале само рушевине... Међутим, никак-вих проблема није било и све је протекло у најбољем реду.

Поред свих знаменитости које су посетили, посебан утисак на Зорицу оставио је ‘’Аваз’’, згра-да висока 146 метара, чији један део ротира, одакле се види пре-лепа панорама читавог града и

околине. А људи, осим што су љубазни, много су и лепи, бли-ставог изгледа, модерно обуче-ни, у радњама се могу видети све светске модне марке, при-метила је Зорица Матејић, из чисто женског угла.

По мишљењу Војислава

Јаковљевића, инжењера заваривања, после екскурзије од пре око три деценије, када се ишло у Јасеновац, Приједор, на Козару, у Бихаћ, на Плитвице, ово је једна од најпотпунијих и најбоље организованих у ‘’Ме-талу’’. Ипак, како каже, ниш-та се не може замерити ни летошњој посети Охриду.

Јаковљевић је у Сарајеву био пре двадесет година, а на Башчаршији пре чак четири деценије. Ово је била прилика и да се присети младалачких дана, а посебно га је обрадова-ла посета Музеју севдаха, где је пронашао компакт дискове са музиком коју обожава и једну лепу књигу са севдалинкама.

Одушевљен овом екскурзијом, Војислав Јаковљевић предлаже да следећа дестинација буду Бањалука и Станишићи.

Не само наши саговорни-ци, већ и други учесници овог путовања, изрекли су вели-ке похвале на рачун Синди-ката ‘’Метала’’ као организа-тора, председнице Мирјане

ЗОРИЦА МАТЕЈИЋ

ВОЈИСЛАВ ЈАКОВЉЕВИЋ

"АВАЗ"Марковић, која је све време била са њима, а посебно су по-хвалили Зорана Бојића као од-личног вођу пута. Смештај и храна такође су били на висо-ком нивоу, а веома лепо је било организовано и другарско вече.

Осим тога, сви су били одушевљени и Миланом Петровићем, туристичким во-дичем из Сарајева, који им је, уз пуно занимљивих података, по-

казао све што је вредело виде-ти у Сарајеву. Шармантан, ду-ховит, увек спреман на шалу, како су га описали, допри-нео је да им боравак буде заис-та пријатан и да се упознају са културним и историјским зна-менитостима овог града.

Оно што је посебно импре-сионирало учеснике екскурзије била је љубазност људи са којима су контактирали, нико

од њих није спомињао про-шлост, мада трагови нису из-брисани, и све је протекло у најбољем реду.

Сви су се, такође, сложили да чешће треба организовати овакве екскурзије, где се људи друже, стичу нове пријатеље, упознају нове крајеве, или се присећају успомена из младо-сти.

Д. Катић

О ЗАВАРИВАЊУ

Разговор са Војиславом Јаковљевићем искористили смо и да нам каже неколико речи о занимању заварива-ча и увођењу нових технологија у ту област.

У последње време повећане су поруџбине са копова, што значи и повећање обима посла за све струке у ‘’Ме-талу’’, а тиме и за завариваче. Међутим, постоји бојазан да са постојећим заваривачким кадром неће моћи да се одговори свим захтевима.

- Мало је заваривача на тржишту рада, а млади ка-дрови су слабо обучени, из школе излазе недовољно квалификовани, са мало знања, а последњих година и пракса је веома лоша, истиче Јаковљевић. То је про-блем свих металских фирми, па тако и ‘’Колубара-Метала’’. Заваривачки посао је веома тежак и рела-тивно слабо плаћен, што одбија младе људе да се за њега определе. Такође, опасан је по здравље, а прво страдају вид и респираторни органи.

Јаковљевић каже да сада постоје много боља заштитна опрема за рад, али многи завари-вачи је не користе у потпуности, што је веома опасно по њихову безбедност и здравље.

Према речима нашег саговорника, у свету се све више уводи роботизација и у област заваривања, што и ‘’Колубара-Метал’’ мора имати у виду.

- То јесте скупа технологија, али је квалитетна, замењује неколико радника и дуго-рочно је исплатива. Заваривачи који буду радили са том новом технологијом, морају бити много боље школовани и обучени. Такође, то је шанса за младе инжењере да своја знања о програмирању, стечена на факултетима, примене у пракси роботског заваривања.

‘’Метал’’ се труди да иде у корак са временом, али проблем је у недостатку средста-ва. Урађена је и Студија са Машинским факултетом о увођењу нових технологија, а да ли ће и када бити реализована, велико је питање. Надам се да ће то ипак бити док сам још у радном односу, а у пензију одлазим за две године, наглашава Војислав Јаковљевић.


‘’КОЛУБАРА-МЕТАЛ’’

ИЗ СЛУЖБЕ КЊИГОВОДСТВА У ПЕНЗИЈУ

- Генева Станојевић и Олга Арсенијевић окончале су свој радни стаж у Служби за књиговодствене послове у ‘’Колубара-Металу’’, на време, чим су стекле услов за пензију. У популарном ‘’манастиру’’, згради у којој је смештена књиговодствена служба ‘’Метала’’, за ове две жене постоје само речи хвале и великог поштовања.

Крајем септембра у Ре-сторану ‘’Јевремовић’’ у Ла-заревцу организована је све-чаност поводом одласка у пензију две раднице ‘’Мета-ла’’. Обе су радиле у Служби за књиговодствене послове, а према речима њихових ко-легиница, то су две жене са правим људским особина-ма, два велика карактера и могу послужити за пример другима како треба часно и поштено одрадити свој рад-ни век.

Чим су стекле услов за пензију, обе су отишле, не чекајући да их неко подсећа да им је време за одлазак. То је и њихова порука свима који испуне услов, да оду и ослободе своја радна места за нове, младе људе који треба да раде.

Остаје нам да им пожелимо добро здравље и да што дуже уживају у лепим пензионерским да-нима.

Генева Станојевић већ извесно време ужива у пензионерским данима. Каже да јој је лепо, чак и боље него кад је имала обавезу да свако јутро устане рано, иде на посао, а по повратку кући чекају многобројне друге обавезе, као и сваку за-послену жену, која је при том и мајка и супруга.

Генева је почела да ради 1978. године и све време је у Служби за књиговодствене посло-ве, најпре у Лазаревцу, а затим у Вреоцима. У пензију је отишла са радног места билансисте у

књиговодству ‘’Метала’’.

- У почетку смо ради-ли све ручно, а тек око 2000. године добили смо компјутере, присећа се Ге-нева Станојевић. Иначе, ово је веома одговоран по-сао и захтева пуну пажњу. Углавном сам радила у ве-ликим канцеларијама, би-вало нас је некад и по де-сеторо. Различите нара-ви, навике, карактери, до-водили су и до понеке вар-нице, али све је то било са-ставни део посла и дугог времена које смо проводи-ли заједно.

Најдуже сам радила са Зорицом Матејић, Миленом Ташић,Олгом Арсенијевић, Вером Павловић, Олгом Вељовић, Горданом Живојиновић, Биљаном Нинковић. Оне су ми остале у посебно драгој успомени и сигурно ћемо остати у контакту.

Генева је одушевљена испраћајем који је орга-низован у Олгину и њену част. Каже да је било лепо и весело, уз пригодне поклоне и пуно цвећа које су добиле од колегиница и колега.

Искористила је прилику и да похвали рад Син-диката ‘’Метала’’, посебно наглашавајући да је садашњи синдикални сазив урадио за чланство више од свих претходних.

Генева Станојевић има двоје деце. Син је завр-шио Шумарски, а кћерка Учитељски факул-

ГЕНЕВА СТАНОЈЕВИЋ

тет и обоје су без посла. Зато је поручила свима да следе њен пример и оду у пензију кад стекну услов, да би млади могли да се за-после, да обезбеде сигурну егзистенцију, заснују поро-дицу...

Олга Арсенијевић у пензију је отишла са рад-ног места књиговође основ-них средстава ‘’Колубара-Метала’’. Почела је да ради 1978. године у Дирекцији ‘’Колубаре’’ у Лазарев-цу. Кад је књиговодство распоређено по погони-ма, прешла је у Вреоце, у ‘’Метал’’ и ту остала до пензије. По издвајању ‘’Ме-тала’’ из ‘’Колубаре’’ добила је задатак да води књиговодство основних средстава.

О свом послу Олга каже:

- Често се може чути да у администрацији има вишка запослених. Међутим, ја тврдим да није тако. Има служби у којима се много ради и не само да нема вишка, већ се често ис-постави да нема довољно радника.

Посао књиговође је вео-ма одговоран и, мада нема физичког напрезања, врло је напоран, јер захтева ве-лику концентрацију и пажњу.

Олгин супруг радио је на ‘’Старој Монтажи’’ на ‘’Површинским копови-ма’’ и већ седам година је у пензији. Имају два сина. Један је на копу помоћник багеристе на ЕШ-у и недав-но је добио ‘’Колубарин’’ уговор, после седам година рада преко ‘’Услуга’’.

Други син је доктор ну-клеарне физике. Имао је стипендију португалске

Владе, докторирао је у Лисабону и тамо радио десет година. Сада живи у Београду и ради у једној угледној страној фирми.

Пензионерске дане Олга ће проводити у ле-пим ‘’послићима’’. Бавиће се унуцима, башти-цом, цвећем, дружиће се са пријатељима и, како каже, сигурна је да јој неће бити досадно.

Д. Катић

ОЛГА АРСЕНИЈЕВИЋ

ИЗ ФОТО АЛБУМА


СА ПОЉА ‘’Д’’

ИСПРАЋЕНИ У ПЕНЗИЈУ РАДНИЦИ ЕЛЕКТРО СЛУЖБЕ

- Било је то заиста лепо вече, свакако изузетно значајна прослава за Драгу Станишића, Миладина Ранковића, Радишу Давидовића, Љубишу Ивковића и

Мирјану Живковић. Масовним доласком на свечани испраћај у пензију, њихове колеге су допринеле да овај весели скуп буде незабораван.

Почетком октобра у Рестора-ну ‘’Књаз’’ у Аранђеловцу ор-ганизован је испраћај у пензију за петоро радника Електро службе ‘’Површинских копо-ва’’, који су ове године завр-шили свој радни век. Просла-ви је присуствовало преко 150 колега, и то не само из Елек-тро службе, затим, представ-ници руководства, Синдиката, гости из ‘’Костолца’’... Према једнодушној оцени слављеника, најзаслужнији за одличну

организацију испраћаја били су електро надзорник Срђан Васић и пословођа Милан Будић.

Наш први саговорник међу новопеченим пензионери-ма био је Радиша Давидовић, који је почео да ради на Пољу ‘’Д’’ као електричар у радиони-ци 1975. године. Из радионице одлази на одлагач, на Други си-стем. Одатле прелази на Трећи БТО систем, где је најпре ра-дио као електричар на трака-

ма, а затим постаје надзорник. Био је и електро надзорник на Првом Б систему, а по преласку на ‘’Волујак’’, постављен је за електро пословођу на Четвртом систему.

Свој радни век Давидовић је заокружио поновним одласком у радионицу 2009. године, где је остао до пензије.

- На свим местима где сам радио, на системима, у ради-оницама, владало је велико

ЕЛЕКТРОСЛУЖБАЈЕДИНСТВЕНО И НА ПРОСЛАВУ

другарство. Ипак, на систе-мима људи су више упућени једни на друге, због тежине посла и веома тешких усло-ва рада. Са свим Службама имали смо добру сарадњу, а ово време проведено на копу, и поред неких тешких трену-така, памтићу само по лепим стварима.

Током радног века највише сам сарађивао са Драгом Станишићем, али сам имао изузетну сарадњу са свим ко-легама и из струке и ван ње.

Желео бих да истакнем и коректан однос са Синдика-том, који је увек ту кад је не-коме потребна помоћ и труди се да изађе у сусрет потреба-ма радника, рекао је Радиша Давидовић.

Драга Станишић започео

је свој радни век 1976. године као електричар приправник, да би затим прешао на ‘’мали гло-дар’’ на угљу, а после стицања факултетске дипломе постаје прво инжењер на систему, па сменски инжењер.

Због, како каже, одређених несугласица са тадашњим ру-ководством, са веома одговор-ног посла на ‘’глодару 7’’, по казни је премештен на Пескару. По сопственом признању, био је то за њега тежак ударац, али и изазов, јер је Пескара, као нови погон, са новим технологијама, тек почињала да ради.

После Пескаре, десетак годи-на провео је на Првом Б систе-му, а пензију је дочекао на Мон-тажном плацу као руководилац електро одржавања трака.

Драга Станишић био је по-знат међу колегама као човек

РАДИША ДАВИДОВИЋ

ДРАГА СТАНИШИЋ


оштрог језика, који уме и да критикује и ретко да похвали, што је некад имало и добрих страна, али је често доводило и до разочарања и изневерених очекивања.

- Тридесетак година ба-вио сам се политичким питањима, био оштар против-ник комунизма јер сам сма-трао да је тоталитаран, али сам закључио да је у неким стварима био либералнији од садашњег система. Ипак, мора се признати да је сада боље него што је било, стан-дард је виши, а што није баш све како треба, проблем је и светских кретања.

Било би ми драго када би се Поље ‘’Д’’ вратило у ста-ре дане, кад је стварно личи-ло на савремени коп на коме се знало шта ће бити за се-дам или петнаест дана, или чак следеће године. Усло-ви откопавања сада су тежи, угаљ је на већој дубини, више

је јаловине, а пресија на људе у производњи све је већа...

Синдикат, као и свака

организација, има и добрих и лоших страна. Незахвал-но би било рећи да нисмо имали добре плате, заштиту,

ЉУБИША ИВКОВИЋ

ПОЉЕ "Д"

привилегије које многи дру-ги нису имали, као што су рекреација, рехабилитација, јубиларне награде... На томе свака част Синдикату, то мора да се поштује. Ипак је то најјача и за раднике једина права Организација, каже Станишић.

Као велику срећу овај пензи-онер истиче то што му се на по-слу никад није десила нека тежа хаварија или несрећни случај, а посебно похваљује људе којима је био руководилац, јер су били вредни и добри радници.

Своје пензионерске дане Драга Станишић планира да проводи на имању у Брајковцу. Жеља му је да покаже како још има људи који неће дозволити да српска села опусте.

Више од две деценије Љубиша Ивковић радио је на

Петом систему. Последњих не-колико година, до одласка у пензију, провео је у радионици.

- У односу на систем, по-сао у радионици био је пра-во олакшање. Са колега-ма никад нисам имао ни-каквих проблема, лепо смо сарађивали и наставићемо да се дружимо и даље.

Сада, као пензионер, моћи ћу много више времена да по-светим својим унуцима, којих имам петоро. За себе могу рећи да сам срећан човек, јер нема ништа што сам пожелео, а да ми се није остварило. До-душе, ни жеље ми никад нису биле превелике. Знам да увек може да буде и боље, али ја сам задовољан.

Од својих сарадника нико-га не бих посебно издвојио, јер са свима сам имао корек-

тан однос. Срећан сам кад ви-дим да ће овај коп настави-ти да ради и кад ми одемо у пензију, истакао је Ивковић.

Миладин Ранковић почео је да ради на копу 1980. годи-не као електричар на тракама. Убрзо је прешао на Трећи си-стем, најпре на одлагач, а затим на ‘’глодар 2’’. У пензију је оти-шао као електро предрадник у радионици за траке.

- Рад на одлагачу и глода-ру био је веома тежак, јер је Трећи систем био на изузет-но неповољном терену, на јаловини, у земљишту мно-го глине, каблови су се стал-но кидали... Било је много по-сла за нас електричаре.

Сарадња са другим Служ-бама била је изузетно добра, били смо упућени једни на друге. Тешко се радило, али постизали смо добре резулта-те, каже Ранковић.

За Синдикат, чији је био члан, има само речи похвале и истиче да сви радници треба да се учлане у ову Организацију, и због своје сигурности, али и због свега што је до сада учи-нио и чини за чланство.

Заједно са колегама, у пензију је испраћена и једна дама. Реч је о Мирјани Живковић, која је читав радни век, од 1977. годи-не, провела у Електро служби на Пољу ‘’Д’’, а у пензију одла-зи са места електро надзорника. Током једног четворогодишњег мандата била је синдикални по-вереник и активно учествовала у раду тадашњег Актива жена Синдикалне организације ‘’Ко-лубара’’. Истиче да је то за њу био веома леп период и једно велико искуство.

МИЛАДИН РАНКОВИЋ


После 36 година рада у ти-пично мушкој средини, каже да се ни једног тренутка није покајала кад је реч о избо-ру занимања и да никада није имала било каквих проблема са колегама.

- Пријатно сам изненађена бројем људи који су дошли на ову прославу и све похвале на рачун организатора. Такође, желим да се захвалим свим колегама са којима сам ради-ла, мојим првим сарадници-ма, а посебно Синдикату на свакој помоћи коју ми је пру-жио.

Ја сам свој радни век завр-шила, време је да дођу нови, млади радници. Овако тре-ба да поступи свако ко стекне услов за пензију, да оде, да би могли млади да се запосле.

Пошто већ извесно време не радим, могу рећи да сада има чак и мање слободног време-на. Ту сам кад треба да по-могнем детету, помало радим

у једној цвећари, а за убудуће видећемо. Увек ћу наћи неку занимацију, а нећу запоста-вити ни дружење са колега-

ма. У сваком случају, неће ми бити досадно, рекла је Мирјана Живковић.

Д. Катић

МИРЈАНА ЖИВКОВИЋДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ

ИМЕ ЗА ИНСТИТУЦИЈЕ

У Републици Србији, многе културно- уметничке установе, фолклорни ансамбли, позоришта, биоскопи, спортске сале, домови културе, улице и тргови носе његово име. У нашем Лазаревцу, по њему се зове библиотека, име му носе једна улица и културно

уметничко друштво. Памтимо га по месту погибије за време Колубарске битке, у околини Ћелија, на Врачем брду, али ко је заправо био Димитрије Туцовић,

мало је познато.

Димитрије Туцовић рођен је, 13. маја 1881. године у селу Гостиње на Златибору. Као да-ровит ученик уписао је Реалну гимназију у Ужицу, која је била позната као седиште социјалистичког по-крета. Димитрије се лепо уклопио у друшт-во и тако је у раној младости дошао у до-дир са делима стра-них социјалистичких идеалиста. Туцовић је брзо израстао у вођу социјалистичке ђачке дружине „Напредак“. Гимназију је похађао до 1897. године када је укинута, а са њеним нестан-ком, престаје да постоји и дру-жина „Напредак“.

Године 1899, Димитрије Туцовић долази у Београд, где завршава гимназију. У престо-ници организује млади рад-нички покрет и пише за „Рад-ничке новине“. Имао је идеју да створи радничке синдикате који би се борили за боље усло-ве рада и права радника. Ор-ганизовао је штрајкове рад-ника и демонстрације омла-

дине против владе Нико-ле Пашића. У марту 1903. го-дине, извео је на улице пет хиљада радника, ђака и студе-ната у демонстрације против краља Александра Обреновића и његове апсолутистичке вла-давине. Демонстрације су су-рово угушене силом, било је и погинулих, рањених и ухапше-них, а Туцовић је морао да еми-грира из земље.

Након Мајског преврата, вра-тио се у Београд где је одржан Оснивачки конгрес Српске

социјалдемократске странке. Димитрије Туцовић, уредник ли-ста „Радничке нови-не“, постаје једна од најзначајнијих лично-сти странке, а како је ССДС постала члан Друге интернациона-ле, Димитрије је имао прилику да сарађује са истакнутим европ-ским социјалистима, Лењином, Розом Лук-сембург, Троцким и другима.

Дипломирао је 1906. године на Прав-ном факултету Бео-градског универзи-

тета, а одмах потом отишао на специјализацију у Берлин. Брзо се међутим, вратио у Бе-оград због кризе у партији. Изабран је на место секрета-ра ССДС. За време његовог рада на овом положају Српска социјалдемократска стран-ка, доживела је свој врхунац и постала међународно при-зната у борби за права радни-ка. Био је преседник и главни организатор Прве балканске социјалистичке конференције, одржане у Београду у јануару

42 Kolubarski SINDIKALAC

1910. године. Делегати су дошли из Бугарске, Румуније, Турске, Црне Горе, Македоније и сло-венских области Аустро- Угар-ске. Делегати су се сложили да је заједнички циљ укидање граница на Балкану и стварање Балканске федерације. Као главни представник странке, путовао ја на конгресе по Ев-ропи, између осталих и у Бер-лин и Копенхаген, где је осудио анексију Босне од стране Ау-стро- Угарске. Био је уредник и оснивач листа „Борба“, марк-систичко- социјалистичких но-вина.

Био је мобилисан за оба Бал-канска рата и то као резерв-ни официр Првог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива. Прошао је сва бојишта у овим ратовима. Након тога отишао је у Берлин са намером да докторира, али до тога ни-кад није дошло, јер је Аустро- Угарска објавила рат Србији.

Као и многи наши људи у ино-странству, вратио се да помог-не домовини у невољи.

Учествовао је у великим побе-дама српске војске на почет-ку рата, и имао је чин резерв-ног капетана друге класе. То-ком читавог рата, Туцовић је водио ратни дневник, и то ве-ома педантно и уредно. Поги-нуо је током Колубарске бит-ке, 20. новембра 1914. године, у близини села Ћелије, на месту Враче брдо. Имао је 33 године. Сахрањен је на лазаревачком војном гробљу, а 1949. његови посмртни остаци пренети су на трг Славија који је понео његово име. Ту и данас почи-ва, испод споменика који је из-радио вајар Стеван Боднаров, премда је тргу враћено прво-битно име. Поводом његове погибије огласили су се многи светски интелектуалци.Напи-сао је више од десет озбиљних књига, био је врстан новинар

и уредник, преводио је стране писце, пре свих Маркса, Бебела и Кауцког, сарађивао је са раз-ним европским листовима и ча-сописима и писао за њих.

Димитрије Туцовић био је пра-ви патриота. Не лажни патри-ота. Није оправдавао злочин, преваре, лажи, манипулације, издаје, лажни морал и лажно поштење које лажне патрио-те поседују. Он је схватао шта значе речи одговорност, народ, част, љубав и отаџбина. Он је познавао народ, радио за рад-нике, учио за студенте, волео људе. Био је један камичак на планини. Онај који покрене ла-вину и остане испод ње. Пам-ти ли га ико, да ли му је ико захвалан? Јесте. Народ, рад-ници, студенти. Док је тако, Димитрије Туцовић остаје име за институције.

Зоран Чолић

“Нећу ни сада, као што нисам никада, ни помишљати да себе склањам од судбине која прати цео народ“ - написао је Димитрије Туцовић, уочи смрти, свом оцу.


SINDIKALAC

List Sindikalne organizacije #Kolubara#, Lazarevac, Kara|or|eva br. 29

PREDSEDNIK RESORA ZA INFORMISAWE I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: ZORAN ÔLI]

REDAKCIJA: DRAGICA KATI], MAJA JO[ANOV I ZORAN ÔLI]FOTOGRAFIJE: ZORAN ÔLI]Tira`: 5000, Tel/faks redakcije 011/8121-080Priprema i {tampa: , 011/397-82-68

ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ

ПОЉЕ “Д”У ВРЕОЦИМА

Documents

Godina XX broj 129 Lazarevac, novembar 2013. SINDIKALAC · Lazarevac, novembar 2013. КОМЕ ПРЕДАТИ... КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 129 На насловној