GOVOR OIJU

GOVOR OIJU

'ovekove oi su prozor kroz koji se jasno vide misli u glavi' - govorio je slavni Viktor Igo. ta sve oi otkrivaju o karakteru svog vlasnika? Zato se ljudi plae urokljivih oiju i kako se sve tite od njih? U emu je tajna egipatskog talismana udad - oko? Kako nauiti deifrovati poglede ljudi sa kojima se susreemo? emu nas, kada su informacije iz oka u pitanju, ui indijska ajurveda?

POGLED KOJI OTKRIVATop of Form

'Dua ima oko... jedino se njima sagladava istina', pisao je nakada Platon. Silesijus je otiao jo korak dalje i zabeleio: 'Dua ima dva oka, jedno gleda vreme, drugo je okrenuto venosti'. Simbol sveznanja, moi intuitivnog vienja, svevideeg Boga... ali pre svega ulo vida.

Oima se gleda, ali i u njih se gleda. Da je u pitanju posebno interesantan element lica pie i poznati antropolog Dezmond Moris, naglaavajui da skoro sve osobe prvo posmatraju oi. Uostalom, potvrdilo je to i istraivanje minhenskog Drutva za racionalnu psihologiju: jedan prosean mukarac na eni najpre pogleda oi, pa tek onda - i to ba ovim redosledom - grudi i zadnjicu.Da bi im oi izgledale to vee i lepe, gotovo sve ene ih minkaju, jer upravo one ispoljavaju stepen zainteresovanosti za ono to posmatramo, pa ak i sa erotske take gledita. Naime, to je interesovanje vee, vie nam se dopada da posmatramo, a to vie i intenzivnije posmatramo - zenice se sve vie ire. Nepostojanje interesovanja ili preterana stidljivost ine da nai pogledi na drugu osobu budu kratki i neprimetni.Kao to se na ogledalu tihog mora ogleda sjajna meseina, u mirnoj vodi - jelen, a u reci tuna vrba, na vodi od bunara devojako lice, tako se i u naim oima ogleda lepota due i njeno oseanje - zapisao je pre vie od pola veka dr Radovan Kazimirovi. Svako od nas ne ume itati oi drugih, ili bar ne oi svakog oveka. Ali dobar drug ita vernom drugu iz oiju tugu ili propast kakve nade. Mu isto tako opaa neveru ene, a majci je dovoljno da se zagleda u neispavano oko devojci, pa da se ogreila o greh ljubavi.

UROKLJIVE OI

U stara verovanja koja nisu sasvim isezla ni do naih dana spadaju i ona o zlim ili urokljivim oima. Tako je, racimo, i panskog kralja Alfonsa bio glas da ima jako zle oi. Godine 1923. on je obavio zvaninu posetu Italiji. Nekoliko mornara iz flote koja mu je bila poslata u susret da ga pozdravi bilo je zbaeno talasima sa palube; u jednoj podmornici dolo je do eksplozije; jedan starinski top rasprsnuo se na komade kad je ispalio granatu u kraljevu ast; a jedan pomorski oficir s kojim se kralj rukovao pao je kao pokoen i ubrzo nakon toga umro! Zanimljivo je, takoe, da je jedan od poznatih ljudi koji se uasavao urokljivih oiju bio i italijanski diktator Musolini.Primeeno je da ima odoba sa naroitim, prodornim i udnovatim pogledom koji dejstvuje vrlo neprijatno i teko se podnosi. Takve oi ee se sreu kod ena, i to mahom starijih. ovek se pod takvim pogledom osea neprijatno i zbunjeno, kao i ometen u svom slobodnom delanju. U srednjem veku takve ene bile su proglaavane veticama i javno spaljivane na lomaama. Danas, meutim, znamo da se radi o takozvanim medijalnim sposobnostima koje poseduju izvesne osobe u manjoj ili veoj meri. One mogu, i ne htejui, samo svojim prisustvom ili pak pogledom da deluju na okolinu sputavajui je u radu, ili pak da prouzrokuju vee neprijatnosti i nesrene sluajeve.Izraz 'zlo oko' veoma je rairen i u islamskom svetu, gde postoji i izreka da je 'zlo oko uzrok smrti polovine oveanstva'. Tu se veruje da su posebno opasne oi starih ena i nevesta, na koje su naroito osetljiva mala deca, porodilje, mladoenje, konji, psi, mleko i penica. Zlo oko je smatrano odgovornim za muku impotenciju i ensku neplodnost, kao to postoji i verovanje da ono moe upropastiti neiju etvu, na osnovu ega je nastao itav niz ratarskih obiaja u cilju zatite od uroka, gde urokljive oi zauzimaju poasno mesto. Inae, osoba koja ime zle oi na arapskom se naziva ma'ian, a sudei prema predanjima i sam Muhamed je vrsto verovao u njihovo postojanje.

NAJJAI MAGIJSKI UTICAJ

Verovanje u urokljive oi je koliko staro, toliko i univerzalno, jer gotovo da i nema sredine gde se u jednom trenutku nije ukorenilo. Pri tome su najstariji primeri u kojima se ono pominje naeni u tekstovima koje su Sumeri, Vavilonci i Asirci pisali klinastim pismom na glinenim ploicama. U svojoj knjizi 'Amajlije i talismani' poznati istraiva Volis Bad kae da 'od svega to je oveka ikada nagnalo da izumi i upotrebi magiju, najjai uticaj imaju 'urokljive oi' ili 'urokljiv pogled'.Volis Bad dalje naglaava kako su antropolozi, kao i mnogi drugi naunici, nastojali otkriti nain na koji oko stie mo da nanese zlo osobama i prirodi: 'neki su zakljuili da urokljiv pogled stvara sam um ili neko svojstvo koje on poseduje, Neki istaknuti i iskusni oni lekari rekli su mi da su oi sastavni delovi uma'. A Bejkon u svom 'Devetom eseju' kae: 'Smatra se da osim ljubavi i zavisti nema nijednog oseanja koje ima mo da opini ili zaara. One obe imaju strasne elje i spremno se uobliuju u imaginacije i sugestije koje brzo dolaze do oiju, naroito u prisustvu predmeta koji mogu da opine. Tako vidimo da Biblija naziva zavist urokljivim oima'.Postoje i sredstva namenjena zatiti od urokljivih oiju. Tu spadaju geometrijski crtei, sjajni predmeti, mirisna kaenja, uareno gvoe, so, stipsa, rogovi, mlad mesec, Fatimina ruka, potkovica - koja zbog materije od koje je napravljena, oblika i funkcije, kao da okuplja arobne moi vie simbola. Na Bliskom istoku i u Turskoj citati iz Kurana bili su ispisivani na spoljnim zidovima kua kao 'sveta barijera' protiv uticaja zlih oiju, dok su se u Portugalu koristile rukoveti kadulje, a u Italiji nevestama glave pokrivale velikim crvenim velom. Prestonicama mafije u Italiji smatraju se Milano, Torino i Napulj, gde 'profesionalci' koji se njome bave godinje 'obrnu' poslove vredne nekoliko desetina milijardi lira'.Kod nas se smatra da je, da bi se urokljive osobe spasile od uroka, najbolje da ne budu izloene opasnosti da im se neko zaudi ili iznenada! A u praksi samog 'leenja' od uroka poasno mesto je svojevremeno zauzelo takozvano gaenje ugljevlja, koje se sastoji od gatanja, aranja - bajanja i samog leenja.Jedan od tradicionalnih talismana je i egipatski udat - oko, koje titi od uroka i navodno vlasniku donosi dobro zdravlje i fiziku zatitu. Udat je, u stvari, oko boga Ra, boga Sunca, koga su prema legendi oslepele zle sile za vreme jedne eklipse, a vid mu je vratio Tot. Oko je obino naslikano na pramcu broda, da bi - kako simbolizuje vidljivost - osiguralo bezbednu plovidbu mornarima.TA SVE PIE U OIMA

'ovekove oi su prozor kroz koji se jasno vide misli u glasi' - govorio je Viktor Igo. Na istoj 'talasnoj duini' bili su i stari fiziognomisti koji su verovali da oi i te kako odaju karakter oveka. Po njima, oi crne boje govore o istrajnosti i ljubavi prema ivotu, hrabrosti i energinosti njihovog vlasnika. To su oi umetnika, ali i vizionara.Analizirajui rukopise starih fiziognomista, za plave oi se kae da, suprotno rairenom verovanju, nisu bezazlene. Iza plave boje oiju esto se krije bura. Njihovi vlasnicu su ljudi od akcije, ali i strastvene i intuitivne osobe. Veina astronauta NASA-e su upravo - plavooki. U 'Magijskim vetinama' nalazimo i neke preciznije podatke, prema kojima tamno plave oi otkrivaju sklonost velikim idejama: golubije plave - strastvenost i ljubomoru, a plave i vrlo jasne - slabost i nedovoljnu energinost.Smee oi ukazuju na karakter okrenut razumu i mudrosti, ali iza te praktinosti esto se krije neno srce i ivi duh. Sive oi pokazuju meavinu inteligencije i realizma, sentimentalnosti i efikasnosti, intuicije i radoznalosti. Radi se o uravnoteenim osobama, dok svetlosive oi ukazuju na nenost i razdraganost.Postoje jo i zelene oi koje pokazuju postojanost i smelost, ukaste - koje ukazuju na malicioznost i realizam (u starim knjigama se ak kae kako su to oi ubice), a postoje i one bezbojne koje govore o zagonetnoj prirodi.Zanimljivo je da je dr Li Tao objavio obimnu knjigu u kojoj objanjava staru kinesku mudrost itanja lica, islustrujui brojnim savremenim primerima da je ona i danas i te kako upotrebljiva. Linost se - kako tvrdi dr Tao - najbolje ita putem boje oiju. Crne oi, pri tom, ukazuju na veliku strast koja moe biti skrivena, ali e ipak izai na videlo. Plave oi otkrivaju ljubavnika koji e sve dati za svoju vezu. Izbegavajte tamnosmee oi ako mrzite svae, jer su one esto znak da je njihov vlasnik sklon izlivima gneva. Zelenooki ljubavnik mogao bi uloiti suvie energije u senzualni deo odnosa, dok oi boje lenika ukazuju na osobu koja se posvetila traenju iskrenog partnera.TAJNA POGLEDA

Dr Li Tao se u svojoj knjizi ne zadrava samo na ovome. On dalje pie da su osobe sa velikim oima esto ratoborne i raskone prirode koja moe da sagori energiju. Iza njih su esto romantiari i sanjalice. Male oi, pak, ukazuju na radoznalu osobu koja bi mogla biti neverna u ljubavi, ba zbog potrebe za novim iskustvom.Francuskinja an Eliz Alazar je objavila knjigu o nemom govoru lica, naglaavajui da to su oi dublje usaene - to je osoba koja je njihov vlasnik nepoverljivija prema spoljnom svetu. Krupne i irom otvorene oi bi izraavale punu prijemivost duha, intelektualnu radoznalost i otroumnost, mada su njihovi vlasnici ponekad skloni i previanju injenica. Ako su pri tom jo i one jabuice malo izbaene, onda je u pitanju osoba za koju je prvi utisak odluujui, bez mnogo prostora za razmiljanje i analizu. Uvuene i zaklonjene oi su znak inteligentne osobe sa velikom moi rasuivanja, koja eli da o svakoj stvari dobro promisli, to ponekad moe prei i u sitniavost. Sitne i uske oi, nalik malim pukotinama, pak, otkrivaju osobe koje se boje stvarnosti i bilo kakvih eksperimentisanja, pa ni svet oko sebe esto ne ele da sagledavaju u punom svetlu i ne ele se prikloniti novim idejama.Razmaknute oi mogu biti znak da se stvari posmatraju sa priline distance i bez oseaja za detalje, dok 'zbijene' oi ukazuju na izraenu mo koncentracije, tanost i naglaeni oseaj za realnost. Meutim, one esto otkrivaju i osobu ogranienih intelektualnih prostora upravljenih u jednom smeru.Psiholog dr Klaus varc tvrdi da i smer pogleda pri razgovoru odaje mnogo. Evo konkretnih primera: Pogled nadole - telesni i seksualni interesi u prvom planu Pogled nagore - ljubazno, dobronamerno, matovito bie Direktan pogled - praktian realist Pogled luta unaokolo - rastresen, nervozan, esto i zakoen ovekINFORMACIJE IZ OKA

I ajurveda, stari indijski sistem medicine koji se primenjuje vie od pet hiljada godina, preporuuje svakodnevno posmatranje oiju, kao finog indikatora zdravstvenog stanja.Ajurveda, tako, ui da upadljive oi signaliziraju poremeaj tiroidne lezde, bleda ronjaa anemiju, a uta osetljivu jetru. Mala duica oka ukazuje na slabost udova, a ako postoji beli prsten oko nje to je znak da se preterano uzimaju so i eer. U srednjem dobu ovo moe biti i signal stresa. Ako je beli prsten izrazito upadljiv i beo - to nagovetava degeneraciju u udovima: udovi e iskakati i lomiti se, a mogu je i artritis. Crno-smee takice u duici signaliziraju postojanje neupijenog gvoa u crevima.

U poslednje vreme aktuelizovana je i takozvana iris dijagnostika, koja pomou duice u oku prepoznaje razna oboljenja - ak i pre nego to se pojave njihovi prepoznatljivi simptomi, to omoguuje i preventivno leenje.

Iza irodologije stoji vekovno iskustvo, kao i prilina nauna, savremena baza koju potvruju klinika i eksperimentalna istraivanja. Iridologija je oblast medicinskih znanja koja dozvoljava da se po strukturi duice oka odredi stanje razliitih organa. Po odreenim znakovima moe se suditi o akutnim i hroninim procesima, gomilanju tetnih materija u organizmu, o naslednim predispozicijama za neku bolest, i u izvesnoj meri o nainu ivota pacijenta.

Pri pregledu oka najpre se konstatuju struktura i sastav jabuice. Gust sastav pokazuje vitalnost i dobro zdravlje, dok razreen signalizira slabu i boleljivu konstituciju. Sjajne oi su znak dobrog zdravlja, dok mutne upozoravaju na postojanje bolesti. Braon oi mogu biti znak smetnji u funkciji organa za varenje, sive ukazuju na sklonost ka reumatizmu, a plave ili lenik boje na limfatinu konstituciju, sklonu upalama i demineralizaciji...

Oi, dakle nude obilje informacija, bez obzira gleda li se njima... ili u njih. Pa, razmislite malo o tome pre nego to uputite svoj prvi sledei pogled na svet oko sebe.

itanje iz pogleda

Svest i naduzroni poredak

Pie Spasoje Vlaji

Oi su stvarna ogledala linosti U njima se prepoznaju udnja ili zasienost, a vidi se i ta ovek misli, ta smera, ta hoe da istakne i ta eli da sakrije...

Oi su organ vida, eda sunca i svetlosti i najblistavija lepota na ljudskom telu. Preko njih dobijamo najvie obavetenja o svetu. Kroz nae oi vasiona vidi, posmatra i upoznaje sama sebe.

Proniui u tajne poglede ljudi su odvajkada eleli da dokue i onu njegovu drugu stranu koja govori o svojstvima linosti, ak i o njegovoj budunosti.

Iz ove tenje se razvila nauna oblast - fiziognomika. Njen je cilj da po crtama na licu, posebno izraza oiju i pokreta miia oko njih, upozna sklonosti, duevnja stanja, sposobnosti, nedostatke i ostale osobine kod oveka. Osmeh daje miiima oko oiju one neophodne, tanane treptaje, koji elije osveavaju i ine mlaima. Ta istraivanja potvruju da su oi stvarna ogledala due i linosti. Oi otkrivaju i ono to bi neko da sakrije ili da prevari, slae. Recimo, smeh, pri kome se pomiu samo miii oko usana je neiskren, usiljen. Istinski, iskren smeh se vidi i oko usa i oko oiju.

Pogled ne moe sakriti duevne promene i ono to ovek nosi u mislima, namerama. Zato se po izrazima oiju i pokreta miia oko njih, prilino verno prosuuje o oveku. Uslov je da znate osnovna slova tog prirodnog pisma.

Gledajte u oi

Gledanjem u oi sagovornici se oseaju prijatnije i bolje se razumeju. To je zbog toga to se po izrazu lica oko oiju spontano prosuuje o oveku, ali ima i jo neto, tajanstveno i uzvieno.

Doktor Muldaev, pisac knjige "Od koga smo postali", zapazio je neoekivanu pravilnost: organi i njihovi delovi razliitog su obima kod svakog oveka. Samo u oku sreemo izuzetak - veliina duice (irisa) ista je kod svi ljudi i iznosi 10 (+ 0,56) milimetara.

Zato je to znaajno?

Oko, edo sunca i svetlosti, najlepi je ukras ljudskog tela. Promisao je odredila da najdivniji deo u blistavoj lepoti oka, obojena i prozrana duica, bude iste veliine kod svakog oveka. ulnim sijanjem duhovnih zakona, ono to je najdivnije i najsnanije na oveku, ujedno je i osnovna mera za odnose na njegovom telu.

Pojedini lekari smatraju da se na duici vidi jo neto - stanje zdravlja.

Polazei od hologramskog naela, da i najmanji deo nosi poruku o celini, nemaki doktor E. legel je jo poetkom prolog veka, uoavao bolesti kod ljudi posmatranjem njihove duice. Polazio je od toga da se udari, ozlede, nastali oiljci i druge bolesti na pojedinim delovima tela, preslikavaju u oku. Doktor legel je na duici nalazio siune oiljke koji su odgovarali poremeajima na odreenom delu tela. Ako su ti znaci bili na desnom oku, onda su i ozlede bile na desnoj strani tela; ako li na levom, onda na toj strani.

Govor oiju

Po doktoru Kazimiroviu, piscu knjige "Tajanstvene pojave u naem narodu" i obini ljudi razlikuju "oi lepe, plaljive, potajne, licemerne, laljive, vragolaste, blage, arobne, bajne, urokljive, pakosne, maijske ("oi su ga omaijale, zasenile"). Postoje zatim: mile oi, suzne, sjajne, lepe, izvrsne i milostive. Oi su, bez sumnje, veliki dar Boji. Njima na narod vie veruje nego uima... Otuda je mo oiju - velika".

Znaaj pogleda za prosuivanje o oveku vidi se i po tome to su izrazi oiju povezani sa gotovo svim pridevima kojima se u psihologiji oznaavaju opte osobine linosti.

Povezano sa temperamentom i pogled moe biti melanholian (tuan, zabrinut, odsutan...), flegmatian (miran, blag, postojan...), sangvinian (veseo, jasan, brz...), kolerian (uznemiren, sumnjiiv, napet...), ak i histerian (izbezumljen, izgubljen, oajan...).

Pratei tipove linosti pogled moe biti otvoren (veseo, znatieljan, ivahan...) i zatvoren (suzdran, sumnjiiv, zabrinut...).

Srodno navedenom, gotovo svi pridevi kojima se oznaavaju osnovne crte linosti, ogledaju se u pogledu: pametan i tup pogled; smiren, spokojan i uznemiren, brz, otar i blag; veseo i ozbiljan; postojan, siguran i plaljiv, oprezan; nean, mio i osoran, grub; sumnjiav i poverljiv, zanesen, odsutan i brian, pribran; proraunat, laan i prostoduan, iskren; napet i oputen...

Dakle, veina prideva koji opisuju oveka mogu se povezati sa pogledom. Ali, oi govore i vie od toga. U njima se prepoznaju udnja ili zasienost, a vidi se i ta ovek misli, ta smera, ta hoe da istakne, i ta eli da sakrije... Onome ko zna da ita iz pogleda mnogo toga biva jasno i pre rei ili dela. Pratei izraze u pogledu on prosuuje o sagovorniku otkrivajui i one vane stvari koje bi neko da sakrije.Oi odaju la, prevaru, loe namere, one ukazuju na prevrtljive, nepouzdane osobe, ali i na one svetle, stabilne, estite u koje moemo imati vie poverenja.

Pogled je jedan od naina da prosudimo o oveku, dok celovito miljenje o njemu stiemo i na osnovu ostalih pokazatelja od kojih su najvanija njegova dela.

Po izrazima oiju i pomeranju miia oko njih i sami moete zapaziti u kakvom je stanju neki ovek, kakve je naravi, ta smera, ta ga mui, ta skriva...

Uopteno, pogled moe da bude svetao i mraan, da ostavlja prijatan ili neprijatan utisak, dobar ili lo... Izmeu tih krajnosti su raznolike osobine onih iji pogled premeravamo. Ponekad je to ukrtanje srodnih, dopunjujuih odlika (jasan i topao pogled), a deava se da u oima povremeno zaiskre suprotna raspoloenja (nagla srea i potonue u tugu).

Kad procenjujete osobu po pogledu vodite rauna da to bude njen najei nain gledanja, a ne onaj izazvan nekim trenutnim utiskom ili glumom. Potrebno je izdvojiti pogled svojstven toj osobi i u njemu itati ono to je zapisano.

Proitavi naredne opise i uputstva, korisno je povremeno pogledati u ogledalu i svoj pogled. Ispravljajui ono to nije dobro u naravi poboljavate i izraze oko oiju.

Snaga u pogledu

Jasan, postojan pogled imaju iskrene, dobronamerne i sigurne osobe koje ulivaju poverenje. I tren takvog pogleda ulepa dan i razgali duu.

Bistro, sjajno oko imaju otroumne, vesele i znatieljne osobe koje vode zdrav i uspean ivot. One odiu sveinom, poletom.

Dug topao pogled otkriva smirenu, blagu osobu usklaenu sa sobom i okruenjem. To je pogled roditelja, najbliih srodnika i onih koji sa punim poverenjem otvaraju svoju duu. Te osobe ti ele dobro i nesebino e pomoi.

Jasan, bistar, a topao pogled budi sigurnost, nadahnue i priziva sreu. On odailje lekovitu energiju i oplemenjuje oveka.

Veseo, vragolast pogled je odlika mladosti,a i otvorenih, poneka lakomih osoba sklonih ali, sitnim podvalama, ali i spremnih da lako oproste. Ove osobe obino treba blago sputavati, ali ne i ugasiti njihov polet. Sa njima je tada prijatno, zanimljivo.

ivahan, arajui pogled je kod radoznalih, ustrih, nestrpljivih osoba. One budno zapaaju promene oko sebe i na njih brzo reaguju, ponekad ishitreno, nepromiljeno. Povoljno je kad se njihova leprava energija usmeri u korisnom pravcu.

Umiljate oi krase blage, otvorene osobe, spremne na ustupke i davanje, ali to oekuju i od drugih. Osetljive su i lako se razoaraju.

Pitom pogled imaju jednostavne, duevne osobe sa velikim poverenjem u ljude. Spremni su da pomognu i odano slede one u koje steknu poverenje. Greh je iskoristiti njihovu dobrotu i prostodunost. Pritom i blag pogled imaju nezlobive, milostive, dobre osobe.

Mio, topao pogled odaje ljubav, privrenost, a vatren strasne oseaje, zaljubljenost, a ako je proet besom i ljubomoru.

Oi koje su srepmne da blesnu, ali i potamne, odaju nestabilne osobe sklone nagloj promeni raspoloenja. Iz ushienja one lako skliznu do tuge i potonua.

Otar, siguran pogled, koji dostojanstveno "eta" po sagovornicima, imaju junane osobe velike energije. Oni posebno snani su u stanju da hipnotikom energijom svog pogleda "prikuju" oveka na mestu gde se nalazi, da ga skamene, oduzmu dah, pometu, zbune.

Na narod veruje u urokljive oi koje silinom svoje energije mogu da nanesu tetu, posebno deci.

Pogled moe biti junaan, otvoren, iskren, ali i plaljiv, laljiv, licemerana...

Iskren, siguran ovek gleda pravo u oi. Neiskren ovek krije pogled.

Otvoren, stabilan, topao pogled izraava bogato ivotno sikustvo, duhovnu zrelost, a ukraen blagou i dobrotu.

Pretnja

Zelene beonjae imaju srditi ljudi, iji se dugotrajni gnev izlio iz ui u pogled.

Zakrvavljene oi esto imaju uzavreli, opaki ljudi ija se dugotrajna napetost saela u gnev i mrnju, to dovodi do samoizmodavanja i poveanog krvnog pritiska. Ovakve osobe lako stupaju u sukobe, a mogu poiniti i nekontrolisana, zla dela.

Otar pogled, uperen ispred sebe odaje hladno srce, a kad su vee skupljene moguu gordost i gnev.

Tmuran pogled u pod oznaava nezadovoljstvo, neslaganje, a i elju da se stvari ne pogoravaju, da se izbegnu jalove, ili, ak i opasne rasprave.

Pretei, siguran pogled imaju odlune osobe spremne da otro razree nesporazume i postojee stanje.

Laljivi pogled

Uznemiren pogled imaju ljudi koji bi da neto prikriju, ljudi koje neto mui, a ne mogu to izrei. Oni esto "kriju" oi, posebno ako su im namere neasne, zlonamerne, a rei laljive.

Brz, sitan pogled otkriva sumnju, strah, nesigurnost, neverstvo i zaetak loih namera, takoe i nestrpljenje, brzopletost. Takav pogled ukazuje na nemir zbog mnogih pitanja bez odogovora, nepotrebno troenje energije na sitnice i nevane stvari, na izgubljen put, ritam i dah. Obino ga imaju previe oprezni, sitniavi ljudi nezadovoljni sobom. Oni vie razmiljaju o prolosti, nego o budunosti, optereeni loim mislima sami prizivaju tekoe koje ih ine jo nesrenijim.

Zelene beonjae, zakrvavljene oi, sitan i uzemiren pogled, opomena su da takvi ljudi moraju to pre izmeniti svoje ivotne poglede i stavove.

Vapaj

Nepoverljiv je pogled kod neisgurnih ljudi, zatim kod uplaenih i napetih. Zabrinut je kod ljudi koji oekuju loe vesti,a uspanien, ukoen i rairen, kod onih koji se primiu beznau i oaju. Iskakanje beonjae ukazuje i na teko zdravstveno stanje, posebno u vezi sa titnom lezdom.

Sumoran je pogled kod alosnih osoba, pritisnutim dugotrajnim tekoama, ili sopstvenim loim umiljajima.

Pogled koji bludi u daljinu odaje brigu, odsutnost, ali moe da oznai i matovitu, zanesenu osobu.

Ugaen pogled je kod razoaranih osoba. On odaje dugu patnju i otupelost posle oaja zbog nereivih tekoa.

Tup pogled imaju i priglupe, samozadovoljne osobe.

Umoran je i tuan pogled paenika i bolesnika, a izgubljen kod onih to vape za susretom sa oima izgubljene ljubavi. Ima li tunijeg, ali veselijeg traenja, od onoga kad oi blude, lutaju ili zadovoljno araju oekujui najdrai susret.

Oi umorne, zgasle, na bledom licu, potamnelom i isuenom, izbrazdanom borama, pokazuju neuredan ivot, zatrovan neprespavanim noima, dimom i duvanom, ili neku dugotrajnu boljku koja iscrpljuje oveka.

Skupljene vee odaju prezir. Zatvoreni kapci razoarenje, bol, ili duboku zamiljenost. Pogled, takoe, moe da moli, trai, nareuje, da hrabri i da zastrauje.

U pogledu se saimaju uticaji ivotnih sila koje struje u nama. Te znane i neznane sile, priznate i nepriznate, zrae iz naih oiju govorei pre rei ta oseamo, mislimo, emu stremimo i emu se nadamo. U tom svetlu, u oima se zaista ogleda dua oveija.Snaga pogledaKoliko smo samo puta uli reenice poput: Oi su ogledalo due, Sve ti se vidi u oima, Sve mi je jasno kad te pogledam u oi, Oi govore kakav si, itd.Uvijek me fascinirala snaga oiju i snaga pogleda. Ponekad zaista bez ijedne jedine rijei moe u neijim oima vidjeti kako se osjea, da li je sretan ili ga neto titi. Ponekad takoer bez ijedne rijei moe u neijem pogledu osjetiti radost to te vidi, ljutnju, odbojnost, i sl.Ne razmiljam o tome esto, ustvari, ponem razmiljati tek kad se zadivim tom snagom koju pogled moe proizvesti. Pa onda stanem i kaem sebi: Da, zaista su oi toliko vane i toliko toga mogu da kau, treba samo paljivo gledati druge ljude u oi.

A udno mi je to nekad pogled ostavi na mene takav utisak da dugo nakon tog dogaaja razmiljam o njemu. To i jeste ono to me inspirisalo da napiem ovaj tekst.Sino je jedan takav pogled proizveo toliku snagu da ja u ovom trenutku jo uvijek ne mogu tano da ga opiem i analiziram.Da li uope trebam ita anlizirati? Da li uope trebam o tome razmiljati? Ne znamDa li trebam ostaviti u sjeanju samo taj ugodni osjeaj i uspomenu na taj pogled, ili trebam traiti i rijei i djela koja se kriju iza njega? Moda se razoaram ako ih potraim, ali taj pogled je toliko snaan utisak ostavio na mene da se bojim da se ne mogu na njemu zaustaviti. Inae nisam tako hrabra i odvana, ali sad osjeam da bih mogla potraiti sve to, po cijenu ne znam kolikog razoarenja.Ili da ipak ekam da mi se sve samo kae? Ah, udna je ta psiha, udni su ti pogledi, moe li im iko objasniti snagu?Privlaite svojim pogledom

"Snaga pogleda je bila toliko zlorabljena u ljubavnim priama da se u to prestalo vjerovati. Neki ljudi se sada usuuju rei da su se dva bia zaljubila jer su se pogledala. Ipak, na taj nain ljubav poinje i samo na taj nain. Ostalo je ostalo i dolazi kasnije. Nita nije stvarnije od tih velikih okova koje dvije due daju jedna drugoj u razmijeni takve iskre."

(Victor Hugo)