OSMATRACNICAv

GRAĐANSKA OSMATRAČNICA

GRAĐANSKA OSMATRAČNICA

Podizanje kapaciteta mladih novinara za istraživačko novinarstvo

(Istraživačke priče)

Niš

Februar 2015. godine

IzdavačCentar za razvoj građanskog društva PROTECTAObrenovićeva bb, TPC Kalča BI/43, 18000 NišTel/faks: 018/522-788; 018/514-360E-mail: centar@protecta.org.rshttp://www.protecta.org.rs

UredioMilan Mijović

NovinariAleksandra Cvetković, Katarina Nikolić, Dejana Nešić,Jovana Strahinić, Milena Stojiljković, Boban Kocev

Lektor i korektorPROTECTA tim

Tiraž100

SADRŽAJ

POTROŠENI MILIONI, A VODE NEMA . . . . . . 5

NAŠ SERIJAL: SRPSKI LOKALNI AERODROMI IZMEĐU POTREBE GRAĐANA I POLITIČKIH AMBICIJA LOKALNIH LIDERA . . . . . . . .

LET IZNAD REALNOG . . . . . . . . 9

NA KRILIMA AUTOBUSA . . . . . . . 12

NEMA LETOVA BEZ POMOĆI . . . . . . . 16

POLITIKA NEĆE PRIVATNE GARAŽE . . . . . . . 20

NAKNADA ZA UPRAVLJANJE I ZA KONSULTOVANJE! . . . . . 24

NIŠ SOCIJALNIM STANOVIMA KRPI RUPE U BUDŽETU!? . . . . 29

OPASNOST IZ „DRUGOG REDA“ . . . . . . . 34

Ova publikacija je nastala kao deo projektne aktivnosti Centra za razvojgrađanskog društva PROTECTA u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom, Departmanza komunikologiju i novinarstvo - Centar za medijska istraživanja iz Niša u sklopuprojekta „Građanska osmatračnica - Podizanje kapaciteta mladih novinara zaistraživačko novinarstvo“.

Svrha projekta je unapređenje demokratije i demokratskih sistema krozosnaživanje novinara za rad u istraživačkom novinarstvu i izveštavanju otransparentnijoj potrošnji javnih sredstava.

DRŽAVA PRETVORILA VODOSISTEM SELOVA U SKADAR NA BOJANI

POTROŠENI MILIONI, A VODE NEMA

* Za vodosistem Selova potrošeno skoro 55 miliona dolara * Niš danas ima vodu samo zato što nema industriju * Grad Niš i region Toplice već 28 godina čekaju pitku vodu iz vodosistema koji se ne gradi * Država ne reaguje, a lokalni političari ćute

Izvor slike: www.hidrotehnika.rs

Uskoro se navršava 30 godina od početka radova na vodosistemu Selova, u koji je

uloženo skoro 55 miliona dolara, a Toplički okrug i Niš ni u snu ne mogu da predvide da li će i kada ovaj novi Skadar na Bojani biti završen. Reakcija državne vlasti potpuno izostaje, a lokalni političari ćute, dok ovaj region od nestašice vode spašava samo nepostojanje industrije.

Na sreću, Niš još odoleva žeđi jer je pre 25 godina privremeno rešio problem dovevši vodu 70 kilometara dugim cevovodom od Ljuberađe u opštini Babušnica, blizu istočne granice Srbije. Tako je niški vodovod sakupio vodu iz svih većih izvorišta sa Suve planine, ali je nekoliko poslednjih sušnih godina preživeo samo zato što je u međuvremenu postao industrijska „crna rupa“. Više nema Elektronske i Mašinske industrije (35.000 radnika), niti fabrika srednje veličine čija je proizvodnja iziskivala dosta vode (tekstil, obojena metalurgija, pumpe).

Za razliku od Niša, koji je pre četvrt veka preduzeo bar nešto, gradovi u regionu Toplice odavno imaju problema sa pijaćom vodom. Selova je trebalo da bude spas za sve.

Milioni koji se tope Akumulacija Selova nalazi se pored istoimenog planinskog sela na obroncima

Kopaonika, zapadno od Kuršumlije, oko 75 kilometara daleko od Niša. Tu je reka Toplica pregrađena branom visokom 71 i dugačkom 430 metara. Uzvodno od brane trebalo bi da se sakupi 75 miliona kubnih metara vode, kojom bi se napajali Kuršumlija, Blace, Prokuplje i Merošina, ali i grad Niš. Nišlije bi dobijale 1.600 litara vode u sekundi, a to je više nego što danas ukupno ima niški vodovod iz Nišave i pet dobrih planinskih izvorišta.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 5 ________________________________________________

Drama Selove, a time i gradova koji čekaju vodu nizvodno od nje, leži u poznatoj srpskoj kreni-stani politici. Takva politika dopušta da se sa velikom pompom uđe u projekat i da se na prvoj krivini ćutke iz njega izađe, pa šta košta. Onda se čeka neka nova vlast, koja će neizostavno kritikovati prethodnu i, možda, nastaviti tamo gde je ona stala, ali opet do narednih izbora.

U međuvremenu, troškovi rastu, pa se tako na Selovi već tope i nestaju milioni uloženih dolara, a da nikakvog efekta nema. Umesto vode, sa brane se obrušava veliko kamenje na prometan seoski put u podnožju, jer ovu ogromnu tvorevinu niko ne održava. U okolini brane nestalo je sve što je od gvožđa. Građani Kuršumlije spekulišu da su prodati kao staro gvožđe čak i ogromni metalni zaptivači sa branu, što povezuju sa teškim socijalnim statusom izbeglica smeštenih u stare radničke barake.

– Pred početak izgradnje govorilo se da će cena celog projekta biti oko sto miliona dolara. Posle 28 godina sagrađena je samo brana, a procenjuje se da će za ostatak radova opet biti potrebno oko sto miliona dolara – kaže nekadašnji generalni direktor, a sada rukovodilac za investicije u niškom vodovodu, Bogdan Milentijević.

Za naše prilike, nije neobično što je danas komplikovano izračunati stvarnu cenu Selove. Prema zvaničnim podacima iz 1996. godine, za realizaciju prve faze (izgradnju brane i akumulacije, bez cevovoda) bilo je potrebno oko 92 miliona dolara, a do tada je uloženo oko 40.

U to vreme su radovi prestali i nastavljeni su tek u periodu od 2004-2007. godine, kada su „Srbija vode” dovršile branu, što je stajalo još 14 miliona dolara. Tada su „Srbija vode” procenile da je ukupna investiciona vrednost brane i akumulacije 103 miliona dolara, a da je za završetak radova potrebno još oko 19 miliona dolara. Šest godina kasnije (2013), direktor „Srbija voda”, Goran Puzović, baratao je istim podatkom i rekao da je za dovršenje prve faze potrebno još oko 20 miliona dolara.

Ostalo je nejasno kako se došlo do cene od 103 miliona dolara, ako je u dva navrata potrošeno ukupno 55 i tvrdi se da nedostaje još samo 19 (ukupno 73 miliona dolara).

Nezvanično – kriva politika Službeno, o Selovi bi trebalo da brine kuršumlijsko Društveno preduzeća za

vodosnabdevanje područja Toplice i Niša. Danas je to preduzeće – fiktivno. Vršilac dužnosti direktora, Miodrag Ćirić, kaže:

– Ja sam na čelu preduzeća koje ne posluje i čija se sudbina trenutno ne zna. Država hoće da proda Selovu, ali ja nisam s tim u toku. U periodu od 1995. godine mi smo samo predavali završni račun, a od 2000. godine nismo primali platu.

DP „Selova“ postoji skoro koliko i ideja o samoj Selovi, a do sada nijednom nije urađena revizija poslovanja, što otežava sagledavanje svih investicija koje su prošle kroz ovo preduzeće.

Prema izveštaju „Srbija vode“, radovi na Selovi su 2007. godine prekinuti „bez razloga“. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je 2007. godine odbilo da predloži Vladi zadržavanje nadležnosti „Srbija voda“ nad izgradnjom visokih brana, stavljajući još jednom do znanja da je Selova isključivo stvar države.

Ta činjenica bila je jasna još početkom 1993. godine, kada se već znalo da će prvobitni rok za završetak celog sistema (1994) biti uveliko probijen. U tom trenutku su predstavnici zainteresovanih opština razgovarali o nastavku radova na Selovi sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije, dr Zoranom Aranđelovićem, danas dekanom Ekonomskog

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 6 ________________________________________________

fakulteta u Nišu. Aranđelović je obećao da će Selova biti među desetak investicionih prioriteta u Srbiji, a lokalni političari su to pozdravili i poručili da će i opštine uplatiti svoj deo novca – ako država to učini prva i pruži primer.1 Dovršenje vodosistema Selova bilo je posebno važno Nišu, jer bi, u tom slučaju, odustao od investiranja u preradu nišavske vode.

Mada je jasno da slavine sa Selove kontroliše isključivo država, u Toplici i Nišu dobar deo javnosti smatra da podjednaku krivicu snose i lokalni političari. Njihovi povremeni sastanci s predstavnicima države nisu davali nikakvog rezultata. Tako su, u leto 2010. godine, rukovodioci topličkih opština i Niša držali sastanak s predstavnicima ministarstava za poljoprivredu i infrastrukturu i navodno se dogovorili da, za desetak dana, potpišu sporazum po kojem će država uložiti 113 miliona evra kako bi vodosistem Selova bio završen do 2016. godine.

Nedavno se oglasila i opština Kuršumlija, pokretanjem inicijative za Selovu, koja se na tome završila. Prvi ljudi Toplice i Niša su se, u aprilu 2013. godine, okupili na brani uz prisustvo televizijskih i drugih medijskih ekipa. Ostalo je nejasno šta im je bio cilj – da poruče biračima kako s njima dele zabrinutost ili da apeluju na svoje partijske šefove u Beogradu da reaguju. Ubrzo zatim, predsednik opštine Kuršumlija, Radoljub Vidić, saopštio je da će Vlada Srbije izdvojiti 30 miliona evra za nastavak radova na Selovi.

Gradonačelnik Niša, dr Zoran Perišić (SNS), obišao je prošle godine sa još nekim

čelnicima usnulu Selovu. – Sadašnja Vlada Srbije i gradovi koji su

uključeni u projekat daće svoj maksimum da se radovi što pre nastave – obećao je Perišić.

Dva meseca kasnije, Perišić je bio još jasniji: – Neshvatljivi su nebriga i nezainteresovanost

vladajućih garnitura u prethodnom periodu da jedan ovakav prirodni benefit ne bude stavljen u funkciju. Sada postoji i apsolutna spremnost da se ovaj posao privede kraju.

Izvor slike: www.ni.rs Vlada je, čini se, bila isuviše daleko da bi to čula, gradovi opet nisu dali svoj novac, a

narod je još jednu epizodu „Selova“ odavno zaboravio. Opasna igra Kako se čini, zasad nema negativnih političkih posledica zbog zapostavljanja Selove..

Leta 2012. godine ronioci su spuštali pumpe u grotlo izvorišta Krupac 60 metara ispod normalnog nivoa, da bi dohvatili vodu koja se povlači. Niš nije osetio žeđ i nikad nije saznao ko su junaci kojima treba da zahvali što česme nisu presušile.

1 Izvor: Narodne novine, Niš, „Selova sa garancijom“, Ponedeljak, 01.03.1993

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 7 ________________________________________________

Takva junaštva postaće besmislena ako počnu da se ostvaruju obećanja koja se odnose na obnovu industrije u Nišu. Niš još od izgradnje cevovoda od Ljuberađe, pre 25 godina, nije uložio nikakva sredstva u dovođenje novih količina vode u grad. U gradskoj Upravi za finansije ne postoje podaci o tome da je, u poslednjih 15 godina, Niš izdvojio sredstva iz budžeta za Selovu.

– Selova uopšte nije bila opcija Niša, - kaže Jordan Stanković, penzionisani direktor niškog vodovoda. Stanković se proslavio u sličnoj situaciji pre 25 godina, kada je postojao sporazum o izgradnji akumulacije na Vlasini, a on je, videvši da to nije izvodljivo, doveo vodu u Niš sa Suve planine.

– Niš se nadao dovođenju vode sa Vlasine, što se pokazalo neostvarivim jer su usputne opštine htele da dobiju vodu, a da ne plate. Kad je počela gradnja akumulacije Zavoj kod Pirota, Niš je dao svoje finansijsko učešće da bi rezervisao kasnije pravo na korišćenje i te vode. Zbog toga smo od Bele Palanke do Niša (oko 40 km) ugradili širi cevovod, koji bi mogao da prihvati i vodu sa Zavoja. Onda su me, odjednom, naterali da potpišem saglasnost za dovođenje vode sa Selove. To je bio uslov da nam država finansira nabavku i ugradnju filterskih postrojenja za brzo prečišćavanje nišavske vode u Medijani, što nikad nije učinjeno.

Trenutno su Nišu neophodna još 424 litra vode u sekundi i ta potreba može samo da raste. Zasad je izvesno samo to da bi iznenadna izgradnja fabrike na teritoriji Niša mogla značiti i nestašicu vode. Da li će Niš zaista dočekati da mu toliko željeni razvoj industrije donese drugi ogroman problem – žeđ?

Novinar: Aleksandra Cvetković

RUKOVODIOCI U ZATVORU ILI POLITICI Jordan Stanković, legendarni direktor niškog vodovoda iz

perioda spasonosnog dovođenja vode sa Suve planine u Niš, podseća da su isprva nosioci projekta Selova bili kuršumlijska Radna organizacija za vodosnabdevanje Toplice i Niša „Selova” i niška Radna organizacija za vodovod i kanalizaciju „Naisus”, ali da je „Selova” kasnije pretvorena u društveno preduzeće koje je preuzelo čitav posao.

– „Selova” je osnovana sa nestručnim kadrom, a njen upravni odbor činili su političari. Neki rukovodioci tog preduzeća bili su i u zatvoru, tehnička dokumentacija im je ostala na nivou od pre dvadeset godina i tu će morati mnogo da se radi. Zato će se nastavak izgradnje sistema Selova još dugo pominjati uglavnom u predizbornim kampanjama, – sumnjičavo kaže Stanković.

Jordan Stanković i danas žali za vodom sa Zavoja. Smatra je neuporedivo kvalitetnijom od one sa Selove, a njeno dovođenje u Niš tehnički jednostavnijim i jeftinijim.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 8 ________________________________________________

NAŠ SERIJAL: SRPSKI LOKALNI AERODROMI IZMEĐU POTREBE GRAĐANA I POLITIČKIH AMBICIJA LOKALNIH LIDERA (1)

LET IZNAD REALNOG * Raste broj srpskih gradova koji žele da dobiju sopstvene aerodrome. * Ima li današnja Srbija dovoljno novca za podmirenje ovakvih ambicija? * Posle gotovo tri decenije od svečanog otvaranja i ulaganja ogromnih suma novca sa niškog Aerodroma „Konstantin Veliki” avioni – ne lete

Niš, novembar 2014. Početkom novembra meseca rukovodstvo niškog Aerodroma „Konstantin Veliki” donelo je odluku da u narednih šest meseci zaposleni na aerodromu primaju minimalnu zaradu, dok će im retroaktivno biti smanjene i tri poslednje neisplaćene plate. Na vratima turističke agencije „Aerodromturs” stoji katanac, aerodromski restoran ne radi. Stiče se utisak da je niški Aerodrom pred zatvaranjem i to baš kada se navršilo 28 godina od njegovog otvaranja, davne 1986. godine. Istovremeno, iz mnogih krajeva Srbije stižu vesti o inicijativama da se postojeći vojni i sportski aerodromi osposobe za civilni saobraćaj. Rukovodstva Kraljeva, Užica, Jagodine, Zrenjanina, Novog Sada lokalne aerodrome smatraju investicijom od izuzetne važnosti. Svi bi da lete Da li je realno planirati toliki broj aerodroma u zemlji koja ima preko milion nezaposlenih, koja je prema izjavama premijera pred finansijskim bankrotom, gde se na prosečne zarade od 300 evra i još manje penzije uvodi obavezno umanjenje zarad

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 9 ________________________________________________

ušteda i opstanka države? Da li u ovim okolnostima srpski aerodromi mogu da računaju na potreban broj putnika i održiv razvoj? Može li Srbija da ide putem Norveške u kojoj uspešno funkcioniše čak 49 aerodroma koji, maltene, zamenjuju drumske prevoznike? U Ministarstvu građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Vlade Srbije su optimistični. Najavljuju osnivanje državnog preduzeća „Aerodromi Srbije”. Međutim, osnivanje tog preduzeća podrazumeva osposobljavanje minimum pet aerodroma. Da li Srbija ima sredstva za to? Ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, avgusta meseca je izjavila da neće biti formirano novo javno preduzeće, već će postojećem privrednom društvu Aerodrom „Nikola Tesla” biti pridodati mali aerodromi – za sada je sigurno da će to biti aerodromi u Nišu, Užicu i Kraljevu. Stanje na ovim aerodromima nije pohvalno, a neki od njih poput aerodroma „Konstantin Veliki” u Nišu predstavljaju pravu paradigmu nekoordinirane aktivnosti između gradske i republičke vlasti, mesto na kome su se sukobljavale sujete mnogih funkcionera i ‚odmeravale snage’ republičkih i lokalnih eksperata. Aerodrom „Morava” u Lađevcima kod Kraljeva od 2011. godine ima nov kontrolni toranj, energanu i pristanišnu zgradu, dok se proširenje i produženje piste najavljuje. Konkretnih pomaka u oživljavanju ovog, žicom i korovom opasanog, aerodroma još uvek nema. Pogotovu posle odluke bivšeg ministra građevine, Velimira Ilića, da odbije donaciju Turske od 10 miliona evra namenjenu za rekonstrukciju Aerodroma „Morava”. Poslednje u nizu obećanja o Aerodromu „Morava” dao je u avgustu ove godine Zoran Ilić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji je izjavio da bi prvi civilni avioni sa Lađevaca mogli da polete ‚krajem naredne letnje sezone’. Aerodrom „Ponikve” kod Užica je prošle godine, posle 14 godina od NATO bombardovanja, ponovo otvoren. Prema pisanju dnevnog lista „Politika” (1. 04. 2014.) za prihvat lakih letelica (do deset sedišta) pogodan je deo piste dug 2.200 metara (od ukupno 3.100), ali aerodromska infrastruktura nije kompletirana, pa predstoje milionska ulaganja u ograđivanje piste, podizanje nove pristanišne zgrade i druge poslove.

Mali ne mogu bez pomoći Sa piste niškog Aerodroma od oktobra prošle godine nije poleteo nijedan civilni avion. Ova činjenica dovodi do neminovnog pitanja o opstanku niškog Aerodroma, iako je on, pored beogradskog, jedini aerodrom osposobljen za prijem međunarodnih letova. Kao jako bitan resurs grada Niša, ali i čitave Srbije, pre svega jugoistočne, Aerodrom zahteva ozbiljan pristup kojim će se regulisati njegovo isplativo poslovanje. – Kao za mnoge druge stvari u Srbiji, tako i u vezi Aerodroma u Nišu, još uvek ne postoji svest o potrebi zajedničkog ulaganja u određeni projekat – tvrdi Boban Mihajlović, niški gradski većnik u periodu od 2008. do 2012. godine, i nekadašnji član Upravnog odbora

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 10 ________________________________________________

„JAT Airways-a”. – Imali smo velike probleme u samom prihvatanju ideje o potrebi Aerodroma od strane lokalnih samouprava, pa je tako izostala i podrška. S obzirom da su retki slučajevi samoodrživih aerodroma, onog trenutka kada Vranje, Leskovac, Jagodina shvate da je to i njihov aerodrom i da je za njih mnogo isplativije da taj aerodrom ima funkciju tada će i niškom Aerodromu biti bolje. Mi smo često nailazili na nerazumevanje i otpor kod onih koji su niški Aerodrom doživljavali kao nišku priču. Međutim, ako nerazumevanja ima kod lokalnih političara i ostalih funkcionera, dotle u međunarodnoj zajednici nema mnogo dilema. – Norveška Vlada je investirala oko 5 miliona evra u niški Aerodrom nakon bombardovanja 2003. godine – podseća Mihajlović. – Ako su donatori dali značajna sredstva za obnovu, oni su definitivno videli potencijal i svrhu ulaganja u jedan takav objekat. Danas se niški Aerodrom nalazi na listi prioriteta South-East Europe Transport Observatory koja se bavi razvojem saobraćaja u devet zemalja među kojima je i Republika Srbija. Međutim, sve analize pokazuju da mali aerodromi, kako u Srbiji tako i u svetu ne mogu da opstanu samostalno na tržištu. Za njihov život neophodne su subvencije. Zbog toga regionalni i lokalni aerodromi imaju uređen sistem subvencija kao i podršku centralnih vlasti kada je to potrebno. Uočavajući takvu situaciju Evropski parlament je ove godine naterao Evropsku komisiju da napravi poseban model subvencija malih vazdušnih luka. Prema novim smernicama, za pomoć regionalnim aerodromima sa manje od tri miliona putnika godišnje, biće dopuštene subvencije i to u razdoblju od deset godina, dok je za još manje aerodrome, one sa manje od 700 hiljada putnika godišnje, Komisija ponudila poseban režim sa višim subvencijama i procenom stanja nakon svakih pet godina. Komisija je dala formulu po kojoj će se računati najviši dozvoljeni iznos subvencije za male aerodrome, pa će na primer vrlo mali aerodromi moći računati na do 80 odsto udela državnih subvencija u pokrivanju operativnih gubitaka raspodeljeno na razdoblje od pet godina. Prema računici Komisije to će izgledati ovako: ako je aerodrom između 2009. i 2013. godine imao prosečan godišnji gubitak od milion evra, može da dobije do 4 milona evra subvencija za narednih pet godina. Ima li Srbija, uopšte, novac potreban za opremanje brojnih vazdušnih luka za civilne letove i koliko on iznosi, to u ovom trenutku malo ko može da kaže.

Novinar: Katarina Nikolić

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 11 ________________________________________________

NAŠ SERIJAL: SRPSKI LOKALNI AERODROMI IZMEĐU POTREBE GRAĐANA I POLITIČKIH AMBICIJA LOKALNIH LIDERA (2)

NA KRILIMA AUTOBUSA

* Aerodorom „Konstantin Veliki” u Nišu kao paradigma nekoordinisanosti republičke i lokalne vlasti, sujete, rivaliteta... * Od osnivanja aerodrom prati zla kob – on se više ogleda u hiru političkih lidera i konkurenciji beogradskom Aerodromu, no u stvarnoj potrebi građana jugoistoka Srbije Od otvaranja 1986. godine, pa do današnjih dana, niški Aerodrom „Konstantin Veliki” sagledavan je pre kao hir lokalnih političkih struktura i konkurent beogradskom Aerodromu, no kao avio-luka koja može da bude oslonac i podsticaj razvoja privrede juga Srbije, ali i ozbiljan partner prestoničkom aerodromu. Nedostaju sredstva, oprema, kadrovi, a ponajviše usaglašen stav da „Konstantin Veliki” preraste u ozbiljnu avio-luku. Neshvaćen potencijal

Priča o niškom Aerodromu počinje davne 1986. godine, dakle u vreme kada su u Nišu cvetale Mašinska i Elektronska industrija, proizvodnja aluminijuma, prerada kože, tekstilna industrija, industrija guma. Danas se u Nišu i okolini tek u tragovima mogu naći ostaci pobrojanih privrednih delatnosti sačuvani kroz male kućne radionice snalažljivih bivših radnika. Umesto takozvane teške industrije Niš danas razvija saobraćajnu delatnost, i to avio-saobraćaj. Makar pokušava da razvije. Jer, otkako je 2003. godine po drugi put svečano otvoren niški Aerodrom „Konstantin Veliki” preživljava na krilima gradskih autobusa. – Prvobitna ideja o osnivanju niškog Aerodroma potekla je od toga što je Niš u to vreme bio snažan industrijski, kulturni, obrazovni, zdravstveni centar i preko 2 miliona građana ove zemlje je gravitiralo ka Nišu – kaže Dragoslav Pavlović, predsednik Opštine Niš u vreme kada je aerodrom osnovan. On dodaje da je Niš nekada imao preko 100.000 zaposlenih i da su ljudi svakodnevno dolazili u Niš iz Leskovca, Vranja, Kuršumlije, jer je Niš bio jedan od razvijenijih gradova. – U to vreme novac nije bio problem, jer je privreda bila jaka. Danas nemate privredu, država živi na kreditima, nema proizvodnje, a bez nje nema opstanka – pojašnjava Pavlović. Najavljen kao velika razvojna šansa juga Srbije, kao kargo centar ovog dela Balkana „Konstantin Veliki” tavori sa ponekom sezonskom avio-linijom i davno bi se ugasio da ne postoji autobuska linija 34. Međutim, jedan od sigurnih stubova oslonca aerodroma, gradski prevoz, uskoro prelazi u nadležnost gradske Direkcije za saobraćaj. Uprkos naporima da se razvije avio-saobraćaj i niška avio-luka preraste u okosnicu razvoja čitavog regiona juga Srbije, do danas se on nije znatno uzdigao iz statusa alternativne luke

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 12 ________________________________________________

beogradskom Aerodromu i to tek u retkim slučajevima. Naime, sujetno-rivalitetski odnos Beograda prema niškom Aerodromu je priča koja i posle 28 godina ima identičan epilog. – Glavni problem je ‚beogradizacija’ protiv koje sam vodio žestoku bitku – pojašnjava Pavlović. – Suština je u tome što beogradski Aerodrom nije želeo da ima konkurenciju, pa je tražio razloge koji bi opravdali to što je kao alternativne aerodrome radije koristio Skoplje, Budimpeštu i Sofiju. Činjenica je da je niški Aerodrom klimatski gledano najpovoljnija lokacija za sletanje aviona ne samo u Srbiji već i na čitavom Balkanu. Najmanje maglovitih dana ima na niškom Aerodromu – u proseku dva dana u toku godine. Pavlovićevo mišljenje deli i Boban Mihajlović, nekadašnji član Upravnog odbora „JAT Airways-a” i niški gradski većnik u periodu od 2008. do 2012. godine. – Republika Srbija i Ministarstvo saobraćaja nisu imali sluha za obavljanje letova sa niškog Aerodroma – potvrđuje Mihajlović. – Postojala je namera centralizacije letova pod izgovorom da je jedan aerodrom u Srbiji sasvim dovoljan. Za vreme našeg mandata, od 2008. do 2012. godine, veliki broj kompanija, između ostalog i niskobudžetnih, došao je na beogradski Aerodrom. Uz dobru volju Ministarstva niskobudžetne kompanije su mogle da se preusmere na niški Aerodrom i da se on razvija kao njihova luka. Ima li putnika u avionu? Ni stav „JAT Airways-a”, od prošle godine preimenovanog u „Air Serbia”, prema niškom Aerodromu nije mnogo bolji. „JAT Airways” je 2009. godine definitivno prestao da leti sa niškog Aerodroma opravdavajući taj postupak ekonomskom neisplativošću. Logička neutemeljenost ove tvrdnje leži u činjenici da je broj putnika rastao dok je „JAT Airways” leteo iz Niša. Godine 2006. broj putnika popeo se do 35.000 što je maksimum koji je niška vazdušna luka postigla od 1986. godine. Podsećanja radi, 12. oktobra 2003. godine Aerodrom Niš je ponovo otvoren za saobraćaj nakon što je potpuno uništen u NATO bombardovanju 1999. godine. Od 2004. godine „JAT Airways” i „Montenegro Airlines” su počeli da obavljaju saobraćaj iz Niša za Cirih, Pariz i Tivat. Sledeće tri godine, broj putnika se povećavao. Broj putnika na Aerodromu Niš u 2006. godini je bio preko 35 hiljada. Od 2007. godine obim saobraćaja je počeo da se smanjuje, minimum je dostignut 2009. godine (oko 17 hiljada putnika).

Slika 1.1

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 13 ________________________________________________

Aviokompanija „JAT Airways” se sa niškog Aerodroma povukla krajem 2009. godine. Početkom 2010. godine „Montenegro Airlines” uveo je svakodnevne letove za Podgoricu, i na taj način je omogućeno putnicima iz ovog dela Srbije da po jeftinoj tarifi, (karta je koštala oko 200 evra) putuju do mnogih gradova u Evropi (Cirih, Pariz, Rim, Frankfurt, Moskva, London itd).

Pored aviokompanije „Montenegro Airlines”, svoje letove imale su i druge međunarodne aviokompanije. Uglavnom su bili u pitanju sezonski letovi, turističkog karaktera, a kompanije koje su letele su: britanski „Thomson Fly” do Londona, „Atlas Jet” do Istanbula, „Darwin Airlines” do Ciriha i Ženeve kao i „Wind Jet” i „Mistral Air” do gradova u Italiji, Bolonje (Forli) i Trsta. Da podsetimo, nakon otcepljenja Crne Gore od Republike Srbije 2006. godine, „Montenegro Airlines” gubi pravo da leti iz Niša ka Evropi, jer dobija status strane kompanije koja ne može da leti iz druge zemlje (Srbije) u treću (Cirih). Kako bi se ovaj problem rešio formira se kompanija „Master Airways” sa sedištem u Nišu. Međutim, tadašnji ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, pronalazi banalan razlog i srečava da kompanija dobije dozvolu. Umesto da „JAT Airways”, kao domaća kompanija, tada preuzme tržište koje je „Montenegro Airlines” razvio, on obustavlja letove sa niškog Aerodroma.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 14 ________________________________________________

Niško rukovodstvo zatim potpisuje ugovor sa „Wind Jet” kompanijom kako Aerodrom ne bi prestao sa radom. Ugovor je podrazumevao subvencionisanje nisko-tarifnih letova za Italiju kao i aktiviranje depozita, koji je prvobitno Grad Niš uplatio italijanskoj kompaniji, u slučaju kašnjenja plaćanja od strane Grada. U trenutku obustavljanja letova, „Wind Jet” je depozit iskoristio za izmirenje dugovanja koja su postojala. Nakon „Wind Jet-a” na repertoar dolazi „Montenegro Airlines” po sličnom principu – Grad Niš je subvencionisao letove na kojima je, prema uslovima ugovora, moralo biti 40 putnika, ali 40 onih koji iz Podgorice presedaju dalje. Ukoliko bi na letu bilo manje od 40 putnika, Grad Niš je razliku u broju putnika plaćao crnogorskoj firmi.

Slika 1.2

Kao što se može videti sa Slike 1.2 od 2010. godine beleži se blagi rast obima saobraćaja (u 2010. godini oko 23 hiljade, u 2011. oko 25 hiljada i u 2012. godini oko 27 hiljada putnika). Prema Studiji potencijalne putničke potražnje u vazdušnom saobraćaju na Aerodromu „Konstantin Veliki” u Nišu, koju je 2010. godine uradio Institut Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, potencijal opslužnog područja Aerodroma Niš u 2010. godini je procenjen na 140 hiljada putnika godišnje. Tokom prošle godine Aerodrom „Konstantin Veliki” imao je 21.625 putnika (do 07. 11. 2013.) što predstavlja pad od 19,8% u odnosu na 2012. godinu.

Novinar: Katarina Nikolić

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 15 ________________________________________________

NAŠ SERIJAL: SRPSKI LOKALNI AERODROMI IZMEĐU POTREBE GRAĐANA I POLITIČKIH AMBICIJA LOKALNIH LIDERA (3)

NEMA LETOVA BEZ POMOĆI * Za celu 2014. godinu aerodrom „Konstantin Veliki” od Grada Niša dobio je 9 miliona dinara što je suma koja je utrošena na razvoj sektora prevoz putnika i izmirivanje obaveza po osnovu lizinga i goriva. * U poslednje dve godine niška avio-luka nije dobila ni dinar od Republike Srbije

Hoće li najavljeno osnivanje preduzeća „Aerodoromi Srbije” doprineti stišavanju ambicija političkih lidera različitih lokalnih sredina da na sopstvenom pragu dobiju nove vazdušne luke, to u ovom času niko sa sigurnošću ne može da zna, ali bi po svemu do čega smo došli tokom istraživanja bilo neophodno da se utvrde priroiteti daljih ulaganja u ovoj oblasti. Naravno, oni bi morali biti lišeni svih vrsta sujeta i nadmenosti, ma odakle one dolazile. Jer, očigledno je da su ulaganja izuzetno velika i da je gotovo nemoguće predvideti ih, upravo zbog napretka tehnologije i novih bezbednosnih zahteva koji se postavljaju pred evropske aerodrome. A svega toga bilo je u dosadašnjem razvoju niškog Aerodroma na pretek. Prepušten sam sebi

U razvoju niškog Aerodroma „Konstantin Veliki” jasno se uočavaju periodi rasta saobraćaja koji su prekidani ekstremnim događajima, počev od lokalnih (inflacija početkom i sredinom 90-tih i bombardovanje 1999. godine), preko regionalnih (raspad SFRJ, a kasnije i zajednice Srbije i Crne Gore) do globalnih (ekonomska kriza iz 2008. godine). U takvim uslovima, saobraćaja nije bilo samo u periodu od marta 1999. do oktobra 2003. godine, zbog oštećenja infrastrukture, ali je aerodrom nalazio načina da opstane. Veliku ulogu u njegovom opstanku igrali su kargo sektor i autobuska linija 34, koju je grad

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 16 ________________________________________________

dodelio aerodromu kako bi ostvarivao deo potrebnog prihoda, o čemu smo pisali u jučerašnjem nastavku. Već duže vreme nedostaju sredstva, oprema, kadrovi, a ponajviše usaglašen lokalni i republički stav da „Konstantin Veliki” preraste u ozbiljnu avio-luku. Politički izbori, mandati koji se smenjuju i govori raskošnih obećanja sve više su u raskoraku sa siromašnom stvarnošću. Niška avio-luka postala je tek jedan retorički argument novopostavljenih gradskih funkcionera, novoizabranih odbornika i poslanika tokom prvih godina mandata uprkos ozbiljnim stručnim studijama koje tvrde da je Aerodrom Niš bitan resurs Republike Srbije. Možda će ideja o osnivanju preduzeća „Aerodromi Srbije” zaista uroditi plodom. Međutim, da bi se to dogodilo potrebno je da upravljanje aerodromima, bude odgovorno, bez prestoničke nadmenosti i lokal-provincijske iskompleksiranosti, u šta je onima koji poznaju mentalitet našeg naroda teško da poveruju. Za sada se umesto nebom leti i dalje drumom i to u krug. A ni drum više nije siguran. Aerodrom je prepušten sam sebi. Ostaje da čekamo i da vidimo kako će se pitanje njegovog opstanka rešiti. I da li će uopšte sledeće godine postojati. Piste neodržanih letova i održanih govora

Gradonačelnik Niša, Zoran Perišić, mesecima unazad prve avione na niškom Aerodromu najavljuje za proleće 2015. Do tada je pod znakom pitanja novogodišnji dolazak „Jamal” kompanije iz Rusije, Švajcaraca kao i aktuelnog „Wizz Air-a”. Pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj, Zoran Ilić, izjavio je sredinom novembra da će avioni low-cost kompanije „Wizz Air” leteti iz Niša uskoro. Sa ovom kompanijom potpisan je ugovor, ali se još uvek čeka kako bi se videlo na koji način će se ugovor realizovati.

Putnički servis na niškom Aerodromu će od 1. januara 2015. godine koštati samo 1 evro umesto 14 evra po sadašnjem cenovniku, čime je ovaj aerodrom možda postao i najjeftiniji na svetu, piše portal „Aviokarta.net”. Njemu najbliži po iznosu je rumunski aerodrom u Targu Murešu, čija je cena 1,7 evra. Cene na niškom Aerodromu snižene su sa ciljem privlačenja većeg broja zainteresovanih kompanija, ali pitanje je da li će ovakva odluka uroditi plodom.

Prema rečima gradonačelnika Perišića ILS oprema (Precizni instrumentalni prilaz) trebao je da stigne na niški aerodrom do polovine oktobra. Nije. ILS oprema je uslov svih niskobudžetnih kompanija za dolazak u Niš. Bezbedno je sletati i bez nje (primeri iz prakse su evidentni), ali je dobro imati je, jer će na taj način zainteresovane kompanije biti sigurnije u svoj izbor. Postoje nagoveštaji da će „Tales” firma sa sedištem u Francuskoj niškom Aerodromu dostaviti polovnu ILS opremu. Aerodrom treba da obezbedi i prilazna

NAJNOVIJA VEST

Niški Aerodrom „Konstantin Veliki” i niskobudžetna avio-kompanija „Wizz Air” i zvanično su potpisale ugovor 9. decembra. Ugovor je potpisan na tri godine i Nišlije će imati priliku da dva puta nedeljno lete do Bazela od 3. jula 2015. godine po ceni od 3000 dinara. Prema rečima ministarke saobraćaja, Zorane Mihajlović, Grad Niš neće subvencionisati letove „Wizz Air-a”. Poskupljenje usluga beogradskog Aerodroma dovelo je mađarsku kompaniju na niški Aerodrom.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 17 ________________________________________________

svetla u skladu sa ILS opremom. Problem je što nabavku opreme treba da odobri Direktorat civilnog vazduhoplovstva, a on svoje ingerencije prebacuje na Kontrolu leta.

Prema izjavi gradonačelnika, Zorana Perišića, Grad Niš više neće subvencionisati Aerodrom (avgust mesec 2014.). To ni do sada nije bila praksa. Grad je samo otplaćivao lizing za autobuse koji su u prvi mah dobijeni od francuske Vlade u vidu donacije, ali su zbog dotrajalosti morali biti zamenjeni novim autobusima (2008. godina). Lizing je bio nepovoljan jer je bio u švajcarskim francima. Za pet godina, od 2010. do 2014., Grad je Aerodromu donirao 100 miliona dinara po projektu „Održivost i unapređenje sektora prevoza putnika na liniji 34 u Nišu”. – Za plate zaposlenih na Aerodromu ide mesečno 8 miliona dinara što je veliki izdatak za Grad – izjavio je gradonačelnik Niša za portal „Južne vesti” septembra 2014. godine. Realnost je malo drugačija. Za celu 2014. godinu Aerodrom je od grada dobio 9 miliona dinara što je suma koja je utrošena na razvoj sektora prevoz putnika i za izmirivanje obaveza po osnovu lizinga i goriva. Subvencije neophodne

Ključni problem Javnog preduzeća „Aerodrom Niš” leži u činjenici da sam Aerodrom ima malo instrumenata kojima može privući aviokompanije da počnu sa obavljanjem saobraćaja, a zatim i da ih zadrži. Studija Održivosti vazdušnog saobraćaja za Aerodrom „Konstantin Veliki”, koju je 2013. godine radio Saobraćajni fakultet iz Beograda nudi dva rešenja u oživljavanju niškog Aerodroma. Jedno od njih podrazumeva identifikovanje vlasničke i upravljačke strukture preduzeća koja će u većoj meri moći da utiče na razvoj vazdušnog saobraćaja sa aerodroma. Ovakvo rešenje zahteva sistematsku podršku države i osnivača za obezbeđivanje potrebnih uslova za razvoj vazdušnog saobraćaja na niškom Aerodromu. Međutim, sistematska pomoć države uglavnom izostaje. Vlada Srbije nije uložila 5 miliona evra u niški Aerodrom kako je najavljeno jula meseca ove godine. U poslednje dve godine „Konstantin Veliki” nije dobio ni dinar od Republike Srbije. Cifra koja je neoboriva je 230 miliona dinara pomoći od Aerodroma „Nikola Tesla” u periodu od 2010. do 2012. godine. Taj novac niški Aerodrom nije dobio odjednom, ali jeste bespovratno. Na žalost, suma je potrošena na održanje tekuće likvidnosti tj. na isplatu zaostalih kredita, koji će se, prema rečima doskorašnjeg direktora niškog Aerodroma, Dragana Bugarinovića, otplaćivati sve do 2017. godine. Niški Aerodrom koristi polovnu opremu Aerodroma „Nikola Tesla” i to je jedna od pomoći beogradskog Aerodroma koja, do sada, nije bila dovoljna da bi niška vazdušna luka zaživela. Da li rešenje opstanka niškog Aerodroma leži u osnivanju javnog preduzeća „Aerodromi Srbije” koje je odobrila Vlada Srbije na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Donedavni direktor Aerodroma „Konstantin Veliki”, Dragan Bugarinović,

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 18 ________________________________________________

NOVI DIREKTOR

Aerodorom „Konstantin Veliki” u Nišu dobio je nedavno novog VD direktora, pošto je gradska vlast gotovo prinudila višegodišnjeg direktora Dragana Bugarinovića da podnese ostavku. Naš pokušaj da sa njim razgovaramo na temu opstanka aerodroma neslavno je završen. – Sve što Vas interesuje, interesuje i mene – rekao nam je Vladica Đurđanović, novoimenovani VD direktor aerodroma „Konstantin Veliki” u Nišu.

smatra da je to dobar put. Potkrepljujući svoju tvrdnju on daje primer makedonskih aerodroma koji su pod okriljem javnog preduzeća „Aerodromi Makedonija”. – Aerodrom Ohrid je na taj način podržan od strane Skoplja, on živi zajedno sa Skopljem i tako mu se obezbeđuje postojanje, jer se i on sve vreme bori sa egzistencijom – kaže Bugarinović. – Makedonija subvencioniše avio-kompanije, pogotovu low-cost. Subvencije su prisutne kod razvijanja malih aerodroma koji nemaju odjednom punjenje. To je suština. Subvencionisanje treba da bude planirano na duži period i da se postepeno smanjuje. Studija Održivosti vazdušnog saobraćaja za Aerodrom „Konstantin Veliki” koju je prošle godine radio Saobraćajni fakultet iz Beograda daje primer Francuske i Skandinavije tj. Norveške i Švedske gde nacionalni operateri aerodroma (AVINOR i LFV) upravljaju gotovo svim aerodromima na teritoriji tih država. Nebojša Rančić, predsednik Upravnog odbora Aerodroma „Konstantin Veliki”, kao i Nadzornog odbora od 2002. do 2012. godine smatra da centralna vlast treba da daje podršku tamo gde može i da ne smeta tamo gde smeta. – Danas su finansijski isplativi aerodromi samo veliki aerodromi – tvrdi Rančić. – Da bi niški Aerodrom bio održiv njemu treba oko 100.000 putnika godišnje. Ali čak i kad nešto nije finansijski isplativo, ekonomski jeste – vi nekada nemate direktnu zaradu na aerodromu, ali imate zaradu u ostalim delatnostima koje koriste aerodrom. Nerazumevanje i nezainteresovanost za čitavu priču je glavni problem. Nije samo bitan rezultat već proces podizanja nekog projekta na noge. Kao hrast sa jakim korenom – koren, temelj je bitan.

Novinar: Katarina Nikolić

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 19 ________________________________________________

BENEFICIJE JAVNIH PREDUZEĆA

POLITIKA NEĆE PRIVATNE GARAŽE

*Parking servis ne plaća komunalnu taksu za zauzeće javne površine* 40% prihoda preduzeća čine kazne* Obeležavanje novih parking mesta nije rešenje* Za izgradnju javnih garaža potrebno najmanje 30 miliona evra

Iako su studije pokazale da se problem parkiranja ne može reštiti obeležavanjem novih parking mesta i da je neophodno izgraditi dodatne kapacitete, za koje ni Grad ni Parking servis nemaju novca, gradsko rukovodstvo ne želi da upravljanje sistemom parkiranja prepusti privatniku. I dok građani plaćaju nedostatke sistema, javno preduzeće koje se bavi parkiranjem ne plaća ni naknadu za koršćenje gradskog zemljišta. Prihod Parking servisa u 2013. godini iznosio je skoro 210 miliona dinara. Zarada od naplate parkiranja iznosila je 93 miliona, a 78 miliona prihodovano je od kazni. Dole privatnici

Sve studije koje su se bavile problemom parkiranja, uključujući i onu na osnovu koje je uveden postojeći sistem, pokazale su da je izgradnja garaža i posebnih parkirališta neizostavan deo rešenja. U analizi opravdanosti izgradnje javnih garaža piše:

- Problem parkiranja mora se posmatrati kroz dva odvojena dela: ulično i vanulično parkiranje (javne garaže i posebna parkirališta).

U niškom Parking servisu kažu da oni nemaju sredstava za izgradnju javnih garaža:

- Mi nemamo kapaciteta za izgradnju velike javne garaže ali imamo u planu da od sopstvenih sredstava izgradimo takozvani fast-park, montažnu garažu kojom bi se povećao kapacitet raspoloživih parking mesta u centralnoj gradskoj zoni.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 20 ________________________________________________

U gradskom rukovodstvu navode da je u pitanju velika investicija i da nije realno očekivati da Grad ili Parking servis za to izdvoji sredstva.

Upravo je ovaj problem, nedostatak novca 2010. godine, pokrenuo debatu o budućnosti Parking servisa. Gradsko rukovodstvo odlučilo je da će Parking servis, sa svom infrastrukturom i radnicima biti “prepušten” privatnom vlasniku. Tadašnji načelnik Uprave za komunalne delatnosti, Dejan Jovanović za Južne vesti je rekao:

- Iako su 2007. godine formiranjem JKP „Parking servis“ način i uslovi parkiranja jasno poboljšani, to očigledno nije dovoljno da se problem parkiranja smatra rešenim, pogotovo u centru grada. Rešenje je u pronalaženju strateškog partnera koji će ne samo izgraditi prve parking garaže već i modernizovati način rada „Parking servisa“ u Nišu“.

Uprava za komunalne delatnosti dobila je nalog da izradi potrebnu dokumentaciju. Izrađena je i Analiza opravdanosti izgradnje javnih garaža sa predloženim lokacijama za izgradnju. Rešeni su čak i imovinsko-pravni odnosi. Početkom naredne godine Jovanović je na ličnu inicijativu napustio Upravu, a o privatizaciji Parking Servisa nije se više govorilo.

Na pitanje zbog čega se ne radi na podsticaju privatnog sektora da investira u ovu oblast i zašto se odustalo od privatizacije Parking servisa koja je najavljivana 2010. godine, Banđur je rekao da su iskustva nekih gradova poput Leskovca pokazala da to ipak nije dobro rešenje i dodao:

- 2012. godine su neki turski investitori bili zainteresovani, ali nakon obilaska lokacija i razgovora sa gradonačelnikom više se nisu javili. Mislim da su sračunali da je period otplate investicije jako dug i da im se ne isplati da investiraju.

O privatnom kapitalu, kao rešenju problema parkiranja, pričao je još 2004. godine tadašnji gradonačelnik Smiljko Kostić. On je predlagao da se organizacija i naplata parkiranja prepusti privatnom preduzeću. Plan je bio da firma N.D.C iz Niša preuzme organizaciju i naplatu parkiranja i izgradi javne garaže. Grad bi dao zemljište, firma novac za izgradnju infrastrukture a cena bi se formirala u dogovoru sa Upravom za saobraćaj. Investicija je trebalo da iznosi više od milion evra a period povraćaja procenjen je na pet godina. Ovaj predlog ubrzo je odbačen bez mnogo objašnjenja a već sledeće godine osnovano je javno komunalno preduzeće “Parking servis”. Na mesto direktora postavljen je Miljan Jovanović, član Demokratske stranke Srbije koja je tada bila na vlasti.

Srbija je 2011. godine donela Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koji je omogućio lokalnim samoupravama da, uz pomoć privatnog kapitala, realizuju velike infrastrukturne projekte. Ovakvo rešenje predlagali su i stručnjaci.

U odeljku “Decentralizacija” Analize opravdanosti javnih garaža predlaže se uvođenje modela kojim bi se ulaganje prepustilo investitorima. Grad bi prihodovao od poreza i komunalnih taksi a grad bi dobio preko potrebnu infrastrukturu. Ovo rešenje nije usvojeno.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 21 ________________________________________________

Parking servis ne plaća komunalije

“Grad Niš u odluci o komunalnim taksama nije propisao komunalnu taksu za korišćenje prostora za parkiranje drumskih, motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima što nije u skladu sa članom 6, članom 15. stav 1. tačka 13 i članom 18 Zakona o finansiranju lokalne samouprave.” navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije o izvršenju budžeta grada za 2010. godinu.

Ni tri godine nakon upozorenja od strane Državne revizorske institucije, Grad Niš nije uveo lokalnu komunalnu taksu na osnovu koje bi Javno komunalno preduzeće “Parking servis” plaćalo naknadu za korišćenje gradskog zemljišta. Na pitanje kako je to moguće, gradski većnik zadužen za komunalne delatnosti rekao je:

- Svi su se pravili da ne vide da Parking servis ne plaća komunalnu taksu za zauzeće javne površine.

Banđur je istakao da se radi na uvođenju naknade ali i da treba pažljivo odmeriti koja je to cena koju jedno već formirano preduzeće, kao što je Parking servis, može da plati.

Na pitanje zašto ni dve godine od promene vlasti nije izmenjena sporna Odluka kojom je propisana naknada samo za rezervisana parking mesta, konkretan odgovor nismo dobili.

Iako u Odluci o utvrđivanju prihoda grada iz 2008. godine stoji da gradu pripada naknada za korišćenje gradskog zemljišta za parkiranje, Odlukom o javnim parkiralištima je propisana naknada samo za rezervisana parking mesta, koja čine 5% ukupnog broja parking mesta u gradu. Po osnovu komunalne takse za zauzeće javne površine (za propisanih 5% mesta) grad Niš je u 2013. godini prihodovao 11 miliona dinara.

“Da trotoare vratimo pešacima”

Kada je grad Niš 2005. godine doneo odluku o osnivanju javnog komunalnog preduzeća koje će se baviti organizacijom i naplatom parkiranja, ideja je bila da se stvori komunalni red i da se obezbede uslovi za izgradnju parkirališta i javnih garaža. Slogan preduzeća bio je: “Da trotoare vratimo pešacima”.

Izgradnja javnih garaža, između ostalog, trebalo je da dovede do toga da se deo trotoara koji se sada koristi za parkiranje vrati prvobitnim korisnicima - pešacima.

- Svako povećanje kapaciteta u centralnoj zoni trebalo bi da sa sobom povuče ukidanje odgovarajućeg broja parking mesta sa uličnih frontova, što bi doprinelo povećanju kvaliteta i kapaciteta pešačkog i dinamičkog saobraćaja – navodi se u Analizi opravdanosti izgradnje javnih garaža iz 2010. godine.

FOTO: Google street view

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 22 ________________________________________________

Od vanuličnih kapaciteta, tokom godina, izgrađena su četiri privremena parkirališta od kojih, što zbog lošeg planiranja što zbog funkcionalnosti, danas funkcioniše samo ono na SInđelićevom Trgu iza Narodnog pozorišta. Greške plaćaju građani

Prema finansijskim izveštajima Parking servisa, 40% prihoda preduzeća čine prihodi od dnevnih karata na čije se plaćanje vozači koji ne plate parkiranje, ili se zadrže duže od vremena dozvoljenog za parkiranje, obavezuju samim parkiranjem vozila.

Jedan broj korisnika koji se žalio na nemogućnost sistema da obradi zahtev za plaćanje je dobio kaznu za parkiranje.

Tokom gostovanja direktora Parking Servisa, Marka Jankovića, u emisiji “Između redova” na televiziji “Belle Amie” javila se gledateljka koja se požalila da je dobila poruku gore pomenute sadržine i da joj je zbog njihove greške izdata doplatna karta. Ona je rekla da se žalila na tu odluku ali da njen zahtev za poništenje izdate dnevne karte nije prihvaćen. Janković je na pitanje voditeljke kako je to moguće objasnio da se to dešava ali da je praksa preduzeća da ovaj tip

reklamacija uvek prihvata. On je dodao da se radi o zastarelom softveru firme P.S.C (koja je nekada bila deo PAKOM grupe) koji je jednostavno dotrajao i da će on u najkraćem roku biti promenjen. Direktor firme P.S.C Vladimir Džodžo, na pitanje da li je moguće da je problem bio u njihovom softveru, u intervjuu za Osmatračnicu rekao je:

- Ako vam neko kaže da u ovako kompleksnim sistemima ne dolazi do grešaka on vas laže. Naravno da je bilo problema, ali do ovakvog problema pre može da dođe zbog mobilnog operatera. Mi imamo najsavremeniji softver koji ima licencu Microsofta ali ni to ne znači da ne može doći do problema. Važno je da se ti problemi rešavaju, važno je za koje veme se rešavaju i da se sistem na taj način konstantno unapređuje – dodao je Džodžo.

2013. godine P.S.C-ov sistem je promenjen. Ipak, korisnicima i dalje stižu poruke koje objašnjavaju da sistem nije u stanju da odgovori na zahtev korisnika i da parkiranje plate na drugi način.

Avgusta ove godine, ipak je još jedan korisnik dobio ovakvu poruku kada je želeo da produži parking. Dok je stigao do vozila dnevna karta bila je već izdata. Njegova žalba, uprkos tvrdnjama direktora i rukovodstva sa kojim smo razgovarali da se taj tip reklamacije uvek uvažava, nije uvažena.

Novinar: Jovana Strahinić

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 23 ________________________________________________

NAČELNIK UPRAVE ZA FINANSIJE GRADA NIŠA NAPLAĆIVAO KONSULTANTSKE USLUGE INKUBATOR CENTRU KOJI SE DELIMIČNO FINANSIRA IZ BUDŽETA GRADA

NAKNADA ZA UPRAVLJANJE I ZA KONSULTOVANJE!

* Sva tri člana, sada već bivšeg, NO Inkubator centra pored redovne mesečne nadoknade naplaćivala i konsultantske usluge * Budžetska inspekcija utvrdila da je na ovaj način Centar, u prošloj godini, nenamenski potrošio 765.000 dinara

Izvor slike: www.inkubatorcentar.com

Mesečna apanaža za članstvo u Nadzornom odboru DOO Inkubator centar u Nišu, koja je iznosila 20.000 dinara za predsednicu i 15.000 dinara za dvojicu preostalih članova, nije bila dovoljna, pa su se oni, uz pomoć tadašnje direktorke Jasne Stevović, potrudili da je dopune kroz ugovore o konsultantskim uslugama. Gradska budžetska inspekcija je tokom kontrole poslovanja utvrdila da je na ovaj način, tokom 2013. godine, Inkubator centar nenamenski potrošio 765.000 dinara.

Posebno je zanimljivo da se medju članovima Nadzornog odbora nalazio i načelnik Uprave za finansije grada Niša, Miljan Stevanović, dakle čovek koji je bio u prilici da odlučuje o tome kada će sredstva iz gradske kase biti preusmerena ka Inkubator centru, čiji je gotovo stopostotni vlasnik Grad Niš.

Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre Inkubator centar Niš je društvo sa ograničenom odgovornošću, čija je delatnost uredjenje poslovanja i doprinos uspešnijem poslovanju u oblasti ekonomije, a od 2009. godine njegovi suvlasnici su Grad Niš sa udelom

Inkubator centar Niš osnovan je 25.7. 2005. godine kao pilot projekat u okviru sprovođenja „Strategije razvoja MSPP 2003-2008“ od strane Grada Niša kao većinskog osnivača (51%) i Regionalne agencije za MSPP (49%). Vodeći partner u realizaciji ovog trogodišnjeg projekta bio je SINTEF – norveška fondacija za naučno i industrijsko finansiranje, a nacionalni partner Ministarstvo privrede Republike Srbije. Nakon završetka projekta, od 2009. godine Grad Niš je preuzeo brigu o Inkubator centru doo Niš. Od 2014. imaju novu strategiju razvoja koja obuhvata komercijalno poslovanje, osvajanje novih tržišta, pre svega u inostranstvu, privlačenje inostranih i domaćih donatora za povećanje zaposlenosti sa akcentom na marginalne grupe. Cilj je pružanje komercijalnih usluga stanarima Inkubator centra, ali i drugima, pružanje podrške u osnivanju i menadžmentu malim i srednjim preduzećima, kroz razne vrste saradnje da bi nešto prodali ili proizveli za ino ili domaće tržište.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 24 ________________________________________________

od 99,29 odsto i Privredno društvo Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Niš d.o.o. sa udelom od 0,71 odsto.

Medjutim, ni imena preostala dva člana NO nisu ništa manje interesantna. Jedan od članova je bio gradski većnik za socijalnu politiku Branislav Randjelović, a predsednica odbora je bila Aleksandra Radosavljević, šefica Odseka za informaciono-komunikacione tehnologije pri gradskoj Upravi.

Sami sebi odredili nadoknadu

Prilikom redovne godišnje kontrole rada Inkubator centra, koja je sa prekidima obavljena u periodu od 8. avgusta do 10. oktobra 2013. Godine, budžetska inspekcija grada Niša zapisnikom je konstatovala da su od početka godine u Centru sklapani ugovori za konsultantske usluge sa članovima Nadzornog odbora. Članovi Nadzornog odbora primali su takođe, nadoknade za članstvo u odboru iz budžetskih sredstava, tačnije iz sredstava mimo projekata Inkubator centra.

Nadzorni odbor u sastavu Radosavljević, Stevović, Randjelović stupio je na dužnost posle sednice Skupštine društva Inkubator centra Niš d.o.o. koja je održana 21.februara prošle godine. Istog dana doneta je i odluka br.03-1303/1, kojom je odredjena visina nadoknade članovima Nadzornog odbora: predsedniku 20.000,00 dinara i članovima po 15.000,00 dinara. Prema zapisniku Budžetske inspekcije, donošenje ove odluke nije bilo u nadležnosti Nadzornog odbora, već u nadležnosti osnivača, odnosno grada Niša.

Na osnovu zapisnika budžetske inspekcije saznali smo takođe, da je u Inkubator centru d.o.o. Niš, u 2013. godini, zaključeno deset ugovora za angažovanje lica za pružanje konsultantskih usluga, a koje je obavljeno iz sredstava koja su Centru doznačena iz gradske budžetske kase.

Usvojenim projektom „Pokretanje drugog inkubacionog ciklusa i osnivanje centra za informaciono-komunikacione tehnologije“, kao i Revizijom Projekta od 14. marta 2012. godine, u Inkubator centru d.o.o. Niš nije predviđeno takvo finansiranje. To znači da je isplata naknade vršena suprotno usvojenom projektnom finansiranju Inkubator centra. Iz ugovora sklopljenih sa Miljanom Stevanovićem, za februar, mart i april 2013. godine vidi se da je reč o mesečnoj novčanoj nadoknadi od 35.000,00 dinara.

U zapisniku budžetske inspekcije navedeno je da Ugovori o dopunskom radu, koji su zaključivani sa angažovanim licima za konsultantske usluge, nisu zaključeni u skladu sa čl. 202. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05, 61/05.....)

Po primedbi inspektora da su Ugovori sklopljeni suprotno Zakonu, a sredstva isplaćivana nenamenski, tadašnja direktorka Inkubator centra Jasna Stevović, je u postupku kontrole donela Odluku br. 1470/1 od 19.9.2013. godine da se naknade primljene na osnovu zaključenih Ugovora za konsultantske usluge (ugovori o dopunskom radu), kao i članstva u Nadzornom odboru, vrate zaključno sa 15.12.2013. godine.

Budžetska inspekcija konstatovala je da Uprava za privredu, kao nadležna Uprava za kontrolu korišćenja budžetskih sredstava u finansiranju Projekta Inkubator centra, nije imala uvid u zaključivanje i isplatu Ugovora o dopunskom radu, kao ni Ugovora o delu, te po tom

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 25 ________________________________________________

osnovu nije ni izvršila adekvatnu kontrolu utrošenih budžetskih sredstava od strane Inkubator centra. Prema navodima iznesenim u zapisniku budžetske inspekcije, nadležna Uprava, a to je u slučaju Inkubator centra Uprava za privredu, je u obavezi da vrši kontrolu svih računa koje su od strane Inkubator centra otvoreni kod banaka, pored namenskog računa u okviru trezora.

Uprava za privredu je dopisom br.05-455/13 od 22.5.2013. između ostalog zatražila od Inkubator centra dostavljanje pravnog osnova – saglasnost osnivača (Grad Niš) na visinu naknade za rad članovima Nadzornog odbora i osnov za isplatu iz budžetskih sredstava mimo budžeta Projekta. U zapisniku budžetske inspekcije stoji da Jasna Stevović, zakonski zastupnik u periodu do 4.12. 2013., nije postupila po zahtevu Uprave i Upravi za privredu nije dostavila traženo obrazloženje.

Zbog toga je Budžetska inspekcija Grada Niša naložila Inkubator centru "da ugovore o dopunskom radu (ugovori za konsultantske usluge) i ugovore o delu finansira iz sopstvenih sredstava; da odgovorno lice u Inkubator centru obezbedi povraćaj budžetskih sredstava u visini isplaćenih nadoknada po osnovu članstva u Nadzornom odboru i zaključenih Ugovora o dopunskom radu, na račun Inkubacionog centra; da odgovorno lice Inkubator centra, dostavi Budžetskoj inspekciji u roku od 90 dana dokaz o izvršenoj nadoknadi budžetskih sredstava na račun Inkubator centra; kao i da sredstva iz budžeta grada za finasiranje Projekta koristi isključivo za namene predviđene Projektom".

Inače, iz uvida u zapisnik budžetske inspekcije može se videti da je na zahtev inspektora da stavi na uvid dokaz o pružanju pomoći stanarima u izradi biznis planova i pružanju usluga pravne pomoći u vršenju statusnih promena kod nadležnih organa, tadašnja direktorka Jasna Stevović, inspektoru rekla da za kontrolisani period nema nijedan akt koji bi dala na uvid. Na osnovu datih izjava inspektorka Slavica Vuksanović je u Zapisniku budžetske inspekcije konstatovala "da u kontrolisanom periodu 2009. - 2013. godine, zaposleni u Inkubator centru nisu učestvovali u izradi nijednog Biznis plana za potrebe stanara, niti su u navedenom periodu pružali usluge pravne pomoći stanarima u vršenju statusnih promena kod nadležnih organa, što je osnov formiranja stručne službe Inkubator centra.

Lako uzeli – teško vraćaju

Inkubator centar d.o.o. Niš nalazi se u procesu reorganizacije, nakon što je 4.12.2013. godine bivša direktorka Jasna Stevović dala ostavku usled, kako je navela, „nepostojanja minimalnih uslova za rad“.

Sadašnja direktorka, Ljiljana Urošević, koja je zakonski zastupnik Inkubator centra od

decembra 2013. godine, kaže da je zatekla preduzeće u veoma lošem stanju, faktički „pred zatvaranjem“. Zatekla je desetak tužbi za neizmirene dugove koje je Inkubator centar, tokom njenog zastupništva, uprkos neukalkulisanim troškovima u vidu kamata, uspeo da isplati iz svojih projekata.

- Uputila sam zahteve svim članovima starog saziva Nadzornog odbora da vrate novac koji im je, prema mišljenju Budžetske inspecije, nezakonito isplaćen – rekla nam je direktorka Urošević. Deo novca u iznosu od 105.000,00 dinara je prema dokumentu koji smo dobili od budžetske inspekcije, zaključno sa 10.12.2014. godine, vratio jedino većnik Branislav

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 26 ________________________________________________

Randjelović i to 28.10.2013. godine. Direktorka Ljiljana Urošević je, kao novopostavljena, 19.02.2014. godine predsedniku Nadzornog odbora, Aleksandri Ranđelović, uputila zahtev, sa iznosom koji su ona i ostali tadašnji članovi NO, u obavezi da vrate, a u razgovoru sa nama potvrdila je da je svakog meseca slala zahteve za povraćaj sredstava.

Nekoliko naših pokušaja da stupimo u kontakt sa načelnikom Uprave za finansije Grada Niša Miljanom Stevanovićem, kako bi saznali da li namerava da vrati novac ili ima neko drugo vidjenje rešenja ove neprijatne situacije, završilo se neuspešno. Stevanović se nakon obećanja da ćemo se u narednom telefonskom pozivu dogovoriti o terminu razgovora na temu poslovanja Inkubator centra, u više navrata kasnije, izjašnjavao da je u gužvi, ne dopuštajući nikakvo pitanje ili komentar. Inače, u nezvaničnim razgovorima sa kolegama novinarima iz Južnih vesti, saznajemo da Miljan Stevanović, izbegava da daje izjave novinarima i da to praktično ne čini.

Na zvaničnom sajtu Gradske uprave stoji da je on jedna od tri osobe iz Uprave u kojoj je Načelnik (pored zamenice načelnika Danijele Spasović i pomoćnice načelnika Mirjane Radovanović), zadužena za kontakt. Pretpostavljamo da se podrazumeva kontakt sa građanima, novinarima i ostalim zainteresovanim pojedincima i grupama, budući da nema posebno navedenog lica zaduženog za odnose sa javnošću.

Novi nadzorni odbor

Na sajtu Agencije za privredne registre još stoje imena starih članova Nadzornog odbora ovog privrednog subjekta. U razgovoru sa direktorkom Ljiljanom Urošević saznali smo da su članovi Nadzornog odbora, sa njenim stupanjem na funkciju, promenjeni.

Članovi novog Nadzornog odbora su, prema rečima direktorke Urošević, privatni preduzetnik Miodrag Petrović, ekonomski savetnik Inkubator centra, prof. dr Dragan Čorbić, pravni savetnik Inkubator centra i Olivera Nikolić, Šefica odseka za budžetsko računovodstvo i izveštavanje u okviru Uprave za finansije, izvorne prihode lokalne samouprave i javne nabavke Grada Niša.

Jedina članica, koja je, prema sopstvenoj izjavi, poslednjih dvadesetak dana bila i u starom sazivu Nadzornog odbora, je Olivera Nikolić i ona je u sadašnjem Nadzornom odboru savetnica za finansije Inkubator centra.

Iznenadni povraćaj novca

Na dan objavljivanja ove istraživačke priče došli smo do podatka da je načelnik Miljan Stevanovišć prihvatio obavezu vraćanja nepravilno isplaćenog novca - Inkubator centru. - Danas, u prepodnevnim časovima sklopljen je sporazum sa Miljanom Stevanovićem o povraćaju nezakonito isplaćenih sredstava - obavestila nas je u telefonskom razgovoru Ljiljana Urošević, direktorka Inkubator centra Niš. - Pretpostavljam da se novac već u ovom trenutku nalazi na našem računu. U međuvremenu, sporazumi su potpisani i sa ostalim članovima bivšeg Nadzornog odbora.

Čini se da čitava priča dobija nešto mirnije tokove, ali ipak ostaje otvoreno pitanje moralne, pa i političke odgovornosti, onih koji su delili i primali novac.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 27 ________________________________________________

- Bila sam samo na jednoj sednici na kojoj je bila prethodna direktorka – rekla nam je Olivera Nikolić. - Druga sednica je već bila kad se ona smenjivala. Tu je svega i svačega bilo. Nikada nisam primala nikakve nadoknade za rad u Nadzornom odboru.

Direktorka Urošević izričito tvrdi da članovi sadašnjeg Nadzornog odbora ne primaju nikakvu nadoknadu, jer je besplatni rad stručnih savetnika bio njen uslov da prihvati mesto direktorke, odnosno zakonskog zastupnika. Sa ovim uslovom se prema njenim rečima, takođe, saglasio gradonačelnik Niša, Zoran Perišić, nakon čega je prihvatila funkciju.

- Budući da je firma u reorganizaciji, stručni savetnici u Nadzornom odboru kontrolišu poslovanje u smislu kvaliteta, definisanja realnih ciljeva i stručne podrške u pisanju projekata na sastancima – objašnjava direktorka Urošević.

Finansije iz gradske kase

Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, Inkubator centar Niš je društvo sa ograničenom odgovornošću, sa delatnošću uređenja poslovanja i doprinosa uspešnijem poslovanju u oblasti ekonomije, čiji suvlasnici su od 2009. Grad Niš sa udelom od 99,29% i upisanim kapitalom od 2.756.023,75 RSD, od čega je uplaćeni novčani kapital 2.734.888,00 RSD, datuma 26.12.2007 i 21.135,75 RSD, datuma 15.07.2005., i Privredno društvo Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva – Niš d.o.o., Niš sa udelom od 0,71% i upisanim kapitalom od 20.306,90 RSD, što je ujedno i uplaćeni kapital datuma 15.07.2005. godine.

Društvo sa ograničenom odgovornošću nije 100% budžetski korisnik. Međutim, iako Inkubator centar stalno aplicira za razne projekte iz EU fondova, projekti nisu glavni izvor njihovog finansiranja, već je to pre svega Grad. Prema rečima direktorke Urošević, a u šta su nas uverili i navodi iz zapisnika budžetske inspekcije, Grad finansira Inkubator centar sa 17 miliona dinara za period 2014. i 2015. godine, a dodatno se finansiraju i iz sopstvene proizvodnje (uslužnog šića, proizvodnje metalne galanterije itd.), kojom pokušavaju da maksimalno pokriju ostale troškove. Projekti imaju svrhu da pomognu malim i srednjim preduzećima, stanarima Inkubator centra u edukaciji, prekvalifikaciji i sl.

Novinar: Dejana Nešić

Bivša direktorka Inkubator centra, Jasna Stevović, je 26.8.2014. postala direktorka preduzeća Betonjerka u Aleksincu, koje je u procesu privatizacije. Već sada su se pojavili određeni napisi na web portalu Aleksinačke novosti (odeljak Vesti) o mogućim problematičnim aspektima u njenom poslovanju i zahtevima radnika za njenu smenu. Videti: http://www.aleksinac.net/biznis/direktorka-suspendovala-5-radnika-betonjerke.html

http://www.aleksinac.net/biznis/radnici-betonjerke-traze-smenu-direktorke.html

http://www.aleksinac.net/biznis/intervju-sa-jasnom-stevovic-direktorkom-

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 28 ________________________________________________

Zid tišine prikriva aferu o stotinama izgubljenih stanova za siromašne

NIŠ SOCIJALNIM STANOVIMA KRPI RUPE U BUDŽETU!?

*Gradska stambena agencija Niš tiho prebacila pare gradu i nije zidala stanove od 2012 do 2014. godine * Pre nego što je prenela tri miliona evra gradu, Agencija izgubila još pet miliona evra evropskih para zbog direktnog dogovora o izgradnji * Parama kojih sada nema moglo se izgraditi oko 350 stanova!

Tončev gradnja: započeti stanovi u Nišu

U Nišu se bar dve godine prikriva afera o stotinama stanova za siromašne koji mogu biti nepovratno izgubljeni.

Najpre je Razvojna banka Saveta Evrope odustala od nameravanog finansiranja socijalnih stanova, za šta je trebalo da izdvoji oko pet miliona evra. Pošto je Niš jedini u Srbiji imao kompletan projekat, evropski bankari su ubrzo odustali od finansiranja socijalnih stanova u našoj zemlji, što je tebalo da vredi oko 20 miliona evra.

Ubrzo potom, Grad Niš je izmenio Statut Stambene agencije, što je omogućilo da njen novac (više od tri miliona evra) bude prebačen u gradski budžet. Tako su se sredstva, namenjena izgradnji socijalnih stanova, utopila u gomilu budžetskih rupa i postala bezlična. Sigurno je da je bar delom tog novca plaćen gas za Gradsku toplanu, ali se i o tome ćuti jer se čini da je takvo trošenje socijalnih para nenamensko i podleže zakonskim sankcijama, o čemu se vode tihe polemike.

O konačnom ishodu afere zasad se može samo nagađati. Ima onih koji se još nadaju da će se evropski bankari predomislliti i ipak dati onih pet miliona evra, kao što ima i onih (naglašeno anonimnih) u gradskoj upravi, koji veruju da će pare, skrenute u gradski budžet, ipak biti potrošene za socijalne stanove. Jednog dana...

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 29 ________________________________________________

Transfer o kome se ćuti

Niška Stambena agencija je naslednik nekadašnjeg Fonda solidarne stanbene izgradnje, iz kojeg su građeni, tada čuveni, radnički stanovi. Od svog osnivanja, 2004. godine, sve do prošle godine, Gradska stambena agencija imala je potpunu kontrolu nad svojim finansijama.

Onda joj je promenjen Statut i, odlukom osnivača (Grada Niša), Agencija je postala indirektni korisnik budžeta. To znači da prihodi, koji su do tada trošeni isključivo za izgradnju stanova, sada idu u budžet grada Niša. Tako je poluprazni gradski budžet dobio solidno osveženje, od 350 miliona dinara.

Agencija se finansira iz različitih izvora – države, Grada i donacija - ali stvara i sopstvena sredstva. Sve svoje prihode bila je u obavezi da troši namenski, odnosno da ulaže u nove cikluse izgradnje. Kada je promenjen statut Agencije (2013), u budžet Grada su preneta sva sredstva koja je Agencija imala na računu.

Da li je cilj tog poteza bio da se novcem za stanove krpe budžetske rupe? Odbornik „Niške priče“, Predrag Jelenković, mislio je upravo tako i zato je pokušao da otvori raspravu na sednici Skupštine grada, juna meseca 2013. godine. Svi ostali su ćutali (pozicija i opozicija) a odgovorio je gradonačelnik Zoran Perišić (SNS) tvrdnjom da Agencija nije imala zakonsko pravo da stvara profit.

Sudeći po tome, Grad je pomogao Agenciji tako što joj je taj profit uzeo zajedno sa savim ostalim sredstvima i odmah, po Perišićevom kazivanju, delom tih para platio račun Gradske toplane za gas.

Direktor Agencije, Vladan Stojanović, tvrdi da je sve urađeno u skladu sa zakonom, ali ipak ne kaže da li je Grad imao pravo da preuzme sva sredstva Agencije. On, takođe, tvrdi da nije nadležan za odgovor na ovo pitanje, ali ni on, niti bilo ko drugi, ne ume da kaže ko je nadležan. Iz Ministarstva finansija uputili su nas na Ministarstvo privrede, a iz Ministarstva privrede ponovo na Ministarstvo finansija i Sektor za budžet. Pošto su dobili i naš pisani zahtev, prosledili su ga Upravi za trezor, u kojoj tvrde da ne smeju da daju takve informacije i da nije njihov posao da ispituju zakonitost i osnovanost transakcija!

Potraga za odgovorima se nastavlja. U Državnoj revizorskoj instituciji u Beogradu upućeni smo na njihovo odeljenje u Nišu, dok u Nišu tvrde da nisu ovlašćeni da daju takve informacije i upućuju nas da se obratimo Beogradu! Nakon pisanog zahteva revizori kažu da su odgovorili i odgovor poslali poštom, ali on nikako da stigne. U vreme kada su poštu dovozili kočijama, pet radnih dana bi bio razuman rok da pismo stigne od Beograda do Niša, ali u dvadeset prvom veku...

Isto pitanje smo postavili i Upravi za izgradnju i planiranje kao direktnom budžetskom korisniku, preko koje je Agencija indirektni korisnik. Prema rečima načelnika Rodoljuba Mihajlovića, ni oni nisu nadležni, niti mogu da komentarišu transakcije koje je inicirao osnivač.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 30 ________________________________________________

Ni sa Gradskim većnicima stvar ne stoji bitno drugačije, tako da jasan i glasan odgovor na pitanje po kom osnovu je izvršen ovaj transfer i da li Grad koristi sredstva za socijalne stanove da bi krpio budžetske rupe, u Nišu nije moguće dobiti.

Logično bi bilo da odgovor ima osnivač – Grad Niš. U Skupštini Grada Niša - muk. Niko nema ovlašćenja da govori o tome, osim načelnika Uprave za finansije, Miljana Stevanovića. On je više puta objasnio da za novinare nema vremena.

Tek nakon pozivanja na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i upozorenja da će ceo postupak stići do Poverenika za informacije, Uprava za finansije se oglasila, i to vrlo diplomatski. Sa željom da i vuk bude sit i ovce na broju, dobili smo odgovor u kome pravog odgovora nema:

- Gradska stambena agencija je tokom 2013. godine stekla status indirektnog korisnika budžetskih sredstava na osnovu Zakona o budžetskom sistemu, ostalih odgovarajućih podzakonskih akata, tako da se sredstva iskazana u finansijskom izveštaju nalaze u okviru KRT-a (Konsolidovani račun trezora).

- Namenska sredstva koja je RAS (Republička stambena agencija) i resorno ministarstvo transferisalo radi izgradnje stanova za socijalno stanovanje, nalaze se na posebnom računu Agencije, sa koga se vrši plaćanje izvođačima radova po ispostavljenim situacijama.

Poznato je da danas Agencija ima četiri računa, od kojih su tri namenska a samo sa četvrtog grad ima prava da povlači sredstva. Međutim, u 2013. godini Agencija je imala samo jedan račun, na kom su bila sva njena sredstva. Da li je Grad imao prava da njima raspolaže po sopstvenom nahođenju? Taj odgovor je diplomatski izbegnut.

U želji da deo tog novca zadrži na računu Agencije, tadašnji vršilac dužnosti direktora, Milan Nikolić, tražio je od Agencije za privredne registre uvećanje osnivačkog kapitala za sto trideset miliona dinara. Za takvu promenu trebalo je da pribavi odluku osnivača i Vlade Republike Srbije. Pošto nijednu od tih odluka nije mogao da priloži, Agencija za privredne registre je zahtev odbila.

Rukovodeći se, verovatno, onom narodnom da se upornost isplati, on je isti zahtev više puta slao Agenciji za privredne registre, od januara do avgusta 2013. godine. Svaki put je bio odbijen, uz isto obrazloženje. Osnivački kapital Agencije i danas iznosi pet hiljada dinara. Nikolić uporno odbija da odgovori zašto je tražio tu promenu, ali je objasnio da je to bilo odavno i da se to nas - ne tiče!

Trenutno je izvesno samo to da je više od tri miliona evra otišlo je iz Agencije u budžet. Jasno je da je Grad ovim parama platio bar deo duga Toplane za gas, a svojim ćutanjem zvanične institucije samo podgrevaju sumnje da su novcem za stanove plaćani i drugi računi. Ako je to tačno, neko će se zimus grejati parama onih koji uzalud čekaju stanove. Ta vrsta solidarnosti nije nemoguća, ali je red da se o tome izjasne oni čije se kože neposredno tiče.

Grad je kasnije, kroz novi ciklus gradnje, vratio nešto od para koje je uzeo Agenciji. Istina, nigde se ne pominje da je uzeo trista pedeset miliona dinara, ali je zato pompezno najavljena „investicija“ Grada od oko trideset miliona dinara u socijalnu stambenu izgradnju.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 31 ________________________________________________

Ova sredstva namenjena su podizanju dve lamele za socijalno stanovanje u ulici Majakovskog u Nišu. Na te stanove se još čeka, a ima i zašto.

Na Tončeva nema žalbe

Da kod nas ništa ne može da prođe glatko, čak i kada ima para, svedoči tender za izgradnju pomenutih stanova, koji je trajao skoro godinu dana.

Kada je prvi put raspisan, nije ni došlo do njegovog otvaranja jer se jedan od učesnika, MD GIT, žalio Komisiji za zaštitu prava ponuđača na konkursnu dokumenatciju. U MD GIT-u kažu da su, pre nego što su se žalili Komisiji, upozorili Agenciju na propuste, ali da je reakcija izostala. Licencirani lokalni službenik za javne nabavke, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da su napravljeni propusti jer su pomešani kriterijumi za učešće na tenderu i uslovi za izgradnju i jer su tehnički zahtevi u odnosu na obim posla bili premali, što znači da je Agencija napravila niz propusta prilikom raspisivanja tendera.

Sledeći tender raspisan je novembra 2013. Tada su se, osim MD GIT-a, žalili i drugi učesnici. Agencija je, neposredno pre otvaranja tendera, u skladu sa zakonom, izvršila izmene u obimu posla i to objavila na svom sajtu, ali tu izmenu izabrani ponuđač („Banković“ iz Crne Trave) nije uzeo u obzir. Njegova ponuda je odbačena, a usvojene su i žalbe, na dokumentaciju još dva učesnika: KEJ DOO i Neimar projekt.

Direktor Agencije, Vladan Stojanović, tvrdi da u tome nema ničeg neobičnog:

- Kod nas je praksa da se, kad prvi na konkursu dobije posao, drugi žali na prvog, a treći i na drugog i na prvog...

Te su žalbe usvojene, tender delimično poništen, a Agencija je samo na ime taksi i troškova advokata, u oba slučaja, isplatila oko 360 hiljada dinara. Niko od odgovornih za ove propuste nije snosio nikakve posledice.

Tako je, konačno, posao vredan 160 miliona dinara dobila „Tončev gradnja“ iz Surdulice. Ona je isplivala na tenderu kao najpovoljniji ponuđač jer su se oni ispred nje diskvalifikovali međusobnim žalbama. Istina, MD GIT se žalio i na dokumentaciju „Tončev gradnje“, ali je Republička komisija jedino tu žalbu odbila kao neosnovanu. Potpisivanje sporazuma: Zoran Perišić gradonačelnik Niša,

Vladan Stojanović, direktor Gradske stambene agencije i Novica Tončev,vlasnik „Tončev gradnje“

Bila je to nova u seriji pobeda „Tončev gradnje“. Prema podacima Ministarstva finansija, Uprave za trezor, od sredine 2012, za manje od godinu dana, ova firma dobila je čak 17 tendera. Na njenom sajtu http://www.toncev.com/ može se videti da su mnoge budžetske ustanove iz Niša koristile usluge surduličkih građevinara. Osim Stambene agencije, to su i Klinički centar, Narodno pozorište, Regionalni centar za obrazovanje, Predškolska ustanova „Pčelica“ i mnogi drugi. Vlasnik firme je Novica Tončev, funkcioner

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 32 ________________________________________________

SPS-a, donedavni predsednik Opštine Surdulica i brat Ivice Tončeva, savetnika za nacionalnu bezbednost Ivice Dačića. Pitanje da li je žalba MD GIT-a zaista neosnovana, samo se nameće.

Pukao tender, pukli milioni

Istorija raspisivanja tendera u Agenciji ukazuje na to da su, u najmanju ruku, sporni tenderi više pravilo nego izuzetak. Agencija nije od toga trpela preveliku štetu, ali su i Agencija i Niš odgovorni što su 2012. godine izgubljeni socijalni stanovi vredni pet miliona evra! Taj novac iz Evropske razvojne banke bio je namenjen izgradnji stanova u ulici Petra Aranđelovića u Nišu, o čemu postoji dosta podataka u izveštaju Državne revizorske institucije o poslovanju Agencije (str. 26-27).

Taj veliki posao poveren je firmi MD GIT iz Niša u direktnoj pogodbi. S nastupanjem svetske ekonomske krize, donet Zakon o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije. Prema tom zakonu, predviđeno je da se na postupak za potrebe projektnog finansiranja primenjuje pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Rukovodeći se ovom odredbom, Agencija je ušla u pregovarački postupak i aprila 2012. sklopila ugovor s firmom MD GIT iz Niša. Polaganju kamena temeljca prisustvovali su tadašnji gradonačelnik Niša, Miloš Simonović, i ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Oliver Dulić. Polaganje kamena temeljca u Petra Aranđelovića 2012.

Nepuna dva meseca kasnije, Razvojna banka Saveta Evrope odbila je da finansira ovaj projekat. Bez obzira na to što je postojala mogućnost direktnog dogovora za iznos do šest miiliona evra, Razvojna banka Saveta Evrope zamerila je što je primenjen restriktivan tender bez objavljivanja javnog poziva. Nabavka joj je bila neprihvatljiva jer nije u skladu sa njenim smernicama za nabavke, naročito u pogledu principa transparentnosti, jednakog tretmana i nediskriminacije. Iako zakon nije prekršen, Evropljani su stekli utisak da je on zloupotrebljen kako bi se pribavila korist jednom favorizovanom ponuđaču, u ovom slučaju MD GIT.

Na taj način Agencija je izgubila pet miliona evra, a tim sredstvima mogao je biti rešen stambeni problem 237 porodica u Nišu sa malim primanjima. Temelji zgrade su iskopani i projekat je obustavljen, a u Agenciji mogu samo da se nadaju da će u budućnosti ponovo imati pristup ovim sredstvima.

Niš je bio prvi grad u Srbiji koji je prikupio svu potrebnu dokumentaciju za ovaj projekat, vredan oko 20 miliona evra, koji je bio namenjen izgradnji velikog broja stanova za socijalno stanovanje širom Srbije. Nakon peha Gradske stambene Agencije iz Niša, Razvojna banka Saveta Evrope nije nikome transferisala novac i od važnog projekta nije bilo ništa.

Da li će Agencija uspeti da povrati sredstva od Grada i Razvojne banke Saveta Evrope, ili su te pare zauvek izgubljene, a sa njima i nada mnogih porodica da steknu krov nad glavom, pokazaće vreme.

Novinar: Milena Stojiljković

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 33 ________________________________________________

MOŽE LI SE OBRENOVAC PONOVITI U NIŠU?

OPASNOST IZ „DRUGOG REDA“

*Bujične reke i potoci predstavljaju veliku opasnost za eventualno plavljenje Niša, ali se na njihovoj regulaciji premalo radi. *Uz poslovičnu sporost administracije, nedostatak novca i nerešeni imovinsko pravni odnosi usporavaju radove. *Niška Banja među najugroženijim područjima

Poplave u opštini Niška banja iz 2014. godine

Niš, novembra. - Velike kiše i male reke nanele su, ovog proleća, ogromnu štetu Obrenovcu i njegovoj okolini, ali kao da nisu bile dovoljna opomena ostalim delovima Srbije da ozbiljnije počnu da rade na zaštiti sopstvene teritorije od sličnih vremenskih nepogoda. Niš je samo jedan od onih gradova u kojima umesto konkretnih mera i poteza kojima bi se regulisale takozvane žarišne tačke i dalje traju prepucavanja i prebacivanja odgovornosti između nadležnih službi, a spas od eventualne nevolje se očekuje ni od kog drugog do - od Boga.

- Nismo, valjda, mi te "sreće" da nam Bog pošalje onakve obrenovačke kiše – kažu pomalo u šali, a više u zbilji oni koji bi morali da pod hitno preduzmu mere da se regulišu korita bujičnih reka i potoka koji okružuju grad. Po zakonu o vodama prirotitet u zaštiti su takozvane "vode prvog reda", ali za Niš i okolinu opasnost od poplava predstavljaju one „drugog reda“ (bujične vode i potoci), o kojima treba da brine Uprava za poljoprivredu i razvoj sela Niša.

Brze vode – spora briga

Profesorka Građevinsko-arhitektonskog fakulteta iz Niša Olivera Potić potvrdila nam je da najveću opasnost po Niš predstavlja Gabrovačka reka, ali da ogromne probleme

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 34 ________________________________________________

mogu da donesu i Humski potok, Rujnički potok, Mačvanska reka, Brenički potok, Matejevačka reka, Kutinska reka, Kneselski potok, Jelašnička reka, Suvodolski potok, kao i Mramorski potok.

- Kod tih manjih vodotoka je problem održavanje proticajnog profila, čak i tamo gde on zadovoljava stepen zaštite od poplava, u smislu uklanjanja rastinja, uklanjanja nanosa, a pre svega u smislu otkanjanja otpada zbog naših navika i to je glavna opasnost – objašnjava profesorka Potić. - Za čišćenje ovih reka i potoka je odgovoran Grad koji treba da nađe sredstva. U prevenciji može značajno da pomogne i komunalna policija u smislu sankcionisanja bacanja otpada. Ono što je još veći problem kada je reč o tim malim vodotocima to je što su stambeni, i neki drugi objekti, izgrađeni pored samog korita reke, dakle - građeni su neplanski.

- Za odbranu od poplava voda II reda u 2014. u gradskom budžetu predviđeno je 4.141.270,00 dinara, ali su do sada uglavnom rađene hitne intervencije na vodotokovima koje štite određene delove od izlivanja potoka – kaže Maja Đorđević, koordinatorka grupe za vodoprivredu u Upravi za poljoprivredu i razvoj sela. - Da bi bujične reke bile bezbednije treba da se izvedu regulacioni radovi, kao što je to urađeno na Nišavi.

Na pitanje “Zašto to još uvek nije urađeno?” koordinatorka Đorđević kaže da su počeli sa radovima na rečnim vodotocima drugog reda i to na Humskom potoku, ali da ostali potoci još uvek nisu obuhvaćeni.

- Razlog je to što regulacija podleže zakonu o planiranju i izgradnji za šta je potreban i glavni projekat, potrebna je i građevinska dozvola. Od sledeće godine radiće se taj glavni projekat za Suvodolski potok na osnovu kojeg ćemo, najverovatnije 2016. godine da radimo regulacione radove – objašnjava Đorđevićeva.

U zaštiti od bujičnih vodotokova, uz novac, koga je očigledno premalo, pravu brigu predstavljaju mnogi vlasnici zemljišta koje se nalazi uz rečne tokove. Veliki broj njih ne dozvoljava da se izvedu bilo kakvi radovi, iako do kraja nije sasvim jasno da li uopšte imaju pravo na korišćenje tog zemljišta.

- Ugovoreni su radovi na Mramorskom potoku, ali kada smo izašli na teren zbog nerešenih pravno imovinskih odnosa nismo mogli da radimo, jer nam meštani to nisu

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 35 ________________________________________________

dozvolili – kaže Maja Đorđević. - Zbog toga će u narednoj godini biti odrađeno geodetsko planiranje da bismo bili sigurni da li je neko ušao u vodno područje. To je razlika između predviđenih i izvedenih radova.

Od planiranih sredstava za ove radove do sada je potrošeno 2.801.574 dinara. Koliko će novca i vremena trebati za izradu kompletne dokumentacije posle čega bi se eventualno pristupilo regulaciji kritičnih tačaka, to, u gradu niko pouzdano ne može da kaže. Očigledno je samo jedno, svi se nadaju da će nebo biti naklonjeno Nišlijama i da će na taj način zaštiti višegodišnji nemar nadležnih.

Gradski nemar dug 15 godina

Međutim, kada je reč o izdvajanju novca iz budžeta Grada za finansiranje radova na vodotocima Dragoljub Miljojković, direktor Vodoprivredog centra „Morava“, preduzeća koje je na jugoistoku Srbije zaduženo za uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda naglašava da „grad Niš skoro 15 godina nije ni dinar predvideo, niti bilo šta izgradio u oblasti vodoprivrede“.

Za radove o kojima je govorila koordinatorka grupe za vodoprivredu Maja Đorđević, on kaže:

- To su neka čačkanja, ništa ozbiljno. Međutim, Grad, na osnovu studije koja je urađena 2002. godine, a koju su finansirali Grad Niš i tadašnje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tačno zna koje su slabe tačke i znaju se svi potencijalni problem na vodotocima drugog reda, ali Grad o tome ne razmišlja.“

Kako objašnjava Dragoljub Miljojković, minimalno što bi Grad morao da uradi je da pribavi tehničku dokumentaciju i da reši pravno imovinske odnose, a kad se to reši, tvrdi on, novac se može naći.

„Humski potok nije ceo regulisan, kao ni Gornjomatejevačka reka, Malčanska reka je takođe slaba tačka, kao i Brenička. Gabrovačka reka na jednom delu nije regulisana. Možda jedan od najvećih problema je Suvodolski potok. U tu grupu rizičnih spada još i Kovanlučki potok koji protiče kroz Nišku Banju, ali i Kutinska reka koja spade u vode prvog reda i koja takođe protiče kroz Banju“- navodi Miljojković.

Niška Banja najugroženija

Sve procene govore da je gradska opština Niška Banja teritorija čije stanovništvo ima mnogo razloga da strepi od iznenadnih velikih padavina ili naglog topljenja snega. Na teritoriji ove opštine najveću opasnost predstavlja Kutinska reka, koja istinu za volju spada u vodotokove prvog reda.

- Neodgovorsnot onih u čijoj je nadležnosti Kutinska reka dovela je do velikih problema – ističe Zoran Videnović, predsednik ove gradske opštine. - Od 2004. godine, kada smo imali najveću poplavu, problemi ne prestaju. Tada je moralo hitno da se reaguje, a nije reagovao ni Vodoprivredni centar 'Morava' ni gradska samouprava, već je opština Niška Banja morala sama da preuzme na sebe odgovornost i da rešava problem poplava koje su pretile da ugroze značajan deo njene teritorije.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 36 ________________________________________________

Najveći problemi na Kutinskoj reci, kako dodaje Videnović, su usko grlo i začepljenje na samom ulivu u reku Nišavu.

- Na ovoj deonici je godinama umesto mosta postojao cevasti propust – objašnjava Saša Jovanović, predsednik Skupštine opštine Niška Banja. - Mi smo insistirali da taj propust bude zamenjen pravim mostom, ali se godinama ništa nije radilo, a problem je kulminirao ove godine. Do sad smo to rešavali na taj način što smo deo cevastog propusta rušili da bi prošao veći poplavni talas. Međutim, ove godine je po naredbi Javnog preduzeća „Srbijavode“ cevasti propust u potpunosti uklonjen, amosta i dalje nema.

Direktor Vodoprivrednog centra „Morava“ Dragoljub Miljojković, upozorava da je taj cevasti propust divlji objekat i da je na Kutinskoj reci postavljen protivzakonito.

Saša Jovanović, predsednik SO N.Banja

„Tu je, inače, urađena prva faza regulacije. Uradilo bi se verovatno i više, ali imajući u vidu da nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, a Grad ne pokazuje zainteresovanost za te probleme, mi tu priču držimo na tom nejasnom nivou - rekao kaže Miljojković.

Nakon uklanjanja cevastog propusta deo naselja Nikola Tesla, prema tvrdnjama Saše Jovanovića, ostao je odsečen od svojih imanja i imovine. On dodaje da to više nije ni problem samo opštine Niška Banja, već i opštine Pantelej jer je prekinut put koji povezuje ove dve gradske opštine, ali i da je ovo problem svih onih koji su ovim putem išli do Svrljiga, Zaječara i Knjaževca.

„U više navrata smo sa Gradom i predstavnicima Vojske Srbije pokušali da postavimo pontonski most početkom ove godine, međutim u maju su se desile velike poplave na teritoriji cele Srbije i stvorili su se novi prioriteti, tako da je naš problem dospeo u drugi plan - objašnjava Jovanović.

Ko sve nije nadležan?

U nadi da će im neko pomoći da reše problem sa Kutinskom rekom, i da će pontonski most biti postavljen, iz opštine Niška Banja su se obraćali Zoranu Perišiću, gradonačelniku Niša, Ljubivoju Slavkoviću, zameniku gradonačelnika Niša, ministarki Zorani Mihajlović u čijoj su nadležnosti vodotokovi, premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije Tomislavu Nilkoliću, Sektoru za vanredne situacije, Kancelariji za pomoć i obnovu poplavljenih područja i Vodoprivrednom centru „Morava“.

Odgovor su dobili od Žarka Rankovića, člana gradskog veća Grada Niša, Predraga Mikića, savetnika predsednika Tomislava Nikolića i Dragoljuba Miljojkovića, direktora Vodoprivrednog centra „Morava“.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 37 ________________________________________________

- Nismo dobili bilo kakvu naznaku da problem može da se reši – precizira Saša Jovanović. - Iz Nikolićevog kabineta stigao nam je odgovor da problem nije u njegovoj nadležnosti. To je, naravno, sasvim jasno, ali mi nismo ni tražili da on dođe i sagradi nam most, već da predupredi rešavanje problema. Žarko Ranković, većnik grada Niša, odgovorio je da je "u cilju što efikasijeg rešavanja problema upućen dopis od strane gospodina gradonačelnika prof.dr Zorana Perišića lično gospodinu ministru odbrane Bratislavu Gašiću", dakle radi postavljanja pontonskog mosta. Dok nam je iz Vodoprivrednog centra 'Morava' stigao sledeći odgovor: 'Jedino moguće rešenje ovog problema je izgradnja mosta. Ovom preduzeću se možete obratiti za izdavanje Mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova' i kako bi nam 'pomogli' zatražili su nam kopiju plana, posedovni list i idejno rešenje mosta.

Koga štiti "Morava"

Za čelnike Gradske opštine Niška banja neprihvatljiva je činjenica da se ne ulažu finansijska sredstva u rešavanje problema Kutinske reke u delu gde je uklonjen cevasti prelaz preko nje, već se „izvršavaju česti radovi u selu Taskovići koja je na teritoriji opštine Gadžin Han“.

Prema javnoj nabavci broj Op.2558-220-2014 i ugovorom zaključenim 10. novembra 2014. godine, Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ se obavezalo da obavi hitne radove na sanaciji vodenih objekata, tačnije obezbeđenju propusne moći korita Kutinske reke, deonica od sela Taskovići nizvodno prema Lazarevom selu u dužini od dva kilometra. Cena ugovorenih radova je 6.333.260 dinara, a društveno-vodoprivredno preduzeće „Erozija“ iz Niša je dobilo ovaj posao, jer je ponudilo najnižu cenu.

U Niškoj banji postoji sumnja u pogledu ovog ugovora. Prema rečima predsednika GO Niška Banja, Zorana Videnovića, „projekat je glupost, kao i da su radovi navedeni u projektu rađeni pre 3-4 meseca na tom potezu od dva kilometra“. Za čelnike opštine Niška Banja sumnjivo je to što se često uređuje deo vodotoka pored kojeg se nalazi privatna firma „Smaj produkt“.

S druge strane direktor Vodoprivrednog centra „Morava“, Dragoljub Miljojković, kaže da „ovi iz opštine nemaju dobru informaciju“. Naime, prema njegovim rečima ranije se radilo u Lazarevom selu, nizvodno od mosta na regionalnom putu Niš – Gadžin Han, a novim ugovorom se predviđa čišćenje korita i delimično uređenje Kutinske reke u naselju Taskoviću. Direktor Miljojković naglašava da je vlasnik "Smaj produkta", osim što je finansirao deo ovogodišnjih radova čija je ukupna vrednost 6.333.460 dinara, izgradio i novi most koji je tu nekada postojao „iako je nakon prošlogodišnjih poplava imao štetu od 200.000 evra“. Pošto je vlasnik izgradio most u Vodoprivrednom centru „Morava“ su odličili da se podigne stepen zaštite ovog dela Kutinske reke.

- Smatrali smo da je to jedna ozbiljna kompanija koja zaslužuje da bude štićena s obzirom na to da preko 90 odsto proizvoda izvozi, a to u našem gradu niko ne zna - poručuje Miljojković. - Tako da smo na tom delu podigli stepen zaštite, ali uz pomoć vlasnika. On je napravio most prema tehničkim potrebama i betonsku ogradu oko industrije, a mi smo uredili tok reke, uzvodno i nizvodno odatle.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 38 ________________________________________________

Zaboravljene investicione mere

Olivera Potić, profesorka na Građevinsko – arhitektonskom fakultetu, specijalistkinja za vodoprivredu – korišćenje, uređenje i zaštitu voda smatra da se „nismo držali ni u prošlosti, a ni sada se ne držimo treće grupe mere zaštite od poplava“, a to su takozvane investicione mere.

Naime, prema njenim rečima trebalo bi da se propisima i urbanističkim planovima zabrani gradnja objekata pored samih voda i to u zonama za koje se zna da su potencijalno ugrožene od poplava. To je, tvrdi profesorka Potić, upravo i slučaj sa firmom „Smaj produkt“:

- Ovo stanje nije specifično samo za stambene ili pomoćne objekte koji su van užeg gradskog jezgra, već je ovakvo stanje i kod nekih industrijskih objekata - kaže profesorka Potić. - Recimo, takva situacija je na Kutinskoj reci u Lazarevom selu, gde je izgrađen objekat za proizvodnju PVC stolarije koji se nalazi uz samu Kutinsku reku.

Ima projekata – nema realizacije

Za regulaciju Kutinske reke delimično je pripremljena dokumentacija, ali realizacije još uvek nema.

- Uradili smo potrebnu tehničku dokumentaciju za regulaciju ove reke, od ušća u Nišavu do Marine Kutine. Kroz dva projekta trebalo bi da se uradi regulacija na ukupnoj dužini od 3 i po kilometra, od ušća u Nišavu. Uradili smo tehničku dokumentaciju, projekti su spremni za realizaciju. Za prvi deo imamo i građevinsku dozvolu, od ušća do iznad Nisala (oko 900 metara), međutim za ovaj drugi deo, za drugi projekat, od Nisala pa uzvodno oko 2 kilometra i 700 metara, nemamo građevinsku dozvolu, ali je tehnička dokumetacija urađena. Međutim, najveći problem će biti, ponavljam, rešavanje pravno-imovinskih odnosa - objašnjava direktor Vodoprivrednog centra Morava Dragoljub Miljojković.

Potpuna zaštita - nemoguća

Starije Nišlije pamte katastrofalne poplave 1948. godine kada je voda bila sve do Saborne crkve i skoro do poslednjeg stepenika Banovine, a da li postoji opasnost da se nešto slično desi i u skorijoj budućnosti i da li smo dovoljno zaštićeni?

- Nema apsolutne zaštite od poplava, a mi, inače, izdvajamo vrlo malo sredstava za oblast vodoprivrede. Postoje vrlo efikasni mobilni sistemi za zaštitu umesto džakova, ali za sve to treba dobra organizacija. Pre svega trebaju nam znatna sredstva za kupovinu, da se dopremi, da s tim ima ko da rukovodi, da to bude na odgovarajući način skladišteno i da se po potrebi može relativno brzo prenese do određene deonice. Ali, bez obzira na sve to, apsolutne zaštite od poplava nema - kaže profesorka Olivera Potić.

Novinar: Boban Kocev

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________ 39 ________________________________________________

OSMATRACNICAv