Gr.Proc.Pr Q&A
1. Pojam, predmet i metod graanskog procesnog prava
POJAM GPP
Graansko procesno pravo je GRANA pravnog sistema koja regulie
GR. SUDSKI POSTUPAK.
GPP se od ostalih grana prava razlikuje po svom Predmetu i
Metodu.
PREDMET GPP
Obuhvata pravna pravila po kojima postupaju svi subjekti
procesnih odnosa:
Oni koji trae pravnu zatitu;
Oni prema kojima se ova zatita prua;
Kao i svi oni koji na razliite naine uestvuju u postupku pruanja
ove zatite.
Regulisanjem institucija graanskog sudskog postupka, GPP
omoguava zatitu graanskih subjektivnih prava.
Predmet GPP je pravo gr. sudskog postupka:
Parninog;
Vanparninog;
Izvrnog; i
Steajnog
postupka.
METOD GPP
Metod regulisanja GPP uslovljen je samim predmetom ove grane
prava.
Metod regulisanja razlikuje se od metode regulisanja drugih
grana materijalnog i procesnog prava, jer se po pravilima civilne
procedure tite i ostvaruju graanska subjektivna prava i sm gr.pr.
poredak.
Metod regulisanja civilne procedure treba da omogui da se PRAVNA
ZATITA ostvari:
Zakonito;
Pravilno;
Efikasno;
Ekonomino; i
U razumnom Roku.
Metod regulisanja GPP KARAKTERIU:
1) Specifian POLOAJ (STATUS) procesnih SUBJEKATA;
2) Specifina SADRINA procesnih ODNOSA (specifina PRAVA i OBAVEZE
procesnih subjekata);
3) Specifine SANKCIJE i specifine RADNjE koje procesni subjekti
preduzimaju
po:
SADRINI;
FORMI; i
DEJSTVU.
2. Graanski postupak i postupak pred Evropskim sudom za ljudska
prava
Evropski sud za ljudska prava je stalni sud ustanovljen
Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
iz 1950.
RS je ratifikovala Konvenciju (ona je i lan Saveta Evrope)
i koja vai kao deo internog prava tako da je obezbeena zatita
graanskih subjektivnih prava i pred ovim nadnacionalnim pravosudnim
organom.
Evropski sud je nadlean da reava pojedinane sporove samo ako su
povrede (stvarne ili hipotetike) nastale poto je Evropska
konvencija stupila na snagu.
Sud moe odluivati o pojedinanima u sporu samo ako su iscrpljena
sva raspoloiva domaa pravna sredstva u skladu sa opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava u roku od 6 meseci od dana kad je
doneta konana odluka.
Da bi Evropski sud mogao da reava pojedinani predmet potrebno je
da budu ispunjene odreene procesne pretpostavke od kojih zavisi
doputenost postupka, a koje se tiu stranaka i sporne stvari ije
postojanje ispituju organi suda. Sud reava pojedinanu pravnu stvar
po pravilima procedure pred Evropskim sudom.
Spor se moe reiti na 2 naina:
Na MIRAN nain prijateljskim reenjem spora i
SUDSKOM ODLUKOM.
Odluke Evropskog suda imaju obaveznu snagu i drave su dune da ih
izvre.
Sud ima pravo da povreenoj stranci dosudi pravednu naknadu, ako
utvrdi da je dolo do povrede Evropske konvencije i da nacionalno
pravo drave, koja je bila stranka u postupku, omoguava deliminu
odtetu podnosiocu zahteva.
Drava koja je lanica Saveta Evrope duna je da svojim zakonima
regulie mogunost eventualnog preispitivanja i eventualne izmene
odluke domaeg suda ukoliko je Evropski sud utvrdio da su bila
povreena osnovna ljudska prava garantovana Evropskom konvencijom i
u kom postupku.
3. Spor (pojam, graanskopravni spor, predmet)
POJAM
SPOR NESLAGANjE izmeu subjekata u 1 ivotnom odnosu, od kojih 1
neto tvrdi, a drugi nastoji da njegovo tvrenje opovrgne.
Spor je jedna nova ivotna situacija u razvoju 1 odnosa u kojoj
strane u tom odnosu nisu u stanju da se saglase o neemu.
Sporovi mogu da budu razliiti, jer su razliiti i odnosi u kojima
oni nastaju.
Sm spor, kao ivotna situacija, nije regulisan pravom.
U obinom ivotu, sporovi se reavaju najee verbalno, u skladu sa
pravilima pristojnosti, mada nisu retke situacije da se sporovi
reavaju i fizikim obraunavanjem.
Sporovi nastaju i u pravnim odnosima.
U pravu, spor moe da bude:
1) Graansko-pravni kad se nesaglasnost tie graanskih
subjektivnih prava;
2) Krivino-pravni kad postoji sumnja da je uinjeno k.d.;
3) Upravni ili administrativni, ako je upravnim aktom povreeno
neko pravo ili zakonom zatieni interes jednog pravnog subjekta na
podruju upravnopravnih odnosa.
GRAANSKOPRAVNI SPOR
Graanskopravni spor nastaje u sluaju kad u razvoju 1
graanskopravnog odnosa doe do neslaganja strana u tom odnosu u
pogledu tog:
graanskopravnog odnosa;
graanskog subjektivnog prava; ili
graanskopravnog zahteva.
Gr.pr. spor nastaje tako to se 2 subjekta ne slau o postojanju
ili nepostojanju nekog gr.pr. odnosa, gr. subj. prava ili gr. proc.
Zahteva, kad jedna strana iznosi tvrenje, a druga strana ga negira
ili ga osporava, u celosti ili delimino.
S druge strane, spor predstavlja i sukob intresa izmeu:
- Titulara prava (poverioca) i
- Nosioca pravne obaveze (dunika).
Svaka strana u sporu titi i brani svoje individualne interese, a
oni su suprotni i meusobno se iskljuuju.
Titular subjektivnog prava nastoji da ostvari svoje pravo, dok
dunik nastoji da se ovlaenja titulara prava ne ostvare.
PREDMET GR.PR. SPORA
Je neko:
- Faktiko pitanje (injenino pitanje),
- Pr. pitanje; ili
- I faktiko i pravno pitanje.
Predmet spora je neko FAKTIKO pitanje kad je meu stranama u
sporu sporna neka injenica (npr. da li je dug dospeo, zastareo,
isplaen, itd.).
U tom sluaju, postoji spor o injenicama.
PRAVNO pitanje je predmet spora kad neslaganje izaziva to to
svaka strana u sporu, o ijem se postojanju slau, vezuje razliita
dejstva ili kad postoji neslaganje o posledicama koje objektivno
pravo vezuje za neku injenicu (npr. da li je zakljuen ugovor, da li
je zasnovan radni odnos i sl.).
4. Reavanje graanskopravnog spora
1) ODRICANjE
2) ISPUNjENjE
3) SAMOZATITA
4) MEDIJACIJA
5) SUD
Svaki spor predstavlja patoloko stanje u pravnim odnosima.
Svaki spor unosi nesigurnost u pravne odnose i, sve dok spor
postoji i traje,
neizvesno je i
ostvarenje subjektivnog prava, a, samim tim, i
ostvarenje materijalnopravnog poretka.
Zbog toga spor treba da bude reen da bi se definitivno uklonila
neizvesnost u pravnim odnosima i nesigurnost u pogledu postojanja
prava i njegovog obima.
Jedan gr.pr. odnos moe da bude reen na razliite naine.
On moe da bude reen:
VANSUDSKIM putem i
SUDSKIM putem.
1) Pre svega, spor moe da bude reen kad titular subjektivnog
prava napusti svoj zahtev za ostvarenje subjektivnog prava, ako ga
se ODREKNE.
U tom sluaju, prestaje da postoji neslaganje i sukob interesa
izmeu strana u sporu i spor je reen definitivno.
2) Spor moe da bude reen i tako to e nosilac pr. obaveze
pristati da ISPUNI svoju pravnu dunost.
Ispunjenjem dunosti, nosilac obaveza je priznao postojanje
subjektivnog prava titulara prava i dobrovoljno pristao da otkloni
stanje koje je sm izazvao svojim protivpravnim ponaanjem.
3) Spor moe da bude reen i tako to e titular prava, ije je pravo
povreeno, sm sebi pribaviti zatitu sopstvenom snagom i tako sm,
korienjem SAMOZATITE, uspostaviti i ostvariti povreeno pravno
pravo.
4) Strane u sporu mogu se obratiti i nekom nepristrasnom 3.
licu, u koga obe imaju poverenje i od njega zatraiti da im, kao
posrednik (MEDIJATOR) pomogne u reavanju spora ili da im spor
rei.
Na taj nain, raniji spor bie reen vansudskim putem.
5) Konano, kad strane u sporu ne mogu same da ree nastali spor,
ili se spor uopte ne moe reiti na neki drugi nain, spor se reava i
tako to e se strane u sporu obratiti SUDU, dravnom pravosudnom
organu, specijalizovanom za pruanje pravne zatite, i od njega
zatraiti da nastali spor rei u postupku za reavanje gr.pr.
sporova.
U tom sluaju pokree se parnini postupak i spor se reava u
parnici, po pravilima parnine procedure.
5. Parnica
je redovni nain ili metod za reavanje gr.pr. sporova koji se
nisu mogli reiti ili koji se ne mogu reavati na drugi nain.
Parnica je samo 1 od naina za reavanje 1 gr.pr. spora.
Spor se reava u parnici tako to se na nesumnjiv i autoritativan
nain utvruje postojanje izvesnog subjektivnog prava i tako otklanja
neizvesnost i nesaglasnost oko njegovog postojanja koje spreava da
se ono ostvari, a ukoliko je to potrebno, duniku se izrie zapovest
na inidbu u skladu sa materijalnopravnim ovlaenjima titulara ili se
vri eljena pravna promena.
Spor i parnica nisu sinonimi.
SPOR je situacija do koje dolazi u jednom mat.pr. odnosu (u
konkretnom drutvenom odnosu dolo je do spora, odnosno nesaglasnosti
u vezi sa odreenim pravnorelevantnim pitanjima); PARNICA je jedan
od naina za reavanje nastalog spora.
(def.)
Parnica je specifian pravni odnos razliit od gr.pr. odnosa.
Parnini odnos nastaje izmeu parninog suda i parninih stranaka i
regulisan je procesnim pravom.
Sadrinu parnice kao naina za reavanje spora ini postupanje
parninih subjekata po odreenim pravilima (po pravilima ZPP).
Parnica se sastoji od naroite delatnosti parninih subjekata, od
njihovih radnji koje su meusobno prepletene i meusobno povezane na
odreeni nain, a usmerene su ka jedinstvenom cilju donoenju sudske
odluke, kojom se reava spor.
Po pravilu, parnici prethodi spor, jer se spor i reava u
parnici.
Meutim, ponekad parnici ne prethodi spor.
Npr., kad se suprunici sporazumeju da njihov brak prestane
razvodom, onda meu njima nema spora oko postojanja prava na razvod
braka i prestanka njihovog braka.
Iako, u tom sluaju nema brakorazvodnog spora, suprunici ne mogu
sami, svojim izjavama volje da ishode prestanak svog braka.
Mada meu suprunicima nema spora, ipak se pokree parnini postupak
i vodi brakorazvodna parnica, jer je to jedini pravom predvieni
nain da se ostvari pravo na razvod braka.
Mogue je i da parnici stvarno prethodi spor, ali da on u toku
parnice prestane da postoji.
U tom sluaju, spor je prestao da postoji u faktikim ivotnim
odnosima, jer vie nema neslaganja izmeu parniara, niti postoji
sukob njihovih interesa.
Mada nema vie spora meu parniarima, jer je on naknadno
likvidiran, parnica se i dalje vodi i okonava presudom.
U sluaju da u faktikim ivotnim odnosima spora nema ili da je
spor fingiran, strane u 1 odnosu, u elji da postignu odreeno pravno
dejstvo, koje je mogue samo preko sudske odluke, obraaju se sudu
traei da sud donese presudu.
U tom sluaju, pokree se postupak i parnica se vodi da bi se reio
spor.
Meutim, za razliku od spora koji je fingiran, parnica je
stvarna.
U literaturi se ove parnice parnice koje se vode o fiktivnom
sporu nazivaju FIKTIVNIM ili PRIVIDNIM PARNICAMA.
Razumljivo je da se u ovakvom sluaju uopte ne radi o fiktivnim
parnicama, jer je, ustvari, fiktivan sm spor.
6. Postupak
PARNINI POSTUPAK ZAKONOM ureeno POSTUPANjE Suda i Stranaka.
SADRINU postupka ine RADNjE koje se preduzimaju pod odreenim
USLOVIMA, po izvesnom REDU i u unapred utvrenim OBLICIMA, sa ciljem
da se nastali spor rei.
POSTUPAK RADNjE:
USLOVI
REDOSLED
OBLICI
CILj REAVANjE SPORA
Postupak se sastoji od niza radnji procesnih subjekata.
Po pravilima ovog postupka, parnini subjekti i drugi uesnici u
postupku preduzimaju i obavljaju procesne radnje.
,,PARNICA i ,,PARNINI POSTUPAK nisu sinonimi.
PARNICA/PARNINI POSTUPAK - RAZLIITO
To su 2 razliita TEHNIKA TERMINA parnino-procesnog prava.
PARNICA nain za reavanje spora.
I to samo 1 od moguih naina za reavanje spora.
POSTUPAK skup pr. pravila po kojim se postupa kad se reava spor,
jer ova pravila reguliu delatnost parninih subjekata radi reavanja
spora.
Spor se reava u parnici po pravilima parninog postupka.
PARNICA obuhvata itavu delatnost parninih subjekata radi reenja
spora.
PARNINI POSTUPAK SKUP PRAVILA za PARNINE SUBJEKTE radi REAVANjA
SPORA
PARNICA:
1 / VIE POSTUPAKA
ili
1 + 2 POSTUPAK
Jedna parnica u kojoj se reava neki spor, moe da se sastoji od 1
ili od vie uzastopnih postupaka, dok 2. parnica moe da se sastoji
od 1 i od 2 postupka.
I sm 1 POSTUPAK u 1 parnici moe da bude SLOEN.
U 1 POSTUPAK, u kome se reava odreeni spor, moe da se umetne i
neki
- INCIDENTNI postupak (UMETNUTO) (npr. postupak za reavanje
nekog prethodnog pitanja) ili da se uz njega pridrueno vodi
neki
- ADHEZIONI postupak (PRIDRUENO) (npr. postupak za izuzee,
postupak za odreivanje privremene mere, itd.).
Parnica i parnini postupak se RAZLIKUJU i po TRENUTKU
NASTANKA.
Parnini postupak se, po pravilu, pokree tubom, a parnica
otpoinje tek kad tuba bude dostavljena tuenom.
POETAK:
PARNINI POSTUPAK TUBOM (podnoenje tube parninom sudu sudu koji
je mesno nadlean po mestu prebivalita tuenog?)
PARNICA DOSTAVLjANjEM TUBE TUENOM
Meutim, i PRE no to zapone PARNICA, moguno je da se pokrene 1
PARNINI POSTUPAK u kome se NE REAVA SPOR Postupak za OBEZBEENjE
DOKAZA.
PRE PARNICE moe PARNINI POSTUPAK gde se NE REAVA SPOR Postupak
OBEZBEENjA DOKAZA
Isto tako, mogue je da PARNINI POSTUPAK bude POKRENUT i da ak
bude OBUSTAVLjEN, iako parnica nije ni nastala, jer je sud odluio
da ODBACI TUBU.
POKRETANjE/OBUSTAVLjANjE PARNINOG POSTUPKA BEZ PARNICE SUD
Odlukom ODBACI TUBU
Iz toga se oigledno vidi da Parnica i Parnini postupak nisu
istovetni pojmovi.
7. Uobiajena ema parnice
TOK i Razvojne FAZE PARNICE regulisani su ZAKONOM.
ZAKON:
TOK
FAZE
Parnice
Zakonom je odreena FORMALNA SADRINA Parnice, kao NAINA za
REAVANjE Spora, jer je propisan REDOSLED po kome se preduzimaju
pojedine Parnine RADNjE u parnici i u kojim se FAZAMA postupka
odreene radnje mogu preduzeti.
ZAKON:
FORMALNA SADRINA Parnice
(NAINA REAVANjA Spora)
Odnosno
REDOSLED RADNjI po FAZAMA
SADRINA Parnice:
FORMALNA (APSTRAKTNO) Procesna pravila
MATERIJALNA (KONKRETNO) Tok i Sadrina Parnice
TOK i SADRINA svake konkretne parnice zavise od NIZA razliitih
INILACA i zato u praksi
NE POSTOJE IDENTINE PARNICE.
MATERIJALNU SADRINU svake konkretne parnice ODREUJU sami Parnini
SUBJEKTI.
TOK i SADRINA svake konkretne parnice zavisi od
VRSTE SPORA koji se reava;
VRSTE ZAHTEVA za PRUANjE PRAVNE ZATITE koji je postavljen;
od toga koje se PARNINE RADNjE preduzimaju;
od STANjA i OBIMA SPORA koji se reava;
od PARNINIH SKLONOSTI STRANAKA;
od SPOSOBNOSTI, ZNANjA i ISKUSTVA SUDIJE, itd.
PARNICA:
TOK
SADRINA
INIOCI / FAKTORI:
1) VRSTA SPORA
2) VRSTA ZAHTEVA za PRAVNU ZATITU
3) STANjE i OBIM SPORA
4) PARNINE SKLONOSTI STRANAKA
5) SPOSOBNOSTI, ZNANjE i ISKUSTVO SUDIJE
Parnini postupak pokree zainteresovana strana u sporu, koja
iznosi spor pred sud na reavanje.
PARNINI POSTUPAK
POKRETANjE ZAINTERESOVANA STRANA PARNINA STRANKA TUILAC
Zainteresovana strana u sporu, koja pokree postupak za reavanje
spora, u Postupku PRAVNE ZATITE postaje PARNINA STRANKA TUILAC.
Tuilac veruje i tvrdi da je neko njegovo pravo povreeno /
ugroeno i poto eli da ostvari svoje pravo, on poziva u pomo sudsku
vlast radi zatite svog prava.
On se obraa sudu tubom i njome trai od suda pravnu zatitu
odreene sadrine.
TUBA AKT kojim se TUILAC obraa SUDU i ona je zbog toga PRVA,
POETNA, INICIJALNA PARNINA RADNjA.
TUBA PRVA PARNINA RADNjA
Tuba je upuena sudu.
SUD ADRESAT Tube.
Tuba mora da bude sainjena u Propisanoj FORMI i treba da ima
odreenu SADRINU.
Tuba mora da bude PISMENO PODNESAK.
Tuilac u tubi, koju je UPERIO protiv TUENOG druge strane u
sporu, navodi INjENICE na kojima se zasniva njegovo SUBJEKTIVNO
PRAVO (STVARNO/HIPOTETIKO) i nudi
DOKAZE o svom tvrenju, da bi uverio sud u istinitost onoga to
iznosi i tvrdi, tako to OZNAAVA DOKAZNA SREDSTVA, i na taj nain
upoznaje sud sa sutinom samog spora.
Tuilac u tubi postavlja i svoj
ZAHTEV za PRESUDU, tako to saoptava sudu kakvu bi presudu sud
trebalo da donese da bi se spor reio.
Na taj nain, tuilac u tubi ZAHTEVA od suda da mu sud prui PRAVNU
ZATITU odreene sadrine i to njegovo traenje, sadrano u tubi
predstavlja njegov TUBENI ZAHTEV.
Tuba je upuena Sudu, jer on treba da prui
POSTULARNU PRAVNU ZATITU, ali je uperena protiv druge strane u
spornom odnosu i zbog toga, da bi se spor reio i 2. strana u sporu
treba da uzme uee u postupku.
Ta 2. strana u sporu, u parnici postaje PARNINA STRANKA
TUENI.
Kad Tuilac uputi Tubu nadlenom Sudu, on je pokrenuo parnini
postupak.
Parnini postupak pokree se Tubom.
Kad Sud PRIMI TUBU, koju je uputio Tuilac, zasnovan je PROCESNI
ODNOS samo izmeu TUIOCA i SUDA i taj odnos je 2-STRAN.
Parnini Sud koji je primio Tubu najpre ispituje njenu FORMALNU
ISPRAVNOST i proverava da li su ispunjeni svi USLOVI za PUNOVANO
VOENjE PARNICE (PROCESNE PRETPOSTAVKE) i preduzima odreene MERE da
se EVENTUALNI NEDOSTACI OTKLONE.
Ako u tom nastojanju ne uspe, sud donosi ODLUKU (REENjE) i TUBU
ODBACUJE, jer pruanje PRAVNE ZATITE NIJE bilo DOPUTENO.
Ukoliko Sud utvrdi da
NEMA PROCESNIH SMETNjI i da su
ISPUNjENI SVI USLOVI za VOENjE PARNICE, on u tom sluaju
OTVARA POSTUPAK za REAVANjE SPORA.
PARNINE STRANKE kao subjekti prava u drutvu uivaju
JEDNAKO PRAVO na PRAVNU ZATITU.
Sud ne moe da rei nastali spor, samo na osnovu tvrenja i zahteva
jedne parnine stranke.
On mora da prui
MOGUNOST i TUENOM da se i on IZJASNI u sporu, ije se reavanje
trai.
Zato SUD treba da
OBAVESTI TUENOG da je protiv njega pokrenut parnini postupak za
reavanje konkretnog spora.
SUD obavetava Tuenog da je pokrenut parnini postupak za reavanje
konkretnog spora, tako to mu
DOSTAVLjA TUBU i
NALAE mu da na tubu ODGOVORI da se IZJASNI o njoj.
SUD:
OBAVETAVA TUENOG o podnetoj Tubi
NALAE mu da ODGOVORI
DA se IZJASNI o TUBI
Dostavljanjem Tube Tuenom, zasniva se PROCESNI ODNOS izmeu
TUENOG i
SUDA i taj odnos je 2-STRAN.
ISTOVREMENO:
DOSTAVLjANjEM TUBE Tuenom zasniva se ODNOS izmeu
TUIOCA i
TUENOG i to
PREKO SUDA i od tog trenutka svi potrebni subjekti sudeluju u
postupku.
Dostavljanjem tube tuenom, zasnovan je
KOMPLETAN PROCESNI ODNOS i od tog trenutka
NASTAJE PARNICA.
PARNICA poinje da TEE nastaje LITISPENDENCIJA.
TUENI se od tube BRANI tako to ODGOVARA na TUBU.
TUENI moe da se BRANI na:
PROCESNOM i na
MATERIJALNOPRAVNOM
TERENU.
Svojom PROCESNOM ODBRANOM Tueni nastoji da SUD ODBACI TUBU.
Kad se TUENI
IZJANjAVA o samom Sporu i
OSPORAVA Tuioeve NAVODE i ZAHTEVE, on se uputa
RASPRAVLjANjE, odnosno uputa se u PARNICU.
TUENI se BRANI od tube tako to TRAI da Sud ODBIJE TUBENI ZAHTEV,
jer je taj zahtev NEOSNOVAN.
Tueni moe, pored
ODGOVORA na tubu, i sm da
POSTAVI svoj ZAHTEV za PRESUDU, ako i on ima potrebu da se neko
njegovo SUBJEKTIVNO PRAVO ZATITI, te u tom sluaju podie
PROTIVTUBU.
PROTIVTUBOM on IZNOSI na reavanje DRUGI SPOR koji postoji izmeu
njega i tuioca i trai da se OBA SPORA REE ISTOVREMENO.
Kad TUENI ODGOVORI na Tubu u ROKU, pred Sudom se nalaze
2 ZAHTEVA za PRESUDU.
PARNIARI trae da se spor rei i zato stavljaju sudu svoje zahteve
na presudu:
Tuilac trai da Sud USVOJI njegov TUBENI ZAHTEV, a
Tueni trai da sud ODBIJE Tuioev ZAHTEV kao NEOSNOVAN.
Parnine STRANKE tim svojim ZAHTEVIMA ODREUJU o EMU Sud treba da
ODLUI presudom.
Sud ZAKAZUJE:
- PRIPREMNO ROITE ili
- ROITE za GLAVNU RASPRAVU i tako
OMOGUAVA strankama da o svom sporu
RASPRAVLjAJU PRED SUDOM.
ROITA
PRIPREMNO ROITE ili
ROITE za GLAVNU RASPRAVU
GLAVNA RASPRAVA CENTRALNI DEO PARNICE.
RASPRAVA se
- PRIPREMA RADNjAMA procesnih subjekata, a protie u
- USMENOM RASPRAVLjANjU Stranaka pred Sudom, na 1/Vie Roita.
SUD RUKOVODI RASPRAVOM i nastoji da u potpunosti SAZNA PRAVO
STANjE STVARI.
U tom cilju, Sud vri
- IZVIANjE i
- IZVODI DOKAZE.
Kad STVAR SAZRI za ODLUKU, Sud ZAKLjUUJE GLAVNU RASPRAVU i
DONOSI ODLUKU (Presudu) kojom USVAJA ili ODBIJA Tubeni Zahtev.
SUD
ZAKLjUUJE GLAVNU RASPRAVU i
DONOSI ODLUKU (PRESUDU)
ODLUKA (PRESUDA)
USVAJA ili
ODBIJA
Tubeni Zahtev
Kad ODLUKA bude DONETA, ZAVREN je 1-ni POSTUPAK.
ODLUKA DONETA => ZAVREN 1-ni POSTUPAK.
Protiv 1-ne ODLUKE mogu se Uloiti
REDOVNI PRAVNI LEKOVI kojima se od ViEG SUDA trai da ISPITA
ZAKONITOST 1-ne ODLUKE (Presude) i da je, zavisno od rezultata
ispitivanja:
UKINE ili
PREINAI.
VII SUD (Apelacioni) moe da:
POTVRDI;
UKINE; ili
PREINAI;
Odluku 1-nog Suda.
Ako se
PRAVNI LEK NE IZJAVI ili se protiv Odluke VIE
NE MOE IZJAVITI REDOVNI PRAVNI LEK, PRESUDA postaje PRAVOSNANA i
PARNICA se DEFINITIVNO OKONAVA, jer je i SPOR DEFINITIVNO REEN.
REDOVNI PRAVNI LEK:
NE IZJAVI
VIE NE MOE IZJAVITI
PRESUDA PRAVOSNANA
PARNICA DEFINITIVNO OKONANA
Jedna SPORNA STVAR postala je PRESUENA STVAR (res iudicata) i
PRAVNA ZATITA je tako, na AUTORITATIVAN nain, pruena, a SPOR je
REEN.
SPORNA STVAR => PRESUENA STVAR (res iudicata)
PROTIV PRAVOSNANE ODLUKE mogu se samo POD ODREENIM USLOVIMA
izjaviti VANREDNI PRAVNI LEKOVI.
PRAVOSNANA ODLUKA
