gradina, br. 19, 2007

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007

http://slidepdf.com/reader/full/gradina-br-19-2007 1/385

Град Ниш

ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА

ГРАДИНА часопис за књижевност, уметност и културу

Нова серија

На основу уговора о пословној сарадњи између Нишког културног центра и

Универзитетске библиотеке

„Никола Тесла“ у Нишу,

објављује се као електронско издање,

према лиценци Редакције:

Ауторство-Некомерцијално-Без прерада

3.0 Srbija (Creative Commons BY-NC-ND 3.0)

Прво електронско издање Јул 2012. године

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


GDE SU TEKSTOVI

RE^ UREDNIKAZoran Pe{i} Sigma Dimenzija fantastike...5

PORTRETIZoran @ivkovi} Mrtve du{e...9Slobodan Gruba~i} Obrazloèwe nagrade

Isidora Sekuli}...14Vesna Triji} Igra~i...16

Aleksandra Gojkovi} Strogo kontrolisana se}awa...20

Boban Kneèvi} Bez obale...23

Zoran Stefanovi} Slobodan i pomalo otpadnik...31

Pavle Zeli} & Comp Boban Kneèvi} monolit srpskefantastike...34

PROZAVladimir Sergejevi~ Berezin Go lem...57

Jevgenij Pro{kin Kovitlac ìvota...63

Oto Oltvawi Ufolog ...67

Ilija Baki} Kako je propala nau~na fantastika...86

Dejan Stojiqkovi} Iza brega...93

Mihailo Te{i} Naslednik...132

Ivana Milakovi} Kril~ica...137

Milo{ Petkovi} Karavan Insomniusa...145

Sadu{a Rexi} Escape...154

Ivica Milari} Pitawe ~asti...158

Velibor Mihi} Stepenik...165

Ivana Nikovi~ Prijateq...173

Nemawa Miqu{ Istraga u Dubrovniku...177

Zoran Stefanovi} No} pred povratak...182

3

GDE SU TEKSTOVI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Tawa Milutinovi} Izgubqeno doba...188

Nenad Pavlovi} Hokus Lokvud i pustiwak...190

Dragana Stojiqkovi} Metalne suze...195Du{an Mijajlovi} Adski Svet je {arena laà...198

Andrija B. Ivanovi} Novi svet...203

Pavle Zeli} Veliko grudvawe...206

POEZIJASlobodan [kerovi} Delaver...213

Stevan Bo{wak Infinite...219

Petar Svetli~i} Kodernice...229

TEORIJA I KRITIKA

Aleksandar Mani} Nau~na fantastika - kwièvnost gorweg ili doweg carstva...235

Irina Antanasijevi} Sajberpank...245

Nikola Todorovi} Literarni pakao umestoizgubqenog raja...256

Mladen Kalpi} Fenomen serijala Zvezdani ratovi...269

Igor Nedeqkovi} Zabava ili vizija budu}nosti...297

Dragana Stojiqkovi} i Pavle Zeli} @ivimo li mi u nau~noj fantastici...308

Milan M. ]irkovi} Ko predvi|a predvi|a~e...320

Dejan Stojiqkovi} Pustiwa beskona~nosti...329

Mladen Kalpi} Poreklo i zna~aj mastersa...332

Milo{ Petkovi} i Mladen \or|evi} Tamnice i zmajevi...335 Aleksandar B. Nedeqkovi} Dosada{wi doktorati i

magistarski radovi iz oblasti SF-a u Srbiji...339

Ivana Petkovi} Iz zavi~ajnog fonda...344

Dejan Ogwanovi} Ra|awe anra...348

Ilija Baki} ûdesa detiwstva...353

Slaven Radovanovi} Proza o vilinskom svetu...356

Tamara Lujak Parmenionov svet...360

4

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zoran Pe{i} Sigma

DIMENZIJA FANTASTIKE

Za{to nam treba ne{to vi{e od ovog sveta, ovakvog kakav jeste,sveta bliske linearne predvidivosti? Tek kada temperatura sko~iiznad 40 stepeni shvatimo koliko su krhki na{i ivoti ispod tankogsloja za{titnog ozonskog omota~a, koliko su nepredvidqive i za-paqive na{e sudbine. Postoje kwièvnost i umetnost koji se baveneposrednom stvarno{}u, onim {to je na prvi pogled vidqivo i {tonas bije po glavi. A postoje kwièvnost i umetnost koje iska~u izobi~nih dimenzija svakodnevice i uvode nas u svetove koji nas se naprvi pogled ne ti~u, uvode nas u dimenziju fantastike.

Ovaj broj Va{eg omiqenog ~asopisa u celini je posve}en fan-

tastici, i to uz dva provokativna izuzetka (prevoda pri~a Berezina iPro{kina) posve}en je doma}oj fantastici. Tri stotine i pedesetstranica bilo je malo da se izme|u korica smeste svi tekstovi koje jeUredni{tvo Gradine htelo da uvrsti u ovaj tematski broj. Ne{to odtih tekstova pojavi}e se u narednim sveskama ~asopisa.

Rubrika Portreti posve}ena je bardovima fantastike kod nasZoranu @ivkovi}u, nedavnom dobitniku presti`ne nagrade IsidoraSekuli}, i Bobanu Kneèvi}u, najve}em entuzijasti srpske fan-tastike.

Tekstovi fantasti~ne proze, do kojih smo do{li putemkonkursa, ili nimalo lakim neposrednim naru~ivawem od ne-verovatno zauzetih autora (istraìvawem dubokog svemira, robo-tike, geneti~kog inèweringa i sl) podeqeni su u dve grupe: fentezi,ili epska fantastika (Dejan Stojiqkovi}, Mihailo Te{i}, IvanaMilakovi}, Milo{ Petkovi}, Nenad Pavlovi} i dr) i nau~nafantastika (Oto Oltvawi, Ilija Baki}, Sadu{a Rexi}, Tamara Lujaki dr).

5

RE^ UREDNIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Svaki pesni~ki svet je na tankoj liniji sna i jave, pro{losti ibudu}nosti, tvrdog jezgra stvarnosti i razlivenih unutra{wih

paralelnih svetova du{e. Ne{to vi{e fantastike na}i }ete u po-eziji Slobodana [kerovi}a, Stevana Bo{waka i Petra Svetli~i}a.

Rubrika posve}ena teoriji i kritici fantastike, naro~itonau~ne fantastike donosi obiqe tekstova koji se ne ti~u samokwièvnosti nego i drugih umetnosti i kulture uop{te (film, strip,kompjuterske igrice, futuristika...) Izdvojio bih tekst AleksandraMani}a, koji kroz kriti~ko istorijski pristup sagledava zna~aj imesto nau~ne fantastike, tekst Irine Antanasijevi} o sajberpanku,tekst Nikole Todorovi}a o problemu odnosa utopije i distopije,tekst Mladena Kalpi}a o fenomenu serijala Zvezdani ratovi(odlomak iz wegovog magistarskog rada), tekst Dragane Stojiqkovi}i i Pavla Zeli}a @ivimo li mi u nau~noj fantastici...

Likovni prilozi u Gradini broj 19 su fotografije slika Sandei Gorana Vuleti}a, umetnika iz Ni{a. Korice ~asopisa i kolori napo~etku rubrika proze i teorije i kritike ilustrovane su slikamaGorana Vuleti}a, a kolori rubrika portreti i poezije ilustrovanesu slikama Sande Vuleti} kao i crno bele ilustracije unutar~asopisa. Posebno je ilustrovana pri~a Iza brega crteìma JovanaUkropine i Karavan Insomniusa crteìma Igora Krsti}a.

îtajte fantastiku: nikad se ne zna kada }e wena dimezija daza|e u na{ svet i izbaci ga iz bezbri`nog sna u surovu javu.

6

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zoran @ivkovi}

MRTVE DU[E

Bio mi je najboqa mu{terija. Ugla|en gospodin poznih sredwihgodina, oniì, malo puniji, rumenih obraza, mekog glasa, neupadqivoobojene kose, negovanih noktiju. Pre no {to bih izneo robu natrì{te, donosio sam je najpre wemu. Bilo je zadovoqstvo poslovatis wim. Traìo je samo najboqe, te stoga i najskupqe. Platio bi svakucenu bez poga|awa. U gotovini, razume se.

Kao i uvek, primio me je u salonu. Vitrine su bile ispuwenestatuicama koje su mogle da stoje i po muzejima, zidove su gotovosasvim prekrivale slike kojima bi se di~ila svaka galerija, tepih jebio debeo poput omaweg podijuma, a prvobitni vlasnici name{taja

nesumwivo su bili plave krvi. Nosio je duga~ak ku}ni ogrta~ bojecrnog vina, s leptir-ma{nom u tonu. Cipele su mu se sjajile odugla~anosti, a o~i caklile od nestrpqewa.

"îme }ete me ovoga puta obradovati?" upitao je uz {irok osmehpo{to smo se smestili u dve foteqe u uglu, izme|u kojih je stajaosto~i} tanu{nih, lu~no izvijenih nogu.

"Bi}ete odu{evqeni, uveren sam.""Sjajno!" Zapqeskao je. "Pokaìte mi, molim vas. Jedva ~ekam da

vidim."Poloìo sam aktovku od krokodilske koè na sto~i} i otvorio

je. Unutra{wost presvu~ena tamnoplavim pli{om bila je naro~itopode{ena za robu kojom sam trgovao. U ~etiri udubqewa stajale suko`ne vre}ice vezane vrpcom.

Pokazao sam prvu."Rani dvadeseti vek. Veliki pesnik. Stradao u vrtlogu svetskog

rata...""Da ne mislite na...?" prekinuo me je.Samo sam se osmehnuo, bez re~i.

9

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Lice mu se ozarilo. "Ne mogu da verujem. Da ~ujem, da ~ujem.""Dok su mesecima sedeli u rovu, prekra}ivao je vreme pisawem.

Upravo je zavr{io poemu kada je izdato nare|ewe za juri{. Nije bilovremena da je negde skloni. Samo ju je gurnuo pod {iwel i po{ao.Granata ga je raznela na svega nekoliko koraka od rova. Sre}om, podokriqem no}i pokupili su posmrtne ostatke poginulih i sahraniliih u velikoj masovnoj grobnici. Od rukopisa, razume se, nije ostalo nitraga, ali od wega je ipak mal~ice sa~uvano. Dva komadi}a bedrenekosti."

Na licu mu se javio briàn izraz. "I oba su tu?""Oba, naravno."Odahnuo je. "Oh, sjajno! Stvarno sjajno! I kaète - zavr{io je

poemu? Sasvim?""Sasvim.""Boànstveno! Da vidimo daqe."Pokazao sam na drugu vre}icu. "Sredina devetnaestog veka. Spi-

sateqica neshva}ena u svom vremenu. Objavqivala je uglavnom podmu{kim pseudonimima."

"Znam o kome govorite! Zar je mogu}e? I od we imate ne{to?[ta? [ta?"

"Novelu. Mo`da najboqu koju je napisala. Deluje tako moderno.Nikakvo ~udo {to je savremenici nisu razumeli. Uni{tila ju je unastupu duboke malodu{nosti zbog ismevawa kome je bila izloèna."

"Ali zar nije okon~ala ìvot tako {to se bacila s hridina umore? Le{ joj nikada nije prona|en. Ili se mo`da varam?"

"Ne varate se. Nije.""Pa kako onda?"Osmehnuo sam se. "Neposredno pre no {to }e po}i u smrt,

poslala je prijateqici opro{tajno pismo. Uz wega je priloìla ipramen kose."

"Ah, kakva sre}a!" Upro je prst u vre}icu. "Ceo je tu, nadam se?""Zar sumwate?""Ne, ne, nipo{to. [ta je tre}e? Gorim od radoznalosti.""Pozni osamnaesti vek. Romanopisac. Veoma plodan. Znamenit

po rasejanosti...""On? udesno! Divni ste!"Naklonio sam se. "Jednom je zaboravio da ugasi sve}u pre no {to

je zaspao. Ne zna se kako je pala sa sve}waka pokraj posteqe i izazvalapoàr. Jedva je izvukao ìvu glavu, ali izgorela su dva gotovarukopisa. Nije ga to mnogo pogodilo. Odmah je po se}awu ponovonapisao jedan. No, iz nekog razloga, ne i drugi."

"Zar nije nastradao u previrawima na kraju veka? Koliko mi jepoznato, nema wegovog groba."

10

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Nema, ta~no. Ali zato je tu bio wegov berberin.""Tako|e pramen kose? Ili mo`da brade? Iako pro}elav, bio je

prili~no bradat, koliko se se}am.""Ni{ta od toga. Berberi su u to vreme bili i zubari. Izvadio mu

je kutwak. Ali nije ga bacio. Vaqda mu se u~inilo da je posredisvojevrsna znamenitost. Nije mogao ni da pretpostavi {ta je svesa~uvao s tim zubom."

"Veli~anstveno!" Na~as se smrkao. "Sigurni ste da mu nijeizvadio jo{ neki?"

"Ako i jeste, nije ni{ta vi{e ostavio. To sam pouzdanoustanovio."

"Odli~no! A ~etvrta vre}ica? Slutim da ste za kraj ostavilinajve}u dragocenost. Ne}ete me razo~arati, zar ne?"

"Nadam se da ne}u. Po~etak sedamnaestog veka. Dramski pisac.Za mnoge najve}i..."

Zaboraviv{i na lepe manire, posko~io je iz foteqe. Poloìo je dlanove na obraze.

"Nemojte mi re}i..."Ni{ta nisam uzvratio. Samo sam se sme{io.Lagano se spustio natrag u fotequ, piqe}i u neverici u mene."Ali od wega je sve sa~uvano. Nema ni nagove{taja o nekom

izgubqenom delu.""Nema. Ali ono ipak postoji. Posledwa drama, napisana iste

godine kada je umro. Ve} onemo}alom, ukrali su mu je. To ga je vero-vatno i dotuklo. Rukopis se nikada nije pojavio. Po svoj prilici je

uni{ten. Zavist je podjednako mo}an pokreta~ u qudskim poslovimakao i pohlepa.""[ta ste nabavili od wega?""Deli} ~eone kosti."Ovoga puta {akama je prekrio usta. Kada ih je spustio i

progovorio, gotovo je {aputao."Odakle vam?""Iz groba, jasno", uzvratio sam ravno."Ali kako? Niste se vaqda usudili da ga oskrnavite?" Podo-

zrivo me je odmerio, pa nastavio pre no {to sam stigao da ne{tokaèm. "Niste, jasno. O tome bi brujalo na sve strane. Kako onda?"

"Imam ja svoje na~ine. Ako mislite da se izlaète nekoj

opasnosti, lako }u na}i odva`niju mu{teriju...""Nipo{to!" vrisnuo je piskutavo, ali odmah se postideo ove

neobuzdanosti. "Oprostite. Ne}e me, naravno, upla{iti nikakvaopasnost. Ne{to drugo me onespokojava. [ta ako se neko doseti dakrene va{im stopama? U grobu sigurno ima jo{ kostiju."

"Nema vi{e."

11

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Usta su mu se otvorila, ali nekoliko ~asaka iz wih ni{ta nijeizi{lo.

"Ah", najzad se oglasio. "Ovo je, zna~i, sve?""Sve."Vi|ao sam taj izraz i ranije. Malo je qudskih zanosa koji se po

silovitosti mogu uporediti sa sakupqa~kim. Naro~ito kada uviditeda ne{to ne moè da poseduje niko osim vas. Imao sam razumevawa zatu strast, razume se. Da nije we, zar bih ovako dobro iveo?

"Smem li?"Nesvesno je skupio {ake kao da me prekliwe. Znao je da nikada

ne otkrivam unapred {ta nudim. Dajem samo nagove{taje. Tako|e nedopu{tam probe pre zakqu~ewa posla. Ni{ta tako ne podiè cenukao neizvesnost udruèna s nestrpqewem. Ali ovde sam mogao da na-pravim izuzetak. Bilo je jasno da ne}e odoleti ma koliko mu zatra-ìo.

Kratko sam se pretvarao da se kolebam. "U redu.""Hvala!"Hitro je posegnuo u {iroki xep ku}nog ogrta~a i izvadio ùte

plasti~ne rukavice. Navukao ih je grozni~avim pokretima, paispruìo desnu {aku ka meni. Razvezao sam vrpcu na ~etvrtoj vre}icii lagano istresao deo ~eone kosti na otvoreni dlan.

Drè}i ukru}enu ruku, ustao je, uputio se preko salona iotvorio dvostruka vrata komode u naspramnom uglu. Iza wih ukazalose ne{to {to nikako nije i{lo uz ostatak salona: visoka tehnologija.Ispod ogromnog ekrana nalazio se ure|aj pun dugmadi, prekida~a i

raznobojnih svetiqkica. Imao je veoma stru~an naziv od ~etiri re~i.Ja sam ga jednostavno zvao plejer.Nisam bio qubiteq visoke tehnologije. Sre}om, ona i nije bila

neophodna u mom poslu. Jedini izuzetak bio je ovaj zavr{ni deo, ali onse vi{e nije ticao mene. Imao sam tek op{tu predstavu o tome {taradi svetlucava naprava.

Neko veoma pametan otkrio je da se se}awe ne nalazi samo umozgu, nego da je, poput DNK, uskladi{teno u svakoj }eliji. Zadràvase tamo i posle smrti. Sve dok imate i najmawi deli} pokojnika,moète da rekonstrui{ete sve ono {to je ikada ~uo, video, osetio,doìveo, iskusio. Za ìvota je sve to moglo i da mu i{~ili izpam}ewa. Ali }elije ni{ta nisu zaboravile.

Ugla|ena mu{terija upravo je uskliknula kada se na ekranupojavio prizor utog lista hartije preko koga je brzo letelo gu{~ijepero. Video je isto ono {to i davno umrli bard dok je pisao svojuposledwu dramu - naizgled zauvek izgubqeno, a sada ipak ponovo pro-na|eno delo koje }e i daqe biti kao izgubqeno budu}i da }e ga pose-

12

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


dovati samo jedan ~ovek. Jasno je za{to ta jedinstvena povlasticanipo{to nije mogla da bude jevtina.

Naka{qao sam se.S naporom je odvojio o~i od ekrana. Idu}i prema foteqi,

pa`qivo je nosio kost na dlanu. Dok je skidao rukavice, stavio samvre}icu natrag u ta{nu i zatvorio je.

Ostali smo kratko u ti{ini. Onda sam i samoga sebe iznenadiobrojkom koju sam izgovorio.

Mu{terija je, izgleda, bila mawe iznena|ena. Zadràv{i mirnolice, izi{ao je iz salona. Vratio se kroz nekoliko minuta s aktovkomistovetnom mojoj. Nije, naravno, bilo potrebno da je otvaram kako bihprebrojao novac. Ovaj posao temeqi se na uzajamnom poverewu. Samosmo zamenili ta{ne.

Ve} sam ustao da po|em, kada sam se setio ne~ega."Ima}u uskoro u ponudi ne{to novo. [ta kaète na nekog od jo{

ìvih pisaca? Mogao bih da vam nabavim se}awa jednog savremenogvelikana. Veoma neobi~na li~nost. Ve} sam uspostavio vezu s wego-vim pedikirom. Cena bi, razume se, bila znatno nià..."

Nije se uop{te dvoumio. "Ne, hvala. @ivi me ne zanimaju. Ali~im se javi neka mrtva du{a, o~ekujem da najpre do mene navratite."

Objavqeno u kwizi Amarkord u izdawu Laguneuz dozvolu autora

13

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Slobodan Gruba~i}

OBRAZLO@EWE @IRIJA ZA

DODELU NAGRADE

"ISIDORA SEKULI]"

Nagrada "Isidora Sekuli}" za 2006. godinu pripala je Zoranu@ivkovi}u za kratki roman Most. Odluku je ve}inom glasova doneoìri ~iji su ~lanovi Dubravka Popovi} Srdanovi}, Milica Lili},Milena Stojanovi}, Ratomir Rale Damjanovi} i Slobodan Gruba~i}.

Nije lako tuma~iti delo jednog autora koji o ìvotu zna takomnogo da bi mogao da pi{e enciklopedije mrtvih i ìvih, i koji oumetnosti zna apsolutno sve - toliko da bi se u svojim kwigama lakomogao posvetiti natpojmovnom uskla|ivawu svesnih i nesvesnihstawa. No, iako sledi na~elo pripovedawa izbru{eno u prethodnimkwigama, @ivkovi} ovde ne nudi prozu samoposmatrawa i dubokihunutra{wih rasvetqewa. On je ne sme{ta u astralne predele, uprostore nedostupne metafizi~ke realnosti. Wemu se, naprotiv,fantastika svakodnevice pokazuje kao najja~e oru`je u oneobi~avawukwièvne gra|e. [tavi{e, u vremenu u kome se anegdota lako pre-tvara u kosmi~ki doga|aj, a kosmi~ki doga|aj u anegdotu, fantastikase pokazala kao el ement koji svakodnevnu prozu doga|aja sa velikimuspehom prenosi u poeziju kwièvnosti.

I u nagra|enom romanu Most ovo specifi~no na~elo nije ga

napustilo. Motivi dvojnika, mantila, susreta na mostu - prisutni odHofmana do Gogoqa i od Hofmanstala do Kafke - re~ito govore osuverenom poigravawu poznatim i mawe poznatim motivima svetskekwièvnosti, od kojih je najsna`niji anagnoreza, anti~ki motivprepoznavawa. Majstor saètosti, autor Mosta ga koristi gotovoprema Aristotelu: po znacima, po se}awu, na osnovu zakqu~ivawa, is-

14

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


pravnom ili pogre{nom, svejedno. Prividna jednostavnost prikrivarazbokorenost jedne savr{ene kompozicije u kojoj likovi neprekidno

preispituju svoju qudsku su{tinu, ìve}i svoje gubitke kao jedini,neotu|ivi posed.

Zoran @ivkovi} je autor kojeg bi svaka kultura poèlela da

ima.

Sanda Vuleti}: Slika

15

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Vesna Triji}

IGRAÎ

(Zoran @ivkovi}, Most, Laguna, 2006)

Ovo je tipi~an @ivkovi}ev roman-mozaik ~iji se samostalnipripoveda~ki tokovi ("Mantil", "E{arpa" i "Patike") ukr{taju tek uraspletu. Wegovi junaci su "papirnati" qudi koji, pot~iweni para-nojama, ne umeju da ìve; naravi (sudbine) im se oblikuju kroz odnoseprema temeqnim vrednostima (malo)gra|anske kulture, prema novcui pristojnosti: dok se protagonista "Mantila" (samopotcewiva~ki)odeva na rasprodaji, a gospo|a Olga podleè kupovini (radikupovine) kao (sramnoj) strasti ("E{arpa"), dotle gospo|ica Anita

ma{ta o (anti)potro{a~kom raju bez (ropske, frustriraju}e) brige onovcu ("Patike"); dok se oni sa "praga starosti" ("Mantil", "E{arpa")koriste konformisti~kom mimikrijom ne bi li, i od sebe i od

javnosti, sakrili intimna ogre{ewa o dru{tvena merila odgovor-nosti i ugleda (zbog ~ega se pla{e od svega {to je upadqivo iprovokativno, a pred policijom se uvek ose}aju krivima), dotle ~e-trnaestogodi{wa gospo|ica Anita, nastoje}i da bude prime}ena (usvetu odraslih), teì uzbu|ewu kao osnovnom kvalitetu ìvota i({to upadqivijem) razlikovawu od okoline kao garanciji identi-teta.

Isprovocirani koliko morbidnim, toliko i komi~nimsusretima (sa samim sobom, ("Mantil"), pokojnom kom{inicom("E{arpa") i nero|enim sinom ("Patike")), junaci u posetiocima izalternativnih vidova stvarnosti, po "robi sa gre{kom" (mantilu,e{arpi, patikama), prepoznaju svoje (oslobo|ene, antikonformis-ti~ke) dvojnike, i po~iwu da ih prate, nesvesno se nadaju}i dasamospoznaja moè da bude oblik voajerizma (pasivnog, poniàva-

ju}eg uìtka) bez posledica. Oni tako stupaju u svet u kome su ne-

16

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


vidqivi (nezvani gosti, stranci) i u kome }e se suo~iti sa najdubqimstrahovima karakteristi~nim za wihova ivotna doba (sredwe, pozno

i rano): sa strahom od sramote ("Mantil"), od smrti ("E{arpa") imarginalizacije ("Patike").

Sva tri zapleta se razvijaju po logici mitske strukture: junaciupadaju u (logi~ki nemogu}e) neprilike koje su sve bizarnije {to suoni daqe od (hermeti~ki izolovanih, bezbednih) ku}a; prolaze}i kroztri carstva (kroz crkvu, pozori{te i biblioteku, u kojima vlada duh,

javnu ku}u, zatvor i ludnicu, gde se sve pot~iwava ploti i raznekockarnice, kao "institucije" Komedijanta slu~aja), oni se suo~avajusa isku{ewima na kojima im se proveravaju vrline (karakteri,dostojnost, kvalitet) i re{avaju zadatke pomo}u "~arobnih" sredstavakoja su dobili (kupili ili ukrali) od tajanstvenih pomo}nika. Ali,nasuprot mitskim herojima, @ivkovi}evi junaci deluju samo pos-redno, kroz zalagawe svojih dvojnika, motivi im nisu u vezi sa ~a{}u,ve} sa sramotom, a uzvi{eni ciq, mesto na blistavom, raspevanombrodu, wima je ne samo nepoznat, nego i nebitan ("Mantil", "E{arpa");u ulozi ~arobnih sredstava na{le su se feleri~ne, jeftine stvari,{to problematizuje osnovna merila dobrog i lo{eg.

Upotrebqavaju}i mitske na~ine predstavqawa smrti (u kojimase figura umrlog ~esto razdvaja na vodi~a i vo|enog) i prolaznosti(reku, kao simbol proticawa vremena, prelaèwe ili skakawe smosta, kao odraz puta du{e, dakle, onoga koji je ve} umro, u drugi svet,i la|u koja, osvetqena i raspevana, podse}a na anti~ko Ostrvoblaènih), autor istovremeno u wih unosi izmene koje podrivaju

mitsku, ute{no nepromenqivu (dogmati~nu, zatvorenu) sliku sveta:izostankom zvuka pquska posle skoka dvojnika u vodu, implicirano jeda je reka - prazna, odnosno da je most nadvijen nad (metafizi~kom)prazninom u kojoj nema ni uàsa ni vedrine; po{to se brodnaizmeni~no kre}e u oba pravca, linearno proticawe vremena, asamim tim i uzro~no-posledi~na logika doga|aja, zameweni su(bajkovitom) cikli~no{}u koja junake ne osloba|a samo od odgo-vornosti (krivice), ve} i od smrti. Omogu}avaju}i susrete "ìvih" saumrlima ("E{arpa") i nero|enima ("Patike"), @ivkovi} isti~ekrajwi smisao heraklitovskog poimawa vremena, po kome sve prolazi,ali ni{ta ne umire, nego se (samo) mewa, i vi{e podse}a nego {toodgovara na, nau~no-fantasti~nom anru omiqenu, zagonetku o onome

{to se doga|a sa du{om (ìvotom) pre ro|ewa i posle smrti.Beskompromisnom depatetizacijom, autor "sniàva" mitske

predstave do infantilno-seksualnog materijala, ~iji zadatak vi{ene moè da bude odgonetawe kosmi~kih tajni, ve} "maskirano" izra-àvawe napetosti izme|u libida i potiskivawa, ~ija su latentnazna~ewa za psihoanaliti~are (formulno) jednostavna, a za "zakop-

17

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


~ane" junake romana - sramotna ("Mantil", "E{arpa"). Me|utim,seksualna inhibiranost likova nije prosta: povezane o~aravaju}om

pojavom ène ~ija ri|a kosa ukazuje na wenu vatrenu prirodu, auniforme (kalu|erice, vatrogasca, policajca) na dru{tvena (samo)ograni~avawa, sve tri pri~e govore o potisnutoj ili osuje}enojènstvenosti, kao ~arobnom, osloba|aju}em i stvarala~kom dodatkuqudskosti; to su pri~e o èni zarobqenoj u mu{kom ("Mantil"),ostarelom, bespolnom ("E{arpa") i de~ijem telu ("Patike"). Pove-zana sa mimi~kim predstavama prividne smrti (kakvo je ahilovskokaqewe vatrom ili ritualno kupawe sina gospo|ice Anite), andro-ginost junaka moè da se protuma~i kao potreba za o~i{}ewem ipodmla|ivawem, kao te`wa ka prvobitnom (aseksualnom) jedinstvu isavr{enstvu qudskog bi}a; tako ni pre`deravawe pokojne gospo|eVere, u epizodi "proveravawa hranom" uz muzi~ku pratwu, ne upu}ujesamo na (gnusno) zajedni{tvo u rodu (darvinovskog) ~oveka sa maj-munom, ve} i na "ne{to" nematerijalno i neizrecivo, koje ga nadahwujeda ~ezne za lepotom i besmrtno{}u.

Tokom putovawa do (kitwastog) mosta na kojem im se razre-{avaju (eshatolo{ke) sudbine, uloga autenti~nih, delatnih junaka sesa uhoda (pasivnih posmatra~a), preme{ta na uho|ene (pokreta~eakcija). Tako neosetno dolazi do preokreta ne samo u odnosima izme|usubjekta i objekta (posmatrawa), ve} i u relacijama gore-dole,levo-desno i, u krajwoj liniji, izme|u ìvota (dobrog) i smrti(lo{eg). Zbog toga je i skok gospo|ice Anite sa mosta na "bogatoosvetqen brod pun vedre muzike", optimisti~an zakqu~ak kafki-

janskih tegoba junaka iz prve dve pri~e, jer simbolizuje weno umirawe(samo) za svet kojim vladaju pravila u{togqenog mno{tva, odnosnozna~aj mladala~ke pobune protiv (ropske) pasivnosti i margi-nalizacije.

Koriste}i prividno konstantne motive iz mitologije (ve{ti-~inu pe}, ~arobnu kwigu, privremenu smrt), ali i iz postmoder-nisti~ke kwièvnosti (opsednutost seksualno{}u i smr}u, krizuidentiteta) i detektivskog filma ("promu}urno" {pijunirawe,akcionu jurwavu ili gotske misterije), autor ih iznutra i do krajakarnevalizuje, odbacuju}i ih kao nema{tovite kli{ee, "opsenarsketrikove" i nezanimqiv, ve} vi|eni cirkus ("Patike"). Osporavaju}ivrednost (lepotu, istinitost) svakog unapred zadatog i stati~nog

modela sveta, autor istovremeno ismeva i na{e "paranoi~no" ~itawe,opsednuto, obrazovawem usvojenim, zna~ewima. Koriste}i apsurdnulogiku sna i simbole visokih emotivnih vrednosti, @ivkovi} se,poput pisaca za decu, vi{e obra}a ose}awima nego intelektu publike.On humorizuje unutra{wi ìvot junaka bez karikirawa, jer ne teìgrotesknim "razobli~avawima", ve} se, sa optimizmom umesto (uobi-

18

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


~ajene, o~ekivane) ironije, poigrava ~itao~evom strepwom od mo-gu}nosti kobnog ishoda. Zato se puni smisao i zna~aj ovog romana,

"mozgalice za odrasle", semanti~kog lavirinta od neprevodivihmetafora, pravih, la`nih i umi{qenih zna~ewa, otkriva u samom~inu ~itawa (odgonetawa); on traì publiku "mladala~kog duha",oslobo|enu predrasuda o pravilima i du`nostima tuma~ewa, spo-sobnu da stvarala~ki misli i raspoloènu da se poigrava mo-gu}nostima (~istog, preporo|enog) razuma.

19

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Aleksandra Gojkovi}

STROGO KONTROLISANA

SE]AWA

(Zoran @ivkovi}, Amarkord, Laguna, 2006)

Iako Zoran @ivkovi} godinama unazad poku{ava da objasnikako on nije pisac nau~ne fantastike, ve} lit erature sa primesamafantastike, ~itaoci nastavqaju da wegova dela komentari{u ba{ uovom kqu~u. I "Amarkord" je u neformalnim razgovorima fanova,protivno sugestijama pisca, ocewen kao kwiga koja pretpostavqa {tabi se, na nekom vi{em stupwu nau~nog razvoja, moglo desiti sa na{im

se}awima, odnosno, kako bi i ona mogla postati deo me|usobnetrgovine. Ako je @ivkovi} pisac sa ~ijim se stvarala{tvom sre}ete po

prvi put, a spadate u poklonike filmskih klasika, posebno Felinija,lako vam se moglo desiti da upadnete u sasvim druga~iju gre{ku i ovukwigu kupite sa o~ekivawem nostalgi~no obojenih utisaka o nekimdavnim, naravno boqim vremenima.

[ta ustvari nudi ovaj roman sastavqen od deset poglavqa ~ijinaslovi upu}uju na svetle ta~ke svetske kwièvnosti, na dela sakojima se je morao sresti svako ko sebe smatra ~itaocem, u zavetnomsmislu te re~i?

"Zlo~in i kazna", "Va{ar ta{tine", "Velika o~ekivawa", "Sen-

timentalno vaspitawe", "Mrtve du{e", "Izgubqene iluzije", "Jad-nici", "ârobni breg", "Kwiga smeha i zaborava" i "Farenhajt 451"-samo su delovima mozaika u okviru koga pisac preispituje ~ovekovodnos prema vlastitom se}awu i teìnu (ili lako}u, kako }e pri-metiti cinici) sa kojom se donosi odluka o poku{aju promenevlastitog identiteta za neki konkurentniji, moderniji, ivopisniji

20

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


u smislu vaè}ih pogleda na svet. Ne moè se promeniti pro{lost,ali se moè promeniti se}awe na wu, kaè u kwizi pisac,

obrazlaù}i na taj na~in i vladaju}i princip mimikrije po kome nijebitno koliko neko zaista vredi ako ponudu ume dobro da upakuje i nijebitno koliki teret savesti ili dosade nosi ako ume dobro dabalansira.

Pomaù}i im u uspostavqawu ravnoteè" autor svojim junacimanudi mogu}nost da ispijaju}i superpametnu tabletu postanu vlasnicitu|eg nadahnu}a i talenta, da dosadu protra}enih godina uz bezbolnuinfuziju zamene nekim dobro konfigurisanim se}awem, da zaradetrguju}i bizarnim i traumati~nim delovima svoje pro{losti ili da,umesto pogubqewem, za krupan zlo~in budu ka`weni brisawem svakeuspomene na prethodni ivot.

U maniru duhovitog cinika, {to jeste jedan od prepoznatwivih

kvaliteta wegovih dela, @ivkovi} ~itaocu stavqa na uvid da se danasne ceni ni{ta "normalno" i da je prava {teta i nesre}na okolnost akovas u ivotu nije zahvatila ni jedna ozbiqna devijacija, tragedija ilikrvava storija, makar kao posmatra~a koji }e istu pohraniti uvlastito se}awe i "izvu}i" je kada se ukaè zgodna prilika zatrgovinu.

"Amarkord" je od po~etka do kraja pisan kao intelektualna igra,li{ena patetike i svake naratorove iscrpnije analize koja bi moglada vas odvede pogre{nim putem sentimentalnog posrtawa. Kad stvariprete da krenu ovim tokom, jer teren se}awa je ipak prili~no skliskopodru~je, @ivkovi} pribegava pomenutom cinizmu, realizaciji ilibar nagove{taju do tad neo~ekivane transformacije lika - ~asto-

qubivi shvataju da je teret ubistva prihvatqiv zalog za vi{ego-di{we, finansijama neometano uìvawe u umetnosti; starac raz-matra mogu}nost da dokolicu obogati "kvalitetnim" se}awima, umet-nik odlu~uje da nedostaju}i talenat kupi prodajom odabranih delovasopstvene biografije...

Name}e se zakqu~ak da "Amarkord" ne}e razo~arati redovne~ita~e svetski poznatog @ivkovi}a, jer sadrì sve elemente svojs-tvene wegovoj prozi, ukqu~uju}i i izvesnu distancu i smireni (namomente ledeni ton), kojim se sugeri{e da u pripovedawu, ~ak i ako jeiskori{}ena forma prvog lica, subjektivnost ne mora da dominiranad objektivno{}u.

Ni ~itawe drugog dela kwige ("Trg"), koji na prvi pogled nemanikakve tematske veze sa prethodnim pripovedawem, ne}e mnogonaru{iti ovaj utisak. Kad ~etiri skrajnuta posve}enika razli~itihumetnosti na velikom trgu sretnu svoje oìvqene fantazije, namakoji sedimo sa ove strane papira stiè poruka da je uìvawe danasmo`da jedino mogu}e u nekom individualnom azilu, za one duhomvi{e, pravi, i jedini izbor, bi mogla biti upravo umetnost.

21

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007



22

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Boban Kneèvi}

BEZ OBALE

"Blizu smo", kaè mi voza~.Gledam kroz prozor dok jednoli~no zelenilo promi~e brzinom

od 100 metara u sekundi. Nema nikakvih oznaka na superstradi kojom jezdimo, ipak, pretpostavqam da voza~ ima neke skrivene orijentire.

"Koliko blizu... minut, pet minuta... petnaest?"Ni{ta mi to ne zna~i, zapravo; nervoza po~iwe da me lomi,

drhtaji kolebawa me protresaju.Voza~ gleda na instrument tablu. "Tri i po minuta."Znam da mogu da kaèm da nastavi i da jednostavno odustanem od

svega. Niko mi ne bi zamerio, bar ne mnogo, bar ne javno, svakako ne bi

uticalo na moju predstoje}u penziju.Ose}am usporavawe; automobil napu{ta krajwu levu traku; ret-

ka su vozila ovde, uglavnom {leperi i hladwa~e, poneki automobil,sasvim retko autobus.

Usporewe postaje znatnije, natpis "Odmori{te Kur{umlija"promi~e i ve} ga vidimo, a nekoliko sekundi kasnije automobilskre}e na pust, lepo ure|en parking. Stajemo. Nema nijednog auto-mobila, ali sasvim po strani, tik uz ogradu stoji jedna osoba. Voza~~eka da iza|em ili da odaberem nastavak puta. Znam da je ovo posledwiinterval vremena u kome mogu da se predomi{qam. Osoba kraj ograde,u skromnom odelu s rukama opu{tenim uz telo, stoji nepomi~no... mojvodi~ ili mo`da xelat.

Jutro je. Vedro, verovatno prijatno jutro nad pustodolinom ukojoj nikada nisam bio i za koju ne znam ikoga da jeste. Mogu da sedimdo ve~eri i voza~ me ne}e poùrivati, a ~ovek napoqu, moj vodi~ ilixelat, ne}e pri}i. Odluka je samo moja, ovde i sada, zauvek.

"Idem", kaèm najednom i dok se eho mog glasa gubi po unu-tra{wosti automobila ve} iskora~ujem napoqe. Brzo da se ne predo-

23

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


mislim, kao samoubica koji je satima stajao na krovu zgrade i najednomodlu~io da zakora~i u prazninu.

"Bi}u na dogovorenom mestu", rekao je voza~ i jedva sekundkasnije, muwevito, da se ne predomislim ili da se ne{to nepred-vi|eno ne desi, izleteo na superstradu i nestao u sporadi~nom saobra-}aju.

Odmori{te Kur{umlija nije obi~an parking sa bizarnomponudom toaleta i vode i hladovine za predah, to je spona u drugi svet,izvitoperen, raznorodan od svega savremenim qudima bliskog irazumqivog; ovde dolaze oni koji ele da izmeste sopstvene granice ioni koji ne znaju {ta bi sa sobom i posebno oni koji nameravaju daurade ~udne stvari sa sobom, te poneki ambasador dobre voqe poputmene.

Okre}em se ~oveku koji me ~eka i pogledi nam se sre}u, te onodmah kre}e ka meni. Kako prilazi, uvi|am da je sve mla|i i mla|i odonoga {to mi se u prvom utisku ~inilo i kada se rukujemo shvatam daimam pred sobom osobu sigurno mla|u od trideset godina.

"Nadam se da ste lepo putovali", govori glasom prijatnim irazgovetnim, a usta mu krasi osmeh pravilnih, zdravih zuba. "Moje ime

je Ogwen Toma{evi} i ja }u biti va{ doma}in.""Ja sam Klaus Himer. Pet sati puta", govorim a glas mi ima ~udnu

boju, ovde na odmori{tu Kur{umlija okruèn visokim zidovima odprovidne plastike. "Dobar deo sam predremao, prebrza je to vo`wa dabi se posmatrala okolina."

"Pratite me", kaè Ogwen i kre}e nekud u stranu, ka plasti~nom

zidu. Prime}ujem ise~eni otvor tek malo ve}i od dimenzija dovoqnihda se ~ovek provu~e, ilegalna rupa koju niko zvani~no ne eli da vidii zapu{i. Verovatno bi se nekom ~ak ne naro~itom akcijom mogloposti}i da se i ovaj jedini prolaz koji povezuje na{e civilizacijeprekine, ali o~igledno nekome negde to ne odgovara, neko je negdeprocenio da kontakt, makar ovakav, treba da postoji.

Provla~im se i korak daqe svet se mewa, zvuk se vitoperi,postojani huk superstrade postaje tih do ne~ujnosti, a {um drve}a iptica para moj um. Korak daqe i nesvakida{wi mirisi mi pune plu}a,verovatno od zase~enog zelenila ili mo`da od razrovanog tla.

"Ova teritorija ovde, jo{ kilometar dva na tamo", pokazuje moj

pratilac ka {umovitom i brdovitom prostranstvu, "je na{a. Iz-gradwom puta ste je odsekli od nas i prakti~no dodelili susedima. Nepostoji nijedno silazi{te u Srbiju, a idete preko na{e zemqe. Za{toput nije izgra|en dva kilometra daqe? Vidite kako je to nepo{tenoprema nama, nepo{teno do posledweg metra?"

24

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Nije bila zamisao da Srbija ostane van raskrsnice, niko nijeo~ekivao, kada je put gra|en, da Srbija ne}e pristupiti Uniji, evo ve}

~etrdeset godina. Nikome to nije padalo na pamet, svi su mislili da jeto kapric trenutne politike i da }e se vremenom stvari izgladiti..."

"Pretpostavqam da je i va{ sada{wi dolazak upravo jo{ jednarunda u tim beskrajnim pregovorima."

"Pa, svaki put imamo poneki novi argument... ali va{ odgovoruglavnom ostane isti."

"To samo zna~i da smo mi postojani u svojim stavovima, a vinepouzdani."

"Nisam ba{ siguran da bi to moglo tako da se rastuma~i.""Ni ja, samo smo se nadali da }e ovoga puta poslati nekoga

spremnog da nas saslu{a, ne nekog ko }e da nam deklamuje napametnau~ene nove uslove pridruìvawa."

Staza se spu{tala strmo nadole i moj pratilac mi pripomaè dase odrìm na skliskoj podlozi.

Na drve}u udaqenom pedesetak metara stajale su male crvene ta-ble. Napregao sam vid, ali nisam bio u stawu da razaberem o ~emu seradi... tih crvenih tabli je bilo na hiqade, na sve strane dokle jepogled dopirao. Moj pratilac zapazi prema ~emu `mirkam, te re~e:"Table upozorewa... minsko poqe... ne moè se pre}i, ne moè sera{~istiti, postavqeno je pre pedeset godina, verovatno neke minevi{e nisu u funkciji, ali ve}ina jeste. Niko nije rad da toproverava."

"ûdan na~in da spre~ite svoje qude da ne napu{taju dràvu. Zar

vam to ne govori koliko se ovde lo{e ivi?""Nisu to mine koje spre~avaju odliv qudi; to su mine kojespre~avaju nepozvane goste da do|u do nas."

"Ko bi èleo da do|e u ovu i ovakvu Srbiju?"Mladi} se nasmeja; grleno, veselo. "Vi ste do{li... i verujete da

}ete oti}i obavqenog posla. Ili ako ne verujete, onda ste ovde samozbog izuzetno visoke premije za ovako pogibeqan zadatak, {to jeprili~no jadan postupak... Moè li se znati, koliko vam pla}aju zaovo smarawe. Mo`da vam mi damo vi{e, da ne tra}ite na{e vreme."

"Nije tako jednostavno.""O, da, jeste, uvek je bilo i bi}e, a i sad je."Na dnu strme staze nalazi se tunel, mra~na nepravilna rupa dva

metra {iroka i otprilike dva i po visoka, istegnuta u neznanudaqinu, bar pedeset metara koliko je neophodno do druge strane. Da,ba{ sam se bio zapitao kako }emo pro}i preko superstrade. Nisam biosiguran ni da je potkopavawe ispod puta dozvoqeno i poèqno, alio~igledno je pre}utni dogovor obuhvatao mnogo toga. Qudi odavde sustrogo pazili da ne ugroze vozila koja prolaze, nijedan incident nije

25

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


zabeleèn u ovoj zoni, na kraju krajeva, put je prelazio preko wihovezemqe, imali su pravo da prokopaju prolaz kada ve} graditeqi puta

nisu to predvideli.Iz tunela je tukao leden povetarac. Nije se video drugi kraj.

Osvrnuo sam se, poqe tamnozelene travuqine koju niko nije gazio,nikakva stoka pasla, red lelujavih stabala sa najavom minske smrti...ispred mene pomr~ina koja me i{~ekuje, onemogu}ava da se razabereod ~ega se sastoji tlo u tunelu. Moj pratilac, vodi~ ili xelat,zakora~io je dva koraka u pomr~inu i ~eka me, nema nikakvogosvetqewa i ja stojim premi{qaju}i se. âk i kada bih sada odustao,ne znam kuda bih oti{ao, moj voza~ jezdi ka prvoj raskrsnici i ~eka}eme na odmori{tu Kur{umlija ali s druge strane puta do koje mogudo}i jedino kroz tunel, kome ne vidim niti kraj niti tlo po kome }ugaziti.

Ulazim a ne mogu da odagnam misao da kora~am u sam pakao. Dasnimam film, na ovom mestu bih ukinuo boju i ostatak predstavqao usivim i mra~nim tonovima.

Moj pratilac pali sna`nu baterijsku lampu i osvetqavaprostor oko na{ih nogu... tvrda, utabana zemqa, mnogobrojni otisciènskih potpetica. Da, fensi mesto nesvakida{we zabave koja pri-vla~i razularenu mladost iz cele Evrope èqnu ne~eg razli~itog.Odavde svi odlaze presre}i i vra}aju se nanovo, povla~e druge ibrojne sa sobom, jedva pokoja {tura informacija ili fotografijaprocuri, niko nije uspeo da sa~ini reportaù ili kompletanizve{taj. Pretpostavqa se da ima mnogo toga ilegalnog i kada je za

ovu rundu pregovora o pridruìvawu predloèna upravo Kur{um-lija, sedi{te svekolike zabave, odabrali su mene, mlohavog starcapred penzijom, pretpostavqaju}i da ne}u podle}i verovatnim brojnimmladala~kim isku{ewima.

ôvek bi o~ekivao da ovakav tunel bazdi na mokra}u i memlu,ali ne - da su me doveli vezanih o~iju, nikada ne bih pogodio u kakvomokruèwu se nalazim. O~igledno se sve ovo odràva na visokom nivoui, verovatno, kao i svemu drugome, poklawa izuzetna pa`wa. Mo`da jeto razlog neuspeha mojih prethodnika; previ|ali su organizovanost isnagu ovda{weg naroda, ukombinovanu sa ko zna kakvim inovacijama ipretumbacijama zabrawene i zaboravqene pro{losti. Verovali su uglasine i zvani~ne proglase koji etiketiraju ovo mesto. A sve ono

{to sam video u ovih nekoliko minuta; prijatan sagovornik, duhovit,inteligentan, izuzetno o{trog ali odmerenog jezika, pristup pro-blematici, tretirawe situacije i terena... sve to umiruje i onespo-kojava jednovremeno.

Izlaz iz tunela doga|a se na velikom prostoru ugaène trave igolemih baraka, o~igledno ovde vlada va{arska atmosfera u tre-

26

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


nucima pristizawa ve}ih grupa; sada nas i{~ekuje samo jednoprevozno sredstvo, ~udna ko~ija s dva kowa; prili~nim naporom voqe

prise}am se naziva ovog drevnog vozila za koje nisam ni slutio da igdepostoji u redovnoj upotrebi, a posebno da }e meni biti na usluzi:fijaker.

Moj pratilac me propu{ta da prvi u|em i kada smo se udobnosmestili, nare|en je pokret. Bila je to ~udna, nesvakida{wa vo`wa uququ{kaju}oj qusci. Put je vodio blagom nizbrdicom kroz retku{umu, ipak nedevoqno retku da bi se razabralo i{ta u daqimprostranstvima.

"[ta èlite prvo?" re~e najednom moj pratilac. "Da probateneki doma}i specijalitet, pi}e, hranu? Sve {to se pri~a o ishranikod nas, ta~no je... recepture i pristupi su pro{lovekovni, sve ononajsla|e, od neojagwenog jagweta do prasi}a od {est kila, sve postojiu ponudi. Rakije od svakog zamislivog vo}a, preporu~ujem malinova~ukao poseban specijalitet... kajmak kakav niste verovali da moè dapostoji..."

"Ne znam. Ne bih...""Neka druga vrsta zabave? [ta }e vas u~initi opu{tenim? Lov,

pravi lov, a divqa~ moè da bude doslovno {ta god zamislite. Kupka uturskom kupatilu sa deset odabranih devojaka, ili dvadeset, samo re-cite, devica, de~aka, {ta god, ne znam {ta je to {to bi vas u~inilosre}nim."

"Mo`da bi kasnije uzeo neku hranu, ni{ta avangardno, par~emesa... ~a{u obi~nog piva, nisam ja za neke eksperimente i

nadogradwe. Radije bih da se drìmo planiranog razgovora i tema kojetreba da pre|emo.""Do{li ste sa spiskom tema? Pretpostavqam da vas ne zanima

na{ eventualni protivspisak."]utim. Bi}e te{ko razgovarati sa ovim iznena|uju}e vis-

prenim ~ovekom. Verovatno nemogu}e isterati bilo {ta na ~istac,posti}i ono za {ta mi mislimo da je napredak. Vrednosni sudovi namse razlikuju, gotovo da mogu da opipam nezainteresovanost za bilo{ta {to mogu da ponudim. Mo`da je ~ovek zaista u pravu ; mo`da bitrebalo da se opustim i prepustim; postizawe dogovora bi svakakobilo veliki plus za mene, ali realno, potpuno neostvariva opcijavredna zanemarivawa.

Pojavquju se ku}e, neo~ekivano male, ra{trkane po prore|enoj{umi; ne{to kasnije i grupice ve}ih zgrada, opet livade, {umarci,ku}ice. Nema nikakvih zasa|enih useva i definitivno nikada u ì-votu nisam video ovoliko prostranstvo neobra|enog plodnog zem-qi{ta.

27

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Re|aju se neobi~ni prizori i ja sam sve za~u|eniji da gotovoni{ta od foto ili video materijala nije procurelo u ostatak sveta;

mogu da izvadim svoj telefon i snimim sve ovo, ali ne ~inim to. Neznam za{to ne ~inim i nije mi jasno za{to niko drugi to nije u~inio...desetine godina, kolone posetilaca, brojna okupqawa.

I onda kupola... jedna od pedesetak koje postoje ra{trkane nateritoriji Srbije; gra|evine od nepoznatog materijala, pre~nika oddva do osam kilometara, potpuno neprozirne za satelitsko nad -gledawe u bilo kom delu elektromagnetnog zra~ewa. Unutra se svedoga|a. Unutra su te naj~uvanije ruske tehnologije koja odràva ovajsvet u mogu}em i prosperitetnom stawu.

Najednom, gledaju}i neshvatqivu konstrukciju qubi~astogodsjaja spoznajem da u svemu ovome postoji neka potpuno nedostupnatajna i da ova malena dràvica, jedino ostrvo izvan celovite Evrope,opstaje ne zbog prkosa ili ponosa, ve} iz interesa koji ne moèmo dadoku~imo ili da spoznamo. Onda je svaki razgovor suvi{an, svakipredlog nepotreban, svaka ponuda neprimerena.

I tako, dok fijaker staje nedaleko od qubi~aste kupole, ja znamda nisam uspeo, da sam isti kao svi prethodnici i, verovatno kao svikoji budu do{li za mnom. Mo`da da virnem u deo tog ~uda, da okusimdeo tog nezaboravnog provoda. Ako je i to uop{te istina. Najednom,uznemiruje me i to {to niko odavde nije doneo nikakve fotografije.To je jednostavno nemogu}e, da za deset godina bude koja desetinahiqada posetilaca i da svi odlu~e da ni{ta ne snime.

Sre}em pogled mog doma}ina i kao da se promenio; mo`da me

izraz lica odao, mo`da samo umi{qam u naplavu panike, mo`da mi~itaju misli... ko }e znati kakva su sve dostignu}a ruske tehnologije,odvojene od Zapadnog pristupa i razvijane sopstvenim kolosekom ve}pola veka. Verovatno smo i wih potcenili, ube|eni da smo dalekonapredniji kao sistem i pravedniji kao dru{tveno ustrojstvo... ovakupola ne moè biti steci{te nekakve povr{ne zabave; ne moè joj tobiti osnovna namena i smisao.

Stojim, rastrzan izme|u èqe da saznam i poriva da pobegnem.Situacija potpuno li~i na poker: plati da vidi{ ili se pokriju{ima. Osvr}em se ka putu kojim smo do{li i poku{avam da procenimkoliko je daleko do superstrade, da li bi me neko spre~avao da sevratim tamo, da li bih na{ao put, imao snage da stignem... voza~ }e

~ekati, ali samo to, samo toliko, stajati na odmori{tu, obema nogamana asfaltu i ~ekati da stignem i da se popnem do wega.

Do|avola, imam sedamdeset osam godina, kome bi bila potrebnasmrt jednog neva`nog starca; `murim nekoliko sekundi, onda os-matram qubi~astu kupolu, deo do tla i dièm pogled u visinu gde sespaja s nebom, onda spu{tam pogled na svog doma}ina i pratioca.

28

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Nalazim se na stotinu koraka od ulaska u kupolu i suo~avam se sanajve}om tajnom na svetu, ali samo stojim... bez snage da delam. [ta }u

videti unutra? Kako }e me spre~iti da istinu o tome iznesem u svet?Po op{tepoznatim podacima, svi koji su ikada do{li ovde i vratilisu se. Normalni, obi~ni qudi... takvi bili i ostali. Ali }ute i nedonose slike odavde, samo se {apat {iri o ludom provodu i provejavaèqa da se do|e ponovo... i ponovo }uti i vra}a bez slika.

Gledam svog doma}ina i govorim mu: "Ti si zapravo u pravu. Mitreba da pitamo vas {ta je to {to biste vi èleli, kakvi su va{iuslovi prikqu~ewa Evropskoj Uniji."

Mladi} se nasmejao, grleno, de~a~ki. "Ali mi ne èlimo uniju;kako niste u stawu da pojmite tako jednostavnu ~iwenicu? Nikadanismo eleli; nikada nismo podlegli pritiscima, nismo u{li u paktni sa kim, nikada... znate iz istorije koliko je bilo pritisaka da sena~ini zajedni~ka dràva svih naroda Balkana, ~ak ste joj i ime dali,Jugoslavija be{e... i mada je to bila najsla|a ponuda ikada, nismo jeprihvatili. Ne razumem za{to smo vam potrebni; putevi i gasovodi sunas obi{li, avioni nas prele}u bez pitawa, nemamo izlaz ni na more,ni na Dunav, ni na Savu ni na Drinu... jedino {to mo`da ima smisla danam otmete to je malo ~istog vazduha i vode, nezaga|enog biqa iìvotiwa neutovqenih hormonima. Ali i to je sve malo, mrvica umoru velike, namre{kane Evrope, jedva da se omastite za jedan obrok.Vi ne razumete nas, mi ne razumemo vas... i tako decenijama ; za{tobismo nastavqali da poku{avamo da se sporazumemo kada nam too~igledno lo{e ide?"

Razgovor kao da gubi smisao. Pogledao sam ka kupoli,neprozirnom quba~astom mehuru nesagledivih dimenzija."Mogu li da zavirim unutra? Zaista me zanima {ta se krije

tamo.""Upravo smo zbog toga ovde. Hajdemo."Kre}emo se ka ulazu u kupolu. Srce po~iwe ubrzano da mi kuca,

ovde nadohvat tajne. Prvi ciq mi je da spoznam sve, drugi da odemodavde, tre}i da razglasim svetu istinu, ma kakva bila... qubi~asto senadvija nad nama i u poku{aju da mu sagledam visove, hvata mevrtoglavica i posr}em. Mnogobrojne ruke me prihvataju i dok `mu-re}ki u napadu lelujavosti poku{avam da shvatim kakve su sadnajednom sve te osobe oko mene, ~ini se da sve prestaje.

* * *

Leìm na ne~em tvrdom, ose}am miris pra{ine i vreline. Imamutisak da je pro{lo mnogo vi{e od tog trena u kome je vrtoglavicaprestala. Imam dosta problema da se setim ko sam uop{te.

29

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Dokle misli{ da se izleàva{, len{tino? Ho}e{ li da testavim na spisak za Sibir, a? grmi glas nedaleko od mene i kao da je ta

vika probila za{titni mehur i pustila buku ka meni, prigu{eniàmor mnogobrojnih glasova i neravnomerne, ali brojne praskovitezvuke odasvud.

Otvaram o~i, bela pra{ina je svuda, tlo od belog kamena i prah ikomadi}i istog. Ustajem naglo i silovito, iznena|uju}e lako; gledamsvoje ruke uvaqane u pra{inu i ne{to nije u redu s wima. Osvr}em se,na dva koraka od mene grmaq sa ogromnim stomakom i ko{uqomnatopqenom znojem, be~i se ka meni i poziva me da radim... vaqda isto{to rade ostali, stotine qudi u belom kamenolomu, sa pijucima ikrampovima, lome komade dragocenog i ~uvenog kur{umlijskog lis-natog kalcita. Gledam svoje ruke i vidim da mi nedostaje burma nadesnoj ruci. Opipavam mesto gde je burma bila, ali nema nikakvogtraga, ruke su mi grube, ~vornovate, nikako moje. Na meni je plavi

kombinezon, isti kao kod svih ostalih, uvaqan u belu pra{inu.Opipavam lice. Dobovawe pijuka, grmaq koji ne{to ho}e od mene i jakoji ne znam ko sam. Najednom imam sna`nu i neizostavnu potrebu davidim kako izgledam. Osvr}em se po dubodolinama kamenoloma; unajnièm delu, poravnanom i prepunom tragova od to~kova, zapaàmkamion... i retrovizor na wemu. Kre}em silovito nadole i dok meprate zbuweni povici i nekontrolisano kome{awe, iznena|uju}ombrzinom grabim ka kamionu, preska~em po tri metra i s lako}omzaobilazim prepreke.

ûvari kamenoloma su me ve} opkolili ali bez namere da pri|u.Nemaju oru`je ali ih ima sasvim dovoqno da nemam nikakvu {ansu. A~ak i da se probijem napoqe, ~ak i sa vozilom do koga sam stigao, ne

znam kuda bih i{ao, gde bih mogao sti}i i {ta bih mogao raditi.Dok mi damara u glavi, ja se bacam na retrovizor i okre}em ga ka

sebi, vidim u wemu lice za koje sam tren ranije pomislio da }e biti tu,lice mog doma}ina i xelata Ogwena. Zamena svesti i uma, to suuradili sa mnom, to rade sa svima; nema ovde nikakve zabave, nikakvogprovoda, nikakvog ludila do zore... moje telo sada hita ka SavetuEvrope da podnese izve{taj, a ja sam ba~en u najstrahotniji deo sveta,da lome}i kalcit do~ekam tre}i milenijum.

Se}am se svojih prvih koraka u ovom svetu, gore u tunelu, kada mise ~inilo da silazim u sam pakao... kakav sam samo optimista bio ;imam mlado telo, verovatno predvi|eno da iskopa koju desetinuvagona kalcita; nekako znam da je ovaj kamenolom verovatno nagrada ida postoje tamo negde, mo`da u dalekom Sibiru rudnici ko zna ~ega nako zna kakvim mestima, te da se treba lepo pona{ati. Odmi~em se odkamiona i podièm ruke: "Sve je u redu", govorim, "upao mi je bio trunu oko, morao sam da ga izvadim... sve je u redu."

Da snimam film, na ovom mestu bih utrnuo sliku i ostavioneprimereno dugo crnilo na ekranu i mo`da uop{te ne bi stavioodjavnu {picu.

30

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zoran Stefanovi}

SLOBODAN, I POMALO

OTPADNIK: BOBAN KNE@EVI}

U SVOM VREMENU I OPUSU

Znate, kwièvnost je ono {to se pi{e, a ne ono {tokriti~ari misle da treba da se pi{e.

(KNE@EVI], 1992.)

Ako... rezimiramo Kneèvi}ev doprinos srpskoj i jugoslo-venskoj kulturi, on ima odre|enu teìnu. Kao pisac je javno prisutanod 1978. godine, prvo pri~ama i novelama

1), a zatim i romanima.

2)

[estostruki je laureat jugoslovenske i srpske nagrade za najboqafantasti~ka dela "Lazar Komar~i}" (pri~e, novele i roman), tedvostruki laureat konkursa "Znaka Sagite" (noveleta i novela). Kaourednik i prire|iva~ zasluàn je za neke od esencijalnih anrovskihantologija,

3)kao i kwièvne ~asopise posve}ene savremenoj svetskoj

fantastici.4)

...

Bele{ka o autoru

Dosad imam objavqenih dvadesetak pri~a i novela, ali svega sapar sam zaista zadovoqan. Od 1984. do 1988. imao sam pauzu u pisawu(zbog izdava{tva) i tek sam sada kona~no prona{ao snage da neke odsvojih najboqih ideja preoblikujem u dela. (KNE@EVI], 1992.)

Kao {to je istaknuto, SLUTWA ANDROIDA nije izbor "najboqeod Kneèvi}a", niti bi time ispunila glavni zadatak koji smo jojpostavili. Ovo je prosto "Kneèvi} kakav je zaista bio". A taj sestalno mewa, jer su i on i ostali istog nara{taja tek sad u svomnajzrelijem delu stvarawa.

Me|utim, smatramo korisnim ovaj odre|eni napor da se detaqnoi otvorenih karata sistematizuje i predstavi jedan li~ni opus, a

31

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


zatim i da se daju barem preliminarna zapaàwa o wegovimosobinama, koliko god iz ograni~ene vizure kolegijalnog pera. Po

takvoj neskrivenoj te`wi da bude i podrobno i analiti~ko, SLUTWA ANDROIDA je i prvo takvo izdawe bilo kojeg pisca osniva~kegeneracije "Lazara Komar~i}a" i "Znaka Sagite". Velika }e namradost biti ako na primeru drugih srodnih autora ovakav manir pre|eu izdava~ki obi~aj.

Po{to od pisaca koji su debitovali u kasnoj SFRJ sada imamoSkrobowin i Kneèvi}ev pripoveda~ki opus sabran, a Baki}ev naputu, daqi prioritet bi sigurno bili obimni, nefiltrirani,izboriRadmila An|elkovi}a, Zorana Jak{i}a, Vladimira Lazovi}a,Dragana R. Filipovi}a, Qiqane Praizovi} i drugih, ali dobro op-remqeno bibliografskom i biografskom gra|om. Za slede}inara{taj, onaj koji je debitovao u SRJ i koji se vi{e pojavquje nakonTAMNOG VILAJETA 3 (1993), stvari ~ak ni danas nisu jasne, jer imamonesazrelu situaciju nedovoqne objavqivanosti mnogih zanimqivihpojedinaca ili ~ak prekida spisateqskog kontinuiteta, kao i skoronikakvo ozbiqnije kriti~ko i uredni~ko sme{tawe u {iri kontekst.

Problem ovakvih "belina", hijatusa u kolektivnom pam}ewu isamosvesti, jedan je od osnovnih problema svake kulture. Isto vaì iza problem realizovawa li~nih potencijala u trusnim vremenima ina trusnim podru~jima. Sâm Kneèvi} je to prokomentarisao naprimeru Lazara Komar~i}a i Dragutina Ili}a, ali ne moèmoprenebre}i jedan dubqi ton koji u wegovim re~ima odslikava i senti-ment nove srpske fantastike prema sopstvenom dru{tvu:

Ako si bio pisac u to vreme i ako te Skerli} nije voleo, ti sibio u startu unaza|en. A Skerli} nije voleo fantastiku i tu je krajpri~e, i {to se ti~e ove dvojice i jo{ nekih autora. Mi sadapronalazimo rukopise Dragutina Ili}a i moèmo da vidimo koliko

je taj ~ovek bio zreo kao pisac i ispred svog vremena. [...] Problembelina je zapravo nere{iv, jer mi sada, sa distance od pedeset ili stogodina, prakti~no nemamo mogu}nosti da predvidimo {ta bi sedogodilo da je neko, za koga sada vidimo da je imao potencijal, taj svojpotencijal i iskazao. Pisci su ponekad skloni malodu{nosti i daukoliko ne postignu uspeh po~etnim delima, odustanu od daqegstvarawa. Neki opet, nastavqaju da pi{u i iznalaze na~ina da buduobjavqeni bez obzira na otpor sredine. Dakle, mi sada retroaktivno

moèmo da vidimo {ta su radili "uporni" pisci, a oni koje je ìvotodneo na drugu stranu i od kojih imamo tek poneku genijalnupripovetku, zapravo su zauvek izgubqeni. Tako je svaki poku{aj re-konstrukcije davno pro{log vremena osu|en na neuspeh. (KNE@EVI],

2000.)

32

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


***

U slu~aju Bobana Kneèvi}a, pojava SLUTWE ANDROIDA jeresetovawe situacije i skidawe okova. Jo{ jedna uspe{na doku-mentaciona obaveza. I to je prosto to.

Sada kada su rane pri~e skucane i skori~ene pod jednu riknu,neka autor baci kqu~ od svojih lagumâ i otperja svuda gde je wemuli~no }ef, gu{t, plezir, benefit i trip.

Ili ve} kako bi se u teku}em novogovoru moglo re}i: bitislobodan.

(Beograd, avgust-oktobar 2003)Ovo je mali odlomak iz teksta

1) U periodici: GALAKSIJA, EUREKA, EMITOR, SIRIUS, VIDICI, GRADINA,

KWI@EVNA RE^, RE^, SVESKE, POLITIKIN ZABAVNIK, ORBIS .

2) SMRT NA NEPTUNU, Dnevnik 1986; CRNI CVET, Prosveta, 1993 i ÔVEK KOJI JEUBIO LEPTIRA, SKC, 1996.

3) Devet izbora svetske fantastike MONOLIT, ~etiri izbora srpske i eks-Jufantastike TAMNI VILAJET, hrestomatije NOVA SRPSKA FANTASTIKA, kao i temata"Fantasti~na re~" u KWI@EVNOJ REÎ.

4) ALEF,PERPETUUM MOBILE, ZNAK SAGITE, uz prozin EMITOR koji je dugo ure|ivao.

33

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Priredio Pavle Zeli}

BOBAN KNE@EVI] - MONOLIT

SRPSKE FANTASTIKE

1. Ko je Boban Kneèvi}?

Dr Zoran @ivkovi} (pisac i izdava~):Ve} tridesetak godina Boban Kneèvi} stoèrna je figura

srpske nau~nofantasti~ke i fantasti~ke scene. Wegov doprinos uis-tinu je vi{estran. Kao izdava~ objavio je mnoga kapitalna dela, a"Znak Sagite" jedini je autenti~ni SF/F ~asopis koji smo imali na

ovim prostorima. Osim toga, uzimao je kqu~nog udela u gotovo svimànrovskim zbivawima, a wegov vebsajt postao je epicentar okup-qawa qubiteqa svih oblika fantastike. Kona~no, premda nipo{tona posledwem mestu, mora se odati priznawe i Kneèvi}evomkwièvnom stvarala{tvu. On je jedan od retkih doma}ih autora kojisu objavqeni na engleskom jeziku i dobili sjajne kritike. Prava je{teta {to Kneèvi} nije na{ao vi{e vremena za pisawe.

Miodrag Milovanovi} (esejista i teoreti~ar SF-a):Boban je, pre svega, jedan od retkih qudi koje mogu zvati svojim

prijateqem. Pomalo neobi~nim, istina, ali mo`da najbliìm kogaimam...

Ilija Baki} (prozaista, pesnik i urednik):

Kao i za sve druge i za Bobana vaì princip 'ra{omonijade'odnosno svako ko ga poznaje ima svoju li~nu verziju Bobanovog lika idela.

U mojoj je Boban jedan iz malog bratstva 'bra}e po peru' komenadam se (ili samo umi{qam) i sam pripadam.

34

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ratko R. Radunovi} (pisac i esejista iz Podgorice): Drago mi je {to Boban kona~no ulazi u prvi plan - ne~ega.

Odavno prièqkujem wegovu prvu solo-zbirku pri~a, me|utim kada segod raspitam o tome on ili ne odgovori na PM (privatne poruke naforumu za one neupu}ene), ili odgovori na neko nikada postavqenopitawe sa zaka{wewem od 3-4 nedjeqe. Kako god bilo, jednostavno neznam ni{ta eksplicitnije pozitivno da napi{em o wemu, iako sam gapar puta vidio, imao priliku da mu stisnem ruku, ~ak mu i upoznamporodicu.

Vladi mir Vesovi} (strip autor):[aqivxija. Vladi mir Lazovi} (pisac i predsednik kluba "Lazar

Komar~i}"):Bobana sam upoznao, ako ne gre{im, 1987. godine: te godine imao

sam roman objavqen u ediciji SF-X-100 (pod imenom Valdemar Lejzi!)i pri~u "Sokolar", koja je dobila i neke nagrade... Tek, jedne ve~erizazvonio je telefon, i neko je upitao: "Da li je to pisac VladimirLazovi}? " Kad vas ovako oslove, te{ko da moète da odbijete ono {tosledi. A sledio je poziv da do|em u klub qubiteqa fantastike "LazarKomar~i}"... Vlasnik neodoqivog glasa bio je Boban Kneèvi}.Ideja je bila da se svi oni koji stvaraju ne{to u SF, okupe u ovomklubu.

Kako reko{e u filmu "Kazablanka" - bio je to po~etak jednogdugog prijateqstva.

Da ne bude dileme: SF u Srbiji danas sigurno bi druk~ije

izgledala (ako bi uop{te postojala), da nije bilo Bobana Kneèvi}a.Jer, SF almanah MONOLIT, SF edicija TAMNI VILAJET, SF~asopis ZNAK SAGITE (i odavno uga{eni ALEF), bez obzira ko-liko neredovno izlazili - ~ine osnovu nau~ne fantastike u Srbijidanas, i mi moèmo da razgovaramo kako da ovo stawe popravimo,u~inimo ovo ili ono... Ali bez vizije, energije i inata ovog ~oveka,mislim da danas ne bi bilo ni~ega, ili skoro ni~ega!

Da objasnim: gospodin Zoran @ivkovi} je sa edicijom PO-LARIS u~inio mnogo (a startovao je pribli`no kad i Kneèvi}):{tampao je romane svetski poznatih autora, poput Klarka i Asimova.Boban Kneèvi} je u MONOLITU objavqivao pri~e odli~nih, aline toliko izvikanih autora... a u TAMNOM VILAJETU dao je {ansu

doma}im autorima fantastike (usudi}u se da kaèm, i neke moje pri~etu su objavqene).

Danas moèmo da razgovaramo o tome da li je Boban vodioizdava~ki posao poput kauboja - verovatno jeste. Ali bez wega, uop{tene bi bilo isto. I - bez wega, sigurno bi bilo mnogo, mnogo mawefantastike.

35

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dejan Ogwanovi} (esejista, kriti~ar i pisac): Boban je kontroverzna li~nost, podjednako voqena i omraèna,

ponekad istovremeno, od strane iste osobe. Ume da bude zajedqiv igrub, i mnogi ne umeju da vide i zale|inu te strategije provokacije.Zbog toga je, na àlost, od sebe i oterao neke kvalitetne qude nedo-voqno jakih ivaca, ili druga~ijeg smisla za humor od Bobanovog.

Uro{ Petrovi} (pisac): Boban Kneèvi} je babaroga u svetu kwiga i ~asopisa u kojima

ona postoji. Goran Skrobowa (pisac, predvodilac i izdava~): Izdava~, urednik i pisac nau~ne fantastike, ~ovek koji je

osamdesetih i devedesetih zaduìo qubiteqe ànra aktuelnim irelevantnim kwigama za koje drugi izdava~i SF-a nisu imali sluhaili znawa. Trenutno to isto radi sa stripovima.

Zoran Stefanovi} (pisac, dramaturg, urednik projekta"Rastko"):

Anarhista. Bezbo`nik. Deùrni oponent i kontra{. Jugo-sloven. Mu~iteq Srba i drugih Hrvata. Sve su svemu: tiranin saqudskim likom i narodni dobrotvor.

Aleksandar Markovi} (pisac i prevodilac):U pozitivnom smislu Ri{eqe na{eg fantasti~nog izdava{tva. Dragan R. Filipovi} (pisac): Ko objasni tajnu silu koja goni qude da urade velike stvari bez

koristi ili na svoju {tetu, razre{io je i onu malo ve}u: za{to se, doklinca, svet ve} nije raspao?

Ko je kadar da se vrati bar ~etvrt veka kroz vreme i po{teno sepriseti praznine, koju ispuweno{}u danas nazivaju, prepozna}ekoliko su kumovi potezi bili vanvremenski, koliko su opredelilipravac u kom se neke sitne stvari danas kre}u.

Najboqi opit je pore|ewe, recimo, Tamnog vilajeta 1 sa bilokojom cuclom, bilo koje boje (svaka je dobra ako je crvena) kroz koju senacija la`nim mlekom dojila. O laàma da ne govorimo. Sre}om, Bo-ban nije svetac. Nagonski poznaje neizvesnost tog puta; malo, malo, pakao potre svoje veliko delo. Ako bude kakva istraga qudi koji sunastojali da makar malo svinu {ine kojima tutwi mo}ni voz ludaka,on }e stati preko: kad on sebe ocrni, nema posla za komesare.

Ima divnu osobinu da poslu{a pametan savet. Deceniju-dve

po{to ga dobije i nakon {to ga ocrni i obesmisli savetodavcu.

36

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


2. Boban pisac

Miodrag Milovanovi}:Vidite, kod nas u klubu, u svoje vreme, a pomalo toga se zadràlo

i danas - vidite samo ju~era{wu raspravu u klubu - kad bi neko traìomi{qewe o svojoj prozi - on bi je i dobio. Kad me pitate o Bobanu kaopiscu, imajte u vidu da sam prema wemu stroìji nego prema bilo komedrugome, jer verovatno mu èlim boqe nego bilo kome drugome kogaznam od pisaca. Boban nije ro|eni pripoveda~, na na~in na koji je toHarlan Elison ili wegov kum Fipa - da uzmu telefonske imenike ivozne redove i od wih naprave {tivo od koga ne moè{ da seodmakne{. Boban je, pre svega, radnik - ~ovek koji promi{qa svojekwige - koji radi na wima teè}i da istera najvi{e {to moè...

Ono {to dana{wim piscima nedostaje je ose}aj kada kuca{ napisa}oj ma{ini i kada mora{ dobro da promisli{ svaku re~ da ne biprekucavao stranice. Sa copy-paste i delete tasterima mnogo je lak{e imnogo teè...

Ako me se}awe ne vara, Boban je, kada je po~iwao da pi{e,napisao nekoliko klasi~nih SF romana, ali tako {to je svaki od wihnekoliko puta prekucao od po~etka do kraja - i nikada ih nijeobjavio... Se}am se i bezbrojnih verzija wegovih kratkih pri~a koje jeobjavqivao u SIRIUS-u.

Ono {to ja volim kod Bobanove proze je upravo ta pro-mi{qenost, ta zaokruènost ideja. Kada uspe da to spoji sa preciznim

jezi~kim izrazom - {to nije uvek slu~aj, onda dobijamo veoma dobar

rezultat. Roman "Crni Cvet" je najboqi dokaz za to. Ako bih izdvajao neke pri~e do kojih mi je stalo, od starih pri~a

bila bi to No} koja ne}e do}i, iz devedesetih Hoda kao ~ovek, a oduslovno re~eno novijih pri~a, iako je i ona preko deset godina stara -Dolina neupaqenih sve}a.

Ilija Baki}: Ozbiqan pisac. Sklon eksperimentu: {eta kroz teme, nije se

ukalupio ali nema ga ~esto u novim radovima, {to je {teta. Radmilo An|elkovi} (pisac): Zapu{ten. Pre nego {to je formiran kao pisac zapo~eo je sa

aktivnostima koje su ga blokirale kao pisca. Ratko R. Radunovi}:

Iako sam Bobana kao pisca tek bio upoznao, na wega, s ove bande,gledam sa velikim simpatijama, na mahove umije covjek da bude skoromagi~an, dok i daqe drìm da nikada ne}e prevazi}i generalni utisak{to je stvorio "Crnim cvetom", osim ako makar na jedan trenutak nekrene svojevrsnom stranputicom. Da pojasnim: Mislim da je isuvi{eispolitizovao sebe u posqedwe doba, i to svoje nacionalno osje}awe

37

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


neskriveno ubacuje u svoja djela, {to moè imati dvojaku funkciju, dapo~ne da se ponavqa i da eventualno klone literarnom du{om i

postane, ne znam... pseudo- anrovski Dobrica ]osi}, mo`da.Najgore u svemu je to {to on, kao takav, nije unikatan po pitawu

svojega slova; mnogi dana{wi autori trude se ostaviti nacionalnitrag u svojim djelima. Ne kaèm, naravno, da je takav postupak iolebez smisla, ako djelo zaista posjeduje kvaliteta, no takvom djeluobi~no - makar kod nas, koliko sam imao prilike da vidim - prijeti dasvojevremeno postane nadasve monotono. Ipak je Boban ànrovskifanatik (ili samo ja tako volim da mislim), a ànr, i to ne rijetko,veoma lako moè dose}i nedosti`ne visine u kwièvnom kanonu bezmnogo simbolizma. Najesencijalnije je, dakako, da Boban ima svoj glas,odn. slovo, kao {to sam ve} rekao: na mahove i te kako magi~no.

Na nekom ZS konkursu, kao jedan od sudija, wegova nevjerovatnapri~a bila je jedina kojoj sam ve} od petog-{estog pasusa znao imeautora. Nije posjedovala konvencionalnog zapleta ali je zato iza sebeimala ~ovjeka koji zna {ta èli da kaè i, najbitnije, na koji na~in.

A tvrdim da upravo to pravi razliku izme|u entuzijaste & pravogpisca. Glupo bi bilo da ga se pamti po tome kako je zaduìofantastiku u Srbiji, odn. na Balkanu, zar ne? Ko se uostalom vi{esje}a toga?

Vladi mir Vesovi}:Zabavqa~. Vladi mir Lazovi}:Slu~aj je hteo da Boban i ja startujemo kao pisci na istom

konkursu (almanah ANDROMEDA, iza koga je stajao ~asopis GA-LAKSIJA), tamo negde krajem sedamdesetih godina pro{log veka -kako god pogledam, Bobanove pri~e uvek su mi pred o~ima! Imao jevi{e energije od mene, zato je wegov spisak objavqenih naslova duì.Mislim da je najboqi u pri~ama koje se de{avaju ovde, na na{emterenu. Paradoksalno - nekoliko najboqih pri~a jo{ nije objavio(imao sam privilegiju da ih ~itam kao ~lan nekakvih ìrija...) Da neduìm, roman CRNI CVET (Bobanova varijacija teme o Ba{--êliku), po meni spada u nezaobilazna dela doma}e fantastike. Da lisam u pravu - prosudite po tome, {to se englesko izdawe ovog romanasasvim dobro prodaje u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i VelikojBritaniji. Danas je mogu}e da srpski pisac objavi fantasti~ni roman

u Americi - kada smo po~iwali, ranih osamdesetih, ovo nam jeizgledalo najfantasti~nije od svega!

Dejan Ogwanovi}: Imaju}i u vidu obim wegovog opusa, nemam dovoqno opseàn

uvid za legitiman sud: ono {to sam ~itao (nekoliko pri~a, i roman

38

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


CRNI CVET), vredno je po{tovawa. Ipak, ne verujem da }e ubudu}nosti ostati upam}en pre svega po svom pisawu.

Uro{ Petrovi}: Mislim da je ono {to sam do sada pro~itao - vrh. [to je jo{

zanimqivije, taj izraz se u ovom slu~aju moè odnositi i na vrhledenog brega.

Goran Skrobowa:Uvek prepoznatqiv, osoben prozni glas. Nadma{io sebe

romanom "Crni cvet."Zoran Stefanovi}:@e{}i nego {to se misli. Kompleksniji nego {to ga poznajemo.

Treba samo sa~ekati da opet iza|e iz laguma, {to mislim da }e sedesiti brzo.

Aleksandar Markovi}:Sve {to je Boban pisao daje za pravo da se kaè da je to jedan

ma{tovit pisac i da je kada ho}e izuzetno plodan pisac. Nikada nijeimao problema da smisli pri~u i da je napi{e, za razliku od mnogihdrugih. Li~no, nisam ~itao mnogo od wega ali, da sam mu recimo vodiokwièvnu radionicu, zamerio bih da wegovom pisawu nedostaje dobralektura, a ako ne lektura, onda razgovor o tome {to je hteo da napi{e.

Dragan R. Filipovi} (odgovori na pitawa 2. 3. 4.):Stvarno je {teta {to se Boban nije rodio kao trojke. U svakoj

od delatnosti umeo je da povu~e i zastra{uju}e zvu~i ideja da seposveti samo jednoj kako ume: svom snagom. Ako misli da do|e do ciqaguraju}i sav taj front, mora ìveti bar koliko ja nameravam. Ako

uspe ranije, radova}u se. [to zbog kuma, {to zbog polutalenata iserowa. Opet, da se nije upleo u trojstvo, ne bi bio motivacija zaneformalnu i nejedinstvenu grupu autora i mnoge pri~e ne bi bilenapisane. Da ga preduhitrim: u pravednom otporu kanonizaciji, re}i}e: "Nikakva {teta".

3. Boban urednik

Miodrag Milovanovi}:Kad je bio mali, Boban je nesvesno upao u kazan sa talentom za

uredni~ki poziv. Ja ne znam ~oveka koji ima boqi ose}aj kada pro~itapri~u da kaè {ta s wom ~initi. [teta {to u ovoj zemqi qudi

naj~e{}e ne koriste svoje talente. Po mom mi{qewu Boban ga je samodelimi~no iskoristio, iako je i to zna~ajno vi{e nego {to je ikodrugi uradio u ovoj zemqi u oblasti uredni{tva SF-a, a sasvimverovatno i mnogo {ire.

Ako je do faktogafije: Bio je urednik Emitora, zatim Alefa,edicije X-100 SF (delimi~no), Perpetuum mo bile-a, Tamnog vilajeta...

39

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ilija Baki}: Najva`niji ovda{wi urednik, barem kada je u pitawu doma}a

nau~na i srodna fantastika. Imao je poverewa u doma}e autore i{tampao je ih u svojim izdawima, u nekoliko tomova "Tamnogvilajate", u "Alefu" i "Znaku Sagite", u antologiji "Nova srpskafantastika", proteìrao ih u "Politikinom zabavniku" i drugim~asopisima, i sve to u vremenima kada je otpor prema ànrovskojliteraturi (pa jo{ i doma}oj) bio ogroman. Da nije bilo wegovog radamnoge stvari po pitawu doma}e nau}ne fantastike ne bi bile ovde gdesu sada.

Radmilo An|elkovi}: Verovatno wegova najzna~ajnija aktivnost. Kao urednik je

godinama pokrivao prostor koji je Dr Zoran @ivkovi} potpunozapustio ili ignorisao. Omogu}io je ~itaocima sa srpsko-hrvatskog

jezi~kog prostora pristup SF literaturi tada za nas nepoznatihstranih autora, aktivirao niz prevodilaca i dosledno podràvaodoma}e autore, bez obzira {to ga je ta aktivnost li~no raubovala.

Vladi mir Vesovi}:Diktator. Vladi mir Lazovi}:Definitivno, Boban Kneèvi} ima uro|eni talenat za

urednika SF izdawa. Ponekad mi se ~inilo da mnogo boqe ekonomi{etu|im tekstom, nego sopstvenim. Vrlo precizno bi odredio {ta trebapoja~ati u pri~i, a {ta predstavqa balast... U mom slu~aju, za dve -trimeni izuzetno va`ne pri~e ("Veliko vreme", "Preko duge"...) po{to je

pro~itao prvu verziju, traìo je da u~inim odre|ene, mawe izmene.Naterao sam sebe da prigu{im ego, i u~inim ta~no ono {to je traìo.Uspeh tih pri~a pokazao je da je bio apsolutno u pravu!

Dejan Ogwanovi}:Boban je odli~an urednik: uvek je imao dobar wuh, i{ao ispred

svog vremena, umeo da odabere dobre saradnike za ono {to sam nijeznao ili umeo, i to se i vidi, kako u naslovima koje je objavio u ediciji"Znak Sagite", tako i u nenadma{nim Monolitima, i u bogatom,odli~nom sadràju magazina "Alef" i, naro~ito, "Znak Sagite".

Uro{ Petrovi}:Bio je moj prvi urednik i nisam u stawu da budem objektivan u

vezi sa odgovorom na ovo pitawe... (za vreme ~itawa prethodne, kao i

naredne re~enice, molim da se u pozadini prizove i zamisli melodijaiz serije "Grlom u jagode")

Goran Skrobowa:Ulagao ogroman napor i sredstva u ure|ivawe i izdavawe

ànrovskih ~asopisa ("Alef", "Perpetuum mo bile", "Znak sagite").Mnogim mla|im pregaocima ukazao {ansu i omogu}io im da objave

40

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


prve pri~e, kritike, eseje i stripove. Mada stasom vi{e li~i na \okuBala{evi}a, moglo bi se za wega pre re}i da je Dositej srpske nau~ne

fantastike.Zoran Stefanovi}: Znatièqan, drzak, kreativan, ~esto divqa~ki intuitivan.

Jedino {to komunista i novobeogra|anin u wemu ume i da vas nabodeglavom, pa ne zava|ajte kavgu ako ste slabiji.

Aleksandar Markovi}:Bobanu moramo da zahvalimo za xinovski doprinos koji je dao

na{em izdava{tvu. Imaju}i to u vidu, sve ono {to ne volimo kod wegakao izdava~a ili {to smatramo pomalo sebi~nim se moè opravdati

jer se ve}i deo svoje karijere sam snalazio u onome {to je ra dio. Nijelako iveti od fantastike i od izdava{tava i ~ovek mora ponekad dadonosi odluke koje drugima ne moraju uvek da izgledaju logi~no ipreporu~qivo.

4. Boban izdava~

Miodrag Milovanovi}:Boban nije prvi koji je kod nas pokrenuo privatno izdava{tvo

SF-a - bio je to Zoran @ivkovi}, a mislim da je ne{to pre wega iliparalelno sa wim krenuo je i Branislav Brki} (edicija Zoroaster).

Ali MONOLIT, prvo Bobanovo izdawe, iz 1984, predstavqalo jeprekretnicu u doma}em SF-u. Naime, tada se na SF sceni pojavqivalaplejada mladih autora (Martin, Gibson, Sterling, Kard, Vilis,

Brajant, Varli) koji su, uz neke stare asove (Elison, Silverberg,Ursula Legvin...) zna~ajno podigli kvalitet SF-a i pribliìli gamatici kwièvnosti. Tako|e, "Monolit" je bio zna~ajan jer jepredstavqao mesto gde su se objavqivale najboqe novele, koje zbogduìne nisu ~esto pronalazile put do drugih izdawa (pre svega,"Siriusa", itd.)

Druga stvar, koja sasvim sigurno po va`nosti predstavqa prvu(odgovor na pitawe broj 7) jeste ~iwenica da je Boban u posledwihdvadesetak godina jedini izdava~ koji je sistematski negovao doma}unau~nu fantastiku. U svojim izdawima (pre svega "Tamnom vilajetu")ali i ~asopisu "Znak Sagite", "Monolitu", nekim antologijama itd.Boban je iskqu~ivi "krivac" {to je srpska fantastika dostigla

zna~ajan nivo kvaliteta... Ilija Baki}: Nezaobilazan. Almanah "Monolit" je bio otkrovewe sjajnih,

novih (barem za ovda{we prilike) ideja i vizura. On je ovde detaqnopredstavio 'novi talas' i ono {to je izgra|eno na tim temeqima. Ukwigama edicije "Znak Sagite" ~itaoci su dobili dela Zelaznija, Di-

41

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


lejnija, Dika, Silverberga... bez kojih se savremena nau~na fan-tastika ne moè zamisliti.

O kwigama doma}ih autora sam ve} govorio.âsopis "Znak Sagite" je, u ovoliko brojeva koliko se pojavilo,

nezaobilazan za sve ovda{we fantasti~are, {to pisce {to ~itaoce. Radmilo An|elkovi}:Od svih karakteristika jednog izdava~a imao je jedino

briqantan koncept. On je sadràvao dela nagra|ivanih ameri~kihautora (Hugo i Nebula), povremeno i evropskih autora ako bi na{aovoqnog prevodioca (francuski ili ruski) i doma}ih autora koje jeselektirao kroz interne konkurse dru{tva "Lazar Komar~i}".Raspolagao je sa najpotpunijim popisom svih kupaca bar jednog SFdela u biv{oj Jugoslaviji {to se raspalo raspadom SFRJ. Izdava~kupolitiku je vodio u tri pravca materijalizovanih kroz robusnuediciju "Monolit" sa delima dominantno stranih autora, ne{tosuèniju ediciju "Tamni vilajet" sa delima iskqu~ivo doma}ihautora i ~asopisnom periodikom "Znak Sagite" i "Alef" (formalnokao urednik, ali sa ingerencijama izdava~a). Wegove stale izdava~kekarakteristike su vi{e anegdotske nego stru~ne. Nepouzdan urokovima, do na dan pre {tampe spreman da izmeni sadrìnu izdawa(samo je ilustrator bio sigurno poznat, ali ilustrator nije mogao dabude siguran koja }e ilustracija biti upotrebqena), "operisan" odkomercijalne strane izdawa.

Vladi mir Vesovi}:Graditeq.

Vladi mir Lazovi}:Ve} sam nabrojao ve}inu Bobanovih izdawa... ûdno, ali bez

obzira na posao kojim se bavim, beletristiku ~itam samo na srpskom ane na engleskom. Da nije bilo "Monolita" i "Znaka Sagite", pitawe jeda li bih uop{te ~itao ne{to od Harlana Elisona, Xona Kesela,Xonatana Kerola ili ranih radova Xorxa Martina i Dena Simonsa...Kada Boban kaè: "Da nije mene, {ta biste vi ~itali ?! ", u tome imaneke istine!

Dejan Ogwanovi}:Kao izdava~, Boban je imao uspone i padove. Poznat je po dugom

~ekawu na neke naslove, po raznim problemima koji idu uz privatnoizdava{tvo i po ne uvek najspretnijom distribucijom i reklamom.

Ipak, uvek se trudio da ispo{tuje obe}ano, makar i sa zaka{wewem, imakar i na svoju {tetu. U svakom slu~aju, na poqu SF izdava{tva,mislim da zauzima 1. mesto po kvalitetu objavqenih autora i naslova,i pred tom ~iwenicom sve ostalo su nebitni detaqi.

42

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Uro{ Petrovi}: Bio je moj prvi izdava~ i nisam u stawu da budem objektivan u

vezi sa odgovorom na ovo pitawe... Goran Skrobowa:Kwige iz edicije "Znak sagite" i deset monumentalnih almanaha

"Monolit" ostaju kao ogromno Bobanovo zave{tawe istoriji SFizdava{tva u Srbiji. Profilisanost wegovih izdawa dosta togaduguje i ~iwenici da je Boban oduvek bio spreman da prihvatisugestije drugih i podrì nove trendove u fantastici.

Zoran Stefanovi}:Prometej realnog socijalizma i posthladnoratovskih vremena,

koji je u nekim periodima izlagao svoju xigeru da bude kqucana. Alina kraju se ta muka uvek isplati.

Aleksandar Markovi}:Treba samo pogledati koliko je toga {to je on izdao i da je to

dovoqan odgovor.

5. Zajedni~ki doìvqaj ili anegdota o Bobanu

Miodrag Milovanovi}:Bilo je toga dosta... Doìvqaji sa kolima kojima je uvek ne{to

nedostajalo... odre|en broj brzina, i sl. Pri~e o wegovom "sluèwu"vojnog roka su legendarne...

Ilija Baki}: Rado se se}am wegovoj pewawa po prozorima stare sale u Domu

omladine u poku{aju da, na jednoj nozi, uslika {to vi{e prisutnih nasastanku kluba "Lazar Komar~i}".

Radmilo An|elkovi}: Na ovu temu se moè napisati posebna kwiga. Ovde }u pri-

loìti samo jednu anegdotu. Osamdesetih godina smo se wegovimkolima vra}ali sa nekog SF skupa u Zagrebu ili Qubqani. Sedeo samkraj wega, a pozadi je bio Slobodan ]ur~i} i sigurno jo{ neko. Pribrzini od preko 100 km/~, iznerviran lo{e zatvorenim vratima,zamolio me je da mu pridrìm volan i stavim nogu na gas. Ne znam {tasam mislio kad sam pristao ili nisam imao vreme za razmi{qawe.Poslu{ao sam ga, a on je otvorio vrata, gotovo potpuno se izvukaonapoqe i neko vreme se zamajavao bravom vrata.

Vladi mir Vesovi}:Ima ih, i nema ih. Vladi mir Lazovi}:Nije ba{ lak kao prijateq. Kad pomislim na wega, prvo {to mi

padne na pamet je - drì re~. Davno, krajem osamdesetih godinapro{log veka (drugo vreme, druga zemqa...) oti{ao sam sa suprugom na

43

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


SFERAKON, konvenciju qubiteqa SF, u Zagreb. Odseli smo uhotelu za koji se ispostavilo da je u me|uvremenu u~etvorostru~io

cenu no}ewa. Onda u gradu sretnemo Bobana, koji nam kaè da je umnogo jeftinijem (a dobrom) hotelu, i da u wemu ima jo{ mesta, {to jeproverio na recepciji! Elem, on ode da nam rezervi{e sobu, a mi daotkaèmo na{ hotel... Stièmo u wegov hotel - da bi nas obavestio dase situacija promenila u posledwih sat vremena, slobodnih soba vi{enema, ali ni{ta zato - on }e nam prepustiti svoju sobu, a sam }e se ve}sna}i - {to zna~i da }e spavati na klupi u parku... Naravno da mu tonismo dopustili - zavr{ilo se tako da smo se spakovali svi u wegovusobu (ilegalno), ali, preìveli smo!

Uro{ Petrovi}: Jednom prilikom, na samom praskozorju na{egpoznanstva, poslao sam mu jedan svoj SF crte` u nadi da bi ga Bobanmogao objaviti u nekom od svojih izdawa. Sa nestrpqewem samo~ekivao odgovor.

"U vezi sa objavqivawem tvoga "crteà", najiskrenije se nadamda si se zajebavao...", bilo je sve {to je pisalo u odgovoru.

Goran Skrobowa:Ovo zapravo nije anegdota, ali jeste jedan od momenata koji je

dosta uticao na moje aktivnosti u "Komar~i}u." Kada sam prvi putsreo Bobana u klubu, zanosio sam se time da se bavim ilustracijama icrtawem stripova. Objavio je jedan moj "crte`" Konana u "Emitoru" itako definitivno stavio ta~ku na sve daqe ambicije koje sam u tompogledu gajio. Otad sam se okrenuo pisawu.

Zoran Stefanovi}:

Za 15 godina saradwe nakupile su se ~itave epopeje doga|aja, aneki od wih su bili me|u najbitnijima i u mom ìvotu. U par te{kihsituacija wegova ki~ma je nosila i sve nas druge. To mi je ~estoostajalo upe~atqivije, nego ono {to smo stvarali.

A anegdota ima na pretek, poput onog kada nam u komplikovanimokolnostima svima logi~ki dokaè da je "matematika ~udo", a onda odei uradi ne{to tre}e.

Aleksandar Markovi}:Moj najja~i utisak su prilike kada me je on vozio kolima. Jednom

kada me je selio, drugi put kada smo se vozili iz grada i doìveli sa-bra}ajnu nesre}u. Ako ikad sednete u kola sa wim o~ekujte da vam budeu namawu ruku zanimqivo.

Dragan R. Filipovi}: Meni su najdirqivije situacije u kojima precizni Boban do-

kaè da leèrni pristup vodi samo u propast, a onaj odozgo pogleda.Recimo:

No}, sankcije, benzina niotkud. Re{en sam da vozim za Uìce, avreme curi; prodavci fla{iranih derivata su se povukli na po~inak.

44

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Kum grdi, pokazuje mi gde da skrenem, ne bi li zatekli JednogProdavca, ali skre}em do Ninovog studija. Pijem kafu, Boban

prorokuje mini apokalipsu. "Polako, kume, sve stièmo", kaèmpovremeno i palim duvan. Kad je bio popuno uveren da ne}u sti}i ni doPetlovog brda, na otvorena vrata studija ulazi tip sa golemom kantombenzina. "Da ne treba goriva? Jevtino je..."

6. ime vas je zaduìo, a kad vas je najvi{e iznervirao?

Miodrag Milovanovi}:Najvi{e me je zaduìo, paradoksalno, jednom svojom kritikom.

Negde sa dvadesetak godina, jedno vreme sam ìveo u ube|ewu da i jamogu da budem pisac kao neki drugi iz kluba. Tako sam celo letoproveo pi{u}i jednu relativno dugu pri~u - dvadesetak stranica, sasve istraìvawem u Narodnoj biblioteci, i sli~nim glupostima, dabih je, ispoliranu, dao Bobanu na uvid i mi{qewe. Ono {to mi jerekao uglavnom nije za prepri~avawe, ali su{tina je da mi jehirur{ki precizno ispri~ao {ta tu nije dobro i ukazao mi da je boqeda se manem }orava posla, da radim ne{to za {ta sam talentovaniji, ada od ovoga se ne}u 'leba najesti.

[ta me je najvi{e iznerviralo? Te{ko je re}i - ja imam osobinuda od qudi malo o~ekujem, a i da otprilike mogu da ocenim {ta od kogamogu da o~ekujem i da se mnogo ne jedim {to ne dobija vi{e. Boban imaosobinu da qude retko zove bez razloga, tako da, ako èlite da s wimimate bilo kakvu komunikaciju, uglavnom morate da vi wega zovete.

Jednom mi je dosadilo da budem dosadan, tako da sam odlu~io dasa~ekam wegov slede}i poziv - da se ja ne javqam, ~isto iz ra-doznalosti koliko }e mu trebati. Pro{lo je dve godine...

Ilija Baki}: Objavio je moju prvu nau~no fantasti~nu pri~u u "Alefu", moje

pri~e u ~asopisu "Znak Sagite", u izborima "Tamni vilajet" i "Novasrpska fantastika", moje prikaze u "Alefu" i "Perpetuum mobileu", mojprvi ro man u "Znaku Sagite"...

Bio je inspirativan sagovornik ~ak i kada se nismo slagali. Radmilo An|elkovi}:I na ovu temu se moè napisati kwiga. Uvek me je dovodio do

belog usijawa svojim javnim komentarima o mom pisawu po{to bi mi

objavio neku pri~u. Sli~no se pona{ao i prema svim drugim doma}impiscima i mislim da to posledica sopstvene nemo}i da pi{e i budeurednik, tehni~ki urednik, izdava~ i koje{ta drugo u isto vreme.

45

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ratko R. Radunovi}:Svakako ne mogu da ti kaèm da je Boban divan ~ovjek, jer mislim

da nije, ali da je taj ~ovjek ìvotiwa bio bi, mogu}e je, mungos kogaobi~no zami{qamo u gomili zmija. Podsje}a me na nekoga antiheroja,sto je najve}i kompliment koji mogu uputiti nekome qudskom bi}u.

Abnormalno je izdr`qiv, u najmawu ruku po pitawu gurawa ne~ega{to niko nikada ne}e uzeti za ozbiqno, i voqan je - u izdava{tvu -stoi~ki i}i dotle da wegov kona~an uspjeh najposlije ne postanepozitivna stvar koliko, u stvari, gomila kripto-suicidalnog pesi-mizma.

Npr., mene je iz nekoga razloga volio da objavquje u svome~asopisu, ni sam ne znam zbog ~ega niti sam bilo {ta nalik iolelucidnom obja{wewu ~uo od wega za sve ove godine; ho}u re}i, sumwamda me uop{te i gotivi kao pisca. Me|utim, to me nimalo ne sprije~avada ne mislim kako mi je par pri~ica u "Znaku Sagite" utrlo put kamome romanu publikovanom u "Narodnoj kwizi", nedugo potom.Naravno, sve ti ovo pristiè iz perspektive izvjesnog govnara koji~itav jedan skrivqeni i nimalo prijateqski raspoloèn mikrokos-mos posmatra sa poprili~ne razdaqine, danas ve} i iz druge dràve.

Ne{to {to ne volim kod wega: Previ{e ma{e onim foto-aparatom {to mu non-stop visi za vratom. A, opet, fotoaparat ipesimista nikako ne idu ruku pod ruku. Kaèm ti, tip je antiheroj.

Vladi mir Vesovi}:Jeste i nije. Vladi mir Lazovi}:

Ne mogu da kaèm da me je bilo ~ime izneverio. A zaduìo...Zaduìo me je ve} time {to mi je verovao, {to je verovao u moje pri~e.To {to je jednu od mojih pri~a stavio u "Monolit", stoji vrlo visokona mojoj li~noj skali: O, birao je on moje pri~e za svaki "TamniVilajet" i mnoga druga izdawa, ali "Monolit" je ne{to posebno!

(Dodu{e, kad se taj znameniti "Monolit" pojavio, Jugoslavija seraspala...)

Dejan Ogwanovi}: Pruìo mi je priliku da priredim reprezentativan izbor

Lavkraftovih pri~a, onako kako sam smatrao da se to treba uraditi({to nije mala stvar, budu}i da se radi o vrlo ambicioznozami{qenom izdawu koje nema pandana u dosada{wem srpskom

izdava{tvu). Samo jo{ da to iza|e iz {tampe...[to se ti~e nervirawa: li~no mene nije nikad (bar ne zadugo),

ali me jeste naqutio kada je od sebe, svojom personom, oterao nekekvalitetne i talentovane qude koji su mogli jo{ toliko toga dapruè SF i horor sceni.

46

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Uro{ Petrovi}: Bez Bobana bi moja biografija sasvim druga~ije izgledala.

Nikada me nije iznervirao iako se nekoliko puta svojskipotrudio.

Goran Skrobowa:Zaduìo me je kada je uvrstio moju novelu "To~ak" u "Alef" br.

16. Da toga nije bilo, ne bi bilo ni serijala strip-albuma po pri~amaiz univerzuma "To~ka" kasnije objavqenih u Francuskoj. Najvi{e me jeiznervirao, naravno, kada je izdejstvovao da naslov Watchmen uprevodu budu "Nadzira~i" umesto "ûvara."

Zoran Stefanovi}: Kratak vam je ovaj broj za takve pri~e. Ono ~ime je zaduìo qude

iz par nara{taja, pa i mene, jeste predmet lokalne istorije. A ta jo{nije zavr{ena. (A i kad bih po{teno odgovorio na ovo pitawe, po-digao bih mu ego, a to nije dobro da mu iznudim ustupke u budu}nosti.)

A kad me je najvi{e iznervirao... Zanimqivo pitawe. Odgovormoè ~udno zvu~ati onima koji nas dvojicu i li~no poznaju, jeruop{te nismo ne`ni jedan prema drugome (i metafori~ki i bukvalnodelimo istu ulicu - kao {ar-planinac i kavkaski ov~ar). Ali istina

je prosta: izuzev jednog jedinog skora{weg ekscesa, koji je dodu{emogao imati smrtonosne posledice za srpsku stripsku industriju, zaovih deceniju i po nije me nijednom iznervirao. ûdno, sa obziromkakvi su nam karakteri i temperamenti...

Aleksandar Markovi}:Recimo da me je najvi{e zaduìo kada me je iselio koriste}i

svog starog Moskvi~a. Se}am se jedne mnogo davnije prilike kada me jeveoma iznervirao, ali sam zaboravio o ~emu se ta~no radilo. Znamsamo da je bio posao u pitawu, a kada posluje{ sa Bobanom, mislim damoè sve da ti se dogodi.

7. Najva`nija stvar koju je uradio bilo kao pisac, urednikili izdava~, jedna, ili u sve tri oblasti

Darko Macan (pisac, urednik, i strip autor iz Zagreba):Ne znam koliko dobro poznajem Bobana, zaista. Ali mi je vaàn

iz barem dva-tri razloga: Prvo, dobrim je dijelom formirao moj ukusu SF-u, uglavnom kroz almanah Monolit te, ne{to mawe, kroz

biblioteku "Znak Sagite". "Monolit", za kojeg sam prvi put ~uo unekoj kasnono}noj emisiji na Radiju 101 (mislim), objavqivao jesvjeìje i e{}e pri~e od bilo koga u tom trenutku. Ve} i to bi bilodosta, no Boban je u~inio jo{ ne{to (to je sad drugi razlog):oblikovao je moje vi|ewe {to DOMA]I SF treba biti. To se do-godilo kroz one wegove konkurse i, potom, kwige iz serije Tamni

47

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


vilajet. Boban je bio taj, ako mene pitate, koji je SF prebacio u na{ekrajeve, na{im qudima. Nakon raspada SFRJ, kad smo hrvatski SF

po~eli graditi od nule, koncept onoga {to je kasnije postao"sferakonski niz" zbirki (od "Zagreba 2004" iz 1995 pa doovogodi{we, trinaeste) bio je utemeqen na Tamnom Vilajetu: dugepri~e, smje{tene ovdje i nama, doma}i SF za doma}eg ~itateqa, biloikoga briga ili ne. Tako je Boban, posredno, i u korijenimasuvremenog hrvatskog SF-a. A tre}i razlog je ono "bilo ikoga brigaili ne". Boban je uvijek, kako se meni odavde ~ini, mazgoglavo gazioprema zacrtanom planu, bio taj plan dobar ili ne, gazio itko uz wegaili ne. On nije najpristojniji ni najugodniji ~ovjek kojeg ste ikadasreli, ali mislim da zna kako }e se, jednom, samo djela pamtiti. Akonosim {e{ir, nosim ga iz tri razloga: ki{e, sinusa, i da bih ga tu itamo mogao skinuti pred qudima kao {to je Boban.

Ilija Baki}: Najva`nije je da je postojao i opstajao i kao pisac i kao urednik

i kao izdava~ sve ove godine. I {to jo{ radi. Radmilo An|elkovi}: Wegov uredni~ki opus i izdava~ka hrabrost su dovoqni za jednu

dobru biografiju. Vladi mir Vesovi}:Putaxija, mostaxija i carinik. Vladi mir Lazovi}:On je na pozornicu izveo doma}e ànrovske pisce fantastike i

nau~ne fantastike . âsopis SIRIUS je poku{ao to pre wega, ali

wihov doprinos ne moè da se meri s Bobanovim.Taman da ni{ta drugo nije uradio osim {to je objavqivao

odli~na dela doma}ih pisaca - wegov doprinos je OGROMAN !!! Dejan Ogwanovi}: MONOLIT. To je zaista monolitan poduhvat, kapitalan, prvo -

razredan. To su komadine stene koje nikakvi vetrovi ne mogu daoduvaju ili izliù. Oni stoje, uprkos svemu.

Uro{ Petrovi}:Wegov doprinos srpskoj fantastici je nemerqiv. Ve} vidim to

ime u nazivima klubova, nagrada i monografija krajem dvadeset prvogveka. Nadam se da }u umreti bar petnaestak dana posle wega, ne bih libio u prilici da metnem u vitrinu jednog zlatnog "Bobana Kneè-

vi}a"! Goran Skrobowa:To {to je objavio moju novelu "To~ak" u "Alefu" br. 16.

48

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zoran Stefanovi}: Zaista vam kaèm: "Kratak vam je ovaj broj za takve pri~e".

Ostavimo to kulturnim istori~arima XXIII veka, da ne bi bilo danekoga na vrhuncu snage penzioni{emo.

Aleksandar Markovi}: Ako mora da se navede ne{to konkretno, onda su to edicije

doma}ih pri~a "Tamni Vilajet" i svakako "Monolit" koji je na nekina~in utro put za te edicije doma}ih pri~a. Mada, po meni jecelokupna wegova pojava u na{em izdava{tvu zapravo to {to jezna~ajno u vezi sa wim. Sve {to je objavio, izdao, pisao, drugepodstakao je u u stvari wegova najve}a zasluga.

Dragan R. Filipovi}: Monolit 2, Tamni Vilajet 1, pri~a Otisak zveri u pepelu.

8. Najva`nija stvar koju (jo{) nije uradio...

Miodrag Milovanovi}:Mislim da nije dovoqno uradio na promociji svojih ostvarewa.

Mislim da zbirka pri~a "Slutwa androida" bi morala iza}i u ve}emtiraù od postoje}eg, ma {ta to zna~ilo... Najavquje i svoj novi roman@ivosahraweni...

Radmilo An|elkovi}:Kao pisac nije potro{en ni 15%. Ratko R. Radunovi}:

Prilikom drugog na{eg susreta, Boban mi je kazao, (parafraza)"Ama ba{ vi{e niko (od na{ih qudi) ne pi{e spejs-operu. Nije mi

jasno zbog ~ega? Voleo bih da napi{em ne{to {to se de{ava samo usvemirskom brodu."

Ovo je jedna od onih gore spomenutih stranputica kojih bi Bobanmogao da se prihvati u budu}nosti. Tako|e, wegova mana je {to nepi{e onoliko koliko bi trebalo. Zato i ne ~udi {to su pojavewegovih pri~a svje rje|e u fandomu, ili mo`da zato {to ih on sam,pesimista kao {to i jeste, stopira od daqeg silovawa me|u~itaocima. Ako je to istina, onda eto jo{ jedne mane.

Vladi mir Lazovi}:Krajwe vreme je da objavi aùriranu, pre~i{}enu, izbru{enu

zbirku pri~a. Vladi mir Vesovi}:Nije uradio. Dejan Ogwanovi}:NEKRONOMIKON. Zapravo, mo`da ga je i uradio. A mo`da je

to urbana legenda. Mo`da }e ga uraditi. Mo`da bude gotov u vreme

49

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


kada ovaj tekst bude u {tampi. Mo`da... Mo`da - koje traje ve} dve i pogodine. Ako se ikada desi, bi}e to kapitalno izdawe, po mnogo ~emu.

Uro{ Petrovi}: Do{ao do zasluènog slobodnog vremena. Mislim da veliki

romani nestrpqivo ~ekaju da budu napisani. Da se ispuni naslovnivapaj iz srpske himne, i da svi oni ~ijim je radovima Boban posvetiosvoj trud i vreme, uzvrate istom merom, on bi mogao do kraja ìvota dapi{e i uìva. Ako se ikada dovoqno obogatim, posla}u Bobana (saporodicom) u neki vrhunski hotel na planini. Neka se vrati kad ho}e,sa hrpom rukopisa u rukama, ili bez we.

Goran Skrobowa:To {to jo{ nije objavio sva ~etiri albuma "To~ka" u serijalu

"Integrali" koju radi za izdava~ku ku}u "Beli put."Zoran Stefanovi}: Samo jedno: da zavr{i i objavi svoje sopstvene projekte. Sve

drugo ionako ide svojim redom. Aleksandar Markovi}:Recimo da napi{e ne{to novo {to }e tako|e biti objavqeno u

inostranstvu ali da u srpskoj verziji pretrpi adekvatnu obradu ilekturu pre nego {to ode napoqe.

Dragan R. Filipovi}: Da poslu{a svoje instinkte, koliko je mogu}e u tranziciono

vreme.

9. Boban i klub "Lazar Komar~i}"

Miodrag Milovanovi}:Pa, po meni, Boban jeste najva`niji ~ovek kluba. ovek koji ga je

pokrenuo, sa Mowom i jo{ nekima, ~ovek koji je godinama vukao isvojim aktivnostima, pre svega na organizaciji internih konkursa zapri~e, a kasnije i konkursa "Znak sagite", pruào "razlog" za za jed-ni~ko druèwe...

Ilija Baki}:"Lazar Komar~i}" je deo li~nih istorija mno{tva qudi. Neki su

oti{li iz wega da se nikada ne vrate a par najtvrdoglavijih jo{ se"muva" okolo. Boban je u "Lazi" od po~etka pa je neizostavni deo te

pri~e. Nesporazumi su dolazili i prolazili ali je Boban upornoostajao u klubu da se opet slaè i ne slaè.

Radmilo An|elkovi}: Boban je verovatno najzna~ajniji zaosnivawe dru{tva "Lazar Komar~i}". Tu sam iskqu~io po~etniimpuls dr Zorana @ivkovi}a. Prema klubu se odnosio kao i premasvom izdava{tvu - krajwe neobavezno. U ukupnom postojawu kluba

50

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


saldo mu je sigurno zna~ajan, ali je naneo i dosta {tete: krajweformalizovawe aktivnosti kluba, preusmeravawe ka fantasti~nom

zbog sopstvenog zaokreta u vreme kada je verovao da }e ga doma}ikwièvni establi{ment tako prihvatiti.

Vladi mir Vesovi}:Stari ortaci. Vladi mir Lazovi}:Bio je tu od po~etka. Naravno, bio je i predsednik u jednom

periodu, ali onaj po~etak je vrlo vaàn: Boban Kneèvi} i Radmilo An|elkovi} (na{ doajen), tamo osamdesetih, èleli su - a da nikad tonisu zapisali - da ovaj klub na kraju iznedri jednog doma}eg piscafantastike - ali kvalitetnog prema svetskim merilima! Danas,dvadeset pet godina kasnije, mi oko kluba LAZAR KOMARÎ]imamo desetak pisaca koji, ako i ne pi{u remek dela, imaju pri~e kojemogu da objave u bilo kom F/SF ~asopisu u svetu, pod bilo ~ijimuredni{tvom! Da li je to malo?

Ovoga ne bi bilo, da pored ostalog nije bilo Bobanovih izdawa,Bobanovih konkursa i Bobanovog cepidla~ewa.

Dejan Ogwanovi}: Budu}i da sam, kao Ni{lija, 'dopisni' ~lan kluba, nemam pre-

vi{e direktnog iskustva sa aktivnostima kluba, pa bih se uzdrào ododgovora na ovo pitawe. Ipak, ovako sa strane, imam utisak da je on

jedan od wegovih temeqa, tj. jedan od retkih 'staraca' (iz grupeprvobitnih osniva~a) koji je i danas aktivan, bilo pod reflektorima,bilo iz senke, kao pomaga~ i odràvalac toga.

Uro{ Petrovi}: Jednog dana }e se otkriti da Lazar Komar~i} nije ni postojao, i

da je to samo lik koga su izmislile neke babaroge da bi otelotvorileutrobu po kojoj }e mo}i da stvaraju, luduju, jedre, razvla~e, vedre iobla~e.

Goran Skrobowa:Kao i ja, i on je sad u Komar~i}evom "Ve}u staraca", {to }e re}i

da nas niko vi{e ni{ta ne pita, ve} klinci rade daqe po svome.Naravno, tako i treba da bude.

Zoran Stefanovi}: Boban je klub, i obrnuto. Ne moè se desiti sukob mi{qewa

izme|u wega i drugih qudi, a da to nije odraz jedne vi{e dijalektike u

srpskoj fantastici. Kao {to sam rekao 2003. povodom ratova ufandomu: "Mada su polemike imale i nesumwivo li~nu notu u sukobudugogodi{wih saboraca, pogre{no bi bilo svoditi ih na tek naprivatne glasove i time im oduzeti objektivnost i autoritet, kao {tobi mla|i ili spoqni posmatra~i mogli to pogre{no da urade."

51

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Aleksandar Markovi}:Ukratko, Boban je uvek bio tu negde oko kluba. E sad, klub se

uvek odràvao minimumom napora wegovih ~lanova, ~ini mi se. Takoda je sva~ji, ne samo Bobanov doprinos zna~io da }e klub nekad imatipriliku da jo{ poìvi. Klub danas, kao {to i treba, po~iva na le|imanekih mla|ih qudi, i mo`da bi se eventualno moglo re}i da je nekazasluga nas starijih je {to smo im pokazali kako bi to trebaloraditi. Ali moram sa zadovoqstvom da napomenem da su klub mla|iodveli daqe nego {to smo mi to u svoje vreme uspevali. Jedino za ~imàlim je neka ve}a masovnost koja bi nam svima olak{ala taj zadatak.

Dragan R. Filipovi}: Vaqalo bi da qudi u klubu pa`qivo slu{aju {ta Boban savetuje

i da se prave da to nimalo ne uti~e na wih; vaqalo bi da kum iz svesnage pomaè rad kluba i nove ideje a da se pravi da ga tu ni{ta nezanima. Sve bi ostalo isto a bilo bi mnogo druga~ije.

10. Bobanov odjek

Miodrag Milovanovi}:Ne znam {ta pod time podrazumevate? Mislim da prema wemu

niko ne moè da bude ravnodu{an. Po meni je to veliki kompliment... Ilija Baki}: Svi koji su, ovako ili onako, slu~ajno ili prora~unato,

dobronamerno ili zlonamerno, ozbiqno ili ne, u{li u svet ovda{we

nau~ne fantastike znaju za Bobana - i to je najve}i odjek koji se moèdobiti, ukoliko je uop{te va`no da li odjek postoji.

Radmilo An|elkovi}:Hej, Bobaaaaaneeee! Vladi mir Lazovi}:Nisam siguran {ta bi bio wegov odjek. Kako bi rekli starci - u

svetu fantastike i nau~ne fantastike u Srbiji, ostavio je dubok trag. Vladi mir Vesovi}:Ehooooooooooooooo... Dejan Ogwanovi}: Ambivalentan, kao i sama li~nost. Za mnoge je wegov odjek

iskqu~ivo negativan. [to se mene ti~e, mislim da je nedovoqan,

jezivo disproporcionalan stvarnom zna~aju i ulozi. Nekako se - umedijima i lai~kim napisima - uvek u prvi plan isti~u (nesumwive)zasluge Zorana @ivkovi}a, ali retko se tu nalazi i Bobanovo ime, aza mene kao qubiteqa moderne, ekscentri~ne, neobi~ne fantasti~neproze, wegov zna~aj (kao urednika i izdava~a) je znatno ve}i od@ivkovi}evog.

52

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Uro{ Petrovi}:Na Skup{tini kluba "Lazar Komar~i}" 2006.godine u

beogradskom Domu omladine, bele plasti~ne stolice u sali po~ele suvol{ebno da popu{taju i za vrlo kratko vreme nekoliko ~lanova jetresnulo o pod. Posle svega {to je u~inio za srpsku fantastiku, nikose nije za~udio {to je ~ak i u tom prelomnom trenutku, najja~i odjekproizveo upravo Boban Kneèvi}.

Zoran Stefanovi}: Na}i }emo se na ovom mestu za sto godina. Tada }e sve biti

vi|eno u svom pravom svetlu. Aleksandar Markovi}:Ja bih u tom pogledu rekao da je u Bobanovom radu i uop{te i

wegovom uticaju na ovu scenu dobro bilo to {to je pored slave,poku{avao da u ceo taj napor bude ugra|en i novac.

Dragan R. Filipovi}: Zavisi i od sudbine svih iz tog fantasti~arskog kruga. Ako nas

ovo vreme obri{e, ne}e jednog dana biti tog po{tenog vrednovawa.

11. Bobanizmi

Miodrag Milovanovi}:Pa, Boban je poseban. Jedini ~ovek koga znam koji je promenio

svoje ime... Oti|ite na sajt "Znak sagite"... Ve}ina wegovih postovamoè se citirati...

Radmilo An|elkovi}:Ne mislim da postoje - Boban je bobanizam po karakteru. Vladi mir Vesovi}:"Tja". Vladi mir Lazovi}:Poznat je kao polemi~ar bez dlaka na jeziku (da ne kaèm, kao

grub igra~). Me|utim... Na sajtu "Znak Sagite", svaki wegov post u dnuima devizu, ispisanu sitnim slovima. Deviza glasi:

KAD JE BOG DELIO DOBROTU I OSE]AJNOST, JA SAMIZGLEDA STAJAO PREBLIZU!

Goran Skrobowa:"Nadzira~i"... O, boè.

Dejan Ogwanovi}: "Ako traì{ razumevawe, utehu, saàqewe...na pogre{nom si

mestu." (govore}i o svom forumu "Znak Sagite")"Nema povratka, nema predaje, nema oprosta." (wegov potpis na

forumu)

53

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dragan R. Filipovi}: Svi proisti~u iz starovremenskog uverewa da postoje zvani~ni

krugovi na kojima je te{ka odgovornost vrednovawa i kad oniodvrednuju, sve }e biti boqe.

Uro{ Petrovi}:"Bobane, kako ti se dopadaju moje pri~e?", upitao sam ga

boja`qivo pred samo filmovawe moje kwige "Pri~e s one strane",objavqene u ~uvenoj ediciji "Znak sagite" koju izdaje i ure|uje BK.

"Ja da pro~itam ovo {to }u da ti objavim, nikada ga ne bihobjavio!", odgovorio je i pritisnuo dugme na kome je pisalo print.

Zoran Stefanovi}:"Bobane, da li ti je k}erka gledala Bambija?""[ta gledala?! Jela."

54

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


55

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


56

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


57

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


58

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


59

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


60

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


61

PORTRETI

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Vladi mir Sergejevi~ Berezin

GOLEM

Ustanak se gasio. Wegov dim se {irio ulicama, slivao se premareci i samo se vrh gradske ve}nice izdizao nad tim masnim oblakom.Sat na kuli gradske ve}nice se zaustavio a starac sa kosom tu`no jeposmatrao grad.

Ustanak je bio neuspe{an i sada niko nije znao zbog ~ega. Crnitenkovi u{li su u grad sa tri strane a razbijena cigla pod wihovimgusenicama krckala je poput kostiju.

Kapetan Rodionov sedeo je u podrumu dva dana i dve no}i.Pripadao je desantnoj jedinici, a potom je postao oficir za vezu.

Rodionov je mogao da se spusti sa ostalima u odvodni kanal, ali

ostali - obi~na raja. Ostali nisu mogli da mu izdaju naredbu, to je biotu| narod, li{en jasne politi~ke svesti. Kapetan Rodionov je biooficir Crvene Armije i osim toga kako se ratuje ni{ta drugo nijeznao u ivotu. On je ratovao kudikamo boqe od onih {to su se razi{lipo kanalizacionim kanalima - i ba{ zbog toga je i ostao. ekao je glass druge strane reke, gde se ukopala u boju iznurena armija i odakle je nani{anu dràla grad, koji je goreo.

Naredbe nije bilo tri dana, a ~etvrtog, kada je radista izneo ra-dio-stanicu u malo dvori{te da bi ponovo uspostavio vezu, ku}a sezatresla. Mina je pala ta~no u centar dvori{ta. Od pokretne ra-dio-stanice ostao je samo crni deli} ebonitske slu{alice, a odradiste - gomila krvavih drowaka.

Sada je morao da donese odluku on sam. Sam, li~no.Do kanala nije moglo da se stigne, i on je ulazio sve dubqe i

dubqe u staru ku}u, uvijao se u pukotini kao crv, trzaju}i se iskupqaju}i noge.

Tutwava se gore sti{avala.

57

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


U po~etku su prestali da dole}u avioni, potom je po gradu pres-tala da radi dalekometna artiqerija - crni su se bojali da ne povrede

svoje.Ali eksplozije su se pribliàvale - o~igledno, da bi u{tedeli

snagu i da ne bi proveravali svaku sobu, crni su dizali u vazduh ku}u zaku}om...

Rodionov je imao engleski "sten", napravqen u ilegalnimradionicama od vodovodne cevi. On je zato ponavqao u sebi -vodovodna cev, grubi metal, idiotska ma{inka-ali "sten" je imao naraspolagawu dve kutije municije i to je moglo da bude dovoqno zakratku borbu. Upucati se iz wega, istina, bilo bi nezgodno.

Rodionov po~e da istraùje podrum. U Trgova~koj ulici ku}e subile prethodno gra|ene i po deset puta i na svakom temequ nije senalazila ku}a ve} glavica kupusa - iznad skladi{ta gra|ena jeprodavnica, a potom se sve to pretvaralo u mesto za stanovawe.Pro{le no}i na{ao je rupu dole, odakle se ~uo zvuk vode, koja jelila-besmisleno - tamo, usred prastarog kamewa, mo`da je tekla vodaiz vodovoda razru{enog bombama ili tanak poto~i} drevnih izvora.Tako je u wegovoj domovini voda tekla pod slojem kamewa, i bilo jemogu}e ~uti je, ali nije smela da se pije.

Sada nije imao vode. Vodu je popio jo{ ju~e.Traìo je ne{to da ne bi poludeo. Rodionov je po~eo da ratuje

kraj druge reke i sede}i pre dve godine u takvom istom razru{enomdomu, shvatio je da }e ga è| isterati pred metke. @eleo je da ìvi,ali je vodu èleo jo{ vi{e. To je ono {to se zvalo è| za ìvotom, i

Rodionov, koji je odrastao kraj velike reke usred Sibira znao je da }ebez vode umreti. On se bojao è|i kao Tatarina iz svog davnogko{mara..

O Tatarinu mu je pri~ala stara Ciganka, koja je sedela naèlezni~kim {inama sa mrtvim detetom na rukama.

-Tebe }e ubiti Tatarin, - re~e Ciganka Rodionovu kada se ovajzaustavio pred wom na neuglednoj èlezni~koj postaji sa ~ajnikom uruci.

-Tebe }e ubiti Tatarin, - re~e Ciganka. Jedno oko joj je bilozatvoreno zbog ~mi~ka koji je bio otprilike veli~ine koko{ijeg

jajeta, a drugo, veli~ine dugmeta , gledalo je u stranu. Ona to izgovorii pqunu u mrtva usta bebe. Tada beba otvori o~i i nasme{i se.

Posle toga Ciganka izgubi intersovawe za Rodionova.E{elon je krenuo i Rodionov je, slu{aju}i kako mu na uvo lupaju

to~kovi, do ve~eri ismevao glupu staricu. On je pravog Tatarinavideo samo jednom - u detiwstvu na Volgi. Samo {to je otac oti{ao,kad je iz gomile na debarkaderu isko~io Tatar~i}, skinuo wegovu

58

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


kapu, natakao mu svoju i pojurio. Neko je zazvi`dao, sitno se zasmejao,a bole}iva ena je rekla:

- Wima je praznik. Treba i ti da pojuri{, da ga stigne{ -pa to jeigra, de~ko. A sada sa tu|om kapom, ive}e{ tu|om sudbinom.

Ali vi{e nije imao koga da stigne niti kuda da pojuri.Rodionov se dugo se}ao te svoje qutwe iz detiwstva. Sada se

se}ao predskazawa Ciganke, terao ga je od sebe - istina od tog vremenanije uzimao Tatare u svoju grupu.

Nikome nije spomiwao tu pri~u, jer vojnici nisu du`ni da znajuo slabosti svog komandanta, naro~ito ako je to komandant Crvene

Armije. U martu se sukobio sa Tatarima, koji su sluìli u esesovskompuku. Tukao se sa wima u {umama Belorusije - gde je muslimanski pukopkolio partizane. Rodionova su tu izbacili sa padobranom i u rokuod sat vremena on je sa svojom grupom stupio u borbu. Nije spavao tridana, i sve vreme je bio pokriven hladnim znojem, odvratnim i lepqi-vim, bez obzira na sveìnu martovske {ume. Kada su tre}eg dana meciprobili wegovo rame prosudio je da je wegov ìvot prese~en. Wegovasmrt bio je Tatarin u crnom {iwelu.

Tatarin bez lica pri~iwavao mu se nekoliko puta, ali uvek sepretvarao u umornu figuru medicinske sestre ili u wegove vojnike,koji su ga teglili na le|ima.

Sve je to pro{lo, a sada se ìvot uistinu zavr{avao, iakonijednog Tatarina nije bilo. Ne, on je znao da me|u crnim qudima, {topolako steù obru~ gore, jeste i Prvi Isto~no-muslimanski puk SS,ali verovatno}a susreta sa Tatarinom bila je zanemarqiva.

On je puzao po sjediwenim podrumima, {ap}u}i tatarske psovke,kojih u ruskom jeziku ima ili pet ili ~itava stotina.Tako je dospeo na susedno imawe, gde je na{ao gomilu istrulele

ode}e, brda izmeta mi{eva, trule`, koja je ispadala iz tro{nihsanduka.

Razbijene posude li~ile su na morske {koqke prosute po podu.Rodionov je video stare kwige, slepqene uz zbijene cigle.

Beskorisna zar|ala sabqa mu zveknu pod nogom. Ali on je na{ao onoglavno - u prevrnutom ormanu Rodionov je na{ao fla{u vina. Tu jeodmah otvori bakarnim kqu~em, na|enim na polici. Vino je biloslatko kao med i slepilo mu je grkqan. Rodionov se zaboravio i nijeodmah za~uo glas. Glas je bio vlaàn -kao stara saksija u podrumu.

Glas je bio gluv i mirisao je na glinu.Glas ga je nagovarao da ne spava, jer je malo vremena ostalo.

Rodionov je shvatao da je to buncawe, ali za svaki slu~aj privu~e sebitopovsku pu{ku, napravqenu od vodovodne cevi. To nije bilo bunca-we, to je bio ko{mar, u kome se nad wim ponovo nadvio Tatarin bezlica.

59

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


-Ko si ti? Ko si ti?- izdahnuo je leè}i na podu.-Golem -odisao je vlagom nadviv{i se nad Rodionovim. Rekao je:

-Zovem se Golem ili prosto Golm. Nemci ~esto {tede nasamoglasnicima, a Jehudi Ben-Ravadi dugo je ìveo me|u Nemcima.

To je bio lukav i pametan ~ovek - kolale su glasine da je izkalendara prodao subotu, jer mu se ~inilo da je to nepotreban dan.êsto je slao svog ma~ka da krade hranu, i svi su videli kako crnima~or Jehudija-Ben Ravadija tr~i ulicom sa srebrnim posluàv-nikom.

Jedno oko Ben-Ravadija bilo je veli~ine koko{ijeg jajeta inespokojno je gledalo ~as na jednu, ~as na drugu stranu, a drugo,veli~ine dugmeta ko{uqe, bilo je okrenuto prema unutra{wosti.Govorili su da tim drugim okom Ben-Ravadi moè da vidi drugu stranuMeseca, a da ga no}u drì u ~a{i s vodom.

Ba{ on me je izvajao od crvene gline i pozvao me da ~uvamstanovnike grada, jer u meni nema krvi i mesa. U meni nema saàqewai sapatwe, ja sam ravnodu{an, kao oluja i nemilosrdan, kao udar muwe.

Ali ja sam ni{ta bez pentagrama koji mi je Ben-Ravadi stavio u usta.I jednom u dvadeset godina ja sam kao ~uvar obilazio grad.

Ali jednom, do{lo je do poplave i reka je preplavila sav dowigrad do same Trgova~ke ulice. Nok{iri su plovile ulicom u jatima,kao patke, u lutaju}em cirkusu utopio se slon, i tada je voda ras-kvasila moje usne. Pentagram je ispao, a ja sam po~eo da se uspavqujem.Sada se pentagram greje u tvojim rukama i ja ose}am wegovu snagu, alivi{e ne ~ujem korake mog naroda. Nema ga na zemqi. Niko mi ne moè

pomo}i, izgubio sam svoj narod.Rodionov je stiskao u rukama kqu~ sa petougaonom plo~icom nakraju.

-Da, to je on, - Golem je govorio bez strasti, tiho - Kqu~ je kodmene, ali ja nemam koga vi{e da ~uvam. Stanovnici grada su sepretvorili u glinu i dim, nisam mogao da ih spasem. A sada kaì: {taèli{? Kaì mi, {ta èli{?

Rodionov je udisao glinenu vlagu i mislio o tome kako èli daìvi. @eleo je da pije, ali znao je da to nije najva`nije. Ne, on je,naravno, hteo smrt svim crnim qudima u kratkim ~izmama, koji se sadapribliàvaju ku}i. On je eleo smrt neprijatequ, ali vi{e od svega,èleo je da ivi.

Kapet Rodionov ratovao je otkako je znao za sebe i bio jeravnodu{an prema mirnodopskom ivotu. Mnogo godina je spaqivao usebi qudske slabosti, ali spaliti ih do kraja nije bilo mogu}e. Imao

je hirur{ku koncentraciju za mnogo toga, ali ne za sve. @iveti da bibranio - to je vredelo, to mu je zujalo u svesti, kao desni rafal"sten-gana" u wegovom korpusu.

60

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zvezda od rubina legla je u glinenu ruku, a qudska ruka jestiskala bakarnu tablicu.

Zagrlili su se, i Rodionov oseti kako mu se hlade ramena i kakose zagreva telo Golema. Toplota je gipko tekla iz jednog tela u drugo,dok je glineni ~ovek ~itao zakletvu.

I tako su oni, zavr{avaju}i ritual, stezali u zubima svaki svojtalisman.

Crni qudi, lupaju}i nogama po lomqenom kamenu, u to vreme supro{li staro grobqe, gde su grobovi rasli kao bela ravna trava.Zaobi{li su ku}icu grobara i u{li u dvori{te posledwe neo{te-}ene ku}e u Trgova~koj ulici.

Posledwe {to je video Rodionov, dok mu se telo ko~ilo, bio jeGolem, koji je i{ao dvori{tem u susret qudima u crnim mundirima.Kada je potro{io municiju, Golem odbaci nepotreban au tomat i ubi

jo{ nekoliko qudi golim rukama, dok ga eksplozija ne raznese na svestrane.

Ali Rodionov vi{e nije disao i spavao je nemirnim glinenimsnom.

U te snove me{ali su se hod po ledu na ogromnoj reci i malalaboratorija sa retortama. Jehudi Ben-Ravadi izdizao ga je za ramenai razvla~io ga, ba{ kao de~ji hlep~i} od peska. San je bio gibak, kaoriba, kliznuo je me|u prstima, i evo, ve} je glineni ~ovek video, kakowegov tvorac pije slab ~aj zajedno sa staricom u cvetnim maramama.Bednici dolaze u tom snu, lupaju}i praznim lon~i}ima po ulici, ~ijise jedan kraj upire u rusku tajgu, a drugi u Sudetske planine. Glineni

~ovek spava, bezbedno prekriven podrumskom pra{inom i trulimritama, spa{en od strane svog dvojnika sa kojim je ostao jedna celina.On spava, okruèn fla{ama {alitre i ugqem, koji nisu postali prah,a unaokolo leè stare kwige, u kojima su se sva slova u dokolicipome{ala i otr~ala na druge stranice.

On se probudi posle dvadeset godina od maglovitog nemira.Ponovo je slu{ao zveket gusenica i viku gomile.

Glineni ~ovek ustade i opre se glavom o police. On vide da jeprozor~i} odavno zazidan, ali da se podrum nimalo nije izmenio.Morao je da razbije dva zida da bi do{ao do svetlosti. Pro{av{idvori{te sa ~udnom skulpturom od lopti i {tapova, on iza|e naulicu. Glineni ~ovek nije prepoznao grad, nije prepoznavao qude,

koji bi se odjednom razbeàli na sve strane od wega. Ali je prepoznaowihove mundire i zvezde na vojni~kim kapama.

On je prepoznao zvezde na bojevim ma{inama, kojih je bilosvuda, i jo{ uvek ne shvataju}i ni{ta pruì k wima ruke.

Glineni ~ovek stajao je u pusto{i svega minut, i letwi vetaroduva san iz wega. Ali u tom momentu tenk starijeg vodnika Nihma-

61

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


tulina udari ga sa strane gusenicom. Bakarni petougaoni kqu~ muispade iz usta i glineno vreme se zaustavi.

Glineni ~ovek se spusti, polako se pretvaraju}i u prah, osi-paju}i se kao suva ki{a na kaldrmu. On pro|e pogledom qude i ulice,uspevaju}i da shvati da umire me|u svojima, svoj me|u svojima, {ti-te}i svoj grad od svojih... Sve se pobrkalo na kraju.

Glinu obuhvati nalet avgustovskog vetra, podiè u vazduh iponese kao crveni oblak pra{ine iznad krovova.

Oblak je natkrio grad koprenom pra{ine i sve je zamrlo. Samo je star~i} na gradskom satu klimao glavom sa odobravawem. Starac jedrào u rukama kosu i veoma se qutio kada su ga nazivali Smr}u.

Kakva smrt, mislio je starac, kad se jednostavno vra}amo uglinu, sjediwuju}i se s drugima, razmewaju}i sudbine sa drugima, kaokape za vreme tatarskog praznika.

Sa ruskog prevela Vesna Miti}

62

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Jevgenij Pro{kin

KOVITLAC @IVOTA

Ki{a. ûdna stvar. Zimi je toliko ~eka{, a kad do|e prole}e -po~iwe{ da prokliwe{ sve na svetu. Put je klizav, kao komad sapuna,a guma mi je potpuno }elava. Treba da usporim. Pa dobro, {ta je meni?Sna}i}u se, nisam dete. A mo`da da priko~im? Ne! Bilo kog drugogdana, ali ne danas. @ena mi je u porodili{tu, moram uspeti. Put jepust, nema nijednog automobila. Bi}e sve kako treba. I {ta sam se jaodjednom uzbudio? Starim. Zar sa trideset i pet?

Iznenada - los. Sdesna - {uma. Volan ulevo. Dva reflektora -farovi. Otkud autobus? Ni straha, ni bola. Samo ~u|ewe. A los je bioveliki, kao nilski kow. Sme{no!

* * *

Toplo je i tiho. Nekakvo davno zaboravqeno, ni sa ~imuporedivo, ose}awe potpunog spokoja. Tako se ose}ala metagalaksijauo~i Velikog praska. Ba{ tako! Kog bre praska? Koje do |avolagalaksije? Treba razjasniti gde sam to ja. Svest radi jasnije nego ikad,ali telo - sa wim ne{to nije u redu. Tamno je. ûdan àmor. Pol-uàmor - polupulsirawe. êga? Svega unaokolo. Veoma li~i nakucawe srca. Ne mog. Moje - ono kuca samo po sebi. Istina, otkucaji susuvi{e ~esti. Kako onda da se ne uzbudim.

Nekakav ose}aj nemira. I neugodnosti. Ne{to nije kako treba.Ne{to treba da se mewa. Meki dodir po glavi. O{tar ubod jarkesvetlosti. U plu}a provaquje vazduh i rastrza ih. Izgleda da nisamdisao. O{tar bol oko pupka. Ni{ta, izdrà}u.

-Pogledajte, ne pla~e. Sila je!-To nije dobro. Beba treba da pla~e.

63

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Starija babica pa`qivo razgledala novoro|en~e. Bolnica. Pu -no je sveta. Pre svega nekih devojaka - staìstkiwa. Tu mi dopire do

mozga da sam potpuno go. Poku{avam da prikrijem svoju golotiwu aliruke ne slu{aju.

- Jaoj, pogledajte kako ma{e ru~icama! Sme{na je! - ~uju se gla-sovi staìstkiwa.

- Dobili ste devoj~icu, - govori babica nekoj izmu~enoj èni.Izgleda da se radi o meni. Devoj~ica! Jel' to neka {ala? Savijam vratkoji ne èli da mi se pot~ini i... O, Boè! Gde je ono? Gde je sve ono{to treba da imam? Vidim samo kratke debequ{kaste noìce, koje sekoprcaju u vazduhu. Moje? To nije mogu}e. Moje su!

- Ej, {ta ste uradili sa mnom? - pitam ja, ali jezik odbija da sepovinuje i iz grla izle}e samo jedno "ehej".

- Brbqa ne{to. Kako je lepa!- razneìle su se staìstkiwe ipo~iwu da tepaju: Gili-gili! Cico-mico!

Zna~i cico-mico, majku vam va{u?! [ta da u~inim?! Gospode,{ta je s mojim pupkom? Stani, eno je pup~ana vrpca. I ta zgrada ièna... Postepeno po~iwem da shvatam ali moj mozak odbija da sesloì sa mojim zakqu~cima. Mene... su rodili?! Ali ja uop{te nisamdevoj~ica! Zovem se Aleksej, imam trideset pet godina, imam ènu isina! Uskoro, veoma brzo treba da dobijem i drugog, a mo`da i }erku,ali to nije va`no. Ja sam putovao, i{ao sam svojoj eni, ali onda - los,potom - autobus. Ja sve savr{eno dobro shvatam! I odjednom, ja seponovo ra|am. I jo{ kao devoj~ica. Ko bi to razumeo?

Dobro. Lepo. Neki veruju u preseqewe du{a. Navodno postoje i

na~ini da se ustanovi kada sam iveo i ko sam bio u pro{lom ivotu.Neka bude. (Uostalom, kako da se sada ne sloìm s tim?) Ali da sese}am svega? A da nisam dospeo na onaj svet? Ili mo`da, ustvari,leìm negde privezan za krevet jakim kai{evima? Zanimqivo, Ma{ave} zna? Ma ne, naravno, pred porodiqama se ne pri~aju takve stvari.

A ako je tako, kako }e ona protuma~iti moje otsustvo? [ta }epomisliti? - Pogledajte kakva lepotica! - babica me, kao ma~e,prinosi rodiqi. Ma kakva sam ja, do |avola, lepotica? Imam crnebrkove, veliku }elu i krive dlakave noge. Ah, da! Nemam ni brkove, nidlakave noge, ni... Jednom re~ju, ni{ta.

I tu sam video weno lice. Umorno, bledo lice, u krupnim ka-pima znoja, ali svejedno tako lepo i beskona~no blisko lice.

- Ma{a! - vi~em ja, ali ~uje se samo jedno besmisleno "ma".Poku{avam da joj sve ispri~am, objasnim, ali iz usta se otkidaju samonepovezani, neartikulisani zvuci. Pa i kad bih mogao da govorim,kako bih objasnio da je moja majka - moja ena, a moj otac... Ja sam.

- Dosta je, treba da odmorite, a i devoj~ica tako|e.

64

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Babica me uzima i sprema se da me negde odnese. Iznenada ose}amda moram u toalet, i to hitno. Ja sam odrastao ~ovek, ali kako da im to

kaèm?- Ej, Natalija Mihajlovna! Jel' ste ~uli? Ona kaè "pi-pi"!- Ma pustite to, devojke! To je sme{no! Nema ni sat vremena kako

se rodila, {ta ona moè da kaè? Ona je jo{ glupa~ica.Zna~i, glupa~ica?! Evo ti matora ve{tice! Eh, ao mi je {to si

u plastificiranom mantilu...- Evo vidite, vidite, Natalija Mihajlovna! Ve} smo vam rekle!-

zatap{a{e staìstkiwe.Babica me pa`qivo pogleda u o~i.-Pravi vunderkind. Daleko }e{ dogurati, mila. Mogu unapred da

uzmem autogram?Devojke-staìstkiwe slo`no i neestetski prasnu{e u smeh,

zbog ~ega sam se, na kraju, uznemirio.I sam se iznenadih kad zajecah, kao {to to obi~no radi odoj~ad -

gorko i neute{no.Da, nervi su mi oti{li do |avola.Krevetac. I {to je najstra{nije, odgovara mi veli~inom. Uop-

{te mi se ne spava. Svud okolo isti takvi kreveci, a u wima, mirnodah}u}i, leì novoro|en~ad. Ba{ takva kao {to sa ja. Kaù: ako Bogèli da kazni nekoga, on mu oduzme razum. A ako uzme telo? I sa wim -~itav ìvot, sve ~emu sam se pribliìo, sve {to sam postigao zaskoro trideset pet godina? Premda nisam mnogo toga postigao. Zavisi{ta se uzima za orjentir uspeha. Samo materijalno blagostawe ne

moè da bude svetionik. To je, otprilike, kao vetar: dobro je ako duvau le|a, a ako duva u lice - pa {ta, moè se i}i i nasuprot vetru. Amo`da je sudbina izabrala ba{ mene! - i dala mi drugu {ansu? Drugipoku{aj? Ko nije ma{tao o tome da proìvi ìvot iznova? Ispra-viti gre{ke, na svim raskr{}ima izabrati samo pravi put. Ko nije otome ma{tao? Tako ispada da jo{ treba i da se radujem. "Drugipoku{aj"... Filozof! Brzo }u da nau~im da govorim. Nije vaqda da memoj jezik ne}e poslu{ati. I {ta onda? Treba Ma{i da kaèm: "Mama,

ja sam tvoj mu`"? Ili da se pravim da ne znam da ~itam, da ne umem dapi{em, da vozim. Celoga ìvota da se pretvaram. U po~etku - da samdevoj~ica, zatim - da sam devojka, zatim... Oblije me znoj pri pomislida }u morati da budem ensko.

Sve po~eti od nule. Od apsolutne nule! Zar je to moja druga{ansa? Ili mi je prosto data mogu}nost da neko vreme-nekih sedam-deset godina! - budem u koì ene? Zbog ~ega? Ta~nije - za{to?

A prijateqi? Moj karakter, na kraju, moje navike neprimereneèni, - sve je to prah i pepeo?

65

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


U bolni~ku sobu u|o{e one iste staìstkiwe da se dive geni- jalnoj devoj~ici (meni). Zaboraviv{i se, mahinalno rekoh:

- Da nemate cigaretu?One se urno me|u sobom pogleda{e i ponovo zaustavi{e pogled

na men i.-Uh, ti! Kaì jo{ ne{to!Napravio sam gre{ku. Nisam mogao da se povu~em.- Rado }u sa vama popri~ati, ali sada pozovite moju mamu.Bilo mi je izuzetno te{ko da govorim - kao da su mi za jezik teg

privezali. Ali ipak, to je bila qudska re~ iako ra~lava i vrskava,ipak, bila je sasvim razumqiva.

Devojke su stajale na mestu kao ukopane, i ja, da bih ih povratiood zaprepa{tewa (ali u osnovi, naravno, iz nesta{luka), ponovihsvoju molbu na engleskom. Mo`da im je jezik me|unarodne komuni-kacije bio bliì, jer su posle toga izletele u hodnik kao meci. Nisamuspeo ni da trepnem, kad je u sobu upala ~itava delegacija lekara isestara na ~elu sa ve} poznatom babicom.

-J el' to ona?-pokaza na mene plemeniti starac sa nao~arima.Bri`qivo me uze u naru~je.

-Zna~i, du{ice, mi ve} razgovaramo?-âk i na engleskom! - dobaci{e staìstkiwe.-Pa, o ~emu }emo s tobom porazgovarati?-O ~emu god ho}e{, dedice! - odgovorih, otvoreno se nasla|uju}i

postignutim efektom. - Ali pre toga èlim da znam da li su mojojmajci javili o pogibiji moga oca?

Babica je ve}, izgleda, izgubila sposobnost ~u|ewa i samo jeprocedila:-Da-a...-Tako, dakle, drugari. Prenesite joj da je wen mu` Aleksej

Voronov iv i zdrav. Eto tako. @iv i zdrav! - ponovih ja. - I, do |avo-la, dajte mi ve} jednom da zapalim!

Sa ruskog prevela Vesna Miti}

66

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Oto Oltvawi

UFOLOG

I

Dok sam jo{ sedeo s druge strane katedre, u osnovnoj {koli,drugar iz odeqewa mi se poverio da je jedne no}i video lete}i tawir.Prema opisu, letelica nije odstupala od uobi~ajenog sezonskogmodela 1978/1979: zaobqena kupola i obod ukra{en krupnim svet-le}im dugmadima. Elegancija je u jednostavnosti.

Zamolio me je to da ostane na{a mala tajna. Za{to bi uop{teizmi{qao tako ne{to, pitao sam se, ali mu svejedno nisam poverovao.

Ne kaèm da on nije video ne{to. Ne kaèm da ja ne bih video

ne{to drugo.Ispostavilo se da je na{u malu tajnu podelio i sa drugima, ali

da se niko nije previ{e uzbu|ivao; na kraju krajeva, mo`da ga jestvarno video. Lete}i tawir u Novom Sadu? Za{to da ne.

Vidite, odrastao sam u nekom drugom vremenu. Jedan sam doretkih koji se se}a britanske televizijske serije UFO. Veselih se-damdesetih ~iwenica da nismo sami u svemiru nije morala nau~no dase dokazuje. Uzimala se zdravo za gotovo.

A svemirci nisu morali da budu neprijateqski raspoloèniprema nama, Zemqanima. Na svakog Osmog putnika i{li bi jedniBliski susreti tre}e vrste. âk i ako nisu bili umiqati "itijevi",vanzemaqci su dolazili i odlazili, stalno u nekom samo wima znanomposlu - koji se uglavnom svodio na zezawe usamqenih svedoka - alizamu}ena fotografija elipsastog predmeta na dnevnom nebu, iligrupisanih svetala na no}nom, ugnezdila se prvo u na{u kolektivnupodsvest, a odatle joj nije trebalo mnogo do svesti. Kako smo od-rastali, ostavqali smo lete}e tawire za sobom zajedno sa DedaMrazom i ostalim slatko-gorkim prevarama za male qude.

67

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Danas?Zalu|enost lete}im tawirima predstavqa znake ozbiqnog

mentalnog poreme}aja.

II

"Profesore, jeste li videli Marlu?""Marla je ma{ala.""Nemoj da se laèmo, profesore. Marla je zaqubqena u vas."Nikada ne bih usporio hod. "Zaqubqena je ona u lete}e tawire",

odgovarao bih.Oni bi me poklopili detiwim: "U vas vi{e." Protiv toga nisam

imao argumenata.Kada je ta~no ~itava katedra postala tako vickasta? Ako mene

pitate, sa prikrivenih namigivawa, bezobraznih osmeha i ko{kawalaktom prebrzo su pre{li na otrovne re~i. Odjednom su se iprofesori i studenti pretvorili u pokvarenu plo~u. Tamago~i iMarla, to su srca dva. Fakultet nije poput sredwe {kole, zbog takvogne~eg ne mogu da izgubim posao ili zavr{im na stubu srama, alisvejedno nije bilo prijatno. Ruku na srce, kod profesorskog kadrauglavnom se radilo o zavisti, ba{ kao i kod dela napaqenih mladi}akoji jo{ nisu znali da fini{iraju - mewa~ ve~ito zaglavqen u~etvrtoj - a i da jesu, bojim se da im kod Marle to ne bi pomoglo.

Moji verbalni okr{aji sa budu}im akademskim gra|animanaj~e{}e bi se zavr{avali na isti na~in. Znao bih da mi se prikrala sle|a, niotkuda, kada bi mali {treberi naprasno u}utali. Jo{ nisu

umeli da se nose sa situacijom kada smo oboje bili prisutni. Zaigraobih obrvama, rekav{i im: "Iza mene je, je li?" mame}i wen kikot,teraju}i ekipu u stampedo.

Tako je bilo i tog aprilskog ponedeqka."Nadam se da mi nosi{ seminarski", rekao sam joj kada smo

ostali sami.Ona se samo sme{kala. "Mora}e da sa~eka.""Molim?"Ra{irila je ruke, u nedovr{enom pokretu slegawa ramenima,

kao da je uhva}ena u nesta{luku. "Za sada."Marla je bila ~udo. Stajala je prekr{tenih martinki nasred

naprasno opustelog hodnika, ravne crne kose, crnih podo~waka, u jednodelnom crnom kostimu. Bila je minijaturna, vitka, nemirna.Imala je preterane naslage {minke, ali samo na odre|enim mestima:kapci, trepavice, mrvica ispod o~iju. Uvek joj se videlo minimalnomle~nobele koè, a usne su joj prirodno bile boje trule vi{we.

Uzela je vazduh i neumorno izgovorila:"Moj ufolog kaè..."

68

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


III

Pro{lo je svega pola godine otkako sam od we prvi put ~uo ture~enicu i jo{ se nisam navikao; nikada i ne}u. Kad god bih je ~uo, mojstomak bi sâm od sebe uvukao ru~nu i zalepio se za {ofer{ajbnu.

Moj ufolog ovo, moj ufolog ono."Je l' ti radi{ sve {to ti tvoj ufolog kaè?"Nasme{ila se odsutno. "Moj ufolog je pravi. Morate jednom da

ga upoznate. Imali biste {ta od wega da nau~ite." Iako se i kroz{minku videlo da je neispavana, kad god bi pri~ala o wemu, mala lujka

je zvu~ala usredsre|eno i ube|eno."Da se ti i ja dogovorimo ne{to", rekoh kona~no, mrvicu grubqe

nego {to sam èleo. "Zeza}u se s tim tvojim lete}im tawirima kadauradi{ doma}i. A posle }u sa zadovoqstvom opovrgnuti sve tvoje teze.[ta kaè{? Do srede?"

Pruìla mi je ruku. "Obe}avam." Vrhovi prstiju bili su ledeni,ali joj je dlan bio jastu~ast i topao. Brzo sam zavr{io rukovawe.

Profesor Tamago~i. Mora{ da mu titra{ da bi od wega ne{todobio. Ili je bar tako ve}ina govorila. Moja deviza zapravo je bila"ne spasavati nikoga"; neka spasavaju sami sebe.

Ne i u Marlinom slu~aju: uvla~ila vam se pod koù, kao pir-sinzi koje je sigurno imala. Nije mi dala da se izvu~em tako lako.Morao sam sada ja da saslu{am weno predavawe.

"Vi stvarno ne znate za te doga|aje? Ili se samo pravite?"Zakolutah o~ima. Ponovo mi je nabrojala sve slu~ajeve, klini~ki, sa

nau~ni~kom distancom. Ve} sam i sâm, protiv svoje voqe, po~eo da ihpamtim. "Lajkovac, 1965. Mali Mokri Lug, 1969. Crna Trava, 1972.Kola{in, 1977. i 1982. Mali I|o{, 1989. To samo kod nas. Misija sesvaki put sastojala od jedno~lane posade, a svaki naredni put ostajalisu duè."

I to je bila na{a mala igra. Nije se istinski qutila na mene{to joj ne verujem, samo je zvu~ala kao da joj je krivo {to ne moè da meubedi. Meni je bilo krivo {to se toliko unosi u te gluposti.

"Sve je pitawe percepcije, profesore.""Ili mo`da projekcije? Razmi{qam da ti promenim temu

seminarskog u Vanzemaqci u pesmama doma}ih narodwaka.""Zemqane, jarane..."

"Hej, Rambo se ne ra~una." Imala je smisla za humor, zna~i, nijemogla da bude ba{ potpuno luda. "Marla, Marla. Samo gubim vreme stobom." Odlu~io sam da je boqe da za promenu zvu~im kao profesor.Svaka misija na kraju uspe, ne mora da bude vanzemaqska, samo joj dajtevremena. Makar to bilo naterati Marlu da se pona{a konvencio-nalno i preda mi rad.

69

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


U iznenadnom napadu inspiracije, rekoh: "Nego, kaì ti meni, jesu li te wihove misije uspe{ne?"

"Zar bi dolazili toliko puta da jesu?" re~e ona. "Moramo daiza|emo, profesore. Vi i ja. Na pi}e. @elim ne{to da vam ispri~am."

"Nema {anse."Ispod neizve{ta~ene poze, tamne mazarije i alarmantnih

znakova umora, bila je prelepo dete. "Molim vas. Ako ne iza|emove~eras, ko zna kada }emo se videti."

"Mator sam ja za tebe, Marla.""Uop{te niste." Pobeè joj nesta{ni osmejak. "Ovaj, uop{te

nisi.""Priznaj, vadi me min|u{a.""Dragi profesore", re~e ona kora~aju}i unazad, "vas volim naj-

vi{e na svetu, ali moram da putujem",Pripretih joj prstom. "Ne pre nego {to zavr{i{ ono {to mi

duguje{." Nisam znao od ~ega je to ta~no odgovaram, ali ose}ao sam davredi.

"Obe}avam", re~e ona ozbiqno."Za{to me pla{i to {to ponekad govori{?"Poslala mi je poqubac, okrenula se i nestala.

IV

Isprva nisam primetio da je nisam sreo ~itava ~etiri dana. Zato vreme univerzitetsko za~ikavawe kao da je popustilo i moram da

priznam da sam zbog toga odahnuo.Nas trojica profesora sa najcewenijih katedri imali smokancelarije u potkrovqu i zajedni~ku sekretaricu. Tijana, crveno-kosa paklena ma{ina {telovana u Grini~u, bila je èna mog ìvota.Hladno senzualna, ~eli~nih ìvaca, brutalno cini~na, spretnija odve}ine qudi koje sam poznavao, mogla je da opsluùje bar jo{ toliko;osim toga, suprotno svom nadimku, nisam bio preterano zahtevan. Upetak oko sedam, zatekla me je na stepeni{tu, pred veliko bekstvoku}i, i cermonijalno mi uvalila pristigle radove. Pregledav{i nabrzaka fascikle, rekoh:

"Nema Marlinog?"Tijana me pogleda preko okvira nao~ara. Iz gomile je izvukla

crnu fasciklu koja mi je nekako promakla.Odmahnuh rukom. "Nemoj i ti, molim te. Trebalo je da ga preda

jo{ u sredu.""Ni{ta nisam rekla.""Ni nemoj." Pomogao sam joj da obu~e mantil. "Ludilo sa tom

devojkom se otrglo kontroli."

70

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Qudi vode dosadne ivote, Tamago~i. Kada }e{ ve} shvatiti."Eto. Profesor sociologije koji je pao iz Uvoda. Objasnila mi je

za{to ne uspevam da ostavim utisak na wu jo{ pre nego {to sam predfakultetskom zgradom posmatrao kako nestaje u unutra{wosti crnogBMW-a svog aktuelnog {valera, visokog funkcionera gradske vlade.Dokoni profesori ve} su prepri~avali detaqe wihovog seksualnogìvota kao da su im prisustvovali. Nisam èleo da ih slu{am, jernisam eleo da verujem u wih.

U stanu me je ~ekao televizor, ma~ak po imenu \or|e i rezervnafla{a pelinkovca. Imao sam priliku da se kona~no ispavam, alikome jo{ treba san? Pri pomisli na disertaciju koju sam zapo~eo 11.marta 1996, odmah sam se prihvatio seminarskih radova. Kada samstigao do Marlinog, nisam ga odmah otvorio, pitaju}i se {ta mogu dao~ekujem od we.

Odgovor je bio: bilo {ta. A ovaj put je stvarno preterala.U crnoj fascikli nalazio se jedan jedini list papiri na kome je

boldovanim fontom pisalo UPOMO].

V

Marlina neslana {ala upropastila mi je ionako trulo ve~e.Kad god bih se petkom igrao lava u kavezu, pozvao bih Radicu. Kao iona mene, uostalom.

Glatko me je odbila, prvi put u istoriji, {to je zna~ilo da jeprona{la nekoga. Blago woj.

Brat jo{ nikada nije odbio konsultacije sa pelinkovcem do ju-tra. Kod mene ili kod tebe? Evo stièm. Kada je u{ao u moj stan iugledao razbacane studentske radove, rekao je samo au, a ja sam munalio prvu ~a{icu. Qu{tili smo ih kao da nas |avo goni, a ja sam setrudio da iz glave potisnem slike Tijane i wenog buxe u kompro-mituju}im pozama.

Do{lo je vreme da sebi priznam kako i sâm vodim dosadan ivot. A svi znamo {ta o takvima misli sekretarica Tijana.

VI

Kada sam progledao kasno popodne, pred nosom mi se nalazilo

Marlino UPOMO].Probudio sam brata da ga vozim ku}i. U povratku, ne znaju}i ka-

ko da se izborim sa sopstvenim nemirom, uspeo sam da izvedem vrlonepopularan potez.

Odvezao sam "ajkulu" do studentskog doma.

71

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Marlina cimerka, koja me je do~ekala na vratima wihove sobe,nije bila umotana u pe{kir, ali je zato nosila majicu kratkih rukava

koja joj je dosezala do kolena. I izgledala je kao da }e svakog ~asa daprasne u smeh. Svako ko bi nai{ao hodnikom iz oba smera - nisam znaonikoga od wih - dobacio bi ne{to woj ili meni. Nekoliko puta samproverio da li sam obukao sako sa ko`nim zakrpama na laktovima ilida li na prstima imam tragove krede. Iz aviona se videlo da sam naneprijateqskoj teritoriji.

"Marla je oti{la ku}i, profesore."Ispratio sam pogledom grupu tipova u kupa}im ga}ama koja se

du` hodnika dobacivala {arenom loptom za plaù. Juno{e }e ovo nafaksu prepri~avati u slast. A tek kada saznaju profesori...

Jao, glava."Dogovorili smo se da uradi ne{to za mene", rekoh. Je li ti

mo`da rekla kada se vra}a?"Odmahnula je glavom smejuqe}i se. @ivo me je zanimalo kako

izgleda Marlina soba, a izgleda da je to ose}ala i wena cimerka, pa jenamerno propu{tala da me pozove unutra. Ili je mo`da samo krilasvog li~nog kupa~a.

Uradio sam jo{ ne{to {to se ne sme: pre nego {to sam zavrnuo zaugao, naglo sam zastao i namignuo neprijatequ. Ona je i daqe stajalana vratima blago nakrivqene glave.

"Sad sam se setio", rekoh. "Ne zna{ slu~ajno odakle je ona?"Tu me je ~ekala. "Maraskinovo. Slatka kap za sladak ìvot.

Selo blizu Subotice." I {ta }e{ sad s tim?

Stvarno nisam znao {ta bih. "Vredno mi u~i", dobacih."Samo to i radim." Zalizala je nesta{ni pramen. "Profesore."

VII

Obe}avam, rekla je Marla. I upomo}.Prvi put sam se zapitao {ta to radim na {ezdesetom kilometru

od Novog Sada; uveliko je svirao drugi disk Physical Graf fiti.Kako {ta radim? Zabrinut sam za svoju omiqenu studentkiwu."Ajkula" je te{ko podnosila rupe na putu izme|u Feketi}a i

Ba~ke Topole. Zalutao sam samo jednom. Pre ovog impulsivnogpoku{aja seoskog turizma, nisam ni znao da imam fobiju od palanke,

potpuno besmisleno u Zemqi seqaka.Marla iz Maraskinova. Simpati~no.Ne znam {ta sam uop{te o~ekivao od sela. Kao prvo, sve vidqive

ulice bile su asfaltirane. U predve~erje je na wima jo{ bilo qudi:deca na biciklima sa pomo}nim to~kovima, obavezna bezuba ekipaispred dragstora, zemqoradnici koji se na traktorskim prikolicama

72

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


vuku ku}ama sa posla iz poqa. Drugim re~ima, sve normalno i zanajurbanije uslove. Trebalo je samo smisliti kako da prona|em Mar-

lin dom, a do tog stepena planirawa jo{ nisam stigao.Kao i svaka budala, imao sam sre}e. U posledwi ~as zako~io sam

ispred ène sa oteklim cegerima koja je prelazila glavnu ulicudvadesetak metara od izbledelog pe{a~kog prelaza. Propisno sam jeprepla{io. Po{to sam se uverio da joj ni{ta ne fali, ponudio sam jojprevoz kao iskupqewe. ]askali smo o vremenu, politici i aps-traktnoj kategoriji "ìvot uop{te". Kada sam je pitao gde stanujeMarla Vitorovi}, pogledala me je kao da sam poludeo, a onda je pras-nula u smeh. Objasnila mi je kuda da idem, obrisala suze i vi{e nijeprogovorila do ku}e.

Marlina majka je bila starija nego {to sam o~ekivao, ali onakomarlinski simpati~na. Upitno me je pogledala s vrata, dok se oko we{irio blagotvoran miris kola~a u nastajawu.

"Dobro ve~e, ja sam profesor Bo{ko Radev. Jeste li vi majkaMarle Vitorovi}?

"Marle?" Nasme{ila se. "Mislite, Vi{we."Marla se zove Vi{wa? Dobro. "Nisam znao da se..." zamucah. "Ja

sam wen..."Klimnula je glavom i rekla: "Tamago~i." Zvu~alo je Tamago}i.

Spustila je ruke u kuhiwskim rukavicama nalik bokserskim {apamana moje podlaktice i uvukla me unutra. Ve{to se probila krozlavirint uskih hodnika, a ja sam je sledio u stopu, ne usu|uju}i se da jeispustim iz vida. Kada smo stigli u kuhiwu, bacila se ka rerni, a ja

sam shvatio {ta èli i reagovao za desetku; podigao sam prve krpekoje su mi se na{le pri ruci i prihvatio drugi kraj usijane tepsije.Zajedno smo je bacili na drvenu plohu za me{ewe testa i zadovoqno senasme{ili jedno drugom.

"Sada imamo pravo da je pojedemo celu", re~e ona, skidaju}irukavice i pruàju}i mi uma{}enu ruku. "Ja sam Jasna, Vi{winamajka. Marlina majka. Ima nekih problema? êmu moèmo dazahvalimo za ovu posetu?"

"Sve je u redu, ove nedeqe sam o~ekivao Marlin zadatak, ali ganije predala, pa sam se malo zabrinuo. Je li ona ovde?"

"Vi{wa? Ne, nije ovde. Oti{la je na vikend kod moje sestre uBeograd."

Nisam dobro sakrio razo~arawe, tako da je Jasni bilo maloneprijatno. Pri~e koje je servirala cimerki i majci nisu se pokla-pale, ali to jo{ ni{ta nije zna~ilo.

Pijuckao sam rakiju od vi{we i jeo jo{ vreli kola~ od vi{we,dok je Jasna Vitorovi} prala kontigent posu|a dostojan omawe ka-sarne. Vi{wa. Vi{we. Smejao bih se da mi nije bilo stra{no; na kraju

73

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


i jesam, posle tre}e ~a{ice. Kezili smo se jedno drugom u ti{ini ibilo nam je lepo.

Na putu do toaleta, nai{ao sam na sobu koja je nesumwivopripadala Marli. Nisam mogao da odolim. Trebalo je da mi otkrijemnogo vi{e nego wena studentska soba, a samo je postavila novapitawa.

Na prvi pogled soba je delovala kao da pripada de~aku. Saplafona su visili modeli aviona iz Drugog svetskog rata svih ve-li~ina, pripadnosti i formacija. Minijaturni crno-beli televizorna no}nom sto~i}u. Skromna kolekcija nau~nofantasti~nih romanaiz {ezdesetih. Sabrana dela aka Polanika.

Po~eo sam da opaàm i druge, neodre|eno ènstvenije detaqe.Telefon u obliku stopala sa lakiranim noktima. Poster Sisters of

Mercy iz faze koju ve} nisam slu{ao. Lampa za no}no ~itawe prekokoje je preba~ena roze svilena mara ma. Me|u avionima se stidqivoklatio klasi~an model lete}eg tawira iz filmova invazije pe-desetih.

Kada sam se vratio, Jasna je zavr{ila spremawe i nastavila dalicka vi{weva~u.

"Ve} ste sigurno primetili, ali ona je... malo na svoju ruku",rekla je zagledana kroz retku ~ipkastu zavesu na kuhiwskom prozoru;napoqu se spu{tao mrak. "Wen otac, znate. Nikada ga nije upoznala."

Klimao sam glavom u napadu razumevawa i sâm se prihvativ{ipune ~a{ice koja me je ~ekala. êtvrta. Ili be{e peta? Pijanstvonajboqe le~i mamurluk.

Jasna kao da je tek tada postala svesna mog prisustva. Ustala jeda nam ise~e jo{ po par~e kola~a. Razmi{qao sam o strategiji naglogpovla~ewa kada mi je na pamet palo ne{to {to sam prosto morao da jepitam.

"Mo`da }e vam ovo {to }u vam sada re}i zvu~ati malo ~udno, ali,Marla, mislim Vi{wa, neprestano pomiwe nekakvog ufologa i..."

Jasna prvo skupi ruke, a potom i usne, mudro klimaju}i glavom,kao da je jo{ odavno odlu~ila da za`muri pred nekakvim k}erkinimhroni~nim nesta{lukom.

"Nije on nikakav... ufolog , bar ne pravi. Ma, to je sme{no, ~ovekse samo razume u narodnu medicinu. Znate ve}, lekovite trave, aku-punktura i sli~no. Vi{wa ga tako zove odmalena jer sa wim moè da

pri~a o stvarima koje su je oduvek zanimale." Nasme{ila se. "Videliste joj sobu." Iz friìdera je izvadila teglu ne~ega {to je li~ilo nafeferone i, ne ponudiv{i me, krenula da trpa jednu po jednu u usta."ôvek se zove Bogdan", re~e izme|u dve papri~ice. "Pre ili kasnije,svi iz sela mu se obrate sa nekom svojom mukom."

74

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Progutala je najmawe deset feferona ne sa`vakav{i ih. Poku-{ao sam nekako da joj privu~em pa`wu, ali sam uspeo tek kada sam

naglo ustao da se pozdravim. Ja sad idem, do vi|ewa, hvala nagostoprimstvu, hvala na svim ovim... vi{wama. Podigla je glavu po-lako, pogledala me kao da me u potpunosti razume i jednom klimnula.I daqe je bila qubazna, ali vi{e nije bila tu, sa mnom.

Napoqu mrkli mrak, vi{e nikog nije bilo na ulicama. Izlaze}iiz sela, usporio sam do ~etrdeset na sat, i mawe, poku{avaju}i dauhvatim znake bilo kakve aktivnosti u ku}ama kraj puta. Na sveprozore uredno su bili navu~eni zastori, kapci i roletne, niotkudanije dopirao ni tra~ak svetla.

Znam da no}u u selima uglavnom nema ìvota, ali ovo je biloprevi{e. Jo{ nije bilo ni deset sati. Zainatio sam se. Nemogu}e da jemoja prvobitna palankofobija bila opravdana. Zastao sam kraj svakeku}e sa obe strane puta da zavirim u dvori{te. Ni pas da zalaje, ni je`da uzdahne.

Uzdahnuo sam ja.Postalo mi je hladno, te sam parkirao na pola jarka da obu~em

jaknu. Iskoristio sam stanku da popu{im cigaretu i razbistrimglavu. U svakoj drugoj prilici uìvao bih u mrtvoj ti{ini, ali mi ovanije prijala. @eleo sam {to pre da pometem ovaj fijasko pod tepih izaboravim na wega. Quti}u se malo na Marlu u ponedeqak, onako kakoto samo drugarski nastrojen profesor zna, i to }e biti to.

Na krilima vetra do mene je stigao jedini zvuk odavde do krajasveta. Tu nedaleko, neko je bezbri`no zvi`dukao poznatu melodiju.

[ta to be{e? Ah, da. "Space Odd ity".Iznenada otre`wen, ali ni{ta mawe uznemiren, bacio sam

nedopu{enu cigaretu u jarak, zakqu~ao kola i po{ao pe{ice nazad uselo.

VIII

Nisam dugo traìo vickastog qubiteqa Bouvija: visoka pri-lika u crnom ogrta~u sa nagla{enom uspravnom kragnom kretala secentralnom ulicom ka drugom kraju sela, lagano, kao da lebdi desetakcentimetara od zemqe; velika besprekorno izbrijana }ela blistala je

plavi~astim sjajem na mese~ini, u tom ~asu jedinom izvoru svetla uMaraskinovu; ~ak ni uli~ne lampe na zar|alim stubovima nisuradile. Niko osim mene nije prisustvovao wegovoj bezbri`noj {etwikroz selo. Hodao je sredinom puta, kao gazda koji obilazi imawe;wegovo zvi`dukawe se poja~avalo i uti{avalo, povremeno sasvim

75

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


prestaju}i, a ja nisam mogao da ocenim da li je za to zasluàn vetarili on sâm. Ko god on bio.

Odbijao sam da prihvatim da je ova prikaza ufolog, Mar linufolog, iako mi je stomak govorio da nema nikakve sumwe. Gr~evi unajavi koje sam ose}ao pojavqivali bi se samo kada sam imao tremupred javni nastup, makar to bilo i sopstveno svakodnevno predavawe.

Obojica smo ~uli {kripu ne~ije kapije koja je u ti{ini seoskeno}i odjeknula poput praska bi~a. On naglo zastade. Nije okrenuoglavu, niti se pomerio na bilo koji na~in, samo je ostao da... lebdi umestu. Iz wemu najblièg dvori{ta, pet-{est ku}a od mesta na kojemsam ~u~ao, iza{la je èna Jasninih godina, {ta vi{e, li~ila je naJasnu Vitorovi}, ali sa te udaqenosti nisam mogao da budem sasvimsiguran. Predala mu je u blede ruke ne{to {to je li~ilo na poklop -qenu zdelu za supu, a on se iz zahvalnosti nadneo nad wu poputgrabqivice i glasno je cmoknuo u ~elo. Dok se èna poslu{no vra}alau ku}u, znao sam da je kasno, da sada po{to-poto moram za wim, pa makarzavr{io na najru`nijem mestu na svetu. A ako }emo pravo, tamo gde jeovaj i{ao, sigurno nije moglo da bude lepo.

Vi{e nisam verovao ni jednoj jedinoj re~i Marline majke; bilomi je ào {to nisam bio navalentniji, postavio vi{e pitawa, mo`dazatraìo telefonski broj wene sestre u Beogradu. Odjednom su mi sverasprave sa Marlom, sva ta za~ikavawa i pre}utne igrice, delovalikao wen autenti~ni vapaj za pomo}.

Vas volim najvi{e, ali moram da putujem.Uvalila se u ne{to stra{no, ne{to izvan mo}i poimawa - bar

mog - ne{to {to je ~ak i za malu estoku Marlu bilo previ{e.Visoka prilika u ogrta~u ponovo je klizila ka obodu sela, a jasam, na bezbednoj udaqenosti, poslu{no kaskao za wom. Stigav{i dodvori{ta iz kojeg je iza{la ena sa no}nim poklonom za wega, i daqenisam mogao da ocenim radi li se o Marlinoj ku}i. Napola sam o~e-kivao da }e, kako pro|em, iz svakog dvori{ta iza}i stanar ipridruìti mi se u koloni koju je vodio morbidni frula{ iz ba~kogHamelina, ali to se nije dogodilo. Sve ku}e progutao je mrak i sve supostale fotokopije jedne te iste ku}e. Ubrzo sam saznao koje.

Kretali smo se kroz no}, samo on i ja. Otkako smo ostaviliposledwu nastanbu za sobom, temperatura je osetno opala. Moj vodi~se nijednom nije osvrnuo. Budu}i da je mese~ina obasjavala krivudavi

put kojim se kretao, uspeh da nazrem na{e kona~no odredi{te -nezgrapnu zamra~enu gra|evinu na vrhu brda{ceta. @uta ku}a na krajsela; verovatno ba{ ona u ~iju je ~ast spevana pesma. Ku}a koja jeseqanima posluìla kao model za wihove ku}e, wihove ivote.

Eto kuda smo i{li.

76

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Umesto da joj se pribliìm, svakim narednim korakom ku}a seudaqavala od mene - ali ne i od wega. Imao sam ose}aj da do we nikada

ne}u sti}i, zato se nisam ni brinuo {ta }u u woj zate}i. Na momenteose}aju}i kao da i sâm lebdim, pomislio sam da je mo`da bilo ne~ega uonim silnim vi{wama kojima sam nakqukan u svim oblicima, te sambrè-boqe nabio dva prsta u grlo. Napiwao sam se u pra{ini ibquvao u prazno, ali ni{ta nije izlazilo napoqe.

U{mrkah punim plu}ima ledeni vazduh. Napoqu se nije ~ulapriroda, ìvuqke, ~ak ni vetar koji mi je udarao ~vegere u nos.Plasti~an mesec, plasti~an `bun, plasti~na krava, zbog ~ega samplasti~an i ja; sve se presijavalo od bole{wikave glazure.

Zemqa zove majora Toma. Saberi se.Dok sam se femkao, izduèna prilika je lebdela u mestu, ~e-

kaju}i da se smislim. Uzdahnuo sam, podigao kragnu jakne imitiraju}iga i po{ao daqe. Tek tada je krenuo i on, vuku}i repove ogrta~a upra{ini.

IX

îm je prikaza nestala sa vidika, u dvori{tu ku}e na kraju sela,po~eo sam vidno da smawujem razdaqinu do vrha brda. Jednog trenutkahodao sam kao na pokretnoj traci koja se kre}e u suprotnom smeru, ve}drugog neko me je ispalio kao iz pra}ke. Stigav{i do uredne tarabe odpqosnatih, za{iqenih letvi, ose}ao sam upalu mi{i}a u butinama, amoja jakna od xinsa imala je tamne elipsaste dezene pod pazuhom. Prvo

na {ta sam naleteo kada sam u{ao u dvori{te bio je pas.Video sam mu samo o~i, ali obrisom je podse}ao na vu~jaka. Nijese pomerao, reào, nisam ~uo ni kako di{e. Odlu~io sam da sa~ekam dana~ini prvi korak i usput malo predahnem. Ubrzo sam shvatio da bihtako ~ekao ~itavu no}.

Xukac, ni makac.Stisnuo sam petqu, ono malo {to mi je ostalo, i krenuo napred,

nogu pred nogu. Bacio sam pogled na ~uvarku}u tek kada sam ga ostavioza sobom.

Antiklimaks: pas je bio pqosnato improvizovano umetni~kodelo od kartona i debele ìce. Umesto o~iju, trodimenzionalno i naautenti~noj razdaqini - ne{to nalik efektu suprotnom od pika-

sovskog - imao je dve lampice pozajmqene iz garniture ukrasa zaboì}nu jelku; ve{ta~ke o~i sijale su prigu{enim ù}kastim svet-lom. Iz repa mu je virilo nekoliko tankih elektri~nih ìca koje sunestajale u pesku.

Pri{ao sam da ih boqe osmotrim, a vu~jak je iz protesta za-kr~ao:

77

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Av. Av."Oko vrata mu je visio, kao bernardincu burence, starinski

radijski zvu~nik bez kutije. Snimqeni glas bio je qudski, upadqivometaliziran i nerealan, ali sam svejedno pretrnuo. Potraìo samupaqa~ u xepu i osvetlio ku~e. Nemarnim potezima molerske ~etkene{to je bilo ispisano ~itavom duìnom wegovog tela.

XEKI."Av. Av", re~e.Ubrzao sam korak {to daqe od wega, ka izduènoj vi{espratnoj

ku}i. Svi prozori bili su u mraku, ba{ kao i kod seoskih kapija. Upotrazi za skrovitim prilazom radi osmatrawa i izvi|awa, obi{aosam dve strane - preostale su zarasle u mra~no `buwe - ali jedino na{ta sam na{ao bili su podrumski prozori prekriveni memqivimkartonima. Do glavnih dvokrilnih dveri stizalo se ispucalimkamenim stepenicama.

Vrati se. Nije kasno. Vrati se.Popeo sam se, uhvatio kvaku od kovanog eleza i otvorio vrata.Ugledav{i crno-bele plo~ice na podu prostranog predsobqa,

upla{io sam se da me ~eka nova opti~ka varka: moja veli~inaneuskla|ena sa visinom prostorije u wenim razli~itim uglovima.

Ti{ina. Dvoumio sam se da li da se oglasim - Alo! Kom{ija! - itako predupredim mogu}u neprijateqsku reakciju doma}ina tanxa-rom, ili da se pritajim i iskoristim elemenat iznena|ewa. Poduslovom da stvarno ne zna da sam stigao. I da ja znam {ta }u po{to gaiznenadim.

Svaku dilemu otklonio je enski krik koji se prolomio ku}om.Do{ao je odnekud ispod mene. Lako sam prona{ao lu~ni prolazbez vrata i stepenice koje se uvijaju nadole. Spustio sam se sprat nièùqaju}i le|a o zid koji nije pruào nikakav ose}aj sigurnosti.

Podrum je bio laboratorija.

X

Ne znam kako bih je druga~ije nazvao. Imala je sve: staklenevitrine sa epruvetama, radne povr{ine sa rasko{nim mikroskopima,minijaturne reflektore, a usamqeni hirur{ki sto prekriven ze-lenim ~ar{avom bio je naguran u ugao. Do wega su stajala dvospratna

kolica sa metalnim tacnama punim skalpela svih veli~ina. Visoko usuprotnom uglu, na stalku je visio crno-beli televizor otpawen dodaske na kome je plavojka u pocepanoj haqini beàla pred ~udovi{temprekrivenim krqu{tima.

Prostoriju ispuni jo{ jedan plavojkin krik, star najmawepedeset godina.

78

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Trebalo je da odahnem, ali nisam.U velikoj staklenoj posudi punoj ruì~aste te~nosti plivao je

mozak, qudske veli~ine, boje i oblika. Bez oklevawa sam umo~io prstu vodu i owu{io ga. Tempera. Skupio sam hrabrosti da dodirnem mozaki ustanovio da je napravqen od plastelina.

[ta je sve ovo? Rekviziti za film Eda Vuda?Pored mikroskopa stajala je otvorena kartonska kutija sa ampu-

licama bezbojne te~nosti. Kanta za sme}e bila je do vrha napuwenaupotrebqenim {pricevima i tirkiznim vatama. Kada je radwa natelevizoru utihnula, za~uh nekakvo potmulo zujawe.

Zid izme|u ormari}a sa epruvetama i hirur{kog stola ~inilasu panel vrata nenavu~ena do kraja. Upeo sam se da ih pomerim i pro-vukao se kroz procep u susednu prostoriju. Bila je osvetqena zelenimneonskim svetlom, a na najudaqenijem kraju drhturila je ove}astarinska hidrofor-pumpa.

Sve drugo je bilo jo{ zanimqivije.Du` ~itavog zida protezala se stalaà sa ~etiri police tegli

sa vi{wama. Pri{ao sam da pro~itam etikete. Istim nemarnim ruko-pisom kojim je imenovan kartonski pas u dvori{tu bio je ispisan nizimena: Mari{ka, Sneàna, Stipan, Jasna, Lajo{. Jedan mawi deo zau-zimale su neobeleène fla{e za rakiju. Otvorene pakle cigaretarazli~itih marki bile su nabacane u veliku kartonsku kutiju. Sve me

je zabriwavaju}e podse}alo na skladi{te sa primitivnim darovimaseqana.

Hidrofor je imao svoju nalepnicu. MARASKINOVO. Neumor-

no je negde upumpavao vodu, a slavina koja je izvirivala iz zida iznadwega nije bila zavrnuta do kraja; voda je padala u krupnim kapima nablistavi kameni pod. Mozak mi je radio ubrzano, koliko je u tomsnenom, razvu~enom trenutku mogao, trude}i se da razradi ono {to jevideo, ali nije i{lo. Jebi ga, nije i{lo.

Preko ovoga ih truje ne~im. Bilo je to jedino obja{wewe.I zatim: moram to nekako da zaustavim.Pored hidrofora su se nalazila nova vrata. Klasi~na, metalna,

kao u atomskom skloni{tu. Dovoqno sam video; nadao sam se da }e meodvesti napoqe iz ku}e.

Ni ona nisu bila zakqu~ana, ali nisu vodila u dvori{te, ve} unovu prostoriju u mraku. Uz slaba{no zeleno svetlo koje je dopiralo

iz magacina trebalo mi je vremena da shvatim da tu ima nekoga.Napipao sam prekida~, pritisnuo ga i prona{ao ono {to sam svevreme traìo, nadaju}i se da ne}u prona}i.

79

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


XI

Tu se krila Marla.

XII

Leàla je na poluizdignutom hirur{kom stolu, potpuno gola,vezana kai{evima preko grudi i butina. Tek kada sam joj sasvimpri{ao da vidim da li je iva - prsa su joj se tek blago uzdizala, ali jebarem disala - video sam {ta joj je sve ura|eno.

Dobro sam pretpostavqao. Imala je pirsinge, ba{ kao i teto -vaè. Po ~itavom telu.

Oni najsitniji crteì, na podlakticama, listovima i ~lancima,bili su klasi~ni - zmija, bode`, bodqikava ìca tribala - ali onive}i bili su originalni, ma{toviti ~ak, detaqni u izvedbi i mahomnerazumqivi. Du` butina su se pruàla dva identi~na stilizovanakopqa. Levu stranu stomaka krasila je osen~ena slika Saturna. Ta jebila sveà i jo{ je krvarila. Ono za {ta sam u prvi mah pomislio da sustidne dlake bila je tetovaà minimalisti~ke rakete kakve se se}amiz starih stripova o Fla{u Gordonu.

Pirsinzi su uglavnom bili grozdovi prstewa nanizani du`nadlaktica i listova. Po jedan prsten prolazio je kroz kapqicutamnocrvenih bradavica, a jedan ve}i - skoro alka - kroz polni organ.Nisam smeo sebi da dozvolim da mi pripadne muka. Ne sada.

Me|utim, ni{ta nije bilo tako stra{no kao oìqci - namerna

skarifikacija tako|e u formi dezena. Ve}inom stare povrede inekolicina jo{ nezaraslih rana.[ta si to uradila sebi, dete, pitao sam se.Potap{ao sam je po obrazu, ali, ona se, u dubokom snu - zamalo

transu - nije ni pomerila. Kapci su joj bili masnocrni, ali ne od{minke, shvatio sam, ve} iskonske iznurenosti. I daqe je disalaujedna~eno i plitko. Otpetqao sam veze i poku{ao da je prevalim nastranu.

Na ple}kama je imala pojednostavqenu sliku }elave glave iizdignute kragne. Videlo se da je ta tetovaà najstarija i da je neko odnastanka vi{e puta pre{ao preko we da je osveì. Dowi deo le|a bio

je prekriven upaqenim, izukr{tanim crvenim brazdama. Pao mi je

mrak na o~i kada sam na zidu ugledao bi~ sa koga je jo{ kapala krv.Neko me je kucnuo po ramenu.Naglo sam se okrenuo i skoro se sudario sa wim. Visoka figura u

ogrta~u je ko zna od kada stajala iza mojih le|a. U senci sam mu videosamo levu stranu gorwe usne, koja je podrhtavala. Dah mu se ose}ao nanekakvu hemiju. Bio je za glavuxu vi{i od mene.

80

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Gledali smo se }utke nekoliko trenutaka, a onda sam mu sko~ioza vrat. Ne iz hrabrosti, ve} potpune panike.

Ustuknuo je - udariv{i velikom sjajnom }elom u vise}u sijalicu- ali se nije opirao. Preturili smo se na pod; on se do~ekao na le|a, jana wegove grudi, izbiv{i mu vazduh iz plu}a. Ispod ogrta~a nijenosio majicu: koà mu je bila plavi~asta, ledenohladna i nekako...skliska. Brè-boqe sam se odvojio od wega i otpuzao unazad sve doknisam udario u zid. On je ostao da leì u istom poloàju.

Sijalica koja nam se wihala iznad glava osvetqavala je ~asMarlino nepomi~no telo na stolu, ~as wegovo na podu. Pomerao jeusne kao riba na suvom. Pa`wu mi je privukao kockasti komad ne~egado wegovih nogu. Pri{ao sam oprezno i uzeo ga u ruku.

Cipela sa visokom platformom od neobra|enog drveta.Jebena {tula. Hodao je na jebenim {tulama.

XIII

Wegova predimenzionirana }ela sa sve crvolikim venama nijebila prava, ve} sklepana od nekakve rastegqive gume. Koja mu je bilapri{ivena za ~elo; koà oko crnog konca bila je upaqena i zagnojena.Dok se, pogleda prikovanog za plafon, bespomo}no borio za vazduh,vi{e nije delovao kao vinsentprajsovska figura, nego kao tu`ni,mali ludak. Jeftini cirkuski prevarant.

Sve su ovo bile kulise, pa i on sâm. Kako je samo uspeo da zama-|ija ~itavo selo i Marlu? Ili takvi mo`da imaju najboqi prolaz?

Prenuo sam se, osovio se na noge i pri{ao stolu."Marla", rekoh zadihano. "Marla."Nije se odazivala.Potraìo sam wenu ode}u, ali sam prona{ao drugi izlaz iz

prostorije - jo{ jedna mala metalna vrata. Na zidovima oko wih bilesu polepqene mape zemqe iz raznih godina sa obeleènim lokacijama;ve} na prvi pogled prepoznao sam imena gradova. Sa {trika su visilemutne fotografije ovalnih objekata u vazduhu koje su izgledale kao dasu tek razvijene. Na pokretnom sto~i}u u blizini prona{ao sampi{toq za tetovirawe i laserski pi{toq od plastike. Uzeo sam ga uruku, ni sâm ne znaju}i za{to i povukao okida~. Pi{toq se oglasiozvukom policijske sirene.

Marla se odjednom uspravila.Nagnula se preko stola i ispqunula gustu, tamnocrvenu smesu.

Ne krv, kao {to sam pomislio u prvi mah, ve} nesvareno meso vi{we i jednu ove}u ko{ticu. Zatreperila je kapcima i blago se osmehnulakada me je prepoznala.

"Do{li ste po mene", re~e slaba{nim glasom.

81

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Ima{ li snage da se pomeri{?"Prvo je odmahnula glavom, zatim klimnula. "Bila sam tamo."

"Molim?""Videla sam ih. Sve je istina." Sme{ila se, a niz obraze su joj se

slivale suze."Pri~a}emo kasnije. Sada moramo da idemo.""Vas volim najvi{e na svetu." Nasme{ila se. "Tebe volim naj-

vi{e na svetu."Ogrnuo sam je belim laboratorijskim mantilom koji sam na{ao

na obli`wem ~iviluku - pored svemirskog odela od staniola i kugleza kiseonik koja je vi{e li~ila na akvarijum - i pomogao joj da stane nanoge. Ufolog nam je zagra|ivao pristup ka prostoriji sa hidroforom,a meni se nije prolazilo pored wega. Vreme je bilo da vidimo {ta sekrije iza vrata broj tri.

Iznenadio sam se prostrano{}u hangara koji mi se ukazao.Kolika je uop{te ova ku}a?

U hangaru je bio parkiran lete}i tawir iz pri~e mog {kolskogdruga. Kupola, obod od svetlosnih dugmadi, stalak. Skalamerija veli-~ine tenka. Uveriv{i se da figura u ogrta~u i daqe leì bespomo}nopoput korwa~e na le|ima - hibernirao je tamo na podu, putovao, poputMarle donedavno - poveo sam je du` ivice NLO-a, ka od{krinutimdvokrilnim vratima kroz koje se video deli} no}nog neba. U jednomtrenutku, kada je Marla izgubila ravnoteù, o~e{ali smo se okaroseriju letelice odlomiv{i pristojan komad stiropora.

Nisam imao snage ni da se nasmejem. Izbili smo u dvori{te, u

korov sa druge strane kartonskog psa ~uvara. Woj je ozbiqno pozlilo,pa sam je poduhvatio da ne padne.Tr~ao sam sa Marlom u naru~ju. Tr~ao sam {to daqe od ku}e na

brdu, ùte ku}e na kraj sela, poovske no}ne more koja nije smela dapostoji. Razmi{qao sam o vi{e stvari istovremeno: kako sti}i docivilizacije, gde je skloniti, kako {to pre izvestiti policiju dazatvori onog bolesnika. Razmi{qao sam kako sve ovo dràti {todaqe od tabloida, ~ak i crne hronike. Najvi{e da bih za{titio wu,wenu majku, selo. Tim redom.

"Videli su vas kada ste me do~ekali", brbqala je. "Do}i }e i povas."

"Jeste, samo su mene ~ekali", odgovorio sam koncentri{u}i se na

odràvawe ravnoteè u trku. Na {umu koju sam nazirao u mraku. U tomtrenutku, nisam mogao da se setim da sam je video kada sam dolazio.

"Super je, vide}ete.""[{{."Prvi svetlosni snop nas je prona{ao nadomak puteqka koji vodi

ka {umi. Stigao je iz vazduha, a odmah mu se pridruìo drugi i tre}i.

82

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


[arali su zemqanim putem, ukr{taju}i se, sve dok se sva tri nisuzaustavila na nama. Udario sam u sprint. Ne sme{ da podigne{ pogled,

ponavqao sam sebi.Tr~ao sam sa Marlom u naru~ju, ali snopovi su nas sledili

drhture}i u vazduhu. Kada sam pro{ao prvi drvored, spustio sam je utravu i zalegao. Svetlo je {aralo po stablima, ali do nas nije mogloda se probije. Iznad na{ih glava neko vreme se ~ulo nekakvo zujawekoje nije mirovalo u mestu, da bi se iznenada udaqilo i nestalo.Nisam smeo da se pomerim. Nisam se pomerio do jutra.

Marla je spavala pored mene, a ja nisam odvajao pogled od neba. Ali, izvukao sam je. Izvukli smo se. Ako ne ra~unamo snove, nikada nisam video {ta nas je to jurilo.

XIV

Na sedamdeset devetom kilometru od Novog Sada danas stojeznakovi "radovi na putu" koji prave obilaznicu oko sela. Seqaciutovaruju le{ine krava na traktorske prikolice.

U studentskom gradu, profesori i studenti i daqe reaguju kadame vide - novinama jo{ nije dosadio na{ slu~aj - ali ne kao pre.Pokazuju prstom, {apu}u me|u sobom, mo`da mi se ~ak i dive, ali mivi{e ne prilaze.

Umesto da me suspenduju ili po{aqu na odmor, na fakultetu sumi dodelili novu kancelariju, na nièm, presti`nijem spratu, novkompjuter i novu sekretaricu. Univerzitetlije kaù da im se dopada

publicitet koji sam doneo. I da, vratio sam se pisawu disertacije.Kad god bih pro{ao pored tezge sa vi{wama na pijaci, obuzelabi me nekontrolisana mu~nina i u~inilo bi mi se da mi prodava~ica,zaobqena, zarumewena seqanka, svaki put namigne, poku{avaju}ine{to da mi kaè.

Prvi put sam video Marlu bez {minke u bolnici. Sedela je ukrevetu, u obaveznoj spava}ici na tufne, ruku u zavojima iflasterima. Nikada nismo bili ba{ sasvim sami, oko nas su se uvekmuvali doktori, policija, wene drugarice iz doma, tako da je i na{razgovor bio nespretan, nedore~en.

"Kako se ose}a{?" pitao sam je."Dobro", rekla je i izgledala kao da govori istinu.

"Marla. [ta se tamo desilo?""[ta sam vam rekla da se desilo?" Uzela je moju ruku u svoju."Da si... bila kod wih. Da je sjajno. Da }u i ja i}i." Oklevao sam, a

onda stisnuo petqu. "Rekla si... da me voli{." Nasme{io sam se daublaìm nelagodu.

83

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Rekla sam da vas volim?" Kri{om mi je na dlan stavila nekakavkrhak predmet i zaklopila moje prste. "Mora da nisam bila pri sebi.

Volim ja vas, ali ne tako."Spustio sam glavu. "Ima{ sve {to ti treba?""Danas popodne mi dolazi majka u posetu. Ne mogu vam opisati

koliko se radujem."Sumwao sam da }e Jasna Vitorovi} sti}i do bolnice, bar ne tako

skoro, ali ni{ta nisam rekao. Zastao sam na vratima, a ona mi jenamignula; namignula je neprijatequ. Ose}ao sam se kao da sam je naneki na~in izneverio.

Predmet koji mi je stavila u ruku bila je igra~kica, nalik onojiz "kinder jajeta".

Lete}i tawir.

XV

Koliko se na{e projekcije ostvaruju?U danima oporavka od na{e male avanture, nisam mogao a da se ne

zapitam da li se Marlina predstava putovawa kod malih zelenihmo`da ne ogleda u ostvarivawu wenih i tu|ih èqa. Ovde je svakodobio ba{ ono {to je eleo.

Znam {ta sam video, ali da li su to isto videli i drugi? Pri~a unovinama poklapala se sa mojim doìvqajem incidenta - PROFESORSPASAO STUDENTKIWU OD MANIJAKA - ali ni u {ta vi{enisam bio siguran.

Za Marlu su svemirci postali autenti~ni i stvarni. I{la im jeu goste. Kada je prigustilo, spasao ju je profesor u koga je zatreskana.Ja? Preda mnom su se pokazali kao bezo~ni prevaranti. Usput

sam spasao seqan~icu ("Vi{wa") koja je u stvari kul ("Marla").Postao sam heroj. @ivot mi vi{e nije bio dosadan.

Nisam smeo ni da pomislim {ta je dobila Marlina majka (nijeli ona doìvqavala Marlinog Ufologa kao seoskog vra~a?). IliMaraskinovo. @ivot u seoskoj utopiji kojim bi svi bili zadovoqni?[to da ne.

Percepcija ili stvarnost? Projekcija ili uteha? A sve nam jeto pruìo on, Marlin Ufolog. itave religije osnivane su i sticalesledbenike sa mawe od toga.

Jedno, me|utim, ne sme da se zaboravi. Pre nego {to sepriklonila, Marla se opirala. Traìla je pomo}, vi{e puta jebeàla. Nije pristala da se prepusti nametawu snova, makar i svojihsopstvenih. Shvatio sam da nemam toliko snage kao ona.

Verovawe u lete}e tawire danas je znak ozbiqnog mentalnogporeme}aja. A da bi moja teorija bila u potpunosti ta~na, da stvarno

84

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


jesam otputovao u Marlin svet - me|u vanzemaqce jarane - nedostajala je samo jedna stvar.

Nisam dobio ono {to sam najvi{e èleo. Ono {to sam nekadamislio da najvi{e elim.

XVI

Zatekao sam je tre}eg dana nakon {to sam se vratio preda-vawima, na parkirali{tu ispred zgrade fakulteta.

Stajala je na vetru, razmazane {minke na licu od plakawa, ob-grliv{i samu sebe.

"Gde si ti do sada?" rekla je Tijana, moja biv{a sekretarica.Zastao sam samo na ~as, zatim }utke otkqu~ao suvoza~eva vrata

"ajkule" i pustio je unutra.I vi{e se nisam bavio razlozima zbog kojih je moj ìvot postao

boqi.Podjednako dosadan, ali boqi.

XVII

Ufologa sam vi|ao samo u snovima, oznojenog, mani~nog,poluraspadnutog, za volanom lete}eg tawira, onom od plastike, kar-tona i stiropora, kako besno traì Marlu i mene visoko iznadkro{wi drve}a u okolini Maraskinova, zatim naglo okre}e letelicuka nebu, koje se otvara i guta i wu i wega u jednom zalogaju.

85

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ilija Baki}

KAKO JE PROPALA NAU^NA

FANTASTIKA

Da li elite da saznate pri~u o tajni tajnog nastanka?Pa, ide ovako nekako:Ta velika stvar pojavila se nasred Atlantika ta~no za novu

godinu. Potrajalo je malo dok se nadle`ni iz Amerike i Evrope nisusabrali, batalili {ampawce i ono {to uz to ide i seli u zatvorenesobe da, preko obezbe|enih linija, saslu{aju raporte. Onda je trebalodati uzbune i dogovoriti se, preko crvenih, plavih i zelenih veza sapartnerima s druge strane bare. Dok su glavowe, civilne i vojne,

razmewivale planove i pozdrave i najboqe eqe, elitne eskadrile suve} letele na lice mesta, armade brodova i podmornica su usmeravaneprema ta~ki X a putawe satelita mewane kako bi se dobile {to boqefotografije. I bezbedwaci razbacani {irom sveta odra|ivali susvoju {ihtu i proveravali da iza svega ne stoje neki teroristi ilineprijateqski elementi ali su rezultati bili mr{avi: provalili su,sasvim slu~ajno, neke druge zavere i planove ali ne ono {to je biloaktuelno.

I tako, da ne duìm, svi koji su trebali iskupili su se iskenirali i snimali i zijali i zujali. A to ~udo je visilo ravno 100metara od povr{ine vode i nije mrdalo. Glatko, bez ikakvih ispup-~ewa ili udubqewa, bez prozora, vrata, rupa, reflektovalo je, kao i

svako ogledalo, sve oko sebe. I nije reagovalo ni na {ta. Bilo jedovoqno samo sebi, do{lo ko zna odakle, do{lo kad mu se }efnulo, ibilo je sasvim jasno da }e oti}i isto tako lako i spontano.

A sva sila zemaqske tehnologije nije ga videla dok je stizalo.Zapazili su ga tek kada se to wemu dopalo.

86

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Okupqeni pojma nisu imali u {ta gledaju. Nikakvi boqi iprecizniji podaci nisu stizali od radara, satelita, sporih i brzih,

toplotnih, IC i ostalih kamera.Svaka od strana vrlo jasno je rekla da 'to' nije wihovo i da

nemaju pojma ~ije je. Kada su sve sabrali 'to' nije bilo ni~ije pa, po~istoj logini, ne bi ni trebalo da postoji ali, o~ito, jeste. Dakle,saberi-oduzmi, 'to' je bilo ne{to izvan ovog sveta, {to bi se reklo -lete}i tawir. Na pomiwawe poznatog termina svim politi~arima igeneralima je kliknulo u tikvama i klimnuli su glavom zna~ajno tipa'znao sam ja da su sve vreme lagali'.

Ali, to ozarewe nije re{avalo problem; {ta uraditi sa ta-wirom?

Ne moè se tek tako ostaviti da visi nasred mora.Ko zna ko je unutra i kakve su u namere?Itd, itd...Momentalno su zazvr~ali telefoni u sobama davno penzio-

nisanih funkcionera, koje su wihovi naslednici naprasno eleli daupitaju gde se nalaze oni planovi za odbranu od vanzemaqaca, oni {tosu prilikom svakog spremawa sefova sklawani sa vi{qe na niùpolicu sve dok nisu odatle izba~eni i nestali u nepreglednom nizudosijea i fascikli. Po{to su ti stari, ve} zaboravqeni qudi, uglav-nom bili nagluvi, ubrzo su prema wihovim ku}ama jurile naoruànepatrole bezbedwaka i specijalaca sa zadatkom da ih izvuku iz krevetai dovezu do {tabova za vanredne prilike u kojima su se nervozno{etali politi~ari u smokinzima i sa konfetama u kosi i generali sa

nakrivo zakop~anim mundirima. Ali, jo{ dok je tekla akcija prikupqawa stare garde na licumesta, mestu H, pojavili su se nezvani gosti - mediji. Nije se moglosaznati ko im je {apnuo va`nu vest no, vrlo brzo se uvidelo da pris-tiù u takvom broju da ih je, za tren oka, bilo vi{e nego svih koji su nalice mesta do{li po slu`benom zadatku. Prenosi su, naravno, odmahkrenuli i sve stanice {irom sveta prekinule su prazni~no veseqeizve{tajima o lete}em tawiru.

Tako je tajnost ~itavog de{avawa propala na nezadovoqstvonadle`nih.

Slede}ih 48 sati nije se desilo apsolutno ni{ta: tawir je biogde je, vojske pod zastavom UN uspostavile su koridor oko wega,

planovi za odbranu nisu na|eni i niko nije imao pojma {ta da se radi.Nisu znali ni zadrigli profesori, fanatici, ufolozi i sli~nitipovi koji su popuwavli sav medijski prostor i vreme.

Pro{lo je jo{ 48 sati bez ikakvih promena i svet je postaopomalo zamoren. Vest koja to vi{e nije klizila je sa udarnih mesta naprostore rezervisane za standardne uvek aktuelne ali mlake teme:

87

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


prenaseqenost, glad, istro{enost prirodnih resursa, ozonske rupe,globalno zagrevawe itd. Kabineti i {tabovi su se, sa svoje strane,

malo povratili i po~eli da prave kakve-takve planove. Op{tizakqu~ak bio je da 'ako ve} nisu napali to i ne}e ako ne budu izazvani'i da }e, pre ili kasnije, do}i do nekih pregovora. Zato je vaqalonapraviti adekvatne delegacije, najpre na nivou UN a onda nanivoima super-sile, super-pakta pa zajednica i, kona~no, pojedinihzemaqa. Spiskovi odabranih bili su beskrajni kao i kombinacijesastava delegacija. Kraja nisu imali ni sastanci na kojima se o ovimpitawima diskutovalo. Mnogi u~esnici izno{eni su sa sednica jer bikolabirali od iscrpqenosti. Ipak, ~inilo se da se po ovom pitawunapreduje. Gde, to ve} niko nije znao.

I, tako, {ta da vam kaèm, svi su imali nekakve zanimacije okotawira pa je ~itava pri~a u{la u nekakvu rutinu koja se kotrqalalagano i bez ikakvih najava promene.

Ali, stanovnici tawira nisu tako mislili i, ta~no 15 dana oddana wegove pojave, sve zemaqske javne i tajne radio i TV frek-vencije, zauzete su porukom na ~istom engleskom. Wen sadràjsa~iwavao je spisak 27.691 imena i uputstvo da svo pomenuti za 15dana, ta~no u podne po Grini~u, budu na splavu koji }e se nalazitita~no ispod tawira. Obave{tewe je emitovano 24 sata bez prestanka apotom su frekvencije oslobo|ene za uobi~ajene poruke.

Usledilo je ponavqawe prizora vi|enih za novu godinu. Poli-ti~ari i vojske su se dogovarali a novinara i wihovi sagovorniciprepirali o zna~ewu onoga {to je ceo svet video.

U roku od 3 sata otkrivena je tajna spisaka: svi sa wega bili supisci i to pisci nau~ne fantastike. Neki su bili sveop{te poznatiza druge su znali samo fanati~ni poznavaoci ànra. Najvi{e ih jebilo iz SAD pa iz zemaqa za koje se zna da imaju tu produkciju ali jebilo pisaca iz zabiti za koje je op{te uverewe bilo da tamo nemapismenih qudi a kamoli i onih koji pi{u. Kako bilo da bilo, spisak jebio poznat i ultimativan tako da nije bilo mogu}nosti da se neko dodaili obri{e.

Prvi koji su se pobunili bili su politi~ari. Vri{tali su uglas: {ta je ovo, ko to predstavqa najve}e, najmo}nije zemqe? Kakvi,bre, pisci? Pa to je banda nepouzdanih, umi{qenih, neprakti~nihtupaxija kojima se ne smeju poveriti na ~uvawe ni dve nacrtane ovce a

kamoli sudbina dràva, naroda, ~itavog ~ove~anstva.Vojska i ostatak establi{menta podràvao je ovaj pravedni

gnev.Drugi po redu pobuwenih bili su fanovi i kwièvni kri-

ti~ari. Vri{tali su: ko je to stavio ovog a obrisao onoga pisca?Kakvi su to kriterijumi?

88

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Mada su se razli~iti tabori qubiteqa i teoreti~ara, potpo-magani izdava~kim lobijima, èstoko me|usobno krvili, jedinstven

stav je bio da spisak nije dobar iz bezbroj razloga i da bi morao bitirevidiran.

Kako je vreme proticalo i nije se obaziralo na sve primedbe,ba{ kao i lete}i tawir utonuo upotpunu ti{inu, nije bilo druge negoda se dràve u kojima ìve pisci (~ija su se dela, naravno, odmahna{la na listama bestselera) angaùju po pitawu wihove pripreme zasastanak. To je podrazumevalo duge, poverqive razgovore sa slu`bamabezbednosti koje su imale nameru da od wih brzopotezno stvore{pijune u slu`bi op{te stvari. Rezultati nisu bili zadovoqavaju}i

jer su pisci individualisti, zagubqeni u svojim neprakti~nim sveto-vima, samoqubivi, nam}orasti ili ~iste tupaxije.

Sve u svemu, uradilo se {ta je moglo i zakazanog dana, u zoru, naogromnom pontonu istovarivani su buquci pisaca. Svako je, posopstvenoj voqi (jer je poku{aj unifikovawa propao), nosio prtqagza koji je mislio da mu treba. Bilo je tu ogromnih kofera u kojima susme{tani garderoba, hrana, pi}e i prenosivi kompjuteri, malihtorbica sa fla{om o{trog pi}a, sveskama i olovkom ali i potpunopraznih ruku. Na sredini pontona bilo je postavqena bina pred-vi|ena da se na wu popne pisac koji }e predvoditi ostale i odatlerukovodi de{avawima. Naravno, nezvani~no su, izme|u vlada vo|enipregovori i napravqeni kompromisi po pitawu li~nosti koja }epredvoditi pisce, i izbor je pao na Artura Klarka jer je najuglednijia ima i vojni~kog iskustva. Me|utim, stvar je propala jer su okupqeni

pisci pokazali ve}i interes za sadràj lan~-paketa koje su primiliprilikom iskrcavawa nego za slaba{ne i ne naro~ito agilne Klar-kove pozive. Tako se ~ekawe svelo na gluvarewe pisaca, wihovogrupisawe i op{tu neorganizovanost, {to je izlu|ivalo dràvno--vojne stru~wake koji su to posmatrali sa obli`wih brodova i, prekosatelita, u svojim kabinetima.

Ta~no u podne otvorila su se vrata na trbuhu lete}eg tawira iodatle je na pisce pala mle~na svetlost. Ubrzo su oni (telesno) lak{ipo~eli da lebde i uzdiù se prema brodu. Za wima su krenuli i onikabastiji. Sav prtqag, ambalaà i otpaci ostali su na pontonu. Kada

je i posledwi pisac ulebdeo u tawir, vrata su se zatvorila i utopila uoplatu tawira.

Pro{lo je 16 sati neizvesnosti pre nego {to su pisci vra}enina ponton a zatim sme{teni u karantin u kome su trebali biti pos-matrani i podvrgnuti ispitivawima. Ali, sva strka oko ovog poslabila je prekinuta uzvikom koji je utvrdio da lete}eg tawira vi{enema. Pregledavawem snimaka utvr|eno je da je tawir u jednom tre-nutku bio tamo a u slede}em netragom nestao.

89

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dvostruka senzacija naterala je penu na usta novinara ali ivojsci i dràvnim vrhu{kama. Ma koliko se oni gr~ili i be~ili,

tawira vi{e nije bilo i tu se ni{ta nije moglo.Preostali su samo pisci i sve snage su usmerene na wih.Sabirawem utvr|eno je nedostaje 186 pisaca na ~elu ba{ sa

Klarkom. Niko nije znao {ta je sa wim ali je izvesno da iz tawira nijeiza{ao.

Svi vra}eni pisci telesno su bili onoliko zdravi koliko su tobili pre odlaska.

Wihove pri~e, date posle vi{estrukih saslu{awa, pri punojsvesti ili u hipnozi, slagale su se u svim biitnim detaqima. Nesla-gawa su tuma~ena kao rezultat mesta na kome se pojedinac nalazio,wegovog uzbu|ewa, zainteresovanosti i sli~nih individualnihograni~ewa.

Ali, ono u ~emu su se svi slagali bilo je slede}e:Kada su ponovo osetili tvrdo pod nogama mnogi pisci su pali na

pod i zagrlili ga. Drugima se naglo pripi{kilo pa su to obavili tamogde su se zatekli jer prostorija u kojoj su bili nije imala vidqivezidove kao ni plafon. Svetlo je bilo jasno ali kao da je bledelo igasilo se odmah iza posledwih qudi. Deo pisaca zbio se u grupu dok suostali stajali izdvojeno a bilo je i onih koji su krenuli da istraùjumesto na koje su stigli. Uglavnom, vazduha je bilo, gravitacija jefunkcionisala, umereni odjeci su umnoàvali retke glasove. Poslenekog vremena, a postoje neslagawa o tome koliko je to bilo jer su sviru~ni i xepni satovi stali, svi su osetili neko golicawe po glavi a

kosa im se poletela u vis kao naelektrisana (naravno, onima koji sukosu jo{ imali). Potom su svi za~uli glas koji im se obratio. Da li jetaj glas zaista postojao ili ga je svako ~uo u svojoj glavi nije najjasnijeali je sigurno da ga je svakome govorio na jeziku kojim se naj~e{}esluì.

Ono {to su svi ~uli bilo je da su na intergalakti~kom brodukoji sakupqa pisce nau~ne fantastike sa raznih svetova i vozi ih naplanetu, ~ije je ime bilo nemogu}e izgovoriti (osim, pribli`no, kao'kmqkrrp{}krrw'), gde se odràva Svegalaksijska konvencija nau~nefantastike. Ovo je prvi put da se pose}uje i ova zabita planeta i tozahvaquju}i tome {to je tema glavnog skupa na konvenciji 'Stvara-la{tvo na temu kontakata sa drugim oblicima ivota u marginalnim

galakti~kim kracima'.Pisci nisu stigli ni da pisnu, osim da se me|usobno pogledaju

izbe~enim o~ima a glas je nastavio da im pri~a: ali, ne mogu svi da iduna konvenciju, posebno ne oni koji se sa predmetnom temom sprdaju.âk {ta vi{e, jedinstveni je stav organizacionog odbora konvencijeda se mora stati na kraj vulgarizovawu i zloupotrebama ove teme {to

90

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


}e biti odmah u~iweno. I, ~ulo se jedno 'cap', mnogim od pisaca okoglave se stvorio plavi~asti balon. Ova preventivna za{tita, objas-

nio je glas uàsnutim qudima, onima sa i onima bez balona, delujetako {to proizvodi elektri~ne {okove koji bri{u sve ideje koje sesprdaju na temu kontakata sa drugim oblicima ìvota. Pisac bivanajpre malkice pecnut, tek da se okane gluposti, a ako nastavi desi}emu se mnogo gori udari. Balon se ne moè ukloniti i doìvotan je.

Dakle, tako je re{en ovaj problem, zakqu~i glas. Prelazimo naslede}e pitawe: ko od onih bez balona je spreman da po|e na kon-venciju. Oni mogu da se upute prema vratima koja su se pojavila malodaqe od grupe.

Nad dotada{wi tajac spustio se duboki muk.înilo se da su mnogi hteli da pitaju pone{to, verovatno o

putu, boravku tamo (gde god da je to) i povratku ali nije bilo nikogakome bi se pitawa uputila. Sve se, dakle, svodili na odluku: ostajemili idem pa {ta bude. Za~udo, nije potrajalo dugo a u grupi je po~elokome{awe {to je zna~ilo da se neki guraju da do|u do vrata. Nije ihbilo puno ali ih je bilo. Svi su otvarali i zatvarali vrata za sobom.

Kada su vrata ve} duè ostala nedirnuta, glas se zahvalio svimai najavio da }e biti vra}eni nazad kao i da }e brod svratiti na ovuplanetu i pre slede}e konvencije. Pisci nisu mogli da ne zapaze danije bilo re~i o povratku onih koji su oti{li. Zatim je svetlopostalo mle~no, pod se otvorio i buquk spisateqa bupnuo je nazad naplatformu gde su ih ~ekali doktori i islednici za unakrsnaispitivawa.

Naknadnim sagledavawem spiskova utvr|eno je da su, osim Klar-ka, oti{li: matori Vonegat i Bredberi, Zelazni, Dilejni, jedan odbra}e Strugacki, Le Gvinova, Balard, pa Silverberg, Lem, Sterling,Svonvik, Larionova, Pjer Bul, jo{ neki Rusi, Nemci, Japanci,Francuzi, [panci i, neverovano ali istinito, jedan Srbin.

Koliko znam, ni jedan se od wih nije vratio. Da li su zaàlili{to su oti{li ne znam ali znam da su neki, koji {to su ostali, za-àlili {to nisu oti{li. S druge strane, niko od onih {to su dobilibalone, (koji se nisu videli ni na jednom skeneru) nije vi{e napisaoni jednu jedinu re~ ne èle}i da rizikuje koji {ok. Ova apstinencijadobro je ~inila nau~noj fantastici. Ni novostasali pisci nisu sevi{e poigravali vanzemaqcima jer niko nije znao kada }e lete}i

tawir ponovo da osvane i pokupi pisce. Dakle, stvari su se uozbiqilei - propale. Jer, gomila ~italaca je traìla puca~ine i jurwave poUniverzumu a to vi{e niko nije smeo da im ponudi. Stari naslovi suse izan|ali, novih nije bilo i tako je propala ona prava nau~nafantastika. Ostale su ozbiqne kwige koje retko ko ~ita.

91

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Naravno, glavna caka je bila i ostala u nepostoje}em odgovoruna pitawe: kako su oni iz tawira znali ko {ta pi{e? I to svuda na

svetu? Nisu sve pri~e i romani ekranizovani pa emitovani na TVprogramima pa onda, znate ve}, otputovali u svemir i stigli tamo gdetreba. Niti su sve pri~e i romani pretvoreni u radio drame ili ve}ne{to elektronsko {to se emituje. A oni su ipak znali za sve.

Kop~ate?Neko, ma ne neko nego buquk, armije, morao je da se razmili po

Zemqi, da gleda i slu{a, skupqa i ~ita kwige i ~asopise a ondapodnosi izve{taje vi{oj komandi.

A mi o tome pojma nismo imali nego smo se zezali sa raznim in-vazijama malih zelenih buqookih, ili ~udovi{ta i drugim kere-fekama.

Kad ono, nije nego, oni ve} stigli i vredno rade.Da su hteli mogli su da nas razbucaju kao pili}e.Ili da se uvuku u sve vojne i civilne vlasti. U stvari, ko kaè da

nisu?Naravno, oni i daqe prate {ta se de{ava tako da nema sprdawa.Ozbiqne stvari su u igri sa momcima koji ne zabu{avaju.I, to bi bilo ta pri~a o propasti nau~ne fantastike.

A kako ja sve to znam?Pa i ja sam bio tamo. I nisam od tada, ~itavih 50 godina, napisao

ni re~. Bacio sam se na krimi}e i kaubojce a kad za{kripi, bogami iqubi}e.

Me|utim, da vam pravo kaèm, jako ~esto sam se pitao {ta je

bilo iza onih vrata. Ali, {ta je bilo bilo je...

92

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dejan Stojiqkovi}

IZA BREGA

Zamire dan nad Radan planinom i svet gubi svoju boju, svetlost ismisao. Tone u mrak iz koga }e se ponovo roditi, druga~iji i isti,nestaje u sutonu da bi se opet rodio iz svitawa, promewen i nanovoìv.

Vojvoda Ivan Kosan~i} stoji na vrhu svoje kule o~iju zanetih utaj suton, u pro~eqe na kome se me{aju boje: modra i crvena, mrka iùta, naranxasta i zlatna... Ne moè da odvoji pogled od tog prizorakoji mu u du{i budi neku toplu, prijatnu jezu. Dobro zna, negde iza togbrega uz koji se lagano uspiwe sumrak i iz ~ijih }e nedara kroz kojisat isko~iti beli, okrugli Mesec, leì svet koje wegove o~i nikada

ne}e videti, neslu}ene daqine, bespu}a i gradovi od mermera i svile. Ali, kao da se ~itav taj svet, dalek i nestvaran, skupio odmah tu, iza jednog srpskog brega, kao da se smawio, zbio u jedan modri sun~evizrak, jednu kap vode bistru kao de~ija suza i ~eka ne~ije obnevideleo~i i ne~ije edne, ispucale usne. Mo`da ba{ wegove.

"Gospodaru..."Ivan ustade sa bedema na kome je dotad sedeo, sluga Radoslav koji

je stajao samo na par koraka iza wega promrmqa:"Ve~era je na stolu."Zatim uz blagi naklon nestade ne~ujno u polutami hodnika.

Kosan~i} baci posledwi pogled ka umiru}em Suncu i krenu za wim.Odaja u kojoj se obreo po svojoj unutra{wosti je vi{e li~ila na

skromnu mona{ku }eliju nego na prebivali{te jednog velmoè. Ma-sivni sto bio je u wenoj sredini, na wemu poludogorela sve}a, peharnapuwen vinom, par~e poga~e i zdela sa vo}em. On podiè pehar i otpinekoliko gutqaja. Ukus u ustima bio je bakren i opor, poput krvi.

"Radoslave?"Senka u dovratku se pomeri.

93

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


94

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Ovde sam, gospodaru."Ivan je stajao okrenut le|ima svom slugi, nepomi~an i

zami{qen."[ta eli{?""@elim ne{to da ti kaèm... Do{ao je glas iz sela...""Kakav glas?""Zao glas, gospodaru.""Zao, kaè{? Jesu li Agarajni opet probili granicu? Ili

mo`da oni Anastasovi razbojnici nanovo prave zasede po drumovima?Kad ga Toplica bude uhvatio u pqa~ki i paqevini, tupim noèm }ekoù sa le|a da mu skida."

"Nije to, gospodaru...", Radoslavov glas bio je gorak poput vinakoje mu je sipao u pehar.

Kosan~i} se okrenu i pogleda ga.Senka u dovratku imala je samo o~i."Nego {ta je, Radoslave?""\ur|ija je mrtva", gotovo da pro{apta sluga.Kosan~i} otpi jo{ jedan gutqaj iz pehara.U mislima mu zaigra slika jedre, crvenokose lepotice, k}eri

jedne udove iz sela. Pre ne{to mawe od godinu dana, wen ivot je bio okoncu, ali se konac taj tada nije prekinuo. Sve {to se potom desilobilo je ne{to ~ega se vojvoda nerado se}a, i o ~emu nerado govori.Ipak, se}awa vasrksnu{e poput gre{noga Lazara, a zidovi vremenapostado{e tanki i providni. Kroz wih, mogao je da vidi istu ovu odaju,i omawu ènu, kudeqnicu u poodmaklim godinama, kako stoji pred

wim, svojim gospodarem, oborene glave i pogleda uprtog u pod."Donesi mi drugo vino, Radoslave", re~e Kosan~i} slugi, dozi-vaju}i ga iz pro{losti.

"Ovo je pomalo... gorko."

"[ta mogu da u~inim za tebe, majko?", upitao je tog prohladnog jeseweg dana ènu koja je stajala pred wim, trude}i se da u glasu nemaone uobi~ajene, plemi}ke strogo}e.

"Gospodaru, k}er mi je bolesna..." rekla je \ur|ijina matipoluglasno, gotovo {apatom, lome}i uqevite prste. "Evo, ve} sedamdana leì u groznici, kaù da joj spasa nema, i popa Milutina su ve}

pozvali da je pri~esti... Ali ja je nedam, gospodaru, ja sam je rodila, jasam je othranila i samo ja znam kad }e dete pod zemqu da mi ode... Nijeona mrtva dok god ivi nada u meni."

"Nada je varqiva stvar, majko, kako mogu da ti pomognem?"@ena uzdahnu duboko."Ja sam, gospodaru, do{la da od tebe i{tem tvoj Zmajevac."

95

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Moj Zmajevac?"Pogledao ju je preneraèno, ta mala, radom i ra|awem satrvena

ènica traìla je ne{to nemogu}e. Ne{to {to bi mogla da mu uzmesamo iz mrtve ruke.

Wegov ma~.Par trenutaka nije mogao da se sabere od iznena|ewa, samo je

gledao u wu dok je govorila daqe:"Da, gospodaru, Zmajevac kojim si letos na Plo~niku

1)odsekao

glavu Jusuf-Pa{i.""Ali {ta }e{ ~initi sa mojim ma~em, pobogu eno? Tvojoj k}eri

je potreban vidar, mogu poslati slugu u Prokupqe, po Uro{aGlasi~anina, on je dobar..."

"Ne...", odmahnula je glavom sa nekom bolnom samouvereno{}u."Wen ìvot je u Bo`jim rukama. Nema te qudske sile koja woj sadmoè pomo}i, niko mi ne moè vratiti k}er iz naru~ja |avoqeg, nividar, ni pop, niti bilo koji ~ovek na svetu..."

"Nego }e ti moj Zmajevac povratiti k}er iz groznice? Ne bu-dali, staramajko. Kad god sam ga potegao iz korica uvek je to bilo da binekog poslao u smrt... Ne da je iz we vratim."

"Gospodaru, ovog puta, mnim, moè da bude druga~ije...""Druga~ije? Kaè{ da je ìvot tvoje k}eri u Bo`jim rukama,

onda se Wemu i obrati. Ako ti molitve budu iskrene a vera tvrda,izle~i}e ti k}er."

"îtavog ivota moje su molitve bile iskrene gospodaru, a veratvrda kao kamen. Pa mi je mladoj Bog uzeo ~oveka... A o koncu }e mi

uzeti i k}er.""Petra{in je poginuo brane}i sa mojim ocem Hrista od Isma-il}ana."

Na pomen imena svog pokojnog muà, pronijara poginulog prepuno godina u jednom obra~unu sa turskom izvidnicom, èna po prviput podiè pogled koji je svo vreme bio uprt u pod. Ivan tada osetine{to kao talas nelagode. Gledale su ga, ~inilo mu se dugo, te tamne,tugom zamu}ene o~i, traè}i tra~ak samilosti. Na kraju, èna jestisnuv{i zube, poluglasno prormqala:

"Ne{to mnim vojvodo, da je on ipak poginuo brane}i Lazareveriznice."

Kosan~i} ustade, isprva vi{e zbuwen nego potresen, pritom

slu~ajno rukom zaka~i dopola ispijeni pehar koji se prevrnu i prolicrveno prizrensko vino po stolu i podu.

Kapi guste, tamne te~nosti obli{e goli kamen, poput krvi."Radoslave...", glas mu je bio hladan i ravan."Da, gospodaru?""Izvedi je napoqe."

96

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Ali, gospodaru...""ûo si me, slugo. Daj joj ne{to hrane, be{kota

2)i vina da po-

nese... I one romejske3)

lekarije iz mojih odaja. I neka je neko ispratiu selo."

Radoslav bez re~i pri|e eni i izvede je iz odaje. Kosan~i} nasusebi vina u prazan pehar i stade kraj prozora sa kog su se videliokolni bregovi. Gledao je neko vreme u nebo na kome je jesen obojilaoblake turobnim sivilom. Sluga je u{ao u odaju malo kasnije i stao nanekoliko koraka od wega. Nije prozborio ni re~i, ~ekao je da segospodar wemu prvi obrati.

"[ta ona to ho}e da u~ini sa mojim ma~em, Radoslave?", upita gaKosan~i} nakon {to je otpio malo vina.

"Rekla ti je, gospodaru... Da izle~i k}er od groznice.""Zna{ {ta te pitam, Radoslave. Groznicu le~e vidari leka-

rijama i popovi molitvama. Kakvu to bezbo`nu stvar ho}e da u~iniova o~ajna ena?"

Radoslav malo po}uta, kao da ho}e da skupi hrabrost za ono {to je naumio da kaè.

"Postoji...", zapo~e sluga glasom koji je istovremeno odavao stidi skru{enost. "Postoji obred... Sa ma~em kojim je nekom oduzet ivot.On se stavqa pod glavu bolesniku, da tamo preno}i sa wim. U cik zore,neki od roditeqa odlazi do izvora... I donosi vr~ studene vode kojimse pere o{trica ma~a. Tom istom vodom napoje bolesnika i..."

"I on slede}eg jutra ustaje iz svoje samrtni~ke posteqe, kao danikad i nije bio bolestan?", dovr{i Kosan~i} umesto wega.

"Tako je, gospodaru."Kosan~i} ga pogleda ali sluga ne uzvrati pogled, ba{ kao i\ur|ijina mati malopre, zurio je u pod.

"Upamti, Radoslave.. I ovo ti ne govorim kao gospodar slugi, ve}kao {to bi sin ocu... Zaboravi na to {ta si imao sa Petra{inovomudovicom. ak i da \ur|ija jeste tvoja k}i, wen ivot je sada u Bo`jimrukama. I bi}e onako kako On zapovedi, a ne kako se meni i tebi ho}e."

Sluga Radoslav nekako smognu snage da pogleda gospodara u o~i.Iako je sada bio na sredini odaje odmah pored stola, obasjan plamenomsve}e, i daqe je izgledao krhko i nestvarno kao senka.

"Kako da zaboravim, gospodaru?", zavapio je poluglasno. "Ona jemeso mog mesa, kost moje kosti..."

"I te }e kosti, moj Radoslave, gavrani da raznesu. Ba{ kao {to}e moje ili tvoje. Ne znam samo, kada bude do{lo do sudweg ~asa, {ta}e nam biti boqe... Da li da preteknemo ili da po~inemo? Ti siu~inio {ta ti se moglo... I {ta ti se dalo. Ne traì vi{e od toga.Mo`da }e{ da zaàli{."

97

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Radoslav ponovo obori u glavu, povu~e se par koraka nazad istopi se sa tamom hodnika.

Malo zatim, Kosan~i}u se u~ini kako neko tihim, jedva ~ujnimglasom progovara.

"Ja sam ve} zaàlio..."

Sutradan, u osvit zore, vojvoda Ivan Kosan~i} ustao je ranijenego obi~no. Ne obedav{i, oti{ao je do odaje u kojoj mu stoji ratnaoprema. Bio je re{en da sa nekolicinom svojih vojnika odja{e drumomprema granici sa Brankovi}evim zemqama i proveri koliko jesigurna od pqa~ka{a i odmetnika. Obukao je lanenu ko{uqu i prekowe pancirni prsluk sa~iwen od metalnih kari~ica. Preko weganavukao azdiju od bagrenice

4)boje krvi na kojoj je belim i zlatnim

koncem bio izvezen zmaj sa ra{irenim krilima. Skinuo je najboqekopqe sa zida, luk i tobolac sa strelama a uz desni bok pripasao dugiborbeni no`. Za razliku od ve}ine Lazarevih vitezova, retko je nosio{tit. Bio je nadaleko ~uven po svojoj brzini i neobi~nom na~inuborewa, istovremenom kori{}ewu dugog noà i ma~a.

Na kraju, kada se ogrnuo dugim, skerletnim ogrta~em, pri{ao jedo isto~nog zida odaje gde je ispod ikone svetih ratnika Mihaila,Dimitrija, \or|a, Teodora i Merkurija stajao veliki sanduk odhrastovine. Podigao je poklopac i dah mu je za tren zapeo u grudima.

"Zmajevac...", pro{aptao je tiho zure}i u prazno dno.

Sluga Radoslav postavqao je jutarwi obed na sto zastrt iz-

vezenim stoqwakom. Nekoliko zdela sa vo}em i povr}em, dobrousoqenu, pe~enu ribu sa zeqem, nekoliko koluta starog vla{kog sira,hleb od suraìce

5), jedan vr~ crvenog vina i drugi, sa hladnom vodom

iz kladenca. Ba{ u trenutku kada je pri vrhu trpeze, gde gospodarIvan uvek sedi kada obeduje, stavqao srebrni tawir i pozla}en peharsa ugraviranim grbom Kosan~i}a, vojvoda je stupio u odaju.

Radoslav mu uzvrati jedan ravnodu{ni pogled i sa leve i desnestrane tawira postavi posrebrenu ka{iku, istu takvu viqu{ku ino`.

"Odve{}e{ me sada, Radoslave, \ur|ijinoj ku}i...", re~e Kosan-~i} hladnim i odmerenim glasom, koji je u sebi sadrào pretwu ipotisnut bes. "I vrati}e{ mi moj Zmajevac."

Zatim je pri{ao stolu i otpio malo sveè vode iz vr~a."Ako budem dobre voqe...", glas mu je bio jo{ hladniji, poput vode

iz dubokog zdenca. "Mo`da ti wime ne}u odse}i ruku do ramena."

98

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Kasnije tog jutra, stajao je pred neuglednim sebarskim ku-}erkom. Sluga Radoslav, pomalo pogrbqen u stidu i sramoti, bio je i

daqe tiha i ne~ujna senka. Nije ni davao glasa od sebe, gotovo i da nijedisao. Kosan~i} jo{ uvek nije mogao da veruje kako mu je ~ovek kojeg jepoznavao ~itavog ivota kri{om ukrao najve}u dragocenost koju ima.Radoslav je bio jedan od retkih koji su znali da Zmajevac nije obi~anma~ i da ruka koja ga je iskovala nije qudska. Samim tim, wegov grehbio je jo{ ve}i. Stoga ni Kosan~i} nije znao {ta je teè oprostiti, to{to ga je na prevaru izneo iz odaja ili to {to ga je dao jednoj ubogojkudeqnici.

Vrata sebarske ku}e su se tada otvorila, ali umesto ostarelemati u alosti na wima se pojavila zanosna lepotica u tankoj lanenojhaqini. Kosan~i} se i danas sa ose}awem stida se}a kako mu je togtrena zastao dah od pogleda na \ur|ijino vitko telo. Napravila je

jo{ korak ili dva i stala bosim nogama u blato ispred wega. Podigla je ruke u jednom be{umnom pokretu drè}i ~vrsto dugi ma~ u dragu-qima opto~enim koricama.

"Evo, gospodaru...", pro{aptala je glasom koji je istovremenopodse}ao na ùbor potoka i {um vetra u vrbaku. "Evo, tvog ma~a. Onme je vratio iz smrti. A ti budi pravedan sudija... Pa ako ti se htedne...Vrati me nazad."

Kosan~i} prihvati ma~ jo{ uvek ne skidaju}i pogled sa wenoglepog lica.

"Moje se srce raduje {to te vidim takvu \ur|ija", re~e pomalozbuweno.

"Tvoje srce krije tajne koje ni sam ne sluti{, gospodaru...", re~e\ur|ija, pri|e mu, kleknu na kolena i poqubi ga u ruku.Ivan se oseti nelagodno {to mu zahvalnost iskazuje na takav

na~in ali ipak ne re~e ni{ta.\ur|ija ustade i pogleda ga pravo u o~i.Slapovi bakreno crvene kose slivali su joj se na gola ramena.Te purpurne reke povezivale su nekom tajnom ve{tinom ono {to

je bilo i ono {to jeste. U jednom trenu, pro{lost po~e da kopni predvojvodom od Kosanice, tamne odaje vremena proguta{e \ur|ijine o~ii svet oko wih i iza wih. Kao kroz hu~e}i vrtlog, izroni polutamamemqivog sebarskog ku}erka...

Ba{ kao i tog {krtim suncem obasjanog dana kada se \ur|ijaponovo rodila, Ivan je i sada, gotovo jedno leto kasnije, nemo zurio upramenove duge crvene kose koji su bili rasuti po posteqi oko wenog~ak i u smrti beskrajno lepog lica.

Svud oko wega ~uo se lelek èna. Najglasnija me|u wima,\ur|ijina mati, lica izobli~enog od bola, jecala je otegnuto i

99

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


nerazgovetno i taj jetki, iskristalisani o~aj u wenom glasu zabadaomu se u srce poput noà bru{enog dijamantima. \ur|ija je leàla

pred wim u svojoj devstveni~koj posteqi, pored ogwi{ta, na slamizastrtoj asurom i prostirkom od kozije vune. Beìvotna i nema, o~ijuuprtih ka tavanici u neki samo woj znan prizor, usana bledih, u~udnom, jedva vidqivom gr~u, kao da je na wima zauvek ostala nekanikad izgovorena re~.

"Kako se to desilo?", upita Kosan~i} oporim glasom."Obesila se...", pro{apta Radoslav iza wegovih le|a, glasom koji

je vi{e li~io na bolan jecaj. "Samo {to su je skinuli s konopca...""Za{to?""Hteli su da je udaju za Pavla, sina tvog kowu{ara...""Wu? Za kowu{ara? Posledwi put kada sam je video... Do{la je

da mi i{te Bdinski zbornik6)

na ~itawe.""Majka je mislila da }e je tako dobro udomiti. Bili su mnogo...

siroma{ni.""\ur|ija je bila jedino pismeno devoj~e u selu. Vaqda je vaqala

za ne{to boqe?""Vaqala je gospodaru... Ali nikog nije bilo briga za to.""Sahranite je...", re~e Kosan~i} suvo i iza|e iz sebarskog

ku}erka pravo me|u gomilu koja je stajala napoqu i zurila u wegao~ima punim neke zloslutne radoznalosti. Zastade i dobro osmotrisve te qude.

Iz gomile se izdvoji seoski sve{tenik otac Milutin i pri|emu.

"Vojvodo...""Kaì, pope."Otac Milutin za}uta za tren, nije voleo kad ga neko tako

oslovqava, bez du`nog po{tovawa, makar to bio i Lazarev vojvoda.Naro~ito mu se nije svi|alo to {to Kosan~i}, za razliku od ve}ineplemi}a, uvek ima svoje mi{qewe o stvarima koje se ti~u spasewadu{e.

"Ja ne}u da opevam \ur|iju, vojvodo...", nastavi malo odlu~nijimglasom.

"Ne}e{ ili ne moè{, pope?""I sam zna{ {ta kaù svete kwige...""Zna~i da ne moè{, pope... "

"Ona je digla ruku na sebe. To je najve}i greh.""Ni{ta mawi od onih koje svi mi ~inimo skoro svakog dana,

pope.""O na{im grehovima, vojvodo, kad nam do|e Sudwi ~as, a o

\ur|ijinim moramo sada... Kao {to rekoh, ja ne}u da joj drìmopelo..."

100

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Onda nemoj, pope... Sve to, ionako, ide na tvoju du{u."Kosan~i} stupi kroz masu nameran da se vrati u svoje odaje, kada

se Otac Milutin opet oglasi."Ja ne sporim ni tvoje vojvodstvo, ni tvoje gospodstvo, ni tvoje

juna{tvo, gospodaru...", glas mu je bio gorak i zajedqiv. "Ali se pitammoè{ li se krstom oseniti i hlebom pri~estiti, dok god nosi{ tupeksijansku

7)stvar o pojasu..."

Kosan~i} zastade. Dobro osmotri seoskog sve{tenika koji se poko zna koji put drznuo da mu se na takav na~in obra}a.

"Boqe bi ti bilo da skrati{ taj jezik, pope...", re~e i dodirnurukom korice ma~a. "Da ti ga ovom peskijanskom stvari ne bihodsekao."

Rekav{i to, Kosan~i} se okrenu i po|e ka svojoj kuli, negde izawegovih ramena, gubili su se obrisi sutona crvenog poput \ur|ijinekose.

\ur|ija je sahrawena istog dana na jednom proplanku iza bregakoji je delio naseqe od guste hrastove {ume. Na sveù humku popMilutin bacio je gomilicu sitnog kamewa, da otera uroke i umirisavest. I da spre~i stvari o kojima su mu pri~ali wegovi stari. Qudiznaju i pamte. Isti ti qudi kaù da duhovi onih koji su digli ruku nasebe ponekad umeju da budu nemirni. I vaqa ih dràti podaqe odpraga, ogwi{ta i kolevke. A vreme }e u~initi svoje. Kada prote~edovoqno vode Kosanicom, kada gora nekoliko puta presvu~e svojezeleno i zlatno ruho, i kada qudsko pam}ewe, porozno i nesigurno,

izbri{e svaku gre{nu misao na nesre}nu \ur|iju, ona }e umreti podrugi put. Ali tada }e to biti zauvek. Jedino }e zemqa da pamti, ali jeto pam}ewe nemo, bez sluha, govora i utehe, nemo kao grob bez znaka ibelega. \ur|ijin grob.

Bilo je ta~no ~etrdeset dana posle \ur|ijinog ukopavawa, usuton, Ivan Kosan~i} je kle~ao pred ikonom Svetog \or|a, svogza{titnika, i tiho govorio molitve kada se na ulazu iza wega pojavioRadoslav i skru{eno pro{aptao:

"Gospodaru..."Kosan~i} se okrenu i pogleda ga."Nadam se da ima{ dobar razlog {to me prekida{ u molitvi."

"Ne{to se doga|a u sebarskom nasequ...""Ne{to? Ne{to se uvek de{ava dole, moj Radoslave. Radost i

tuga, sre}a i nesre}a, ki{a i grad...""Izi|i na kulu, gospodaru, pa se sam uveri."Ivan ustade i sumwi~avo odmeriv{i svog slugu, izi|e na bedem

kule sa koga je pucao {irok pogled na ~itavu okolinu. Tu zastade kao

101

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ukopan, jer ugleda ~udan i nesvakida{wi prizor. Gomila naroda,obasjana svetlo{}u zalaze}eg sunca koje je izduàvalo wihove usko-

me{ane senke do u beskona~nost, stajala je u podno`ju brega na ~ijemvrhu su se nalazile pojate i obori sa stokom. Skoro je bilo vreme zapo~inak a oni su stajali tu kao na va{aru, sa te razdaqine li~ili sumu na roj p~ela, crn i uzavreo.

"[ta je ovo? [ta to rade svi ovi qudi?""Ne znam, gospodaru...""Kaì da mi osedlaju Damjana... Idem dole da vidim {ta se

de{ava."Kada je ne{to kasnije sjahao sa svog vranca i stupio me|u sebre

Kosan~i} je odmah spazio goru}u iskru sujevernog straha {to je bioposejan po wihovim pla{qivim du{ama. Stao je posred gomile okru-èn sebrima, meropsima i ponosnicima, teàcima i ènama {to su urukama dràle sitnu decu. Osmotrio ih je strog i podigao glas:

"[ta je ovo narode?""\ur|ija!", povika neko iz gomile, iz tame. "\ur|ija se vratila!""Ko se vratio?""\ur|ija...", promuca Mladen, terzija, levo do wega. "Odvede

ovce na pa{u... K'o nekad."Kosan~i} razo~arano zavrte glavom i progura se kroz masu

sle|enu od straha. Zastade na izlazu iz naseqa koji je bio u podno`jubrega i zagleda se ka wegovom vrhu.

"[ta se to desilo?", upita sa ~u|ewem gledaju}i u obore koji susvi do jednoga bili prazni.

"\ur|ija nam odvede stado u goru...""Ba{ \ur|ija?""Jeste... Videli su je neki... I ~uli kako peva...""Peva?""Da. Pevala je... Celo selo je ~ulo tu wenu pesmu...""Je li? A koju?""Molim?""Koju je pesmu pevala?""Pa onu... Wenu... Za|e Sunce, du{o moja...""Za|e Sunce, je li? E pa, za}i }e nekom za svagda... îm ga

uhvatim."Rekav{i to, Kosan~i} se pope na kowa i odjaha nazad do kule.

Nije znao zbog ~ega da bude vi{e besan, da li zbog drskosti togdomi{qatog lopova koji koristi sebarsko sujeverje ili zbog wihovogkukavi~luka i gluposti, ali to nije toliko va`no, taj preru{eniveseqak nije mogao daleko da odmakne teraju}i stado ovaca, uz malosre}e, potera }e ga sti}i }e uskoro, a onda ima skupo da mu naplati tuneslanu {alu. Stigav{i pred prvi pirg

8), pozva straàra.

102

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Gde je vojska, mom~e?""Ve}ina je oti{li dole, u Marinu kr~mu."

"Usladilo im se lenstvovawe i prizrensko vino? [ta rade tamopo ~itav dan?"

"Igraju mice...", promuca straàr boja`qivo."Kockaju se? Tako dakle, lopovi nam pohara{e imawe a oni udri

po vinu i bludni~ewu... E pa, ne}emo tako. Kaì Jovanu Prizrencu dapovede deset qudi sa sobom. Kaì mu da se neko drznuo da nam kradestoku. Ho}u do pono}i da mi dovede tog lopova vezanog. Ostali nekaidu na po~inak, su tra neka svi u zoru budu na poteci{tu

9). Ja }u li~no

da rukovodim ve`bawem!""Kako ti zapoveda{, gospodaru."

Potera sa~iwena od dva tuceta kowanika predvo|ena JovanomPrizrencem, najamnikom koji je radio i za wegovog oca i u koga je imaonajvi{e poverewa izjahala je nedugo potom. Gledao ih je sa kule kakoodlaze preko brda u ruì~asti suton, ostao tako jo{ neko vreme a ondase povukao u svoje odaje da tamo nastavi prekinutu molitvu.

Nije mu se dalo da te ve~eri svom za{titniku Velikomu~enikuGeorgiju oda du`nu po~ast do kraja. Smirenost du{e koja se u molitvipredaje Bogu prekinula je vika podno kule. Ustao je, zaklopio Mo-litvenik i vratio ga na policu me|u ostale kwige. U hodniku se go-tovo sudari sa jednom od slu{kiwa.

"[ta je ovo pobogu, eno?", upita je gotovo srdito."Dole u {tali, gospodaru...", promuca ena upla{eno. "Ne{to se

zlo desilo""Opet? Koliko zala }e se ovoga dana desiti pred na{impragom?"

Spustio se do severnog dela u kome su dràli kowe. Ve} na ulazu~ekala ga je graja nekolicine upla{enih teàka. Pro{ao je poredwih i u{ao u {talu. Pri dnu prostorije stajala su tri ~oveka. Me|uwima prepoznade Radoslava i wemu se prvom obrati:

"[ta se desilo?""Pogledaj prema tavanici i samo }e ti se kazati, gospodaru."Kosan~i} podiè pogled i blizu tavanice, poprili~no visoko

od zemqe, ugleda beìvotno qudsko telo kako se klati obe{eno okonopac od rogoza.

"Za ime Bo`je, ko je ovo?""Pavle. Jedan od tvojih kowu{ara, gospodaru.""[ta mu bi naopako?""On... Video ju je.", promuca nesigurno Dimitrije, psar."Koga je video?", prese~e ga vojvoda pogledom kao ma~em.

103

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Wu...", mucao je Dimitrije sa jo{ ve}im strahom u glasu. "\ur-|iju."

"A gde to?""Pre dva sata je uleteo u Marinu kr~mu, mahnit kao da ga demoni

gone... Vikao je kako je posednut. Kako mu se \ur|ija ukazala... I kakoga je molila da mu bude nevesta..."

"Vama je svima to Marino vino pomutilo razum. Ne}u te pitati{ta si ti tamo traìo, Dimitrije, i ko se za to vreme brinuo o mojimpsima, ali kunem ti se..."

"Gospodaru!", doviknu neko sa ulaza u {talu i ostavi vojvodunedore~enog.

"[ta ho}e{?""Potera se vratila!""Dobro je. Jesu li uhvatili lopove?""Ne! Oni su..."Jedan bolni jecaj prolomi se tada sa ulaza. Neko je u patwi i

muci dozivao majku. Kosan~i} je puno puta ~uo tako ne{to.Od ratnika koji su umirali na boji{tu.Potr~ao je prema izlazu pra}en slugama, iza wih ostade mrtvo

Pavlovo truplo da se klati obe{eno o debelu gredu. Kowi u {talipo~e{e da wi{te i da se trzaju udarav{i kopitima o drvene ograde.

Napoqu ga je ~ekao prizor kome se ne bi nadao ni u najcrwem snu.Ve}ina vojnika iz potere bila je zauzeta smirivawem svojih

prestravqenih kowa od kojih je nekima ~ak i{la i pena na usta.Ostali, nekolicina wih, stajali su kraj kamenog zida na koji su bila

oslowena dvojica kowanika. Kosan~i} im pri|e i ugleda prvo onog~ije su mrtve o~i bile uprte u tamno, zvezdano nebo. Leva ruka mu jebila krvavi patrqak, a na vratu je zjapila ogromna rana, crna odusirene krvi. Vojnik do wega bio je onaj koji je je~ao i dozivao mati,na licu je imao uàsne rane, tragove velikih i o{trih kanxi, a nalevoj butini nedostajao mu je komad mesa, otkinut jakim, silovitimugrizom. Dvojica wegovih drugova poku{avali su da ga smire i zavijumu ranu koja je samo konopom bila podvezana da ne bi umro odiskrvarewa, ali im nije uspevalo jer je bio gotovo lud od bola iprestravqenosti.

Kosan~i} im re~e da se pomere, kleknu kraj mladi}a koji sebatrgao kao da ga pohode stra{ni ko{mari, prekrsti se, dodirnu mu

~elo desnom rukom i promrmqa ne{to na nekom za ostale nepoznatom jeziku. Vojnik se u trenu smiri, glava mu klonu na hladan kameni zid,kao da je usnio.

Vojvoda se podiè, pra}en preneraènim pogledima i potraìJovana Prizrenca, vo|u potere.

104

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Prosedi, ple}ati ratnik u lakom srebrnastom panciru stadepred wega.

"[ta se desilo?", upita ga Ivan."Vukovi, gospodaru... Stotine wih.""U ovo doba godine? [ta to zbori{? Jesi li pijan?""Voleo bih da jesam. Ali tamo... Pratili smo trag do {ume. Kada

smo u{li u wu, napali su nas... Jedva smo im utekli.""A stado?"Jedan od vojnika koji su stajali iza Prizrenca baci ne{to pred

noge svom vojvodi. Kosan~i} pogleda tu stvar na zemqi pred sobom.Blistavo crno oko, na otkinutoj glavi zaklane ovce, jedino {to

se i moglo razaznati na ~equstima i kanxama unakaènom licu,uzvra}alo mu je pogled pun tupog, studenog mrtvila.

"Poklano", procedi Prizrenac kroz zube. "Sve do jednog.""Kako...", mucao je Kosan~i} zbuweno. "Vukovi nikad ne silaze sa

planine leti...""Silaze ako ih neko dozove, gospodaru.""[ta to ho}e{ da mi kaè{?""Videli smo je", re~e Jovan i obori glavu."Koga si video, za ime Bo`je?""Wu... \ur|iju... Vampiru{u! Seme joj se zatrlo! Ona ih je doz-

vala! Dok su klali ovce, sedela je na jednom breùqku i pevala... Aonda ih je i na nas napujdala. Da nam nije bilo bistre glave i brzihkowa i na{eg bi se mesa nagostili!"

Vojvoda je zurio u jednog od svojih ponajboqih ratnika sa ne-

vericom, glavom su mu prolazile razne misli, svaka crwa odprethodne. \ur|ijin lep lik i vitko telo izroni{e iz tog crnila natren, i duga, bakreno crvena kosa, zraci sunca na smiraju...

"Neka neko pozove popa Milutina", promrmqa. "Moramo da...""Milutin je oti{ao", prekide ga sluga Radoslav."A kuda to?""Iza brega.""[ta to zbori{? Iza kog brega?""Iza onog, podno kog smo sahranili \ur|iju."

Kow je besno rzao pod wim dok je, ~vrsto steù}i dizgine, jahaoprema vrhu brega iza kog se nalazila hrastova {uma. Bio je besan {to

se otac Milutin odlu~io da bilo {ta dela pre nego za to upita wega,svog gospodara. Jo{ besniji je bio zbog onog {to je slutio da popnamerava da uradi. Ako se to desi, sa Bo`jim blagoslovom ili bezwega, slede}u krv koja koja }e da padne prosu}e on svojim ma~em isvojom desnicom.

105

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Pro{ao je pojate i prazne obore i stu{tio se prema podno`jubrega pravo ka mestu gde je crvenokosa lepojka, ~etrdeset dana ranije,

na{la ve~iti mir, i tamo, pod sjajem zvezda i Meseca, kraj humkeurasle u travu, ugleda tri siluete. Obode Damjana jo{ ja~e i gnevnije,naslu}uju}i ko se to usu|uje da skrnavi \ur|ijin grob. Stigav{i dohumke i tri qudske figure povijene nad wom, dobi potvrdu tih svojihslutwi.

Otac Milutin podiè glavu i ravnodu{no ga osmotri."Kojim dobrom, vojvodo?""[ta to ~ini{ pope, za ime Bo`je?", upita ga Kosan~i} zure}i u

glogov kolac koji je ~ovek u mantiji drào u levoj ruci, u velikidrveni krst u rukama jednog upla{enog sebra i ove}i ~eki} u rukamaPrvo{a, seoskog potkiva~a.

"[ta ~inim? Ho}u vampiru{i srce kocem da probodem! Da jevratim u Ad iz koga nam je |avo posla..."

"\avo, kaè{? Blago vama popovima, vi za sve {to vam u ìvotukrene naopako ne krivite sebe, ve} |avola..."

"Pri~aj ti {ta ho}e{ vojvodo, ovo je |avoqa rabota i ja }u dau~inim {ta sam naumio..."

"Ti zna{ dobro {ta o tome kaè Zakonik.""Du{anovi zakoni su za qude od krvi i mesa a ne za decu |avoqu!""Du{anovi zakoni kaù da }e sve{tenik koji skrnavi grobove

traè}i vampire biti ra{~iwen.""Ja ~inim ono za {ta sam rukopoloèn, velmoò, a ti kako

ho}e{...", re~e otac Milutin i odmahnu prezrivo rukom ozna~iv{i

tako da je ovaj razgovor za wega zavr{en.Ivan tada trè ma~ iz korica i zamahnu wime. Zaustavio jeo{tricu tik ispod sve{tenikovog vrata, pop preblede i uko~i se, o~imu se ispuni{e strahom.

"Slu{aj pope, ako se ne mane{ ove zaludne rabote i smesta se nevrati{ u naseqe, ja }u da te ra{~inim sa ovog sveta. Kunem ti se... Itebe i ove tvoje pomaga~e... Pa nek se pri~a posle kako je Kosan~i}odrubio glavu svom popu samo zato {to se ovaj drznuo da veruje u vam-pire."

Otac Milutin stajao je par trenutaka kao okamewen sao{tricom ma~a pod grlom, wegova uobi~ajena re~itost iznenada be{epresahla pred Kosan~i}evom nimalo naivnom pretwom, dobro je znao

da vojvoda zna da ubije i za mawe stvari, osim toga, iako je bio slugaBo`ji, nimalo mu se nije svi|ala ideja da postane mu~enik za veru. Onkoraknu unazad ne odvajaju}i pogled od se~iva i baci drveni kolac nahumku pred sobom.

"Dobro gospodaru...", promrmqa trude}i se da glasom ne oda da seupla{io, "Neka bude kako ti ho}e{... Ali zaàli}e{..."

106

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Neko }e ve~eras da zaàli {to se rodio. Ako smesta ne umuk-ne{ i skloni{ mi se sa o~iju, to moè{ da bude{ i ti, pope."

Odmeriv{i jo{ jednom qude pred sobom, prezrivo i sa visine,onako kako samo velika{ to ume da u~ini, vojvoda Ivan Kosan~i}obode svog kowa i odjaha pravo u hrastovu {umu.

Mrak pred wim bivao je sve gu{}i, senke hrastova izduène i~udovi{no velike, samo je nebo oro{eno zvezdama titravim sjajemobasjavalo put. Izbio je na jedan proplanak i zastao na wegovoj ivici,na stotiwak metara odatle protezao se proplanak nasred {ume. La-ganim kasom kretao se napred a onda, na uzvi{ici ravno ispred sebe,ugleda qudsku priliku kako sedi na jednom pove}em kamenu. Prvo jebila nejasni obris pod svetlom zvezda a onda sve stvarnija kako joj jebivao bliì. Kada je zapazio dugu, raspletenu kosu i belu haqinu koja

je prkosila tami, Kosan~i} tiho promuca:"@ena?"Tada, sasvim nenadano, proplankom se prolomi divan, milo-

zvu~an glas i pesma wemu dobro poznata. On oseti kako mu talasi jezeklize niz le|a. Ve} je ~uo tu pesmu, jednom davno, i taj glas {to mu se~ini da silazi sa nebesa a ustvari dolazi iz groba.

"\ur|ija?"Si{ao je sa kowa, lagano i oprezno, dok mu je u u{ima odjekivao

setni, jezoviti glas, kora~ao je lagano ka mestu odakle je taj glasdopirao o~iju {irom otvorenih da bi {to boqe video ono {toizgleda i peva kao \ur|ija a mo`da je samo privi|ewe koje tvori

Ne~astivi èqan qudskog mesa i qudske du{e. Kada je do{ao douzvi{ice na kojoj je prilika stajala obasjana srebrnim svetlommladog meseca, dah mu zastade od iznena|ewa, telo mu se uko~i unekakvom ~udnom gr~u i ledeni prst sumwe probode mu grudi, duboko ibolno. Ta devojka {to je stajala pred wim bila je bez svake sumwepotpuno istovetna \ur|iji, kao sestra bliznakiwa, isto pitomo lice,ista duga, bakreno crvena kosa, isti stas, isti glas... Ipak, postojalo

je ne{to nequdsko u samoj wenoj pojavi, ne{to sablasno, ne{to {to ga je pla{ilo. To ne{to najboqe se videlo u wenim o~ima, bila je toneka dubina, vrtlog sazdan od mraka.

"Ko si ti?", upita tiho, zagledan u taj vrtog."Zar me ne prepoznaje{, gospodaru?", odgovori ona i nasme{i se.

"To sam ja, \ur|ija...""Nisi ti \ur|ija... \ur|ija je mrtva.""Da. Mrtva sam. Za nebo, Boga i nadu... Ali moja du{a jo{ uvek

luta izme|u dana i no}i, neba i zemqe... Moje ste telo ubili, ali du{uniste, vojvodo... Du{u vam nisam dala. Moè{ je videti kako u gluvodoba lebdi nad grobom bez belega."

107

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Du{a i ne moè da umre... Tako kaù svete kwige.""Tako je. Ali du{a mora da se smiri... Da otpo~ine, u raju ili

paklu, kako se kome zalomi... A moja du{a nije na{la mir.""To je bio tvoj izbor, \ur|ija.""Moj izbor?", utvarno lice zgr~i se u neobuzdanom naletu besa.

"Moj izbor, vojvodo? Jedini moj izbor u ivotu bio je kada sam stavilaom~u oko vrata, sve do tada za mene su birali drugi."

"Ne razumem te {ta mi to zbori{ \ur|ija.""A i kako bi, vojvodo? Vi mu{karci nikad i niste imali razu-

mevawa za ènsku patwu, mo`da ba{ zato {to ste oni koji je najvi{estvaraju... Vi imate srce za va{ sopstveni bol, on vas zaslepquje, zatoste toliko okrutni. Niko, pa ni moja majka, ba{ kao i ti sada, nijeshvatio za{to nisam htela da budem snaha jednog kowu{ara i nevestaprostaku i len{tini... Od ìvota koji bi ve~ito da mi kroje drugimogla sam da pobegnem samo na jedno mesto."

"I? Jesi li pobegla dovoqno daleko?""Ne, nisam. Prava smrt je samo ona koja ti donese mir. Onaj

ve~ni.""Koja je cena tog mira, \ur|ija?""Cenu mog mira plati}e{ ti, vojvodo.""Mogu narediti popu Milutinu da te opeva.""Ne budali, Kosan~i}u, kletva {to lebdi nad mojim grobom ne

re{ava se jednim opelom.""[ta, onda, ho}e{?""To {to ho}u...", glas joj postade sli~an {i{tawu zmije.

"To {to mi treba...", re~i joj postado{e hladne poput srcatla~iteqa.Neka neobi~na studen pro{iri se proplankom i Kosan~i} je

oseti svim svojim bi}em. Nije znao otkud je do{la ali je bio siguranda ju je stvorilo ne{to ne~isto i zlo.

"...Sama }u da uzmem", pro{apta \ur|ija glasom toliko nequds-kim da je podse}ao na reàwe.

Iz mraka, iz grmqa, iz senki stoletnih hrastova, iz tame, mutnei zlokobne, pohrli{e dlakave telesine, smrdqive wu{ke i ~equsti,o{tri, ùti o~waci èdni krvi i ubijawa. Ivan nikad nije videotoliko vukova na jednom mestu, bilo ih je nekoliko ~opora, raspo-mamqeni i besni, za tren su ga opkolili, jarosni od nedavnog klawa,

spremni da ga rastrgnu na komade.Najve}i me|u wima pojavio se ispred jednog debelog, visokog

hrasta. O~i su mu bile opto~ene ìvom vatrom, krzno nakostre{eno,bio je spreman za skok, ali kao okamewen u tom poloàju, gotovpotpuno nepokretan.

108

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ivan mu tada pri|e mirno kao {to pastir prilazi zalutalom jagwetu.

"Ako si ti vo|a ovog ~opora...", obrati mu se na wegovom jeziku."Onda bi trebalo da zna{ da nije dobro okrenuti se protiv onog kojinosi Zmajevo Znamewe."

Kosan~i} potegnu ma~, ali tek toliko da iz korica iza|e deo pridnu, kod bal~aka. Zmaj ugraviran na tom mestu zasija tada vrelim, za-slepquju}im plamenom. Zveri zacvile{e i po~e{e da se povla~enazad, prestravqene i mahnite, bela pena im udari na usta a krv nabrwice i u{i. Kosan~i} napravi jo{ par koraka i cviqewe po~e da sepretvara u bolne urlike koji zapara{e zvezdanu no} iznad wega.

Kao {to su se i pojavili, vukovi se povuko{e u {umu, iza wih os-tade nesnosan smrad i tragovi {apa na zemqi.

"Izgleda da sam te potcenila, vojvodo", za~u \ur|iju iza sebe."Posledwem koji je to u~inio, odrubio sam glavu.""Nisam ti ja Jusuf-Pa{a. Meni si ve} oduzeo ono malo ìvota.""Reci {ta i{te{, \ur|ija.""Meni treba ono {to ti je jednom iskala moja mati... A ti joj nisi

dao.""Zmajevac?""Da, tvoj ma~. Jednom me je ve} vratio iz mrtvih. Vrati}e me

opet...""Nijedan ma~, pa ni Zmajevac, ne moè ~initi stvari tako

~udesne. Iz naru~ja smrti vratile su te molitve tvoje matere. A mojma~, ba{ kao i svaki drugi, u tu|im rukama je samo par~e mrtvog

~elika.""Ja nisam ni rekla da }e me ma~ sam vratiti nazad. Niti da gai{tem za sebe."

"Nego za koga ga i{te{, \ur|ija? Ko to eli Zmajevac?""Moj gospodar... Nepomenik."Ivan oseti kako ga ne{to probode u dnu trbuha. Neke

nerazaznatqive senke pomeri{e se iza \ur|ije. Za tren kratakkoliko treptaj oka, Kosan~i}u se u~ini kako ne{to zlokobno i nemo,staro koliko i svet, stoji izme|u stoletnih hrastova, da bi opetnestalo u tami.

"Visok je poput gore a crn kao gavranovo krilo...", {aptala je\ur|ija sablasno. "Ima o~i krupne i ispuwene vatrom. Ja }u wemu

dati tvoj ma~, a on meni novi ivot.""[ta god da ti je obe}ao, tvoj crni gospodar... Ta trampa ti ne}e

doneti nikakvog dobra.""A ko govori o dobru, vojvodo? Dobro i zlo su dva vodeni~ka

kamena. A zna{ {ta smo mi, uzdanice Lazareva? Zrna p{enice {to setaru izme|u wih. Pra{ina... [to je raznese vetar po poqu."

109

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Tako zna~i... Vidim da si odlu~ila.""Jesam, vojvodo. Sada ti donesi svoju odluku. Donesi je brzo. Jer

ako se vu~ji zubi ne mogu dota}i tvog lica sa ikone, znaj da dole, uselu... Tvom selu... Ima puno onih ~ijeg se mesa vuci mogu nasititi.

Ako mi ne dadne{ ono {to ti i{tem, ne{to naopako }e se desiti. No}}e da se prelije u dan. A breg }e se spustiti u dol."

"I {ta onda, \ur|ija? âk i da ostvari{ svoju osvetu, {taonda?"

Wene dva mrtva oka zasija{e na tren sjajem u kome je, bar seIvanu tako u~ini, ostalo neko ni{tavno zrno ivota. Dve zvezde kojese gase.

"Mo`da...", za{umi{e re~i kroz no}. "Mo`da bol prestane."Ivan zausti da kaè jo{ ne{to ali mu se ne dade. Tuga koju je

tada video u wenim o~ima ostavqala ga je bez re~i i utehe. Znao je to, icelim bi}em ose}ao, na ukletom mestu gde su poveli ovaj razgovor nijese dalo zboriti o Bogu i nadi. âk i lagani letwi povetarac koji je{umeo iznad wih, wi{u}i ogromne kro{we hrastova, imao je zvukobojen tugom, u wemu nije bilo ni~eg do praznine koja se kretala.Kosan~i} zato zaneme i po|e ka kowu koga je ostavio na ivici pro-planka.

"Idi, Vojvodo...", promrmqa \ur|ija negde u tami iza wega."Ostavi no}... Mrtvima."

Hiqadu o~iju gleda sa neba u Ivana Kosan~i}a koji ja{e kroz

mrak du{e prepune crnih slutwi. I misli o tome kako je bilo lakobilo boriti se na bojnom poqu protiv Anadolaca i MuratovihJawi~ara, protiv pqa~ka{kih bandi iz Makedonije i Altomano-vi}evih pla}enika. Protiv onih kojima moè{ proliti krv, otse}iglavu ili ruku, koje moè{ upokojiti... I koji se iz tog pokoja nikadavi{e ne vra}aju. Ali kako se di}i na nekog koga ma~ ne se~e i topuz nebije, na nekog ~ijim venama ne te~e krv i u ~ijim grudima ne kuca srce?

U glavi mu, mesto odgovora odjeknu treperavi eho \ur|ijinogglasa.

Tvoje lice sa ikone...@iv, zlokoban...No} }e se preliti u dan...

...proro~anski. A breg }e spustiti u dol.Prete}i.Dugo je jahao, ni sam ne zna koliko, kao u groznici, besan i

o~ajan. I negde u zoru, na raskr{}u puteva koji su ga vodili neznanogde, umornom mu se u~ini da vidi jednu qudsku priliku kako stoji kraj

110

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


druma, obasuta modrom svetlo{}u izlaze}eg sunca. On zategnu uzdeDamjanu i iz galopa pre|e u lagani kas. Pribliìv{i joj se, shvati da

je to devojka, verovatno jedna od pastirki iz obli`wih sela.Pro{la je prstima kroz kosu crnu kao carigradski smaragdi

koje je jednom video u kneèvoj riznici i podigla glavu otkriv{ineobi~no lepo lice.

"Hvaqen Isus, gospodar Ivane.", glas joj je bio zvonak, gotovodetiwe razdragan.

"Vo vjeki vjekov, devoj~e...", odgovori joj on zbuweno. "A otkud tizna{ moje ime?"

"Jo{ izdaleka poznala sam tvoju crvenu vojvodsku azdiju i belogzamja na woj... A i tvoje lepo lice... I dugu kosu boje kestena... Ko tene}e prepoznati, od tebe je mo`da lep{i samo Bo{ko Jugovi}."

"Odnekud si mi poznata, sestro... ija si ti?""Moj je otac vetar Severac a majka mi je zvezda Danica...""Jesi li mo`da iz nekog sela u blizini?""Nisam.""Nego odakle si?""Moj je dom izvor u planini, leti spavam pod cvetom masla~ka a

zimi sam pahuqa na tvom dlanu, u jesen sa li{}em opadnu moja krila a uprole}e ponovo izrastu kao pupoqak na drvetu..."

Kosan~i} je zurio u to devoj~e koje ga je za~ikivalonerazumqivim zagonetkama poku{avaju}i da pronikne u dubine wenihmodro-plavih o~iju, ona se tada nasme{i na ~udesan, neizrecivo lepna~in i ponovo dotaknu vrhovima prstiju pramenove svoje crne kose.

"Za{to me tako gleda{, vojvodo? Jesam li ti lepa?""Jesi.", promuca on.Ona se nasme{i, o~igledno obradovana ovakvim wegovim

odgovorom."Onda me uzmi za enu. Rodi}u ti petoro dece.""Bojim se, lepojko, da sad nije vreme za enidbu...""A ja se bojim, Kosan~i}u, da }e za leto ili dva biti dockan.""Dockan za {ta?""Za sve, vojvodo. Zar nisi ~uo? Breg }e spustiti u dol..."Talas jeze liznu niz Kosan~i}evu ki~mu kada devojka izre~e

posledwu re~enicu."Svoju posestrimu ne}e{ na}i na mestu ka kome si se zaputio...",

re~e ona glasom koji je bio mawe prisan."Otkud zna{ da...""Naisa je oti{la u goru na ve}awe, okreni kowa ka Zapadu, na

mestu par sati jahawa odavde nalazi se prelaz, pozovi ûvara i pitajga da te uputi ka Crnim Vodama... To je izvor u {umi gde }e biti ve}e...Sestra }e te ~ekati do pono}i."

111

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Je li to sve?""Jeste... Putuj s Bogom, Zmaju od Radana."

On obode kowa i krenu nazad, ka zapadu, osvrnu se da jo{ jednompogleda crnokosu lepoticu ali we vi{e nije bilo. Na mestu na kome jestajala uzdizalo se maleno drvo breze.

Otac Milutin stoji pred okupqenim svetom i svojim sitnim,bademastim o~ima odmerava svako upla{eno lice pred sobom. Da, ti

jadni, odrpani qudi su o~ajni, prestravqeni, zbuweni i iznad svegaslabi. I upravo u toj wihovoj slabosti leì wegova prilika. Sad jetrenutak da on postane i gospodar i ~udotvorac i spasiteq. Partrenutaka }uti sa zami{qenim i zabrinutim izrazom na licu, zatimih gleda nekako saàqivo i nadmo}no, onako kako je to video da ~iniKnez Lazar prilikom jedne posete Kru{evcu, a onda zapo~iwe svojubesedu. Besedu koja }e mu, iskreno se nada, potpuno izmeniti ivot.

"Bra}o, va{ i moj gospodar Ivan Kosan~i} sino} je oti{ao naput, niko ne zna ni gde ni kome... Samo je uzjahao kowa i oti{ao."

Masa se uskome{a, do wega dopre{e uzvici negodovawa i jednatiho izgovorena kletva. Oseti u du{i neko ~udno zadovoqstvo,o~igledno je izabrao prave re~i za po~etak.

"Svi u selu znaju da je na{ gospodar blagorodan ~ovek. Da u crkvuide i Bogu se moli. Da ~ita kwige starostavne... A opet... Kaù dagovori jezike nemu{te. Pti~je i zveriwe... I one tu|inske. Od Latinai Mle~ana, Romeja i Agarjana... Onomad mi jedan kova~ re~e kako ga je

jednom u Prokupqu ~uo da zbori manovski10)

."

Glasni amor proprati ove sve{tenikove re~i, sa~ekav{i da segomila malo primiri, on duboko udahnu i nastavi da govori:"Ostavio nas je bra}o! Izdao nas je! Napustio nas je sad, kad nam

je najteè! Izgleda da se sino} toliko upla{io one vampiru{e da jeodmah pobegao u Prokupqe, svom pobratimu Toplici ili mo`da uPrizren, Milo{u Obili}u. Dok on bude pio hladno vino, nas }epro`dirati vuci!"

"Pravo zbori{, pope!", doviknu neko iz gomile i to ga ohrabrida nastavi jo{ e{}e da optuùje svog vojvodu.

"Ja sam mu lepo govorio da je sve to |avoqe delo, i hteo sam kocemda probodem onu ku~ku \ur|iju ali mi on nije dao, potegao je ma~ namene, hteo da me pose~e... Ko zna, mo`da je i on u dosluhu sa

ne~astivim, mo`da je sve ovo wegovo maslo!""Ne gre{i du{u, Milutine...", re~e Dimitrije, jedan od psara."Da ne gre{im du{u? Lako je tebi da tako kaè{, sinko, ti nisi

bio na \ur|ijinom grobu, sino}, kad se pojavio taj bestidnik... Nijetebi stavio ma~ pod grlo! Qudi! Sino} je \ur|ija pozvala ~oporvukova da nam pokoqe ovce... Koga }e ve~eras da koqu ti isti vuci?"

112

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"[ta onda da ~inimo, o~e?""Postoji samo jedan na~in da se zlu stane u kraj...", re~e otac

Milutin i podiè duga~ki glogov kolac, "Ve~eras }u oti}i do wenoggroba i u~initi ono {to mi sveta du`nost i vera u Boga nalaù, a odvas traìm samo jedno... Da ne zaboravite uslugu koju sam vam u~inio!"

"Ne}emo, Milutine, ne}emo!""Bog te blagoslovio!"On stoji i likuje pred izlivom odu{evqewa i zahvalnosti, ~ita

im iz o~iju da }e mu ono {to }e ve~eras u~initi pamtiti do krajaìvota i pita se da li se isto tako ose}ao Mojsije kad se pred wimotvorilo Crveno more. Da, od ovog dana on je postao gospodar, preoteo

je iz ruku svog omrznutog vojvode tu opojnu, najlep{u vlast na ovomsvetu, vlast kojom se ~ovek najvi{e pribliàva Bogu... Vlast nadqudima i wihovim sudbinama.

Do tog samotnog raskr{}a usred {ume Ivan Kosan~i} stigao jeba{ u trenutku kad se Sunce izgubilo iza bregova na zapadu ineprozirni pla{t no}i se spustio na zemqu. Puno vremena je izgubiolutaju}i po okolini, poku{avaju}i da na|e stazu koja je ona prava.Zastao je i sjahao sa kowa, osvr}u}i se i traè}i pogledom osobu zakoju je crnokosa lepojka rekla da }e ga uputiti do mesta koje jeishodi{te wegovog puta. Nervozno po~e pogledom da odmerava svakulelujavu senku pred sobom dok mu se u du{i budila sumwa da je, mo`da,prevaren. Ako na ovom usamqenom prelazu ne na|e ~uvara o kojem jegovorila zagonetna devojka, onda je sve uzalud.

Tek da otkloni te wegove sumwe, jedna senka iskora~i iz mraka,gotovo ne~ujno. Ivan se okrenu ka woj i poloì {aku na dr{ku ma~a.Senka krenu jo{ par koraka napred i stade na sred raskr{}a

obasjanog mese~inom."Zdravo, Bigo{", re~e Kosan~i} kada ugleda starog poznanika.Nakazno stvorewe pred wim bilo je visoko nekoliko stopa,

imalo je lice koje je bilo ~udovi{an splet ìvotiwskih sa ponekimqudskim crtama, izme|u debelih usana virili su o~waci sli~nipse}im a ruke su mu bile nalik kanxama. Bilo je obu~eno u iscepanuzelenu odoru koja je videla i boqe dane a o pojasu, na iskrzanoj kaniji,visio mu je skupoceni ma~ sa zlatom opto~enim koricama i velikimcrvenim rubinom pri dnu se~iva.

"Gledaj ovo crveno oko, Bigo{ sssada daleko vidi, Zmaju odRadana." glas mu je bio {i{tav i promukao.

"Moè{ li onda za mene da vidi{ put do mesta zvanog CrneVode?"

"Tiiiii... Rasssss... Ra{{{{{ko psssssseto... Crne Vode... Nijemu messsssto na Crne Vode."

113

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"O tome ti ne odlu~uje{, Bigo{.""Bigo{{{ ûvar Prelaza, Zmaju... Plati Bigo{u prelazzzz...

Pusti}e te..."Kosan~i} otpasa vre}u sa dukatima i dobaci mu je."Ima{ ovo... I moju zahvalnost.""Bigo{ ne treba tvoje dukate, srpsssssski psssssssu! ""[ta onda ho}e{?"Nakazni stvor ga je podozrivo gledao svojim ù}kastim,

poluqudskim o~ima, Ivan se trudio da ostane ravnodu{an, mada su mumisli bili zaokupqene ovim ~udnim bi}em. Bigo{ je bio ono {to se uVilinskom svetu naziva ûvarem Prelaza, i Kosan~i} je bio jedan odretkih koji je to znao. Na mestima od naro~itog zna~aja, a to suuglavnom bila mesta gde su bila vilinska kola, i gde se ukr{tavajurazne sile, postojali su ~uvari koji su pazili da ih Qudi u svojojbezobzirnosti ne oskrnave. Takva mesta su smatrana ukletim i svi suih izbegavali, naro~ito no}u. Sam Bigo{, kako mu je Naisa jednomrekla, bio je sin jedne seqanke koja je zgre{ila sa vodewakom. Rodilaga je na jednoj livadi, neposredno po{to su je prognali iz sela, iumrla. Tu ga je na{la jedna vila Nagorkiwa i odnela u planinu. Iako

je bio uàsnog izgleda, Gorska kraqica se saàlila na wega ipoverila mu ~uvawe tog raskr{}a u {umi. Na taj na~in je wegovomìvotu dala kakav-takav smisao.

"Sssssad }u ti re}i, Zmaju... Ali prvo on sssi|e sssssa kowa. Da gaboqe vidim..." re~e vodewak i izvu~e svoj krivi ma~ iz korica.

"Odakle ti tako lepo oru`je, Bigo{?", upita ga Kosan~i}

silaze}i sa Damjana."To je Sssssssabqa sa o~ima, Kosan~i}u. Ssssssss... Bigo{ jepozajmio od debelog romejskog trgovca..."

"Pozajmio?""Da. Sssssss... Lepo ssssssam ga zamolio da mi je dadne... Opirao

ssssssse Bigo{u, pa sam morao da ga malo rasssssssssporim. A sabqu }uda mu vratim... Na onom ssssssssvetu..."

Kosan~i} stade pred wega, an|ama je bio niì nego {to je takoizgledalo na prvi pogled, jedva da mu je dosezao do pojasa.

"Bigo{ ne}e tvoje dukate, Zmaju", u glasu mu se ose}ao prizvukzlobe.

"Ne}e{ zlato?"

"Ne.... Sssssss... Ne}e zlato...""A {ta ho}e{?""Bigo{ ho}e da ssssse ogleda ssssa Zmajem.""Ti da se ogleda{ sa mnom? A u ~emu to?""U ga|awu... Ssssssss... Ako te ova sssstrela ne pogodi... Bigo{

ima sssssigurnu ruku... Bigo{ ti wome pokaè put za Crne Vode."

114

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ivan nije mogao a da se ne nasmeje na ovaj predlog, zavrteo jeglavom u neverici i dobro osmotrio svoga takmaca.

"Kako ti drago, an|amo. Reci mi na koji na~in bi da uprili~imoovaj megdan?

Bigo{ razvu~e debele usne u kez koji otkri redove o{trih zuba."Vile kaù da moè{ da uhvati{ ssssstrelu u letu...""Tako kaù vile?""Da. Bigo{ prisssslu{kivao... Dole, na potoku...""I {ta jo{ kaù?"Kaù da si napola wihov... Ali i da si ra{ko psssssseto... Ptu!""I to je ta~no, Bigo{. Ali ne doti~e se na{eg ogledawa."Bigo{ podiè ruku i pokaza u pravcu zapada."Eno... Ssssss... Sssstaro deblo na sto koraka odavde... Ssssss...

Stani tamo.""I {ta onda?""Bigo{ te ga|ati ssssstrelom...""Dobro. Sa~ekaj da ja uzmem svoj luk i tobolac sa kowa.""Ne!", usprotivi se an|ama. "Bigo{ tebe ssssstrelom... Ti wega

noèm. Ili tako ili ne}e da vidi Crrrrrne Vode."Kosan~i} zastade iznena|en domi{qato{}u vodewaka."Zna~i ti odre|uje{ kako }emo se ogledati?""Moj prelaz... Ssssss... Moji zakoni.""Dobro, onda... Hajde. Da se juna~ki ogledamo."Ivan zaveza kowa za drvo u blizini i po|e ka deblu koje mu je

Bigo{ pokazao. Pre no {to je stupio pred wega, an|ama mu doviknu:

"I jo{ ne{to... Bigo{ ho}e tvoj borni no`! Lep no`````...Posssssrebren... Pozla}en... Bigo{u }e lepo da stoji o pojasssssu..."Kosan~i} se okrenu ka wemu kada izbroja sto koraka.Bigo{ podignu luk i poteè strelu iz tobolca.Raskr{}em je gospodario beìvotni muk. ûlo se samo {kri-

pawe tetive an|aminog luka dok je natezao strelu od bukovine.Rezak, {i{te}i zvuk zapara polutamu, strela sa vrhom od ì-

votiwske kosti prese~e no}ni vazduh. Kosan~i} ju je video kakodole}e ka wemu ali se ne pomeri. Uz tup udarac ona se zabode u debloiza wega.

"Ova ti je za nauk, Bigo{." re~e hladno. "Udri opet."Vodewak zateè novu strelu i pusti je. Tren potom ona se zabi u

zemqu, odmah kraj Kosan~i}eve leve noge."Ova ti je za ni{tost. Udri opet, an|amo."Tre}a strela polete i uz {i{te}i zvuk nestade u {umi iza

vojvodinih le|a."Ova ti je za gordost, Bigo{.

115

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


An|ama poteè i ~etvrtu strelu, zape luk, nani{ani...Zaustavio je disawe za jedan dug tren, dugo gledao preda se dok su mu

kapi znoja rosile ~elo i ulazile u buqave, poluribqe o~i. Nedugozatim, on opusti prste desne {ake, strela kliznu u no}, jedva ~ujno,poput vetra. U magnovewu mu se u~ini kako, kidaju}i vazduh, leti kavojvodinim grudima, poga|a pravo u belog zmaja izvezenog na crvenojazdiji, probija meso i kost, i ubija ga poput zveri.

Bigo{ nije ni video {ta se desilo, wegova dva ù}kasta okasamo su trepnula, i sve je bilo gotovo. Zmaj od Radana i daqe je stajaona istom mestu, sto koraka udaqen do wega, ~inilo se da se nije nipomerio.

Bigo{ spusti svoj ru~no pravqeni luk. Sa severa za{ume blagipovetarac.

Kosan~i} je radoznalo promatrao strelu koju je drào udesnici.

"Probaj da ih pravi{ od boqeg drveta, Bigo{. Boqe }e leteti..."Uz o~igledan napor an|ama pokaza u pravcu istoka."Crrrrne vode... Onuda...", ruka mu je blago podrhtavala.Kosan~i} baci strelu u travu i izvu~e borni no` iz korica."Bigo{...", re~e hladno. "Re{io sam da ti ipak dam svoj no`.

Podigni ruku...""Bigo{ ne}e no`, vojvodo...""Podigni ruku, Bigo{.""...Ne}e no`... Ne}e...""Podigni ruku, an|amo."

"Ne}e... Ne}e... Ne...""Podigni ruku, pogani stvore.", Kosan~i}ev glas postade sli~anreàwu. "Kunem ti se svetim Ilijom, ako to ne u~ini{, zaàli}e{{to te je tvoja gre{na mati ikad okotila."

Sasvim polako, pokretom koji je odavao strah i neodlu~nost,an|ama podiè desnicu, istu onu kojom je otpustio sve ~etiri strelena kosani~kog vojvodu.

Stajao je tako neko vreme uko~en, kao da rukom ma{e neznanomgostu, a onda, kroz {um vetra i ti{inu letwe no}i pra}eno jedva~ujnim zvukom, ne{to blistavo dolete iz mraka i probi mu dlan.

Stra{an urlik zapara zvezdano nebo, a onda, ti{ina se ponovospusti na raskr{}e.

Dok sunce lagano zamire na zapadu, otac Milutin sa strepwomkoja mu se ugnezdila u srcu, uporno poùruje Drago{a i Mitra, dvasebra koji su jedini pristali da mu pomognu oko otkopavawa \ur|i-

jinog groba. Jo{ malo pa }e mrak a oni nisu otkopali ni pola rake, akotako nastave, uskoro ne}e imati {ta da otkopaju, jer }e vampiru{asama iza}i iz groba, a onda neka im je Svevi{wi na pomo}i. Nemirno

116

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


se obazire oko sebe jer negde u dubini du{e ose}a da to {to radi ba{ inije neko delo koje ~oveku i hri{}aninu moè sluìti na ~ast, ali

ako je to jedini na~in, makar on zna~io poricawe crkvenih kanona izakona qudskih i Bo`jih, da se zlu {to silazi sa brega i vodi ~oporevukova sa sobom, stane na put, onda je to malo bezbo`ni{tvo cena kojase mora platiti. A Bog, ako je zaista toliko milosrdan kao {to kaùsvete kwige, zna}e da oprosti jer, na kraju krajeva, sva qudska dela naovom svetu, ~ak i ona najgnusnija, na neki ~udan na~in, sluè Wegovojvoqi.

Mrak {to se spustio sa oblaka ili mo`da sa Meseca {to visioka~en na zloslutnom letwem nebu, do{ao je iznenada i ~ini seprerano, zatekav{i tri ~oveka u nedovr{enom poslu. Tek, samo trenkasnije, sva trojica se sledi{e od straha kada iz obli`weg {umarka

jedan dug i prodoran urlik prese~e no} na dva dela."\ur|ija!", zavapi Mitar iz dopola otkopane rake."Ne boj se...", re~e otac Milutin trude}i se da bude smiren, "Ne

sme vampiru{a na svetog ~oveka... Samo ti nastavi da kopa{, a kolacima da u~ini svoje."

Mada nevoqno, dva sebra nastavi{e sa kopawem stalno seosvr}u}i oko sebe, pop otvori kwigu koju je drào u ruci i prave}ilevom rukom nevidqive krstove u vazduhu, po~e da ~ita iz we. Onomurliku od pre par trenutaka pridruì se jo{ jedan, ja~i i prodorniji,zatim jo{ jedan i jo{ jedan, nekoliko trena potom, cela gora po~e daodjekuje od vu~jeg zavijawa.

Pop Milutin prestade sa pojawem, Prvo{ i Mitar ostavi{e

svoje alatke i o~ima sle|enim od straha po~e{e da odmeravaju senke uhrastovoj {umi na par stotina metara odatle."Sveti ~ovek, kaè{...", prozbori neko ledenim glasom iza wih,

"Ja ovde ne vidim nikakvog sveca. Vidim samo tri le{inara {toremete snove mrtvima..."

Otac Milutin se okrenu i tada ispred sebe ugleda ne{to od ~egamu zastade dah. Bila je to devojka gotovo istovetna pokojnoj \ur|iji,samo previ{e bledog lica i o~iju crnih i dubokih. Nosila je beluodoru i venac od uvelog poqskog cve}a na glavi i gledala ga sa nekomuàsavaju}om slutwom u o~ima, ipak, ono {to je naj~udnije bilo u veziwene pojave bila je to da su se kroz tu istu odoru nazirali obrisihrastove {ume u pozadini, gledaju}i tako u wu i kroz wu, ocu Mi-

lutinu se ~inilo kao da pred wim stoji bi}e sazdano od jutarweizmaglice, prozirno i nestvarno lako.

"Natrag u pakao, |avole!", povika sve{tenik prestra{eno ipodiè svetu kwigu koju je drào u ruci.

"Pakao, pope?", procvili \ur|ija. "Nekom drugom }e se no}asotvoriti vrata pakla..."

117

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


118

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ona tada svojom prozirnom, gotovo nevidqivom rukom zgrabiMitra i podiè ga iz rake kao da je xak p{enice, sebar po~e da vri{ti

i da se otima ali ve} slede}eg trenutka ti krici pre|o{e u samrtniropac koji je pratio pucawe wegove ki~me. \ur|ija pusti wegovomrtvo telo da klone na humku tek iskopane zemqe i okrenu se kaDrago{u koji je uveliko beào poqem. Dve re~i nekog nepoznatog

jezika skliznu{e joj sa usana i ~opor vukova izlete iz {ume i stade dagoni nesre}nog ~oveka.

"[ta... [ta to u~ini? [ta u~ini?", mrmqao je otac Milutin savizbezumqen od uàsa, gr~evito steù}i ko{~atim rukama kwigu sako`nim koricama.

"Bora tebi, pope...", tu`no se nasmeja \ur|ija dok su iza wenihle|a u no}i odjekivali krici nesre}nog Drago{a. "[ta si to ti hteoda u~ini{ ni{ti Milutine?"

"Ja? Hteo sam da ti podarim mir... To sam hteo...", promucasve{tenik kora~aju}i unazad.

"Mir? Glogovim kocem? E pa, hvala ti na daru pope...", re~e\ur|ija i po~e da mu se primi~e. "Kad bi takvi bednici kao ti moglida darivaju ne{to tako veliko, onda bi ostali qudi bili bogovi..."

Ona ispruì svoju magli~astu, utvarnu ruku, zgrabi ga za kosu ipodiè sa zemqe. Sve{tenik po~e da jau~e i prekliwe u isto vreme,negde u poqu jo{ uvek se ~ulo Drago{evo vri{tawe pome{ano savu~jim urlicima.

"Kako si me ono nazvao, pope?" upita ga \ur|ija unose}i mu se ulice, "Ku~kom? Zar tako o jednoj gospi?"

Otac Milutin ne re~e ni{ta, wegova du{a lagano je zarawala ucrni bezdan wenih o~iju nesposobna da se odupre tom neshvatqivomzovu ni{tavila. Ono {to mu je bilo najbolnije u tim trenucimaspoznawa, bilo je to da u sebi nije na{ao ni trag onoga {to je nazivaoverom, ni tra~ak one qubavi i nade koju je propovedao drugima~itavog ìvota. Sve ono {to je prona{ao u svojoj du{i u tim ~asimapunim bezna|a bila su beskrajna prostranstva straha. Zagledav{i setada, u trenutku smrti, u svoju du{u, Otac Milutin video je isti onajcrni vrtlog iz \ur|ijinih o~iju, istu onu prazninu i mrak.

Ve} slede}eg trenutka, uz nequdski osmeh na mrtvim usnama,\ur|ija mu golom rukom raspori grudi i iz wih izvadi ne{to toplo idrhtavo.

Ne{to ivo...Jo{ jedan prodorni urlik zapara gluvu letwu no}.Otac Milutin klonu kraj dopola iskopane rake. O~i su mu bile

{irom otvore. Zurio je u \ur|ijin grob kao u svoj sopstveni.

119

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Do Crnih Voda Kosan~i} je stigao negde oko pono}i ja{u}iuskim, krivudavim stazama obasjanim {krtim svetlucawem zvezda.

Kada je sjahao sa kowa i pri{ao steni iz koje je kao krv iz rase~enevene kuqala voda crna poput kose zagonetne devojke koju je susreo toga

jutra, on za~u kako negde iza wegovih le|a lagano vaskrsava setna,melodi~na pesma prepuna neke praiskonske tuge. Glasovi koji supevali tu pesmu bili su obojeni se}awima na dane i doga|aje zauvekodnete bujicom vremena i u sebi su nosili tra~ak bola i ~e`we zazemqom koja ve} odavno vi{e ne postoji. Ivan priveza svog vranca za

jedno drvo kraj staze i krenu u pravcu iz kog je ta pesma dopirala.Probi se kroz gusti {um i izbi na proplanak obasjan jakom,nezemaqskom svetlo{}u. Dah mu zape u grudima kada ugleda prizorpred sobom, iako tako ne{to ne vidi prvi put.

Na malom proplanku od sparu{ene trave, pravilnog ovalnogoblika, grupa od nekih desetak Vila igrala je uz melodiju prastarepesme pevane na nekom nepoznatom jeziku zaboravqenom od qudi, jo{nekoliko wih sedelo je na zemqi ili travi okolo i sa osmehom nausnama posmatralo neobi~nu svitu. Stajao je tako par beskrajnihmomenata zagledan u taj predivan splet dugih kosa, prelepih lica i~vrstih grudi ne mogav{i da do|e k sebi od te zaslepquju}e lepote{to se sjatila tu, na par koraka od wega. Ni sam nije znao koliko jedugo bio na ivici proplanka op~iwen vilinskim plesom i magijomwihove boànske lepote, kada iza sebe za~u neàn, milozvu~an glas:

"Kaù da smrtnik koji vidi vilinsko Kolo moè da poludi..."Ivan se okrenu i ugleda dobro poznat lik. Visoku devojku duge,

zlatne kose koja joj je padala sve do struka, lica an|eoski lepog nakojem su kao dva smaragda blistala dva plava oka. Stajala je obu~ena uprovidnu belu odoru ispod koje su se, poput dve prezrele jabuke,nazirale wene krupne, okrugle dojke. Wegova sestra, kraqica re~nihduhova.

"Naisa...", izusti on i krenu joj u zagrqaj."Brate moj...", promrmqa ona i obujmi ga ~vrsto rukama, "Ti si

izgleda zaboravio na svoju posestrimu. Ba{ kao {to vreme zaboravqanas i ~itav ovaj prolazni svet."

"Ne govori tako, sestro. Bi}a od tvoga roda ne stare.""Starimo, Ivane...", re~e ona i poloì dlan na wegov obraz,

"Starimo... Iznutra. I ovaj svet je ostareo sa nama. Uskoro }e do}i

vreme da napustimo mi wega ili on nas."Ona se nasme{i, uze ga za ruku i povede niz ledinu ka ostalim

vilama koje su ve} bile prekinule ples i sedele na travi.Jedna od wih ustade i pri|e im. Bila je to crnokosa lepotica

sasvim oskudno obu~ena, od ode}e je imala samo jednu srebrnu ogrlicuoko struka. Kosan~i}a preplavi stid pri pogledu na weno golo telo.

120

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Ovo je Avalina... Gospa od izvora", re~e Naisa, "Verujem da stese ve} sreli."

"Jesmo...", promuca Kosan~i} kada u obnaènoj lepojkiprepoznade zagonetnu devojku od jutros.

Avalina mu pri|e zagonetno se sme{e}i i re~e ne{to naVilin-jeziku. Zatim ga obgrli rukom i poqubi, dodir wenih usana bio

je kao dodir latice cveta, neàn i nestvarno lak."Svi|a{ joj se...", re~e Naisa uz osmeh."Bi}e da je tako, sestro.""Ako èli{ da ti postanem quba...", Avalinin glas bio je mek

poput maj~inog dodira. "Okiti me zlatom i srebrom. Moè{ li to,vojvodo Lazarev?"

"Sumwam da me takvoga eli{, Avalina. Tvoja lepota zasluùjenekog mawe smrtnog."

"Ali, ne... Vojvodo moj...", usprotivi se ona. "Moja lepota }ebesmrtnim da te u~ini. Samo ako to eli{."

"Nije potrebno, lepojko", re~e on uz osmeh. "Mene je moj Gospodve} u~inio besmrtnikom."

Avalinine o~i tada posta{e dva tanu{na proreza, usne joj seiskrivi{e u podrugqiv osmeh:

"A reci mi, Zmaju od Radana, je li te taj tvoj Bog... Koji je prognaomene i moj narod... U~inio otpornim na turske sabqe? Da li }e te onspasiti kad ti anadolski kowi budu prosipali drob i mrvili kosti uprah?"

Ivan je pogleda zbuweno ostav{i bez re~i pred ovim izne-

nadnim naletom wenog prezira, ona nastavi, jo{ prezrivije:"Vi ubogi qudi i va{a gordeqiva }ud. Sve biste bacili podnoge, mislite da vam nema ravnih pod kapom nebeskom, samo zato {toste dovoqno glupi da verujete u milosr|e koje vam ne}e biti dato... Dati kaèm {ta vidim, Zmaju od Radana, ovako mnogoo~ita kao heruvim.Vidim Alaj-barjak kako se vije po golemom poqu. Zelen je kao bezna|ei crn poput..."

Vila ne zavr{i {ta je zapo~ela jer tada Naisa tiho, zapoved-ni~ki prozbori:

"Avalina...", glas joj je bio ~vrst i odmeren. "Zar tako èli{dobrodo{licu mom bratu?"

"On nije tvoj brat, on je jedan od wih, samo {to ima znak na..."

"Nije na tebi da o tome sudi{.""Ja sam samo...""Odlazi."

Avalina uputi Naisi jedan uvre|en, mole}iv pogled, ali sve {to je dobila bio je beskrajno hladan odgovor.

121

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Ja sam ovde druga po stare{instvu. I ti }e{ da u~ini{ ono {tosam ti zapovedila."

"Da...", promrmqa Avalina, "Moja gospo..."Naisa zatim bez re~i povede Kosan~i}a ka sredini proplanka

gde je ve} otpo~elo ve}awe.Skupom vilinskih bi}a dominirala je jedna visoka, sme|okosa

lepotica, dostojanstvenog dràwa, odevena u dugu, zlatom izvezenuhaqinu koja je padala do same zemqe. Kosan~i} u wenom liku odmahprepoznade Jerisavqu, Vilin-kraqicu i stare{inu skupa. Weno lepoi ozbiqno lice o{trih crta blistalo je u polutami poput Sunca, svena woj, i kosa i ruke i lice, bili su mladoliki, kao u devoj~ice, samosu wene krupne, crne o~i, na neki ~udan na~in odavale koliko ustvarigodina ona ima. U wihovim dubinama jasno su mogli da se nazru obrisistarog sveta, zidine od smrznutog zlata, izvori reka {to seù ubeskraj, rajski vrtovi i o~i pramajke Eve... Zaboravqeni krugoviìvota u svetu iz koga je wen soj zauvek izgnan, svetu koji jo{ uvekìvi u ta dva oka i koji }e jednog dana umreti sa wima.

"Dobro nam do{ao Zmaju od Radana", re~e ona dostojanstvenimtonom. "Nama, gorskim i re~nim vilama, bi}e ~ast da te bar za jednuno} primimo u Okriqe."

"Hvala na ovim divnim re~ima, presvetla gospo...", re~eKosan~i} i duboko se pokloni, "Meni, obi~nom smrtniku, jo{ ve}a je~ast biti ovde sa vama."

Jerisavqa mu uzvrati jednim blagim osmehom i naklonom a zatimnaredi ostalim vilama da sednu u krug i da ve}e otpo~ne. Kosan~i} je

zauzeo mesto van kruga, sedaju}i na travu desetak koraka odatle. Naisemu pri|e, u levoj ruci dràla je veliku, rumenu jabuku."Verovatno si umoran od dugog jahawa...", re~e ona bri`no.

"Uzmi. Ovo }e ti povratiti snagu.""Da je nisi ubrala u Edenskom vrtu?""Da", nasme{i se Naisa, "I zmija me je nagovorila da to u~inim.""Dobro... Da vidimo iz kakvog raja }emo biti prognani", re~e

Kosan~i} i zagrize jabuku. Ve} pri prvom zalogaju oseti kako mu sevra}a snaga u mi{ice i krv brè struji venama.

"Ovo je ~udesno...", re~e. "Gde raste ovakvo vo}e?"Naisa ga samo uzvrati blagim osmehom."Vi Qudi imate zaista puno toga da nau~ite..."

Dok su negde iza wih ~ulo hu~awe potoka, Ivan upita sestru:"Zbog ~ega je sazvano Ve}e?""Jedna na{a sestra ukrala je u obli`wem selu dete... Treba da

odlu~imo da li sme da ga zadrì."Kosan~i} je ve} bio ~uo za taj obi~aj u vila. Iako su po prirodi

veoma mo}na bi}a, one ne mogu da odole onom nagonu koji se krije u

122

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


svim ènskim du{ama. Zovu materinstva. Veoma ~esto se de{ava daneka od Nagorkiwa si|e u selo, ukrade dete iz kolevke i potom ga

odgaji kao svoje ro|eno. To dete kasnije od svoje pomajke stekne mnogeosobine i mo}i koje prosti qudi nazivaju svakojako. Ponekad|avolskim a ponekad sveta~kim. U Srbiji se u to vreme, za mnoge

junake smatralo da su vilinskog porekla ili da su ih zadojile vile.De{avalo se, dodu{e mnogo re|e, da se neka od vila zaqubi i uda zasmrtnika. Mnoge od wih su tako gubile mo}i koje daruje Okriqa alisu zato, sa druge strane, postajale verne qube i bri`ne matere.

Jedna ne`na, krhka figura istupi iz mraka i stade poredJerisavqa. Bila je to lepa nagorkiwa duge, svetlosme|e kose, unaru~ju je dràla povijeno dete, bebu staru par meseci.

"Ovo je Galadina...", {apnu Naisa Ivanu na uvo, "Na va{em jezikuzvala bi se..."

"Znam...", re~e Kosan~i}, "Svetlana."Ve}e otpo~e Jerisavqinom besedom. Potom prisutne vile

krenu{e u ù~no sporewe koje je Vilin-kraqica povremeno pre-kidala kada bi re~i po~iwale da budu oru`je besa i zajedqivosti. Sveto trajalo je veoma dugo i napokon, negde o koncu no}i, do{lo je i do~asa odluke. Ivan je sa interesovawem posmatrao Galadinu koja je}utke, gr~evito drè}i dete obema rukama, sa zebwom i{~ekivalaposledwu re~, onu koja obavezuje.

Na kraju, odluka bi done{ena. Kada ju je sme|okosa lepotica~ula, ona samo obori glavu i tiho zajeca, niz weno prelepo liceskotrqa{e se dve biserne suze. Ne`no privi bebu uz sebe i poqubi je u

~elo. Zatim skloni pramenove kose sa lica i tiho zapeva jednu staruuspavanku:Oj, golube, moj golube,Ne padaj mi na maline,Ruò rumena...Ivan je sedeo kao okamewen slu{aju}i wen an|eoski glas,

~inilo mu se da se sva tuga ovog sveta sakupila u toj setnoj tu`balici..Pitao se u sebi da li su Qudi nià bi}a od Vilinskih zbog toga {toih sopstvena patwa mrvi u prah, {to su toliko bespomo}ni pred wom.

"Ostavimo ih same...", re~e Naisa i uze ga za ruku."Vrati}e ga?""Da... Ali }e ga prethodno darivati. To dete }e u sebi uvek

nositi ne{to vilinsko. Bi}e to wegov blagoslov i wegov usud.""Ho}e li preboleti?""Bolovati ho}e... A da li }e preboleti... Zna{, Galadina je nekad

davno bila jedna od vas, bila je smrtna. Taj materinski nagon, ta~e`wa za de~jim osmehom, dodirom... To je klica qudskog {to je ostalau woj. Ni{ta ne moè da to izvadi iz wene du{e."

123

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"A ti?"Naisa zastade i zbuweno ga pogleda.

"[ta ja?""Da li si ti ikad poèlela...""[ta?""Pa, to... Da ima{ dete."Jedna tamna senka prelete na tren Naisinim licem, vreme se

zaustavi u tom trenu a ne{to zasvetluca u wenim dubokim plavimo~ima, o{tro i blistavo.

"Brate moj...", promrmqa ona tako ledenim glasom da se Ivanu na- jeì koà od wega, zatim dodade sa usiqenom ne`no{}u, "Moj slatkibrati}u..."

Sa~ekala je par trenutaka, a onda smireno, odse~no i hladnorekla:

"Nemoj to vi{e nikad da me pita{."înilo mu se da je prestao da di{e za jednu malu ve~nost. Kada je

uspeo da se povrati, Naisa se ve} bila odmaknula od wega i oti{la dasedne na vrh uzvi{ewa, pod senku jednog starog jasena, osmeh joj je opetigrao na licu, kao da se ni{ta nije dogodilo.

"Hajde, ispri~aj mi kakva te je to muka naterala da do|e{ itraì{ moju pomo}."

"Tu`na je to pri~a...""Ba{ kao i sve one koje su istinite. Hajde, brate, po~ni."Ivan sede na zemqu do we i krenu da joj govori o \ur|iji, o tome

kako ju je Zmajevac vratio u ivot a potom i o wenom tragi~nom kraju,

o povratku iz mrtvih i svemu {to se potom zbilo.Dok se zora bliìla, {umom je odjekivao eho Galadinine pesme.

Oj, golube, moj golube,Ne padaj mi na maline,Goro zelena...

Naisa podiè pogled ka zvezdanom nebu. Nije ispoqila nikakvoose}awe vezano za pri~u koju joj je Kosan~i} no}as ispri~ao. Kao da jese sve to nije doticalo. ]utala je tako neko vreme, zagledana u zvezde ina kraju rekla:

"Zna{, ona nije zla."

"Znam to, Naisa", re~e Kosan~i}."Ako to zna{, onda si i ti kriv. Jer zlo u qude nikad ne dolazi

samo od sebe. Ili ga prizovu ili im ga neko usadi u srce.""Ja to nisam u~inio.""Nikad nisam uspela da razumem vas Qude. Bog vam je dao toliko

slobode, kao nijednom soju na svetu, a vi to nikad niste umeli da

124

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


cenite. Sve {to ste od davnina znali jeste da tu istu slobodu otimate jedni od drugih."

"To je na{e prokletstvo, sestro. Nau~ili smo da ìvimo sawim."

"I da umirete, vidim... Ve}ina vas velika je samo u smrti.""Mnogima je jedina uteha. Ako ve} ne moè{ da ìvi{ kao

~ovek, onda umri vaqano.""Da te oglase mu~enikom i u pesmu stave? To je ta uteha, kaè{?

O, brate, moj, kako je samo lagana ta jednostavnost ìvqewa qudskog.I kako samo vi smrtnici lako zborite takve tegobne stvari... \ur|ijase nije ute{ila umiru}i obe{ena o konopac, ne... Za wu je smrtpredstavqala jedini izlaz, ali taj izlaz nije vodio tamo gde je onahtela. Postoji samo jedno mesto stra{nije od surovosti u qudskomsrcu, a to mesto se zove Pakao."

"Tamo treba da je po{aqem?""Ne... Tamo }e zavr{iti oni koji su je na wega osudili. Ti treba

samo da joj pomogne{ da otpo~ine u miru.""Ja sam u~inio sve za {ta sam bio kadar.""Nisi, brate.""Kako to misli{?""Za{to joj nisi dao ma~?"Ivan zbuweno dodirnu dr{ku svog ma~a i promuca:"Moj Zmajevac? Za{to bih to u~inio?""Zato {to je tako iskala od tebe. Zato {to bi je vratio nazad.""Ho}e{ da kaè{ da je ona pogana vraxbina koju je sa wim

u~inila \ur|ijina mati ipak...""Nijedna vraxbina nije pogana brate!", prekide ga Naisa. "Po-gana su qudska srca. Zatrovana i puna truleì. Vraxbina po sebi nemoè biti ni zla ni dobra, zao moè biti wen gospodar... I wen ciq."

"I zato sam trebao dati \ur|iji ma~? Zbog ciqa?""Ma~ jeste ona nit koja vas veè. \ur|ija i on su jedno, deo wenog

ìvota ostao je u se~ivu i zato ne moè da otpo~ine.""Ali...", promuca Kosan~i}. "Ona nije iskala ma~ za sebe."Naisa zastade u pola re~i. O~i joj zasvetluca{e."Nego za koga?""Pomiwala je nekog Crnog gospodara... Nepomenika. Sa vatrom u

o~ima..."

Vila zaneme. Izraz na wenom licu postade druga~iji, kao da se utrenu premetnula u kamen.

"Ifrit...", promrmqa tiho."Ko?""Jedan od bra}e. Strvinar. Pustiwski princ. Jesi li ga video?""Ne."

125

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"O, jesi, brate.... One no}i podno Pirotske tvr|ave."Ivanu u se}awe do|e ìva slika opsade Pirota od strane Turaka

pre dve godine, kada je zajedno sa Toplicom, Obili}em i Bra}om Musi-}ima jedva izneo ivu glavu iz utvrde na koju su Agarjani kidisali kaohorde besnih vukova. Ipak, ~itava bitka i sve {to se de{avalo pre iposle we, ostala je u senci duge prilike u crnoj odori koja se pojavilau no}i pred pad Pirota.

"Mora{ da dela{, i to brzo", u Naisinog glasu nazirao se jedva~ujni prizvuk uznemirenosti.

"Kako da delam, sestro? [ta da ~inim?"Naisa ga uze za ruku i pro|e svojim prstima kroz wegovu dugu,

kestewastu kosu. Par trenutaka ga je gladala pravo u o~i, a ondaskrenu pogled ka uzvi{ici {to se uzdizala levo od wih.

"Vidi{ li onaj veliki kamen, gore, ispod hrasta?""Vidim.""Postoji sli~an takav kamen blizu jednog sela kraj jezera

Ohridskog. Stara pri~a kaè da je jednom godi{we, leti, na isti dan iuvek u isti ~as, rano izjutra, do tog kamena iz gore dolazio prelepi

jelen sa rogovima od zlata. Stanovnici tog sela, i Hri{}ani iMuslimani, svake godine su, wemu u ~ast, na tom kamenu `rtvovali

jedno jagwe. Prolazilo je tako vreme, i jedne godine su{a i bolestpobi ono malo ovaca {to je ostalo u selu. Me{tani nisu imali {ta daiznesu kao `rtvu jelenu. Zlatnorogi se ipak pojavio, istog dana, uzoru, kraj istog kamena... Seqaci su stajali, nemi i posti|eni, igledali ga u zbuwenosti i strahu..."

Kosan~i} pogleda u sestrine o~i boje plavog skerleta."[ta se tada desilo?""Jelen je predloìo da rtvuju wega."Ivan pre|e pogledom preko ovalnog proplanka na kome je sada

samo Galadina sa bebom u rukama, tu`nim glasom pevala uspavanku."Koga ja treba da rtvujem, sestro?""Na to pitawe zna{ odgovor, Ivane...""Da... Vidim", promrmqa on sa gor~inom. "Moram rtvovati svoj

ma~, je li tako, sestro? Moj Zmajevac?""To je jedini na~in, veruj mi... Znam koliko ti zna~i, u koliko

bitaka si ga nosio sa sobom, koliko ti je puta spasio ivot... Ali nemati druge."

Ivan dodirnu vrhovima prstiju dr{ku ma~a, za one koji nisupoznavali wegovu tajnu on je bio samo komad ~elika, stvar hladna ibeìvotna, za wega, Zmajevac je bio vi{e od oru`ja.

"Reci mi kako.""U~ini}e{ isto {to i \ur|ijina mati. Uze}e{ sa izvora vr~

hladne vode, oti}i }e{ do \ur|ijinog groba, u suton, ni ranije, ni

126

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


kasnije. Vodom }e{ politi se~ivo Zmajevca, ravnomerno, alizapamti... Kapi moraju padati pravo na humku."

"[ta }e se tada desiti?""Vide}e{..."Kosan~i} pri|e Naisi i zagrli je."Hvala ti, sestro.""Ne tuguj zbog ma~a. Naredi}u Srebrnom Caru da ti iskuje novi.

Bi}e ti potreban uskoro. Plo~nik je bio samo po~etak... Mesto gde sudva cara ku{ali jedan drugog pred odlu~uju}i boj."

"Pla{i{ se Turaka i wihove najezde?""Pla{im se onih koji dolaze sa tom vojskom. Onih koji su

nevidqivi za vas qude i imaju hiqadu imena, a nijedno od wih nikadnisu izgovorile smrtne usne."

"Sestro, zna{ li onda gde }e biti to slede}e razboji{te?"Znam, brate... Ali me to ne pitaj. Jer meni je dato da vidim. Ali

tebi nije dato da ~uje{ {ta sam to videla.""[ta mi je onda dato? Da ivim i umrem u neznawu?""Tvoje neznawe jeste tvoj blagoslov, Ivane. Najboqe bi bilo da

krene{. Uskoro }e zora.""Zna{ li kada }emo se opet videti?""Ne znam... Niko to ne zna, brate. Hajde, po|i... I ja moram da

idem, uskoro }e Sunce da zasja na Istoku, zna{ i sam da neke od mojihsestara ne vole da ih miluju weni vatreni prsti..."

Ivan prigrli Naisu jo{ jednom, posledwi put, i krenu nizproplanak. Osvrnu se na tren kada do|e do ivice {ume, ali na ledini

iz wega ne be{e nikog, samo je blagi avgustovski vetar pomeraolelujave senke drve}a. Za trenutak pomisli kako je sve {to mu sedogodilo bio san, ali mu tad u glavi odjeknu melodi~an enski glas.

"Putuj s Bogom, Zmaju od Radana..."On se nasme{i i pro{apta:"Neka te Nebo ~uva, Gospo od Ni{ave."Ivan je stigao na svoj posed slede}eg dana negde oko podneva,

taman na sahranu ocu Milutinu i wegova dva sapatnika, pred portomcrkve do~ekala ga je gomila qudi lica smrknutih i prestravwenih,kada je si{ao sa kowa i stupio me|u wih, ène su padale na kolenapred wim i qubile mu ruke i skute, mu{karci ga prekliwali imolili, sitna deca plakala.

"Pomozi gospodaru!", zavapio je glas iz gomile. "Te{ka kletvanas sustiè!"

"Spasi nas!", molio je drugi. "Ti si nam jedina nada.""îni sa nama {ta ti je voqa...", prekliwao je tre}i. "Samo nas

izbavi od ve{tice i wenih kurjaka."

127

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Polako qudi.", rekao je mirno, zatim je kratko za}utaodozvoliv{i masi da se primiri. "Nemate se vi{e ~ega bojati,

sahranite ta tri jadnika i vratite se svojim ku}ama i poslovima...""A \ur|ija?""Nema \ur|ije... Nikad je nije ni bilo.""[ta to zbori{, gospodaru?""Idite svojim domovima qudi... I ostanite tamo."Rekav{i to, on uze svog kowa za uzde i laganim koracima krenu

ka kuli, masa se uskome{a ali niko se ne usudi da upita ili kaè bilo{ta, re~ gospodara je posledwa.

Ceo taj dan Ivan je proveo u molitvi, kle~e}i satima predikonom Svetog \or|a, negde pred sumrak, rekao je Radoslavu da mu saizvora donese vr~ hladne vode, kada se Sunce, kao da ga je neko kopqempogodio, kona~no strmoglavilo niz nebo na zapadu, odjahao je doraskopanog groba iza brega kod hrastove {ume.

Dugo je stajao tu, obasjan krvavo crvenim bqeskom velike zvezdeu zamirawu, prostor pred wim kao da se nekako {irio i rastapao uhiqadu nijansi modre i zlatne. înilo mu se da se tu, pred wim,otvaraju vrata zaboravqenih svetova, i da ga ti svetovi dozivaju dazakora~i i u|e u wih, tek, u jednom trenutku van vremena, beskrajnokratkom, gotovo ni{tavnom, kroz wegovu glavu projuri jedna misao inatera ga da laganim pokretom ruke izvu~e svoj ma~ iz korica. Kratak,odse~an bqesak ~elika udari mu ravno u o~i i on ih za tren zatvori,kada ih je otvorio ponovo, ~inilo mu se da u ruci steè jedan dugi,bqe{tavi sun~ev zrak. Zatim podiè vr~ sa vodom.

Tada iznenadni nalet hladnog vetra povi zelene kro{wehrastova, jedno magli~asto obli~je zatreperi mu pred o~ima i po~e dadobija obrise. Kao da se ra|ao ni iz ~ega, \ur|ijin lik po~e da seuobli~ava i biva ~vr{}i i jasniji sve dok se ona u svojoj punoj,besmrtnoj lepoti ne ukaza pred wim, kose duge i raspletene i licaubledelog ali opet nestvarno lepog. Stajali su tako, ko zna kolikodugo, netremice se gledaju}i, on u wenu prozirnu, crvenu kosu, ilepotu koja seè s one strane groba, ona u wegovo isposni~ko liceumorno od puta i u ma~ {to mu je poput ogwa blistao u desnoj ruci. Dvabi}a razli~ita po svojoj su{tini, dva sveta, mu{karac i ena, ~ovek iutvara, nisu zakoni qudski bili ono {to ih je delilo tada, nije to niopsena niti je to re~ Bo`ja, ono {to je wih razdvajalo u tom beskrajno

dugom trenu bio je jedan komad zemqe, jedan grumen {to kao beo~ugstoji na granici dva sveta.

"Evo nas opet na grobu, Vojvodo...", pro{apta \ur|ija svojimmrtvim usnama, "Izgleda da je ova rupa u zemqi ishodi{te svih na{ihputeva."

"Izgleda..."

128

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


129

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Bi}e i da si ti na{ao na~in da mi stane{ u kraj. Bi}e da si takonaslutio svoju sudbinu. Kada se ona bude ispuwavala u letima koja

dolaze, mo`da }e{ zaàliti {to mi nisi dao Zmajevac, {to nisidopustio da ostvarim svoj naum."

"Taj naum bio je naopak i zao, \ur|ija...""Zao, kaè{? Ko si ti da sudi{ o dobru i zlu? Smrtnik sa ma~em

u ruci i vilinskom osenom na ~elu. Zar misli{ da Zmajevcem moè{ozna~iti granicu izme|u onoga {to je dobro i onoga {to je lo{e? Zarmisli{ da wime moè{ ome|iti Carstvo Nebesko i plamene dubine

Ada? Bedna je ta mudrost vojvodo, i tebe ~eka jedan ovakav grob, jednoisto ovakvo ubogo par~e zemqe, truqewe i tama... Govori{ o dobru izlu a i sam ne zna{ koliko oni umeju da budu istovetni. Zavisi samoodakle ih posmatra{. Da li iz raja ili iz pakla... Da li sa oblaka iliiz groba... Da li sa brega..."

Ona za}uta na trenutak i pogledom obavi brdo {to se uzdizaloiza Ivanovih le|a.

"Ili iza brega..."Ivan je stajao kao ukopan, nemo zure}i u wene tu`ne o~i, ona ga

dodirnu blago, vrhom svojih prozirnih prstiju i nasme{i se."U nekoj od tvojih kwiga gospodaru..." pro{apta \ur|ija gorko.

"Pro~itala sam kako je vaseqena zapravo jedna ogromna kwiga...Napisana Bo`jom desnicom. Ho}u tamo da odem... Da prospem svojudu{u me|u re~i, kao me|u zvezde."

Kosan~i} je }utao, nije bilo re~i da wima iskaè to {to mu jepritisnulo du{u, zurio je u wene o~i, dva crna smaragda.

"Hajde, vojvodo... U~ini ono {to mora{. Vreme je.""Vreme? Za {ta?"\ur|ija pro|e lagano prstima kroz svoju crvenu kosu, jedan zrak

umiru}eg sunca zaplete se u woj i nestade."Da se umre...", re~e ona tiho i zatvori o~i.Ivan nakrenu glineni vr~, iz wega pote~e tanki mlaz bistre,

izvorske vode.I tada se desi ne{to ~udesno.Kako je voda dodirivala i klizila niz dugo se~ivo Zmajevca,

tako se ono rastapalo, kao da je od voska, krupne kapi rastopqenogmetala uz {i{te}i zvuk padale su po goloj zemqi \ur|ijinog groba iutapale se u woj, wen lik, iz trena u tren bivao je sve ble|i i

prozirniji, da bi se na kraju pretvorio u beli~astu izmaglicu inestao. Kosan~i}u u ruci ostade samo draguqima opto~ena dr{ka, usrcu praznina i ose}awe da je ne{to vredno zauvek izgubio.

Stajao je jo{ dugo na raskopanoj humci zemqe, negde iznad wegazvezde zaigra{e svoj svetlosni ples na golom, ve~erwem nebu, Mesec

je visio oka~en iznad brda pokrivenih {umom, dole, niz obode bregova

130

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


{umela je Kosanica no{ena Zmajevim dahom sa Radan planine. Vrata jednog sveta zauvek se zatvori{e. Na mestu gde su bila ne ostade ni{ta

do par grumewa tvrde, suve zemqe.Vojvoda Ivan Kosan~i} uzdahnu i prekrsti se. Pogled po~e da mu

klizi niz no}ni krajolik. U~ini mu se tada kako po toj zakrivqenojcrti stupa utvarna vojska od crnih sena, u~ini mu se kako ~uje wihovupesmu i borbene dobo{e kako odjekuju me|u brdima... U~ini mu se tadakako vidi zelene barjake u daqini i sjaj ~elika pod wima...

Ali tren potom sve nestade, i mir, lagan i okrepquju}i, pokri{umarke i livade. Kao da se upokojilo, po~ivalo je ra{ko castvo utom miru, kao u kratkotrajnom snu, iz koga }e se probuditi da ponovou|e u ko{mar.

Niz gola brda, miluju}i kro{we hrastova, jesen je stizala nakrilima vetra.

Februar 2006.

1) Plo~nik, mesto u blizini Prokupqa gde je u leto 1386. Knez Lazar prvi put

porazio Sultana Murata.

2) Dvopek, vrsta boqeg hleba koji je jelo plemstvo. Smatrao se gospodskim jer

je obi~an narod jeo kukuruzni.

3) Vizantijski.

4) Duga~ka gorwa haqina izra|ena od najvrsnije tkanine koja se jo{ zvala i

''crvqenica'' (u Vizantiji ''blation''), crvene boje, koristila se za izradu plemi}kih

i vladarskih kostima i sve~anih pokrova.

5) Me{avina p{enice i raì.

6) Bdinski zbornik, nastao u Vidinu 1359. ili 1360. po èqi bugarske carice

Ane, pisan je srpskoslovenskim jezikom i sadrì {esnaest ìtija svetih èna.

7) Peksijanski - Ne~ist, neznaboà~ki.

8) Pirg - kula.

9) Poteci{te, mesto na kome su se u sredwevekovnoj Srbiji odvijali vite{ki

turniri, dvoboji i druga nadmetawa.

10) Jezik nekog plemena u turskoj vojsci (najverovatnije Mong)

131

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Mihailo Te{i}

NASLEDNIK

Kada je [umar stigao do kr~me ve} je uveliko pro{lo vremedoru~ka, ali bomba-bobice koje je gutao cele no}i su ga i daqe sasvimdobro dràle. Samo mu je grlo bilo suvo kao korito u ku}i davqenika.

"Kr~marice, daj hladno masla~kovo mleko i jedan topao mra-viwak", zabrunda ~im je sa upeklog sunca kro~io u prijatno senovitukr~mu i spustio te{ku ranac-mahunu i luk na pod pored {anka.Kr~marica se vidno ozari i odmah se rastr~a: podviknula je devojkamada donesu pi}e i hranu, a onda se potrudila da svojski o~isti ba{ onajdeo {anka na kome se smestio [umar. Ipak je bila dovoqno strpqivada sa~eka kako bi [umar u dugom gutqaju iskapio mleko, obrisao bele

kapqice sa svoje pepeqaste ~ekiwave brade i pogledao je vragolastosvojim ivim, vatrenim okom.

"Kako je beba?" upita ona. Okrugli obrazi su joj se rumeneliiznad jedva suzdrànog osmeha.

"Zdrav je", lakonski odgovori [umar. Prionuo je na hrskave,krupne crvene mrave, sa sla{}u im puckaju}i okrugle trupove,prave}i se da ne prime}uje ustreptali pogled Kr~marice.

"Matora xukelo, reci jo{ ne{to! Niko iz ~itavog Dom-dola jenije video ve} vi{e od dvadesetinu dana! Jedino si ti dovoqno lud dase muva{ po [ipra`ju u doba ko}ewa zlobada. Daj mi neke vesti -posledwi glas su nam donele {eve i zebe, jo{ kada je dete ro|eno!"prekorno re~e i udari ga krpom po ramenu, kao da je sve to bilo wegovakrivica.

[umar uzdahnu i odgurnu malo tawir, poku{avaju}i da i{~a~ka jednog jo{ ivahnog mrava izme|u kutwaka.

"I majka je dobro. Koliko moè biti, sada, kada vi{e nijeVe{tica."

132

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Zna~i, mali stvarno ima qubi~aste o~i kao {to su {eve cvr-kutale?"

[umar po prvi put dopusti da osmeh pre|e preko wegovogo{trog, izboranog lica.

"Qubi~aste kao muwe! Bi}e pravi Ve{tac", nagnu se ka Kr~ma-rici koja je odu{evqeno stavila {ake na usta. "De~ak je zdrav, krupani tako... bistrih okica, qubi~aste su ama ba{ kao u majke. U stvari,kao {to su bile", uozbiqi se ponovo [umar.

Kr~marica prihvati ozbiqniji ton: "Hajde, zna{ da tako morabiti. Ve{tica prenosi svu mo} na dete. Tako je od vajkada."

[umar pogleda malo u stranu i kroz stisnute zube re~e: "Sadgodinama ne}e biti nikoga da pospe{i rast [ipraga, da vida povrede,da osvetqava tokove i pla{i divqe zveri... Bezve{ti~ije doba dokmali ne stasa." Posegnuo je za novom tikvom mleka.

"Ali ona se postarala. Ambari su puni. Plemena su u miru,po{tuju je i pla{e je se vi{e nego ijedne Ve{tice od pamtiveka. Adete }e biti Ve{tac dok trepne{, ako je i malo na majku. Ma se}a{ sekako je, kao `goqavo pile od svojih {est godina, stala u sred klancapred Pipere kada su onomad krenuli u krv na Keqmene..." Kr~mariciglas utihnu.

Kako se ne bih se}ao. Bio sam tamo. Da ubijem {to vi{e Pipera.Iznenada na vrata kr~me hrupi vi`qasti mladi} i prekide

[umarevu bremenitu zami{qenost:"Do|ite svi! Na nebu..." zadahta piskutavo, poku{avaju}i da

vikne. "Manta! Na nebu!"

Svi u kr~mi potr~a{e napoqe, neki beli od straha, neki crveniod uzbu|ewa, a niko ko je u ìvotu ikad video vazdu{nu mantu - o timlegendarnim zverima su i najstariji samo pripovedali kao o odbqeskudavnog se}awa. [umar iza|e posledwi.

Na nebu se nalazila velelepna bela manta. Zaklonila je sve-tlost Sunca Oca i wena ogromna senka prekri selo. Nelagodnati{ina se spusti na sve. Najednom neko povika:

"Pogledajte znak! Zlatna petokraka!"Grb Starog Carstva. Sunce mu O~ije, ba{ kao iz pri~a.

***Vojnici u ko`nim oklopima su napravili krug oko mesta na

sredini seoskog trga, gde se spustio duga~ak brk mante niz koji su se idaqe iskrcavali, kao niz rampu. Iza kruga vojnika stajao je mladiVol{ebnik, obavijen pla{tom u svih deset boja, podignutih ruku jevikao vatrenim glasom:

133

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Majka Eva je progovorila i Otac Tulkevan je zasijao! Jerarsi suprorekli! Naslednik Carstva je ro|en, ujediniteq posle hiqadu go-

dina raspar~anosti i patwe! Sada, u ovom odsudnom trenu, kada su svezemqe Qudi u opasnosti od napada Divqaka iz Pustolina, pojavio sezrak na{eg spasa! Znamo da je negde u zemqama Kaharada ro|eno dete squbi~astim o~ima - o~ima svete boje svih elemenata! To dete jeujediniteq qudi i elemenata! Taj ~ovek }e biti majstor oru`ja ima|ije i vo|a qudi! Svako ko nas odvede do wega bi}e bogatonagra|en!"

Svi su ~uli za po{ast iz Pustolina. Neki u masi okupqenihodmah zavika{e "@iveo!", jedna èna prihvati sa pesmom "Majko Evo,~uvaj nas!" i ve} su se oko Vol{ebnika tiskali mnogi i vikali"Ve{tica! Ve{tica ima qubi~aste o~i! Rodila je sina qubi~astiho~iju!"

[umar se povu~e u senke iza kr~me, izvadi ~vrsto umotanucigaru i polako je pripali, prizvav{i unutra{wu vatru u jagodicukaìprsta. Onda poùri iz sela, ka Mreì [ipra`ja.

Ne}u skoro imati priliku da zapalim.

***Zujawe. Dobro mu poznato postojano potmulo zujawe zlobada ga

okruùje. Sme{ten je prili~no udobno, na pomalo izdvojenom [i-pragu, utkan u mreù grawa koje tvori loptastu krunu orija{kebiqke.

Vidi ih na ivici doline, nekoliko Pipera, ima ih i od Sodveda,

tu je i najmla|i de~ko od Stepojeva, pokazuju put vojnicima i Vol-{ebniku. Zastaju na kopqomet od prvih [ipraga, dogovaraju se.Piperi uzbu|eno pokazuju, obja{wavaju. Ne ~uje ih od sve ìvqegzujawa svuda okolo. Zlobadi su uzbu|eni. Vidi kako sa krune ob-li`weg [ipraga, prekrivene vretenastim, lepqivim nitima ioki}ene desetinama srebrnastih ~auri nalik umotanim novoro|en-~adima, pole}u i sle}u jo{ krupniji mu`jaci. Besno {ibaju si-saqkama i striù antenama, opne krila im histeri~no reflektujusvetlost popodnevnog sunca, tvore}i sliku plesa raznobojnih muwicakoji zbuwuje oko. Odvra}a pogled ka mestu gde je stajala grupa qudi.Tamo su samo Piperi i Sodvedovi. Traì ostale ka obodu [ipra`ja.Eto ih. Stepojev mali zalazi me|u rastiwe ispred vojnika i

Vol{ebnika. Jadne budale. Zlobadi }e podivqati.Mislim da }u im pomo}i.Okre}e se tako da ima pravu liniju do krune visokog {ipraga

obuhva}ene mreòm pulsiraju}ih ~auri zlobada. Uzima strelu, po-seè za vatrom u sebi, za plamenom u grudima, prepusti mu se i pro-

134

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


pusti ga. Vrh drvene strele zatiwa, on je brzo stavi u luk, nape iopali. Oprostite mi, mali{ani. Strela pro{i{ta kroz grawe, po-

godi centralnu ~auru i plamen se poput vatrometa rascveta nizdebele vretenaste niti. Kruna [ipraga istog trena bukne jarkimoreolom jare. I zlobadi podivqaju.

Nekoliko brzih i jakih otkucaja srca kasnije ve} je u podno`juplamte}e krune, pretura po popadalim ~aurama traè}i neku koja jeblizu otvarawa. Ne mawka ih. Uzima najve}u i beì, jer zlobadi supoludeli toliko da se pla{i da ga ni dim kojim se obavio ne}eza{tititi.

Kroz tutaw svojeg trka ~uje grozne vriske i vidi qubi~astosevawe. Blizu je. Vidi vojnike koji bacaju kopqa, pokrivaju se {ti-tovima, beè, urli~u}i padaju pod teretom desetina uboda. Bliè je.Vol{ebnik kune, oko wega se zatvara lopta od qubi~aste sile, muwemu sevaju iz {aka i prè desetak zlobada, ali ima ih previ{e i onnestaje ispod treperave gomile titravih, dlakavih noìca i tre-pere}ih svilastih krila. Tu je. Stepojev Mali. Gde je?

ûje vrisak, ska~e u tom pravcu, jara sukqa iz wegovog tela, svusvoju vatru upire u poqe, zlobadi padaju osmu|enih krila. Vidi de-~aka na tlu, grabi ga za ruku. Lice mu je izobli~eno od uboda, ali idaqe di{e, cvili bolno. [umar ga obuhvata i zatvara svojom opnomvreline, podiè na rame i tr~i, tr~i koliko ga noge nose.

***[umar sa krova kr~me posmatra selo okupano posledwim gri-

miznim tonovima popodnevnog sunca koje zalazi za vrhove Plamte}ihPlanina nadvijene nad dolinom. Po trgu mile qudi, na svetkovinipovodom dolaska Carskih Poslanika okupilo se sve {to je mu{ko ivredno i sve {to je ènsko i ~edno iz êtiri plemena. Mu{ki segoste, ène pevaju. Podiè pogled ka manti koja mirno pluta visokoiznad. Pored wega staje Kr~marica.

"Stvarno misli{ da ide{ do kraja?", glas joj treperi strepwom."Ina~e ne bi imalo smisla. Do}i }e novi.""Kako }e{?""Traì}u posledwu uslugu od prijateqa", kaè [umar vade}i iz

ranac-mahune ~auru od lepqivih srebrnih niti, zadiru}i noèm u wu,paraju}i je i otkrivaju}i lutku.

Lutka se lagano rastvara, pomaqaju se antenice, krila se odmo-tavaju, ne`ne dla~ice se proteù i prvo {to dodirnu je [umarevispruèn desni dlan. Iz torbice uzima malu opnu na~i~kanu sitnim~ekiwama, stavqa je u usta, pa levi dlan stavqa na srce, svesnousporava wegove otkucaje dok duboko izdi{e na opnu, koja zazuji.Mladi zlobad izbacuje duga~ku surlu sa opakom sisaqkom, osloba|a

135

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


predwe noge. Dla~ice mu pulsiraju u ritmu [umarevih otkucaja srca.Glava mu se okrene za pun krug, polako, upijaju}i okolinu, a onda u

trenu ra{iri krila i poleti uz duboko zujawe koje se brzo izgubi ugraji i muzici.

[umar gleda dok zlobad postaje sve mawi na indigo plavom nebupro{aranom naranxastim oblacima. Ocrta se jo{ jednom o{tro kadapre|e preko Zlatnog Meseca, a onda mu se obris izgubi u velikomobrisu mante.

[umar muri, sva ~ula preta~e u sluh. ûje: bubwawe svoga srca,bubwawe mnogih srca, bubwawe jednog ogromnog srca. ûje: stalno ta-nano zujawe u pozadini svih tih otkucaja. Otkucaj. Zujawe. I otkucaj.Zujawe. I otkucaj. Zujawe - naglo prestaje. I...

Otvara o~i taman na vreme da vidi kako drhtaj pro|e kroz mantu.îtavo telo joj se naglo savije po sredini poput lista, rep dolaziskoro do usta koja se otvaraju u ne~ujnom ropcu.

A zatim krv {ikne iz wih, iz kloake, iz triju o~iju, na selo padaki{a od krvi. Krv sipa po [umaru, curi mu u o~i, Kr~marica se molii prokliwe, pesma proslave se pretapa u vriske.

Ali [umar ~uje i povike veseqa - zna da jedan dolazi iz wegovoggrla, ali i iz drugih, neki qudi su na prozorima i radosnopodvriskuju. Ogromna telesina mante pada, pada i sa zaglu{uju}imtreskom se sru~uje na obode sela, protresav{i [umaru kosti i zubetako da mu glava zazvoni, ba{ kao da hram Majke poziva na jutrewe.

Ima}emo svoga Ve{ca. Da nas le~i, da pomaè, da nas {titi odzveri. I od nas samih.

A dok mali ne stasa, sna}i }emo se nekako. Uvek smo sesnalazili.

136

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ivana Milakovi}

KRILÎCA

Rea se upla{eno {}u}urila na seniku. âk i odatle, mogla je da~uje bolne jauke svoje majke, i znala je da ne{to nije u redu.

Sa svojih sedam godina, Rea je dva puta prisustvovala poro|aju,kri{om. @ene su stewale, je~ale, nekad cvilele - majka male Sane,nedavno prohodale, je jednom ili dvaput vrisnula - ali nije biloovoga. Neprestanog vri{tawa. Kakvo je to ~udovi{te ra|ala wenamama?

A moglo je da bude ~udovi{te, devoj~ica je to dobro znala. Bebasa krqu{tima, ili {iqatim zubima, ili kanxama, dete sa polu-formiranim krilima ili gu{terskim repom... Mnogo {ta je bilo

mogu}e, a nikakva razlika u odnosu na prave, ~istokrvne qude, nijebila dopu{tena. ak ni boja o~iju, nijanse ute, crvene ili srebrne.

Jer, razlika je zna~ila ne~istu krv. Zmajokrvne.Nekada, u planinama na kojima se nalazilo Reino selo, bilo je

zmajeva. Oni su bili drevna, mo}na rasa, prijateqski nastrojenaprema svim inteligentnim bi}ima. Magija je oduvek bila jaka me|uzmajevima, a u jedan od oblika magije spadala je i sposobnost promeneoblika. Zmaj je mogao, ako je tako eleo, da izgleda kao qudsko bi}e. Iu takvom obliku mogli su i da imaju decu sa qudima.

Naravno, objasnio je seoski {aman Rei i drugoj deci, takvome{awe vrsta bilo je glupo i opasno. Ali, mladi su ~esto budalasti inepromi{qeni, kako mladi qudi, tako i mladi zmajevi. I do tihne~istih spajawa je dolazilo, i deca iz takvih veza su ra|ana. Nekadasu u potpunosti izgledala kao qudi, samo su imala mnogo ja~i talenatza magiju od bilo kog ~oveka. Nekada su izgledala isto kao drugizmajevi. A nekada bi izgledali kao deformisana, za ivot nesposobname{avina dve fizi~ki veoma razli~ite vrste.

137

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zbog ovakvog huqewa protiv svega {to je sveto, prise}ala se Rea{amanovih re~i, bogovi su poslali su{u. Su{a je trajala dugo, dugo. I

zavladala je glad. Pomrle su mnoge ìvotiwe kojima su se zmajeviina~e hranili. Mnogo qudi i mnogo zmajeva je umrlo. Neki zmajevi su

jeli qude, {to je za wih bilo potpuno neprirodno, otprilike kao dapojedu drugog zmaja. A neki zmajevi su ~ak jeli mla|e, slabije zmajeve.Neki qudi su jeli qude, ili mrtve zmajeve ako bi ih na{li.

Na kraju, zmajevi su oti{li, upotrebiv{i svoja mo}na krila daih odnesu tamo gde je bilo vi{e hrane. Qudi su ostali, i zakon jedonesen da se moraju pro~istiti. Svako dete ro|eno sa bilo kakvomzmajevskom karakteristikom moralo je biti ubijeno, kao i wegovamajka, ako je ve} sam poro|aj ne ubije. Po{to nije bilo dovoqnomu{karaca za lov i obradu zemqe, otac bi bio po{te|en, ali nije smeoda se ponovo oèni niti da ima jo{ dece. Bra}i i sestrama zmajo-krvnih nije bilo dozvoqeno da se ven~avaju niti da imaju decu.

Zato se Rea molila, ako wena mama ve} ra|a deformisanu bebu,da to bude neka normalna, qudska deformacija. Tu ne bi bilo kazne,tako ne{to moglo se desiti svakom. Ili, neka bude da je beba nezgodnoname{tena, pa da zato poro|aj tako te{ko ide. I neka wenu mamu {topre prestane da boli.

Samo da ne bude zmajokrvno. Samo ne zmajokrvno.Rea je oslu{nula. Krici su prestali. Pauza, ili je poro|aj

gotov, ili...Ne! Rea je sko~ila, pala sa senika, bolno udariv{i kolena.

Jurnula je ku}i, iznenada u strahu za maj~in ivot.

Do~ekala ju je ti{ina. Izostao je prvi pla~ novoro|en~eta.Mama joj je jo{ bila iva, to je odmah videla. U suzama, u krvi - Rea ni-kada ranije nije videla toliko krvi - ali ìva. Devoj~ica jepritr~ala i pla{qivo joj dotakla ruku. Majka joj se, kroz sav bol isuze, osmehnula.

"Pogledaj, du{o", rekla je. "Pogledaj svoju sestricu."Rea se okrenula taman na vreme da vidi tek okupanu bebu koju je

seoska babica pruàla wenoj mami. Dete nije plakalo, ali je disalo i,o~igledno, bilo ivo.

I imalo je krila. Mala krila prekrivena koòm, iste boje kao iostatak wenog rumenog tela. Zbog tih krila je poro|aj bio tako bolan.

"Krilata", {apnula je Reina majka. "Dobili smo Krilatu."

"To }e {aman da odredi kad je pregleda" odgovorila je babica."Tvoj otac je oti{ao po wega", dodala je primetiv{i Rein pogled.

Kao i ostala deca u selu, i Rea se pomalo pla{ila {amana. Sawim nisi smeo da se {ali{, mogao te je za~arati. Deca su {apatomprepri~avala razne uàse koje je {aman magijom mogao da uradi. Dau~ini da se razboli{ tako da povra}a{ krv i umre{ od toga, da te

138

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


pretvori u abu, da te oslepi ili ogluvi ili te u~ini nepokretnim ada te ni prstom ne takne... Niko od wih nije nikada video da je {aman

stvarno uradio bilo {ta od toga - {aman je, zapravo, bio tih, mr{av~ovek za koga se nije znalo da je glas podigao na nekog, a kamolipovredio bilo koga - ali, kad neko zna magiju, mora{ da se pazi{.Opasan je.

[aman je brzo stigao, i u po~etku je ignorisao sve osimnovoro|en~eta. Pa`qivo je pregledao bebu i, na Reino iznena|ewe,veoma ne`no ra{irio mala, ruì~asta krila. Prstima je polakoprelazio preko krila, traè}i nepravilnosti.

"Devoj~ica je zdrava", kona~no je rekao. "Krila su funkcio-nalna. Krilata je."

Nakon {to je zaustavio krvarewe Reine majke i dao joj ~aj zaumirewe bolova, {aman je oti{ao. Babica je uklonila krvave ~ar-{ave i krpe i pobrinula se da porodiqi bude udobno, pa je oti{la iona. Reina majka je, sa iscrpqenim osmehom na licu i krilatom bebomu naru~ju, zaspala. Rein otac je smrknuto zurio pred sebe, a Rea jezaplakala. Tiho, da ne probudi mamu.

Dete sa zdravim krilima je bilo svetiwa. Zmajokrvna, da, takoda Rein otac ne}e smeti da ima jo{ dece niti da se ponovo oèni, niti}e Rea smeti da se uda i ima decu, ali ipak svetiwa. Majci }e bitidozvoqeno da doji dete godinu dana, a onda }e biti ubijena, brzo ibezbolno ({aman }e, po prvi put da Rea za to zna, povrediti nekog -ubijawe wene mame }e biti wegov posao). Prema Krilatoj }e svi bitidobri i pa`qivi, sve do wenog petnaestog ro|endana. Tada }e je

poslati Ki{nom Zmaju, da joj ispri~a kako su svi bili dobri premawoj, i zauzvrat }e ki{e biti obilne, usevi bujni, i niko ne}e glado-vati.

Rea je mrzela svoju sestricu. Zbog we }e izgubiti mamu. I ne}esmeti da se uda i ima sopstvenu decu, niti }e imati brata ili sestru,ali sve je to izgledalo nebitno naspram gubitka majke.

Mrzela ju je. Malo krilato ~udovi{te.Slede}eg dana, Reina majka ju je pozvala sebi. I dala joj bebu u

ruke."Pogledaj je, i reci mi {ta vidi{", rekla joj je majka. Nevoqno,

Rea je poslu{ala."Bebu", kona~no je odgovorila.

"Tako je. Bebu. Ona nije kriva {to je ro|ena s krilima. Ne}u jazbog we umreti kroz godinu dana, ve} zbog zakona. Razume{ li?"

Devoj~ica je klimnula. Nije bila ube|ena, ali je znala kakavodgovor wena mama o~ekuje od we.

139

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Ho}u da mi obe}a{ ne{to", produìla je majka. "Ova malecka,kojoj zbog zakona ni ime ne smemo da damo, je tvoja sestrica. Nakon {to

mene ne bude, ho}u da je ti voli{ i pazi{. Obe}ava{?"Rea je oklevala."Ima}e samo tebe. Drugi }e biti dobri prema woj, ali samo zato

{to moraju. Ne}e je voleti. Tvoj otac... Videla si kako je gleda. Neverujem da }e je on ikada voleti, on u woj vidi samo sopstveni gubitak.

Ako je ti ne bude{ volela, bi}e potpuno sama. A {ta je ovako malodete moglo da skrivi?"

"Ni{ta", {apnula je Rea. Pogledala je bebu u svojim rukama,sitnu i bespomo}nu. Pogledala je ruì~asta krilca. Izgledala suslatko.

"Smem li da je zovem Kril~ica?", upitala je. Majka se osmehnula."Sme{, samo pazi da te niko ne ~uje", odgovorila je. Rea je

ozbiqno klimnula glavom. Krilata je smela da bude samo bezimenaKrilata, glasnik Ki{nom Zmaju.

Ali, ova Krilata je bila wena sestrica. Kril~ica.

***Nakon godinu dana, Reina majka je umrla. Rea je mislila da }e

biti nekakve javne ceremonije, ali sve {to se desilo bilo je da je{aman doneo nekakav napitak.

"Ne}e boleti", rekao je Reinoj majci. "Samo }e{ zaspati.""Ostajete?""Moram. Ja progla{avam smrt majke Krilate."

Rea nije bila sigurna, ali joj se ~inilo da {aman ne voli to {toradi. Da ne eli da wena mama umre. Da mu se ne dopada zakon. Ali, protiv zakona nije smeo da govori niko. âk ni mo}ni

{aman.Reina majka je zagrlila i poqubila Reu i malu Krilatu. Kril-

~icu. Otac je bio nekud oti{ao, i Rea je zasigurno znala da on Kril-~icu nikad ne}e zavoleti. Ne}e se usuditi da je povredi - to se nikone}e usuditi - ali je ne}e ni voleti.

Nakon trenutka oklevawa, Reina majka je iskapila napitak.Zaspala je ubrzo potom. A onda vi{e nije disala. [aman je oti{ao daproglasi jednonedeqnu alost zbog smrti majke Krilate. I to je biloto.

***Rea se brinula o Kril~ici. Otac ih je obe mawe-vi{e ignorisao.

Kril~ica je bila zdrava i ìvahna. Sve je èlela da vidi, sve dadotakne. Rea ju je svuda nosila sa sobom, i Kril~ica je uìvala u tome.Prve re~i Kril~ica je izgovorila jo{ dok im je majka bila iva, ali

140

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


je kasno prohodala, sa skoro dve godine. Te{ko je bilo odràvatiravnoteù sa pomalo nezgrapnim krilima koja su sve brè rasla.

Sa pet godina, Kril~ica je poletela. Wen prvi let isprva je biopropra}en mra~nim pogledima, a potom, klicawem, kada su qudi shva-tili da to zna~i da je Kril~ica zaista zdrava, da se dobro brinu o woj,da lepo napreduje. Rei je srce luda~ki lupalo dok je posmatralasestrin prvi let, bojala se da }e pasti i povrediti se. Kril~icaisprva jeste bila malo nespretna, ali je brzo shvatala {ta treba dau~ini, kako da iskoristi vazdu{ne struje, {ta je za wu prejako, a {ta

joj pomaè.Oboàvala je letewe. Kako su joj krila ja~ala, letela je sve

daqe, i qudi su se povremeno bojali da }e pobe}i. Nije bilo razloga zastrah; ~udno krilato dete uvek se vra}alo sestri koju je oboàvalo.Kril~ica nije imala prijateqa - deca su se bojala da se druè sasvetom zmajokrvnom - ali sa sestrom je mogla da se igra kad god bipoèlela. I imala je letewe. Vra}ala se sa svojih pohoda, opisuju}isestri {ta je sve videla. Rea je èlela da moè i ona da leti sasestrom, ali, na àlost obe, to nije bilo mogu}e. Krila wene sestrebila su dovoqno jaka da je ponesu u vazduh, ali ne bi izdràla teìnu iwene sedam godina starije sestre.

A onda je do{ao i Kril~icin petnaesti ro|endan.

***Celo selo se okupilo za ceremoniju. Nije to bila {ala - radilo

se o najva`nijoj ceremoniji koju }e u ìvotu videti, o ispra}aju

Krilate. Rea je sa zebwom ~ekala da vidi {ta }e se desiti. Trudila seda prikrije svoj strah, da ne bi upla{ila sestru, ali Kril~ica jeosetila sestrinu nervozu. Kako joj se petnaesti ro|endan primicao,sve ~e{}e je zapitkivala sestru {ta ona zapravo treba da u~ini, aliRea nije znala odgovor. Kako neko nosi poruku Ki{nom Zmaju? I {ta}e biti posle? Sve {to je mogla da kaè sestri bilo je da }e jojsigurno {aman sve objasniti kad do|e vreme.

I vreme je do{lo.Kril~ica je stajala pred okupqenim selom, obu~ena u belu

haqinu sa{ivenu specijalno za tu priliku. Bojala se, mal~ice, ali setrudila da deluje hrabro i smireno i kao da zna {ta radi. Ovo je tajdan. Zbog toga se celo selo trudilo da woj i wenoj porodici ni{ta ne

nedostaje. Za ovo je ro|ena. Ne sme ih izneveriti.Stigao je i {aman. Pruìo joj je {oqu punu nekog toplog,

mirisnog napitka. Rea je prepoznala miris, nalik na ono {to je daowenoj majci, nekada davno, da joj umiri bolove nakon poro|aja, samomnogo ja~e. Trudila se da ne zadrhti. [ta }e biti sa wenom sestrom?

141

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Kada je Kril~ica poslu{no iskapila napitak, {aman se obra-tio selu. Rea, zabrinuta za sestru, jedva da je ~ula re~ od onoga {to je

pri~ao, ne{to o tome kako je veliki dan do{ao, kako ih wihovaKrilata sada napu{ta da bi prenela poruku Ki{nom Zmaju, kako }ebiti nagra|eni za sav trud... Onoliko koliko je bila u stawu daprimeti, kao da ni sam {aman nije slu{ao sebe, kao da je deklamovaodavno nau~en govor. Sa zebwom je primetila da me|u wenimsunarodnicima nema nesigurnosti. Kao da su svi ta~no znali {ta }e sedesiti, i to su sa nestrpqewem i{~ekivali. A {aman, kona~no jeprimetila, kao da je kri{om bacao poglede na wenu sestru.

Kada je Kril~ica po~ela pomalo zbuweno da trep}e, {aman jezavr{io svoj govor. êkao je da napitak po~ne da deluje, shvatila jeRea. Wena sestra je morala da bude omamqena za ono {to }e se desiti.

Ali, kako }e da leti tako omamqena? A do Ki{nog Zmaja }emorati da leti, zar ne?

[aman ih je sve poveo do one litice za koju je deci bilo strogozabraweno da joj prilaze. Pad niz wu uistinu bi potrajao.

Dvestotinak koraka pre litice, {aman ih je sve zaustavio.Pozvao je Kril~icu, sada ve} nesigurnu na nogama, da mu se pridruì,i Reu da pomogne sestri da ne posrne. Wih dve je odveo do samog rubalitice.

Pogledi svih qudi koje je Rea ikada upoznala bili su uprti uwih.

"Drì sestru za ruku. ^vrsto", rekao je {aman Kril~ici.Poslu{ala ga je, zbuweno trep}u}i. [aman je dohvati jedno weno

krilo i ispruìo ga, a zatim ga brzim pokretom slomio. Kril~ica ga je samo zbuweno pogledala. Napitak je o~igledno delovao. [aman jeponovio postupak i sa drugim krilom.

"Kako }u sad...", po~ela je Kril~ica."[{{", rekao je {aman. "Samo zakora~i preko. Pusti je sad,

Rea."O{amu}eno, kao da je i sama popila napitak, Rea je poslu{ala.

Poslu{ala je i Kril~ica. Ispratilo ju je klicawe celog sela.Jo{ uvek ne shvataju}i, Rea je pogledala {amana. Zatreptao je,

kao da poku{ava da odagna suze. I tada je videla kako mu se na trenutakpromenila boja o~iju, i razumela je ono {to je odavno slutila.

Na {amanovom licu videla je, u istom trenutku, kako se smewuju

bes, i stid, i strah, dok nije poprimilo svoj uobi~ajen neutralanizraz, kao {to su mu i o~i poprimile uobi~ajenu sme|u boju. Boju koju

je magijom odràvao, jer je prava boja wegovih o~iju bila srebrna.Bile su to, Rea je gorko priznala sebi, najlep{e o~i koje je ikadavidela. Sigurno ih je {amanov otac, i sam {aman, magijom skrivao dokmu sin nije porastao dovoqno da bi to sam ~inio. Ba{ kao {to je

142

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


glupim ritualima i obi~ajima skrivana istina. Istina da ~isto-krvnih qudi u wihovom selu vi{e nema, ima samo onih koji tako

izgledaju.Kril~ica je padala dugo, da bi posledwe {to je videla bile

odavno izbledele kosti zmaja.

143

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ilustracija: Igor Krsti}

144

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Milo{ Petkovi}

KARAVAN INSOMNIUSA

Po ko zna koji put je to~ak tovarnih kola bio zaglavqen u blatu, jer je put jo{ uvek bio veoma mek od silnih ki{a koje su padaleprethodnih nedeqa. Predwi to~kovi su nekim ~udom uspeli da pre|upreko kaquge, ali su se zato zadwi dosta duboko zaglibili u blato.Dva kowa bezuspe{no su poku{avala da krenu napred, ali kola nisuhtela ni da mrdnu. Jo{ dvoja kola su bila u ovom karavanu, ali znatnomawa, i wih je vukao po jedan kow.

[ta }emo sad Torile, kola ne}e da mrdnu?Upita gnom divqe, pomalo neuredne kose koji je sedeo za ularom.Pa ne znam, najboqe bi bilo da preteramo prikolice napred, pa

da uzmemo i druga dva kowa, i sa wima poku{amo, mo`da }e i}i.odgovori mu Toril, ne{to vi{i gnom koji je stajao sa strane i po-smatrao zaglibqene to~kove.

Izgleda da se ovaj Torilov plan dopao Kertu, pa je i on si{ao sakola i krenuo pozadi.

Mora da smo poneli previ{e tovara iz Jezergrada ove godine,ovo je gotovo deseti put da smo se zaustavili. re~e Toril.

Jeste, ja sam to rekao Liriji jo{ dok smo bili u Jezer gradu, aline, moramo poneti {to vi{e {koqki, a i obojene svile, rekla je.Dovoqno je bilo {to smo uzeli pi}a za "Raspevani hrast", trebalo jetada da krenemo, a ne da se zadràvamo kod onih tezgi. dodade Kerto.

Tada se ~u jedan ènski glas iz drugih kola, najlep{ih ukaravanu. Bila su crvene boje, a sa streha su visili raznoliki ukrasiod {koqki, pera i nekakvih ~udnih plodova, tu je ~ak bilo i parlastavi~ijih gnezda, koja su ove divne ptice svile tu, i tako putovalezajedno sa karavanom.

Lako ti je da sada pametuje{ Kerto, ali to ti ne}e pomo}i daizvu~e{ kola iz blata, odgovori na wegovo malopre|a{we gun|awe

145

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Lirija, starija sestra Kerta i Torila. Ona je bila u drugim kolima,ali je o~igledno ~ula kritikovawe mla|eg brata.

A i sigurno nisu preteàle moje {koqke i lagana svila, ve} onagvo`|urija od oklopa koji si ti uzeo od kova~a. dodade.

Ne po~iwite sa prepirkom, nego dajte da nastavimo daqe, baka ideka se sigurno ~ude {to stojimo ovde, prekinu ih Toril.

Lirija se vratila u kola, gun|aju}i ne{to sebi u bradu, dok suKerto i Toril preme{tali prikolice napred i prebacili koweispred zarobqenih kola. Gnomi su ina~e umeli da budu gun|ala, ali suvaìli za dobro}udna i miroqubiva stvorewa. Iako maleni, svega

jedan metar od zemqe, oni su bili i veoma ume{ni i sposobni.Po{to su privezali kowe, Kerto je uzeo par starih dedinih

~izama kako bi pri{ao do zadwih to~kova. Za svaki slu~aj se i pri-vezao konopcem oko struka i vezao drugi kraj za koren pawa koji jestajao kraj puta. Pri{av{i zadwim to~kovima uz dosta muke, nekakouspe da prebaci daske ispod wih, i dade znak Torilu da potera kowenapred. Nakon par trenutaka bezuspe{nog hodawa u mestu, kowi ne-kako uspe{e da krenu napred i kola po|o{e. Kola su sada bila nasuvom tlu i karavan je mogao da nastavi put. Upregnuv{i kowe, polakosu krenuli putem, paze}i da im se slu~ajno ne ispre~i jo{ neka odmnogobrojnih kaquga. Kerto i Toril su sedeli napred na tovarnimkolima, Lirija je bila u svojoj prikolici, a zadwa prikolica jeo~igledno bila za baku i deku, samo {to su oni u ovo doba dana uglav-nom dremali. Kowi su sami znali kada treba da po|u, o~iglednopotkovani i iskustvom, jer su dugo bili deo karavana.

Trebalo bi da smo sutra u ovo vreme kod "Raspevanog hrasta",osim ako ne nai|emo na jo{ par kaquga, re~e Kerto.Bi}emo, u {umi nema ovoliko blata, zemqa je mek{a i upila je

svu vodu, a i guste kro{we hrastova su za{titile {umsko tlo od ki{e,re~e Toril.

Vide}emo.Toril je bio u pravu, jer kada su za{li u {umu videli su da je put

bio mnogo boqi. Tu i tamo je bilo rizi~no, ali kako su kola gnomovamnogo mawih dimenzija nego li qudska, a putevi pravqeni za qude,lako su mogli da zaobi|u prepreke na putu. Wihovi kowi su tako|ebili patuqasti, ali ne mawe sna`ni od svojih ve}ih srodnika, i veomaceweni, ne samo kod gnomova. [uma u koju su za{li bila je veoma gusta,

i bilo je tu svakojakog drve}a, od stoletnih hrastova prekrivenihmahovinom, do kvrgavih bukava tamnosive kore, ~iji su ~udni oblicizbuwivali prolaznike, teraju}i ih da bar na trenutak pomisle dagledaju u nekakvo ~udno {umsko bi}e, a ne u stablo. Xinovske papratiprekrivale su {umsko tlo do kojeg su samo ponegde dopirali sun~evizraci. Vijugavi put vodio je karavan na zapad, gde su na izlasku iz

146

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


{ume trebali da krenu ju`no niz Pitomu reku, i do|u do "Raspevanoghrasta". "Raspevani hrast" bila je najpoznatija i najpose}enija kr~ma u

ovim krajevima, i karavan je i ove godine imao dogovor sa vlasnikomoko nabavke retkih, kvalitetnih pi}a iz Jezer grada.

Kr~ma je bila veoma interesantna, jer je bila sme{tena u naj-ve}em poznatom hrastu u ovom delu sveta. Postoji i veoma inte-resantna pri~a o ovom hrastu, koja kaè da je on tako porastaozahvaquju}i ba{ jednom gnomu. Pri~a se da je taj gnom bio jako tuàn{to je bio mali, i da je èleo da poraste. Traìo je pomo} i uspeo dana|e u ~arobwa~kim kwigama recept za napitak za rast. Spravqaju}inapitak u svom domu koji je bio u korewu hrasta, dodao je nekipogre{an sastojak i do{lo je do malecne eksplozije. Nije bila do-voqno jaka da obori sna`no drvo, ali je zato hrast narastao tako punoda se mogao videti iz velike daqine. Sada je tu bila kr~ma, poznata podobrom i}u i pi}u, bardovima i wihovim divnim odama, ali i poraznolikim gostima koji su svra}ali ovde. Svi iz karavana su volelito mesto, zato {to su me|u stalnim gostima imali puno prijateqa.Pro{li put kada su tu svratili, bilo je planirano da odsednu dvadana, a zadràli su se gotovo celu nedequ. Gnomi su poznavali ovu{umu, jer su tuda pro{li nebrojano puta, i znali su da malo ispredwih postoji mali proplanak gde bi mogli da postave kamp za ve~eras, abio je pogodan i zbog ~iwenice da u blizini proti~e i mali potokodli~ne vode.

Toril se prebacio na Lirijinu prikolicu i u{ao da je obavestida }e uskoro da se zaustave, dok je Kerto ostao za ularom. Liriji je

bilo svejedno, jer se ba{ bila udubila u jednu od mnogobrojnih kwigakoju je pozajmila od sve{tenica Deonorinog hrama. Ona je ve} poz-navala lekovita dejstva svih {umskih i livadskih biqaka, i bila jeveoma ve{ta u spravqawu raznolikih melema i ~ajeva.

Me|utim, kako je Deonora bogiwa mora, takozvana koralna gos-pa, iz ovih kwiga je mogla da sazna o lekovitim svojstvima algi i onekom drugom morskom rastiwu, i da pro{iri svoja saznawa. Uvidela

je da se neke od morskih biqaka koriste i za spravqawe magijskih na-pitaka, pa je ba{ planirala da porazgovara o tome sa svojim dedom,koji je i sam bio poklonik magije.

Toril se prebacio na prikolicu kod bake i deke, ali oni su jo{uvek spavali jer su no} pre toga pratili de{avawa na nebu i kretawe

zvezda, pa je ponovo oti{ao napred. Malo se umorio, jer nije bilonimalo lako prebacivati se stalno naprednazad u putu. Rekao je Kertuda je Liriji svejedno gde }e se ve~eras zaustaviti i napomenuo da opetizu~ava neku kwigu na {ta se ovaj nasmejao.

Verovatno }e na}i recept za najodvratniji bu}kuri{ koji }u,naravno, ja morati da popijem re~e Kerto.

147

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Nemoj tako, pa da pro{li put nisi ispio ~aj koji ti je spravilako zna koliko bi te dugo tresla groznica.

Jeste, ali ja sam i pokisao do gole koè zbog we, traè}i onemrke pe~urke. A i video bih tebe da si morao da ispije{ onaj ~aj, kojiima miris isti kao u Pacovoj kr~mi u D'Ainu, a o ukusu i da ne go-vorim re~e Kerto napraviv{i kiselu facu, prise}aju}i se tog ni-malo prijatnog iskustva.

Baka i deka spavaju, tako da im nisam mogao re}i da }emo da sezaustavimo na onom proplanku, ali nema veze re~e Toril koji je hteo dapromeni temu, jer se i sam se}ao "mirisa" toga ~aja, lica Kerta pri-likom ispijawa, ali i sestrinog gun|awa o zdravqu i tome sli~no.

Daqi put je pro{ao u maloj raspravi o tome da li je boqe u borbisa {umskim trolom koristiti vatrene strele ili mo`da specijalnebo~ice puwene kiselinom i premazane borovom smolom koje su mogleda se na|u kod nekih trgovaca. Ina~e, tako retka roba je ~esto pro-davana u tajnosti, ili su se prodavci dogovarali sa kupcima o prodajivan ve}ih gradova, jer bi vlasti hapsile sve u~esnike takvih radwi.Na kraju su se sloìli da bi beàwe verovatno bilo najboqe jer sutrolovi ina~e veoma sna`na i mo}na stvorewa, i mnogi odli~niborci bi dvaput razmislili pre nego {to bi se upustili u borbu sa

jednim takvim. Mrak je ve} po~eo da pada, a zemqa je po~ela daisparava i napravila se magla. Sada je {uma delovala pomalo jezivo,

jer su i oblaci kojih je dodu{e bilo mnogo mawe nego pro{lih danabacali senke na put ispred wih. Gnomi se obradova{e kada su ugledaliproplanak i polako su doterali svoja kola prema rubu {ume, paze}i da

se slu~ajno ne zaglave u kakvom blatu. Postavili su kola tako da suona sada ~inila trougao, i pored tovarnih kola podigli platnenizaklon za kowe, kako ne bi pokisli u slu~aju da padne ki{a. Me|utim,oblake su izgleda rasterali visinski vetrovi, tako da je sada moglo dase vidi nebo koje je polako poprimalo boju mastila, i jato zvezdasjajnih poput draguqa. Kako je izgledalo da ki{e ne}e biti, Kerto iToril su u sredini kampa zapalili vatru, jer su no}i ina~e sveè, ipozvali Liriju i baku i deku na ve~eru.

Lirija je nevoqno ostavila kwigu, uzela posude, tawire i ~a{ei iza{la napoqe. Uzela je i ogledalce, jer je èlela da o~e{qa svojuzift crnu kosu {to je uvek radila pre ve~ere. Iz drugih kola prvi sepojavio Hikrik, wihov deda. Bio je veoma star, ve} godinama se hvalio

kako mu se bliì ~etiristoti ro|endan, a kada je on bio pro{legodine, bio je tuàn. Kosa i dugi brkovi bili su sedi, a bore ~inilelice grubim za razliku od milih o~iju, punih topline koje su se krileiza malih nao~ara. Nosio je plavu mantiju sa pri{ivenim platnenimlistovima zlatne boje. Pomalo drhtavim glasom, koji je govorio o we-

148

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


govoj starosti, ujedno i mudrosti, re~e - Do|i Mogra, da vidi{ nebove~eras, puno je zvezda kao zmajeva riznica draguqa.

Utom se pojavi iz kola i Mogra, koja je do pre par minutapoku{avala da protuma~i neke stare rune, gotovo sigurno patuqa~ke,ali ve} par dana nikako da mrdne daqe od po~etka. To ju je izner -viralo, i mislila je da }e joj san pomo}i, ali avaj, kako je sawala san ukome jo{ dugo tuma~i rune, jo{ vi{e iznervirana dobaci Hikriku -Ba{ me briga sada za zvezde, pogotovo kada ih ti poredi{ sa glupavimdraguqima. Draguqi interesuju samo pohlepna bi}a, kao {to suzmajevi, i mogu ti doneti samo zlo, a zvezde su ne{to drugo, ne{to {tonema cenu, a ni vlasnika.

Ma ja sam mislio da sjaje kao draguqi, draga, a nisam ih poredio,to nikako, pa znam ja... poku{a da se malo opravda Hikrik.

Wih dvoje pri|o{e vatri, i sedo{e na hoklice koje su izneliToril i Kerto. Dok se jelo kr~kalo u kazanu, Lirija je u avanu me{alamiri{qave za~ine. Toril i Kerto su se kobajagi naqutili na sestru,samo da bi joj dali kompliment, jer su rekli da je miris jela tako dobarda }e gotovo sigurno privu}i sve ivo iz kraja, pa }e oni morati celeno}i da straàre oko kazana i brane ga od napada~a. I zaista je jelotako dobro mirisalo da su svi, pa i Lirija, nestrpqivo i{~ekivali daga probaju. Jelo je bilo zaista izvrsno, svi su uìvali gledaju}i kakose veseli plamenovi vatre igraju, dok je suvo grawe povremeno puc-ketalo. Kerto i Toril nisu morali da ~uvaju straù ove ve~eri, kakosu to obi~no ~inili, jer im je deda rekao da }e on biti kraj vatre, kakobi u dru{tvu svoga teleskopa mogao da posmatra kretawe zvezda. To je

obradovalo bra}u, jer su bili umorni od ne ba{ lagodnog puta. Prenego da krenu na po~inak, sakupili su na gomilicu jo{ suvaraka kojebi deda mogao da dodaje na vatru i pokupili posude za jelo. Gnomi suuvek voleli da im sve bude na mestu, i nisu voleli da ostavqaju bilokakav posao za kasnije. Lirija je oti{la da uz svetlost svoje lampe jo{malo pregleda kwigu pre spavawa, dok je Mogra odmah oti{la naspavawe. Hikrik je ostao sam kraj vatre, i neko vreme {telovao ~udnezup~anike i poluge. Povremeno je gledao kroz teleskop, koji je ina~ebio malih dimenzija, i ~ija je vrednost bila ve}a verovatno i od~itavog tovara karavana. To je bio veoma redak i skupocen predmet, aHikrik ga je dobio od svoga oca veoma davno.

Na samrti mu je otac rekao, se}ao se Hikrik, kada wega ne bude

bilo, da }e uz pomo} ove divne sprave Hikrik mo}i da prona}e zvezduna nebu, onu najsjajniju, koja }e biti wegov otac, koji }e ga i daqeposmatrati i ~uvati sa nebeskih visina. Zato se i qutila Mogra kada

je zvezde poredio sa draguqima, jer je znala za te re~i, pa joj nijezamerio. Posle nekog vremena uznemirio se, i nervozno gladio brkove

jer nikako nije mogao da prona|e sazve`|e kowa, iz kojeg je obi~no

149

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


tuma~io kakvo }e im putovawe biti narednih dana. To mu je bio po-rodi~ni hobi, to prou~avawe zvezda, koji je naàlost bio prekinut

pogibijom wegovog sina. Ta tradicija nije mogla da bude nastavqena, jednostavno, takav je kod wih bio obi~aj.

Wihova porodica bila je poznata u mnogim krajevima, jer sustalno putovali kru`no ovim zemqama i trgovali. Mnogi su znaliInsomniuse, i oni koji su ih slabije znali, pri~ali su da oni nikadane spavaju, ve} da no}u posmatraju zvezde, ba{ kao {to to rade ikentauri. To nije bilo ba{ u potpunosti ta~no, ali zaista jesu malospavali, najvi{e zbog svog na~ina ìvota. Dugo je posmatrao nebo,desnom rukom pomeraju}i mali to~ak kako bi mewao ugao teleskopa.Povremeno bi prekinuo da bi odmorio o~i, koje su poznavale nebo kao{to renxer poznaje {umu. Tada bi dodao koje drvo na vatru i osmotriookolinu. Iako se podigla magla, te{ko da bi neko mogao da mu sepri{uwa, a da ne bude prime}en, jer je nebo sada bilo vedro, a naj-bliè drvo iza kojeg se moglo sakriti je bilo na nekih pedesetakmetara.

Hikrik se nije bojao borbe, a i znao je da u ovim krajevima nemaza wega opasnih bi}a, jer je on uvek mogao da iskoristi neku od svojihmagija. On je bio jedan od onih samoukih ~arobwaka, koji su bili~esti, ali nije bio varalica, kao ve}ina wih, jer je magije u~io i kodnekih mo}nijih poklonika magije, pred kojima, kako jedna izrekakaè, drhte i cele tvr|ave. Uglavnom je voleo iluzije i obmane, i uvekkada bi na{ao u kwigama ne{to o iluzijama, bilo kakvo uputstvo zaizvo|ewe neke od wih, zarad toga bi znao da zapostavi i posmatrawe

zvezda.Neke od iluzija su se pokazale korisnim u posledwih par godina, jer su kao putuju}i trgovci bili na meti razbojnika. Tako je, pre -pro{log leta, popla{io grupu razbojnika koji su hteli da ihopqa~kaju tako {to je stvorio iluziju pobesnelog planinskog diva, dasu oni pobegli glavom bez obzira.

No} je po~ela da biva sveìja, magla je postala gu{}a, a i vetarizgleda nije spavao, jer je po~eo da {umi kroz kro{we obli`wegdrve}a. Hikriku bi hladno pa je ustao i krenuo ka kolima da uzme }ebeda se ogrne. Za kowe nije brinuo, jer su ih Toril i Kerto nahranili iprekrili im le|a pre nego {to su oti{li na spavawe. Gledao je upravcu puta i u~inilo mu se da je video siluetu ~oveka na trenutak,

ali nije bio siguran jer je magla sad ve} bila veoma gusta, pa je zastao igledao u tom pravcu. Magla se podigla visoko, u ravni drve}a, tako danije mogao da zna da li se prevario. Me|utim, nakon par trenutakaugledao je siluetu iste osobe, samo sada mnogo bliè. Bio je siguran da

je to elf, jer samo oni imaju boju kose kao boju koju bi imala legurasrebra i zlata, a upravo je takvu imao stranac koji je i{ao ka wemu.

150

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Duga kosa padala mu je preko ramena, tako da nije mogao najboqe da muvidi lice, ali je zato dobro video kada se stranac zaustavio na nekih

tridesetak metara od wega. Slede}e {to je uradio sledilo je krv uìlama Hikrika. Stranac je potegao luk i muwevito izvadio jednu odstrela iz svog tobolca. Hikrik je znao da sada gleda smrti u o~i, jervremena da bilo {ta poku{a nije imao. Da izvede neku od svojih magijanije mogao, jer je za to trebalo vi{e od par sekundi, a da zove nekog odsvojih koji su bili u dubokom snu nije mogao ni da pomi{qa. Stajao jetako, u i{~ekivawu, dok su mu se kapi znoja spu{tale niz naborano~elo. Hikrik je zbog silnog straha samo zatvorio o~i, i kada ~u fijukodapete strele, ostade skamewen. Osetio je da je strela proletelamalo pored wegovog levog ramena, i onda je iza sebe ~uo grubi, dubokiuzdah i udarac u zemqu. Pogledao je u elfa, koji je sa spu{tenim lukomkrenuo ka wemu, a zatim se okrenuo. Prestravio se. Iza wega je leàlatelesina rogatog vuka, sa polovinom strele koja je {tr~ala izme|urogova. Nije mogao da veruje. Ovi vukovi, ina~e crne kudrave dlake, sabelim o~ima i rogovima, bili su poznati samo iz pri~a, a jedan takav

je sada leào kraj wega. Elf je pri{ao Hikriku, potap{ao ga poramenu i umiruju}im glasom rekao: - Ne brini, prijatequ, mrtav je.

Hikrik je ugledao lepo, milo lice, ali mu je pogled brzo pre{aona mnogobrojnu opremu koju je elf imao kod sebe. U koricama je imaoma~, luk je jo{ uvek drào u ruci, ukra{ena veri`wa~a se naziralaispod tamnog pla{ta, a iz mnogobrojnih pregrada na {irokom kai{uvirile su bo~ice i dr{ke bodeà. O struku je imao konopac sasna`nom kukom, a tobolac sa strelama je leào na {titu ~udnog

oblika. Hikrik bi ~as gledao u stranca, a ~as u rogato ~udovi{te ~ije je beìvotno telo leàlo kraj wega. Hteo je da se zahvali elfu, kojimu je o~igledno spasao ivot, ali nije uspevao da progovori. Zato elfre~e - Jurim ovog |avola jo{ od Crvenog vodopada, i znao sam da }eve~eras krenuti na va{e kowe, glad ga je naterala na to.

Pa za{to nas niste obavestili da nam preti opasnost, nego stenas gotovo iskoristili kao mamac jedva izusti Hikrik.

@ao mi je, to je bila jedina {ansa da ga ulovim, pre nego linapravi pokoq. Dobio sam poruku od druida da se pojavio kod Crvenogvodopada, i odmah sam krenuo da ga gonim, ali me je osetio, i evo, doovde mi je beào.

Ja ne znam {ta da vam kaèm, ali ja sada moram da probudim moje,

ako se ve} sami nisu probudili.Strah je polako napu{tao Hikrika, koji je krenuo da probudi

svoje, dok je elf ostao kraj ~udovi{ta. Dok je on budio Mogru, Lirija je iza{la i, videv{i {ta se desilo, upla{eno pozvala bra}u. Ovadvojica su, iako do pre par trenutaka u dubokom snu, za gotovo parsekundi isko~ila iz tovarnih kola ~uv{i glas svoje sestre. Obojica

151

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ilustracija: Igor Krsti}

152

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


naoruàni, Kerto sa sabqom, a Toril sa dva bodeà, stajali su ispred

Lirije i gledala u pravcu elfa. Nije im bilo ba{ najjasnije {ta sedogodilo, ali kako su videli da niko od wihovih nije povre|en,posmatrali su elfa, ali i telo neke ogromne zveri, wima nepoznate,kraj wegovih nogu. Toril se okrenuo ka deki, koji je sa Mogrom stajaopo strani i upitao ga - [ta se zbilo ovde, i ko je stranac?

Pa, stranac mi je spasio ìvot, iako je prvo izgledaloobrnuto...a ovo bi}e...pa ne znam, mo`da je najboqe da pitamo wegaodgovori mu Hikrik.

Kerto i Toril odloì{e svoje oru`je, i iz po{tovawa premastrancu koji je wihovom deki spasio ivot duboko se pokloni{e.

Beskrajno hvala prijatequ, tvoji smo du`nici re~e mu Kertoali pre nego nam se pridruì{ kraj vatre, da li bi nas udostojio svogimena?

Ime mi je Adaron, a {to se ti~e duga, moète mi ga vratiti samou vidu prijateqstva, ni{ta vi{e.

Gnomi se predstavi{e Adaronu, ali im bi ~udno {to je on wimarekao samo svoje ime, a ne i poreklo, koje elfovi obavezno pomiwuprilikom predstavqawa. Me|utim, niko ga ne upita ni{ta u vezi stim, jer ih je mnogo vi{e interesovao rogati vuk kojeg je ustrelio.Toril i Kerto su ga pogledali izbliza, i prelaze}i pogledom prekowegovih ogromnih ~equsti po~e{e da ih podilaze `marci. Lirija iwena baka nisu imale hrabrosti da pri|u telesini, iako im je Hikrikvi{e puta naglasio da je sigurno. Kada su se svi smestili oko vatre,

Hikrik prvi progovori Lirija, Mogra, spremite kakvo okrepqewe zasve nas, a posebno za na{eg novog prijateqa. I dok vas dve to uradite, ja moram da pitam na{eg novog prijateqa par stvari koje mi nisu jasneu vezi s ovim {to se dogodilo ve~eras. Nadam se da to ne}e biti prob-lem, Adarone?

Ne}e, ionako vam dugujem obja{wewe, svima vama, imamo predsobom celu no}, a to je va{e vreme, zar ne, Insomniusi?

Odlomak iz rukopisa Vukovi sudbine

153

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Sadu{a Rexi}

ESCAPE

Bio sam van sebe od sre}e! Sunce, talasi, palme... Oduvek samvoleo more. Moja tetka kaè da je to tako zato {to sam u horoskopurak, vodeni znak. Zato sam uìvao svakom porom svog poslom iz-mo`denog bi}a! Kona~no odmor !

Plaà je bila neverovatno lepa, zapravo - kao iz snova: malizaliv, okruèn stenama, obala od sitnog, ùtog peska, plavetno nebosa iscrtanim pramewem belih obla~aka, sunce pode{eno da prijatnoprli koù kad nisam u hladovini, talasi zapquskuju stabla ~upavihpalmi, a more... More ~isto, kakvog vi{e na planeti nema, kristalnoprozirno, bledozeleno, skoro temperature tela!!! Plivao sam dugo, a

onda se popeo na stene. Neki qudi su lovili ribu {tapovima save{ta~kim mamcima. Ribe? Ha, bili su to xinovi, sve sami trofejniprimerci... sabqarke, tune, ili ne~eg sli~nog wima. Jasno su se videlesa stena, tamne i modre, kako polako plivaju kroz providnu vodu, lewopomeraju}i qubi~asta repna peraja levo-desno.

Poèleo sam da ulovim jednu, da osetim wenu teìnu, wenokoprcawe, da se izborim sa jakim trzajima i pobedni~ki je izvu~em izvode! Odmah sam naru~io najkvalitetniji {tap sa mamcem u vidu maleribe. Ta~no sedam i po minuta po zabacivawu, riba je zagrizla! Ve-lika, naravno. Plava, sa crvenim prugama na bokovima - ba{ onakvakakvu sam prièqkivao! Bila je te{ka i jaka. Besnela je, trzaju}i

glavom u stranu, velikom brzinom! Voda se zapenila, {tap se povijaopod silinom! Borba je trebalo da potraje oko pet minuta, ne duè... aonda me je riba tako jako povukla, da sam se okliznuo i strmoglavio seu vodu! Bu}!!!

E, za ovo }e neko da plati... pomislio sam, i osetio da me riba jo{ uvek vu~e za sobom kroz vodu. Ustvari, ve} me je povukla u dubinu.

154

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Rezigniran, pustio sam {tap i zaplivao nagore. I tu sam se na{ao o~iu o~i sa stvorewem!

Gledalo me je odozgo, plutaju}i u vodi, poput meduze. Nikadanisam video ne{to takvo: veli~ine qudske glave, a ~inilo se da ni{taosim glave i nema: nakazne glavice sa sitnim, mutnim o~ima bez ze-nica, nalik na ajkuline, ili na 3-d dugmi}e, usa|enim visoko i sasvimblizu jedno drugome, i ogromnim organom na sredini koji bi mogao dabude nos od jedne jedine, skoro okrugle, velike nozdrve, pregra|enepri dnu na ve}i i mawi deo ne~im {to je asociralo na tananu koìcu.Ve}i deo je ritmi~no pulsirao, kao da je periodi~no uvla~io vodu, aiz maweg dela su, s vremena na vreme, izlazili sitni mehuri vazduha dabi odmah odlepr{ali ka povr{ini.

'Koà' mu je bila bleda, ali gusto pro{arana plavim i crvenimìlicama nalik na kapilare, pa je izgledala prqavo. Lebdelo je tu,ispred, i malo iznad mene, gledaju}i me prete}i zlim okicama, i ja samodjednom znao da vi{e ne}u iza}i na povr{inu... Stvorewu su odnapetosti i neskrivene mr`we (ne znam ~ime sam je izazvao?) drh-turili mi{i}i ispod koè, pa je izgledalo kao da se trese: bilo jespremno na akciju, samo je ~ekalo moj pokret da krene u napad. Iz wega

je izbijala neverovatna koli~ina agresivnosti i hostilnosti.Odjednom sam postao svestan da mi ponestaje vazduha i da moram

da udahnem. Prvobitni strah od stvorewa se izgubio pod pretwomgu{ewa, i ja instinktivno zagrabih rukama ka povr{ini. Kroz svestmi je pro{la misao da sam upravo imao privi|ewe, jer takva stvorewane postoje (znam da ne mogu da postoje!), a ~ak i da ih je kojim slu~ajem

stvorila jeziva gre{ka prirode ili ne~iji bolesni genetskiinèwering, ne bi moglo da ih bude ovde. Zar ne? Mislim, nikada ihniko nije video ni ovde ni bilo gde drugde, a kamoli da je neko stradaood wih...

A onda me je, brzinom misli, pogodio udarac u trbuh, tako jak, dasam se prevrnuo u vodi i sasvim jasno video jo{ jedno stvorewe sli~noprvome, samo ne{to mawe veli~ine i znatno mawe agresivno. Uvi|am:ono je svo vreme bilo iza mene i ~ekalo...

Nisam mogao da verujem da mi se ovo de{ava!!! Iza prvog udarca,koji mi je izbio sav preostali vazduh iz plu}a, usledio je jo{ jedan, i

jo{ jedan posle wega... a ja sam izgubio svest gutaju}i vodu.'Probudio' sam se od udarca u glavu. Shvatio sam da su me stvo-

rewa izvukla iz vode i da me sada vuku uzbrdo po kamewaru, drè}i me~eli~nim stiskom za mi{ice. îme? Pa, oni nemaju ruke, zaboga?!Kakva snaga! Kolika ìlavost! Kosti, mi{i}i, glava-sve me jebolelo. Borio sam se za kiseonik, iska{qavaju}i morsku vodu, isto-vremeno nastoje}i da se primirim, ne bih li nepotrebno izazvao jo{koji izliv agresivnosti.

155

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ranije ose}awe ugroènosti, panike i predose}aj neumitnepobede ovih jezivih bi}a nada mnom, potpunog oduzimawa integriteta

i strah od mogu}eg oduzimawa ìvota (ali, za{to?!) vratilo se u jo{ve}em intenzitetu. Tresao sam se od uàsa, ne usu|uju}i se da sepomerim i ne razmi{qaju}i o bekstvu. Mo} mi{qewa kao da mi jebila blokirana nekom jakom psihi~kom silom, koja je imaladirektnog upliva u moj um, poja~avaju}i instinkte i afekte, isto-vremeno umawuju}i voqne elemente, ali sam uspeo da formiramnejasnu predstavu o tim stvorewima, verovatno zahvaquju}i svomprofesionalnom znawu iz biologije. Odnekud mi se javqala i vrstasaznawa, spoznaje o wima, kao da sam nesvesno dopro do znawa koje mi jedato u snu, ili bilo genetski prisutno u mom umu, ali 'uspavano'. Sadasam bio prili~no siguran da je onaj ve}i i opasniji ustvari biladominantna enka, a mawi je woj podre|eni mu`jak.

Vukli su me u svoje 'gnezdo', koje se nalazi na vrhu brda, aizdubqeno je nadole u steni, tako duboko, i tako glatkih ivica, da jenemogu}e odatle pobe}i. Tu }e me baciti svom mladuncu... ènskommladuncu! A ja sam potpuno paralisan! Pre nego {to su me gurnulidole, jo{ par udaraca u rebra.

Da li je mogu}e da niko na plaì nije video {ta se de{ava? Da meniko ne traì? Da niko nije primetio da me nema? Pa, ovo nijemogu}e!!!

Pao sam na ne{to i skotrqao se u stranu. Bol! Slomqena levanoga ispod kolena. Iz vi{e povreda na glavi i telu tekla je krv.Vrtelo mi se u glavi i bilo mi je muka. Sa mnom u rupi je leàlo

ne{to, obliveno krvqu, neprepoznatqivo, ali ìvo. Je~alo je. Tekkada je progovorilo, shvatio sam da je pored mene ~ovek i usudio se dase dovu~em bliè wemu. Boè!!!

Stvor ga je jeo! Jeo ga je ìvog, zalogaj po zalogaj, namerno gaostavqaju}i u ìvotu, da mu se obroci ne bi ubajatili! ôvek je bioobmotan lepqivom sluzi, koja je, po mom mi{qewu bila polup-ropustqiva i spre~avala da iskrvari, prijawaju}i uz otvorene rane,preuzimaju}i privremeno funkciju tkiva... Gad je znao {ta radi: odnogu i ruku ostali su tek patrqci - kosti, najja~e ìle, tetive i ve}ikrvni sudovi, sve oblepqeno sluzavim omota~em, skoro sva mi{i}namasa je nestala - namerno ga je jeo po~ev od udova, da mu duè potraje ...

Povratio sam, uàsnut. ôvek me je slaba{nim glasom zvao da

pri|em bliè. Molio me je {apatom, ispod semipermeabilne sluzikoja se klobu~ala iznad wegovih usta:

-... mogu vi-{e... molim... ubij... - krkqawe.Jadnik se onesvestio. Da ga ubijem? Smem li? On umire, u

mukama. U~inio bih dobro kada bih mu sada oduzeo ìvot. Ionako munema spasa. Samo, kako? îme? Osvrnuo sam se. Da udaram wegovom

156

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


glavom o stenu dok je ne razbijem? Da mu slomim vrat? Da ga jednostavno ugu{im? Da prekratim jadniku muke...

A ja? [ta }e biti sa mnom?Nada me je obasjala! Ako ovaj poìvi jo{ malo, prvo }e wega da

dokraj~i, ja sam sve`, ~uva}e me za kasnije, ja mogu duè da mu po-trajem...

Izvini, ali ne mogu da ti u~inim, prijatequ. Ako ti poìvi{ jo{ malo, mene }e mo`da neko da prona|e. Nego, gde li je malo ~u-dovi{te? U jazbini nije, koliko sam mogao da vidim, sa ovo malosvetla koje se probijalo do dna rupe. Odvukao sam se do stene inaslonio se. AH! Noga... Kada bih imao ~ime da je imobili{em...

Mo`da sam zaspao ili se onesvestio, ali slede}e ~ega se se}am je jeziv krik iznad 'gnezda', a odmah zatim je dole sko~ilo 'mlado'.Smrkavalo se, a wegove zle o~i su svetlucale poput ma~ijih dok se

osvrtalo u potrazi za hranom. [tapi}aste }elije omogu}avajumonstrumima da vide u mraku! Par trenutaka su se zadràle na meni, aonda su potraìle nesre}nika. Mladun~e se stu{tilo na wega, ao{tar vrisak zaparao je vru}i vazduh, o~ajni~ki udaraju}i o steno-vite zidove tamnice. Ali, ~udovi{te se ponovo okrenulo ka meni.Umro je! Proklet bio, crk'o je!!! Ja sam na redu!

Okrenuo sam se ka steni i po~eo bespomu~no da grebem i udarampo woj, ponovo ophrvan strahom. Vri{tao sam traè}i pomo}, znaju}ida je nema...

A onda je Zoi (Zoi je najboqa supruga na svetu, moja voqenaèna) pritisla 'escape' i spasila me! Kasnije je objasnila da je pri-metila trzaje na mom licu i to ju je nagnalo da pomisli da mi se de{ava

ne{to neprijatno, pa je odlu~ila da prekine pro gram za odmor.Neprijatno? NEPRIJATNO?!?!?

Zoi, zna{ li koliko te volim!?'Kompanija' je kasnije objasnila da je do{lo do gre{ke u

programu (ali nije objasnila ni kako, ni za{to je do gre{ke do{lo) iodlu~ila da mi isplati sumu od osam miliona kredita kao od{tetu zapretrpqeni strah i stres, pod uslovom da se obaveèm da ne}u podi}ioptu`nicu. Hteli su da zata{kaju stvar...

Zoi i ja smo razmislili, posavetovali se sa na{im pravnim zas-tupnikom i odlu~ili da ne prihvatimo ponudu, zato {to 'Kompa-nijini' qudi nisu uspeli da objasne brojne uboje i modrice koji su sepojavili po iskqu~ewu, kao ni trajno o{te}ewe levog kolena.

Ustvari, tuì}emo ih... Zato {to smo uvereni da nije bila u pitawugre{ka u programu, ve} da se neki insajder-sadista dokopao pristupa ibespravno se nasla|ivao mojim mukama! A kada dobijemo proces (ne}uni da pomi{qam na sumu, dok je ne budem imao na ra~unu!) naru~i}u dase na~ini unikatna, dijamantska 'esc' dirka, za Zoin ro|endan. Ilina{u godi{wicu. Ili... Ma, svejedno. Odra}emo ih!!!

157

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ivica Milari}

PITAWE ÂSTI

Potreban mi je trenutak da se priviknem na svetlo. Zaklawamo~i ma~em, i prvo {to vidim jeste da su sva mesta popuwena. Sala jeurowena u àmor, ali se glasovi brzo uti{avaju; sve o~i su na meni.Stavio sam ve}i deo oklopa jo{ u svla~ionici, sve sem maske, men-a, irukavica, kote-a, koje nosim pod desnom rukom; ma~ od bambusa, {inai,steèm laganim stiskom u drugoj.

Ne obra}am pa`wu na vi{e hiqada pogleda koji me procewuju,ve} kora~am daqe.

Znao {ta misle - ho}e li uspeti? Isto mislim i ja.Moje bose noge ne proizvode zvuk, ali iza sebe ~ujem {u{kawe

dva para ~arapa po papirnoj podlozi. Milan i Slavko Komni} prateme u stopu.

Stajem ispred kvadrata borili{ta, podièm glavu i gledamispred sebe.

Moj protivnik stoji sa druge strane, udaqen metar od grani~nelinije koja ozna~ava borili{te. Ceo je u oklopu, sa sopstvenim{inai-em na boku. Poku{avam da vidim kroz metalne {ipke wegovogmen-a, ali iza wih je mrak. Oko wega, grupa od desetak mu{karaca uodelima krivi se da me boqe osmotri. Nekolicina sedi na podu,zagledana u svoje ra~unare.

Spu{tam se u seiza, kle~e}i stav, odlaèm svoj {inai, i polakostavqam men. Desetine bliceva po~iwe da seva istog trenutka, aàmor u sali se podiè glasnije nego pre.

Milan se spu{ta u seiza odmah do mene.- Nemam {ta da ti kaèm - moj trener nikada nije bio veliki

govornik - Ako si boqi, ako ose}a{ boqe; i zapamti, OSE]A[,dobi}e{. Ako ne, pa, imamo sedam dana u Tokiju.

158

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Milan je mlad skoro kao ja i nikada ranije nije bio u Japanu.Delovalo mi je da se vi{e radovao putu nego samoj borbi. Sa druge

strane, Milan je uvek bio realan.ûjem naka{qavawe iza ramena, pa se okre}em ka zvuku. Slavko

Komni}, predsednik kendo saveza Srbije se samo malo nagnuo.- Samo opu{teno, i sve }e biti super - sme{i mi se nervozno, a

krvave o~i mu cakle.Slavko je imao preko {ezdeset godina, i znam da je wemu ovo sve

sem opu{teno. Ako pobedim, dobijam nagradu od sto hiqada dolara. Ipre nego {to smo krenuli, obe}ao sam da }u u slu~aju pobede doniratipolovinu nagrade savezu. Slavko, koga je svaki kendo klub u dràvikonstantno gwavio oko svake sitnice, sve~ano je obe}ao da }e Srbija utom slu~aju postati kendo prestonica Evrope.

^vrsto vezujem men, i odmah ose}am dobro poznati pritisak nalicu. Navla~im kote preko ruku koje blago drhte, hvatam {inai iustajem.

Sala postaje tiha dok prlazim liniji borili{ta.Trojica sudija ulaze u kvadrat.Svi se klawamo komisiji koja zauzima duga~ak sto sa na{eg boka.Moj protivnik se pokre}e po prvi put, i wegov naklon je

perfektan.Ulazimo u borili{te. Gledam ga kroz masku, prou~avam pokrete

dok izvodimo rei, tradicionalni pozdrav. Pribliàvamo se centruborili{ta i ja izvla~im svoj {inai iz zami{qenih korica. Hvatamga sna`no sa obe ruke, i odmah znam da sam nervozan.

Stajem u gard, a moj protivnik ~ini isto.Srce mi kuca sumanuto. Sve na wemu je glatko, svaki udsinhronizovan. Drì svoj {inai opu{teno.

- Ha|ime! - ~ujem jednog sudiju. Japanska re~ ima samo jednozna~ewe: kreni.

Borba po~iwe.Povla~im se unazad, i ispu{tam svoj kiai, ratni pokli~, iz

samog dna plu}a. îni mi se da nastavqa da odzvawa unutar mog men-a,ali se moj protivnik ne pomera.

Protresam ramena u poku{aju da ih opustim. Moram da budemreka, moram da te~em. Zakora~ujem bo~no, izvla~e}i se iz wegovogdirektnog garda. Vrh protivnikov {inai-a me prati.

Ispu{tam novi kiai, ne{to ti{i, i pravim fintu ka wemu,spu{taju}i malo gard.

On se ne pokre}e, wegov gard ostaje na mestu. Nastavqam dakruìm, a on me prati istim tempom. Ne predose}am nikakav potez.

Tama iza wegove maske me ~ini sve nervoznijim.

159

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Lansiram se pravo u wega. Vidim kako udarna zona mog {inai-aleti ka wegovom men-u. Trep}em trenutak pre udara, ali nema potresa

u mojim rukama. Pomerio se za nekoliko centimetara u stranu, ipustio da moj {inai pro{ara vazduh. Odmah se uzmi~em u gard,instinktivno o~ekuju}i kontranapad, ali wega nema. Protivnikmirno stoji u gardu, a tama wegovog lica gleda kroz mene.

U kendu postoje ~etiri udarne zone: Kote-zglobovi pod ru-kavicama, Men-gorwa polovina za{titne maske, Do-bokovi stomakaprekriveni plo~om koja, pored wih, {titi i grudi, i Cuki-vrat izako`nog jezika koji se spu{ta sa Men-a. Cuki se ubada tapaciranimvrhom; sve ostale zone se zasecaju, tojest udaraju gorwom tre}inom{inai-a.

Pravim la`ni korak u desno, i napadam wegov desni ru~ni zglob.Vidim da je finta delimi~no uspela, ali umesto udarca u kote daose}am wegov {inai kako skre}e moj. Podièm {inai visoko inapadam men. Sada me blokira direktno i stojimo licem u lice. Tama uwegovom men-u zuri u mene kroz za{titne hromirane {ipke.Odska~em nazad i poku{avam da ga pogodim u do, iako ve} vidim kakose povla~i.

Kre}em se napred-nazad nekoliko sekundi, i ~ekam na wega danapadne, iako znam da on to ne}e u~initi.

Da bi ostvario poen u kendo me~u, pogodak mora da padne ubodovnu zonu, i bude pra}en ispravnim iskorakom i ispravnimkiai-em. Znam da moj protivnik nema ni{ta od toga, ali je u stawu dase brani i parira kao niko protiv koga sam se ja borio. Zasecam ka

wegovom do-u, forsiram blok, i brzo mewam pravac na kote. Wegov{inai se pomera dole pa gore, i moj klizi ka podu.Vra}a se u gard. Izla~im se nazad i posmatram, traìm propuste

u wegovom dràwu, stavu, bilo ~emu. Ve} di{em duboko, kiai mi slabisa svakim napadom.

Svi veliki svetski kendo savezi su ve} poslali svoje predstav-nike. Bilo je to pitawe ~asti. Niko od wih nije uspeo da uzme ni jedanpoen, ukqu~uju}i predstavnike Japana i Ju`ne Koreje, zemqe koje suparalelno tvrdile da su izmislile ve{tinu. Savez Srbije je glasao, iodlu~io da moè da po{aqe svog predstavnika. Ve}ina predstavnikaklubova je glasala za mene, budu}i da sam trenutni dràvni prvak.

Napad, finta, napad, povla~ewe, ~ekawe, disawe, kiai, napad,

povla~ewe.Kraj prve runde. Stajemo na po~etne pozicije i po~iwemo

ponovo.Zadwi napadi su mi slabi i znam da se otvaram. On bi dobio poen

samo kada bi napao.

160

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


O~i mi klize preko gledali{ta. Svi su mutni i tihi. Sudijesamo ma{u svojim zastavama kada su moji zaseci blokirani ili

izbegnuti. Blicevi bqe{te, i glava mi postaje sve lak{a.Bacam se na wega uz divqa~ki kiai. Moj {inai seva na sve

strane, a wegov ga prati kao da mi ~ita misli. Gledam o~ajno wegovdesni kuk, mesto odakle uvek dolazi prva naznaka pokreta, ali tamonema ni~ega. On se kre}e kao da klizi preko borili{ta: Odbija mojezaseke elegantno kao da sam po~etnik.

Kraj druge runde. Kraji~kom oka gledam Milana koji ve} raz-mi{qa gde }emo jesti kada izgubim, ili boqe re~eno, kada ne uspem dapobedim. Slavko poku{ava da mi se nasme{i, ali znam da se opra{taod svih tih sala, turnira, i kompleta oklopa koje je mogao da nabavi zapedeset hiqada dolara.

Zadwa runda po~iwe. Iscrpqen sam i slomqen. Jednostavno,nisam dovoqno dobar - to je sve. Napadam, ali ukqu~ujem celo telo.Svi su proma{aji.

Nisam dovoqno dobar. Finta, finta, finta - napad, finta, novinapad. Ni{ta. Ose}am o~ajan pogled Slavka, ali ose}am o~ajan pogledsudija, komisije, pa ~ak i gledalaca. Osmesi svetlucaju samo nadesetini qudi u odelima nasuprot moje strane borili{ta.

Oni mi pomaù da kona~no odlu~im. Povla~im se unazad i malospu{tam glavu. Unutar men-a, prevla~im zube preko male bradice kojunosim ispod dowe usne. Lièm ih, i ose}am ~udan, neprijatan ukuslekova. Di{em duboko, gledam protivnika, i brojim u sebi do pedeset.

Ose}am titrawe iza o~iju kada stièm na trideset. Na ~etr-

deset devet vidim male korekcije u gardu protivniku. On nije odkamena. Pokre}em se ka wemu, i gledam kako mu se noge, malo, samomalo, preme{taju u o~ekivawu mog napada.

Sada sam spreman.Finta u levo, i on se pomera desno. O~i me peku, ali mogu da

vidim kako se sprema da se vrati. Fintiram u desno, on se pomera, iumesto da napadnem u wega, lansiram vrh mog {inai-a u ono {to je sadaprazan prostor. Wegov cuki ulazi gde sam o~ekivao, i korigujem pu-tawu vrha samo malo. Sva moja preostala snaga je u tom ubodu.

Telo {inai-a je sa~iweno od ~etiri spojena {tapa bambusa.Wegov {inai kre}e da odgurne moj, ali vidim gde }e pro}i. Izmi~em{ake sa dr{kom, ali ne sklawam vrh. Vidim kako se ~etiri {tapa

{ire ispred mene. Ose}am tvrdu povr{inu sa druge strane mojih{aka, i ne popu{tam pritisak. Bamus se {iri i {iri. ûjem kakone{to puca tiho, a zatim se moj {inai raspada u stotinu malih ivelikih komada. [inai mog protivnika pada na tlo, i on ga prati.Slaè se na papirnu podlogu uz teàk potres.

161

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Iza mene, prvo ~ujem vri{tawe Milana i, jo{ glasnije, Slavka.Hiqade glasova im se pridruùje. Zastavice sudija su podignute

visoko.Prilazim mom protivniku, i posmatram kako male varnice

ispadaju iza za{titnog jezika wegovog men-a.Jedna noga mu se koprca mahnito, a drugi udovi izgledaju kao da

su zakovani za pod.Prilaze mu neki iz grupe u odelima, ali sada bez osmeha. Pa-

`qivo mu svla~e men.Mrak iza re{etke je, u stvari, potpuno crna glava lutke.Skidaju mu grudnu plo~u kao i gi, tradicionalnu ko{uqu.

Posledwe {to vidim je veliki natpis TO[IBA postavqen prekogroteskne imitacije grudi sa~iwene od gomile crne plastike ihidrauli~nih zglobova. Posle toga, nalazim se u rukama gomile kojame podiè i iznosi iz sale urlaju}i neku japansku pesmicu.

*

Satima kasnije, Milan je mrtav pijan u hotelskoj sobi, aSlavi{a u krevetu do wega, sa ra~unarom preko grudi na komupore|uje cene kendo opreme.

Ja sam i daqe u holu hotela, okruèn tinejxerkama koje mi gurajustvari za potpisivawe.

Napokon ma hladna ruka hvata ispod mi{ke. Niheji Tutsomu,predsednik kendo saveza Japana se kratko obra}a gomili na japanskom

i izvla~i me ka izlazu. Iza nas ostaju me|unarodno razumqivi uzdasirazo~arewa.Ispred hotela je parkirana srebrna limuzima, i nasmejani

portir otvara vrata za obojicu. Unutra sedi ~ovek sa kapom inao~arima za sunce. Sedamo, a ~ovek izgleda kao da ne zna da smo tu.

- Vrlo dobro, - progovara Niheji na engleskom tek kada jelimuzina krenula - Zaista vrlo dobro, Sa{a. Ovo je veliki uspeh zasve nas.

Pogledao sam ka neznancu sa nao~arima.- On je prijateq, slobodno govori pred wim.- Ni{ta ne bi mogao da u~inim bez ''ubrzawa''. - pre me~a, Ni-

hejin ~ovek mi je nakapao nekoliko kapqica na kratke dlake brade -

Robot je stvarno boqi borac. - ''ubrzawe'' je bila ''napravi sam''varijacija leka koji su koristile specijalne vojne i policiske

jedinice.Pravilno doziran, mogao je da izo{tri ~ula do vanqudskih

granica.

162

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


- Gluposti, Sa{a! Robot je ro bot. On ulazi u me~ zbog programa,to je sve. Sve na ~emu je kendo zasnovan ismevano je dok se ta ma{ina

vra}ala u borili{te. Video si kako su qudi bili odu{evqeni kada siga oborio; uveravam te, svi su ovo eleli.

Posmatram kako se {arene zgrade Tokija smewuju krozzatamweni prozor.

- Ipak, ovo je prazna pobeda. - nastavqam da forsiram - GospodneTutsomu, To{iba }e iskopati moje rezultate testirawa. Na}i }enekog ko zna istinu. - lek je bio godinama na doping listi, i znao samda Nihejini qudi ne}e mo}i da falsifikuju sve analize urina kojesam dao pre me~a. Bilo je previ{e interesa, previ{e medijske pa`we.Prvi put sam se zapitao da li sam pogre{io.

ôvek preko puta nas skinuo je kapu i nao~are. Tek sam ga tadaprepoznao.

- To{iba ni{ta saznati, to vas uveravam. - Usumura Fuxa je biovo|a tima To{ibe koji je proizveo Musa{ija 2, nepobedivog robota--ma~evaoca, kako ga je nazivala japanska {tampa do ve~eras - Pi{a}kakoju }e dobiti na testirawe }e biti ~ista kao sok od jabuke. - govorio

je prefektan engleski, a glas mu je bio leden.- Gospodine Fuxa... - nisam znao {ta da kaèm - Ali...- Zato {to nikada nisam planirao da poniàvam qude kao vi,

kendoke. To nikada nije bila moja ideja. Robot je mogao da radi bilo{ta, ali je mar keting tim mislio da bi borbe bile dobar promotivnipotez. Bili su i u pravi, prokletnici! Oni su i smislili ime; Musa{i2, kakva stamota! - Fuxa se namr{tio i pogledao u stranu - Moj deda je

bio kendoka u Osaki vi{e od {ezdeset godina. Kakva je ~ast u robotu!Je li on po{tuje svog protivnika? Ako zbog ni~ega drugo, zbog se}awana moje predke nisam smeo da dozvolim da se ovaj cirkus nastavi.

- Onda... vi ste procurili informaciju.Niheji je nasmejano klimnuo glavom.- Gospodin Fuxa je pruìo dragocena obja{wewa robotovih

slabosti. A koliko ~ujem, To{iba se naglo ohladila od daqeg razvoja.- Postara}u se za to. - Fuxa je delovao mra~no poput wegovog

robota - Ve} je drasti~no o{te}en, a popravke }e biti te{ke, ako ne inemogu}e. Malo po malo, projekat }e se usporavati, sve dok ne budeukinut. O, sigurno, sama senzo-moto tehnologija je zna~ajna, ali }u jeprebaciti na izradu marsovskih sondi za Kineze ili ne~ega sli~nog.

Gospodo, mogu da vam garantujem da se naredni robot kendoka ne}euskoro pojaviti u borili{tu.

- Ali - jedna stvar me je i daqe grizla - Za{to ja?- Vi ste veoma dobar borac. - Niheji me je potap{ao po kolenu,

osmehuju}i se isto kao kada mi je prvi put izneo svoju ponudu - Sigurno jedan od najboqih sa starog kontinenta. Ali, jo{ va`nije, dolazite iz

163

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


daleke zemqe. Da je Musa{ija oborio Japanac, Amerikanac, pa ~ak iKoreanac, novinari bi kopali i kopali. Ovako je najsigurnije. Za

nekoliko dana, bi}ete na drugom kraju sveta. A svu pa`wu kojudobijete u Evropi, pa... iskoristite je da pro{irite popularnost oveve{tine koju svi tako volimo. - Niheji je za}utao, i posegnuo ka malomfriìderu - A sada, pijmo u ~ast va{e pobede!

I pili smo. Pomislio sam na crnu glavu lutke koja je zurila umene dok je odbijala moje najboqe napade, i bez trunke sumwe znaopravi rezultat borbe.

U sebi, poklonio sam se robotu koji me je pobedio.


164

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Velibor Mihi}

STEPENIK

Iskustvo drugih qudi, kao i moje, govori mi da ~ovek mora davodi ra~una {ta i kako ne{to radi: ne sme ìveti "kao muva bezglave", nije preporu~qivo "vrdnuti" iz kolote~ine ìvota jer... Da

li }ete se pomiriti ili ne s "novom situacijom", zavisi od vas... Junak ove pri~e se nije sloìo s onim {to ga je iznenada

zadesilo... Moj savet vam je: nikad nemojte ni vi!

Idu}i na posao, ta~nije, voze}i se prigradskom èleznicom,Tomas Bentli je, ni sam ne znaju}i ni kako ni za{to, presko~io jedanstepenik pre nego {to je iz vagona spustio stopalo na peron...

Da, re}i }ete: vrlo va`no, ali... molim vas, ~itajte daqe, ovo jetek samo po~etak pri~e... Da, da, da... presko~io jedan stepenik...

U tom trenutku, Tomas je... te{ko je re}i {ta... ali je osetio (tobi mogla biti prava re~: "osetio") ne{to... najta~nije re~eno "kao daga je neko maqem udario po glavi"!

Hm, nije ose}ao nikakav bol, ali... kao da se malo zaneo... poveo...po{ao cik-cak korak-dva... mo`da i svih deset i...

Sve ostalo, bilo je "kao pre", da ne kaèm ono otrcano "isto"...- O, danas smo u{li u istoriju firme, Tome! - rekao mu je kolega

Stivenson, jedan od 23-oje zaposlenih u zajedni~koj kancelariji kojusu zvali "golubarnik".

- Kakva istorija?! O ~em pri~a{, Stive?!- Hej, ne pravi se lud!... Uostalom, {ef je rekao da mu se javi{

kad "izvoli{" da do|e{! Ja, samo, prenosim wegovo nare|ewe... a nisamwegov ni tuma~ ni zastupnik...

Nije shvatao o ~em se radi. "Istorija"... " da mu se javi{"... pa ono,{to ga je malo "ujelo" za srce... "kad izvoli{ da do|e{"... To je sve bilonovo za wega. Iako je s kolegom iz paravan-boksa Stivensonom bio

165

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


dobar drug, ~ak su se i porodi~no pose}ivali, taj Stivensonov "stil"uop{te mu se nije dopao.

I za{to da se javi {efu?!Pred {efovim "staklenikom", Tomas je kri{om (kri{om od

samog sebe!... tako je osetio!) "bacio" pogled na sat i... samo {to se nijesru{io od iznena|ewa!...

Vide}i ga kroz staklen zid, sam {ef mu je nekako naro~itoqubazno otvorio vrata i zagledao se u wega "kao u ~udo".

- ujte, Bentli, ne mogu vam re}i "dobro jutro" jer ono vi{e nije,odavno je pro{lo, nego... da odmah pre|em na stvar! - {ef je zapo~eoveoma o{tro.

Tomas je }utao.- Izvolite - samo je promrmqao.- Ja da "izvolim"?!... To ste rekli?!... Vi - meni?!... Treba ja da

crvenim zbog vas!... Imate li vi sat, pobogu?!- Naravno da imam...Nije hteo da pogleda, znao je koliko je sati, pre nego {to je

u{ao, pogledao je...- Pogledajte koliko ste zakasnili!Nelagodnost (i to bi mogla biti prava re~) koju je u tom

trenutku osetio, grani~ila se s ne~im... ne~im... Nije mogao da ocenisa ~im bi mogao da je "grani~i", ali, nelagodnost je bila "od krvi imesa" (ovo, ba{, stilski nije korektno)... nelagodnost, ba{ ga je"stiskala". Jo{ pred {efovim vratima, izra~unao je da je zakasniotri sata i 20 minuta!!!...

Zemqo, otvori se!...Tomas je tiho rekao koliko je sati...[ef se grohotom nasmejao (on koji se nikad ne smeje!).- Nisam vas pitao koliko je sati, nego koliko ste zakasnili!...

Ha... ha... ha!... Dakle?!- Tri sata i 20 minuta - promrmqao je Tomas.- ujte, po vama su ovde navijali satove, koliko ste bili ta~ni!...

A {ta je, sad, ovo?!... Ne interesuje me {ta se desilo, ali ja ne èlimda crvenim pred glavnim {efom zbog vas! To nek vam je jasno! Izvozmesa ne moè trpeti takav java{luk! To, vi{e, da vam se ne desi,

jasno?! A sad idite na mesto i nastavite rad!...Dok je Bentli izlazio, u~inilo mu se da ga je {ef nazvao

"pacovom"! Ali nije bio siguran...Seo je na svoje mesto i ose}ao se "kao pokisao". Kako je zakasnio,

posebno kako je mogao onoliko da zakasni, uop{te mu nije bilo jasno...- Hej, da li te je mnogo... "ribao" "cvikera{"?!- Stive, dragi, pa {ta, nemoj, jo{, i ti da "dosoqava{" - rekao je

Tomas pomirqivo.

166

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


- U redu... Ispod telefona ti je poruka iz klanice, javi se nalokal 447!... Zapisao sam ti i ime...

- Kakva klanica?!- Hej, ne pravi se lud!... [ta je tu ~udno s klanicom?! Pa s wom mi

samo i poslujemo!... [ta je s tobom, danas?! Ne{to si mi "na tri}o{ka"?!

- êkaj, pa zar se mi ne bavimo prodajom kancelarijskogmaterijala?!

- Zna{ {ta, Tome, treba da ode{ kod doktora Lija, kakavkancelarijski materijal, kakvi "bakra~i"?! Nemoj da te {ef ~uje,smesta }e ti "dati nogu"!... [ta je tebi, ~ove~e?!... Je l' te Marta mnogonasekirala u nedequ?!

- Koju nedequ?!- Pa ju~e!- Ju~e je bila sreda, Stive!- Brzo kod doktora, moj ti je savet, onako, prijateqski!... I nek

mi se Marta javi, a i moja Xenifer }e se javiti woj... Ne{to se s tobomde{ava, Tome...

- Kako to misli{ "de{ava"?!- Pa ono tvoje s kancelarijskim materijalom... Pa tvrdi{ da je

danas sreda, a nije...- A koji je dan?- Danas je ponedeqak... Kalendar ti je iznad glave, izvoli,

pogledaj sam, nisam ti ja dadiqa! - re~e Stiv i kao da se malo qutnu.Pogledao je, stvarno: ponedeqak!...

- Hej, drugar, uzmi ovu slu{alicu, zar ne ~uje{ da zvoni?...Klanica!... Po{to ti nisi zvao lokal 447, oni zovu tebe!Uzeo je slu{alicu.Ponu|ena mu je "dilema": 250 ili, kao "pro{li put", 350 june}ih

ple}ki u vakuum pakovawu?- Isto - suvo je odgovorio.- [ta "isto", gospodine Bentli?... Dakle, 250 ili 350?Odjednom, ne{to mu "sinu":- êkajte... uze}emo... ovog puta naru~ujemo 500 komada! Ravno

500!Ose}ao se ponosnim. Obavio je to lako i brzo. "Druga strana"

ni{ta nije primetila.

- Dogovoreno! - ~uo je s druge strane ìce, mada posle ne{tomalo duè pauze. - Gospodine Bentli, s vama je divno poslovati!Hvala!...

Posle tog, malo je gledao kroz prozor...

167

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Da se javi doktoru? Za{to kad je zdrav?... I kako to da danas nijesreda, nego...?! Ali, kalendar jasno "kaè" da je... A za{to ne bi

proverio kod Marte?!... Dobra ideja!...- Halo, Martice, ja sam, Tomas...- Znam, Tome, ne mora{ se predstavqati, poznam ti, macane,

glas... Upravo se javqala Xezabel... Zamisli, ima poplavu, a~ekaonica joj prepuna!

- Poplava?!... ekaonica?!...- Da.- A odakle se javqala?- Pa iz svoje zubarske ordinacije!"Opa, na{a k}er ima zubarsku ordinaciju?!" - pomisli Tomas.

"Nije lo{e!... Nije {efovica na odeqewu galanterije u KOLO-SEUMU, ve}...".

- A otkad to? - upita Tomas, ali tiho, ne mora Stivenson ba{ sveda ~uje.

- [ta otkad, Tome?Umalo nije upitao otkad wihova k}er Xezabel ima zubarsku

odinaciju, ali se "ujede" za jezik pa re~e sasvim obi~no:- A otkad je poplava?- Mora da je ju~e, u nedequ, pukla cev... Jutros - Venecija!Nova potvrda! Ako je ju~e bila nedeqa, onda je danas...- Da, da... shvatam - zakqu~io je Tomas.- De~ko, za{to si zvao?- Pa tako... Hteo sam, hteo... Marta, zar danas nije sreda?!

O, kako se Marta zasmejala! Mora da je i Stivenson ~uo taj smeh jer je podigao glavu i za{kiqio u Tomovom pravcu.- Tome, Tome... Danas je ponedeqak... Na koju si sredu mislio,

{a{avko moj: onu pro{lu... ili onu budu}u... ha-ha-ha...?!- ûj, nisam filozof, nisam pisac nau~no-fantasti~nih pri~a,

nisam ni... ali... Tebi je, izgleda, jedna mo`dana hemisfera nalegla nadrugu pa... pa... ne zam kako da kaèm, ali... Idi, hitno, kod lekara! Date podsetim koji je na{ lekar, mo`da si i to "smetnuo s uma": dr X. V.Li! Op{ta praksa! O~ekujem od tebe: put pod noge!

* * *

"A {ta }u tek novo otkriti u vezi s Martom?!" - mislio je, sazebwom, Tomas Bentli na svoju dragu suprugu dok se vra}aoprigradskim vozom ku}i, bio je izmo`den, kao da je parni vaqakpre{ao preko wegovog mozga jer je obavqao neke nove poslove u vezi smesom, ni sam ne zna kako je iz sveg tog "isplivao", ali, posre}ilo muse, napravio je samo sedam oma{ki... pardon!... osam... koje je "druga

168

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


strana" ispravila "u hodu" {to se kaè, na ~emu je bio veoma zahvalan,da, da... novo iskustvo, mada, kad zrelo razmisli... kancelarijski

materijal i meso... kakva je razlika: roba ovo - roba ono!... "Xezabelima zubarsku ordinaciju - {to i nije tako lo{e! - ali {ta je s Martom,nije, vaqda, ostala bez posla, s obzirom na ekonomsku krizu?!... O,boè, samo to ne!" - kredit mu je visio nad glavom kao... damoklov ma~...ili Damoklov ma~... Kako bi to napisao? "D" ili "d"?

Tomas Bentli je imao hobi da sve {to mu do|e pod ruku,lektori{e! Akta, kwige, novine, uputstva za upotrebu, pozori{niprogrami, nazivi firmi, pisma... sve je to wegov "lektorski genije"popravqao. Davno, èleo je da postane pisac kratkih pri~a u nekomzabavnom ~asopisu, mnogo je radio na jeziku... pa je digao ruke, nijeimao ivaca, ali... "gen lektorisawa", ostao je.

Izvadio je mali re~nik iz xepa i potraìo na "D": ma~a nema,ali ima sli~an izraz: "Ahilova peta", pi{e se s velikim po~etnimslovom "A". Dakle, bi}e i "Damoklov ma~"! Veliko "D"!...

"O, Boè, ~ime se ja bavim, a ne znam kakvo }e mi iznena|eweprirediti Marta kad je zagrlim!"

Vratio je, brzo, re~nik u xep jer ga je sused u kupeu nekako ispodoka posmatrao (mada mu se, mo`da, u~inilo, u situaciji u kojoj sena{ao, ko bi to mogao znati!).

* * *

Kad je u{ao u ku}u, zapawio se: Marta je ne{to nerazumqivo

govorila dvema devoj~icama s kikicama! Dve male plavu{ice skrupnim radoznalim okicama... ne se}a se da ih je ikad video ususedstvu...

Smesta ju je mimikom pozvao u predsobqe:- Ko su ta deca?- Kako ko su?! Pa moje u~enice, Tome!- Kakve u~enice?!- Ne razumem tvoje pitawe... Drìm im ~asove francuskog!- Ti zna{ francuski?!- Ti{e... Pobogu, pa ja sam profesorka francuskog jezika i kwi-

èvnosti, Tome, a ti me..."Aha, to je to!" - pomislio je. "U tom je ta pomerenost, sad znam na

{ta sam nai{ao kod ku}e: Marta vi{e nije apotekarka, ve}profesorka francuskog jezika!... Lepo! Kad je tako, s tim se trebapomiriti!"

Popeo se na sprat, u{ao ne u zajedni~ku ve} u svoju sobu i licem"bacio" na krevet. ûdne misli, po~ele su da mu se roje (hm!... umalonije pomislio "u glavi" kad ga wegov "lektorski gen" zadrà, ostade

169

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


samo "roje", a ne "roje u glavi"... ne}e, vaqda, u ko{nici). [ta se to swim de{ava (ne doga|a!). Nije hteo da se preda, bori}e se svim silama,

ne}e se tako lako dati! Borac je, to se zna, jo{ od sredwe {kole, jo{ odvremena kad je bio glavni dasa, kad je predvodio ekipu... "Bio sam neko,i sad sam, takav }u ostati!"

ûo je, Xezabel se vratila. Str~ao je u prizemqe.- Tata, za{to juri{, kud juri{?! - ~udila se k}er.- Xezabel, kako je bilo u ordinaciji?- U redu je, jutros sam zatekla poplavu zbog prskawa proklete

cevi, ali situacija je sanirana... A za{to pita{?- Onako..."Istina je, ona je zubarka!" - pomislio je.- A otkad si ti zubarka?- Boè, tata! [ta je s tobom?!... Jo{ me, samo, pitaj odakle mi

zubarska ordinacija, pa...- A otkud tebi zubarska ordinacija?! - pitao je upravo to.Xezabel ga pogleda.Marta ga, tako|e, pogleda.- Gde su u~enice?!- Oti{le su - rekla je k}er. - Srela sam ih na kapiji.Zatim se okrenula prema majci.- Mama, {ta je tati danas?!- ûj, Tome - Marta je zanemarila k}erkino pitawe - iz ovih

stopa da si oti{ao kod doktora Lija! Sme-sta! Od-mah!... Ako treba,idem s tobom!... Je-si li me ra-zu-me-o?!

Nije shvatao za{to Marta razvla~i re~i na slogove, nikad nijegovorila tako.

* * *- Molim vas kod doktora Lija - rekao je.- Doktor Li radi utorkom i ~etvrtkom - odgovorila je

slu`benica kartoteke."Hvala bogu, Li postoji i doktor je, to nije pomereno!" -

pomislio je Tomas Bentli.- Je li danas sreda? - nije mogao da odoli.- Ne, gospodine, danas je ponedeqak."Hm, oni teraju svoje. Ponedeqak, a on ta~no zna da je sreda!"

- Zna~i, sutra, u utorak da do|em na pregled?- Izvolite, do|ite, doktor Li }e vas primiti. Evo, zapisujem:

Bentli, Tomas...

170

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


* * *Kako je Tomas spavao te no}i, sam u svom krevetu, a ne s Martom

na velikom bra~nom trosedu, te{ko je re}i... mo`da, uop{te nije nitrenuo...?!

Telefonirao je, proveravao koliko je {ta pomereno odstvarnosti! Jer, o~igledno, sve je bilo pomereno od stvranosti,pomereno u izvesnom pogledu. Mo`da, ipak, samo, doktor Li... mo`daon...?! Prilikom telefonskih razgovora, saznao je {to{ta...

Drug iz detiwstva, odneo je filmski scenario u Holivud svommenaxeru - nije, vi{e, bio automehani~ar, ve} scenarista!... Devojkaiz susedstva kojoj se davno, pre Marte, ~ak i udvarao - nije vi{e bilazaposlena u hotelu "Princ od Velsa" kao kwigovo|a - ve} je napromenadi, kraj jezera, prodavala deci zmajeve od hartije!... "Jo{,samo, kad bih video one dve devoj~ice s kikicama kako te zmajeve ikupuju!").

Zaspao je, izgleda, tek pred zoru, a spavao je, mo`da, ciglih petminuta... mo`da ~etiri!... pod uslovom da nije "proma{io" dan, godinu,deceniju?!...

- Svako dobro, Tome, pazi na sebe. ûvaj se, dragi moj!... I{la bihs tobom, ali sam danas zakazala pismeni iz...

- Iz francuskog! - dovr{i Tom.- Naravno, pa iz kog drugog jezika?!... I, molim te, pozdravi mi

mog {kolskog druga doktora Lija! - mahnula mu je Marta kad je polaziood ku}e.

"Doktor Li, doktor Li... Bar kad je on ostao doktor!" - te{io se

Tomas Bentli. "Li mi je posledwa nada!"

* * *

Ali kakvu nelagodu je osetio Tomas kad je na vratima pro~itao smesingane plo~ice: "Dr X. V. LI, KARDIOLOG"! Zar i on?! Zar i ti,dr Li?!

Tu, ne{to nije u redu...U{ao je... nije, vi{e, mogao da odustane, da prese~e proceduru...

bio je u {emi...Ispri~ao je doktoru Liju, svom starom poznaniku, u ~em su

wegove tegobe.

- Prijatequ, to nije za mene, ne...- Kako to?!- Pa ja sam kardiolog... Srce, razumete?... Srce, krvotok... Va{i

simptomi su za..."Izleteo" je iz ordinacije kao gladan bumbar iz tegle!

171

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Do{lo je posledwe (ne zadwe jer nema predwe!) vreme da sam sebiprona|e "lek"! Oko wega su svi poludeli, zato }e jedino on biti

pametan! To, jednostavno, vi{e ne}e trpeti! Kako god zna, re{i}e, on,sam, svoj problem!

Setio se u trenutku! Jo{ Tomas Bentli nije za bacawe, ne!Samo }e sa~ekati sutra{wi dan. I...Sve }e se re{iti u trenutku, zna to!...

* * *

Stari dobri prigradski voz, nekako je veselo "purwao" voze}i gana posao. Tomas se radovao, znao je da je kraj wegovim mukama blizu,samo {to nije!...

Nekako sve~ano veselo je pristupio izlaznim vratima iz vagona.Imao je "debeo" razlog za to. Jo{ minut, jo{ sekund... sad!

Iza{ao je iz voza i - nije presko~io stepenik! Ni-je!I sve se vratilo iz "zone sumraka": na poslu, bavio se kance-

larijskim materijalom, a kad se vratio ku}i, i Marta se vratila izapoteke...

Sve je bilo kao pre!...

* * *

Pazite kad izlazite iz voza, dobro pazite, otvorite ~etvereo~i: samo stepenik po stepenik!

Ste-pe-nik...(Ili se ne vozite vozom, nek se voze drugi, dodajem, ja,sarkasti~no.)

172

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ivana Nikovi~

PRIJATEQ

Posledwa no}.Proveravam da li je sve spremno. Dve stolice ispred komjutera.

[est sendvi~a. Dva tawira. Dve ~a{e crvenog soka.Vreme je.Iz bele plasti~ne bo~ice uzimam ~etiri bele tablete. Koncen-

trisano ih gutam. Sedam na stolicu. êkam. Ose}am laganu vrto-glavicu. Jo{ petnaest minuta.

Ta~no je 20h. O~i su mi zatvorene.Ose}am wegovo prisustvo. Seda na drugu stolicu. Vizija u

belom. Bez lica.

"Po~iwemo." Kaè jednostavno.Bez re~i klimam glavom. Polako pi{em. Ukazuje mi na gre{ke.

Zastajem. Pronalazi odgovaraju}u re~. Uskoro zaboravqam da razgo-varam sa utvarom. Privi|ewem, ve{ta~ki izazvanim.

Ponekad se pitam za{to dolazi ta~no u 20h. Kada sam po~eo dapijem tablete za spavawe, preko dana se nije pojavqivao. Ni poslepono}i.

Pitam se da li mu je lice skriveno ispod bele maske.Ipak, moja radoznalost je zanemarqiva. Istina je da me ne

interesuje ni{ta o wemu.Najbitnije je da mi pomaè dok pi{em. On je moja inspiracija.

To je sve {to mi je potrebno.Kucam posledwu re~enicu. Gasim kompjuter.Nestaje.Iscrpqen leèm na krevet.Budim se u 18h. Po navici.

173

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zadovoqan sam. Rukopis je gotov. Pre utvr|enog roka. Ve~erasmi ne}e trebati tablete. Zapravo, narednih par meseci ne}u pisati.

Zaslièni odmor, odlu~ujem.Uzimam kola~e iz friìdera. Posmatram svet kroz mutni

stakleni prozor. Brojim golubove. Ide mi dobro. Iznenada nailazi~itavo jato. Iznerviran, spu{tam roletnu.

Mogao bih da pozovem prijateqa. Da gledamo utakmicu. Pijemopivo. Kasnije moèmo naru~iti ro{tiq.

Ali, ja nemam telefon. Ne posedujem televizor. Ne pijemalkohol. Ne jedem meso.

I nemam prijateqa.Prime}ujem novine na stolu. Za~u|en sam. Datum, ju~era{wi.

Nikada ne kupujem novine. Varovatno su se gre{kom na{le ju~e u mojojkesi, dok sam kupovao sireve i sok od paradajza.

Razmi{qam. Da li da prelistam novine? Da, u~ini}u to, ko -na~no odlu~ujem.

Uzbu|eno posmatram fotografije. Pa`qivo okre}em listove.îtam o meni nepoznatim dràvama. ûdnim izumima. Novimreligijama.

Nedostaje mi bela utvara. Uskoro }e 20h.Dugo posmatram belu bo~icu."Ne." Kaèm sebi glasno.Nastavqam da listam novine.Odjednom ~ujem zvuk brave na ulaznim vratima. U dnevnu sobu

ulazi ~ovek u belom, sa belom maskom. Klima glavom u znak pozdrava.

"Dakle, ne}emo da mewamo kraj." Glas mu je dubok."Ko ste vi?" Pitam.Ne ose}am strah. Zapawen sam.Seda na fotequ. Pa`qivo skida masku sa lica. O~i su mu plave

boje. Prodorno me posmatra."Ako ste smislili ovu scenu da bi izbegli pla}awe mojih usluga,

moram re}i da sam razo~aran. Ali, ne i iznena|en. Vama je uvekmawkala originalnost. Zato ste me i angaòvali, zar ne?"

"Ko ste vi? I za{to sam vas angaòvao?"Ne skrivam paniku u glasu. Strah u o~ima. Izbezumqeni izraz

lica."Ne odustajete od svoje male igre. Dobro. Pristajem da u~es-

tvujem."Uzima kola~."@elite znati ko sam ja. U redu. Upoznali smo se pre {est

meseci u parku, ispred zgrade. Zapo~eli smo neobavezan razgovor.Rekli ste da pi{ete romane. Prolazili ste kroz krizu u pisawu, koja

je trajala zabriwavaju}e dugo. Zbog odsustva inspiracije, javile su se

174

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


nesanice. Po~eli ste da pijete tablete za spavawe, koje vam nisupomagale. Nakon kra}eg razgovora, gledali ste me za~u|eno. Rekli ste

da vam ideje odjednom nadolaze. Odmah ste mi ponudili posao.Neobi~an, najblaè re~eno. @eleli ste da svakoga dana dolazim kodvas i pomaèm vam u pisawu. Obzirom da preko dana imam obaveze,predloìli ste ve~e. Pomenuli ste i probni rad, prvih {est meseci.Dogovorili smo se za 20h."

"Jo{ samo mi odgovorite, zasto nosite belu ode}u i masku nalicu?" ujem svoje pitawe.

"Misli{ ste da moja mimika ili izraz lica mogu da vas de-koncentri{u dok radite. @eleli ste samo moje prisustvo. Vi nisteèleli ~oveka pored sebe. @eleli ste inspiraciju. Zbog toga je va{

jedini uslov bio da nosim belo odelo i masku koju ste mi kupili. I dabudem ta~an."

"Za{to se ja ni~ega ne se}am od svega o ~emu pri~ate?""Upozoravao sam vas da pijete previ{e tableta za spavawe.

Niste se slagali sa mnom. Otkrili ste da dupla doza pilula imasuprotno dejstvo. Odràva vas budnim. I, izaziva neobi~na stawava{e svesti. To vam se dopalo. Mogu li sada dobiti novac?"

"Da, da. Naravno. Podsetite me koliki iznos treba da vamisplatim."

Spremno odgovara. Pruàm mu nov~anice."Samo jo{ ne{to. Kako da znam da niste moje privi|ewe?"

Pitam zatvorenih o~iju. Umoran sam.Glasno se smeje.

"Listali ste novine kada sam u{ao, zar ne? Vi ne kupujetenovine. Sino} sam ih zaboravio na stolu."Udaqava se.U posledwem trenutku viknem:"Gde vas mogu prona}i? Zbog... mogu}e saradwe.""@ivim u stanu ispod va{eg. Mi smo kom{ije. Laku no}, prija-

tequ."Rukama obuhvatam glavu. Eksplozija nepovezanih re~i, misli,

re~enica. Sedam na parket. Prolaze minuti. Sati. Eksplozija sepostepeno sti{ava.

Ostaje samo jedna re~.Prijateq.

I jedna re~enica.Ja imam prijateqa.I jedna misao.Ho}e li mi biti prijateq? Ili }u ponovo ostati sam.Moram da saznam odgovor. Odmah. Tr~im ka wegovom stanu.

Pomahnitalo zvonim.

175

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Otvara vrata. Na sebi ima kariranu pixamu. Izlizane, ko`nepapu~e. Podsme{qivo podiè desnu obrvu.

Drhtavim glasom pitam:"Ho}ete li do}i sutra u isto vreme?" Ve} se kajem. Kasno."Pro{ao sam na probnom radu?" Ironi~no kaè."Zapravo, ne, ja ne govorim o poslu. @elim da budemo prijateqi."Gotovo. I to sam rekao."Ho}ete li vi kupiti pivo ili ja da ga donesem?" Ozbiqno me

posmatra."Ja, ja }u ga kupiti. Vidimo se."Odlazim bez pozdrava. Srce mi luda~ki udara. Odlu~ujem da

odmah kupim potrebne stvari za sutra ve~e. Mo`da bih mogao da kupimi televizor.

Na ulaznim vratima zgrade zalepqen natpis. Otvaram vrata.Susre}em se sa wegovim o~ima. Posmatraju me sa male slike nacrno-belom papiru. îtam kratak tekst ispod slike. Moj prijateq jeumro pre {est meseci.

Po~iwem da se tresem.Ponovo sam ispred vrata wegovog stana. Otvara mi, pre nego {to

sam pokucao."Vi ste umrli pre {est meseci.""Prijatequ, smrt je relativna kategorija. Govorim iz iskustva.""Ali, ali" Ne znam {ta da kaèm."U koliko ne moète da prihvatite neke ~iwenice o meni, ne

moèmo biti prijateqi. Odlu~ite." Zna~ajno me gleda.

Razmi{qam. Kratko."Onda, sutra u isto vreme.""Laku no}." Vrata se zatvaraju.Ulazim u svoj stan. Bacam belu bo~icu sa belim tabletama.Vi{e mi nisu potrebne.Znam da }u ga i sutra videti. Uzbu|en sam. Toliko toga imamo da

pri~amo.Moj prijateq i ja.

176

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Nemawa Miqu{

ISTRAGA U DUBROVNIKU

Jugo {apta{e Calma mia sangue1)

. Odbija{e se i uzdiza{eLovrijencem. [uwa{e kroz prozore. Za~u se kikot.

Uze sun|er pa ga natopi alkoholom. U wemu be{e rastopqenplav lotos. Lucciana se nasloni na wegove grudi. Voda se zatalasa teizli iz ogromnog bureta. Levom rukom joj podiè bradu. Desnom{akom stegnu sun|er. Tirkizna te~nost se o{tro spu{ta{e niz jezik.

- Eco - izdahnu mladi {ti}enik dominikanskog samostana.-Za{to smo uvik u vodi? Ho}e{ li da se okuìm?- Lepida

2), voda {titi od kuge. Dodao sam jo{ alkohola i

lavande? Osje}a{ li?

-Osi}an - re~e i umili mu se zabaciv ruke unazad oko wegovogvrata. -Ovo je zasigurno neka receptura iz tvoje apoteke.

-Mogla bi obrijati dlake?-Kako?-Ni{ta - izusti - sva sre}a pa su plave iako duge - re~e sebi u

bradu. -Ina~e, u vodi puca mu{kar~evo sjeme pa ne moè{ zatrudniti.-Ne mogu ti ja od simena zatrudnit! - re~e te nakon {to oseti

kako je {ti}enik za~u|eno pogleda, zasmeje se.-Tvoj mu` radi?-Pasko gradi crkvu del Santo Giovanni. Jesi li vidija kipove {to

je napravija? Giovanni z disna a Isus s liva. Zlatne ruke ima.-I ne samo ruke. Pri~a se da je sa dukatima do{ao iz Svete

Zemqe i Provanse - te se nakezi kako ne bi izgledao osu|iva~ki. -Je lite takao otkako je do{ao?

Lucciana ra{iri ruke nasloniv se o ivicu bureta te isko~i iz w.Po~ela se hitro brisati i obla~iti.

-Hej! Ma bene... Polako. Ostavi to...

177

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


[ti}enik uze nakva{ene nacrte. Pogleda kako se natpisCathedrala a Ressurectio a Virgo Maria

3)razliva. Spusti hartiju.

Izo{tri pogled na Luccianu.-Nisam ja kriv {to ti je mu` buzerar

4)!

-Proklet bija tvoj jezik mleta~ki. Puj! Bogat je. Jeste. I ne}evam ni{ta dat. Ni frawevcima ni dominikancima. Ni Vije}u niknezu. Nikom. Sam }e izgradit crkvu i siroti{te.

-O, i siroti{te. Pitawe je da li je to uop}e crkva ili kakavhram za wegov ceh.

-A je li? Smeta vam {to je okupija kamenoresce oko sebe pa, prc,ne mere te im koù oderat jer se bune.

-Organizzazione dei Lapicidi5)

... natpis na porti... Chiesa del Santo

Giovanni... On je buzerar! S wima treba kao {to je i fran~eski kraqPhilippe.

-Zbogom! Poslat }u ti sina po qek!

*îm u|e u grad uputi se desno. Ne moga{e ni pogledati prema

fraweva~kom samostanu gde se nalazi{e apoteka u kojoj radi{e{ti}enik. Dok {eta{e ose}a{e podsmehe i saàqewe. Ubrzo skrenuk ulici od do mina. Sapleto{e se. Zapla~e.

-Vrati mi dite. Vrati. Sve }u ti dat. Samo mi vrati }er. Znan.Isti dlakav mlade` na disnom dlanu. Moja je. Svitlana, molin te!Smiluj se.

-Ostavi me, luda eno! Ostavi.-Ti si je nosila. U tvojim je rukama navodno umrla. Tek poro|ewu. Znan da ste je zaminili u dogovoru sa don Nikolom.

Lucciana, ili kako je slavenski puk zvao Svitlana, usta i krenuku}i. Okrenu se s gorwe stepenice i baci cekin pred luda~u.

*

[ti}enik dominikanskog samostana u apoteci fraweva~kogsamostana pravi{e sebi ~aj od crne metvice. Doda{e mleko i na vr'noà cimeta. Razmi{qa{e kom redu da prstupi. Frawevci ilidominikanci? Pri|e mu don Nikola i opali {amar.

-Upropastio si nacrt! [ut! Trebaju nam novci! Ima{ rok dokraja mjeseca! Ne vi|aj se vi{e sa gospom - posledwu re~ izustisarkasti~no - Svitlanom. Pokaja}e{ se!

Don Nikola uze {oqicu ~aja i popi je na iskap. O{amari ga jo{ jednom pa ode. [ti}enik zapla~e. Pogleda u mladi}a pred sobom. Ne~u kako ga pozdravi sa Dobra ve~er!

178

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


- Babbo, oh babbo mio... - pla~e}i izgovori, uhvati mladi}a za rukui poqubi je.

Luccianin sin, jer to be{e on, zaneme. Uze platnenu kesicu nakojoj be{e napisano Lucciana te ode. Pre no iza|e baci pogled i videmladi}a na kolenima ra{irenih ruku kako ga gleda.

- Non anda... non anda novamente...6)

- jadikova{e {ti}enik.

*

Lucciana i Pasko leà{e.-Ne poznati qudi mi ku}om hode - re~e Pasko.-To su na{a dica.-Tvoja dica. Ja sam jalov!Luccianu prereè u stomaku. Utrnu.-Kad sam onomad kao de~ki} skaka u uvali Dan~e. Bejah ra{irija

noge. Budala! - okrenu se - razba{tini}u te - zaspa.û se dreka. Razbi{e se vrata. Dvojica ulete{e u sobu.-Pasko Pribi~evi}u, bit }e te izvedeni prid ~asni sud crkve

zbog sodomije i pqa~ke Hristova groba.-[ta se di{ava! Svitlana!-Pasko!-I vi gospa Lucciana. Vi ste svidokiwa - odbrusi jedan.-Svidokiwa ~ega...

*

U vrtu dominikanskog samostana, na mestu budu}eg klaustra,seda{e monasi, moreplovci i puk koji je odvo|en u samostan. Tikispred bunara iza katedre namesti se sudija. Na katedri be{eprikazan pas kako trza{e jeretika. S leve strane postavi se{ti}enik, na desnoj Pasko Pribi~evi}. U prvom redu seda{e donNikola. Postupak zapo~e s puno formalnosti. û se re~i: "red bra}epropovednika", "psi Gospodwi", "inkvizicija", "jeres".

-Na osnovu ovlasti pape Grigorija IX, u ime osniva~a Dominikade Gouzmana, po~nimo - smireno }e sudija.

-Po{tovani pu~e - re~e {ti}enik glasno kako bi primiriookupqene - pre je nekoliko godina fran~eski kraq Philippe pobio

takozvani Red siroma{nih vitezova hramovnika. Ti su la`nisiromasi opqa~kali jeruzalemsko blago i na{li se na pravdi Bogapred fran~eskim kraqem i papom Klementom V. Za{to? - uze umotanpapir odmota ga i udaqi od sebe, pa nastavi - zbog oboàvawa vraga,odricawa od krià, pquvawa na kri`, spavawa s mu{karcem kao saènom... a naposletku, wihov je vo|a na loma~i prokleo papu zaè-

179

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


lev{i da umre za godinu dana. Papa je umro nekoliko mjeseci docnije!Naàlost, templarski je vrag porazio papu!

Dok izgovara{e optu`bu puk uzdisa{e-izdisa{e glasnokomentari{u}i. "Au!", "Ah!" ~u se iz publike.

-Da li ste Pasko Pribi~evi}u bili u Jeruzalemu koncem 1309.godine?

Pasko }uta{e.-Da li ste bili u Provansi gdje se pogibija templara zbila, u to

vrijeme, Pibi~evi}u, prije terzo anni, dakle 1314?Pasko }uta{e.-Da li je Chiesa del Santo Giovanni templarski hram za va{

kamenoreza~ki ceh?Pasko }uta{e.-Da li ste templar? - re~e, pribliì mu se, rastrgne mu ko{uqu

te se na mlitavim grudima obznani urezani natpis: Pauperes

commilitones Christi Templique Solomonici7)

.-Odvjedite ga - uzviknu sudija.[ti}enik ~u~nu kraj don Nikole.-Ovo je bilo suvi{e lako. Sad ide najboqi dio. Lucciana.Don Nikola ga uhvati za ruku ali ne uspe da ga spre~i u naumu.-No, ovo nije sve - po~e samouvereno i nastavi saèto. -Lucciana

Pribi~evi}, poznata i kao Svitlana. Lucciana nije imala odnose sasvojim maritom. Wen je najstariji sin nalik mome ocu, wena najmla|a}er ima mlade` na desnom dlanu kao i nedono{~e lude Lune, weno jeostalo troje dijece ro|eno ta~no osam i pol do devet mijeseci nakon

smrti Pazzania, Vuk~eti}eve i Jareti}a. Prije se nekolikodesetqe}a crkva nastojala izboriti protu heretika iz Albigoua,Kathara i Bosne. Svi su ti kultovi poznavali ènsko boànstvo podimenom...

- Lucciana e mala spirita?8)

-... da, demiurg femina. @ena koja otima dah qudima. Ubija ih!-Au - dreknu puk - mala spirita, mala spirita.-Ona je iz Bosne, zna san ja, znan! - re~e jedan.-Balav~e! Ne ubijan ih ve} se ponovo ra|aju kroz mene... uziman

im dah kako bih za~ela te ih rodila.Nasta pometwa. Monasi kleknu{e mole}i se, puk se razbeà{e.-Balav~e! [ta umi{qa{ da si! Kroz mene se ra|aju nepravedno

umrli. Tvog oca san rodila zbog tebe, pseto! Proklet bia! Prokletisvi zbog para!

Redari strepe}i odvedo{e Luccianu.Don Nikola se pribliì {ti}eniku pa ga o{amari.

180

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


-Ali don Nikola, da smo samo Paska osudili, sve imawe biostalo woj i dijeci. Ovako, imawe ostaje gradu odnosno crkvi, a dijecu

moèmo poslati u siroti{te u Veneciju.-Da nije bilo we ne bih imao drugu priliku - re~e, pqunu ga i

o{amari.

*

Lucciana i Pasko behu vezani le|a uz le|a oko jednoga {tapa. Podnogama behu slama i suvo pru}e. Stajahu na kru`nome par~etulokrumske borovine. Pasko pade u nesvest kad vide koliko se visokonalazi. Naime, behu na visokom dimwaku postavqeni. Na dnu dimwakabehu {iqci a pod wima loì{te. U tom dimwaku se spaqiva{e umrliod kuge. Dakako uspravno da {iqci onemogu}e wihov pad. Kako be{evi{e zraka me|u wima, brè i gori{e.

Don Nikola Luccianinu decu be{e poslao u samostan da se najedu,napiju i naspavaju. Kle~ahu pred dimwakom on, {ti}enik i vascelikpuk. Moli{e se. Vatra se zapali{e. Lucciana vri{ta{e. Pasko be{eodavno u nesvesti. Brzo vatra sagori borovinu te oboje propadnu nizdimwak.

Smr}u Lucciane behu umrli sve koje ova demiurg femina rodi: donNikola, sve petoro dece i {ti}enik.

1) Italijanski: Smiri mi krv

2) It: mila moja

3) Latinski: Stolna crkva Uznesewa Marijina

4) Venecijanski italijanski: sodomit

5) It: Udruèwe kamenorezaca

6) It: Ne idi, ne idi ponovo...

7) Siroma{ni vitezovi Hrista i Hrama Solomonovog

8) Lucciana je zloduh!

181

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zoran Stefanovi}

NO] PRED POVRATAK

Vreme je ovo nevoqe!Elektri~no pra`wewe ju~era{wice!Ozna~eni ~as!Sinova protiv sinova. Naroda protiv naroda. Avatara protiv

avatara.Vremena protiv vremena.I svi koji su spremni, neka srknu @ivu Vodu i po|u! Ukotve se u

ta~no izra~unatom mesto~asu, ìì Multiverzuma! Svete BinarneMonade.

I to ne}e biti stajawe naspram vojske Belijalove koja se sjatila

sa svim bqe{tavim egzoskeletima, zgodnim implantima i nadahnutimpoboq{awima. Jer ta suo~avawa su nebitna, i ovo nije dan osveteomogu}ene ma~em Bo`jim.

Osvetu smo ukinuli, a u duhu se u stvari borimo.***Mozak je previ{e uslovqen. Sad sam lutka malih strujnih

celina. Si}u{nih bi}a, ukopanih u belu i sivu masu. Zvukova {tosvetle i miri{u.

Nisam gledao kitajska pozori{ta senki, ali o wima pri~aju otrgovci, {to se vra}aju odande suludi kao lo{e dresirane kamile.Moj san je takvo pozori{te. Tamni prorezi. Brojevi u obliku qudi.@iv~anost prise}awa.

I ni{ta vi{e od pukog posmatra~a nisam bio. Samo unutra{weo~i, moje krivo ogledalo, oble}u oko poznatih osoba i doga|aja, ve}

jednom sawanih, ve} umrlih, ali zauvek pohrawenih nulama i jedinicama.

182

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Kao freska, kao jelinski mozaik, mene se}awe zavodi. Ska-meweno u trenutku, stvrdlo u grlu, ono iznova vra}a isto lice,

usa|eno u izdaju koju sad ne moèmo potrti.Grkqan guta, a srce preska~e. Izvodi poznatu igru prilikom

srkawa kapqica gorke vode. [iroki lepet krila me preseca ukolenima. Klecam, a san kre}e iznova. Do novog gutawa, novog lepeta.

Bahanalija boja i utisaka sa ledenom rado{}u usisava me kao ipre.

Ali sad me ~a{a ne}e zaobi}i. Ustani, juna~e!***Ovo je dan odre|en davno za istrebqewe sinova tame. U wem }e se

sukobiti zajednica an|ela i op{tina qudi. A Sunce ispira senke.Dolazi mi svest o svakoj ~estici pra{ine u vazduhu. O toploti

koja golica i dra{ka. O kiseloj grudvici ispod nepca, na zubima,ode}i. A na dnu grla: usta su nu`nik.

Teturam kroz podnevno sunce ovog vertikalnog groba, moje sobe.Ko me je sino} doveo do kreveta? Neki od u~ewaka koji me zapijahupred varvarskom vojskom? Taj me je gledao dok povra}am u snu i kako setrzam dok posle dugo vremena sawam bez ikakve pomo}i. Neko je pazioda se ne ugu{im, jer mi je iv~ani sastav na~et.

Teturam se oko bureta kraj ku}e. Borim se sa o~nom jabu~icom -boli. Zahvatam dlanovima ustajalu vodu, ali izbegavam da se ogledam.Kao da plu}a ispiram.

Dièm glavu ka suncu, wu{im ga.

Zracima nagriza, {kakqa o~i, reklo bi se - isto kao i ju~e. Anije. Zbog toga se i borismo. Nabijam glavu u bure, kvasim ùtepramenove. Drìm se pod vodom dok ne pomislim da }u se udaviti.

*** A preko pomazanika, videlaca ôve~anstva, ve} je objavqeno

vreme svih ratova.I zato nije moje da odve} razmi{qam.Ja gegam po gradu. Izvla~im se iz sokaka punih kaldrme i

strmine. Tu{ta i tma vojske i naroda. Devojke, po dve ili tri, lebdemimo mene. Tkanina haqina kao da im prolazi kroz telo, vijori se, aone ni~im ne pokazuju da su me prepoznale. I pokreti dece pod novimsuncem varaju oko, ~ini se: u vodi smo.

Rano je za kr~mu ili bilo {ta drugo. Izgubqen sam u kamenomlavirintu.

Dopu{tam sebi da sednem me|u prosjake, uz sami zid. Qudiprolaze usporeno - kao da me ne vide, kao da me ne znaju.

Ne{to nije u redu.I sklapam o~i. Sun~am hladno ~elo.

183

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Preko puta seda slepac; ne moram da otvorim o~i da bih znao.Mo`da je ~ak i osetio problem, te poku{ava da me razumevawem

doku~i kroz metre pra{ine koju prolaznici izme|u nas slaù.***Kaèm sebi: "Ustani, juna~e. Pleni plen svoj, ~ini juna{tva."

Ali kada uspem da ustanem i krenem u kr~mu, ne}e pro}i dugovremena i slepac }e ustati, dotapka}e razjedenim sandalama po momtragu. Ne ~uje se zveckawe brojanica, ali jasno je kao ogledalo da i onodbrojava milost.

I poku{avam da odaberem: kr~me za obi~an svet? One zakurvarluk i opojne trave? Ili one za u~enije, probirqivije u svojimizopa~enostima.

I jasno je kuda }u oti}i.***

A junak rata u na{oj je zajednici, a vojska je Duhova wegovih sape{adijom i kowicom na{om.

No, to ovi jo{ ne znaju.Kafana spoqa li~i na napu{tenu ko{nicu. Ali iznutra:

akvarijum dima i zapare. Dom riba koje tek {to se nisu otrovale oddivizme.

Stepenik prvi i drugi, pa nabijeni pod; svla~im sa peta uli~no|ubre. Samorodan je to vazduh. Redak. Miris hrane, biqne i one druge;alkohol; opojne trave koje se `va}u, pale i piju - a gore su od vina.Miris znoja oba pola, gde ènski mirisi svojim nemirom i drsko{}uo{tro bri{u ostale, izazivaju}i nostalgiju za onim {to se nije

dogodilo.Svaqujem se u ugao. Kroz pomr~inu i male ogweve sve}wakagledam da li ima nekoga koga znam. Svi sklawaju pogled, osim onih ve}oduzetih od pi}a, koji i nisu svesni da buqe zakrvavqenim, sasu{enimo~ima. Prijateq slepac je na klupi preko puta; sedi sti{an, maloiskrenute glave prema tamnim prozorima - taj wu{i mesec, a ne sunce.

A ja gledam ene: slu{kiwe i kurve, mladih i zrelih tela. Kosesu im divqe i ruse. K}eri naroda moga, uskliknite sutra glasomradosti! Nakitite se nakitom slave!

A one se kre}u kroz bu~nu gomilu sigurno, sa nekom prisno{}u ugestovima. O~i su im skupqene, plamte od brzog smeha, i ve} vidimkako me neka od tih ruku iznenada raduje. A zavet kaè: ne bih smeo da

ih gledam druga~ije nego kao sestre.Nekad se ponosih cenom kojom me je vera izabrala, ali crno i

belo ~esto daju sivo kopile. I svaki moj greh je za dobro Ve~nog Rata, jer {to vi{e poboàn, vi{e o~ekivan.

Smejem se u sebi. Bacaju me kao nov~i} sa dve glave.

184

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


O~i devojke iz ugla me ve} neuqudno promatraju. Kad jepogledam, sporo skre}e pogled, a blede ruke ne miruju, gu`vaju}i

isprane skute. Kosa je bolesno crna, glatki profil odve} dobro znaniz nekih boqih vremena.

Prizivam pri~u druge epohe, mo`da sopstvene pro{losti:mladi bogoslov voli stariju sestru i sastavqa joj lo{e stihove, alimla|a sestra raste. Zar je mogu}e da je preda mnom curica koja tekprohodala, kad sam se ja otisnuo od doma na misije od glasa?

Krv navire u glavu, ne samo od vina. O, ~udo nam u~ini, ~udno ipre~udno! Od davnina nije bilo takvoga.

***I nije mi ~udno za{to je ba{ ona ovde, radosna i pripita,

prisiqena da bude na usluzi. ekam da me prepozna.Sto za kojim sedi je jedva pet koraka od mene. Oni koji prolaze

mi je zaklone, ali se upiwem da je ne izgubim iz vida. Ona ne}e pri}i,skupila se na kraju klupe. I ve~e je izglobqeno, uznemirenomrvqewem iz mamurnog stomaka. Zakqu~ujem da se u meni jo{ ponekideo, neizjeden sumwom, nada boqem.

Spremam se da ustanem, nedopitog drugog vr~a, i pro|em poredslepca. Uhvatio bih za ruku ono krhko stvorewe. Ali: vrata.

Vrata su ta koja me presecaju {kripawem. Razgovor se razbija dabi se osmotrile dve prido{lice, jer mutan je bio dan u gradu, i zlo namdani donose.

Kafana brzo nastavqa da di{e damarom zapitog tela, ali mojpogled vi{e nije upu}en devojci. Vitke ispijene prilike kao stubovi

stoje nad na{im glavama.Dva produhovqena gavrana, u~ewaci grada, upalim o~ima{amaraju mrak sa namerom da nekog na|u. Grlo i razum ne daju da se

javim. Ali nije ni potrebno. Ve} me nagonima slute i probijaju se kmeni kroz zajapureno klupko.

Iznad mene staju bezazleno, ali mi re~i nisu ugodne.- Uvaèni, zar je mogu}e da ste ovde? U gradu svi ~ekamo."Uvaèni" drhtavom sipa sebi u ~a{u preostalo vino. Ne nudim

ih da sednu. Niti zborim, niti romorim.- Prekliwemo! Zar ste duhom bliì ovom {qamu?I kao neka krpena lutka ustajem klecavo i ulivam u se kiselu

te~nost, novu krv Wegovu.

Vode me pod ruku kroz kafanu, ali devojka naglo ustaje. I stajepred nas. Oni me pu{taju. Pla{e je se, a verujem i da ne znaju {ta daqeda urade.

Cura me zagrli, u gr~u. Ose}am prepletene ruke na le|ima,di{em plesnivi miris crne kose i tu|i teàk dah na prsima.

185

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


A onda: malo ne`no elektri~no pra`wewe na mojim ve|ama ibradi. Zelene o~i devojke se prelivaju sitnim vlasima naranxaste,

kao znak da je uzela {ta je htela.Bezvremeni, arhan|elski trenutak se prekida, a devojka ve}

prilazi drugom stolu gde spaja vr{kove prstiju sa dve ène. Ali jeelektri~no pra`wewe izme|u wih presitno da se vidi.

Ionako sam ve} napoqu. Dvojica qubaznih qudi me vode naslavqe, ali ih stvarno vi{e ne prepoznajem.

***Ja slu{am glas slave. I vidim svetle an|ele, ~ije su u{i

otvorene i koji imaju sluha za dubine. Ali se brzo osve{}ujem.Vlasi mi jo{ diskretno varni~e. Klecam pod sveìm vazduhom.Moji pratioci zastaju, daju priliku da se povratim. Osvr}em se:

tamo kraj vrata kr~me vidim samog sebe kako bih da u|em unutra. Akroz prozor vidim isto sebe, a crnokosa me qubi.

I tada svest priznaje da devojku iz kr~me ve~eras prvi putsre}em i da mi ~ula ve} prelistavaju milenijume. Bila je to kopija,ali i najlep{i an droid nove ere. Hteo bih da se vratim, ali voqenemam.

Previ{e su me uslovili, `gadiwe. A zbog previ{e uslov-qavawa, mozak }e da pregori.

Strah od ludila se prekida lupkawem {tapa. Ali to je {ala, netreba wemu {tap. La`ni slepac, a jo{ la`niji prosjak, izvire prednama i grubo me hvata za zglavke. Vu~e sebi.

I star~ev glas prokliwe i preti:"Neka je proklet Belijaal zbog nauma mr`we! I neka je ukletzbog postupka krivice wegove! I svi nek su prokleti koji su duhawegovog u naumu zlosti svoje!"

No, u stvarnosti starac }uti. Vadi omamqiva~ sa elektri~nimnabojima, ali okleva da puca u vrane u~ewake, da ne bi mene pogodio.Nastaje zbuwenost kada se sva ~etvorica teturamo ispred kr~me,izgubqenog oslonca. Tik kraj zgrade je kameno stepeni{te {to silaziu grad, a mi se gu{amo ba{ na ivici.

A oba gavrana su telekinetici. U jednom bezvremenom trenutkusvi lebdimo metrima iznad ruba praznine.

Ali slepac ne pu{ta.

ârolija splasne, celo se klupko sunovra}a niz stepenice.Obr}em se niz kamen kao seme u oluji, i bolni su bqeskovi kad stenaudari u potiqak. U laktove. U ~elo. U bok.

Zaustavqam se duboko dole, u kovitlacu bola. Gore, uzstepeni{te, vidim svetlo kafane, a iznad wega kroz mrak tiwaju}ezvezde, hladne o~i legijâ.

186

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Slutim poziciju svakog ve{ta~kog satelita tri hiqade godinaunapred.

Titanske napore Pravovernih Loà i svih Katakombi protivNovih Vatikana, da se Vreme prirodno izvr{i.

Gore ~ujem jauke, elektri~na pra`wewa, ali starca i dvojicufariseja ne vidim. Wihov slu~aj je ina~e re{en.

***Neka smo blagosloveni svi koji sluìmo u pravdi, ali sada sam

jedino ja ostao da stojim u sredi{tu Jerusalima.I mada sam se upiwao kao kibor{ka zver, razmi{qam sad ko-

liko sam pomogao nameri svoje vere. Zami{qam kako i ja stojim gorena drugom brdu, gde se drama dovr{ava ili po~iwe, da gledam svetlamorbidnog grada poda mnom. Ili da sam i ja obavijen zavojima inamazan uqem, ali ispred moje pe}ine niko ne}e do}i da kaè: Ustani!

Zami{qam sve moje dvojnike {irom grada, simpozijum ne-sre}nika i kandidate za najbitniju ulogu me|u sinovima ~ovekovim,kako no}as i zauvek poku{avaju da se spasu.

Meni niko ni{ta vi{e ne moè. A sumwa je privid, tamna ~arolija. I brzo }e pro}i. Jo{ samo

ose}am sitne drhtaje zemqe, nagove{taje pod bosim stopalima. I kaoda mi Wegov glas, proìmaju}i tamu i slepilo, u ritmu mojih damara{ap}e:

- Judo brate, ne boj se...I vi{e nema straha.U pravom ishodu, na meni krivice nema. Tvojom promi{qu, mi

smo uvek ta Tama koja Ti pomaè.***Jer Tvoj je rat.I snagom tvoje ruke bi}e smo`dene le{ine mrskih bez pokopa.Sve milosti strujnog blagoslova i vibriraju}eg Saveza Mira

Tvoga urezao si binarnom pisaqkom ìvota, da bi vladao nad nama zasva uporedna i jednovremena razdobqa, dok je ovoga Sveta i wegovihPosvetina.

Zar Ti i ja ovakav, uslovqen i poturen, nisam Bo`ji narod? Zarnisi Ti iskri~avi Savez sklopio, sa o~evima mojim unapred i unazad,i zar ga ne}e{ odràti za potomstvo unutar ve~ne, staja}e kugleVremena? I kroz sve }udqive struje, nesta{na pra`wewa vremenskih

tunela.Zaista, vreme je ovo nevoqe. I ozna~eni ~as ju~era{wice.

Ali svi koji su spremni, neka ipak srknu @ivu Vodu i po|u kaizra~unatom mesto~asu.

@iì Multiverzuma. Svete Binarne Monade.(1988 / 1995 / 2006)

187

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Tawa Milutinovi}

IZGUBQENO DOBA

Bilo je to petog godi{weg doba Reni*, posledweg pre velike

promene. Sedeo sam na jezeru Golem i zadivqen posmatrao nebeskikaleidoskop. Jednom u Mani* suton je trajao celoga dana, prire|ivaoorgiju boja, a na dalekom horizontu indigo nebo ih je upijalo sporo ineprimetno, nagove{tavaju}i tminu. Nad namre{kanim jezeromqubi~asto drve}e se vijalo samo od sebe, jer su trake vetrova satimastajale na jednom mestu, kovitlaju}i semewe koje je pevalo, poputbarskih ptica, izumrlih jo{ u mom detiwstvu.

înilo se da drve}e igra na pesmu okrilatelog semewa.Na platformi, nekoliko stopa daqe od mene, stajala je ona.

Gledao sam wen mirni lik, ~udno spokojan, u neskladu sa priredbomReni. Odvojena od svega svojim mirom, ustala je i pro{la spramsinerame tog ogromnog konkavnog platna, na kome se odvijao jezerskiprizor sa mnom u wemu. Nije me pogledala.

Te Mane iskoristili smo pravo na Ugovor. Nakon iscrpquju}ihpsihofizi~kih testova, pregleda i analiza, Komisija za produèwevrste mi je odobrila zahtev. Najstru~niji tim specijalista prona{aomi je ekvivalentnu partnerku. Poklapawa su bila blizu norme. Utakvom slu~aju nije moglo biti oma{ke. Ostalo je samo da se sretnemo.Prekidawe tako ustanovqene zajednice nije bilo predvi|eno Ugo-vorom, i povla~ilo je veoma neprijatne zakonske mere. Dali su mi petgodina da se odlu~im. A ona }e ~ekati. Nakon toga ona }e biti slo -bodna, a meni po~iwe zabrana kontakta, ~ak iako ne budem imao drugupartnerku.

I ja sam pristao. Dobio sam enine podatke.Prvi put sam do{ao na jezero Golem, jer mi je re~eno da je tamo

ugovoren na{ susret.

188

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ona je izabrala da ne poznaje moj lik. Isprva sam je posmatrao izdaqine. Gledao sam je, ali nisam ose}ao nesavladivu èqu da joj

pri|em.Ne{to u wenom mirnom dràwu, u spokojstvu wenih pokreta,

obe}avalo je da moè beskona~no ~ekati.Ra~unaju}i na to, èleo sam da isprobam {to vi{e èna. Voleo

sam ih, mislio da ih volim, ostavqao ih, tugovao kada su odlazile.Ponekada, kada mi je bivalo te{ko, i{ao sam na jezero Golem, dagledam beloputi lik svoje ène kako mirno promi~e kraj staklastevode, obe}avaju}i spokoj nakon qutih nemira. Ni tada joj nisamprilazio. Weno strpqewe, re{enost da me ~eka, bilo je ravno wenojodanosti {to se ~inila neprolaznom.

" Jo{ samo malo", mislio sam " i bi}u spreman".Bio sam mlad, èleo sam da vidim toliko toga. Tu glad za

vidicima utolio sam na sedmogodi{wem putovawu Intersfera. Kadasam se vratio, mislio sam na wu kao na davno odlagani plan, ~ije seostvarewe ~inilo izvesnim, samo ga je trebalo sprovesti u delo.

Nisam se zabrinuo kada je nisam na{ao prvoga dana: "Pojavi}e seona koliko sutra", mislio sam.

Ve} mnogo puta sam odlazio na jezero, ali od we ni traga, niglasa. Zakupio sam mali bungalov i sada ivim tu celu Manu.

Ali moje ene nema.Odavno je nestalo godi{we doba Reni. Niko vi{e ne navra}a da

{eta po staroj platformi, jer nema vi{e ni{ta da se vidi na jezeruGolem. Voda je mrtva, vetrovi ne lete po woj gone}i semenke da pevaju.

Bezbojno drve}e kr{i svoje grane pod naletom blatwavih ki{a. Mrakse spu{ta na vodu brzo i te{ko, ne propu{taju}i ni jednu boju dapromine nebom. Hladno}a bije sa negostoqubive vode. A na sivoj,maglenoj plo~i mog vidokruga, posledwi trag svetlosti je lik odsutneène.

Mana*- Vremensko razdobqe blisko staroj godini, ali ne{to duè zbog pojave

novih godi{wih doba.

Reni*- Peto godi{we doba i{~ezlo u velikoj promeni.

189

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Nenad Pavlovi}

HOKUS LOKVUD I PUSTIWAK

Hokus je leào opu{teno, tela utonulog u veliku qudsku ko`nufotequ, a misli utonulih u izmaglicu. Nije mogao da otvori o~i a ikad bi ih otvorio ne bi video ni{ta od gustog aromati~nog dima koji

je ispuwavao prostoriju. Pored svoje qubavi ka pi}u, Hokus je voleopovremeno da pose}uje pu{ionicu u Isto~nom delu Ko{nice. Onpovu~e jo{ jedan dim iz nargile, a zatim mu crevo iskliznu iz ruke aum iz svesti. Koliko je pro{lo? Trenutak? Sat? Tri? Nije bio si-guran kada je ponovo otvorio o~i. Ali je znao da je bilo vreme da sepokrene. Teturavim korakom on se dovu~e do izlaza gde mu straàrvrati ru~ni samostrel i rapir. Napoqu je bilo hladno i o{tar vazduh

ga malo vrati u fokus. On udahnu duboko, namesti oru`je i zakora~i.Isto~ni deo Ko{nice je uvek bio iv: uvek je bilo uli~nih trgovaca,goni~a kamila i kowa, male musave dece i sumwivih likova. Hokusu senije i{lo ku}i, pa odlu~i da malo pro{eta isto~nim delom, po{to todugo nije radio. Pun mesec se video kroz tamne oblake i gurao ga krozrazne fantazije. Iz misli ga prenu poznati glas:

-Ej, Hokuse!Hokus se okrenu ka glasu. Na ulici su stajale tri osobe. Neki

pustiwak u beloj odori, sa la`nim draguqima oka~enim oko vrata i napojasu, i dva Hokusova poznanika, Obi Prepona i Ken Kurvar, najgori{qam grada. Obi i Ken su bili pla}enici, onakvi kakve su unaj-mqivali samo najo~ajniji i najsiroma{niji qudi. Radili su samonajgore poslove, a i wih nisu radili dobro. Preìveli su ovolikodugo u poslu samo zato {to su bili gwide i {to nisu imali hrabrostida se upuste u bilo {ta opasno. Obi Prepona je dobio nadimak zato{to je tri puta bio rawavan u prepone. [ta je ostalo u wegovimpantalonama, to su znale samo najjeftinije kurve. A wih je paknajboqe znao Ken Kurvar, koji je ~esto pri~ao o svojim podvizima iz

190

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


bordelima kao da su epske bitke. Ovaj tre}i je verovatno bio nekinovodo{li bogata{, prodavac kamila ili sli~no koji je hteo da

napravi ime u ovom gradu. Sitna riba koja misli da je krupna.-Hokus Pokus, istraìteq alkohola! - Re~e Ken posprdno.-Dobro ve~e gospodo, - re~e Hokus svojim uobi~ajnim

otmeno-sarkasti~nim tonom. Koja je tema ve~eri?-Ja i Ken smo uleteli u neke dobre poslove. Radimo za gospodina

Hanorama kao li~ni straàri. - Onda dodade ne{to ti{im glasom: -Ai naleteli smo na stra{nu robu, zrelu za brawe!

-A ti, Hokuse. - Je l' si isterao nekog duha iz podruma skoro? Jel' si se borio sa pacovima iz paralelnog sveta? Kaì nam, ~iju ènusi pratio zadwi put?

Hokus odlu~i da ignori{e ove provokacije i mirno odgovoriglancaju}i cilinder.

-Naàlost, ja radim samo za gospodu, a i s-m sam gospodin, takoda ne mogu otkriti informacije o osvojim klijentima.

Ken cimnu pustiwaka za rukav i re~e:-Vidite gospodine Hanoram, ovo je tipi~an primer qudi koji su

toliko glupi da ne mogu da se prilagode vremenu. Hokus Lokvud jo{uvek po{tuje stare lordove, siroma{ne i sli~ne gubitnike, i zatonikad nema ni para ni posla a ni ugleda.

Pustiwak progovori nadmenim glasom:-Vremena se mewaju. Ovakvi kao mi sad upravqaju gradom. Zlato

sve okre}e. A i bitno je da poznaje{ uticajne qude.Obi re~e:

-Gospodin Hanoram poznaje neke jako bitne qude u gildi Ubica.Hokus se nasmeja u sebi. Ovaj kamila{ je mo`da u ìvotu video

pripadnika gilde Ubica, ali te{ko da je sa nekim prijateq.Poku{avao je da se napravi opasnim, {to je izgledalo sme{no sobzirom da su mu telohraniteqi Obi i Ken.

Obi dodade:- Zamisli Hokuse, jedan puc prstima i moè da te nema!

Stra{no, zar ne?Hokusu se u glavi po~ela kuvati ideja:-O pa ne bih ba{ rekao. I ja imam uticaja u nekim jako opasnim

krugovima.-Slu{aj se {ta pri~a{, budalo! Nema nikog na svetu ko moè da

te za{titi od gilde Ubica!-Moè. Red Oniksa.-Ko?- Drevni red iz koga se razvila gilda Ubica. Oni su bili

osniva~i gilde, i imaju najvi{i poloàj. Jedan od starih kultova.(Hokus naglasi ovo 'starih').

191

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Lica wegovih slu{alaca su imala izraz sumwe.-Aha, a kako ja nisam ~uo za wih?

-Malo wih jeste. To je ipak tajni red.-Ma izmi{qa{, to ne postoji, re~e Obi, ali mu be{e malo

nesigurnosti u glasu.-Nije mudro tvrditi tako ne{to. Takva pretpostavka moè biti

opasna.Pustiwak se po~e busati:-Ma ne pla{im se ja nikakvog Reda Oniksa. Neka poku{aju da me

napadnu, to }e im biti zadwe!Hokus odglumi izraz zaprepa{}ewa i uàsa:-Niste to smeli re}i naglas gospodine. Niste smeli nikako.

Bojim se da je za vas kasno.Hokusova gluma je bila toliko ubedqiva da su se svi zagledali u

wega.-[ta ho}e{ da kaè{?-Vidite, Red Oniksa ima u{i svuda, a pogotovo su na~uqene u

ovom delu grada. Ako su ~uli ovo, pa bojim se da }e napraviti primerod vas.

Pustiwak se preznoji.-Ma kakvi! Izmi{qa{! A i da probaju, ne}e uspeti, imam dva

sposobna telohraniteqa, a i sam sam veliki ratnik!Hokus slegnu ramenima, i napravi tu`no lice. Pustiwak se

okrenu i od{eta.-U redu, kako vi kaète, nadam se da ste u pravu. Nego da pre|emo

mi na neke veselije teme. Kene, na kakvu ste robu to naleteli?-Deset sanduka oru`ja, ru~ni samostreli. Ostavqeni usanducima u uli~ici, niko ih ne ~uva. Uze}emo za to bar trista zlat-nika.

-U kojoj uli~ici?-Kod kr~me '[e{ir' u ârobwa~kom kvartu, - izlanu se Ken i

shvati prekasno.Hokus se pravio da nije obratio pa`wu. Zapali lulu i re~e:-Vidi se da ste vas dvojica u poslu! To je lepo! Ja sam, k'o {to

kaè{, stara {kola, nisam ja za te ozbiqne poslove. Nego, kako }eteda kradete te sanduke kad ~uvate gospodina Kamilrama?

-Hamirama? Ma ne ~uvamo ga mi ceo dan, nego tako dok je ovde.

Posle se on vra}a u svoj {ator u kampu.-Aha, pa lepo. Dobro gospodo, drago mi je da smo popri~ali, ja sad

odlazim. Laku no}!-Zbogom Hokuse, i pazi na pacove iz paralelnih svetova!Ideja koja se kuvala u Hokusovom umu je kona~no bila skuvana.

192

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


U uli~ici kod '[e{ira' zaista nije bilo nikog. Hokus se ~etriputa vra}ao do skrovi{ta sa sanducima, i na kraju baci kamen u prozor

kr~me, da vlasnik primeti kra|u i onemogu}i onim propalicama dapokupe ostale sanduke.

Morao je da radi brzo: oti{ao je ku}i i iz rupe u zidu iza ormanapokupio pribor, i zatim s wim i sa jednim sandukom samostrelaunajmio nosa~a sa mazgom da ga {to pre odveze ka isto~nom izlazu.

Od isto~nog izlaza do kampa pustiwaka bilo je oko pet stotinakoraka prazne savane, pustog predela sa visokom travom i retkimprolaznicima Postojao je put od ugaène zemqe, ali se jedva video odvegetacije. Hokus odabra jedno zgodno mesto na putu i krenu da radi: dapobada klinove, zateè sajle, pravi zaklone.. Brzo je sve bilo gotovo,i on se sakri u visoku travu i stade da posmatra put.

Ubrzo su se ~uli koraci i prigu{eni glasovi: grupa pustiwaka je dolazila putem. Hokus pro~isti grlo i ispucka prste. Nije ovo dugoradio.

Uz eksploziju dima na putu se pojavi osoba u crnom ogrta~u, sadubokom kapuqa~om i ogrlicom sa velikim crnim draguqem. Bila jevisoka i krupna, a ispod kapuqa~e su joj sjajile crvene o~i, kaograbqivoj ma~ki.

Povorka pustiwaka zastade prestra{eno i svi isuka{e sabqe.Pojava progovori glasom koji kao da je dolazio iz kripte:-Trgov~e Hamirame, zbog uvrede koje si naneo drevnom Redu

Oniksa, osu|en si na smrt.Hamiramovi saputnici se zagleda{e u wega, pa ponovo u

priliku.Hamiram progovori nervozno:-Ni{ta nam ne moè{. Nas je petorica, a ti si sam, a nisi ni

naoruàn!Figura se nasmeja ledeno, re~e:-Ja sam bi mogao da pobijem pedeset vas, golim rukama. A i

opkoqeni ste skrivenim strelcima. Jedan korak i svi ste mrtvi.-Ne verujem! Re~e jedan i krenu levo u travu. Tri strelice

prolete{e iz razli~itih pravaca, jedna se zabi jednom od pustiwaka urame.

Sada se pustiwaci zbi{e jedan drugom uz le|a, ali tako da suHamirama izgurali napred.

-Hamirame, oni tebe traè! Ne}emo da poginemo zbog neke tvojeuvrede!

Hamiram se znojio nekontrolisano, iako je bilo hladno. Nijehteo da ispadne kukavica, ali nije hteo ni da umre.

-Gospodine.. re~e on nervozno. Ja, nisam imao nameru da vasuvredim, ja sam, ja sam to rekao onako, mislim, nisam znao..

193

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


-Naneo si te{ku uvredu Redu. Dana{we novoprido{lice nepo{tuju stare zakone. Ovo }e biti lekcija za sve! - Re~e prikaza i

koraknu napred. Iz trave levo i desno se za~u{e kliktaji samostrela.-Ne! Molim vas, molim vas! U~ini}u sve, posta}u va{ sluga,

molim vas..-Ako èli{ da zadrì{ ìvot, mora{ nam dati svoju ~ast!

Skini sve sa sebe, svu opremu, oklop i ode}u i baci je na zemqu. Iodlazi.

Pustiwak zbuweno i upla{eno po~e gledati levo-desno upotrazi za spasom, ali je nalazio samo na qutite poglede svojihprijateqa, i po~e se posramqeno skidati.

Skinuo je (podebelu) vre}icu s novcem, ko`ni oklop, ogrlicu,pojas, ode}u dok ne ostade sasvim go sa isukanom sabqom u ruci, ikrenu nazad.

-Baci i sabqu!-Ali, to je, to je sabqa mog oca, to je porodi~no nasle|e, magi~na

je...O~i prikaze zasija{e ja~e crvenim sjajem, i ovaj baci sabqu i

potr~a pani~no nazad sa svojim drugovima.Prikaza ih je posmatrala jo{ malo dok nisu iza{li iz

vidokruga, zatim se razloì poput dima i otkri lik malog gnoma.Hokus pokupi sabqu, vre}ice sa novcem i ostale dragocenosti, aostalo baci u travu pored puta. Odmeri sabqu. Magi~na sabqa, ovomoè dobro da se proda. On odjednom shvati da je trenutno bogat: imao

je para za luksuzan ìvot za slede}ih mesec dana. Po~e da razmi{qa

na {ta prvo da ih potro{i, a zasim zvecnu vre}om nov~i}a i uputi sepolako u pu{ionicu u isto~nom delu.

194

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dragana Stojiqkovi}

METALNE SUZE

Ponekad je zalivao ruè u dvori{tu crkve Sv. Marka. To ga jesmirivalo. Voleo je da {eta Knez Mihajlovom i posmatra qude. Sedeobi na Kalemegdanu, drào o~i zatvorenim i slu{ao pri~ezaqubqenih. A onda bi se vratio u svoj maleni stan u Kara|or|evoj, sanaramkom dnevne {tampe i proveo sate i sate ~itaju}i. Prolop jevoleo qude, doga|aje. Voleo je ivot.

Radio je kao kroja~ u studiju za izradu torbi i jakni od koè. Bio je spretan sa ma{inom, precizan u kroju i nikada nije oma{io dnevnukoli~inu proizvodwe. Gazdarica, Milena Gojkovi}, saàlila se nawega kada je jednog ki{nog dana pokucao na wena vrata, sa zgu`vanim

{e{irom u rukama. Plata nije bila velika, ali bila je dovoqna. Itako je po~eo da pretvara metre koè uvezene iz Italije u prelepekreacije za kojima su uzdisale ène. Po~etka se se}ao sa prijatnomsetom. Bio je ispuwen. Na{ao je mrvicu smisla u svom ivotu. A onda

je iznova po~ela da ga obuzima praznina umotana u sladak ose}ajpanike zbog neispuwenosti. @eleo je ne{to vi{e. Znao je da te`wa odruga~ijem ivotu nije bila namewena da je prati. Propisi su o tomebili strogi - robotima nije dozvoqeno da napu{taju grad proizvodwe.

êsto je sedeo u kafi}u "Asimov" u ulici Strahiwi}a Bana.Bio mu je blizu stana i ponekad bi se sakupila grupica robota sli~nihwemu. Satima bi pri~ali o Luvru, Bakingemskoj palati, vo`wigondolama i ostalim znamenitostima sveta o kojima su ~itali ubro{urama turisti~kih agencija. Bile su to lepe pri~e koje suProlopu umele te{ko da padnu.

- Za{to se svaki put kada pomenemo putovawa ti tu`no zagleda{u ~a{u? - pitao je Simeon, najstariji me|u wima.

- Eh... Moj Simo... a{a je ta koja tu`no gleda u mene. Vidi{ da seprazni.

195

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


I tako bi nasmejao ostale i ostavio da muke budu samo wegove.Nije se pla{io da im kaè da on zaista èli da otputuje na sva ta

mesta. Svi su znali da roboti imaju te eqe. Samo nije mogao da slu{awihove komentare pune pomirqivosti sa sudbinom. Nije Prolop bioglup. Mati~na plo~a je savr{eno radila u wegovoj glavi. Znao je {ta

je pametno, znao je {ta se mora. Ali eqa je ta koju nije mogao da ubijeniti da provodi minute, ponekad sate, u obja{wavawu ose}awa koja nisam ne razume u potpunosti. Kada bi do{lo do trenutka gde opisivawesvih tih mesta prelazi u prepri~avawe doìvqaja koji bi se tamoodigravali, Prolop bi ispio pi}e i oti{ao. Nije èleo da svojama{tawa kazuje onima koji ih ne razumeju. Gazdarica Milena je ~ulanajbliè pri~e onome {to on èli, zato {to je i ona samaproputovala sva ta mesta u svojoj mladosti. Ispravqala bi wegoveopise, preporu~ivala druge znamenitosti i slu{ala ga sa velikiminteresovawem. Znao je da to radi iz znatièqe i puke zanimqivosti,a ne od srca. I nije mu smetalo. U tim trenucima, ose}ao se kao neko kobi mogao odmah da spakuje kofer i uputi se na aerodrom.

Jednoga dana je i spakovao kofer. Rezervisao je avionsku kartuna ime Radenko Petrovi}, koje je izabrao prelistavaju}i dnevnu{tampu. Kada je do{lo vreme da se krene na aerodrom, uzeo je kofer uruku, proverio da li je nov~anik u unutra{wem xepu sakoa, pogledaopo stanu da nije ne{to zaboravio i do{ao do vrata. Uhvatio se zakvaku, pritisnuo je, ali nije povukao vrata ka sebi. Samo je stajao.Bacio je pogled na kofer, na kvaku, okrenuo se i vratio u stan. To jebilo najbliè putovawu {to je Prolop doìveo. Sutradan na poslu,

ispri~ao je gazdarici Mileni {ta je uradio. Dugo ga je gledala.- Prolope, {ta te je spre~ilo da otvori{ vrata?- Strah.- Zar roboti umeju da osete takav strah? Ja sam mislila da vi

radite po nekim programima.- To je ta~no, gazdarice Milena. Ali ti programi su napisani da

nam daju odlike qudi. Pijemo, jedemo, ~itamo. Radimo sve {to qudisvakodnevno obavqaju. Ciq je da vam budemo bliskiji, da nas se nepla{ite.

- Znam ja to. Ali ta tvoja èqa... Prolope, ona jeste qudskaèqa. Ona nije neka mehani~ka radwa. I strah. Roboti se ne pla{e.

Jednu ruku je stavila na struk a drugom se oslonila na sto.

Gledala je zabrinuto u wega. Onda je po~ela da {eta po studiju.Uzdisala je tako da se Prolopu ~inilo kao da vu~e dim za dimomcigarete. Zatim se okrenula, privukla najbliù stolicu, sela istavila ruke na kolena. Gledala je u pod, potap{ala kolenadlanovima, izdahnula i zamolila ga da sedne.

196

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


- Ovo mi nije trebalo. Taman kada je sve lepo krenulo. Imamdosta kupaca, naruxbine stiù da ne mogu da se odbranim. Jedino od

~ega sam strepela je bilo da ne}u uspeti da isporu~im tolikukoli~inu robe na vreme. I sad sve ovo. E ivote!

- Gazdarice Milena, nema potrebe da o~ajavate. Ja nigde ne idem.Robotima nije dozvoqeno da napuste grad proizvodwe.

- Pa {to mi onda ispri~a sve ovo, crni Prolope?- Uvek ste lepo pri~ali sa mnom o svetskim znamenitostima.

Jedini me niste prekoravali. Mislio sam da }ete razumeti {ta sampoèleo i uradio.

- Ma jasno je meni {ta si ti uradio. Ali, Prolope, ti si robot.Nisi ~ovek. Za ovakve stvari se {aqe u servis - otrgao joj se teàkuzdah. - Majko mila, {ta }u sad?

- Shvatam ja vas, gazdarice. Ali, zar ne moète da se pretvarateda vam nisam sve ovo ispri~ao? Vidite da nisam oti{ao.

- @ao mi je, Prolope. Razumi me. Ako te ne odvedem u servis,bojim se da }e{ otvoriti vrata i oti}i. Vodi{ se kao moj zaposleni.Meni }e pisati prijave i kazne. Mogu i u zatvoru da zavr{im. Jo{ akote uhvate pa im kaè{ {ta smo sve pri~ali, ispa{}e da sam te janagovorila. Jao, crna zemqo otvori se!

- Gazdarice Milena, da sam oti{ao na aerodrom poslali bi me uservis istog trenutka. Ja ne èlim u servis. Oduze}e mi snove. Zarniste vi sami rekli da ~ovek bez snova ne zna {ta je ivot?

Gledao je u wu kao upla{eni de~ak. Da roboti mogu da pla~u,gazdarica Milena je sigurna da bi iz tih o~iju krenule suze.

- Ti nisi ~ovek, Prolope.Ustala je i pri{la natkaznici na kojoj je stajao telefon.Uzdahnula je i drhtavim rukama podigla slu{alicu. Neko vreme jedràla otvorenu liniju. Pogledala je u Prolopa. Iz o~iju su joj i{lesuze. Gledala je jo{ malo u wega. Spustila je slu{alicu ali nijesklonila ruku sa telefona.

- Idi Prolope. Mo`da }e{ na}i na~ina da ostvari{ svoj san,mo`da }e te uhvatiti na slede}em }o{ku. Ne elim da znam. Ne èlimda tu muku nosim do kraja ìvota. Iza|i na ova vrata a ja }u onda daokrenem broj. Bio si dobar radnik i, bez ikakvog dvoumqewa,prijateq.

Prolop je lagano ustao i pri{ao ~iviluku. Obukao je kaput i

stavio {e{ir na glavu. Skinuo ga je i poklonio se u znak naklonosti.Do{ao je do vrata, pritisnuo kvaku i ovaj ih put otvorio. Iza{ao jenapoqe.

- @ao mi je Prolope - pro{aptala je kroz suze gazdarica Milenai po~ela da okre}e broj.

197

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Du{an Mijajlovi} Adski

SVET JE [ARENA LA@A

Tri sata i trideset tri minuta. Jedan sam svoj deo video udnevnoj, drugi, u spava}oj sobi. Crvenilo zore se naziralo u ovla{zatvorenom prozoru. Ne znam kako je pas u{ao u moj stan, ali sam ga

jasno ~uo:- Ne uri mi se. Ipak, to va{e srce...Nisu me iznenadile wegove re~i, umeju i psi danas da sastave po

koju re~enicu.Iznenadio me wegov izbor. Srce. Samo je pseto primetilo da i ja

imam, srce! Volim duhovite qude, nekako podnosim duhovita pseta.Ne volim kad mi je du{a u nosu, volim kad neko ima duha. Hegel kaè:

[to se ti~e sporosti svetskog duha, treba imati u vidu da on nijegowen, da ne mora da ùri i da ima dovoqno vremena - hiqadu godinaispred tebe jesu kao jedan dan - on ima dovoqno vremena upravo zato

jer se sam nalazi izvan vremena, jer je ve~an.Nisam rad da s nepozvanim psetom vodim polemiku o duhu,

Hegelu, ili Kjerkegoru koji kaè: Za koga svetski duh ima tolikovremena, ako je ~ovek ve} poodavno tu?

Odjednom, i te kako mi je stalo da svoje telo vratim u prvobitanpoloàj.

Pas je to osetio. Pre{ao je na {apat, k'o psi} koji je dobio}u{ku. Moja ga desna polovina ponudi pi}em. Leva, koskom. Du{a ga je

videla kao skotnu stonogu. îwenica, da sam obi~an ~ovek, avelikomu~enik, dade mi ~udnu snagu- sastavih se.U sobi bqesnu svetlost. Osetio sam toplotu u sastavqenim

grudima, Pas, po prvi put saè glavu. Poùrih da stavim ruke uxepove . Tada shvatih da sam go. Nisam se postideo svoje golotiwe predpsom. I za{to bih, koji se to (po)bednik u istoriji ~ove~anstva

198

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


postideo svoje pobede. A bio sam pobednik, uspeo sam sam sebe dasastavim.

***Stigao sam na vreme. I u celosti. Mada sam unapred znao za

presudu, pona{ao sam se kao da sam pao s Marsa.Svedok je bio u odvratnom mantilu sa jo{ odvratnijom

kapuqa~om na glavi. Bio sam ube|en: to je onaj stvor {to mi ~estorovari po snovima. Slu{am:

- Zahvaquju}i svojoj marqivosti i upornosti, dvoume}i se samoonda kad je to bilo neophodno, razotkrio sam ovog ~oveka. Gospodin,vr{i izvanredno naprezawe kako bi otkrio vezu izme|u laì iistine. Pouzdano znam, u wegovoj glavi vlada pravi haos, da budemprecizniji, totalni haos. On pojma nema da svaka istina traì dokaz,a da la` od pamtiveka s nevi|enim apetitom pro`dire dokaze.

Dok on pri~a ja ~eprkam po se}awu. I, uvek na isto nailazim;najvi{e je pospanih, posle dolaze dremqivi, a po nepisanom pravilu,najmawe je budnih qudi.

Drugi je svedok bio bez maske. Slep. Tre}i je dobro video alinije mogao da govori. Na kraju je sudija pretresnog ve}a istresao svojhrapavi nos u svilenu maramicu, i dreknuo:

- Sad neka istupe, oni!- Porota- {apnula mi je na uvo èna koja je na nozi, umesto svi-

lenih ~arapa, imala ~arape od kozje dlake.Dok su ~lanovi porote zauzimali svoja mesta, neprozvan ustadoh,

otkop~ah pantalone, i po~eh da mokrim. Kad je video {ta ~inim,pridruì mi se i svedok pod kapuqa~om. Znao sam da je to onaj pas,svedok mog udvajawa; za{to bi ina~e mokrio uz moju nogu.

- Ne morate da ùrite- upozoravao je sudija porotu geldaju}i una{e polne organe.

Porota je, na moju veliku àlost, poùrila. Ustala je nekako{tuwava èna i, kao da je decembarskih dvanaest dana i no}iuve`bavala re~enicu, izvali:

- Istina istom brzinom ide nizbrdo i uzbrdo. Kriv je!- Optuèni, ustanite! Imate pravo samo na dve re~enice - sudija

}e.- Da, jo{ jedanput mora Zaratustra u svoju u samo}u: ali nerado

se medved ovog puta vra}a u svoju pe}inu.- Prigovor!- zareào je neko iz publike.Izvan protokola, sudija mu dade re~:- Po{tovani sudijo, po{tovani porotnici, optuèni je upo-

trebio citat. On nijeZaratustra, on je...

199

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


- Hvala na primedbi. Usvaja se!- prekide ga sudija. - Okrivqeni,otkriveni ste.

- Ne razumem vas! - nacerih se.- Kako, ne razumete! Upravo nam je predo~eno da vi niste

Za ratsutra.- Naravno, po{tavani sudijo i uvaèni porotnici. Ne da nisam

za rat sutra, ve} sam protiv rata uop{te.- U redu, u redu! Vratimo se predmetu optu`be. Molim vas, da

~ujemo va{u zakqu~nu re~, pardon, re~enicu, dve - sudija se povrati odprvobitnog {oka.

- Po{tovani sude, neka me prvi svedok, a ja dobro znam ko je on,vrati u stawe od trinaestog drugog, zna on, bio je petak.

Kad se moje telo prepolovi, u sudnici zavlada strah.Ne se}am se boje glasa, ali se se}am ko{tuwave porotnice,

jedino je ona imala hrabosti da izjavi:- Kazna je, kazna! Ipak, umawuje se za polovinu.Nikad nisam saznao za{to je wena bila posledwa. Sudiji su

naglo porasle u{i, i o~i, sav se be{e izbe~io - ali wenu posledwunije preina~io.

***Za mene su pripremali duple obroke. Pred svakom }elijom,

~u~ao je po jedan pas. Onaj, ispred leve }elije, neprekidno je drhtao,onaj ispred desne uvek je dremao sa isplaènim jezikom. Kako sam bioraspolovqen, danima nisam mogao da spavam. Ponekad sam uspevao da

podmitim straàre i za trenutak budem ceo. Ponekad bi se onisaàlili. To mi nije bilo dovoqno za normalan ivot.Najgore mi je bivalo dok sam ~itao kwige. Levo oko je ~italo u

desnoj }eliji, gledano od ulaza, a desno, u levoj. Otprilike, to biovako izgledalo:

LEVO OKO: Lice mu je imalo tamnosme|u boju stolice na kojoj je, izgleda, sasvim udobno sedeo. Bilo je mirno, zadovoqno, skorosre}no. A patiti je morao. Na sebi nije imao haqina. Jama~no ih je ubolovima s tela strgao.A poloàj u kome je sedeo ni{ta o mukamagovorio nije. Pre o uìvawu. Gnoj koji mu je iz guka iscurio druge je

ruìo, a na wemu izgledao kao zlatan premaz i podse}ao na ù}kastielajon , uqe za preparaciju drveta, wegov tajni alhemi~arski recept.

Zari{e mu kuke u meso da ga odvuku, a veliko bi wihovo udiv-qewe kad na pod s le{om pade i stolica. (Borislav Peki}: " MegalosMastoras i wegovo delo, 1347 ")

DESNO OKO: Pevao je, ali za~u|en {to ne moè da prepoznasopstveni glas. Onda s uàsom shvati da to, u stvari, kroz wegova

usta- ustima punim zemqe- lele~e iz svoje tmine pradeda Joksim,

200

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


zloslutno ogla{avaju}i da ga kona~na smrt tek sada stiè, sposledwim potomkom kome, eto, nema spasa. "Ali ja sam spasen",

pomisli on, "ja sam zaista pobegao!" I obuzet mi{qu da {to pre ustane, jedva se poma~e. Me|utim, od tog jednog jedinog pokreta ona~udesna slika vaskolikog sveta koju je dotle gledao- naglo se prosukao da je bila od pra{ine tako da sve ono {to se nalazilo dolebes{umno sunu u visinu, a sve ono odozgo mu se odjednom sru~i u {iromotvorene i zaprepa{}ene o~i. (Branimir [}epanovi}: " Usta punazemqe").

Posebno su mi ruke bile nesre}ne. Krene leva, u desnoj }eliji,a za wom i desna, u levoj. O mo`danim vijugama, koje sre}om ne imadohmnogo, da ne pri~am. Bivalo mi je sve teè i teè. Sve sam vi{edrhtao, sve sam se brè hladio, a srce, srce mi se sve vi{e smawivalo.I levo i desno oko se pretvori{e u bele klikere staklence. To menajvi{e pogodilo, vi{e nisam mogao ni da ~itam, ni da pi{em. Zbogtoga sam odlu~io da prestanem da di{em.

Oba su psa bila budna. Upravnik zatvorske jedinice bio jeobave{ten istog trenutka o mojoj nameri.

Kad su dva straàra, istovremeno, u{la u dve }elije, Ono jezaplakalo. Niko nije video gde se to dete krije. Ja sam tako plakao kad

je pokojni otac posekao hrast u kojem su se senice gnezdile. Pas ko da je samo to i ~ekao. Jurnuo je da traì de~aka. U tom sam trenutkupoèleo najlep{u ma~ku na svetu, a ne zgodnu enu:

- Gospodine, slobodni ste!- Ali, ja sam ka`wen na deset godina robije. I, {to je jo{ gore,

jo{ uvek sam iz dva dela - pobunih se.- Koliko ja vidim, celi ste. I da znate, dopada mi se va{ izgled.Da odmah nisam ugurao ruke u xepove, ne bih joj poverovao.

***

Nepotrebno zapostavqen, memqiv, k'o nikad svadqiv, osamih se.Java me nije zanimala a snove vi{e nisam umeo da prizovem. Svakogdana kao, negde krenem, i uvek stignem sebe da ubedim, da nikuda nekrenem. Imao sam kraqicu, koja je odlazila i dolazila, ali ja nisambio kraq. [ta mi vredi da sam i car bio; {ta vredi biti car ako nemoè{ da donosi{ carske odluke. Dvorska luda sam bio, naàlost,

bez dvorca.De~ak je jednog dana do{ao po svog psa. Ube|ivao sam ga da je pas

sumwivog porekla, da ujeda iznenada i bez potrebe, da voli da svedo~i,pa i to, da je i alhemi~ar. Na kraju sam zaplakao, kao onog dana, kad jemoj pokojni otac posekao hrast; dok sam iz rupe na hrastu izvla~io

jednog po jednog mrtvog pti}a.

201

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


De~ak me gledao, podrugqivo, poput kakvog starca. Kad je nagloprogovorio, zadrhtao sam:

- Jadni moj tatice. [to drugi ho}e, to ti trpi{. Ja se boqesnalazim, ja koristim svoje razdvajawe.

- Da ustanemo sine, i ako smo po meri, da se zagrlimo i izqubimo-rekoh ganuto.

Uskoro sam se uverio da je dete puno ìvotne mudrosti, onemudrosti, koju ja i pored dugog ivota nikad ne doku~ih.

- O~e, ko te slagao da je svet crno-beli?- iznenadi me deranpitawem.

- Svi tako kaù- morao sam da budem iskren prema malom geniju.- Svi! Glupost. Misli{, to kaù oni koji su u prilici bilo {ta

da kaù. Ostaviti, o~e, tvoju nezaja`qivu doktorku, tvoje nikad dosawane snove,

pa da krenemo.- Kuda!?- bio sam zapawen.- Na kraj sveta! Kako ti to zvu~i?- pita me najozbiqnije.- Za{to, tako daleko?- pitam ga sa najve}om zapitano{}u u

ìvotu.- O~e, mora{ po~eti sve iz po~etka.Ne znam kako je mali{a uspeo da aktivira sve moje mo`dane

vijuge. Shvatio sam{ta je dete htelo da kaè.

p.s.Svet zaista nije crno-beli, ve} {arena laà. Mi smo jo{ uvekna putu...

202

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Andrija B. Ivanovi}

NOVI SVET

Kona~no smo stigli na ciq.Posle dugih 13 godina putovawa u{li smo u sistem zvezde HD

98618 i za nekoliko nedeqa }emo pri}i jedinoj do sad otkrivenoj planeti na kojoj ima ivota.

Jedva ~ekam. I ne samo ja. Svi smo nestrpqivi.Znamo koliko je ova misija va`na i da }e na{a imena biti

zlatnim slovima zapisana u istorijske kwige. Uz Gagarina, Arms-tronga, Rokkana... Pa, bi}emo prvi qudi koji su videli bi}a sa drugeplanete.

***

Kapetan Roman je posmatrao ekran sa komandama.- Pribliìli smo se. Bi}emo u orbiti na{e planete za nekih

dvadesetak minuta.- I kad }emo dole?Poru~nik Runt je bio najnestrpqiviji. A nestrpqivost i nije

tako ~udna, pomislio je kapetan, ako se zna koliko dugo putuju.- Ne skoro. Ne bar naredne tri godine.- Za{to toliko?- Jo{ pre polaska je tako odlu~eno. Najmawe tri godine nam je

potrebno da sve detaqno ispitamo iz orbite. Ne èlimo da ugrozimoni misiju, ni na{e ivote. A ni domoroce.

***

Od pamtiveka razmi{qamo kakva su bi}a iz drugih svetova. Da li podse}aju na qude, ili vi{e li~e na neke insekte? Koliko nogu ili

203

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ruku imaju? Koliko o~iju? I niko nije mogao da odgovori na ovopitawe. Do danas.

Danas }emo dobiti odgovor.Upravo se spremamo da spustimo prvu sondu i snimimo kako

izgledaju stanovnici ove planete. ***

Skoro svi ~lanovi posade, najmawe wih dvadesetoro, stajali suoko poru~nika Runta i gledali u veliki ekran pred wim.

- I {ta vi mislite, kapetane, kakvi su?- Pri~ali smo o tome hiqadu puta. Otkud znam. Sazna}emo brzo.- Sonda se pribliàva nasequ. Uskoro }emo mo}i lepo da

vidimo kako izgledaju domoroci.Poru~nik je }utao nekoliko sekundi, sve dok se na ekranu nije

pojavila slika povr{ine.- Evo ga.Uzvik odu{evqewa prolomio se kabinom.

***

Prvi poku{aj ispitivawa nije ba{ uspeo.Sonda koju smo poslali na povr{inu uspela je da preleti tek

nekoliko naseqa, ali je onda pala na povr{inu. Izgubili smokontakt.

Dodu{e, ono {to smo videli bilo je fascinantno. Naseqa ukojima domoroci stanuju mnogo li~e na neka zemaqska. I to ona iz 20.ili 21. veka.

***

Kapetan Roman je sedeo sam u kantini kada je poru~nik Runtu{ao.

- Nadam se da ih sonda nije mnogo zbunila, ili upla{ila. Mi smoovde da ispitujemo, ne da sejemo strah.

Kapetan je podigao {oqu kafe, ispio gutqaj, a onda nastavio:- Koliko toga smo uspeli da ~ujemo i saznamo?

- Dovoqno.- I? Kakav uticaj ima na{ ure|aj na domoroce?- Veliki. Izazvao je paniku me|u qudima.- Paniku me|u qudima? Qudima?- Da, qudima. Kapetane, ovo su qudi. Potpuno isti kao mi.- Kako to misli{?

204

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


- Lepo. Prou~avao sam ih slu{aju}i {ta pri~aju. To je jedinafunkcija na sondi koja i daqe radi. Jezik mi je i te kako poznat, kao i

mesto pored kojeg se sonda sru{ila. Znate li kako se zove?- Kako?- Rozvel. A godina je 1947. po wihovom ra~unawu vremena.- Misli{...Poru~nik nije odgovorio, ve} je samo klimnuo glavom.

***

Volter je rekao jednom kako nije ni{ta mawe zadivquju}e roditi se jednom, nego roditi se dvaput. Sigurno nije mislio na ovo{to smo otkrili, ali velike misli nadilaze pojedince. Tek sad sam uto siguran.

U stvari, sve misli nadilaze pojedince. I ne samo misli.Za{to?Planeta do koje smo stigli je divna. Stanovnici je zovu Zemqa,

kao i mi na{u. To nije jedina sli~nost. Sve je sli~no. Dràve, jezici,imena... I oni imaju Spartance, Aleksandra Velikog, Henrija Osmog,

Hitlera...Sve izgleda kao neki eksperiment, ponovqeni galakti~ki

eksperiment.

205

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Pavle Zeli}

VELIKO GRUDVAWE

[kola je bila najve}a stvar koju sam u ivotu video.Zastajem na prvoj re~enici. [ta u stvari èlim ovime da

postignem? Ovu stranu pri~e niko ne èli da ~uje. Ipak, ja sam jedanod retkih koji zna kako je sve po~elo. Zato pi{em daqe, i sve lak{e mi

je da se vratim u davni septembar kada smo se preselili u prestonicu,i to u sam centar grada.

"Toga jutra koje nikada ne}u zaboraviti, otac me je pomirenog sasudbinom ali lica naduvenog od proplakane no}i odveo u za menenepoznatu i stra{nu novu {kolu. Bila je to prete}a, monolitnagra|evina koja nadvisuje okolne zgradice, ~ak i one novoizgra|ene

kao na{u koja je bila ba{ prekoputa. U{li smo u predvorje, alipo{to se moja u~iteqica nije pojavila da nas do~eka, otac je oti{aoda je potraì. Radoznalost je prevladala strah, i ubrzo sam se na{aoiza ~eli~nih vrata koja su vodila u dvori{te.

Preda mnom se otvorio svet.Stotine i stotine dece se igralo na prostranom terenu poplo -

~anom betonskim blokovima iz kojih su na nepravilnim razmacimaizbijali kestenovi toliko veliki da su kro{wama tvorili svod. Napolovini ga je presecao zid sa {irokim i plitkim stepeni{tem usredini kojim se pelo u gorwe dvori{te.

Zapawen, zverao sam tamo-amo, kada se kroz graju prolomi:"TUÂ!"Grupica de~aka se ko{kala i me|u prvima sam bio u prilici da

im pritr~im i vidim {ta se de{ava. Krenuo sam da se proguram, inehotice gurnuh krupnog de~aka, bar ~etvrtaka. Izgleda da se spremaoda {utne nekog, po{to je bio na jednoj nozi. Poku{avaju}i da ne padne,uhvati se za jo{ dvojicu. Prosto neverovatno, ali i oni se iznena|enizaneso{e, saplete se i tre}i, ~etvrti... Par trenutaka kasnije, stajao

206

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


sam sam nad gomilom isprepletanih tela, iz koje me je obasulakanonada psovki.

"[ta je ovo pobogu?" vikala je u~iteqica koja nam je prilazila."Ti! Kako se zove{? Nisam te vi|ala ranije.""Di-di-dimitrije... Dimitrije Pavlovi}. Ja-ja sam novi..."

promucah."E pa Pavlovi}u, lepo si po~eo. Mar{ kod direktora da dobije{

ukor. Vi ostali, diìte se i na ~as!""Mali, plati}e{ mi za ovo." Rmpalija kojeg sam prvog oborio se

sa mukom dizao. U prolazu me èstoko u{tinu za ruku. Ugrizoh se zausnu da prigu{im jauk.

"Ovo ti je prva rata."Gu`va se ra{~istila, ali na zemqi je ostao da leì jo{ jedan

zgr~eni de~ak. Onako sklup~anom, nisam mogao da mu vidim nijedandeo tela.

On je o~igledno bio uzrok gu`vawca. Preplavi me ose}aj ponosazbog toga {to sam ga, makar i slu~ajno, odbranio. Osvrnuh se jo{

jednom ka u~iteqici koja je terala |ake iz dvori{ta. Zapreti miprstom, ali preko prilike na zemqi samo pre|e pogledom.

Kao da nije bila tu."Ej, jesi dobro?" Sagnuh se i pruìh ruku. Iznenada iz nabora

tkanine izlete {aka i zgrabi moju.Bila je plava.

***

Plava ruka se pruà ka meni i ja je prihvatam. Vi~e mi ne{to.Ne ~ujem od huka bitke. Noge mi se klizaju po zidu, ali on me cimne inekako se uskobeqam do ograde.

"[ta sad?" Urlam mu u uvo."Sad JURI[!!!"Okrenemo se i prekora~imo ogradu, spremni za trk. I obojicu

nas istovremeno zvizne po grudva u lice. Sevne blesak beline i bola.Usta su mi puna snega, pqujem ga i zagrabim {akom da otresem ostatak.U ruci mi ostane {aka krvavog snega. Pipam, samo je nos.

Ne opet. Wemu izgleda nije smetalo, dere se i pravi golimrukama nove grudve koje odmah zafrqa~i. Progledam, a ka nama tr~i

gomila starijih de~aka."Tutaw!" okre}e se i povla~i me ka ogradi. Ska~emo u mekan

nanos u zavetrini i tr~imo pod paqbom u zaklon kestena i zadihani,skqokamo se na zemqu. Susretnu nam se pogledi. I wemu curi krv iznosa.

207

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Pffffff..." poku{am da se zadrìm, a onda obojica istovre-meno provalimo u smeh.

Plavi je bio najboqi drug kojeg sam mogao da zamislim da }u ikadimati. Ubrzo posle onog prvog incidenta u dvori{tu, postali smonerazdvojni. Pre nego {to sam do{ao, sve {to je Plavi znao od {kolesu bila povremena tabawa i ignorisawe. U~iteqica ga na ~asovimanije prozivala, ne znam kako je dobijao ocene. Ako su ga uop{teoslovqavali, bi je prosto - Plavi, pa sam ga i ja tako zvao. Rodio setakav, sa neobi~nim pigmentom koji mu je obojio celu koù u nijansudebelog leda. Roditeqi su mu bili 'normalni', ali ni wemu ni{ta nijefalilo. Prosto je bio plav. Vi{e nije rekao, a ja nisam pitao.

Veliko grudvawe je bila nezvani~na {kolska tradicija. împadne prvi sneg, spontano ili ugovoreno, dvori{te je postajalopopri{te pravih bitaka. Uglavnom su se vodile izme|u |aka ustarijim razredima iz gorweg dvori{ta, i onih mla|ih iz doweg, kojibi bezuspe{no cele zime poku{avali da osvoje protivni~ki teren, pamakar i samo za jedan veliki odmor.

Plavi i ja smo uvek bili u prvim redovima, rame uz rame, dok nas je na zidu redovno do~ekivao moj stari poverilac Mati}.

Ve} u drugom razredu, Plavi vi{e nije bio jedini. Znao sammalo, a iz nekog razloga ku}i nisam pomiwao sa kim se druìm iraspitivao se o tome, ali svake godine sve je vi{e dece nalik Plavompoha|alo na{u {kolu. Do vremena kada smo krenuli u ~etvrti razred,bilo ih je dovoqno za puna tri odeqewa prvaka.

Pla{t ignorisawa kojim ih je cela {kola pokrila je bio

apsurdan. Tek poneki sporadi~ni protest roditeqa je podse}ao daqudi znaju da su oni tu. Sve je to tada prolazilo preko moje glave.Mo`da sam i ja zatvarao o~i, ali u drugom smeru. Neka ~udna ti{ina jeobavijala {kolu tih posledwih par meseci. A ja sam, eto, najvi{ebrinuo {to }e uskoro biti petak, a nikada nisam zauzeo gorwe dvo-ri{te.

Tog jutra smo se spremali da odemo na selo. Kada sam ustaozatekao sam roditeqe pred televizorom. Na vestima su javili da su odsino} svi putevi i prilazi gradu neprohodni i da se savetuje qudimada ostanu kod ku}e. Bez daha sam dotr~ao do prozora i {irom razmakaozavese. Padao je sneg. Na prvi maj.

[kola je bila zatvorena za praznike, ali sam se ipak nalazio

pred wom. Plavi mi je javio da ga ~ekam i ubrzo je provirio iz rupe uogradi.

Dvori{e je bilo sablasno pod punim mesecom. Videlo se kao podanu, a teàk, vlaàn sneg koji je tek malopre prestao da pada jenetaknut, pokrivao sve. Iz senki ispod drve}a iskora~i{e i ostali.Bili su tu svi wegovi. Ne{to tre}aka, gomila drugaka i naravno,

208

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


najvi{e prvaka. Niko nije progovarao, kao ni ina~e. Krv mi se ledilaod wihovih pogleda.

"Oj {trumpfovi! Uuujaaa! Gde ste se sakrili?" glas je dopirao izgorweg dvori{ta. Mati}.

"Tu smo." Plavi do|e do stepenica."Ovo ste vi zakuvali, a? Volite kad je hladno? E pa, naje{}ete se

snega. Na u{i ima da vam izlazi." Zviznu, i do ograde pri|o{e iostali. Nije ih bilo mnogo, ali prepoznao sam sve najgore pro-palitete {kole. ak i neke osmake. U {ta si me to uvalio, Plavi?

"Zna{ pravila", nastavi Mati}, "po~iwemo sa zida, na{e jegorwe dvori{te, ali ako ne krenete na nas, do}i }emo vam dole. Inema posle kukawa mamama, jasno?"

"Puno pri~a{. Deset minuta za pripremu municije, ok?"Mati} samo odmahnu rukom."Jesi ti lud? Ugazi}e nas! I jo{ si doveo ovu klin~adiju sa

sobom.""Dosta je bilo, Diksi. Vreme se mewa, ose}am to. Ne}u da se

stidim i trpim zbog onoga {to sam. A ako nas ne prihvataju, do|avolasa svima wima."

"Oni nisu eleli da do|e{," dodade. Osvrnuh se prema plavcimakoji su me streqali o~ima. "Ti si jedni koji me ikada bio dobar premameni, i zato sam hteo da vidi{ ovo. Ali mo`da je boqe da neu~estvuje{."

"Ne seri. A ko }e da popije sve one grudve tebi namewene?"Trudio sam se da mi glas ne zadrhti. Licem mu se ra{iri kez. Pokupi

sneg sa zemqe, tapnu ga jedanput drugom rukom i pruì mi grudvu. Bila je savr{eno okrugla, laka i prekrivna slojem leda. Klinci su ve}pravili gomilice naslagane kao |ulad.

Prva grudva je opalila Plavog u vrat nepun minut kasnije. Zawom su usledile desetine. Nisam ni mislio da }e igrati fer.

Klinci se nisu dali omesti, i usledila je kontra. Wihoveledeware su sa hirur{kom precizno{}u skidale jednog po jednogprotivnika sa ograde na zidu, sve dok se oni nisu potpuno povukli.

"Napred!" viknu Plavi. Jurnu ka stepenicama pra}en ostalima.Skoro se uspeo, kada se na vrhu stepenica pojavi Mati} sa nekommotkom u rukama.

"E vala ne}e{!" zamahnu i tresnu Plavog posred ~ela. Ovaj se

zanese, a onda stumba niz stepenice. Na stepenicama su se pojavili iostali, svako sa po ne~im te{kim i tupim u rukama. Klinci uzmako{e.

"Ovo smo trebali odavno da uradimo."Poklopi ga gromada snega."[ta koji moj...?"

209

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Razlistali kesten iznad nas je otresao granu optere}enunanosom kao ku~e iza{lo iz vode. Jo{ jedna komadina pade na Mati}a.

Ova je do{la sa druge grane. Hitnuta. Tre}a ga obori na kolena. Posle~etvrte i pete, iz smeta je virila samo ruka koja je jo{ uvek gr~evitostezala motku.

Ne znam da li su to oduvek umeli da rade, ili se mo} javqalausled wihove broj~anosti i mr`we. Pretpostavqam da to nisu poka-zivali jer nisu èleli da postanu predmet eksperimenata. Ili sumo`da upravo bili plod nekog... Jedno je bilo sigurno, ovo je bio... tekpo~etak.

Pritr~ao sam Plavom. êlo mu je bilo obliveno krvqu ali sesmejao na sav glas. Iz vedrog neba se na dvori{te sjuri vihor o{trogsnega, i udari pravo u gorwe dvori{te. Ki{a grudvi i nanosa sadrve}a zapqusnu grupu nesre}nika koji su se sada jedva videli. Plavinaredi pokret i svi se opet uputi{e gore. Ja ih nisam pratio. Ovovi{e nije bila moja bitka.

To je bio posledwi put da sam video Plavog. Nekoliko danaposle toga, ponovo je po~ela {kola, ali nikog od wih nije vi{e bilona ~asovima."

Na vestima javqaju da se borbe intenziviraju. Sprema se tre}ikrug mobilizacije. Ovoga puta me ne}e mimoi}i.

Nadam se da }u ponovo videti Plavog. Nadam se da }e me se mojdrug setiti.

Iako se vi{e ne borimo na istoj strani dvori{ta.

210

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


211

PROZA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Slobodan [kerovi}

DELAVER

1.

dragi gavranovi {epure se

po te{kim lijanama

Delaverske xungle

pleme ubojica sastavqa

krinove i brzibode

u opasne asemblaè

virovitih dubina nacionalnih

magistrala; razvaqenikadilaci smrde gumama

i mrqama i oru`ja sjaje

utrobama svinutih cevi:

gnev je uobli~io

vijuge glavnog junaka,

Morga, mamutskog gospodara

me| huqama i me| |avolima

vatrenih krinki i purpurnih

oda{iqa~a, sred topografijapiritskih stena i r|avih

lokalizama, u podno`jima

uraganskih pustiwa i

mo~varskih vejavica,

213

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Morg, zaslepqen mr`wom

patriotâ, uspostavqa poredak

zevalica, u poqima raì,

na otpadima ri|ih svlakova

smaknuti vetrobrani

klate se pod stopalima

vetra i gladnih, stra{qivih

glodara, neonske stvari

{i{te iznenada u

belim no}ima pla{qivih

vukodlaka

dok Morg {iba skorelim

repom gila-~udovi{ta

lica bolesnih klonova-igra~aka,

vowaju dizenterije i

elektronske akupunkture

pobijenih bratskih desni~ara

wihove {iqate kape

popadale po strati{tu,a bela krv usirena u bquzgama

po rupicama lica

i lente s natpisima...

Morg-leukocid miluje pogledom

crne ptice post-traumati~nog

preobraàja povampirenih Delaverqana

u gradovima Morg susre}e

delimi~no posednute organizme

Ridike - senzualne ve{tice iz

doranskih laboratorija Leukopolisa

214

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


wene trake lepr{aju hlorskim

varijacijama rip-klip melodija

istarskih skladateqa,

zrna roga~a kotrqaju se niz

bedra aluminijuma,

padaju u dra~aste nabore

~ojanih haqa

vertileti ùre

natovareni iluzo-cvetovima

polivinilskih ravnica

isto~ne Pensilvanijea Morg zastaje opijen

nektarima

on slu{a jezik jecomanije

sricawe slogova i treptaje

grafova hadske polifonije,

u wegove struje uvla~e se

jecaji ne`nih isticaja

valovi bakarnih ko{mara,

izliva se iz wega bujicanagove{taja pokoqa,

rad mi{ica dobuje

slepoo~nicama,

iz dubokih {upqina provaquju

mlazevi nazala

qutit je Morg u suton

dok iskidani pramenovi sunca

àre liniju horizonta,

{kqocaju dveri nebeskih odaja

nad ru{evinama Novog Orleana,

slani peskovi polegli po

verandama,

sporo se wi{u poqa algastih

oboda okeana

215

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


u mitska vremena bio je Pas

gospodar oslobo|enih du{a,

kroz brda ùtih listova

jurio je drhtaj zimskog daha,

pred zoru se budile ptice

slepe, oki}ene hujom vodopada,

tada je Morg u kraji~cima sna

kro~io bistrim stazama

iwastog jutra...

tamo gde pogledi vide iza brda

Morg je {ibao stra{ila agrikola,gazio leje

patlixana; opi{avao }erpi~

volovskih {tala; ki~me

jesetri mrvio u stupama i

plugovima drao koè

{ugavih murina; palio mostove i

kamare, solio bunare

a sada, Ridika peva iz tmine

mrkog sina sjaja

Morg, neumrli, u

slinama sperme zemqom

vatru zatrpava

ridaju preìveli evnusi

nad tu`nom sudbinom ~a|avih

ventilacija, paklene sprave

posejane u doba divqih

demokrata, prepune opruga

i slatkih sokova, {aqive smrti iz

kositarskih {katlica,

morlo~ke terevenke nad telima

pseudo{akala

216

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


BELA POVORKA

u xungli Amazonije

ili pod kaldrmama Sirije

u Zavolgovqu ili hunskom

paklu:

pitome zveri sri~u litanije

la`ni mrci ula{tenih krinki

skakutavi Kromawonci

lakirani Inuiti

Angli u kramponkama

miluju lobawe davalacaistrebqenih praotaca

iz bu{manskih kaquga

prerijama do savana

svojim dugim ìvotima

crtaju puteve Rimqanima

vetri}ima 'lade popare

sakatih baba

puzavci mole za mrvice

martira, drowke, smole

stubove srama

u travama Transilvanije

leè sklup~ani tapiri

gatare bi{tu mrave

jo{ daqe tamo, na rogu

Gondvane, kopali su okere

skretni~ari du{a

pali su ni~ice pred

uzhuktalom nadom

na niz kamenova, snopqa,

na zlatne barikade

217

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


wihove o~i zure u plami~ke

zore

jesu li ne{to zaboravili, obuzeti

sobom? tigrove kanxe

latice limuna

sirove kore kinina?

teraju koze u provalije

da zemqu napoje vinom

sviraju u okarine

crni magovi opsidijanskih

urvina; snovi pome{ani u hladu

crnih jama, du{e

u vatrama zmijskih otrova

pre vojski i pre bola

u toplim majkama

navikli se na asparaguse,

na izdrndane rukave

velike reke preplavile suìreve, krda se posula

pra{inom, krpeqi se

nazobali brusnica

dok ide povorka bela

pepeqastim wivama

smi{qa zigurate i luke,

bogove tera zvon~i}ima u

plavi~aste izmaglice

nebeskih okeana

28. jun 2006.

218

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Stevan Bo{wak

INFINITE

OSTRVO ZA Infinite

__________________________

Krajolik u kom se Pavel na{ao uspokojava Doba jesewe

ona sredwa topla jesensa vetrom koji budi herojska ose}awa

a ~uda ~ini mogu}im

Rtaw u jeseni nebo je jesewe i kristalno plavo

sa jednim oblakomkoji se zakovao za planinsku kupu

i {ume su srebrne i li{}e srebrnopo granama

i jata ruì~astih dugorepih ptica lete posvuda

Sunce osvetqava beskrajne horizonte...

u sretawe ispod suncadolaze neke drage eneobu~ene u belo

prodava~ice qubavikoje no}u rade

a dawu odmaraju umorne skute

219

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Tu pod Rtwom je i jedan siv i ledeni taman i olujan

i pust skoro crn gradi jedna alosna luka

~iji se dokovi urivaju u tkivo tu`nog grada

ta se luka uliva u Crni Timokkoji plavi beskraj

Nad gradomto~i se zlatasto jutroi kristalna pesma te~e

iz brojnih izvora ive vode

Gleu tim izvorimasvadqive ribe sa sedre i bigara

mudre àbe mno{tvo du{a neboigra~a

krdo debelih pacovai jedna dlakava bela {uma

koja besmisleno pluta u te{koj magli

povremeno potpuno nestaju}i u woj na kraju i sama postaje magla

i odjezdi Negde

A gde?Ko bi znao!

Horizonti goresu{i ih vreo vetar

{to dolazi od Golubcai negotinske povije

Jedna {uma leluja kroz fatamorganukao ona davna no}

od koje je ostao vitra`

radosnih se}awa

Nekoliko gu{terapretr~ava put

vidi da pla~u }ilibarskim suzama ùti gu{teri preko utog puta

220

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


u ùt gusti{ pod utim nebomOdasvud

sa padina Rtwasilaze Lutalice zida

Hajduci Jataci, Kalu|eri

urvinamapustama, {umama

kroz mastiqave maglei zeleni vetar estobrodice

I jedno ostrvo je tuna wemu je Infinite

Ostrvo dvaput duèno {to mu je {irina

al glesve se to sad mewa

{irina prema duìni mera je drugoga sveta

Iz te{ke magleizroni Ra{inac

zelen, }utqiv, olujan memqiv, u vrtlogu ~udnih sila

saveznik drve}atrava i biqa lekovitog

Do|o{e i ene~ulne, tople, meke opsenarke

zavodqive plesa~iceabonosnih bedara

rumene pukotine ku~ajskog krasa rascvale rtawske ruè

Do{le su sa tihom pesmom

na usnamanose}i tirsoveod jasminovog drveta i br{qena

A onda je pao sumrakna procesije

221

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


koje brdima zami~uka manastirima

u visokim planinamaKa slavi

Ka ve~nostikoja bi tek

Puteqak do du{e sna

DIPTIH ZA Infi nite

___________________

J EDNOM

KadBude{

Ponovo

*

MilenijumIl' eon...

posle

Ovog ìvota

*

PoèliDa Sam

sa Tobom

*

TadBilo koje ime

Bilo kakvo telo

Mi dajDa se

PrepoznamSe}awa ovada se vrate

Ne{toOd mene sa~uvaj

222

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


*

Pa kad no}u

Sa prozora svoga DomaNa vrhu neba

Svetlosti brojneUgleda{

Tad

Duvan~icu pomiri{i

*U mirisu wenom

Svetle}e kao ìàk u travi

Qubav

[to me|' ponorimaMe|' prazninom

i tamomDele} ih

iTmast u plavet i srebro

Pretvaraju}

Du{e ko Svetove-Boànsko mehurjeNedri

*Sluti}e{ me

Tadu no}no neboZagledanog

U tvoje vreme{to }e do}i

*Od Galapagosa u hipu

Potere krenu}e tad brojne

Do Doma u kom siTrgaju} smiso

I za wim tragaju}One }e po}i

*Ta zar bi smisla

Ikakvog bilo

223

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Da je ìvot samo ovaj

I tvoje

Ovde nequbqene usneDa ne mogu qubiti

u nekom drugomPostojawu

*Brda tonu

u {ume duboke[ume

u senke tonu

Samo senke

I senke samoSa zapada ki{e miri{u

Paprat i pesmeu senke tonu

Pod na{im nogama

*

Infinite Tvoje je rame svitac

UsamqenaPreko Vremena obala

Broji{

Oseke i Plime@estoka si svetlost

kroz Tamu

*

Svetionik si i SenkaNe rasta~u Te

morbidna tornada

Ni televizijski harikeniizmi{qenih ènskih imena

*Nikakvi la`ni potopi

i otapawa ledenih bregovane ometaju te

U krajwem naumu

224

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


*

Ni jedan Titanik

ne preìvqavaTvoju

Ledenu odlu~nostDa jedne blage

tople no}i

Pomiri{e{ duvan~icuNa prozoru svog doma

D VOJE

Se na|o{e u krajoliku iz davnog sna

Doba jeseweOna topla jesen

Sa vru}im vetromKad su ûda

mogu}aa qubav ve~na...

*Te je jeseni

Nebo nad Svetombilo su|ajno plavo

*To su se an|eli igralikuglama od kristalau ~ijim se prizmamasvaka sudba videla

* Bili su pod nebom

sa jednim oblakom

kao marinskom kapomi {ume su srebrne pod wim iskrile

jata dugorepih ptica

*

225

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Gle! Lete ptice probodene

Faetonovim strelama...a no} je brzo priticala

Vide{e u senkama tame

koja nahrupi ùrnojedan sivi olujan

zaboravqennekad spokojan

Grad

*Vide{e

i @alosnu luku~iji se dokovi urivahu

u tkivo Grada*

Iz luke brodovi tule}i

isplovqavahuza Beskraj

* Vide{e

da je to qubavwihova

i sve qubavi{to ikadai igde behu

* Neiskazane

Pod zvezdamaOvog Neizrecivog

Nedore~enog Sveta

Jedna zvezdadu{a je jedna

226

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


I svaka du{aZvezdu svoju veè

* Nekoliko gu{tera Pretr~a im put

gu{ter~i}i govorahu}ilibarskim suzama:

I kad sveBudete zaboravili

Kad zaboraviteI ukus va{ih usana

Se}a}ete seMirisa va{e koseSamo mirisa kose

Godine niz padinu!

* @uti gu{ter~i}ipreko ùtog puta u ùt gusti{

pod ùtim nebomSloboda!

Godine niz padinu

*Sa vama

nesta}e sveSem

zlatne stazeMladosti

*

Svud oko wih dvoje to~io se zlatasti sumrak

sen~enbojama vina

227

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


* Drè} se za ruke

uz mnogo brzih celovakao Luna i Sunce

str~a{e u dolinu Dok je jo{ iskrilo

Ni{, jesen 2005 - jesen 2006.


228

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Petar Svetli~i}

KODERNICE

§§§

Oni su prisutni i prelamaju se kao zracipreko àluzina, tada ih vidim, na sve se odnose{to zasja u tom trenu

otvara se i {iri prozor sa hiqade mlazevakoji me kupaju, sa hiqade mlazeva srebrnih kapi mlekasa poqa brestovskih, jantarskih, sa staza urowenih u mreàstu

modrinu

pritisnut teìnom surovom, masivnominercijom mase sa kojom sagoreva moj svet,

ja poput tu~anog livka niz koje sporo klizi olovna stazaprimio bih i svetlost wihovu, ali tek doseèm fluidnemaglene otiske koji se zatim razilaze i ~ile

to su najsre}niji ~asovi, ta utrnu}a svestio vlastitoj teìni, o teìni stotine tona blatapod vrte{kama prozra~nih stupova,

zakovitlanih u vihor koji nestaje izvantvojih o~iju,o~iju koje su sve to meni nosile.

229

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


§§§

Marsitasia

Marsitasia ulazi u moju sobu kao u vrtnudi mi hologramski buket najdivnijih bi}anudi mi indigo pquvaonicu u koju urawa svoj mle~ni prstMarsitasia koju prozva{e demonom u podobju ène,seda za moj sto i ispisuje, prekrasne, svete re~i:

"Oloaris mori netefet,Uritir moors ronotari,Uritir moors disentema,Oleno, oleno ur."

§§§

îtava je zemqa za~arana dolinaNiz koju tr~e, sve daqi i daqi Boìji de~aciNe mogu da ih pratim, ali kao da sam sa wima,Zajedno letimo na najlak{im noìcama dok seIznad nas spu{taju vise}e lestviceSre}emo usput bronzane statue {to su ihNeki baskijski divovi spu{tali sa neba,Vetar nas nosi ko {apat stihova Kalevale

îtava je zemqa na{e kretawe ka moruVen~awe prole}a i jeseni,Svarena i Terda sa Nevionom, sa LiskomOntine [umske sa Meronom KaOsmehe im darujemo, i predugi na{i pramenoviPale se i dugo dugo svetle za wih,Zemqa blista i oti~e niz lavinaste delte,Svi smo skenirani vatrom, i prolazimo kroz vatruDodiruju}i se plamenim prstima

§§§

Ne pomiwi Kartopa, ne pomiwi Braska,Pomeni Hatelainen snenu i rasko{nuKako ti prilazi na prstima ruì~astim,Kako te celiva lagano ti kosu sa ~ela sklawaju}I jedva di{e{, i vrisnuo bi, al strah te suzdràva,Ne budi Kartopa, ne budi Braska

230

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Nego u zoru, izi|i u poqe,U poqe Sezamovo, u polutamu mese~evog poqa Sezamovog,

Uberi nistin cvet rujnih latica,Pomaì ~elo, pomaì usneI sawaj Hatelainen,êkaj i sawaj u nestvarnoj komoriSlu{aju}i vodu, slu{aju}i vodene princeze,I bele nevine rekeû}e{ nas kako pla~emoZovi to senkom i svetlo{}uI nekom davnom melodijom,Senka je za vremena, svetlost je za vremena,Hatelainen za vremena jePrah nistinih latiûj onaj mese~ev glas u poqu Sezamovom:"Oleora akka Loris

Akka nista"

§§§

Veliki bubwevi kidajuvilovne konce, ìli{ta srebrnih sati,buka wihovih tirada, razbija vaqkasta suncapovre|uje Nevnu i Javenu, remeti Moiru i Zeleznubuka~i razdiru opna, i u vo}wacima Stormoruma bude

usnule Lahte, bude Roàne.

Od Dorfa pa Do Svetlog, do Jantarnog,Veliki bubwevi bijuPrizivaju}i Morta i KosanuMoj glas se ne ~uje, od kodernica,Od svitlinih kodernica membra i alta.

231

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007



232

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


233

POEZIJA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Aleksandar Mani}

NAU^NA FANTASTIKA -KWI@EVNOST GORWEG ILIDOWEG CARSTVA ?

"Mrzim Gernsbeka i optuùjem ga da je od nau~ne fantastikena~inio poseban kwièvni ànr. îtaoci su se pre wega, uFrancuskoj kao i u Americi, sladili ekspedicijama na Veneri ilisusretima sa nevidqivim ~ovekom, kao {to je gospodin @urden pisaoprozu, a da to nije ni znao - kaè Filip Kirval, francuski pisacnau~ne fantastike. Me|utim, podela Huga Gernsbeka (1884 -1967) nijeimala lo{e posledice sve dok se we nije do~epalo trì{te. Etiketa

"ànra" najvi{e je pogodovala trgovcima, potom kriti~arima, a nakraju i fandomu kao najve}em potro{a~u. Danas, mnogi smatrajunepravednim da se nau~na fantastika getoizira u jednu ànrovskuodrednicu, ma koliko ona bila {iroka. Zato i postoji ~itav pokretdegetoizacije i poku{aja da se odre|ena dostignu}a nau~nefantastike svrstaju, kako kaè Stanislav Lem, u "Gorwe carstvo", ukwièvnost "glavnog toka".

Termin glavnotokovska kwièvnost nekada je ozna~avao rea-listi~ku kwièvnost. Me|utim, dolaskom Borhesa, Bucatija, Pavi}ai drugih pisaca udaqenih od realizma, kwièvnost glavnog toka jepomerila granice. Danas bi to mogla da bude kwièvnost visokog

umetni~kog i duhovnog kvaliteta koju jednoglasno prihvatajukriti~ari, teoreti~ari i akademski krugovi. Takva kwièvnost,ànrovska ili ne, odlikuje se izlaèwem sa utabanih staza iotkrivawem bogatstva ìvota za kojim teìmo ili protiv koga seborimo. Ona nije samo izraz pi{~evog ivotnog shvatawa i iskustva,nego je i su{tina qudskog ìvota, otkrivena i prikazana u wegovomnajdubqem i pravom smislu, u svoj puno}i i totalnosti. Takvo

235

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


kwièvno delo je i dru{tvena pojava. Ono trajno deluje na obli-kovawe dru{tvene svesti, jer izraàva stalnu dru{tvenu te`wu.

Za razliku od dobre kwièvnosti, princip lo{e kwièvnosti,najlak{e se vidi u tipi~nim ànrovskim ostvarewima. Sve jepodre|eno jednom elementu, glavnom ànrovskom elementu, i sve se~ini da potro{a~ u|e u niz stereotipnih i prepoznatqivihsituacija, da doìvi predvi|ene efekte, da zadovoqi jednu potrebu.To je i princip ki~a, industrijske produkcije jeftinih "umetni~kihpredmeta" namewenih masovnoj potro{wi. Ki~ podrazumeva estetikuneukusnih i vulgarnih elemenata i stvara stereotipe koji odgovarajubrzom zadovoqavawu popularnih potreba.

Nau~na fantastika se po svojoj su{tini udaqava od principamasovne kulture i od stereotipa. Naime, odbijaju}i na{u verovat-no}u, estetika nau~ne fantastike ne moè da se zadovoqiuobi~ajenim sadràjima. Stvarnost je paradoksalna, te je neophodnodati wen prevod, kondenzovati qudsku sudbinu i dru{tveno -poli-ti~ke prilike. Otklon nau~ne fantastike od stvarnosti mora da serazlikuje od obi~nih "prevoda" poznatih situacija. Ona mora da budeoriginalna i ometaju}a. Nau~nofantasti~na kwièvnost je otvo-rena, a od ~itaoca zahteva ma{tu i razmi{qawe. Ina~e, nau~no-fantasti~no delo se distancira od realisti~nog, a moè se re}i i odfantastike, kroz tri elementa: vreme (budu}nost, vremenskoputovawe, odlazak u pro{lost i budu}nost), prostor (planeta Zemqa,svemirski brod, druga planeta, druga galaksija, kosmos) i prota-gonisti (~ovek, mutant, vanzemaqac, robot, kompjuter). Svaka osovina

u minimumu zapo~iwe u sada{wosti, na Zemqi, sa ~ovekom, nali-kuju}i verovatno}i na{e svakodnevnice. Na drugom kraju, u maksi-mumu, nalazi se daleko, druga~ije, nezamislivo. Ve}ina NF delakombinuje elemente ove tri osovine, stvaraju}i tako pomak u odnosuna na{u stvarnost, i nadgra|uju}i kroz karakterizaciju likova izaplet.

Upotrebqavaju}i sve elemente i posebnosti nau~ne fantastike,odre|ena dela prevazilaze ànrovske granice i upisuju se u "Gorwecarstvo", u kwièvnost glavnog toka, dok mnoga druga ve~ito ostajuzalepqena za "Dowe carstvo". Za{to?

REMEK-DELA @ANRA I GLAVNOG TOKA

Kada se pojavila kwiga "Marsovske hronike" (1950) ameri~kogautora Reja Bredberija, bila je prihva}ena kao zna~ajno delo kako uokviru anra, tako i van wega. Kwièvni kvalitet i umetni~ki naboju~inili su da se i glavnotokovski kriti~ari, prvi put, zamisle nad

236

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


degetoizacijom nau~ne fantastike. U pitawu je poetska i reakcio-narna kwiga o osvajawu i kolonizaciji Marsa. Uprkos veselom tonu,

sadrìna je vrlo pesimisti~na. ôve~anstvo nikada nije imalomilosti prema onima koji su se nalazili na putu wegovog prospe-riteta. Istovremeno, jedna od sredi{wih tema "Hronika" je i svet ukome nestaje kultura. Struktura "Marsovskih hronika" je prili~nonetipi~na, jer je sa~iwena od kratkih pri~a, vezanih istom te-matikom. Stil je heteroklitan, a ponekad mu nedostaje artiku-lisanost. Me|utim, Bredberi je taj nesklad pravilno upotrebio zaefikasnije promene ugla gledawa. Najva`niji element "Hronika" jeatmosfera nestvarnosti, oniri~ka dimenzija, upletena u odre|enipoetski izraz. Pored {arma malo zastarele ideje, "Hronike" su, kao~itavo Bredberijevo delo, dobrim delom reakcionarne u svojojnostalgi~nosti, strahu od tehnologije i mr`wi prema nauci.

Mawe reakcionaran od Bredberija, poqski pisac StanislavLem se bori protiv iracionalnosti dana{weg ~oveka i wegovog samo-qubqa. Wegovo remek-delo "Solaris" (1961) moè da sa`me u jednure~enicu - ~ovek nije oti{ao u svemir da na|e druge, nego da na|eogledalo. Roman govori o nemogu}nosti komunikacije, o usamqenosti,o neshvatawu drugih... Lemovi junaci uz veliki bol spoznaju iluziju osebi i shvataju sopstvenu su{tinu, svoja ograni~ewa, ali i svoju snagu.Istovremeno, autor obja{wava da je ~ovek merilo samo za ~oveka i dawegov mentalni model ne moè da bude primewen univerzalno. Kraj"Solarisa" sa obesmi{qavawem predmeta donetih sa Zemqe (kqu~evistana, bele`nica...), ukazuje da ni{ta nije sigurno, niti stalno, da

nema sudija, ni su|enih. Za razliku od Lema, ameri~ka spisateqicaUrsula Legvin ne poseduje veliko poznavawe prirodnih nauka.Me|utim, u romanu "Leva ruka tame" (1969), remek-delu nau~no-fantasti~ne i svekolike kwièvnosti, ona govori o istoj stvari, - oograni~enosti ~oveka u komunikaciji sa drugima. Upotrebiv{i prin-cip ekstrapolacije, ona poja~ava odre|eni broj elemenata sa-da{wosti, stvaraju}i svetove Ekumena. Potom, uvodi dualitet koji jojsluì kao osnova za gra|ewe zapleta - "Dan je leva ruka tame, a tama jedesna ruka dana." Legvinova gradi svoj roman kroz simfonijsku orga-nizaciju u kojoj je detaq oja~an celinom, a celina oboga}ena detaqem.Izuzetna je wena lako}a kojom se uzdiè od posebnog ka op{tem ialegori~nom.

Tako|e upotrebqavaju}i ekstrapolaciju, ruski pisci Arkadij iBoris Strugacki konstrui{u roman "Piknik kraj puta" (1972). Uosnovi ovog fascinantnog dela leì pretpostavka da su na zemqustigli predmeti jedne strane i tehnolo{ki nadmo}ne civilizacije.Presko~iv{i senzacionalizam svojstven ve}ini ànrovskih dela,bra}a Strugacki otklawaju invaziju, katastrofu, paniku i borbu.

237

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Istovremeno, oni nam ne daju bilo kakvo obja{wewe doga|aja."Piknik" nije samo va`no anrovsko delo, nego ima i veliki zna~aj u

vanànrovskoj kwièvnosti zbog svog psihosocijalnog aspekta. Ro-man bra}e Strugacki omogu}ava, kako kaè Lem, da se napravieksperiment u domenu filozofije istorije. ûdnovati zakoni kojivladaju u Zoni - "zamke" oko predmeta, oìvqavawe mrtvih, kao ilegende koje se ispredaju o neophodnosti qudske `rtve, o zlatnojkugli koja ispuwava sve èqe, ukazuju na naivno verovawe u ~uda.Potreba za ~udima u vremenu bez vere i morala, izraèna je kroznau~no-tehnolo{ku mitologiju. "Piknik kraj puta" je kritika na{egracionalnog dru{tva, ro man o nadi i strahu, o qudima koji su u dodirusa nepoznatim, sa izvorom znawa, ali i izvorom smrti. Na poetskina~in bra}a Strugacki nam ukazuju na qudsku nesavr{enost, wegovuèqu da ovlada znawem na brzinu, a pre svega, na wegovo neznawe inedostatak skromnosti.

MAJSTORI @ANRA, ALI...

Nasuprot navedenim autorima, nalaze se pisci, majstori nau~nefantastike, ~ija dela nikada nisu probila granicu anrovskog, nitisu se popela u "Gorwe carstvo". Me|u wima je najzapaèniji ameri~kipisac Filip K. Dik koji je imao sve elemente da dostigne glavno-tokovski nivo, ali nije uspeo. "ôvek u visokom dvorcu" (1962),Dikovo remek-delo, okre}e realnost Drugog svetskog rata i sudbinusveta stavqa u ruke pobednika - Nema~ke i Japana. Majstor vrto-

glavice, paradoksa i neuravnoteènosti, on na ~udesan na~in kompo-nuje roman "Ubik" (1969), jedan od vrhunaca ànra. Wegova dela suuticala na nekoliko generacija pisaca, a wegova imaginacija dostaputa prevazilazi sve vi|eno u okvirima nau~ne fantastike. Zarazliku od ve}ine ànrovskih dela, Dikovi junaci su obi~ni qudi uekstremnim prilikama, a glavni autorov interes nosi u sebi pe~atduboke qudskosti. âk je i struktura pripovesti posebna. Kidaju}igranice konvencionalne kwièvnosti, upotrebqavaju}i multifo-kalno pripovedawe, on ~itaocima mewa vi|ewe sveta. Me|utim, Diknije uspeo da prevazi|e ànr, jer nije uspeo da sistematizuje svojpristup i da savlada haoti~nost u radu.

Tomas Di{, jedan od va`nijih predstavnika tzv. ameri~kog

"novog talasa", ostao je na ivici ànrovske i vanànrovske kwi-èvnosti. Romanopisac, pesnik, kriti~ar, esejista i scenarista, on jenajve}i deo svog spisateqskog vremena proveo u NF-u. Wegova dela suprili~no pesimisti~na i malo cini~na. Za razliku od ve}ineànrovskih pisaca, on se ne trudi da ima samo unutra{wu koheziju,zasnovanu na jednom ili dva na~ela, nego ide ka vi{ezna~nosti.

238

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Me|utim, fandom nikada nije oberu~ke prihvatio Di{a, jer supotro{a~i ànrovskih dela naviknuti na jednostavnost i laku

zabavu. Istovremeno, uprkos razra|enoj psihosocijalnoj strani, onnikada nije postao legvinovska ili lemovska referenca u okviruvanànrovske kwièvnosti. Uzrok ovom fenomenu mogla bi da budeDi{ova intelektualizacija i samozadovoqna erudicija, kao inedovoqan zanatski kvalitet, previ{e oslowen na stil, ali bez neke

ja~e strukture samog dela ("Logor koncentracije", 1968).Poseban fenomen nau~nofantasti~ne kwièvnosti predstavqa

"Kantikulum za Lajbovica" (1957) Voltera Milera. @anrovskoremek-delo, Milerova kwiga nikada nije uspela da osvoji istinitomesto u kwièvnosti glavnog toka. "Kantikulum" govori o postkata-strofi u kojoj katoli~ka crkva ~uva znawe, ali ga ne razume, o~ovekovoj mogu}nosti preìvqavawa u najgorim uslovima, ali i owegovoj bezumnosti da ponavqa iste gre{ke i da ide ka sopstvenomuni{tewu. U svom delu, Miler je poku{ao da uspostavi vi{ezna~nost,obra|uju}i probleme sa politi~ke, ideolo{ke, eti~ke, verske ietnolo{ke strane. Snaga kwige po~iva u cikli~nosti katastrofa, unepostojawu re{ewa, u neprekidnoj tenziji izme|u zavodqivogneznawa i neophodnog napretka. U osnovi dela nalazi se tvrdwa da~ovek ne treba da se vezuje samo za bogatstvo i mo}, a da znawe ne moèda zameni nestanak morala, nego mora da bude vezano sa jakomduhovno{}u, da bi se izbegla propast. Erudicija autora i wegovabriga o detaqima, doprineli su da delo dobije zanimqiv kolorit.

Mawkavosti "Kantikuluma" imaju podjednaku teìnu kao i

wegovi kvaliteti. Religija, znawe, mo} i tehnologija prikazani supovr{no i formalno, bez ulaèwa u su{tinska pitawa. Veliki prob-lem kwige je wena struktura sa~iwena od tri labavo vezane pripo-vetke sa doga|awima razmaknutim po pola milenijuma. Prirodno,takva struktura ne dozvoqava postojawe intrige, niti pravog junaka,a niz protagonista, zbog skiciranih karakterizacija, nedovoqno zasebe vezuju ~itaoca. Istovremeno, wihovo delawe skoro da nemanikakvog zna~aja i uticaja na doga|awa. Slabo poznavawespisateqskog zanata odvodi Milera u nepotrebna i duga obja{wavawakoja se ~esto zavr{avaju brzim upro{}avawima. Ipak, najve}i prob-lem kwige jeste vrlo maglovit ciq pisca i wegova neopredeqenostkojim pravcem da krene.

IZLET U DOWE CARSTVO

Za degetoizaciju i za pro{irivawe granica nau~ne fantastike,pored odli~nih majstora ànra, podjednako su zaslu`ni i van-

239

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ànrovski autori. Wihovo silaèwe iz "Gorweg" u "Dowe carstvo",omogu}ilo je efikasnije skretawe pa`we na svetlu stranu ànra.

Autori kwièvnosti glavnog toka upotrebqavali su ànrovskeelemente u retori~kom pogledu, da bi se uspe{nije izrazili, ili su ihkoristili shodno unutra{wim ànrovskim vrednostima. To im jepomoglo da reqefnije postave pitawa o savesti, se}awu, moralu,odnosu duha i tela... U ve}ini slu~ajeva, u wihovom prosedeu nemafrivolnosti, jer wihov eksperiment ima heuristi~ko zna~ewe.

Roman "Gospodar muva" (1954) velikog engleskog pisca VilijamaGoldinga fascinantna je sociolo{ka, antropolo{ka i filozofskaanaliza qudskog dru{tva. Autor razmatra prirodu zla, ideju nap-retka, granice demokratije i su{tinu civilizacije. Za wega jecivilizacija samo sloj laka na povr{ini na{e prirode. Bez ure|enogrepresivnog sistema, ~ovekova sloboda postaje divqa{tvo, prazno-verica i nasiqe. Kraj romana pokazuje rasplakanu decu predmornarima vojnog broda. Metafori~ki, ~ovek beì od svoje slobodei, ~im moè, trudi se da je stavi u ruke neke vi{e strukture.

Antoni Barxis, Goldingov savremenik i sunarodnik, u nau~nofantasti~nom romanu "Paklena pomoranxa" (1962), postavio je dvakontradiktorna problema - granica slobode u demokratskom dru{tvui prikrivena odmazda saâmog dru{tva u odnosu na osobe. Barxis,sli~no Goldingu, ne daje nikakav odgovor i to kwigu ~ini ja~om idvosmislenijom. Filozofsko razmatrawe slobodnog qudskog prosu-|ivawa, ostavqa wegovo razmi{qawe na klackalici izme|u reakcio-narnog i revolucionarnog. "Aleks smo mi sami, ali na intenzivniji

na~in - kaè Barxis za svog junaka kome je nasiqe na~in izraàvawa -on poseduje tri glavna kvaliteta ~oveka: qubav prema agresiji, qubavprema lepoti i qubav prema jeziku." Trude}i se da dosegne umetnostsvog "u~iteqa" Xejmsa Xojsa, Barxis upotrebqava jezik i re~i ne samoda bi ispripovedao svoje misli, nego i da bi sugerisao odre|enustvarnost. Istovremeno, poseban jezik kojim govori banda, zamagqujesliku i pravi filter izme|u ~itaoca i nasiqa u delu.

Francuski glavnotokovski autor Rober Merl, u romanu"Malevil" (1972), postavio je scenu postkatastrofe u kojoj se grupapreìvelih sklawa u jedno utvr|ewe i trudi se da ponovo stvoriqudsko drutvo. Za razliku od Renea Baràvela i wegove kwige"Pusto{" (1943) u kojoj se, posle kataklizme, naivno slavi povratak

ruralnom ivotu, Merl odlazi daqe, razmi{qaju}i o ~oveku, wegovojpoliti~koj organizaciji i manipulacijama. Roman "Mogu}nostostrva" (2005) francuskog pisca Mi{ela Uelbeka govori o sekti koja~lanovima obe}ava besmrtnost kroz klonirawe. Me|utim, ova pod-loga sluì autoru da razotkrije mehanizme modernog dru{tva zasno-vanog na manipulaciji, prevari, skandalu, novcu i odsustvu duhov-

240

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


nosti. Wegov roman, dobro konstruisan, odlikuje se ravnim ibezizraàjnim stilom, nalik vremenu u kome autor ivi.

Sva navedena dela nalaze se na ivici nau~ne fantastike.Ta~nije, one upotrebqavaju posebnosti anra da bi jasnije ukazale natretiranu problematiku. Potom, svaki od obra|enih problema seti~e na{eg dana{weg dru{tva. Zajedni~ka crta svim romanima jesimboli~nost i vi{ezna~nost, kao i struktura izgra|ena na vi{ena~ela, zna~i, daleko od ànrovskog upro{}avawa. Spaja ih i jednasitnica, premisa da se svet deli na ostra{}ene vo|e i mlitavesledbenike. Tako|e, pored neverovatne erudicije, svi navedeniautori imali su vrlo formalno obrazovawe, vezano za kwièvnizanat. Ipak, wihova planetarna slava nije do{la samo kroz kwièv-nost, nego posle filmskih adaptacija wihovih dela.

KO ODLUÛJE O STATUSU DELA ?

Ko odlu~uje da li je delo ànrovsko ili glavnotokovsko?Najmawe odlu~uju ~itaoci. Iznad wih su urednici i izdava~i, dok sukriti~ari i teoreti~ari daleko zna~ajniji. Na prvom mestu, sanajve}om mogu}no{}u odluke, nalaze se pisci. Kurt Vonegat jesavr{en primer za ilustraciju ko odlu~uje {ta je ànrovsko, a {taglavnotokovsko.

Vonegata je lansirao i usmerio, Horas Gold, urednik ameri~kogNF magazina "Galaksi". Wegov prvi roman, distopija "Mehani~kipijanino" (1952), bio je ànrovsko ostvarewe. Me|utim, romani "Si-

rene sa Titana" (1959) i "Kolevka za macu" (1963) od nau~ne fan-tastike preuzimaju formalne elemente upotrebqene samo kaosredstvo, bez èqe da se odrì unutra{wa logika tipi~na za àn-rovsko delo. Istovremeno, on se bori za svoj vanànrovski status.Kriti~ari i teoreti~ari su ga iz "Doweg carstva" ànrovskogstvarala{tva svrstali u "Gorwe carstvo", glavnotokovsku kwi-èvnost, tek po izlasku romana "Klanica 5" (1969). Uprkos NFelementima, ova kwiga se prona{la na policama "savremene kwi-èvnosti", povukav{i za sobom i Vonegatov opus prethodno smatranza nau~nu fantastiku.

Vonegatova dela su zasnovana na satiri, ironiji i apsurdu.Nau~na fantastika, tretirana kao kwièvno nasle|e, daje mu

neophodnu sarkasti~nu distancu i omogu}ava mu pripoveda~kuslobodu. "Bez posredni{tva NF-a, Vonegat nikada ne bi uspeo daukaè na stra{an i nerazumqiv holokost u Drezdenu - kaè ameri~kiprofesor kwièvnosti Vilis I. MekNili. Zato, putovawe krozvreme kod wega nema ànrovski, nego retori~ki zna~aj, funkcijuanalepse u realisti~koj kwièvnosti. On tako povezuje dva doga|aja

241

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


koji normalno nikako ne bi mogli da budu povezani, poja~avaju}i el e-ment apsurda i ironije. Teoreti~arima i kriti~arima trebalo je

odre|eno vreme da shvate wegov prosede, a potom su ga svrstali tamogde mu je mesto.

Pored pisaca, uticaj na status i degetoizaciju nau~ne fan-tastike vr{i celokupno kwièvno nasle|e jedne zemqe. Za razlikuod Amerike, gde je NF bila namewena brzoj i lakoj zabavi, u Engleskojsu se nau~nom fantastikom bavili i glavnotokovski pisci: [eli,Stivenson, Hagard, Vels, Kipling, Dojl, Stepldon, Haksli, Orvel...êsto je nau~na fantastika bila upotrebqavana kao satira, poezijaili filozofska meditacija. U posleratnoj invaziji ameri~ke pod-kulture, engleski kriti~ari i teoreti~ari morali su da se bore zao~uvawe statusa nau~nofantasti~ne kwièvnosti. Kingsli Ejmis jekrajem pedesetih, pred zabezeknutim profesorima prinstonskoguniverziteta, objasnio da je NF, u Engleskoj, jedan od retkih umet-ni~kih oblika kojim moè da se bori protiv malogra|anskog vik-tori janskog nasle|a.

Za degetoizaciju nau~ne fantastike, i weno prelaèwe izdomena zabave u domen umetnosti, neophodni su kriti~ki i nau~niradovi. Jedan deo fandoma dopu{ta samo kritiku koja dolazi odstrane u~enih ~lanova fandoma. Drugi deo, u strahu od izolacije ietikete pod-kwièvnosti, veruje samo glavnotokovskim kriti~arimai teoreti~arima. "Ube|en sam da NF moè da sudi i procewuje, upravoj vrednosti, samo ~italac koji poznaje ànr, wegovu istoriju,tematiku, zajedno sa kli{eima i stereotipima, kojima jedno delo

ulazi u dijalog. Me|utim, ~in ~itawa, tako|e, zahteva i mnogo ve}eznawe i sposobnosti - pi{e @erar Kordes, francuski profesorkwièvnosti i teoreti~ar: Ina~e, prva velika studija anra bila jeura|ena u Americi 1934. godine. J. O. Bailey je doktorirao na tezi "Sci-

ence Fiction in English, 1817-1914: A Study of Trends and Forms". Me|utim,akademski radovi su i daqe bili vrlo retki. Tokom 60-ih, a posebno70-ih godina pro{log veka, po~iwu da se javqaju vrlo zna~ajnikriti~ki, teorijski i akademski radovi. Novonastala situacijafavorizuje stvarawe kvalitetnijih dela i davawe zna~aja nau~nojfantastici, ne vi{e kao proizvodu, nego kao umetni~kom delu.

INOVACIJA KAO PREKRETNICA

Izlaèwe iz komercijalnog koncepta nau~ne fantastike jestesamo jedan od na~ina degetoizacije ànra. Engleski pisac XonBraner, u tekstu "The Developement of a SF Writer ", postavqa pitawepotpunog napu{tawa sveprisutnih i neprekidno upotrebqavanih

242

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ànrovskih elementa. Na kraju teksta, on se pita da li to zna~i da"ambiciozan pisac mora neizbe`no da se na|e prognan iz NF-a". Ipak,

postoji jo{ jedan put koji vodi upravo kroz upotrebu ànrovskihelemenata, ali na vrlo osoben na~in - kroz inovativnu nadgradwuelemenata tipi~nih za NF. Zoran @ivkovi}, srpski teoreti~arnau~ne fantastike, podvla~e}i na~elo autonomnosti, obja{wava "dabi jedno delo spadalo u uspelu nau~nu fantastiku, nije dovoqno da onobude samo uspelo umetni~ko ostvarewe". Da bi delo bilo vaqano, morada se zadovoqi i differentia specifica anra, odnosno wena "nau~nost".

Nezaobilazan primer je Ursula Legvin i wena "Leva ruka tame".Upotrebom tipi~nih NF elemenata (spejs-opera, izaslanik Galak-ti~ke Federacije, svemirski brodovi, vanzemaqci, ESP...), inetipi~nog heroja u netipi~nim prilikama, ona zapo~iwe inovacijubez izlaèwa iz granica ànra. Istovremeno, inovacija Legvinovedoti~e i sagledavawe prirode i porekla ~oveka. Fantasti~na kwi-èvnost, razvijena tokom 18. veka kao reakcija na racionalizacijuqudske prirode, upotrebqava tipi~ne figure vampira, vukodlaka,dvojnika... Komercijalna nau~nofantasti~na kwièvnost koristi semehani~kim stvorewima, ve{ta~kim qudima, vanzemaqcima, u osnovinequdskim figurama, koje na taj na~in defini{u i potvr|uju qudskuprirodu. Kao i pisci fantastike, oni slikaju qudski negativ,ostaju}i fundamentalno protiv "drugog". âk i kasnije, kada su me-hani~ka stvorewa i vanzemaqci postali uslu`ni i prijateqski,~ovek je kroz razliku potvr|ivao svoje biolo{ko i zemaqskoporeklo.

Moderna NF potpuno je promenila taj odnos. Pojavili su sevanzemaqci qudskog porekla, mutanti sa strahovito razvijenimqudskim mo}ima, kiborzi koji su pola qudi a pola ma{ine, klonovi,androidi... Priroda ~oveka, kod Legvinove, nije vi{e sigurna, a niodre|ena. Nije vi{e bilo sigurno ni ~ovekovo biolo{ko, nitizemaqsko poreklo, kao ni wegovi mitovi o poreklu. Vi{e nije mogloda se pribegne upotrebi mita na na~in kako ga je objasnio francuskietnolog Klod Levi-[tros, kao "logi~kog modela za razre{avawekontradikcije". Darko Suvin, hrvatski teoreti~ar nau~ne fan-tastike, kaè da je bio fasciniran "it ain't necessar ily so" aspektom NFkwièvnosti, koja za wega nije po~ela sa "Gernsbekom, Vernom ili~ak [elijevom, nego sa univerzalnim legendama o Zemaqskom Raju i

prometejskom impulsu prema znawu koje bi trebalo da se ujedini sasamovladaju}om sre}om na Zemqi."

Nau~na fantastika je uspela da se oslobodi gernsbekovske ikempbelovske hegemonije, a tako i vezanosti za prirodne nauke.Umesto univerzalnih zakona, wu vi{e zanimaju sistemi van ravno-teè i vi{ezna~nost. Arhai~an tip nau~ne fantastike oslowen na

243

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


jednostavnost, prepu{ta mesto sloènijim konceptima i umetni~kojrafiniranosti. Zlatno doba "tehni~ke" nau~ne fantastike je

pro{lo, a novi autori se mawe bave prirodom stvari, a vi{eprirodom ~oveka. "Sawamo da putujemo kroz univerzum. Zar univerzumnije u nama? Dubine na{eg duha jo{ uvek su nam nepoznate.Tajanstveni put vodi unutar nas - pisao je nema~ki poeta i romansijerNovalis.

244

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Irina Antanasijevi}

SAJBERPANK

"[ta je to fantastika, ~italac dobro zna- i to iz svog ~itala~kog iskustva"

Oleg Pav lov

Ve} vi{e decenija kwi evni kriti~ari vode suvoparne ras-prave: postoji li pank kao kwièvno-fantasti~ni pravac ili ne?

Da li je to ànr ili metod? Stil ili tehnika?I ko su, zapravo, ti pankeri u fantastici? Dakle...

Osniva~ ovog pravca bio je Brjus Betke, pisac pri~e Sajberpank

(Cyberpunk ), koju je 1983. godine u svom ~asopisu objavio Isak Asimov.Kovanica koju je smislio ovaj pisac (sajber - od kompjutera, a pank -asocijalni element, protivqewe svakom obliku masovne kulture)brzo se ra{irila me|u qubiteqima fantastike. Termin "sajberpank"

jo{ uvek nije imao prakti~nu primenu, a ve} se ose}alo da jefantastika na pragu otkri}a novog pravca. I onda je sve krenulo: uromanu Xona Varlija "Pritisnite Enter" ("Press En ter "), jo{ uvekveoma udaqenog od stila savremenog sajberpanka, po prvi put se javqagrupa qudi, takozvanih "zlih hakera", Mervin Minski pi{e tekstoveo ve{ta~koj inteligenciji, izlazi roman "Kalemovi" Roxera@elaznog u koautorstvu sa Fredom Saberhagenom i nastaje ... "Po-kret" ("The Movement"). Dosadne enciklopedije defini{u "Pokret"kao neformalno dru{tvo pisaca, koji pi{u u stilu sajberpanka."Pokret" je, me|utim, bio revolucionarni projekat, koji je imao predsobom ciq- uni{tewe stereotipne, banalne i krajwe dosadnetradicionalne fantastike. Kao i svaki drugi revolucionarnipokret, i "The Movement" se bavio ilegalnom delatno{}u. âsopiskoji su izdavali pod nazivom "Jeftina istina" ("Cheap Truth") sastojao

245

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


se iz povezanih fotokopiranih listova na kojima su bili objavqeninovi tekstovi u revolucionarnom sajberpank-stilu, a wihovi autori,

preziru}i ideju kulta imena - kao i ideju svakog drugog kulta, svojeradove objavquju pod nadimcima ili pseudonimima. Ne{to kasnije,kada se slegla revolucionarna pra{ina a autori se vratili svojimimenima, javnost je saznala da su na popri{tu "Pokreta" stvaralitakva ~uvena imena kao Vilijem Gibson, Greg Bir, Brus Sterling,Luis [ajner i Pet Kedigan. Malo ko je, osim samih "sajberpankera",mogao pretpostaviti da je sajberpanku su|eno da postane glavnikwièvno-fantasti~ni pravac osamdesetih, a upravo to se desilo. Ito ne zato {to je otkrio novo poqe stvarala{tva, koje se moglouspe{no eksploatisati, ve} zato {to mu je uspelo da ukrstifantastiku sa postmodernisti~kim mejnstrimom. Oni su obra|ivaliideju o sajberslobodi, zameniv{i pragmati~nu filozofiju novomkibernetskom kognitologijom, koja je zahtevala sasvim noveatribute: grani~na sredina, u koju upadaju junaci Filipa Dikaposredstvom narkotika, prerasta u sajberprostor - sredinu nerealnu,iluzornu, ali takvu, koja u sebi poslu{no reflektuje crte realnogsveta; ona predstavqa jednu mra~nu sredinu, ali daleku od ko{maraantiutopije, koja opisuje ono {to }e se desiti prekosutra. Sajberpanknije bio tako nemilosrdno dalek. Sajberpank je bio jutro su tra{wegdana.

Pisci iz "Pokreta" su sa za~u|uju}om ta~no{}u prepoznali nakakvoj tehnolo{koj osnovi leì wihov svet. Kompjuteri su u to vremetek po~eli da se razvijaju, ali su oni shvatili da je u wima budu}nost

sveta. U potpunosti su kompjuterizovali sutra{wicu, stvoriv{i odkomunikacionih kanala globalnu informacionu mreù. Nakon togasu stvorili sajberprostor i spojili qudsko telo sa remek-delimananotehnologije.

U takvom svetu, najstra{nije za ~oveka jeste jedno - Kontrola. Ito ne prosto kontrola, ve} kontrola pomnoèna sa savr{enstvom teh -nologije. Opstati u paranoi~nom svetu globalne Kontrole, mogao jesamo ~ovek, koji je u sebi objediwavao bunt duha i tehni~ko sa-vr{enstvo: Sajber+Pank.

Ba{ takav ~ovek po prvi put se javqa na stranicama dela "oca"sajberpanka, Vilijama Gibsona. Wegov Xoni Mnemonik ("Johnny-Mne-

monic") je usamqenik i o~ajnik, koji `rtvuje svoje pam}ewe kako bi

naru~iocu preneo informaciju za razumnu svotu novca. Junaci drugeGibsonove pri~e-"Spaqivawe Hrom" ("Burning Chrome") Xek-automati Bobi bave se onim, ~ime se bave svi revolucionari-uni{tavaju LED- interaktivni sistem za{tite monopolisti~ke korporacije ge-nijalne nakaze Hrom, koriste}i pritom ruski vojni krek-program,kupqen na crnom trì{tu. Devedeset procenata "plena" sajberpank-

246

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


-sledbenici Robina Huda daju u dobrotvorne svrhe, jer ne znaju kud bisa svim tim novcem - tako postavqaju sebi ciq da sakupe novac za svoju

voqenu prijateqicu, koja sawa o skupocenim o~nim implantima. Itek potom Gibson stvara bibliju sajberpanka - roman "Neuromant"(" Neuromancer "). Pri~a o talentovanom provalniku, koji u nedostatkunovca ne preza da opeqe{i kako qude, tako i korporacije i to ~esto~ini samo iz sopstvenog hira, bez la`ne moralne didaktike. Roman"Neuromant" zajedno sa romanima - "Mona Liza Overdrajv" i "GrofNula" - ulaze u prvu sajberpank trilogiju Vilijama Gibsona, kojihukupno ima tri.

Ako Gibsonu pripada ~ast da bude otac-osniva~ pravca, to se kaoteoreti~ar pravca neosporno javqa Brus Sterling, koji ne samo da jepisao u stilu sajberpanka, ve} je napisao i desetak manifesta iteoretskih radova o kompjuterskim tehnologijama i samom sajber-panku. Sterlingova kwiga "[izmatriks" ("Schismatrix") govori o ras-kolu sveta na pristalice dva razli~ita puta razvoja: na mehaniste,koji daju prednost sintezi ~oveka sa savr{enim mehanizmima i na{ejpere, koji razvijaju qudsko telo pomo}u nanotehnologije. Glavni

junak Linsdej tako potpada pod odrednicu sajberpanka jer sam smi{qapravila igre, sam je igra, rukovode}i se principima revolucionarnoganarhizma. On je, naime, pokazao, da haj-tek nije ono najboqe usajberpanku, i za razliku od Gibsona, ne stavqa akcenat na tehno-lo{ka dostignu}a, ve} na sociolo{ke prognoze.

Ranom periodu sajberpanka pripadaju dela pisaca kao {to suGreg Bir, Rudi Ruker ("Bela svetlost", "Zapovednik prostranstva i

vremena"), Luis [ajner, Majkl Suenvik ("Cve}e vakuuma", "Putplime"), Patrisija Kedigan, Patrik Keli ("Sun~eva prekretnica").Devedesete godine su izbacile u orbitu Nila Stivensona.

Wegovi romani "Lavina" i "Dijamantski vek" govore o svetu sa hiqadenajrazli~itijih "slobodnih dru{tava" (fila), koja neprekidno vodeideolo{ke ratove. Sve to je u isto vreme i razblaèno i zasi}eno ot-vorenom sajberpank terminologijom (nanotehnologijom, "ìvimostrvima", orbitalnim stanicama, kwigama-kompjuterima, koje susposobne da iz deteta naprave li~nost sa punim integritetom). Ve}sama ~iwenica, da se sa tim dru{tvom ne treba boriti starim anarho-revolucionarnim metodama pokazuje da se sajberpank promenio...postao je blaì, ali isto tako pretvorio se u ono, protiv ~ega su se

borili tvorci "Pokreta". Pretvorio se u kult. U kult filma "Ma-triks", u kult tamnih nao~ara i kompjuternih gaxeta. Shvativ{i {tase de{ava, Brus Sterling je sa tugom izjavio: "Sajberpank je mrtav". Ion je zaista umro, budu}i da je sutra{wi dan, koji nas je zastra{ivaomasovnom kontrolom, prenaseqeno{}u, legalizacijom narkotika,monopolisti~kim korporacijama, kompjuterima koji misle, doleteo

247

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


na zlosutnom neonskom svetlu, brè nego {to smo o~ekivali - ipostao dana{wi dan. U dana{we vreme "~isti" sajberpank proizvod ne

moè se sresti. Majkl Suenvik, na primer, kombinuje ga sa staro-modnim ànrom kosmi~ke opere (Cve}e vakuuma) ili fantazije("K}er gvozdenog zmaja"). Tehnologija na taj na~in postaje samospoqa{wi plan pripovedawa, koji otkriva autoru prostor za es-tetske eksperimente i semanti~ke igre, gde pisci ve{to ònglirajuelementima klasi~ne i savremene kwièvnosti, slikarstva, muzike ifilma. Izme|u redova lako se provla~e poruke razli~itih svetskihreligija, filozofskih i sociolo{kih teorija. Jasno je da ovde imamoposla sa prefiwenom zabavom intelektualaca.

U ruskoj kwièvnosti, po~etkom devedesetih godina, javqa sepravac, koji se moè nazvati "ruskim sajberpankom". U najranija delasajberpanka moèmo svrstati pri~u A. Tjurina i A. [~egoleva"Mreà" i roman A. Tjurina "Kameni vek", koje su objavqene 1992.godine. Ove romane odlikuju sloène koncepcije uzajamnog delovawa~oveka i kompjuterske mreè sa ma{insko-qudskim interfejsima,organskim i neorganskim sajberimplantima, sa digitalnim "dvoj-nicima" realnih objekata, sa intervencijama kompjuterskih sistema uupravqawe dràvom. U anru sajberpanka napisan je i roman ViktoraPeqevina - "Princ Gosplana".

Kao savremena grana sajberpanka javqa se - "nanopank". Ponekadse jo{ naziva i biopank, a razmatra socijalne i psiholo{ke aspekteprimene nanotehnologije, genetskog inìweringa i biolo{kogoru`ja. U nanopanku razmatraju se mogu}nosti manipulacije materi-

jom na molekularnom i atomskom nivou, a tu se ubraja stvarawesupstanci, koje poseduju svojstvo programirawa ("pametna materija"),kao i stvarawe korisnih virusa, koji su u stawu da obezbede ~ovekuprividno ali o~ito savr{enstvo u vidu zombija ili neke druge vrstepost~oveka. Javqaju se perspektive i opasnosti u vezi sa kori{}ewemprogramiranih molekularnih ure|aja - nanorobota i tzv. "sakupqa~amaterije", koji se bave nanofabrikovawem materijalnih makro-objekata. Tako u romanu Ribofank opisuje se propast sveta zbognekontrolisanog razmnoàvawa silikroba (nanobota). U zapad-wa~koj fantastici jednim od prvih dela ànra nanopanka moèmosmatrati roman Nila Stivensona "Dijamantski vek" i Pola diFilipa "Ribofank", dok je primer za delo u ànru biopanka roman

"Genom", ruskog pisca S. Lukjawenka i "Freeware" ("Halÿva.exe") RudijaRukera. U ànru nanopanka stvarane su ~ak i skulpture (poput delaPatricije Picinini).

Kao naslednik sajberpanka, nanopank nosi u sebi niz wegovihelemenata-transnacionalne kompanije i strogo-poverqiva istraì-

248

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


vawa u tajnim laboratorijama; uli~ne nerede; karantinske slu`be;epidemije, poku{aje nalaèwa vakcina.

U revolucionarnom naletu stvarala~ke ekstaze sajberpank nesamo da je iza{ao iz bremenite utrobe fantastike, ve} je pomogao idrugim pravcima da ugledaju svetlost dana. Tako se pojavio-

StimpankPokret stimpankera, poznat jo{ i kao "neoviktorijanstvo",

objediwuje estetske principe viktorijanske epohe i sklonost kasavremenim tehnologijama. Termin "stimpank" prvi su upotrebilipisci, ujedno i prijateqi- Xejms Blejlok i Kevin Xeter u vremediskusije koja se odvijala na stranicama ~asopisa Locus, 1987. godine.Termin je nastao kao parodi~no suprotstavqawe sajberpanku, zato serani stimpank stvarao po tradicionalnim scenarijima svog "starijegbrata" sa mehani~kim prenosom radwe u realnost, u kojoj vladajuparne tehnologije. Hakeri, ve{ta~ka inteligencija, korporacije,dràvna ma{inerija - sve se to jednostavno pome{alo sa okolnostima19. veka i u skladu s tim i sa tada postoje}om tehnologijom. "Pan-kerski" odnos glavnih junaka prema stvarnosti koja ih okruùjesa~uvao se bez ikakvih su{tinskih izmena. Prva stimpankerska delabila su manifesti socijalno-filozofskog pesimizma i u tom smislunimalo se ne razlikuju od sajberpanka. Naj~e{}e se pri~a razvijala unekom, ne previ{e sre}nom "alternativnom" svetu (istovetnomEvropi ili SAD-u 19. veka). Antiutopija je bila potkrepqenaestetikom noara, woj su dodavani izraàjni motivi bulevarske

fantastike, koju je svako mogao da razume - i tako je nastao novi anr.Kasnije su se u stimpank ulili pozitivniji elementi poputromanti~arske op~iwenosti naukom, utopizma i estetike "staredobre Engleske".

Stimpank-moda je sinteza gotik-stila, panka i "indastrijala" sanekim elementima viktorijanstva. Stimpank ima svoje karakte-ristike, svojstva i "boje", po kojima se razlikuje od ostalih pravacafantastike. Karakteristika stimpanka je parna tehnologija.Prevozna sredstva su diriàbl, parovoz, parobrod, paromobil, paro-bus, avioni na parni pogon - sve je napravqeno od lima sa ogromnimekserima, nagla{eno nezgrapnim ru~kama i ure|ajima za upravqawesa obiqem broj~anika. Mehanizmi su pokriveni uqem i ~a|i, is-

pu{taju dim, paru, varnice, oni tandr~u, zveke}u, zvi`de, a kada sepregreju - eksplodiraju. Glavno oru`je su glomazni revolveriLefo{e, masivne ma{inke Tomson i mitraqezi Gatling, ~udovi{neprete}e poruke, artiqerijsko oru`je i bombe. Informacione tehno-logije su telegraf, pneumopo{ta, staromodni telefoni. Tipi~nilikovi stimpanka su do{qaci iz viktorijanske epohe, ta~nije, iz

249

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


savremene predstave o woj: {pijuni, proleteri, gramzivi kapi-talisti, prostitutke, ~estiti burùji, de~aci-uli~ari i mnoga druga

prepoznatqiva lica tog vremena. Stvar je u tome {to stimpank imatemeqan rodoslov. Wegovim dedom smatra se @il Vern, ~ija su delazna~ajno uticala na stilistiku savremenih pisaca. Stimpankeri suoboàvaoci i drugih ~uvenih pisaca viktorijanske epohe - HerbertaVelsa, Marka Tvena, Edgara Alana Poa. Ba{ zbog toga istori~ari saZapada svrstavaju izabrana dela ovih pisaca u "klasi~ni stimpank".

Slede}i stepenik je "proto-stimpank", ~iji su autori, savre-meni pisci fantastike, zbog svoje estetike po svom stilu svrstani uklasike 19. veka. Tu se izdvajaju "Bomba kraqice Viktorije" RonaldaKlarka, "Ma{ina prostranstva" Kristofera Prista, "Vrata Anu-bisa" Tima Pauersa, "Homunkulus" Xejmsa Blejloka, "No} Morloka"Kevina Vejna Xetera, i "@iveo transatlantski tunel, ura!" GarijaGarisona. Treba svakako izdvojiti i ciklus Majkla Murkoka, napisanu tradiciji @ila Verna, o Osvaldu Bastejblu. U posledwe vreme stim-pank se interpretira krajwe {iroko - pod wim se podrazumeva svakavarijanta preme{tawa savremenih (pseudosavremenih) tehnologija upro{lost-od kamenog doba do viktorijanske epohe. Sve ono {to sesada naziva stimpankom, moè se uslovno podeliti na dve velikekategorije: originalni stimpank i fentezi-stimpank.

Originalni stimpank stilisti~ki pripada svetu 19. i po~etka20. veka i svesno je suprotstavqen kibernetskoj sada{wosti i bu-du}nosti. Wegovi junaci su ~esto realne istorijske li~nosti ilikwièvni likovi klasike te epohe. Najkarakteristi~niji su au-

torske stilizacije pod engleskim uticajem epohe kraqice Viktorijei princa Edvarda. Prepoznatqivo delo posle koga je stimpank pre-rastao iz zabave u fenomen jeste roman Vilijama Gibsona i BrusaSterlinga "Ma{ina razli~itosti" (1992). To je zapravo manifestovog pravca, i wegov zna~aj za originalni stimpank jednak je zna~ajukoji je "Neuromant" imao za sajberpank. U wemu figuriraju takvioblici stvarnosti, poput ma{ine za uni{tavawe Bebixa, koja sepretvara u super-kompjuter, progresivne tehnolo{ke veze, monopoli-zacija jedinstvenog indeksa cifara od strane podanika Britanskeimperije, "ma{inski" virusi na perforiranim kartama i globalnepoliti~ke intrige. Zanimqivo je da su vode}i pisci sajberpanka,odlu~ili da opi{u Englesku 19-og veka, u kojoj je ârlsu Bebixu

uspelo da napravi proto-kompjuter, kako bi u hodu udahnuli ìvotnovom pravcu fantastike. Moè se izvesti zakqu~ak da je stimpankprocvetao nad humkom sajberpanka. I ne samo da je procvetao, ve}svake godine postaje sve popularniji. Nije ni ~udo-u na{emsumanutom vremenu, 19. vek mnogi doìvqavaju kao doba humanosti,kao "zlatnu epohu". Zabava putem stimpanka i fentezija tipi~na je

250

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


odlika masovnog eskapizma. [to je dana{we vreme nespokojnije, to jevi{e onih koji ele da "zbri{u" u stilizovani alternativni svet.

Stimpak je zanimqiv zbog svoje neobi~nosti. On predstavqanovo poqe stilisti~kih re{ewa i manevrisawa sièom. Sintezastarine i visoke tehnologije zanimqiva je kako qubiteqima fen-tezija, tako i poklonicima nau~ne fantastike. A to zna~i da }emo se

jo{ sretati sa stimpankom.Kao uzor, stimpanku su posluìli strip Alana Mura i Kevina

O'Nila "Liga savr{enih xentlmena", kao i istoimena ekranizacijaStivena Noringtona. Pred nama je alternativna Engleska 1898.godine ~iji mir ~uvaju slavni junaci klasi~nih kwièvnih dela poputNevidqivog ~oveka i istraìva~a Alana Kvotermejna. Oni imajutradicionalne protivnike: zlikova~ko udruèwe doktora Fu-Man-~ua, marsovce iz Velsa, megalomana-profesora Morijartija. Antu - ra` (atmosfera) stimpanka odli~no je do~arana u ciklusu de~jefantastike Lemoni Sniketa "Lanac nesre}nih doga|aja" a naro~ito uistoimenom filmu Breda Silberlinga. Parna tehnologija u stim-panku preovladava zahvaquju}i prirodnom toku doga|aja ili, pak,prodire nasilnim putem, kao u trilogiji "Velika Zima" Australi-

janca [ona Mak-Malena. U wegovom delu Zemqa je okupirana odstrane ve{ta~ke inteligencije, koja je zabranila razvoj tehnologije,{to ima za posledicu slede}e: ~ove~anstvo je u svom razvoju vra}enohiqadu godina unazad. U po~etku qudi su upotrebqavali parni pogon,a potom parni pogon smewuju ma{ine, koje rade pomo}u solarne ieolske energije. Sva elektronika se nemilosrdno uni{tava. Postoji

jo{ jedan model stimpanka, a to je ameri~ki model stilizacije poduticajem perioda osvajawa Divqeg Zapada. Veliku popularnostdoìvela je tv-serija Wild Wild West, koja posluìla kao osnovabioskopskog filma Barija Zonenfelda. Stilistika vestern-stim-panka kori{}ena je i u tre}em delu ciklusa "Povratak u budu}nost". Ukwièvnosti vestern-stimpank je mawe zastupqen - najzapaènije jeoriginalno delo - tetralogija Xemsa Svoloua o streli GabrijelaTajlera, koji se zajedno sa indijskim {amanom Pet Pera suprotstavqazlikovcu "Bezli~nom".

Od ostalih popularnih dela stimpanka treba spomenuti"Anti-Led" Stivena Bakstera i "Paklene ma{ine" Kevina Xetera.

Drugi glavni tok jeste fentez-stimpank, ~ija radwa se odvija u

potpuno izmi{qenom svetu, gde se parne ma{ine uspe{no uklapaju samagijom i bi}ima uobi~ajenim za fentezi ànr. Ovaj pravac se umnogome grani~i sa tehnofentezi anrom.

Najpoznatiji pisac "parnog" fentezija je Britanac âjna Mel-vil, tvorac ~udnog grada Wu-Krobizona. Po svoj prilici, on senajvi{e pribliìo sajberpanku. Wegovi junaci ~esto su qudi s one

251

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


strane zakona i morala - ive u ~udnom megalopolisu, koji podse}a nabetmenovski Gotam-siti. Tehnologija u Wu-Korbizonu je egzoti~na,

te ga ne moèmo nazvati "~istim" stimpankom. Uostalom, "~isti"stimpank, kao i "~isti" sajberpank u svojoj su{tini se nisu odràli.

U ànru fentezistima pi{e Pola Volski ("Velika Elipsa" iTereza Exerton ("Mesec goblina", "Ma{ina gnoma"). Popularnoststimpanka postala je o~iglednija kada se pojavila ~uvena igraArcanum: Of Steamworks and Magic Obscura (kompanije Troika Games,2001)-me{avina fentezija i stimpanka, u kojoj glavni junak treba daizabere izme|u magijskog i tehnolo{kog puta razvoja. Fentezi-stimpank prodire i u kinematografiju: filmovi "Edvard Makazo-ruki", "Van Helsing" i "Vidok" - sve su to dela koja pripadaju razli-~itim pravcima, a koja objediwuju svetovi, u kojima magija i mistikakoegzistiraju sa alternativnom tehnikom.

Osim ova dva glavna pravca ponekad se sre}e i unutra{wapodela na:

-tajmpank (timepunk ), koji ozna~ava sve one alternativno --tehnolo{ke svetove, koji su usmereni na razli~ite istorijskeperiode civilizacije. Dominacija parne tehnologije poèqna je, aline i neophodna: pogonska tehnolo{ka sila moè biti bilo {ta - odgolema do dinosaurusa.

-"stounpank" (stonepunk ) oblikuje svet, koji je na tehnolo{komnivou kamenog doba. Najboqi primer stounpanka jesu crtana serija ifilm "Flinstouns", parodija na savremeni ameri~ki ivot, prenesenu praistoriju.

-"sandalpank" (sandalpunk ), gde se slika ìvot anti~ke epohe,ali sa tehnolo{kim anahronizmom-kori{}ewem nau~nih otkri}a,~ija je realizacija nemogu}a. Stoga nastaje budu}nost, u kojoj staro-gr~ka ili starorimska civilizacija nisu nestale, ve} nastavqaju dapostoje. Tako je, na primer, parni motor, koji je izumeo Heron Aleks-andrijski, zaista napravqen i u korenu mewa tok istorije ("Drugepesme" Poqaka Jana Dukaja).

-" midlpank" (middlepunk ) -isto {to i sandalpank, s tim {to seradwa odvija u okolonostima Sredweg veka.

-"klokpank" (clockpunk ) nadahnut je epohom Renesanse i baroka.Naziv poti~e od upotrebe satnih mehanizama, koji u klokpankuobi~no zamewuju parne ma{ine. Na primer, u romanu Pola Makoulija

"Paskalov an|eo" Leonardo da Vin~i pokre}e industrijsku revo -luciju 400 godina pre nego {to se ona zaista desila. Drugim prime-rima klokpanka moèmo smatrati neke od romana iz "Ploskogo mira"Terija Pra~eta, ciklus "Epoha bezumqa" Gregorija Kiza, stripoveNila Gejmana "1602".

252

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Sa malim odstupawem od stimpanka i retropanka tu je i" retro-futurizm" (retro-futur ism) - slika sveta, u kome po nekom hiru

istorije realna i fantasti~na tehnologija pro{losti dominiraju usvetu budu}nosti. U nekim od svetova tehnolo{ki razvoj poprimanaro~ito groteskan karakter. Kao dobar primer retro-futurizmamoèmo navesti ciklus Filipa Riva o @ivim ma{inama, romanTeodora Xadsona "Rat Ficpatriha" i strip Neotopia.

U stimpank spadaju i dela u kojima uop{te nema parnetehnologije. Pa`wa autora je fokusirana na atmosferi, unutra{wemanturaù, nagla{enoj estetici viktorijanske epohe i neogotike -takav je "stimpank atmosfere" (romani "Ma{ina lorda Kelvina"Xemsa Blejloka i "Londonski vukodlak" Brajana Stejblforda).

Bilo da je tehnologija u retro-futuristi~kim svetovima moglada se realizuje u stvarnosti ili ne, ona je u svetu kwièvnost na{lasvo je otelotvorewe u tradiciji gigantomanije: tu su ogromni avionisa proplerima, transkontinentalni diriàbli, gigantski dizel-ro-boti, ma{ine jezivog izgleda. Ova grana retro-futurizma poznata jekao:

DizelpankNaivna retrofantastika, u duhu tridesetih godina dvadesetog

veka, sada doìvqava svoj preporod. Ovaj ànr obi~no se naziva"dizelpank", mada ga ~esto me{aju sa "stimpankom", fantasti~nimsvetom parnih ma{ina, nevidqivih qudi, agresivnih posetilaca sMarsa i plemenitih junaka @ila Verna. Termin dizelpank"(dieselpunk ) pojavio se prilikom nastajawa RPG Children of the Sun. Kao

tipi~an predstavnik dizelpanka pojavio se film "Nebeski kapetan isvet sutra{wice".Za{to u prvom delu naziva ovog anra stoji re~ "dizel"? Krivac

za to je Rudolf Dizel (1858-1913) - nadareni nema~ki inèwer, izu-miteq cilindri~nog motora sa unutra{wim sagorevawem putem sabi-

jawa zapaqive materije. Takvom motoru nije bio potreban sloènimehanizam elektri~nog paqewa. Gorivo se potiskuje u cilindar podpritiskom, a do wegovog potpunog sagorevawa dovodi visoka tempera-tura. Zato Dizelov motor nije zahtevao, u ono vreme, skupi i retkibenzin, ve} je radio zahvaquju}i jeftinim sirovinama.

Dizelpank je izuzetno mlad ànr. Od wegovog nastanka jedva dase navr{ilo nekoliko godina, zato }e daqe nabrajawe wegovih odlika

biti krajwe uslovno. Stvar je u tome da je dizelpank pre svega fantas-tika. Iz gore navedenih ~iwenica moè se izvesti zakqu~ak da surazvoj nauke i tehnike mogli da krenu potpuno druga~ijim putem - dase to zaista desilo danas bismo ìveli u xinovskim oblakoderima ana posao bismo odlazili redovnom linijom diriàbla. Ipak, ostali

253

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


~inioci dizelpanka su do te mere fantasti~ni, da bi se te{ko mogliostvariti u dana{we vreme.

Kao, na primer, manijakalni usamqeni geniji. O~aravaju}eli~nosti bez kojih je te{ko zamisliti bilo koje delo ànra retro-fantastike. Karakteristi~no je da su svi oni nau~nici u nekojoblasti tehnike.

Ovi "doktori" i "profesori" i ostali ludi intelektualci sasvojim zastra{uju}e zvu~nim pseudonimima (npr. Doktor "Mrtva~kaglava" iz gorepomenutog filma "Nebeski kapetan") sasvim su ra-zumqiva pojava, proistekla iz realija po~etka pro{log veka.

"Hiperbolid inìwera Garina" - roman Alekseja Tolstoja,sjajan je primer pravog dizelpanka: nepoznati inèwer konstrui{eizuzetno mo}an laser, pomo}u koga pravi bu{otinu u zemqi i dolazido slojeva zlata u Zemqinom omota~u i samim tim postaje najuti-cajniji ~ovek na svetu.

No dizelpank kao pojava u kwièvnost ulazi zahvaquju}i komp- juterskoj igri. Prvi put u istoriji se de{ava da igra uti~e nakwièvnost, a ne obrnuto. U pitawu je igra "Crimson Skies" ("Purpurnonebo"). Siè je bio nov. 1930 - te godine Velika Depresija je razbilaSAD na 20 nezavisnih dràva. Svaka od wih sada ima sopstvenuideologiju i politi~ko-ekonomske interese. Pruge i federalnetrase postale su beskorisne - naime, one su presecale teritorijedesetak dràva, koje su ~esto ratovale me|u sobom. U nebo su se vinuligigantski diriàbli - najpogodnije prevozno sredstvo u takvimuslovima. Glavna vojna sila postala je avijacija. Nastupilo je vreme

leta~a (pilota) - vazdu{nih pirata i Robin Hudova, koji paraju ne-mirno nebo biv{eg SAD-a u potrazi za pustolovinama. Zbog svogoriginalnog sièa, veli~anstvenog stila i neobuzdane akcije ovaigra zadobila je status "kultne igre". Naravno, igra~u je preostalosamo da se ukrca u kokpit neverovatne letelice i da pa~kamiuni{tava jo{ neverovatniju tehniku. Pravac je dobio naziv pokompjuterskoj igri "Deca Sunca", koju je izbacila kompanijaMisguidedgames. Ova firma poseduje pravo na za{ti}eni robni znak"Dieselpunk ".

Junaci dizelpanka, u potpunosti odgovaraju antiherojima - to suhrabri usamqenici, ve{ti piloti, pomorci (osnovna stihija dizel-panka jesu nebo ili voda), nadareni nau~nici. Oni imaju na raspo-

lagawu najnovije tehnologije svog vremena. Wihova sredstva suograni~ena, ali wima pomaù odani prijateqi, agenti vlade i {to jenajva`nije - wih uvek prati sre}a.

Svet dizelpanka je prqav. Industrijalizacija se zahuktala - uvazduhu se ose}aju ma{insko uqe, izduvni gasovi i barut. Staro dobrovatreno oru`je u dobrosusedskim je odnosima sa novim energetskim, a

254

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


reaktivni i elisni motori ive u harmoniji jedni sa drugima. U spojustare i nove tehnologije nema nikakve protivre~nosti - naprotiv,

upravo taj spoj stvara istinski duh i atmosferu dizelpanka. Stariparobrod je u potpunosti opremqen laserskim topovima, podmornica- elisom i krilima, kako bi mogla da se preobrati u avion, voz naparni pogon s lako}om silazi sa {ina i transformi{e se u tenk, adiriàbl moè da poleti do vi{ih slojeva atmosfere i lansiraraketu pravo u kosmos.

Zajedno s tim dizelpanku je svojstvena romantika tridesetihgodina: valcer, ~arlston, {ampawac i ruè. Plavokosi piloti sazaslepquju}e blistavim osmehom kre}u u podvig zarad hladnih iprelepih èna sa so~nim crvenim usnama. Cigare se pu{e iskqu~ivona mu{tiklu.

Svet je sna`no "germanizovan". Tridesetih godina Nema~ka jebila jedna od najnaprednijih zemaqa. Ona se naglo obnavqa poslePrvog Svetskog rata, sprema se za novu ekspanziju, a potom ostvarujemo}an nau~no-tehnolo{ki proboj. Otuda, svi genijalni nau~nicidizelpanka, a samim tim i svi problemi glavnih junaka ovog anra naovaj ili onaj na~in stoje u vezi sa nacisti~kom Nema~kom.

Promukli gramofon, plinsko osvetqewe, qudi u stilizovanimratnim uniformama, obavezni odlasci u pozori{te i crkvu - to jedru{tvo progresivnog dizelpanka. Ali wegov umereni ìvot naru-{avaju razvratni kabarei, neskrivena rasko{ u kojoj ìve fabri-kanti i bankari i gomile pijanih revolucionara sa {arenim trakamaoko rukava. Nauka se razvija brè od socijalne sfere, qudska psiha i

na~in ìvota jo{ uvek nisu uspeli da se usklade sa ritmom vremena.Kursevi akcija na berzi, razlo`ni interesi i zdrav pragmatizam - sveto postepeno bri{e granicu izme|u razli~itih slojeva dru{tva,ipak, aristokratizam, lepo vaspitawe i nagla{ena individualnost umodi su kao i ranije. U dizelpanku se ~esto koristi militaristi~kasimbolika, u kojoj kriti~ari vide (ponekad sasvim opravdano) aluzijena masovnu umetnost Tre}eg Rajha i drugih fa{isti~kih dràva.

255

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Nikola Todorovi}

LITERARNI PAKAO UMESTOIZGUBQENOG RAJA

Problem odnosa utopije i distopije (ili: anti-utopije1)) nije

jednozna~ni problem fenomena i wegove inverzije, ve} treba doka-zati da je distopija legitimni naslednik utopijske misli danas.Svaka distopija u sebi implicitno sadrì jednu utopiju (ili vi{eutopija), na ~ijim je (hipoteti~kim negativnim) posledicama sa-gra|ena. Distopija tako moè biti u konfliktu sa jednim konkretnimeksplicitnim utopizmom, ali i sa celokupnom utopijskom tradicijom

1. 1. Klasi~na utopija kao "angaòvana proza"

Nesporne su sasvim konkretne dru{tveno-kriti~ke intencijevelikog dela utopijske proze. Ona kritikuje sa ciqem mewawasocijusa i socijalnih odnosa na boqe (filozofija Fridriha Engelsai Karla Marksa nastala je upravo na klasi~nim utopijama kaoprauzorima). Utopija je "ideolo{ka projekcija

2)", u kojoj se imagi-

narno svesno i namerno upotrebqava u korist ideologije.Zasnovana na Morovoj socijalnoj kritici, najva`nija - i prva

-utopija koncipirana je kao kwiga-vodi~ sa dva lica: u prvoj je kwizi"Utopije" predstavqeno englesko dru{tvo XVI veka sa svim svojimnegativnim detaqima, dok je druga panorama boqeg dru{tva i dràve,

kakve bi trebalo ostvariti u ciqu op{teg (qudskog) prosperiteta.Socijalna kritika je, od tada, i zaista postala retori~ki rekvizit ielementarni impuls za pokretawe velikih utopijskih projekata, kakokwièvnih, tako i globalnih. Druga kwiga Morove "Utopije" je,su{tinski gledano, Platonova "Dràva" adaptirana u dati socio-istorijski trenutak, tako da je neki kriti~ari s pravom nazivaju

256

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"pokretnim sokratskim dijalogom", iako je re~ o svemu drugom, samo neo dijalo{koj formi.

Sama segmentacija kwige ukazuje nam na wen imanentnimonologizam: svaka literarna tvorevina na strukturalnom nivou usebe inkorporira disparatne ànrovske tipove, dok oni koje seodlikuju striktnim monologizmom bivaju i fizi~ki markirani.Postupak naporednog postavqawa dva diskursa istog ili sli~nogtipa u sebi sadrì izvesni totalitarni - i totalitaristi~ki - meha-nizam: ~itaocu nije dozvoqeno previ{e strate{kog prostora zawegove zakqu~ke, ve} su sve implikacije "unapred programirane". Tomoèmo detektovati i na planu realizovane naracije - ~itaoca/~itaoce (zapravo: putnika/ putnike) kroz Utopiju (spro)vodi vodi~,koji u svom monologu daje gotova re{ewa, dovr{ene eksplikacije kojenisu podlo`ne relativizaciji, ~ak ni onoj najmaweg stepena.Proizvedeni efekat miopije3) je, ako ni{ta drugo, klaustrofobi~an,i ne trpi nikakav poku{aj dijaloga (i druga~ije recepcije). Moèmo~ak zakqu~iti kako je dru{tvena kritika u Morovoj "Utopiji" maweva`na od retori~kih osobina dela. Upravo ovakav na~in inter-ferencije socijalne kritike i despotskog naratorovog super-egapruà polazni model za sve budu}e utopije/ distopije: narator/ autorna sebe preuzima ulogu kriti~ara totalitarnog dru{tvenog ure|ewa -inicijatora dijaloga - kroz strukturu koja je skoro sasvim zatvorena,autoritarna i nekomunikativna. Autorovo distancirawe od svakogfleksibilnijeg tuma~ewa prepoznajemo i u apendiksu, zapravo mapiUtopije, dok je efekat stati~nosti u vremenu ("zaustavqenog vre-

mena") dodatno proizveden shemom kretawa putnika po uputstvimavodi~a (oni kao da prolaze kroz prizore "zamrznute" u vremenu - iprostoru), kako bi narator dobio dovoqno mesta za sva potrebnaobja{wewa. "Utopija je uvek stati~na, uvek je opis i ne sadrìnikakvu stvarnu dinamiku doga|aja.

4)"

1. 2. Utopija kao zatvoren sistem

Utopija emanira principe strogih hri{}anskih kanona. Iakomodifikovano, utopijsko vreme je nedemokrati~no, linearno vremedijalektike, ina~e u sna`noj suprotnosti sa cikli~nom koncepcijomobrednog vremena - ono je uvek projektovana, dislocirana (i uvek

pravolinijska, bez obzira na predznak smera) temporalnost. Utopija,literarna kao i dru{tvena, globalni je projekat: rad, red i disci-plina angaòvani su u ciqu op{teg napretka ~ove~anstva. Ovakavsistem predstavqa otklon od stvarnosti utemeqene na principimadrevnih rituala, od koje je razlikuju arhitektonika, geografija isvrha, dok je "obi~na" kwièvnost direktno povezana sa karnevalskim

257

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


praksama renesansne Evrope, koje su za osnovnu funkciju imale ob-navqawe i pro~i{}avawe, zasnovane na aboliciji hijerarhije, normi

i linearnog protoka vremena, poni{tavawu, zapravo, razlika izme|upro{losti, sada{wosti i budu}nosti, i time, odagnavawu (ianulirawu, poni{tavawu) grehova, bolesti, demona i ostalih zlihsila.

Literarne, jednako kao i dru{tvene utopije mogle bi bitiautoritarne i iz razloga {to zastupaju op{te, zvani~ne vrednosti(vrlina, proizvodwa, progres), transcedirane iz realnih datosti idru{tvenih potreba proiza{lih iz tih datosti. Tamo gde se transfermo}i i kreativnosti odvijao u pravcu individua - kolektiv, a zatimkolektiv - povla{}ena individua ({to izvesno ima korene uhri{}anskim dogmama), u utopiji, demokrati~nost vi{e nemanajva`niju ulogu. Vizija sveta realizovana je po preskripcijama

jednog ~oveka ili grupe qudi, a u ime op{teg boqitka. Kosmogonija seovde ostvaruje kao op{ti ciq, a zapravo je re~ o li~nim (ili grupnim)projekcijama "inèwera qudskih du{a". Utopija je, od samog svogprakoncepta (bio on platonovski ili druga~iji), (grad-)dràva uskoro klasi~nom zna~ewu te re~i, i to - dràva ustrojena po ugledu nacrkvene zamisli, ma koliko da je retko koje utopijsko dru{tvo zasno-vano na religioznim principima

5).

Na kraju, ~ini se da sam na~in strukturirawa "Utopije" TomasaMora, utopije iz koje su proiza{le sve slede}e, diktira osnovnekarakteristike ànra svojim monocentri~nim odbijawem komuni-kacije i naknadnih tuma~ewa. Bez obzira na hermeti~nost, Mor,

sli~no Platonu, stvara jednu deskriptivnu utopiju, ali se utolikorazlikuje od svog anti~kog uzora zbog toga {to je oboga}uje mno{tvomrecepata za wenu materijalizaciju. Druga~ije re~eno: Morova je"Utopija" bazi~no totalitarna zato {to je preskriptivna6). To jeobrnuto proporcionalno sa wenom polaznom - hipoteti~kom - demo-krati~no{}u, za {ta nam argument daje ~ak i povr{na komparacija saanti~kim protoutopijama. Renesansna utopija teì da nadvladaupravo takvu visoku restriktivnost anti~ke utopije, ali je wenaintencija kratkog dometa i zavr{ava se liberalizacijom duhovnogìvota i wegovim "{irewem" na plebs. Tako projektovano "savr{enodru{tvo" i daqe }e patiti od nekada{weg mawka slobode: krimi-nalci bivaju surovo ka`wavani, dok je vanredno stawe svakodnevica, a

rat svakog trenutka mogu}. Ako su stanovnici Platonove "Dràve"ratnici, moramo uo~iti da je Morovo ostrvo sna`no fortifikovano,dok je Kampanelin "Grad sunca" opasan visokim zidovima. Utopija jezatvoren sistem, (poku{aj) idealno(g) je uvek u opasnosti.

258

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


1. 2. 1. Hermeti~nost utopiz(a)ma

Lokus kako klasi~ne, tako i savremene utopije, podrazumevawenu striktnu odvojenost ("izdignutost"), izolaciju koja moè bitirealizovana po uzoru na Atlantidu ("Ostrvo" Oldosa Hakslija, "Uto-pija" Tomasa Mora, Bejkonova "Nova Atlantida"), ili po uzoru naSpartu (grad-republiku; Sidnijeva "Arkadija", Stabsova "Anatomijazloupotrebe", Kampanelin "Grad sunca", Hakslijev "Vrli novi svet",Morisove "Vesti niotkud"). Tranzicija u utopiju jo{ moè biti os-tvarena i kroz pronalazak nepoznatog grada (dràve, republike, do-line, planete) u kojem je uspostavqeno savr{eno dru{tvo, kao itemporalnom dislokacijom, naj~e{}e putovawem kroz vreme, pri~emu se poznata teritorija pronalazi u "stawu utopije". Ve}i brojteoreti~ara nagla{ava da su dva osnovna principa utopije upravo"izdvajawe" i "naru{avawe", te da bi osnovni kriterijum razlikovawautopijskih od drugih tekstova bio upravo odgovor na pitawe zadovo-qewa oba ova kriterijuma:

"I utopija i negativna utopija izdvajaju prostor de{avawa izokvira realnog svijeta. Pri tom negativna utopija pokazuje vi{einventivnosti. Weni svjetovi su, ~esto, veoma dosjetqive, katkad isasvim nepredvidqive konstrukcije u kojima se radwe jednostavnogpomjerawa izvan doma{aja na{eg svijeta kombinuju sa radwamauvo|ewa veoma sloènog paralelnog postojawa svjetova. Ta razlika ustepenu raznovrsnosti izdvajawa duguje se ~iwenici razli~iteosnovne funkcije utopije i negativne utopije7)."

Osobine procesa izdvajawa zavisi}e u mnogo ~emu od na~elaverovatno}e, odnosno, od kvaliteta dis tance koju utopist èli da os-tvari. [to je utopija akteulnoj stvarnosti blià u prostoru i vre-menu, to je "verodostojnija", ~ime se ujedno obja{wava sna`nijiefekat mawe izdvojenih utopija (Orvelova "1984", kod koje je i tempo-ralna izdignutost znatno mawa no {to je uobi~ajeno). Stepen vero-vatno}e uvek je obrnuto proporcionalan stepenu izdvojenosti.

Izdvojenost podrazumeva i izolaciju, nepristupa~nost i ne-permeabilnost, tako da strukturna restriktivnost utopija prelazi ina fizi~ki plan. Utopija nije pastorala: ona se ne odvija u libe-ralnim prostorima koji su pristupa~ni, ve} je urbana i zatvorena, zarazliku od arkadije koja je otvorena i prirodna. Razloge za generi~ku

artificijelnost utopije mogli bismo potraìti daleko u pro{lost,do "Epa o Gilgame{u", i jo{ ranije, sve do najprimitivnijih varijantimita o Edenu: istrgnutost ~oveka iz wegove prapostojbine - prirode -i fortifikacija wegovih naseobina mogli bi da budu prauzrocièqe za promenom stvarnosti i povratak na primordijalno. Polu-~ovek-polubog, primoran da funkcioni{e u restriktivnim uslovima

259

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


gradova kao zatvorena, neslobodna ìvotiwa, morao bi da ~ezneponovnom poprimawu svoje "boànske" komponente, znatno oslabqene

ili potpuno izgubqene u strogo ograni~enim prostorima.Zatvorenost tih prostora "~itamo" i na jezi~kom planu: od srpskoggrad - ograda, preko nema~kog Bürger - Burg

8), do engleskog i fran-

cuskog City/ Cité - Citadel9)

, utopijski prostori nam se ukazuju kao jasnoome|eni i utvr|eni. Utopija je uvek zatvoren sistem.

1. 3. Utopija Vs. Progres

Ukoliko savremeno doba shvatimo kao pobedu kapitalizma nadhri{}anstvom, "utopi~nost" utopije moè da poprimi dimenzijusu{tinske religioznosti. Op{ta svojina op{ti je princip:ravnomerna distribucija dobara, demokrati~na edukacija i porodicakao zajedni~ko vlasni{tvo (" omnia sint communia" ) neke su od osnovnihkarakteristika renesansne utopije. Jednakost, ~esto manifestovanai kao uniformnost, jedan je od osnovnih biblijskih postulata. No, ve}od renesansne utopije moèmo da pratimo unutra{we procesesuprotnog smera: dok se prvobitna utopija kretala u pravcu "ko-lektivizacije" (poop{tewa vlasti i ekonomskih dobara), modernautopija se kre}e u smeru "individualizacije". Uloga naratora utopijevi{e nije poverena naoko nepristrasnom vodi~u, putniku ili,

jednostavno, strancu, ve} wenom konkretnom protagonisti, {to je ukoliziji sa tvrdwom Nortropa Fraja da je osnovna distinkcijaizme|u utopijske i ne-utopijske kwièvnosti "narator - vodi~

10)". Taj

trenutak promene modela poverenika ujedno bi mogao biti i trenutaknastanka prvih distopijskih formi.

Devetnaesti vek, budu}i da je doba industrijalizacije, naglasakstavqa na progres, pojam koji, utopijski shva}en, sublimira duhovni,dru{tveni i tehnolo{ki razvoj. Naglasak je, svakako, na ovom po-sledwem, pa se tako i pitawe ho}e li industrijski napredak biti umogu}nosti da ostvari idealno ili wemu blisko dru{tvo name}e kaologi~no (ravnomerni duhovni razvoj je u prethodnim fazama razvojautopije bio obezbe|en demokratizacijom edukacije, dok je dru{tveninastavio transformaciju zapo~etu jo{ u anti~kim primerima). Ba{kao {to Berdjajev tvrdi kako je utopija ostvariva, iz pesrpektive XIX

stole}a skoro nema razloga za sumwu u to. Progres ostvaren nau~nim

dostignu}ima mora da proizvede savr{en svet.Literarne utopije XIX veka po~iwu da preispituju kako kla -

si~nu utopijsku misao, tako i savremene pozitivne utopije. Osnovniproblem koji prvi distopi~ari uo~avaju svakako je prob lem cent-rali zacije i institucionalizacije, dok je najspornije pitaweindividualnosti

11).Iako literarne utopije ovog vremena svojim

260

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


protagonistima nude aproksimativni maksimum sre}e i slobode, ten-dencija ka apsolutnoj jednakosti uslovqava dominaciju kolektivnog.

"Strah od institucionalizacije qudi bio je ono {to je alarmiralosatiri~are poput Hakslija i Orvela

12)", a avet totalitarizma,

sublimiran iz centralizacije i institucionalizacije, postajedominanta novovekovne utopije (da podsetimo: jo{ je u Morovoj"Utopiji" uspostavqen "demokratski centralizam" bez politi~keelite, u kojem je piramida vlasti bila obrnuta odozdo na gore,naopako u odnosu na ustrojstvo vlasti u monarhiji). Individualnostbiva `rtvovana u ime striktnog egalitarizma i boqe kolektivnebudu}nosti, tako da na strahu od mehanicisti~kog progresa kaosupstratu nastaju prve distopije u dana{wem zna~ewu te re~i ("Mi","Vrli novi svet", "Majmun i bit", "1984", "@ivotiwska farma").

1. 4. Od projekta do teksta iliEmancipacija od utopije

Dok Ernst Bloh i Herbert Markuze utopijsku imaginacijudefini{u kao qudsku aktivnost koja se sastoji iz zami{qawa (i,samim tim, prièqkivawa) na~ina ìvqewa druga~ijeg u odnosu naonaj koji nudi aktuelni dru{tveno-politi~ki sistem, ~esto jesmatrano da je utopijska èqa u kwièvnosti manifestovana"figurama nade

13)" ili "na~elom nade

14)" koji pre-artikuli{u qudske

odnose i aktivnosti, a koje istorija jo{ uvek nije ostvarila.Kwièvnost udaqena od realizma i empirizma, nerealisti~ka i

(samo uslovno) nemimeti~ka kwièvnost, kwièvnost je potencijalnog i eskapisti~kog. Darko Suvin razlikuje tri oblikanemimeti~ke kwièvnosti: bajku, ~istu fantastiku i pastoralu

15),

gde posledwe dve imaju korektivnu intenciju, dok bismo utopijskukwièvnost grubo mogli nazvati "fantasti~nom pastoralom sanau~nim elelementima"

16).

Utopijska misao, na drugoj strani, ne sme biti shva}ena kao~ista spekulacija u odnosu na realnu istoriju, ~ak naprotiv: ona je,prema Manhajmu, Gram{iju, Altiseru ili Fukou, izazov ideologijidominantnoj u odre|enom dru{tveno-politi~kom sistemu, a utopijskispisi teè da spre~e degradaciju i totalitarizaciju modernogkapitalizma i wegove centralizovane birokratije. Utopijski tekst

savremenog doba17) je antihegemonijski tekst, za razliku od tekstarenesansne utopije koji teì uspostavqawu nove, iako pravednije,boqe i prosperitetne - ali ipak - hegemonije. Socipoliti~ki para-metri koji iniciraju ra|awe utopije XX veka skoro su u potpunostipromeweni: dok utopija Morove provenijencije teì svojevrsnojdemokratizaciji (u smislu obrtawa piramide vlasti naopako i

261

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ravnomerne distribucije mo}i - koliko je god to mogu}e - na svakogpojedina~nog pripadnika), u utopiji modernog doba taj je proces ili

zavr{en, ili se pokazao nemogu}im, tako da je neophodnaemancipacija od utopije. Aleksander Kluge govori o "op{toj degra-daciji buròaske svesti" i zastupa stav o neophodnosti formirawaopozicije tehnokratskoj eliti, dok Aleksandra Oldrix u svojoj kwizi"The Scientific World View In Dysto pia", nastavqaju}i wegovu, ali i misaoJirgena Habermasa i Oskara Negta, insistira na tezi da distopija -ili savremena utopija - nije "utopija obrnuta naglavce", odnosno, danema puno dodirnih ta~aka sa utopijskom satirom i anti-utopijomXVIII i XIX stole}a. (Savremena) Utopija, ujedno, prestaje da budefilozofsko-sociolo{ki traktat i postaje "~ista" kwièvnost.

Utopijski modus ponu|en od Mora, Bejkona i Belamijadoìvqava transfiguraciju u kwièvnost mainstreama

18): D-503 ili

Vinston Smit su junaci koji pate od alijenacije, izolacije, duhovne iemocionalne praznine, ba{ kao i "klasi~ni" protagonist ne-uto-pijske, post-xojsovske proze. Alijeniraju}i efekti nauke i tehno -logije u fokusu su distopijskog diskursa, ~ime je on su{tinskidistanciran od diskursa regularne "beletristike". U filozofskojravni, savremena je utopija radikalna kritika nau~nog pogleda nasvet karakteristi~nog za ve} postoje}u utopijsku misao, sa ciqem danapadne (utopijsku) privrènost instrumentalnim vrednostima, kaoi "izdizawe funkcionalnog i kolektivnog iznad individualnog ihumanog". Klasi~na utopija prestaje da postoji i weno mesto zauzimadistopija ("savremena utopija"), koja je intelektualna koncepcija sa

temom kriti~kog ispitivawa reìma, ideologije, religije, a gde sealegorijska funkcija javqa kao osporavaju}a, kao ona kojom se"ugroàva postoje}i ili strate{ki projektirani poredak

19)".

2. Fantastika distopijskog diskursa

Dualizam satiri~nog i parodijskog20)

dvostruko je "dvostruk":pored podrazumevanog ("podtekstualnog") supstrata za parodirawe/satirizaciju, podrazumeva se i prauzor koji implicira wegovu"poboq{anu" verziju. Sama ideja o stvarawu novog, boqeg sveta, a sawim i druga~ije i boqe stvarnosti, podrazumeva da sa stvarnimsvetom ne{to nije u redu. Distopijski (primarno satiri~ki)

mehanizmi se ne zadovoqavaju Platonovim ili Morovim tehnikamaodvo|ewa ~oveka u savr{eno ure|eni svet i, na taj na~in, pokazi-vawem {ta je lo{e u datoj (podrazumevanoj) stvarnosti stvarnogsveta, ve} mu prezentuju nesavr{enosti savr{enog sveta, ne zato da bimu stvarni prikazali kao podno{qiv, ve} da bu ga upozorili u {ta bise mogao izvrgnuti. U samoj osnovi ovog postupka je ambigvitet koji

262

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


bi se mogao artikulisati otprilike ovako: ~ovek, kao nesa vr{enobi}e, nije u stawu da stvara besprekorne svetove, ~emu je istorija

civilizacije najnemilosrdniji svedok; ali, ~ovek, kao nesavr{enobi}e, moè biti u stawu da stvori savr{eno represivne svetove, samoukoliko se i daqe bude trudio da ostvari ono {to nije u stawu.

2. 1. "Fantasti~na dru{tvena kritika"

Odgovor na pitawe "Otkud fantasti~no u satiri (u-/ dis-topi- ji)?" moè biti dat na strukturnom i na figurativnom planu.Strukturni bi sadràvao stavove Mi{ela Bitora

21), prema kojima

fantasti~no u utopijskom diskursu nastaje u trenutku sagledavawa iispitivawa mogu}ih posledica koje nau~ni i tehnolo{ki progres

nosi sa sobom. Pri tom je "posledica" vrlo ~esto jednaka "uzroku":besprekorno dru{tvo sa savr{enim pojedincima prikazano uHakslijevom "Vrlom novom svetu" ostvarivo je jedino putem genetskemanipulacije i strogog kastinskog sistema. Mawkavost ove teze

22)

podse}a na pitalicu o koko{ki i jajetu, pa ostaje nejasno da li je"savr{eno dru{tvo" uzrok ili posledica, raison d'être ili konsekvenca.Stepen wegove ostvarivosti analogan je stepenu wegove kontrole.

Figurativni pristup polazi od samog na~ela dualnosti satire,ta~nije: od principa implikacije, odnosno odusustva (ili prisustva)"eksplicitnog imaginativnog okvira

23)". Savremena utopija - dis-

topija - tako bi bila implicirana nekada{wa utopija sa svim wenimposledicama. Fantasti~no se u tom slu~aju moè javiti i kao

primarno, i kao sekundarno. Primarno fantasti~no bi se mani-festovalo kao nau~no i tehnolo{ko upotrebqeno u ciqu èqenogprogresa, dok se sekundarno fantasti~no javqa kao suplementprimarnom, dodatak koji konkretizuje nedostatke i negativne posle-dice prvobitnog fantasti~nog. U klasi~nim kwièvnim dis-topijama, onima koje vi{e orbitiraju u kwièvnosti glavnog toka nou SF-u ("Mi", "Vrli novi svet", "1984"), sekundarno fantasti~no je upotpunosti ne-fantasti~no (predstavqeno je pojmovima poputslobode, qubavi, qudskosti). Mehanicisti~ki materijalizam XIX

veka je, zahvaquju}i svojoj fiksaciji na nad-precizne istine, odvodiou ma{inske vizije dru{tva na samoj ivici totalitarizma i proto--fa{izma, pa se Hakslijeve i Zamjatinove distopije javqaju kao svoje-vrsna "pani~na reakcija". Budu}nost je otvorena i nepredvidiva,svaki fantasti~ni poku{aj da se ona u~ini mawe fantasti~nom ivi{e predvidivom van je doma{aja, kako qudskih mogu}nosti, tako ielementarne logike.

Sekundarno fantasti~no u ne-klasi~nim distopijama (Bredbe-rijeve "Marsovske hronike", "Rasposednuti" Legvinove, "Potopqeni

263

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


svet" Xejmsa G. Balarda, Klarkov "Kraj detiwstva", Vonegatov"Mehani~ki pijanino" ili "Kolevka za macu"), na drugoj strani,

"klasi~no" je instrumentalno fantasti~no, jer funkcioni{e poprincipu deus ex machina i vrlo je ~esto ortodoksni nau~no-fan-tasti~ni instrumentarij ili frekventni ekskurs sli~an harle-kinskim delovima u {ekspirovim dramama.

Za to da distopija nastaje kao "utopija na utopiju" jedan odnajeklatantnijih primera jeste strukturna naporednost "Raspo-sednutog" Ursule Le Guin: Anares i Uras su utopija i "utopija nautopiju" ~ijim produènim kontrastom dolazimo do prili~no neo~e-kivanih zakqu~aka. Alternirawe poglavqa vezanih za dva razli~itasveta, utopiju i ne-utopiju (ili: kontra-utopiju; ili: utopiju u za-metku; ili: posle-utopiju) perpetuira problem "utopi~nosti": {ta jeutopi~nije, utopija ili ne-utopija? Le Guinova na taj na~in realizuje"otvorenu utopiju" koja skoro eksplicitno tera na izbor: blagostaweili moral.

2. 2. Utopija kao uhronija

"Da bi se dospelo do vi{ih nivoa kosmi~ke evolucije, utopijutreba prihvatiti samo kao sredstvo, a ne kao kona~no ispuwewe. Saone strane svih utopija, ukalupqenih u efemerne ideale iz razdobqa'detiwstva' ~ove~anstva, nalaze se nove dimenzije postojawa. Put dowih moè ponekad biti u suprotnosti sa svakim altruizmom, odnosnosa krajwom svrhom svake utopije: samozadovoqnim blagostawem.

24)"

"Samozadovoqno blagostawe" koje je samo sebi ciq ili samawegova projekcija, osnovni su impuls celokupne utopijske misli, koji

je u stawu da ukine prvu komponentu utopijskog hronotopa, prirodno,linearno ili cikli~no vreme, pa se tako termin "uhronija", u nauciskovan za utopije specijalne temporalnosti, moè primeniti skorona svaku, dru{tvenu kao i kwièvnu utopiju. Jednako kao u Morovoj"Utopiji", i u savremenim utopijama "vlada" "zaustavqeno vreme",stagnacija. Prodor realnog, pre svega linearnog vremena u stagni-raju}e vreme utopije ujedno je i ta~ka prelaska u-topije u dis-topiju:svaki poreme}aj "eksplicitnog imaginativnog okvira", alterna-tivnog empirijskoj stvarnosti, ravan je po~etku inverzije svetova

25).

Anti-vreme utopije biva zameweno realnim vremenom koje (realno)

proti~e, a deskripcija biva zamewena naracijom: u utopijskom svetupo~iwe ne{to da se doga|a. Pasivnost klasi~noutopijskog filo-zofskog traktata zamewuje aktivnost distopijskih modela delovawa.

Da li je trenutak kada primetimo da je vreme u utopiji zau-stavqeno zapravo onaj trenutak u kojem utopija (prestaje da vr{isvoju socijalnu funkciju i) postaje mit? U mitskoj su svesti odnosi

264

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


~oveka prema svetu i drugim qudima konstante, zauvek date veli~ine,mit "ne samo {to ne priznaje, ve} i ne poznaje historiju, sluè}i se

povijesnom motivacijom samo za zakrivawe svog ahistorijskog jez-gra

26)". Darko Suvin smatra da utopiju od mita razlikuju "izno{ewe

varijabilnih, budu}nosnih elemenata iz empirije", "te`wa da sepojave i problemi prona|u i razre{e", kao i "razvijeni smisao zaistoriju

27)". Sumwa u "normalnu temporalnost" utopije podrazumeva

da bi svakako najsporniji bio "smisao za istoriju", budu}i da, zarazliku od mita, utopija nije aistori~na.

2. 3. Distopija kao slom vremensko-prostornogkontinuuma ili utopizam kao mitologema

Utopija je onoliko istori~na koliko je svesna istorije, i,budu}i da je socijalno angaòvana, te da utopijski mehanizmipretenduju na "proizvodwu istorije", nivo te svesti skoro je obaveznovrlo visok. Svaka, dru{tvena kao i literarna utopija pretenduje dabude popravqena "budu}a istorija". Problem, ipak, nije ni u per-fektu, ni u futuru, ve} u prezentu: koncepcija konkretnog utopijskogvremena ~esto je sasvim enigmati~na. Pored kripti~nog temporalnoglocirawa (zdruènog sa zbuwuju}im prostornim locirawem),problemati~an je sam na~in organizacije konkretnog vremena upripovedanoj stvarnosti. Klasi~noutopijski traktat je, kako smo ve}naveli, katalog utopijskih mogu}nosti, deskripcija simulakrumanastalog iz "napetosti izme|u empirije i sawarewa" u kome vlada

"zaustavqeno vreme". Takva deskripcija je stati~na, u woj se ne de{avani{ta, osim {to ~italac dobija gotove informacije o svetu koji je(ta~nije: mogao bi da bude) poboq{ana verzija empirijskog sveta.Utopija je prospekcija.

Mit je, na drugoj strani, aistori~na "poboq{ana verzijaempirijskog sveta" sagledanog unatrag. On je, za razliku od utopije,retrospekcija u kojoj jednako vlada "zaustavqeno vreme", okamewenovreme koje se ve} desilo. Tako bismo na osnovu upore|ivawa hrono-topa, a pored na tezama Ernsta Bloha zasnovane Suvinove argu-mentacije u prilog jasne demarkacione linije izme|u utopije i mita,do{li do sumwe u su{tinsku razli~itost utopije i mita. Nije lisvaka utopija zapravo Novi Jerusalim, Atlantida, Eden projektovan u

budu}nost, umesto da je projektovan iz pro{losti? Rob ert M. Filmussmatra da je proces nastanka fantasti~ne utopije zapravo proces"transponovawa stvarnosti u mit, i to posebno u mit stvorenprikazivawem metafori~kog sadràja razli~itih modela stvar-nosti

28)".

265

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Sva nau~na fantastika koristi se u izvesnoj meri metaforamasadrànim u savremenim idejama, preobraàvaju}i ih u mit. Ali

pisac satiri~ne nau~ne fantastike isti~e ograni~ewa op{te-prihva}enih ideja i ideala, prikazuju}i ih obi~no kao univerzalneprincipe ili mitologizuju}i wihove antiteze. U oba slu~aja mitskailuzija otkriva parcijalnost i nesavr{enstvo ovakvih modelastvarnosti.

29)"

Filmus nije jedini koji, za razliku od Suvina, uspostavqa jakeveze utopije i mita: za Nortropa Fraja je fantasti~na utopija "vidromanse sa jakom inherentnom tendencijom ka mitu

30)", dok Mi{el

Bitor smatra da veze uspostavqene izme|u romana @ila Verna obra-zuju jedinstveno strukturisanu mitologiju. Ve} je jasnije da uto-pijsko-fantasti~ka kwièvnost moè biti posmatrana kao speci-fi~na prospektivna mitopeja, te da model vremena hri{}anske esha-tologije, o~igledno, ne funkcioni{e, kako u mitu, tako ni u kla -si~noj utopiji.

3. Transmigracija utopije u distopiju

Iz svega navedenog moèmo zakqu~iti da se, pored neminovnoggubitka principa preskriptivnosti, novovekovna utopija od kla-si~ne razlikuje u najmawe tri aspekta, dva strukturna i jednom onto-lo{kom:

1) Su{tinski je promewen model poverenika, medijatora. Zarazliku od klasi~noutopijskog (pseudo)neutralnog vodi~a/ stranca,

savremeni narator utopije postaje "objekat utopije".2) U savremenoj utopiji uspostavqa se "normalna" temporalnost;

"okameweno vreme" klasi~ne utopije, ba{ kao i svi weni strukturniprincipi, bivaju poreme}eni i postavqeni na potpuno nove osnove.

3) Moderna utopija prestaje da bude filozofsko-sociolo{kitraktat, i po~iwe da egzistira kao kwièvnost u najuèm zna~ewu tere~i.

Pretpostavke da klasi~na utopija, srodna mitu, kako potemporalnosti, tako i po intenciji da u verbalnoj stvarnostirestitui{e diskurs Zlatnog doba, postav{i isluèna i prevazi|ena,postaje nova mitologema, i da se moderna utopija danas skoro bezizuzetka nalazi pod kwièvnoistorijskim terminom distopije, mogu

se samo u superficijelnim razmi{qawima ~initi smelima. Dis-topija moè nastati kao reakcija na utopiju, ali joj se intencije, zarazliku od jednozna~nih anti-utopija XIX stole}a, ne iscrpquju samona osporavawu utopijskog. Kao takva, ona je kritika ~iweni~nog, a nehipoteti~kog; weno osporavawe ne ti~e se ciqeva utopije, jer su imoni, su{tinski zajedni~ki. "Ona je kritika stvarnog, upravo u

266

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


dimenziji u kojoj se stvarno pribliàva boqem, ne gube}i i nekanegativna svojstva, a ne kritika wegove kwièvne interpretacije

ili vi|ewa.31)

" Me|utim, i komunikacija u pravcu empirijskestvarnosti nekada{we utopije i dana{we distopije su{tinski serazlikuju: dok je prva teìla preskriptivnoj promeni empirijskog,druga po~iva na svesti o tome da je socijalni efekat teksta radikalnomaweg opsega, pa se zato zadovoqava intranarativnim intencijama zapromenom (pripovedne) stvarnosti, te se realizuje kao kritika nesamo te`we za uspostavqawem boqih svetova, ve} i kao kritikaop{te utopijske svesti i wenih produkata. Istorijski gledano, me|uutopijskim projektima bi se mogli na}i svi sistemski poku{ajirealizacije poboq{anog - ili, konsekventno, idealnog - dru{tva, pa~ak i inkvizicija ili Tre}i rajh. Zato se ponekad ~ini da se utopizam,po{to se restitucija Izgubqenog raja na zemqi pokazala nemogu}om,okrenuo sanirawu (ta~nije: poku{aju sanirawa) literarnih paklova.

1) Problem nije samo u dvostrukoj negaciji /anti - i u - (ne-)/, ve} i kwièv-

noistorijski: pod antiutopijom se podrazumeva utopijska satira iz XIX i XIX veka

~iji je ciq negacija ve} postoje}ih utopijska dela.

2) Ferid Muhi}, "Negativna utopija XX stoqe}a", IV deo, u: SIRIUS, br. 124,

oktobar 1984, Zagreb, str. 106

3) Najjednostavnije, monocentri~ne utopije.

4) Jevgenij Zamjatin, "Herbert Vels", Ideje, Beograd, 1979.5) Utopizam, mogu}nost realizacije idealnog dru{tva, vrhunsko je boànstvo.

Religioznost utopije retko registrujemo na povr{inskom sloju ~itawa, po{to je ona

dubinska, strukturna, za razliku od one ranih utopija (u Morovoj "Utopiji" nema

oprosta za ateiste). Ukoliko u modernoj utopiji nai|emo na manifestacije kakvog

religioznog kulta, obi~no je re~ o visokom stepenu travestije, kao, na primer, kod

Philipa K. Dicka (u "Three Stigmatas For Palmer Eldritch" glavni je simbol plasti~na

lutka, dok je u "Clans Of Alphane Moon" dru{tvo organizovano u religiozne kaste,

koncipirane prema premisama psihijatrije).

6) [to je, kona~no, najve}a razlika izme|u utopije i arkadije. Novovekovna

utopija (koja je, evidentno, u sebe inkorporirala nekada{wu arkadiju) uvek je katalog

upustava za popravqawe ~ove~anstva i dru{tva, uvek je preskriptivna, za razliku od

eskapisti~ke arkadije koja je, bez izuzetka, deskriptivna. ini se da u onom trenutku

kad deskripcija pre|e u preskripciju, arkadija postaje utopija.

7) Ferid Muhi}, "Negativna utopija XX stoqe}a", u: SIRIUS br. 132, maj 1987,

str. 115

8) Burg: palata, Bur ger : gra|anin (nem),

9) Citadel: tvr|ava (engl); City - grad (engl), Cite - grad (fr)

267

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


10) Northrop Frye, "Variety Of Lit er ary Uto pias", u: "Uto pias and Uto pian Thought",

priredio Frank E. Manuel, Boston, 1965, str. 26

11) Glenn R. Negley and J. Max Pat rick, "The Quest for Uto pia: An Anthology of Imagi-nary Societies", Wujork, 1952, str. 8

12) Ibid.

13) I: "Figurama nadawa" ("Fugures Of Hope").

14) Darko Suvin, "Nau~na fantastika i utopizam", u: "Umjetnost rije~i", br.2,

1963, str. 124

15) Darko Suvin, navedeno delo, str. 121

16) Ukoliko èlimo da izbegnemo mogu}nost, na osnovu Suvinovih postavki

lako mogu}u, da ukupnu nemimeti~ku kwièvnost, ili kwièvnost u celini,

proglasimo utopijskom.

17) Ili: Distopijski tekst.

18) Alexandra Aldridge, "The Scientific World View in Dysto pia", MI: UMI Research

Press, Ann Ar bor, 1984, str. 17.

19) Ferid Muhi}, Ibid.

20) Smeha, teksta, diskursa.

21) Michel Butor, "Reper toire", Editions de Minuit, Paris, 1967.

22) Koju zastupa i Ferid Muhi} u svojoj znamenitoj studiji "Negativna utopija

XX stoqe}a".

23) Darko Suvin, "Nau~na fantastika i utopija", str. 89

24) Zoran @ivkovi}, "Utopija", u: "Ogledi o nau~noj fantastici", XX vek,

Beograd, 1995, str. 128

25) Utopijskog sveta u distopijski.

26) Darko Suvin, "Nau~na fantastika i utopija", str. 120

27) Ibid.28) Robert M. Filmus, "Nau~na fantastika kao mit", u: "Nau~na fantastika",

priredio Zoran @ivkovi}, XX vek, Beograd, 1976, str. 107

29) Ibid, str. 97

30) Nortrop Fraj, "Anatomija kritike", Naprijed, Zagreb, 1979.

31) Ferid Muhi}, "Negativna utopija XX stoqe}a".

268

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Mladen Kalpi}

FENOMEN SERIJALA"ZVEZDANI RATOVI"

FILMSKI SERIJALI

Po~etkom 20. veka pod filmskim serijalima podrazumevali suse epizodni filmovi sastavqeni iz vi{e kra}ih (trideseto-minutnih) nastavaka naj~e{}e melodramsko/akciono-avanturis-ti~kog karaktera projektovanih u bioskopu jednom nedeqno, naj-~e{}e subotom u vidu matinea pre dugometra`nih filmova, tokomperioda od nekoliko meseci. Nastavci su se zavr{avali tipi~nimklif-hengerima - nerazre{enim napetim situacijama ~iji je saspensi neizvesnost podsticao gledaoce da slede}e nedeqe ponovo do|u ipogledaju nastavak.

Filmski serijali imali su svoju literarnu prethodnicu vekranije u novinskim serijalima o de~acima skromnog porekla kojipreko trwa stiù do zvezda koje su uz ekstati~ne reakcije ~italacapisali i objavqivali prominentni kwièvnici tog doba na ~elu sanajtipi~nijim piscem viktorijanske ere arls Dikensom (1812-1870)autorom "Oliver Tvista" objavqivanog u nastavcima u periodu1837/38. i "Nikolas Niklbia" 1838/39. Dikensove neverovatno ma{to-vite fabule i melodramske konstrukcije, hu mor, pateti~nasentimentalnost i hiperboli~an manir crtawa upe~atqivih

karaktera koji su okupirali pa`wu ~itaoca izme|u dva novinskanastavka avanture bi}e kalup za sve potowe stripske, filmske itelevizijske serijale. Fenomen filmskih serijala, koji je za svojutemu dikensovski redovno uzimao najrazli~itije melodramskeperipetije mladih mu{kih i ènskih protagonista, potekao je 1908.iz Francuske s Viktorin Jasetovim "Nik Karterom" i tokom nared-

269

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


nih godina pro{irio se na Sjediwene Dràve gde je pionirskiserijal zapo~et 1912. T. A Edisonovom melodramom "[ta se zbilo s

Meri?" s Mery Fuler u naslovnoj roli) koji je simultano s sineasti~kimepizodama bio i novelizovan u nastavcima u ènskom ~asopisu"MekKlurs Lejdiz Vrld". Serijalnu {tafetu potom preuzimaju V.NSeligove "Avanture Katlin" (1913) u kojima je u reìji F.J. Krandenaigrala Katlin Viliamson. Ovaj serijal od 13 nastavaka trajao je svedo maja 1914. Wegov prvi deo je bio dug tri rolne a nastavci svaki podve. Od tada su dve rolne (R2) od po 15-20 minuta postale standardnaduìna epizoda filmskih serijala.

Serijal koji je ovaj ànr u~inio internacionalno popularnimbio je 20-todelni "Paulinine peripetije" Donalda Mekenzia s Pearl

White u glavnoj roli prikazivan izme|u aprila i decembra 1914. Ameri~ka filijala kompanije "Pate" koja je producirala "Paulinu"preuzela je dominaciju na svetskom trìstu u snimawu novih nemihserijala ~ije su glavne protagonistkiwe bile ènske heroine. PerlVajt je i pored jake konkurencije (Luiz Lorejn, Helen Holms...) ostalanajpopularnija glumica ovog ànra snimiv{i dugogodi{wi serijal oavanturama Ilene ("Ilenine Istrage" 1915. "Ilenina romansa"...) UFrancuskoj tog vremena bio je izuzetno popularan serijal o"Fantomasu" Luis Foladea a u Nema~koj {estodelni "Homonkulus"Oto Riperta, u Italiji "Za-La-Mort" Emilio Geiona... Najdugo-ve~ niji serijal bio je "Helenini hazardi" koji se sastojao od 119epizoda emitovanih izme|u 1914. i 1917. Po~etkom dvadesetih seri-

jali su bili toliko popularni da su ih u Americi snimali i do 30

godi{we. No s pojavom zvu~nog filma pa`wa publike se preusmerilana mjuzikle te je hiperprodukcija serijala bitno redukovana ipreusmerena sa odrasle ènske na mu{ku de~iju publiku. Zapleti iraspleti postali su jo{ predvidqiviji a ono {to je privla~ilode~iju pa`wu bile su besomu~ne jurwave, pucwava i spa{avaweglavnog junaka u zadwi ~as. Prvi od zvu~nih serijala bio je "AsoviSkotland Jarda" (1929) ali zvuk je i daqe igrao perifernu ulogu uwima jer su serijale krasili kratki dijalozi i duge akcione scene.Naj~e{}e teme ovih serijala bile su borba protiv zlo~inaca koji suhteli da zavladaju svetom putem fantasti~nih nau~nih pronalazaka.

Ameri~ki serijski film tridesetih (tako|e poznat i kao ~epter--plej) u kojem su najpoznatija ostvarewa koja su za kompaniju "Ripa-

blik Pik~rs" snimali Viliam Vitni i Xon Ingli{ postao je, poNoelu Bir{u

1)naj~istiji kinematografski primer filmova koje u

potpunosti obja{wavaju dominantni kodovi: "Nameweni deci ovifilmovi su dosegli luda~ki nivo kodifikacije (apsolutno tipizovandekor - signal koji se svaki put iznova pojavquje pred tu~u, ili uvekistovetni kadrovi-uvo|ewa-u-atmosferu koji nas upozoravaju da }e se

270

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


slede}a scena odigrati u tajnom skrovi{tu junaka-koji-se-bori--za-pravdu ili u jazbini wegovog opasnog neprijateqa). Ovi filmovi

u izvesnom smislu dejstvuju u pravcu jedne vrste razgra|ivawa i toupravo kroz ovako "detiwastu" shematizaciju narativnih kodova (uzironi~an odnos prema odraslom gledaocu)"

Mnogi filmski serijali su u 30-im i 40-im svoje junake po~elipozajmqivati iz popularnih stripova kao {to su bili: MandrakMa|ioni~ar, Fantom, Dik Trejsi, Teri i Pirati, Supermen, Betmen,Bak Roxers, Fla{ Gordon...

Fla{ Gordon serijal (zapo~ev{i 1936. s "Svemirski brod leti unepoznato" i nastaviv{i s "Putovawem na Mars" i "Fla{ Gordonosvaja univerzum") je tako postao najvitalniji izdanak ovog ànrakoji je nakon uspeha u bioskopima sa jo{ ve}im uspehom potomprikazivan i na televiziji. Fla{ Gordon serijal u kome su igraliolimpijski prvak u plivawu Baster Krejb kao Fla{ i arls Midltonkao wegov arhi-neprijateq Imper ator Ming bio je i najskupqiserijal do tad snimqen sa utro{enih 350000 $ {to je bilo triput vi{eno {to je uobi~ajeno.

Popularnost ovih bezbri`nio eskapisti~kih subotwih matineserijala dramati~no je opala nakon trauma Drugog svetskog rata te sezvani~no ra~una da je posledwi filmski serijal u gorepomenutommaniru "Rasvetqavawe slu~aja" snimqen 1956. Ali sama su{tinaserijala opstala je u donekle izmewenoj formi i nakon Drugogsvetskog rata. Filmovi o Tarzanu sa Xoni Vajsmilerom (1932-1947) ipotom serijal o avanturama wegovog sina "Bomba de~ak iz xungle"

koga je, kao i u Vajsmilerovom serijalu, tuma~io Xon [efild(1949-1955) bili su duplo duì, ~etiri rolne nekad i vi{e, i nisu sezavr{avali klif-hengerom ve} razre{ewem peripetije unutar svakepri~e te su se u tom domenu razlikovali od svojih matine serijalprethodnika koliko i sit-kom od soup-opere u domenu tv repertoaraali su i daqe pratile u nedogled wihove kli{eizirane obra~une salovcima na zlato i slonova~u. Serijal o avanturama Tarzana iwegovog sina (1932-1955) tako je obuhvatio stasavawe nove generacijeglumaca i publike. Nakon Tarzana usledili su jo{ popularnijimoderni serijali: o agentu 007 Xejmsu Bondu (zapo~et 1962. filmom"Dr. No") i neustra{ivoj posadi svemirskog broda En-Si-SiEnterprajz "Star Trek" (zapo~et TV serijom 1966) koji sa svojim

desetinama, {to televizijskih {to filmskih nastavaka, traju do dandanas. Na osnovnim smernicama serijala o Fla{u, Enterprajzu,Tarzanu i Bondu Xorx Lukas se odlu~io da uvede modernizovaneB-serijale u visoko avangardnu A-produkciju. Na ruku mu je i{lo i to{to su neposredno pred po~etak snimawa Star Wars-a 1974. filmskiserijali dobili i prvo zvani~no priznawe filmske akademije - drugi

271

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


deo Kopolinog "Kuma" oven~an je oskarima i od ve}ine kriti~arazvani~no progla{en boqim od prvog dela serijala.

NAU^NA FANTASTIKA NA FILMU

Iako se to naj~e{}e previ|a nau~na fantastika je ne samonajpopularniji ve} i jedan od najstarijih filmskih anrova. Filmskanau~na fantastika ne samo {to se, zbog tematski u woj vazda prisutneezoterije i metafizike, ~inila kao najpogodnije tlo za postavqawetri fundamentalna egzistencijalna pitawa "Ko smo?", "Odakle dola-zimo?" i "Kuda idemo?" ve} su i tri tradicionalne sf teme - space/ti-

me/machine-2) izuzetno odgovarale samoj prirodi filmskog medija.Sam film snima se u variraju}em prostoru i vremenu putem jednema{ine a potom se projektuje u drugom za to odre|enom prostoru i

znatno kra}em vremenu putem druge ma{ine. Pored toga neiscrpnama{tovitost sf tema savr{eno se uklapala u snoliku atmosferuritualnog grupnog sawarewa u bioskopskoj sali.

Pionirski film George Melies-a "Put na Mesec" (1902), FricLangovi monumentalni "Metropolis" (1926) i "@ena na Mesecu"(1929) kao i V.C. Menziev "Stvari koje }e do}i" (1936) najzna~ajniji susf filmovi iz ranog perioda istorije filma.

êsto se zabavni nau~nofantasti~ni filmovi nazivaju spejsoperom. Ovaj termin poti~e od kriti~ara Wilston Tuckera koji ga jeskovao 1941. kao oznaku za kli{eiziranu nau~nu fantastiku, svedenuna princip jednostavne akcione interplanetarne avanture. Iako je@il Vern svoje junake otposlao na mesec jo{ 1865. a Edgar Rajz Berouz

na Mars Xona Kartera ve} 1911. rodona~elnikom stereotipne spejsopere smatra se Edvard I. "Dok" Smit. On je stvorio ovaj ànr 1928.svojom novelom "Vragolije u svemiru". Ona je opisuju}i interplane -tarni rat (borbene krstarice, svemirske pirate, heroje i mra~nelordove koji se bore) za dominaciju u dalekoj galaksiji izvr{ilaizuzetan uticaj na stvarawe prvih nau~no-fantasti~nog strip heroja:Filip Francis Nolanovog "Bak Roxersa" i Aleks Rejmondovog "Fla{Gordona", Frenk Herbertovu "Dinu" i sva potowa sf ostvarewa.

Dok Smit je 1937. jo{ vi{e zaduìo -Star Wars- pokoqewenapisav{i kwigu "Galakti~ka Patrola". Do tad su svi nau~no--fantasti~ni romani opisivali dogodov{tine obi~nih qudi u

neobi~nom okruèwu drugih planeta. Dok Smit tu radikalno mewakoncept uvode}i kao junake "Galakti~ke patrole" elitnu grupu rat-nika telepatskih sposobnosti koji ~uvaju red i mir u galaksiji posistemu "sve vas vidi svemirska policija" (poput Lukasovih Xedaja iFrenk Herbertovih Bene Xezerita)! Po{to sa sobom nose magi~nital isman Lens koji kanali{e wihovu mo} ove pripadnike galakti~kepatrole zovu i Lensmeni (i svaki Lukasov Xedaj vitez tako|e u svom

272

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


svetlosnom ma~u poseduje po jedan takav kristal). Kao i LukSkajvoker u "Zvezdanim ratovima" u Smitovoj kwizi jedan Lensmen

ve`ba zatvorenih o~iju i potom u svom jednosedu uni{tava neprija-teqsku bazu. Lukas kao postmodernista naravno nije krio svojuinspiraciju ovim delom te je iz wegovog slenga izvukao i naziv svojecentralne planete u dalekoj galaksiji - Korusant. Korusant je u DokSmitovoj kwizi oznaka za sve {to je sjajno i svetlucavo.

êtrdesetih za vreme Drugog svetskog rata nau~nofantasti~niheroji kao perjanica Savezni~ke propagande predvo|eni AleksRejmondovim Fla{ Gordonom i Xeri Sigel / Xo [usterovim Super-menom napu{taju svoje egzoti~ne daleke planete i pridruùju seantifa{isti~kom pokretu.

Tokom pedesetih nau~na fantastika je po~ela da okupqa svebrojniju i verniju publiku najvi{e zahvaquju}i filmovima RobertaVajza "Dan kada je Zemqa stala" (1951), Bajron Haskina "Rat Svetova"(1953) i Don Siegela "Invazija otima~a tela" (1956).

Tokom {ezdesetih dva najzna~ajnija autora novog talasa posve-tila su pa`wu i sf filmovima. @an Lik Godar 1964. snima "Alfavil"a Fransoa Trifo 1967. "Farenhajt 451". Oni daju ovom ànrukredibilitet novim estetskim i ekspresivnim kvalitetima. U istojdekadi Xorx Palov "Vremeplov" (1960) i Stenli Kjubrikov "2001:Odiseja u svemiru" (1968) donose istovremeno epohalne specijalneefekte i usmeravaju ànr ka fundamentalnim filosofskimpitawima o vremenu i bitku. Na istom putu kultna TV serija "StarTrek" 1966-1969. koriste}i dubine neistraènih svemirskih

prostranstava kao metaforu za qudsko nesvesno postavqa uznemi-ruju}a pitawa o na{em su{tinskom identitetu u inteligentnimepizodama koje asociraju na nadrealnost, nekoliko godina ranijeprikazane, "Zone sumraka". Mnoge zaplete i pitawa o paralelnimsvetovima i varqivosti qudskog opaàwa postavqena u ovoj serijidove{}e do estetskog i ontolo{ki upitnog savr{enstva ruskirediteq Andrej Tarkovski svojim sf filmovima "Solaris" 1972. i"Stalker" 1979.

Dva vode}a reìsera sedamdesetih Xon Karpenter i Xorx Lukasne samo {to nau~noj fantastici dodaju {mek avangarde ve} svojekarijere zapo~iwu upravo sf filmovima: Lukas sa "THX 1138" (1971) iKarpenter sa "Tamnom zvezdom" (1974).

Tokom osamdesetih zahvaquju}i Lukasovom epskom Star Warsserijalu i Stiven Spilbergovom vanzemaqskom alegorijom Hrista"Ekstraterestrial" I.T-iju (1982.) nau~na fantastika ulazi umejnstrim. Ona oko sebe okupqa fanati~ne poklonike iz redovanajmla|ih gledaoca, istovremeno zadràvaju}i kredibilitet i kodzahtevnije starije publike zahvaquju}i inteligentnim egzistencia-

273

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


listi~kim ostvarewima Ridli Skota "Tu|in / Osmi putnik" (1979) i"Blejd Raner / Istrebqiva~" (1982) .

NOVI HOLIVUD

XORX LUKAS I DRUGI POBUWENICI PROTIVSTUDIJSKOG SISTEMA

Stilska i ekonomska hegemonija Holivuda u svetskoj kinemato-grafiji uspostavqena je u drugoj dekadi dvadesetog veka dok se Evropa

jo{ uvek oporavqala od posledica Prvog svetskog rata. Osnovnisistem Holivudske organizacije ekonomske infrastrukture bio je

sistem studija u kome su za studio bili ugovorom vezani scenaristi,glumci, reìseri, tehni~ko osobqe i menaxeri ~ija pa`wa nije bilausmerena na pojedina~ni film kao proizvod ve} na ja~awe samogdistribucionog lanca kompanije. Sistem studija je odlikovaomenaxment piramidalne hijerarhije sa ta~no utvr|enim pravima iobavezama. Na vrhu ove piramide bio je producent - naj~e{}e vlasnikkompanije koji je po svim pitawima imao odlu~uju}u re~ od izborascenariste, reìsera i glumaca do potpisivawa buxeta i odobrewafinalne kopije filma. Studiji oformqeni u tom periodu kao {to subili Markus Levov i Louis B. Mejerov "Metro Goldvin Majer", KarlLemlov "Universal", "Paramaunt" koji su osnovali Xesi Laski i

Adolf Kjukor... "Vorner Braders" bra}e Vorner i 20

th

Century Fox kojisu osnovali Deril F. Zanuk i Viliam Foks tako|e nastali u istomperiodu i danas su dva najuspe{nija studija na svetu. Filmovi su predistribucije projektovani probnoj publici i rigidnim cenzorima~iji je sud bio odlu~uju}i za finalni izgled filma. U slu~aju wihovenegativne reakcije na bilo koji deo filma producent je nare|ivao dase taj deo ponovo snimi tako da zadovoqi wihova o~ekivawa. Film seu to vreme nije doìvqavao kao autorska vizija reìsera. Reìser jebio samo link izme|u producenta i gotovog filma koji je trebao dadonese novac producentskoj ku}i.

êli~ni stisak producenata nad filmskom industrijom lagano je popustio tokom pedesetih i {ezdesetih godine kada je ve}ina gore

pomenutih osniva~a oti{la u penziju, da bi po~etkom sedamdesetihnastala potpuna anarhija. Iskoristiv{i ovu pometwu {a~ica mladihreìsera - pobuwenika protiv represivnog studijskog sistema: XorxLukas, Stiven Spilberg, Martin Skorseze, Brajan De Palma i XonMilius sa Fransisom Fordom Kopolom na ~elu uspela je da se na-metne kao vizionarska grupa mladih autora ~iji }e izuzetno komerci-

274

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


jalno uspe{ni filmovi pokazati studijima u kom smeru treba da idu.Izuzetan umetni~ki i finansijski uspeh Kopolinog "Kuma" iz 1972. i

wegovog nastavka dve godine kasnije kao i potpuna histerija publike1975. za Spilbergovom "Ajkulom", dobar prijem Skorsezovog"Taksiste" i De Palminog "Keri" 1976. ukazivao je na to da publikaponovo èli revitalizaciju u B produkciji potisnutih ànrovakrimi i horor filma. Mo`da ~ak i nau~ne fantastike? Xinovskaajkula je svakako imala u sebi ne{to nadnaravno, poput King Kongakoji je zajedno s Franken{tajnom i Drakulom bio me|u najgledanijimfilmovima po~etkom tridesetih. U svakoj holivudskoj dekadi ~ini seda je postojao oprobani recept za uspeh: ~etrdesetih Volt Dizni je upotpunosti fascinirao publiku svojim izuzetnim dugometra`nimcrtanim filmovima, dok su pedesetih gledaoce najvi{e privla~iliistorijski spektakli poput "Deset Bo`jih zapovesti" i "Ben Hura".Najuspe{niji block buster {ezdesetih bio je "Moje pesme moji snovi"Roberta Vajza i svi studiji su se od tad uzaludno utrkivali da ponovewegov uspeh kroz formulu visokobuxetnog mjuzikla. Tek DenisHoperov niskobuxetni "Izi Rajder / Goli u sedlu" 1969. o tragi~nomputovawu dvojice hipi motociklista koji poku{avaju da prona|uizgubqenu du{u Amerike, koji nije bio mjuzikl ali su svi bitnijimomenti u filmu bili propra}eni gromoglasnim rok antemamaotvorio je svojim umetni~kim (Kan - nagrada za najboqi film novogreìsera) i komercijalnim uspehom nove perspektive.

Pou~en slabim odzivom publike na wegovu hermeti~nu vizijuorvelovske budu}nosti "THX-1138" Xorx Lukas je 1973. uspe{no

ponovio "Izi Rajderovu" formulu zarazno-spotovskog rock'n'roll filmau svom nostalgi~nom flash-back -u na bezbriàn pred-vijet namski pe-riod ameri~ke omladine u "Ameri~kim grafitima". Mladi glumciRon Hauard, Ri~ard Drajfus, ârls Martin Smit, Kendi Klark,Sindi Viliams i Harison Ford jurcali su kolima po gradu uz hitove:-Runnaway- Del [enona, -Jonny B. Goode- âk Berija, -Maby Baby- BadiHolija i kulirali uz Great Pre tender i Only You Pletersa. "Ameri~kigrafiti" kao tre}i najgledaniji film distribuiran te godineotvorio je Lukasu manevarski prostor za nove poduhvate.

Iako ve} s Milijusom i Kopolom angaòvan na projektu "Apo-kalipsa danas" Lukas mewa direkciju i ostaviv{i Kopolu bez predvi-|enog reìsera (Xorx Lukasa) i producenta (Geri Kurca) da tumara

po filipinskoj xungli, upu{ta se u poku{aj revitalizacijezaboravqenog ànra spejs opere sa Geri Kurcom kao svojim produ-centom. Kopola im ovo nije oprostio te ih je obojicu pomenuo u svojojzavr{enoj verziji "Apokalipse" u kojoj Kolonel X. Lukas {aqespeci jalne snage da uklone pukovnika Kurca.

275

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


U to vreme niko od glave{ina studija nije verovao u oìv-qavawe nau~ne fantastike na filmu te su "Juniverzal" i "Paramaunt"

odbili Lukasov projekt zvezdane sage. Ni Alan Led Xunior iz "20th

Centyry Fox-a" koji je jedini pristao da stane iza wega nije verovao udugoro~nu revitalizaciju spejs opere ve} samo u Lukasa kao reìserakoji ume da pogodi ukus publike u tom trenutku.

Ne o~ekuju}i previ{e od wegovog predstoje}eg filmaproducenti su mu ustupili sva mr~ndajzing prava u vezi novog filma uzamenu za niù cenu pla}awa wegovog scenaristi~kog i reìserskoganga`mana. Tu su se grdno prevarili jer nisu znali da se filmski svetkakav su do tad poznavali upravo mewao. Lukas je to znao, on ga je iizmenio.

ESTETSKI ASPEKT 2

ANALIZA SAGE U CELINI

1. STILIZACIJA SEKSA I NASIQA

Xon Milius u Kenet Bouzerovom dokumentarcu o NovomHolivudu -Easy Riders, Raging Bulls- tvrdi da je Lukas kao dijabeti~arfragilnog zdravqa jo{ od vremena {egrtovawa u Zootrop Studijuoduvek vi{e voleo da snima scene u enterijeru nego u eksterijeru ibez dijaloga. Ovo bi ga, po Miliusu, da nije izmislio na~in da pomo}u

efekata snima sve {to zamisli u studiju, najverovatnije dovelo dopozicije prvog ~oveka porno industrije. Ma koliko qubomore icinizma ima u ovoj izjavi reìsera "Konana" Lukasov implicitniafinitet zaista nije neuo~qiv. Naravno Star Wars ima bi svakako bilonemogu}e da postignu tako nezapam}en uspeh da nisu pored agresijenatopqeni i ve{to stilizovanim sexualnim aluzijama: eksplicitnofalusoidni oblik R2-D2-a, koji ga ve} 30 godina ~ini najpopu-larnijim -Star Wars- likom kod devoj~ica (i dovodi ga u reklamu zaNacionalnu Lutriju u kojoj se kupa u |akuziju sa dvema ve{ ma{inamakao idealnim partnerkama), fali~ko nadmetawe svetlosnimma~evima, odsecawe udova kao simboli~na kastracija oponenta,qubavni trouglovi sa implicitno edipalnom konotacijom, Mos Ajslikantina kao hipertrofirani Gej Bar (prema kriti~aru Robin Vudu),potpuno goli dlakavi xinovski primat ûbaka, konstantna desa -dovska zlostavqawa glavnih junakiwa, bacawe zarobqenih mu{ka-raca u pro`drqivu rupu u pesku, neprestano uvla~ewe mawegsvemirskog broda u ve}i, poga|awe zatvorenih o~iju u maleni otvorstanice, itd... Xar Xar Binks u Epizodi I mesto excuse me kaè

276

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ex-squeeze me a u Epizodi II u trenutku kada predlaè dodeqivawedodatnih ovla{tewa kancelaru obra}a se senatu aluzijom na felaciju

rekav{i im umesto Fellow delegates Delow fellaguts! Jednom re~ju aluzijana sex u Star Wars-u (ne samo {to ima nego ih) ima mnogo.

Lukas je sli~no u~inio i u svom prvom filmu THX 1138. Prematvrdwama ko-scenariste Volter Mar~a ime glavnog junaka THX (teks)

je aluzija na SEX (seks) a ime wegove partnerke LUH (lau) aluzija naLOVE, jer su love & sex smrtno zabraweni u autoritarnom sistemu komese wih dvoje svojom romansom odupiru. Ni u Star Wars filmovima kaoni u uobi~ajenoj holivudskoj A-produkciji (Xejms Bond od 1962. naovamo ni jednoj od svoje 44 dosada{we partnerke nije pomenuo kondom)

junaci ne odaju ikakvo poznavawe kontraceptivnih sredstava. Anakini Amidala iako kriju svoju vezu od ~itave galaksije ne nalaze zashodno da se za{tite od neèqene trudno}e koja }e ih o~iglednootkriti pre no bilo {ta drugo. Potpuno odsustvo kontrole glavnog

junaka kada su seks i emocije prema suprotnom polu u pitawu ~esti su unau~nofantasti~nom ànru: ~ak i hiper logi~ni Mr. Spok iz "StarTrek" TV serijala biva potpuno nemo}an da kontroli{e svojepostupke i pretvara se u krvoèdnu zver kada mu do|e vreme parewa, uepizodi "Vreme ludila" iz 1967.

@enski likovi kod Lukasa su naj~e{}e too-hot-to-handle od LUH

koja odlu~uje da prestane sa uzimawem libidinalnih sedativa i stupiu zabraweni seksualni odnos sa THX-om, preko devojaka kojepreuzimaju potpunu inicijativu u odnosima s mladi}ima i kontrolunad wihovim ìvotnim planovima u "Ameri~kim grafitima", do

neustra{ivih zvezdanih ratnica plave krvi. Svi glavni ènskilikovi: Leja, Padme, Beru, sporedni: Korde, Dorme, Xamila, Opera-torka jonskog topa, Oola, Mon Motma, Kami , dve devojke u Mos Ajslikantini i sve ene koje se pojavquju u iole kakvom bitnom kontekstu uStar Wars-u su brinete! Crna kosa junakiwa u Lukasovoj zvezdanoj sagi

javqa se kao lakanovski Objet Petit-a-3)

- feti{ objekat koji uzrokujeèqu. No istovremeno ~isto stereotipno gledano crnke pruàjumawu opasnost od toga da ova eqa za wima bude zaista i usli{ena jer

junakove èqe prema wima naj~e{}e nisu istovremeno i poèqne tj.dru{tveno prihvatqive jer su naj~e{}e incestuozne (Luk/Leja) ilibazirane na Edipalnoj fascinaciji (Ani/Amidala). Ergo MerlinMonro i Debi Hari ne bi mogle ni da privire u Xorxovu Galaksiju

sem mo`da u razuzdani bar sa po~etka Epizode II u kojem u tre}emplanu moète primetiti par plavu{a kako posetiocima nude svojeusluge. Lukas o~igledno, poput Alfred Hi~koka, plavu{e povezuje sastereotipom izrazite ènske seksualnosti (od Marlene Ditrih doMadone) te se stoga trudi da ih izbegne jer su, za razliku odHi~kokovih, wegovi junaci isuvi{e zauzeti spa{avawem sudbine

277

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


kosmosa da bi gubili vreme na seks. Jedini koji u tom smislu praviizuzetak je Anakin (u prvoj trilogiji) za {ta biva surovo ka`wen

padom na Tamnu Stranu. U drugoj trilogiji taj izuzetak pravi HanSolo i wegova qubav prema princezi Leji preobra}uje ga sa tamnestrane na svetlu (od kriminalca do borca za slobodu).

U oba slu~aja ènama je poverena odlu~uju}a uloga u eti~kojdisoluciji postupaka glavnih junaka. Lukas u Star Wars-u izbegavaènske likove {to vi{e moè ali onim nekoliko koliko ih u filmuima poverena je magi~na sila da pretvaraju dobre momke u lo{e, lo{eu dobre, prin~eve u àbe i obratno... [teta {to ih u galaksiji nemavi{e... Mo`da bi onda svi vodili qubav a ne rat... Al' onda to ne binikako bio RAT ZVEZDA.

Simptomati~ne za Lukasov opus su i ne`ne godine wegovihglavnih junakiwa. Princeza Leja (Keri Fi{er) na po~etku origi-nalne trilogije ima devetnaest godina - isto koliko i wena majka

Amidala (Natali Portman) na kraju prikvel trilogije kada umire naporo|aju. Iako je 21. godina zvani~na granica punoletstva u Lukasovojdomovini Xorxove junakiwe nikako da je dosegnu. Amidala umire pretoga a novoro|ena Elora Danon iz "Viloua" ima dobro da se na~ekadotle. Glavni razlog sva|e i razlaza izme|u Indiana Xonsa i wego-vog biv{eg profesora Abnera Rejvenvuda u "Otima~ima izgubqenogkov~ega" je to {to je Indi obqubio wegovu maloletnu }erku Merion.U "Ameri~kim grafitima" John Milner ima nepla nirani dejt sadvanaestogodi{wom devoj~icom koja se zaqubquje u wega i koje uspeda se otarasi tek kad joj pripreti silovawem. Ovako u~estalo

ponavqawe motiva maloletnica u Lukasovom stvarala{tvu svakakoukazuje na wegov afinitet prema pubertetlijkama ali isto tako i naanksiozni odklon od zrele ènske seksualnosti.

Ne samo {to mlade devojke dominiraju Lukasovim opusom ve} suone u wemu redovno i zlostavqane. U "Epizodi I" sa Palpatinove levestrane tokom wegove konverzacije sa ~etrnaestotogodi{wom

Amidalom moèmo jasno uo~iti obezglavqeni akt devoj~ice upubertetu. Leja u svakom filmu biva zarobqena i mu~ena: u "EpizodiIV" od strane sopstvenog oca Darta Vejdera, u "Epizodi V" tako|e jezarobqavaju imperijalni juri{nici u roze haqini nakon ~ega nevidimo {ta joj konkretno rade ali nakon te scene vi{e nije u sukwinego u pantalonama... U "Epizodi VI" Leja je zarobqena i zlostavqana

od Xabe Hata kome postaje konkubina. Pred kraj filma uz to jo{ bivai blasterom rawena u ruku... Motiv zarobqavawa glavne junakiwenezaobilazan je i u drugim Lukasovim filmovima: svim delovima In-diana Xonsa, "THX-u" i "Vilou". Sli~no se ponavqa i u prikvelima sPadme Amidalom: u Epizodi I zarobqavaju je ~elnici Trgova~keFederacije, u Epizodi II zarobqavaju je Grof Duku i \ango Fet i

278

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


bacaju u arenu gde joj mutirana ma~ka kanxom razdere le|a, dok je uEpizodi III gotovo fatalno pridavi sopstveni mu`... Lukas je

prili~no sadisti~an prema svojim junakiwama: Padmina dvojnicaKorde gine u atentatu, Zam Vesel, èna lovac na ucene bivaobogaqena pa ubijena otrovnom strelicom, zelenoputa xedajka Aajlabiva ubijena s le|a od svojih Klontrupera, [mi Skajvoker je odpustiwskih qudi zlostavqana do smrti, Amidala umire na poro|aju,igra~ica Oola biva ba~ena u jamu i pro`drana od strane Rankor~udovi{ta, ujnu Beru ubiju i spale juri{nici... Lukasova teza da usvemiru niko ne nosi dowi ve{ rezultirala je podizawem grudi KeriFi{er lepqivom trakom mesto brushaltera. Za Lukasov feti{izi-raju}e/nipoda{tavaju}i odnos prema ènskoj seksualnosti simpto-mati~an je i posledwi kadar Epizode IV koji se suàva u krug kojinestaje izme|u Leiinih nogu...U Star Wars-ima kao i u Lukasovomprivatnom ivotu ima proporcionalno stra{no malo ena a one kojese i pojave obi~no gadno nastradaju. Sve se to ~ini kao Lukasovaosveta u imaginarnom svetu za negativna iskustava sa Mar{omGrifin i Lindom Ronstad

4). U odnosima sa lep{im polom Lukas

o~igledno svaki put pri brawu ruà ostaje vi{e izboden nego o~aranwihovim mirisom. Otuda Xorxova univerzalizacija povezivawa enasa emocijom straha kod mu{karaca. Prvo junakov strah da se ènskojosobi pri|e (Luk) i da je osvoji a potom strah da je zanavek ne izgubi(Anakin). Kako re~e Bernard de Morle "Jedino {to ostane od ruèkada uvene je weno ime" a jedino {to ostaje Anakinu/Vejderu nakon

Amidaline smrti je tako|e weno ime - a Ami(g)dalino ime je sam

strah5)

. U tom diskursu se ~ini da nije ni malo slu~ajno prvainkarnacija Imperatora u "Imperija uzvra}a udarac" (1980) bilastarica u crnoj kukuqici s upalim o~ima {impanze (!) Lukasov strahod ènske dvoli~nosti eskalira u liku Zam Vesel iz Epizode II kojaima ~as lice devojke ~as gadnog gu{tera, ali ostaje utisak da je to samoposledica preterane feti{izacije jer ne treba zaboraviti - pokre-ta~i radwe u obe trilogije su Princeza i Kraqica {to nas vra}a naRobert Grejvsovu (1895-1985) teoriju da svi mitovi svojim mu{kimprotagonistima u prvom planu samo prikrivaju zajedni~ki matrijar-halni koncept

6). No iako se u mnogo ~emu trudi da emancipovawem

svojih junakiwa u politi~koj i fizi~koj borbi odstupi od stereotipaprikazivawa èna kao ne-mu{karaca (koji je uo~ila Lora Malvi)

ène kod wega i daqe ostaju pretwa negaciji mu{kosti - Padme jeuzrok Anakinovog pada kao EVA. @enska opasnost kod wega bivaneutralisana na isti na~in kao i u Hi~kokovim filmovima ène nakraju ili bivaju ubijene - kao Padme i Marion Krejn (Xenet Li) u"Psihu" ili udate kao Leja i Marni (Tipi Hedren) u "Marni". Svojstrah od preteranog pribliàvawa enama Lukas je najboqe prikazao

279

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


u sceni sa presom za sme}e u Epizodi IV: Luk (na dnu bunara poput junaka "Stalkera") poèli da se pribliì Leji. Suprotni zidovi na

kojima se wih dvoje nalaze u to krenu da se pribliàvaju prete}i da ihu procesu me|usobnog pribliàvawa zdrobe. Luk odustaje od svojeèqe zovu}i u pomo} 3PO-a i R2-a (simboli~ke supstitute za oca imajku) da interveni{u.

Mnogi eminentni kriti~ari poput Robina Vuda i Pau line Kilredovno zanemaruju va`nost uloge princeze Leje u sagi smatraju}i jetradicionalno podre|enom previ|aju}i da i ona iako enski lik kaoi Luk poseduje natprirodne mo}i. Krajwe nekonvencijalno PrincezaLeja je prvobitno bila zami{qena kao centralni lik originalnihStar Wars-a i pri~a je trebala da bude fokusirana na wu i weno otkri}eda je polu-bog a ne na wenog brata Luka. (Kako bi prvobitnozami{qen feministi~ki Star Wars izgledao moèmo donekle naslu-titi iz Besonovog "Petog elementa" koji koristi mnoge od Lukasovihodba~enih ideja koje su kod Xorxa ostale samo u naznakama). Ipak i ufinalnoj verziji Leja je (kao i Lilou) ostala glavni pokreta~ radweLuk, Han i ekipa ukqu~uju se u WENU borbu protiv imperije. Lejinenadnaravne mo}i mogu se jasno uo~iti u svakom delu trilogije: uEpizode IV - Vejder mu~i Leju halucinogenom sondom za ~itawe misliu nadi da }e mu otkriti gde se nalazi skrivena pobuweni~ka baza i onasvemu tome stoi~ki odoleva. U Epizodi V ona jasno ~uje Lukovutelepatsku poruku. U Epizdi VI ona se za razliku od Luka se}a wihovena poro|aju preminule majke i otkriva mu da je sve vreme "nekakoznala" da je u bliskoj rodbinskoj vezi s wim i Vejderom {to govori o

wenoj kognitivnoj i pre-kognitivnoj superiornosti nad Lukom. Lejune krasi samo mentalna ve} i fizi~ka nadmo} - golim rukama uspeva dazadavi kraqa podzemqa Xabu Hata. I ne samo to, pedantni Star Wars

fanovi su izra~unali da Leja od svih junaka u serijalu ima najvi{epreciznih pogodaka iz laserskog pi{toqa.

U sveop{toj infantilizaciji koju "ozbiqni" filmskikriti~ari prebacuju Star Wars-u ne samo da se ne prime}uju u teksturupa`qivo ugra|eni religijski, filosofski, politi~ki i seksualnistavovi ve} se previ|a da je u Star Wars serijalu (~ak samo u Epizode IV)verovatno pobijeno najvi{e qudi u dosada{woj istoriji kinemato-grafije. Negativci u -Star Wars-u naj~e{}e nose oklope kao,imperijalni juri{nici, te im samrtni gr~ i ropac nikad ne vidimo

niti registrujemo. Oni koji oklop ne nose naj~e{}e bivaju ba~eni savisine u bezdan bez naknadnog close-up-a u kome bi smo ih videlizdrobqene u krvavu ka{u.

O~igledno bukvalno "prolivawe krvi" u Star Wars-u Lukasu seomaklo samo jednom 1977-me u sceni u kojoj Obi Van odseca rukunapasniku u kantini. To je jedino mesto gde vidimo odse~enu ruku kako

280

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


leì u lokvi krvi. U svim slede}im -Star Wars- filmovima iako }e sesvi se}i uzdu` i popreko, ruke i noge }e (za razliku od meta-verizma

"Kil Bila" i "Grada Greha") otpadati bez i jedne kapi krvi. Upravozahvaquju}i visokoj stilizaciji nasiqa te{ko je poverovati da usvakom bajkolikom Star Wars delu zaista pogine vi{e qudi nego uprose~nom [varcenegerovom filmu, ali mi svesno ne registrujemokoliko je poginulih sem ako je ubijeni izdahnuo u krupnom planu.Shodno tome pozitivci umiru u krupnom planu (Kvaj Gon, [miSkajvoker, Joda, Anakin...) za razliku od negativaca (Dart Mol,Palpatin, Boba Fet, juri{nici...). Dejvid Morel tvorac lika XonRamboa odavno je s pravom tvrdio da je wegov Rambo mawe nasilan odprose~nog stanovnika Star Wars galaksije. Na vrhu top liste celulo-idnih ubica, na~iwene u decembru 2002., upravo zahvaquju}i tuma-~ewu Lukasovih junaka Han Soloa i Indiana Xonsa, na{ao se HarisonFord sa 498 ubistava u karijeri dok su za wim na bezbednoj udaqenostikaskali ârls Bronson sa 334, Stiven Sigal sa 187, Van Dam sa 175du{a na du{i itd... Ali ako ste i uspeli precizno da izbrojite koliko

je lo{ih momaka stradalo u endorskoj {umi ili na Xabinom skifusvakako vam je promaklo da je jednim razornim pucwem sa ZvezdeSmrti u Epizodi IV stradalo minimum nekoliko milijardi miroqu-bivih stanovnika planete Alderan, ne ra~unaju}i celokupnu floru ifaunu, po{to je cela planeta razneta na atome. Lukas nam ne prikazujearmagedon na Alderanu iz perspektive wegovih stanovnika ve} samoeksploziju planete iz astronomske vizure komandnog mosta ZvezdeSmrti. Pre nego {to Briìt Bardo na ~elu dru{tva za za{titu

ìvotiwa i Van Helsinzi iz helsin{kog odbora stignu da se priberuLukas stiè da starozavetno na genocid uzvrati genocidom, ni{tamawe stilizovano. Luk Skajvoker iz svog X-Wing Fighter -a diè uvazduh Zvezdu Smrti - svemirsku stanicu veli~ine omawe planete sacelokupnim na woj zaposlenim vojnim i civilnim osobqem. Unuklearnoj katastrofi prema kojoj havarija u êrnobilu izgleda kaopiknik ponovo ne vidimo agoniju nikoga iznutra ve} samo stanicukako eksplodira poput pregorele sijalice i potom wene uàreneostatke kako svetlucaju kroz svemir poput vatrometa. Da li neko utom trenutku pomi{qa da to svetle zapaqena qudska tela? Te{ko. Naovih par miliona nastradalih dodajte jo{ isto toliko poginulih sadruge nezavr{ene Zvezde Smrti koje u ve~na lovi{ta na sli~an na~in

{aqe Lando Kalrizian. Te{ko da }e u skorije vreme iko oboriti ovajStar Wars ubija~ki rekord. Kjubrikov Dr. Strejnxlav mu je za sad jedinakonkurencija sa pobijenim celokupnim stanovni{tvom planeteZemqe od strane jaha~a na atomskoj bombi (Slim Pikinsa). Mo`danakon podrobnije analize ogromnih koli~ina nasiqa, seksualnihaluzija i jakog prisustva najrazli~itijih filosofskih, politi~kih i

281

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


religijskih koncepcija posta}e jasnije za{to su Star Wars-i naj-unosniji filmski serijal svih vremena...

Jo{ od vremena kada je napisana Starozavetna Kwiga Postawama~ sa plamte}im se~ivom kojim su iz Edenskog vrta zbog svogpraiskonskog greha isterani Adam i Eva, i koji im je potom branioulaz u wega raspaquje ma{tu generacija simboli{u}i istodobno iqubavni ~in i kaznu za wega.

7)Nimalo slu~ajno mladi Luk Skajvoker

}e u naponu svojeg edipadnog rivalstva napasti svoga oca Dart Vejderaupravo ma~em s plamte}im se~ivom: svetlosnim ma~em i to istimonim koji je Vejder razmahivao kada je bio u wegovim godinama iidenti~nim problemima. Ma~ kao i problem neumitnog suo~avawa saocem (a pritom i samim sobom) ostavqa mu u amenet Obi Van uz re~i:"Tvoj otac je eleo da dobije{ ovo kad dovoqno odraste{." "Svetlosnima~ u vreme kad smo po~iwali da snimamo serijal nije bio funkcio-nalno oru`je ve} vi{e simbol" isti~e Xorx Lukas. Simbol vite{kogna~ina opho|ewa poput Princ Valiantovog "Raspevanog Ma~a".Poput Valiantovog zvu~nog ma~a i svetlosni ma~ je za sobom is-pu{tao karakteristi~an zvuk kad god bi se aktivirao ili su~elio sanekom preprekom. Referiraju}i laserskim ma~em kao oru`jem navite{ki kodeks okruglog stola i samurajski bu{ido u kome se svakaumetnost i ume{nost ne smatra pitawem tehnike ve} plodom duhovnoguvida i obuke Lukas ovim elegantnim oru`jem u svoj serijal elegantnouvodi i lakanovski ozna~iteq falusne mo}i koju reprezentujekosmi~ka Sila.

Sa svetlosnim ma~evima junaci se upu{taju u komparativne

fali~ke okr{aje naj~e{}e kastriraju}i jedan drugog odsecawemudova. Oru`je kao ozna~iteq falusne mo}i moèmo lako identi-fikovati i u drugim popularnim filmskim serijalima kao {to jeVolter PiPiKej u filmovima o Xejmsu Bondu (naro~ito ustilizovanim uvodnim {picama) i ~arobni {tapi} kod Hari Potera(najo~iglednije u sceni sa po~etka tre}eg nastavka u kojoj se onkri{om igra sa wim ispod ~ar{ava), ali Lukasov svetlosni ma~(lightsaber ) je u ovoj kategoriji daleko najeksplicitniji. Poput penisani svetlosni ma~evi nisu stalno na gotovs ve} to postaju tek kad sepritisnu na pravo mesto - kontrolno dugme (G ta~ka) dok sam wihov{i{te}i zvuk pri paqewu podse}a na ùbor pri mokrewu. Sli~nojmetafori pribegao je znatno kasnije i Bigas Luna u svom filmu

"[unka, {unka" u kojem se dvojica protivnika bore udaraju}i sekomadinama su{ene {unke. Mel Bruks u svojoj Star Wars parodijiSpaceballs prikazuje svoje junake kako upore|uju duìne svojih (nadpreponama aktiviranih) laserskih se~iva uz komentar: I see your

Shwartz is as big as mine. dok se u komediji Blejk Edvardsa Skin Deep

oponenti u oma`noj Star Wars sceni ma~uju naduvanim plavim i

282

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


qubi~astim fluoroscentnim kondomom. Izgleda da je transpa-rentnost svetlosnog ma~a kao falusnog ozna~iteqima mnogima bila

jasna od samoga po~etka. Kako Star Wars nastavci odmi~u i LukSkajvoker duhovno i borbeno (u ovom kontekstu seksualno) sazrevasvetlosni ma~ sve mawe ostaje simbol a sve vi{e postaje pravo ubojitooru`je kojim se ~ak odbijaju i zraci iz laserskih pi{toqa. Tipi~noza ma~evawe na filmu a daleko od same realne ve{tine ma~evawa(koja podrazumeva {to precizniji pogodak uz {to mawe zamahivawaunaokolo) svetlosnim ma~evima se neuporedivo vi{e zamahuje irazmahuje iznad svoje i protivni~ke glave u egzibicionisti~kom"vidi {ta ja imam" stilu nego {to bi to bilo dovoqno za realnudemonstraciju ove drevne ve{tine. Ve}ina pokreta koji su priborbama ma~evima demonstrirani u filmu preuzeta je ne iz klasi~nogma~evawa ve} iz kendoa, dok sam naziv lightsaber najverovatnije poti~eiz japanskog filma Lightning Swords Of Death Kewi Misumia iz 1974.

Oslawaju}i se na hi~kokovsko pojmawe filma kao ivota iz kogsu izba~eni svi dosadni momenti Lukas ne retko u izbacivawunezanimqivih momenata i pretera te gledaoci bez neophodnihtrenutaka predaha na kraju bivaju zamoreni neprekidnim akcionimscenama koje se besomu~no prepli}u postaju}i same sebi svrha(jurwave Obia i Ania s po~etaka Epizode II i III) (Pod-rejsing trka u"Epizodi I" i jurwava s Bajker Skautima u Epizodi VI) gde telling

prerasta u showing... Svaki od {est Star Wars filmova sadrìhipomani~nu posledwu {estu rolnu - odnosno posledwih dvadesetminuta filma furioznog tempa u kojoj se doga|a glavni preokret i

rasplet...U {estoj rolni su sadràna sva tri napada na zvezdanustanicu u Epizodama I, IV i VI u kojima Ani, Luk i Lando uni{tavajustanicu pred kraj filma. U {estoj rolni moèmo na}i i {estkqu~nih dvoboja svetlosnim ma~evima slede}ih sli~nosti:

U svakom od Star Wars filmova (sem Phantom Menace) neko nekomeodse~e ruku: u Epizodi II Obi-Van Zam Veselu, Grof Duku Anakinu, uEpizodi III Anakin obe ruke Grof Dukuu i jednu Mejs Vinduu, Obi Van

Anakinu, u Episode IV Obi-Van napada~u u kantini, u Epizodi V Luksne`nom ~udovi{tu i Dart Vejder Luku, u Epizodi VI Luk Vejderu.Tipi~an kastracioni motiv... No kako i Anakin i Luk po odsecawuruku dobijaju po novu bioni~ku u wihovom slu~aju se ovo moètretirati vi{e kao prvo vatreno kr{tewe - obrezivawe nego ~ista

kastracija.U Epizodi IV Han Solo preti C-3PO-u da }e mu ubaka i{~upati

ruku iz ramena. Pretwa kastracijom (i to bukvalnom) odjekuje i krozdruge filmove u Lukasovoj produkciji. Sultan od Madagaskara pretiIndiani Xonsu da }e ga kastrirati u "Hramu Sudbine" a Sor{akastracijom preti Medmartiganu u "Vilou-u".

283

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Drugi vid kastracije (samsonovski) odsecawe kose poti~e odLukasove traume iz detiwstva kad ga je otac Xorx Senior svakog leta

{i{ao na }elavo u strahu od va{ki. Da bi ovo abreagovao Lukas jecelokupnu gluma~ku ekipu svog prvog dugometra`nog filma -THX

1138- o{i{ao na }elavo da bi {to plasti~nije predstavio stanovnikeu represivnom sistemu... Odjeci ovoga mogu se osetiti i u Star Wars-u:}elav je Vejder ispod maske, Joda, Mejs Vindu, Palpatinovapoverenica u senatu Slaj Mure i Landov pomo}nik Lobot (kome je uzto izvr{ena i lobotomija i mesto mozga ugra|en kompjuter!) SvakiXedaj pa i Anakin po po~etku treninga biva uredno kratko pod{i{ani od kose sme da pu{ta samo malu kikicu koja mu po kraju obuke opetbiva odse~ena (ritualno obrezivawe?) i tek nakon toga moè pu{tatikosu u duìni u kojoj mu je voqa (Ani, Obi, Kvaj-Gon).

Kako je kod Lukasa sve naj~e{}e crno-belo scene smrti ([miSkajvoker) i sahrane (Kvaj-Gon Xina, Padme Amidale i DartaVejdera) de{avaju se no}u.

U svakom filmu tako|e imamo no}nu scenu pri po~etku: begstvoR2-a od ku}e, Luk i Han na ledu daleko od Leje van baze, Leja postajeXabina konkubina, Dart Mol traì kraqicu, zmije napadaju Padme,

Ani ima no}nu moru da Padme umire, (sve u kontekstu traumati~nostiprimalne scene koja se odvija no}u). Pod okriqem mraka majka je izde~je perspektive uvek u opasnosti a naro~ito dok otac oteàno di{e(kao Dart Vejder).

Borba junaka sa monstrumom jedan je od nezaobilaznih motivakoji proìma sve legende sveta od Gilgame{ove i Beovulfove borbe

sa ~udovi{tima, preko Tezeja koji pobe|uje minotaura, Odiseja kojioslepquje Kiklopa, Edipa koji nadmudruje Sfingu, do Zigfrida iSvetog \or|a koji ubijaju zmajeve. Ovaj mitski obra~un s ~udovi{tempo Karl Gustav Jungu (1875-1961) ozna~ava junakovu borbu sa wegovimnesvesnim. Kao takav ovaj motiv se provla~i i kroz Star Wars epizode.U Epizodi II Obi, Padme i Anakin bivaju ba~eni divqim zverima uGeonozijskom koloseumu. Svaka zver predstavqa negativni aspektli~nosti jednog od wih: Obi - xinovska bogomoqka, Padme - mutiranama~ketina, Ani - kombinacija nosoroga i triceratopsa. Obi Van us-peva da pobedi svoju ubiv{i je svetlosnim ma~em. Anakin ne. Mesto da

je zaustavi i usmrti on je jo{ i uzja{e u nameri da wome ubije Padminuzver. Nakon toga zver mu se otima kontroli i nastavqa da divqa kroz

arenu. Ovo je odli~na metafora koja nam prikazuje Obiev i Anakinovodnos prema wihovim ìvotiwskim porivima. Luk tako|e uspe{noizlazi na kraj sa svojom zveri (Rankorom u podrumu Xabine pal ate) uEpizodi VI.

Zanimqivo je da u originalnoj trilogiji Luk ni{ta ne postièsam ve} tek uz pomo} drugih u odlu~uju}em trenutku. U Epizodi IV u

284

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


zadwi tren mu u odlu~uju}u pomo} priti~u Han i ubaka, u Epizodi V

Lando i Leja, u Epizodi VI sam Dart Vejder. Lukova funkcija je tek da

stavi prvi nogu u vrata i ruku u vatru a jezi~ak na vagi prevaqujudrugi povedeni za wegovim pravednim primerom i dobrim namerama.

Sli~an koncept ponovqen je donekle sa Obi-Vanom u pri-kvelima. Iako je on mozak operacije Anakin ga u kriznim momentimatriput spasava od sigurne smrti (dvaput u Epizodi II i jednom napo~etku Epizode III nakon ~ega se slaù da mu je ovo bilo deveti putkako mu Ani spa{ava glavu).

Iz ovog moèmo zakqu~iti da Star Wars-i ne glorifikujuindividualni heroizam ve} grupni doprinos. Individualizam ostajeodlika negativaca u Star Wars-u: Sitovi imaju samo po jednog u~enika ina kraju on ubija svog gospodara da bi zauzeo wegovo mesto (DartSidius, Dart Plegusa, Dart Vejder Dart Sidiusa).

...

4. FILOSOFSKI ASPEKT

Iako u Americi filosofija ima toliko lo{ pop-kulturnitretman da se naziv prvog filma o Hari Poteru "Philoso pher's Stone"morao za wihovo trìste preimenovati u "-Sor cerer's Stone-", u "Star

Wars - New Hope" ~ak i jedna od prvih re~enica koju razmene C-3PO iR2-D2 direktno referira na filosofe: -Don't call me a mindless philoso-

pher you over weight glob of grease!- U Epizodi II mi{qewe se ~ak idirektno povezuje sa kori{}ewem Sile gde Obi Van kaè Anakinu:

-Use The Force. Think!-Kao {to je u svom prvom filmu "THX-1138" Lukas odao po{tu

trojici filosofa koje je najvi{e cenio: Sartru kroz lik SRT-a,Platonu kroz lik PTO-a i Ni~eu NCH-a.

8)elemente wihovih u~ewa

lako moèmo uo~iti i u Star Wars serijalu: Ni~eov voluntarizam (kojikrasi borce i Svetle i Tamne Strane) i slepu voqu za mo} (koja vodina Tamnu Stranu), Platonovu dràvu9) (idealan na~in ustrojstva Sta-re Republike) i svet ideja (duhovi Xedaja), kao i Sartrovu tezu da je~ovek ono {to od sebe ~ini, ukupnost svojih delovawa do posledwegtrenutka svoga ivota u kome postoji mogu}nost za heroja da prestanebiti heroj i kukavicu da vi{e ne bude kukavica (i jedno i drugo doga|ase Anakinu kad prelazi na Tamnu i vra}a se na Svetlu Stranu). Obi

Van citira Fransisa Bekona kad kaè Luku da ne veruje o~ima jer onevaraju, Kvaj-Gon citira [openhauerov "Svet kao voqa i predstava"

10)

tvrde}i Anakinu da wegov fokus determini{e wegovu realnost,Palpatin odaje podrobno poznavawe Makjavelijevog "Vladara"

11): All

who gain power are afraid to loose it., dok Joda ìvi u malenoj pe}ini u

285

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


mo~vari jedva tolikoj da on moè da se uvu~e u wu - poput Diogena izSinope

12)u buretu.

Dobro i Zlo, Svetlost i Tama to je taj ve~iti dualizam kojipokre}e svet i neizbeàn motiv koji prati ~itavo ~ove~anstvo.Svetla i Tamna Strana postoji u svakoj kulturi i umetnosti i usvakom ~oveku. Na ovim Jin-Jang principima nastala je i sf saga"Ratovi Zvezda". Ako Star Wars epizode odgledamo ne redom koji susnimqene ve} po wihovoj unutarwoj hronologiji od I ka VI uvide}emoda ~itava pri~a o Anakinovom padu po~iwe proro~anstvom o onome ko}e vratiti balans Sili. Kvaj Gon Xin veruje da je upravo mali AnakinOdabrani "Chosen One" koji }e taj balans povratiti i koristi svasredstva da primora xedajski savet da ga treniraju za viteza.O~igledno Sila je u vreme "Epizode I" van ravnoteè, Xedaji koji (SSvetlom Stranom Sile - kao vladaju}om ideologijom) odràvaju red uStaroj Republici veruju da su jo{ pre 1000 godina potpuno istrebiliperjanike Tamne Strane - Sitove ali ose}aju da ne{to nije u redubudu}i da je wihova mo} kori{tewa Sile u zadwe vreme umawena. Dvapreìvela Sita Dart Plagus i Dart Sidious kuju plan protiv Xedajai wihova mo} je u usponu. To je stoga {to Xedaji svoju snagu demo -kratski raspodequju na sve svoje adepte dok wihovi Sit oponentiubijaju sve sli~ne sebi dok ne ostane samo jedan - jedan u~iteq i jedanu~enik (koji }e ga naslediti). U Sit diskursu u~enik nasle|ujeu~iteqa u trenutku kada ga ubije. Sidius tako ubija Plegusa u snu ipreuzima wegove mo}i. Potom angaùje novog u~enika Dart Mola alion gine u sukobu sa Xedajem Obi Vanom. Novog u~enika Sidious

angaùje upravo iz reda Xedaja zavrbovav{i Grofa Dukua da postaneDart Tiranus. Anakin koji pod vo|stvom Obi Vana u to vreme stasavau najmo}nijeg Xedaja privla~i Dart Sidiousovu pa`wu i on `rtvujevreme{nog Tiranusa zarad svog novog u~enika Anakina koga }epreobratiti u Sit Lorda Dart Vejdera. Vejder }e po wegovomnare|ewu pobiti sve Xedaje osim dvojice koji }e pokoq izbe}i notako }e istovremeno oja~ati xedajsku mo} u kori{}ewu Sile koja }ese sad (vice versa) zadràti samo na dva adepta koja se kriju u tajnosti(Obi i Joda) dok }e mo} Sitova biti razvodwena postav{i vladaju}aideologija novoosnovane Imperije u kojoj }e se Dart Sidius pro-glasiti za Imperatora. Obi Van i Joda pred smrt treniraju za Xedaja

Anakinovog sina Luka u~e}i ga da se koristi Svetlom Stranom.

Nakon wihove smrti Svetla Strana je ja~a nego ikad jer je posedujesamo jedan prosve}enik - Luk. Luk kre}e u odlu~uju}u borbu protivSitova u nastojawu da preobrati svog oca Dart Vejdera ponovno naSvetlu Stranu. To mu i uspeva: Vejder ubija Sidiusa a potom umire odpritom zadobijenih povreda - vrativ{i balans Sile u korist SvetleStrane kao {to je i prorokovano. Luk tako na kraju (misli se na kraj

286

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


pri~e prikazane u filmu a ne i na wen nastavak u potowimnovelizacijama) ostaje jedini prosve}enik Sile u Galaksiji. I

Svetla i Tamna Strana na kraju nalaze svoj balans u wemu samombudu}i da za razliku od wegovog oca ume pravilno da kanali{e svojeemocije i ìvotiwske porive. Eros i Tanatos u ovoj pri~i kao Jin iJang pronalaze u wemu svoju ravnoteù u balansu wegovog Ida i Ega.Id i Ego se u Star Wars-u ne pojavquju samo kao tasovi na vazi Lukovog

jastva ve} i metafori~no u likovima robota R2-D2 i C-3PO za koje jeLukas vi{e puta izjavio da ih ne treba posmatrati kao dva zasebnalika ve} jedan koji se sastoji iz dve (Id/Ego) kompatibilne celine.

Na kraju Epizode III Bail Organa poverava droide na ~uvawekapetanu Antiliusu i nare|uje mu da 3PO-u izbri{e memoriju. Takooriginalna trilogija predstavqa ono ~ega se 3PO se}a a prikvel ono{to je zaboravio (potisnuo). Ne treba zaboraviti da je 3PO ustvariVejderovo "tre}e dete" po{to ga je on konstruisao. C-3PO ~esto imauzre~icu: "Thank The Maker " ~ak i nakon brisawa pam}ewa. R2-D2-ovamemorija ostaje netaknuta tako da on ostaje jedini koji bi mogaoispri~ati celu pri~u. Naravno niko ga ne bi mogao razumeti bez3PO-vog prevoda. 3PO i R2 kao tatin-robot i mamin-robot pred-stavqaju nadopuwuju}i jin-jang princip i u fizi~kom obliku... Uvreme postojawa samo originalne trilogije 3PO i R2 zahvaquju}isvojoj robotskoj aseksualnosti tuma~ene od kriti~ara kao biseksu-alnosti naj~e{}e su progla{avani za mehanizovani gej par. Me|utimu kontekstu ~itave heksalogije i odnosa wihovih prvobitnih vlas-nika Anakina i Padme oni predstavqaju jedini funkcionalno zdravi

aspekt wihovog odnosa koji nadìvqava wihovu vezu i kroz me|usobnurobotsku brigu se prenosi na wihovu decu Luka i Leju. 3PO-a zato nebi trebalo ~itati kao feminizovanog mu{karca ve} kao Anakinovu

ANIMU (wegov ideal ène - sve fine i zlatne poput 3PO-a) a R2-D2

kao Amidalin ANIMUS (wen ideal preduzimqivog mu{karca nepreterano atraktivne spoqa{wosti ali uvek stabilnog i pouzdanog -R2-D2-ov eksplicitno falusoidni oblik to samo potkrepquje).

Ve{ta~ka (robotska) inteligencija kao jedan od osnovnihobele`ja nau~nofantasti~nog ànra pomno je pro{ivena i krozLukasov serijal. Ve{ta~ka Marija u Fritc Langovom "Metropolisu"(1926), HAL 9000 u "Odiseji" (1968), Pobuna ma{ina u "Vestvrldu"(1973), roboti kao atraktivni seksualni objekti u "Stepfordske

ène" (1974) supermo}ni kompjuter MOTHER u edipalnoj simbiozi saandroidom u "Alienu" (1979) Androidi i Androidice nerazlu~ivi odobi~nih qudi koji sawaju jednoroge i elektri~ne ovce u "BlejdRaneru" (1982), op{ti rat izme|u qudi i ma{ina u "Terminatoru"(1984) i "Matriksu" (1999)... Lukas koketiraju}i sa svim ovim raz-vojnim elementima robotske evolucije (zamewuju}i Karel âpekov

287

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


termin "robot"13)

svojim "droid") daje u Star Wars-u najvi{e mesta svojojpop-verziji, {irokim narodnim masama i do dan danas potpuno nejasne

(i zbog rekordnih 88 minuta bez ikakvog zvuka il dijaloga u wemu -dosadne), Kjubrikove "Odiseje u svemiru 2001". Kao {to Kjubrikizvr}e Ni~eovu trijadu

14)majmun - ~ovek - nat~ovek (kompjuter) u

korist primata tako i kod Lukasa ~upavci iz {ume trijumfuju nadotu|enom tehnologijom. Mel Bruks je to isto tako shvatio - C-3PO-ovlik u wegovoj parodiji "Spaceballs" (1987.) predstavqen je ènskimrobotom Dot Matriks. Na po~etku "Epizode I" (1999) susre}emo se saTC-14 droidom identi~nog izgleda 3PO-vom ali sa ènskim glasom.Mo`da upravo zbog toga {to su istorijski ène najvi{e radile -operativno ku}ne poslove ènski roboti imaju najduù filmskutradiciju: "Metropolis", "Stepford Wifes", "What Are Little Girls Made Of",

"Alien", "Bladerunner", "2010", "Ter minator 3"...

Wookie predvode}i -E-wook-ies-e tj. male Wookije - Ewokse- po-be|uju nad klonovima i ma{inama bazirani imperijalni pan-teh -ni~ki teror. Qudsko-majmunska priroda Lukasu je pozitivnija odqudsko-kompjuterske... Kod Lukasa majmuni na kraju pobe|ujuHAL-ove dok se kod Kjubrika HAL na kraju promajmuni{e pevaju}itu`no ditiramb "Dazy"... Lukas supstitui{e wihove denotativnebiolo{ke odlike u jedno konotativno svojstvo: Kao {to je i kodKjubrika majmun Gleda-Mesec (Moon-Watcher ) pozitivniji od ~ovekakoji uz pomo} tehnike (koske-kompjutera) kojom ovladava a potom onaovladava wime Na-Mesec-Stiè tako se majmunoliki ubaka otkrivakao najemotivniji lik u Star Wars serijalu koji se (iako ga prati

reputacija opasne divqe zveri) stalno grli sa svima i pla~e na glaskad god je tuàn kao velika beba. Klonovi se pojavquju u -Star Wars-ukao zamena za nepouzdane droide. U Lukasovom svetu klonovi su boqiod robota, qudi su boqi od klonova, a Vuki-majmuni su boqi(iskreniji spontaniji) od qudi. Nimalo slu~ajno beè}i izrepresivnog robotskog sistema THX pred izlazom susre}e upravomajmune. Ma{ine kod Lukasa uvek zakaù kao {to R2-D2 zakaè uodsudnim trenutcima epizoda IV i VI. Kao {to kod Kjubrika na kraju"2001." ~ovek s {rafcigerom triumfuje nad svemo}nim kompjuteromzvanim HAL (akronim od IBM sa svakim pretrhodnim slovom abecede)i u Kiborg-slu~aju Darta Vejdera qudsko trijumfuje nad robotskimmehani~kim implantima kao i dobro nad zlim. Rusoovsko Tarzanska

deca prirode Vukiji i Ivoksi u sukobu su sa svim mehanizovanim ugalaksiji sem sa Jin-Jang droidima C-3PO i R2-D2. Ivoksi oboàvajuzlatnog materinskog droida 3PO - matrijarhat, dok se ûbaka Vukiigra ({aha) sa falusoidnim R2-D2 - odnosno igra se sa svojimfalusom. Falus odnosno R2-D2 pobe|uje ubaku u igri na {ta ga C-3PO

materinski savetuje da bi ipak bilo pametnije da: -Let the Wookie win.-

288

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


odnosno da se stavi pod kontrolu celokupne li~nosti mesto da onkontroli{e celokupnu li~nost. Svi ostali droidi koji nisu

povezani sa roditeqskim principom predmet su podsmeha inipodi{tavawa od droida Trgova~ke federacije koji stalno prazno-glavo ponavqaju: Roger, roger . do onih opasnijih droida ubica. U"Epizodi II" Deks kaè Obi Vanu : -If droids could think there would be none

of us here ...15)

- I to argumentuje time {to droidi uskra}eni za kqu~anemotivni aspekt ne znaju "dif fer ence between knowledge and wisdom"

16)..

Kao da slede fraweva~ko u~ewe: "Odbaci prora~unatu racionalnostsvog razuma i uzdaj se u profetsku mo} svog srca." Lukasovi junacinaj~e{}e i reaguju krajwe iracionalno i emotivno u nadi da }e takonajbrè osvojiti svoje prijateqe...Pa i nepijateqe. I u tome za~udouspevaju.

...

ZAKQUÂK

Op{te je prihva}eno mesto da se filmski narativ koristi kaoterapijski lekovit osloba|aju}i izraz za stvaraoca

17)i adepte

wegove onirije. Stiven Spilberg je tako izjavio da mu nije potrebnoda se podvrgava psihoanalizi od strane stru~waka jer on samog sebele~i kroz svoje filmove

18). Lukasova saga, svojom komercijalnom

prisutno{}u u svim fascetama (post)modernog ìvota, ~ini ovodelotvorno celuloidno terapeutsko sredstvo svima lako-dostupnimpoput aspirina. Star Wars serijal ne samo {to je svojom efektnom

postmodernom simboli~kom eklektikom promenio granice na{evizuelne i emotivne recepcije filmova postav{i novi univerzalnikli{e za kreaciju i komercijalizaciju sineasti~kih ostvarewa, ve}

je Lukas maestralno destiluju}i najrazli~itije (mitske, stripske ifilmske) arhetipe ponudio novim nara{tajima novi simboli~kimodel za lak{e podno{ewe mukotrpnog procesa odrastawa kojipodrazumeva neizbeàn generacijski sukob ali i mogu}nost wegovogkonstruktivnog re{avawa kroz dijalekti~ko prevladavawe nega-tivnih aspekata i oca i sina. Star Wars-i su postali novi simbol ulakanovskom simboli~kom poredku pred-egzistiraju}ih struktura ukojima se deca ra|aju i putem kojih lak{e u~e da se identitetzadobijen u imaginarnoj (zvezdanoj) fazi kona~no gradi putem simbo-

li~kog poretka carstva (Dartvejderolikog) Oca koji zabrawuje in-cestuozni odnos izme|u majke (sestre princeze) i deteta (Luka). Jezikpripada Ocu - odnosno patrijarhalnom poredku falusa (koga simbo-li~ki predstavqa ro bot R2-D2) i mu{ko dete razre{ava svojedipalni "ubila~ki" konflikt sa ocem upravo identifikuju}i se sawegovom falusnom mo}i (The Force) ogledaju}i se u wemu i istodobno

289

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ogledaju}i se sa sa wim. On to moè u~initi jer poseduje lakanovskiozna~iteq - penis (Your fathers lightsaber ) koji u carstvu ozna~enog

predstavqa falusno-seksualnu mo} (The Force will be with you. Always...)Ovaj filmski serijal kao semiolo{ko poqe19) isporu~uje

kolektivnu shemu poèqnog pona{awa20)

u skladu sa vladaju}immulti kulturnim, multi istorijskim i multi jezi~kim obrascima,kombinuju}i, kroz najraznorodnije medijske manifestacije, staro inovo, (majmune i svemir, ma~eve i atomsku bombu, rimsko carstvo ipartizanske eskadrile), cinizam i patetiku. Star Wars-i su u pogleduna~ina na koji pri~aju pri~u i u pogledu pri~e koju pri~ajuistovremeno i postmoderni i romanti~ni. Postmoderni po eklek-ti~nom oma`no kola`nom pristupu a romanti~ni jer su "pripo-veda~ko delo u kome se zbiva ne{to nestvarno ili se opisuju pejsaì smelanholi~nim ugo|ajem."

21)Po Fukou romantizam bi upravo i tre-

bao biti protivotrov za ravnodu{nost postmodernizma. Xorx Lukaskroz ovaj fukoovski lekoviti koktel i svoju "fast food coca-cola light

story" diskretno servira i vitalan hranqivi sastojak. Mo`da seupravo zbog ovog vitalnog sastojka naizgled krhka Star Wars kons-trukcija odràla toliko dugo i na svojim le|ima iznela generacije.

Ako u skladu sa teorijom Beatris Kobou22)

filmove smatramokomunikativnim namerama wihovih stvaralaca da svoje vi|ewe svetaprenesu {to ve}em broju qudi moèmo sa sigurno{}u konstatovati da

je Lukas u sprovo|ewu svoje komunikativne namere u delo bio naj-uspe{niji u dosada{woj filmskoj istoriji. Jedina dva filma koje gapreti~u wegov na top listama

23)sveop{te gledanosti (kao vrhunskog

kriterijuma komunikatibilnosti) "Prohujalo s vihorom" i "Titanik"samo su jedno~inke koje se nisu protegle u uspe{ne serijale. Zarazliku od one-off uspeha Viktora Fleminga i Xejmsa Kamerona XorxLukas je uspe{nost svoje Star Wars komunikativne namere u posledwih30 godina potvrdio ~ak 6 puta uzastopno.

Filmovi kao posebna vrsta instrumentalnih radwi u svetu nisuni pribli`no arbitrarno konvencionalni znakovi na na~in na kojisu to obi~ne re~enice u svakodnevnom jeziku ve} su mnogo ekspli-citniji i ekspresivniji poput nare|ewa. Nare|ewa koje glasi:-Pogledajte svet na ovaj na~in.- Ovo nare|ewe moè izvr{iti svojukomunikativnu nameru ili ne: publika se moè uìveti u autorovuta~ku gledi{ta ili s je negodovawem odbaciti i prekinuti gledawe

filma. [to je jezik kojim se autor obra}a publici univerzalnijive}a je i mogu}nost da ga ona boqe razume. Zato Lukas za jezik kojim seu Star Wars-u publici obra}a bira univerzalni jezik simbola kulturneideologije kasnog kapitalizma - postmoderne. Sve {to je uspelo dapreìvi to~ak vremena do dvadesetog veka zadràv{i svojuamblematsku vrednost Lukas u{iva u svoju zavesu zvezdane no}i

290

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


utkav{i u pri~u sve raspoloìve sineasti~ke pop(ularne)-elementeod samurajskih i revolvera{kih okr{aja iz Kurosavinih i Xon

Fordovih filmova do samoironiziraju}ih naslova od kojih ~ak tri(Star Wars epizode V, VI i III) rezoniraju sa naslovima Blejk Edvardsoveheksalogije o avanturama Inspektora Kluzoa (Pink Panther Strikes

Again, Return Of Pink Panther, Revange Of Pink Panther ). Od {amanskihkultova Severne Amerike do Biblije, readers digest filosofije iqubavnih romana s kioska, ne libe}i se da posegne za bilo kojimvizuelnim, jezi~kim ili kulturnim kontekstom da bi nam pribliìosvoju viziju Lukas je svoju komunikativnu nameru u~inio razumqivombilionskom auditorijumu. I ne samo razumqivom nego i omiqenom.Ne samo komunikabilnom izjavom umetnika ve} i novim normativnimkonceptualnim okvirom za daqu komunikaciju me|u ~lanovimazajednice.

Zadobiv{i brojne eufori~ne poklonike me|u publikom Lukas je istovremeno stekao i mnogobrojne osporavateqe me|u kriti~arimai kolegama kojima je preoteo gledaoce svojom efektnom svemirskombajkom. Isti ovi nezadovoqnici, poput Glorije Svanson u filmu"Bulevar sumraka", tako tvrde da su oni i daqe veliki samo sufilmovi (Lukasovom krivicom) postali mali. Glavna optu`ba nawegov ra~un bila i ostala da je upravo on izvr{iv{i revoluciju uspecijalnim efektima podigao nepremostivu barijeru izme|u onoga{to publika èli da vidi i onoga {to je realno isplativo snimiti.Kada vremenom digitalni softveri za generisawe specijalnihefekata postanu jeftiniji ({to se u dana{we vreme ve} de{ava) i

dostupniji ve}em broju filmskih stvaralaca te kad isti ovladajuwime na zadovoqavaju}em tehni~kom i estetskom nivou ({to jo{ uglobalnim razmerama nije slu~aj) verovatno }e ove optu`be naLukasov ra~un da je tehnologijom uni{tio umetnost zvu~ati sme{nokao {to iz dana{we perspektive zvu~e protesti onih koji su tvrdilida "u tehnikoloru glumci izgledaju ko dimqeni lososi umo~eni umajonez"

24)i da je "sinemaskop dobar samo za snimawe zmija i

sahrana"25)

. Filmovi kao savremena spojnica izme|u ars i techne uvek suumetni~ki (i komercijalno) profitirali na progresu tehnologijekoju su koristili. Pojava zvuka, pojava tehnikolor boje, pojavasinemaskopa i pojava digitalnih specijalnih efekata svaki putnanovo su povla~ili sve ve}e i ve}e talase publike da nahrupe u

bioskopske dvorane. No dok su zvuk i boja pribliàvali filmdokumentarnosti svakodnevnog vizuelnog iskustva Lukasovi efektisu ih svetlosnom brzinom udaqavali od wega. Jo{ je [arl Bodler(1821-1867) izjavio da je prvi posao umetnika u tome da ~oveku zameniprirodu i ustane protiv we: -Smatram nekorisnim i odvratnimprikazivati ono {to jest. - To {to jest je upravo ki~, to je priznavawe

291

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


sveta onakvim kakav on u svom pukom fakticitetu, nedirnut ineizmewen umetnikovom rukom doista postoji.

26)Lukas tako nudi

publici baudlerovski beg od realnosti. Svet Star Wars galaksije tako je dalek dosadnoj svakodnevici a tako blizak iskustvu sawawa isawarewa. Lukasovi ma{toviti filmovi o zvezdanim ratovima nepretenduju}i nijednog trena na dokumentaristi~ki verizam postaju iostaju (zahvaquju}i svojim ubedqivim specijalnim efektima) sveuverqiviji dokumentarci o na{oj podsvesti. Sude}i po rekordnomodzivu publike zajedni~ki imeniteq miliona sneva~a je wegovceluloidni san.

Prikazuju}i snove koji ne mare za verovatno ali za koje svako odnas duboko u sebi veruje da su mogu}i Star Wars-i su istovremenoprojekcija mitskog i izraz iskustvenog. Luk Skajvoker otelotvorewe

je socijalnih, politi~kih i eti~kih ideala dru{tva (~iji repre -zentativni kod u sebi nosi kao izraz socio-politi~kog etno-etosazajednice) koja èli sebe da vidi kao nastavqa~a tradicijegra|anskog liberalizma. Luk je svojim na~inom re{avawa edipalnogproblema i humanim aspiracijama prevazi{ao razmere kulturnogkruga i istorijskog trenutka u kom je nastao, postakav{i omladinu skraja sedamdesetih na planetarnu identifikaciju sa wim. Gotovotrideset godina kasnije, nakon {est Star Wars filmova, Xorx Lukasnam je u skladu sa dana{wim razo~arewem u ideale lepote, slobode,istine i qubavi podario i antiheroja izuzetne simboli~ke vrednosti

jo{ sloènije psihe i jo{ kontradiktornije a samim tim i jo{qudskije prirode. Kao {to je ju~era{wica verovala u misije i

iskrenost tako dana{wica favorizuje zlo~in i obmanu i zato je Anakin Skajvoker sa istom lako}om postao model za globalnu iden-tifikaciju u prvoj deceniji dvadesetiprvog veka kao i wegov sin Luketri decenije pre wega. Poput Anakina u Dart Vejderovom oklopu i~itavo ~ove~anstvo danas balansira izme|u mr`we, straha i sumwikoje ga vode u propast i nade u iskupqewe za ranija nedela kroz briguza drugoga i svet oko sebe. Lukasova fiktivna stvarnost u kojoj sebori za ovakve ideale izgleda u ovom diskursu kao istinskija istvarnija od realne stvarnosti. U ovoj igri dvostrukih ogledala iz-me|u ìvopisne fikcije i tmurne stvarnosti ponekad se moèmo za-pitati da li je Lukasova saga u svojoj mitolo{ko-umetni~koj formipribli`nija odrazu Bi}a i Duha nego surovoj realnosti svako-

dnevice. Nada u ostvarewe Lukasovih ideala naravno uvek postoji jersve zlo koje nas sad priti{}e mo`da je samo preludij za dobro znanuoriginalnu trilogiju sa happi endom. I mo`da stari ideali vite{tvaponovo prona|u svoju Novu Nadu posegnuv{i ovoga puta za Star Wars

opusom kao podsetnikom. Recentni izuzetni komercijalni uspehfilma "Tajna {kriwe" iz serijala "Pirati S Kariba" govori upravo u

292

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


prilog kori{}ewa Star Wars-a ne samo kao podsetnika nego gotovo iokvirne kwige snimawa. Ovaj film sadrì pregr{t citata iz

Lukasovog opusa: od (Xoni Depove i Orlando Blumove) avanture squdo`derima koja rezonira sa nesporazumom u kome Ivoksi na-meravaju da kanibalisti~ki rtvuju Luka i Hana, preko "ménage a trois"qubavnog trougla izme|u glavnih likova (Dep-Kira Najtli-Blum),viteza koji nastoji da spasi izgubqenu du{u svoga oca (Blum),razbojnika (Dep) koji kao Han Solo sve vreme izvrdava iz nevoqe dabi na kraju ipak pritekao prijateqima (Najtli-Blum) u pomo}, inakon izdaje od strane osobe od poverewa (Najtli) biva `rtvovan udrugom delu trilogije da bi ponovo bio Vaskrsnut u tre}em.

Na kraju trebalo bi jo{ jednom podvu}i da je upravo Lukas prvipravi pionir postmoderne iako se naj~e{}e kao takvi pomiwu Ser|oLeone (sa svojim {pageti izvrtawem kanona klasi~nog vesterna), MelBruks sa svojim parodi~nim ("Visoka napetost","Mladi Franken-{tajn") i Dejvid Lin~ sa svojim usputnim omaìma ranijim filmo-vima ("Poliveni poliva~" sa po~etka "Plavog Somota"). Lukasovicitati za razliku od Bruksovih i Lin~ovih nisu ni parodi~ni niironi~no usputni ve} su{tinski kostur za pri~awe pri~e i upravozato tako dobro i poga|aju ciq - ukus publike jer slede univerzalnushemu koja publiku emotivno angaùje gotovo kao pritiskom na dugme.Izrada ove univerzalne sheme uz oslawawe na Propa i ostav{tinukult-pop-a li~no je Lukasov - krajwe autorski poduhvat, iako se ugotovo svakom filmskom priru~niku moè za Lukasa pro~itati da jeparadoksalno upravo zbog ove sheme i wene primene pre svega "su-

preme-anti-autor "27)

pa tek onda sve ostalo. Bez obzira {to mu mnogizaista i odaju priznawe na tehnolo{kim inovacijama koje je uveounutar filmskog medija naro~ito u pogledu usavr{avawa filmskogzvuka wegovim digitalnim -THX- sistemom, elitisti koji se gnu{ajusame mogu}nosti {tampawa Lotrekovih slika na majicama i slu{awaRahmawinovog klavirskog koncerta u liftu nikad mu ne}e oprostitimedijsku sveprisutnost wegove kreacije u savremenom svetu jernikada ne}e biti potpuno bezbedni od bezbroj najrazli~itijihprodukata sa natpisom Star Wars koji }e im svako toliko iskrsavati naputu podse}aju}i ih da ìve u vreme potpune prevlasti popularnekulture u kojoj je umetnost svima dostupna dodirom na dugmedaqinskog upravqa~a te se u woj moè uìvati iz ku}ne foteqe kao

{to se i hrana moè naru~iti putem telefona a ne mora se vi{e i}i ulov na ìvotiwu koju èlite pojesti. Endi Vorhol je u Lukasu dobiodostojnog naslednika koji je usmerio masovnu proizvodwu pop arta kamasovnoj potra`wi za pop kulturnim artefaktima i tako zatvoriokrug izme|u kulture i umetnosti jednostavnom skra}enicom zapopularno - POP a istovremeno tim krugom elegantno obuhvativ{i

293

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


dosada{wu religiju, filosofiju, politiku... Umesto Endi Vorholove(~uvene slike) "Merlin Monro {est puta" Lukas je ponudio Star Wars

{est puta kao univerzalni pop kulturni znak za raspoznavawe na{egkulturnog identiteta.

[ta su konkretne dana{we kulturolo{ke i medijske posledicesineasti~kog astralnog okr{aja - Lukasove kosmi~ke fuge? Star

Wars-i su amblematska pojava na{eg doba - sineasti~ki simbol na{egherojskog doìvqavawa pro{losti i na{ih zvezdanih nada ubudu}nost. Star Wars-i su najuverqiviji prikaz fiktivnog svetanestvarnih situacija od kada je Orson Vels 30. oktobra 1938.adaptirao H.X. Velsov "War Of The Worlds" za radio s estetskomrealisti~no{}u kojom je izazvao paniku {irom Amerike. Star Wars-isu vrhunac opti~ke opsene savremene kinematografije i vrhsuspenzije neverice publike. Oni su cajtgajst i jedinica za merukomercijalnog uspeha. Star Wars-i su jedan od prvih postmodernihfenomena sa~iwen od citatno-kola`nih elemenata izvu~enih izrazli~itih religija, legendi i kulturnih konteksta. Posegnuv{i zaarhetipskim momentima Lukas je èleo da stvori jedan novi moderanmit {to mu je vi{e nego po{lo za rukom. Pri tom je od anra koji je dotad predstavqao B produkciju napravio najunosniju fran{izu svihvremena. Nakon Star Wars-a svima je postalo jasno da je upravo nau~nafantastika najpogodniji na~in za pri~awe modernih bajki: lete}etepihe su zamenili svemirski brodovi i vremeplovi, ~arobwake-ludinau~nici, zmajeve-mutanti iz kosmi~kih dubina, dobro}udne patuqke- mali zeleni ekstraterestrijalci. Novo pokoqewe je sa dubokim

patosom u sf ruhu prigrlilo drevnu mitologiju, koju su jo{ Ksenofani Demokrit u (5. veku pre n.e) ismejavali, a da nije bilo ni svesno da jeo mitologiji uop{te i re~. Lukasov filmski pothvat istovremenerevitalizacije nau~ne fantastike i starih legendi potpuno je

jedinstven i fascinantan. I pored posmodernisti~no-eklekti~kogdiskursa u kome je stvarao te{ko je Lukasu osporiti autorstvo iumetni~ki i organizacioni talenat kojim je svoju viziju sproveo urealnost i potom nazad u kolektivno nesvesno ali ovoga puta sa svojimpotpisom. Transponuju}i svoje snove u daydreaming ne samo jedne ve}vi{e generacija Xorx Lukas je postao jedan od najva`nijih reìserana{eg vremena - jedan od najve}ih tehni~kih inovatora na poqu filmai najuspe{niji nezavisni filmski stvaralac. Mo gul najja~e

socio-ekonomske sile na{eg doba - sedme umetnosti. Oru`ja ja~eg odatomske bombe, ali daleko blagotvornijeg dejstva ako se koristi samerom i smislom za etiku, estetiku i univerzalne vrednostikulturnog identiteta ~ove~anstva.

Uticajne misli i preovla|uju}i pogledi na svet vi{e se neizlaù u preobimnim kwigama ve} u naizgled neobaveznim {arenim

294

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


vizuelnim minijaturama koje nam propisuju sve od modnih do radnih irodnih normi. Tu se filosofija spaja sa filmom jer nas veliki

reìseri u~e da razmi{qamo u slikama, o onome {to bi smo uobi~nom tekstu presko~ili ili prespavali kao hermeti~no, odbojnoili dosadno, slikaju}i na platnu svojim mislima putem snopasvetlosti koji konstitututivnu sliku realnosti tad privremenozamewuje slikom koja konstitui{e realnost omogu}uju}i nam tako dana woj kao probnom balonu izvr{imo sve radikalne zahvate kojima}emo dubinski prou~iti na{u stvarnost seciraju}i na bezbednojudaqenosti samo senku wenog odsjaja.

Kao {to u plemenskim kulturama {aman pada u trans da biwime kanalisao esencijalnu paniku svojih saplemenika i putem wegaiscelio celo selo Lukas svojim filmom koji transendira realnostve} tri decenije uspe{no iscequje na{e globalno selo.

Odlomak iz magistarskog rada "Fenomen serijala Zvezdaniratovi (estetska i medijska analiza)".

1) "Propozicije"Noel Bir{, Horhe i Jorge Dana u "Teorija filma" str. 527-530,

Du{an Stojanovi}. Beograd 1978.

2) Prostor (svemir) /vreme/ma{ina.

3) Elzabeth Cowie "Feti{ u filmskoj reprodukciji" u zborniku "Psihoanaliza i

film"(Beograd 2001 str. 75.).4) Vidi George Lucas Timeline na kraju rada.

5) Amigdala - naziv za deo mozga koji kod qudi kontroli{e i proizvodi

emociju straha.

6) Robert Graves "The White Godess-A Histor i cal Grammer Of Poetic Myth" (1948.).

7) 1 Moj.3,5 " 23. I Gospodin Bog izgna ga iz vrta Edenskoga da radi zemqu od koje

bi uzet;

24. I izgnav ~ovjeka postavi pred vrtom Edenskim herubima s plamenijem

ma~em, koji se vija{e i tamo i amo, da ~uva put ka drvetu ìvota." Stari Zavet

strana 3 Beograd 1984.

8) Audio komentar DVD-a THX-1138.

9) Platon "Dràva", Beograd 1966.

10) Artur Schopenhauer "Die Wellt Als Wille und Vorstellung' - Svet kao voqa i

predstava, tom I Novi Sad 1981.i tom II Novi Sad 1986

11) Niccolo Machiavelli "Il Principe" - Vladar, Zagreb 1979.

12) Diogen Laerttije "@ivoti i mi{qewa istaknutih filosofa" str

174-193 , Beograd 1985.

13) Robot od ~e{kog rabotati - raditi, onaj koji radi .

295

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


14) Ni~e F. "Tako je govorio Zaratustra", "Sva su bi}a do sad stvorila

ne{to iznad sebe a èlite li vi biti oseka ove velike plime i radije se vratiti

ìvotiwi nego preovladati ~oveka! Sto je majmun za ~ovjeka podsmijeh ili bolnistid. I upravo to treba da bude ~ovjek za nad~ovjeka : podsmijeh ili bolan stid.

Pre{li ste put od crva do ~ovjeka a mnogo toga je u vama jo{ crv. Bili ste jednom

majmuni, i jo{ je sad ~ovjek vi{e majmun od bilo kojeg majmuna..." "ôvjek je uè,

pri~vr{}eno izme|u ìvotiwe i nad~oveka. Uè iznad bezdana." str 9-13, Zagreb

1962.

15) Da droidi umeju da misle ne bi ni ti ni ja sad stajali ovde i pri~ali

16) Razlika izme|u znawa i mudrosti.

17) Nevena Dakovi}"Psihoanaliza i film" - "Ekran snova" str 7 Beograd 2001.

18) Don Shiach "Movie Clas sics A Com plete guide to the direc tors, stars, studios and movie

genres" Endquotes pg 250 London 2005.

19) "Les Unites Traumatiques au cinema" Roland Barthes 1960.

20) "Ohne Leitbild"/"Filmtransparente" Theodor Adorno 1967.

21) Enciklopedija Leksikografskog Zavoda Tom VI (Perfekt-Sindhi) strana 500

Zagreb 1962.

22) Beatrice Kobow "See what I Mean - Under stand ing Films As Communicative Actions /

Prologomena to a Poetics of Film, pg 119-129 Boston 2005.

23) Vidi tabele blockbustera na stranama 11 i 12

24) Richard Plat "Cinema" pg 27 London 1990

25) Fritz Langov citat iz dokumentarnog filma "A Per sonal Jour ney With Mar -

tin Scorsesse Thru Amer ican Movies Part 2" .

26) Danko Grli} - Odabrana djela vol. 3 "Filozofija i umjetnost" str. 174 Beograd 1988.

27) CD-ROM Microsoft Cinemania 97

296

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Igor Nedeqkovi}

ZABAVA ILI VIZIJABUDU}NOSTI?

Od svog nastanka, Nau~na Fantastika kao ànr se trudi dapredvidi budu}nost, da otkrije posledice nau~nog razvoja i daupozori na opasnosti koje prete od prebrzog razvoja nauke itehnologije. Rodona~elnikom anra nau~ne fantastike smatra se ro-man "Franken{tajn" Meri [eli iz 1818. godine. Naro~itoj popu-larizaciji nau~ne fantastike doprinela su dela Herberta XorxaVelsa (Rat Svetova, Vremeplov itd.) i @ila Verna ( 20.000 miqa pod

morem, Put u sredi{te zemqe itd.). Iako sva ova dela ispuwavaju

uslove da se nazovu nau~nom fantastikom, sam termin nije postojao do1926. godine kada ga je skovao Hugo Gernsbek, koji }e kasnije osnovatiprvi ~asopis posve}en nau~noj fantastici " Amasing Sto ries". Powemu je nazvana i najpoznatija nagrada za dela nau~ne fantastike,"Hugo".

Nau~na fantastika se po prvi put pojavila na televiziji tokomtzv. "Zlatnog Doba" nau~ne fantastike koje je trajalo od kasnih1930-tih do sredine 1950-tih godina, i to prvo u Velikoj Britaniji, azatim i u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Razvoj specijalnihefekata je omogu}io snimateqima da prikaù ìve slike za-mi{qenih svetova bez ograni~ewa realnosti. Ovo ~ini televizijuodli~nim medijumom za nau~nu fantastiku. Jedna od prvih nau~no-

fantasti~nih televizijskih serija je bila ameri~ka serija "KapetanVideo i wegovi Video Renxeri" iz 1949. godine. I pored malog buxeta(25 dolara po epizodi), ovo je bila zna~ajna serija, jer je zainte-resovala mnoge za putovawe u svemir, nekoliko godina pre osnivawaameri~kog svemirskog programa.

297

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Po~etak vladavine "Staza"

Me|u najpoznatije i najpopularnije serije ikada snimqenespadaju ~uvene "Zvezdane Staze". Originalnu seriju je osmislio XinRodenberi, ameri~ki pisac nau~ne fantastike. Ova serija, koja jeemitovana od 1966 do 1969 godine pratila je avanture U.S.S En ter-prise-a, broda Ujediwene Federacije Planeta u 23. veku. ûvene re~ikapetana broda Xejmsa T. Kirka sa po~etka svake epizode najboqeopisuju seriju: "Svemir, posledwa granica. Ovo su putovawa sve-mirskog broda Enter prise. Wegova petogodi{wa misija: da istraùje~udne, nove svetove, da traì novi ìvot i nove civilizacije, dasmelo ide gde ni jedan ~ovek jo{ nije i{ao."

Pa ipak, Zvezdane Staze se nisu koncentrisale iskqu~ivo na

istraìvawe svemira. Me|uqudski odnosi su bili veoma bitni.Rodenberi se potrudio da u postavku ukqu~i protagoniste razli~itihrasa i narodnosti, kao {to su japanski poru~nik Hikaru Sulu (XorxTakei), ruski inèwer Pavel êkov (Valter Koening), crnaporu~nica Niota Uhura (Mi{el Nikols) i vanzemaqac sa planeteVulkan - Spok (Leonard Nimoj).

I dan danas, originalne Zvezdane Staze imaju vernu publikuzbog svojih poruka o rasizmu, seksizmu, politici i po{tovawurazlika. Snimqena u jeku hladnog rata i u vreme borbe crnepopulacije Amerike za svoja prava, serija je govorila o Federaciji,grupi od nekoliko desetina planeta i inteligentnih vrsta obje-diwenih pod jednu zastavu. Sama ~iwenica da je jedan od glavnih

karaktera rus izazvala je mnoge polemike u vreme emitovawa serije.Tada je bilo nezamislivo da jedna èna, a naro~ito crnkiwa, budeoficir. Vreme je pokazalo dalekovidost autora Zvezdanih Staza.Zanimqivo je da su Zvezdane Staze prva serija koja se drznula da na

Ameri~koj televiziji prikaè ne{to po onda{wem meriluskandalozno: prvi "me|urasni" poqubac izme|u kapetana Kirka iporu~nice Uhure. Osnova serije jeste poruka da su qudi kompleksnabi}a i da dileme ~esto nemaju ispravan ili pogre{an odgovor. Kadase serija pojavila, kriti~ari su je mrzeli. Jedva je preìvelaemitovawe prvih par epizoda. Uga{ena je posle samo tri godineprikazivawa, posle ~ega je do{lo do pada popularnosti nau~nefantastike na ameri~koj televiziji. Ipak, serija je postala veomapopularna me|u gledaocima i ovo nije posledwi put da }e se ~uti ime"Zvezdanih Staza".

1977. godine, film "Ratovi Zvezda" je ponovo probudio zanimawepublike za nau~nu fantastiku. Ubrzo posle toga(1978.), snimqena jeserija Battlestar Galactica - pri~a o {a~ici preìvelih posle napadazle vanzemaqske rase na wihovih 12 naseqenih planeta. Izbeglice

298

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


predvo|ene komandantom Adamom poku{avaju da na|u izgubqeno 13.pleme qudi, za koje legenda kaè da su se naselili na planetu zvanu

Zemqa. I pored velike popularnosti i dobrih kritika, serija jeprekinuta posle samo godinu dana prikazivawa zbog prevelikihtro{kova - serija je ko{tala milion dolara po epizodi.

Posle mnogo zahteva od strane fanova, 1987. godine po~elo je sasnimawem nastavka serijala Zvezdanih Staza, "Zvezdane Staze:Slede}a Generacija" . Sa radwom sme{tenom 80 godina posle origi-nalne serije, Slede}a Generacija je drasti~no pro{irila jednu odglavnih tema originalne serije: idealizam posve}enosti qudskevrste da poboq{a sebe. Tako|e, nastavila je sa kori{}ewem ele-menata nau~ne fantastike i vanzemaqskih vrsta za analizu mnogihstvarnih dru{tvenih, politi~kih, li~nih i duhovnih pitawa. Mnogeepizode imaju o~iglednu moralnu pouku. Serija je poku{ala da opi{eoptimisti~ku viziju budu}nosti Xina Rodenberija u kojoj je qudskavrsta prerasla rasizam, predrasude, gramzivost, siroma{tvo, pa ~ak ireligiju, i posvetila se gotovo iskqu~ivo istraìvawu.

Slede}u Generaciju su hvalili da vi{e prati duh "tradicio-nalne" nau~ne fantastike od drugih serija sli~ne tematike u tovreme. Ipak, kritikovana je {to je, na Rodenberijevo insistirawe,izbegavala konflikte me|u protagonistima, kao i zbog toga {to seprevi{e oslawala na " Deus ex Ma china" za re{avawe problema -pre~esto se de{avalo da hrabra posada naglo izmisli potpuno novu i~udotvornu tehnologiju da bi re{ila trenutni problem.

Dok je "Slede}a Generacija" jo{ trajala, 1993. godine, po~elo je

prikazivawe jo{ jedne serije Zvezdanih Staza - Zvezdane Staze:Svemirska Stanica 9. Za razliku od prethodnih serija, ova seodvijala na nepokretnoj stanici. Samim tim, bila je ograni~ena uraznolikosti tema za prikazivawe. Zbog toga se serija vi{efokusirala na odnose me|u protagonistima, u tolikoj meri da jedo{lo do toga da su je neki prozvali "{panskom serijom u svemiru",ali ipak, ova serija ima najkvalitetniju glumu i najboqe razra|enelikove od svih iteracija "Zvezdanih Staza". Tek u kasnijim sezonamaradwa dobija na zamahu i postaje uzbudqivija. I ova serija jeprikazivana sedam godina.

Nekoliko godina posle, 1995. godine, snimqen je jo{ jedannastavak "Staza" - "Vojaxer" prati avanture posade malog broda koji

nesre}nim slu~ajem biva ba~en na drugi kraj galaksije. Posada broda,na ~elu sa kapetanicom Xejnvej poku{ava da se vrati ku}i i usputnailazi na mnoge nove vrste i mnoge nove probleme. To je unelo malosveìne u seriju, po{to je u prethodne tri serije Zemqin "kom{iluk"ve} bio podrobno opisan i ponestajalo je mesta za nove i originalnepri~e. Ova serija je mnogo sli~nija originalnim "Zvezdanim Sta-

299

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


zama" od "Slede}e Generacije". Dok se posada iz "Slede}e Generacije" pridràva ideala zacrtanih od Rodenberija i stalno poku{ava da

probleme re{i na miran na~in, po{tuju}i druge kulture, posada"Vojaxera" je primorana da ~ini mnoge neprijatne stvari kako bipreìveli. Ovo u su{tini zna~i da u "Vojaxeru" ima mnogo vi{eakcije nego u prethodnim serijalima, {to se dopalo mnogimfanovima.

Posledwi serijal "Zvezdanih Staza" do sada snimqen je"Zvezdane Staze: Enterprajz" iz 2001. godine. Kako je koli~inasnimqenog materijala, istorije i ~iwenica kojih se trebalopridràvati postala ogromna, autori su odlu~ili da ovaj serijalsmeste u vremenski period pre originalne serije, u vreme kadaUjediwena Federacija Planeta jo{ nije ni postojala. Tokom serije, uprilici smo da vidimo razvoj i uvo|ewe u upotrebu stvari koje su uranijim serijalima bile uobi~ajene, kao {to su poqa sile ili"fotonska torpeda". Sti~e se utisak da su autori pomalo preteraliupiwu}i se da u {to kra}e vreme uvedu {to ve}i broj ovakvih"otkri}a". Qubiteqi "Staza" su "Enterprajz" do~ekali podeqenihmi{qewa. Najvi{e su mu zamerali {to ne prati "zvani~nu" istorijuserije, odavno utvr|enu u brojnim epizodama prethodnih serijala,zvani~nim romanima, kwigama i stripovima. Serija je zbog slabegledanosti ukinuta posle ~etiri sezone - prvi slu~aj da neki serijal"Zvezdanih Staza" bude ukinut, umesto da bude zavr{en regularno.

Relativni neuspeh "Enterprajza" je naterao producenteserijala da na neko vreme "zamrznu" snimawe novih serijala. 2.

februar 2005. godine je bio prvi dan u osamnaest godina da na tele-viziji nije emitovana nova epizoda "Zvezdanih Staza." Zagriènimqubiteqima je preostalo samo da gledaju reprize na brojnimkanalima.

Konkurencija

Naravno, "Zvezdane Staze" nisu jedina nau~nofantasti~naserija. Jedna od popularnijih serija sa sli~nom tematikom"Svemirske opere" je bila serija "Vavilon 5" iz 1993. godine. Za nas jeposebno zanimqivo da jednu od glavnih li~nosti u ovoj seriji savelikim uspehom glumi Mira Furlan. Serija prati de{avawa na

stanici Vavilon 5, posledwoj od Vavilon stanica, koja pretstavqaposledwu {ansu za mir izme|u velikog broja rasa. Qudi, Centauri,Narni, Minbari i mnoge druge. Univerzum u kome se serija odvija jeveoma dobro osmi{qen. Radwa se doga|a nekih dvesta godina ubudu}nosti. Qudi su otkrili da nisu sami u svemiru. Rat je potresaotemeqe qudskog dru{tva, i nategnut mir koji traje tek deset godina

300

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


donosi nadu za uspe{nu budu}nost me|u zvezdama. Ipak, svet jeokrutan i javqaju se znaci nevoqa na pomolu.

Autori Vavilona 5 su se trudili da prevazi|u stereotipetipi~ne za druge nau~no-fantasti~ne serije. Od po~etka je planiranoda serija bude {to vi{e verna nauci. Potrudili su se da za autorescenarija uzmu vrhunske pisce nau~ne fantastike. Serija je trebaloda bude revolucionarna po vizuelnim efektima i sadràju. [to jenajva`nije, serija se oslobodila stega epizodne televizije, konti-nualno prate}i jednu veliku pri~u tokom celog svog trajawa. Autorisu ovu seriju ozbiqno shvatili i kako dramsko delo i kao nau~nufantastiku, i uspeli su da briqiraju u oba slu~aja.

Osnovna karakteristika serije je bogata i kompleksna radwa.Po{to je od po~etka planirano da radwa serije traje pet godina, sanaglim promenama i iznena|ewima planiranim od po~etka, Vavilon 5nudi veliku dubinu i kompleksnost pri~e. Sitni detaqi sa po~etkaprve sezone dobijaju na zna~aju tek negde u tre}oj ili ~etvrtoj sezoni.

Druga jaka strana serije je da se protagonisti zaista razvijaju imewaju tokom serije. Nema jasno definisanih heroja i zlo~inaca, aliima mnogo kompleksnih karaktera sa sopstvenim ciqevima imotivacijama, koje su u ve}ini slu~ajeva na po~etku sakrivene.

Vavilon 5 spada u vrhunac nau~nofantasti~nog pripovedawa, upotpuno razli~itoj kategoriji od "Zvezdanih Staza" kod kojih svakaepizoda ~ini zasebnu celinu.

Ovo je prva televizijska serija koja je koristila ra~unarskugrafiku za sve scene u svemiru, pa ~ak i za scene sa protagonistima u

skafanderima. Razvoj tehnologije je doveo do toga da se danas kla-si~ne makete i druge metode gotovo uop{te i ne upotrebqavaju. Ra~u-narska grafika je postala standard za moderne nau~nofantasti~neserije.

Povratak na zemqu

Po{to je televizija vizuelni medijum, ona koristi mnogo maweobja{wavawa i naracije za obja{wavawe pozadine zami{qenih sve-tova od kwièvnih dela. Zbog toga, definicije i granice ànranau~ne fantastike se mawe po{tuju nego u {tampi - pod definicijunau~ne fantastike ~esto potpadaju serije koje se bave fantazijom ili

hororom.Najklasi~niji oblik nau~ne fantastike na televiziji je

takozvana "Svemirska Opera", u kojoj glavni junak ili grupa qudiistraùje nepoznate krajeve svemira. Ovo olak{ava posao autorimapo{to scenografija moè biti ograni~ena na relativno sku~en

301

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


prostor svemirskog broda {to smawuje cenu produkcije i omogu}avaautorima da se koncentri{u na razvoj likova i u{tede novac.

Sa druge strane, javqaju se serije koje se odigravaju na Zemqi,kako u bliskoj budu}nosti tako i u dana{wici, sa elementimaneuobi~ajenog ili paranormalnog. Najboqi primer ovakve serije je"Dosije X " iz 1993, jedna od najgledanijih serija svih vremena. Ovaserija prati doìvqaje agenata FBI Foksa Moldera i Dejne Skali iwihovo istraìvawe paranormalnih slu~ajeva - svega od mutanata ismrtonosnih insekata do globalne zavere za prikrivawe koloni-zacije Zemqe od strane zlih vanzemaqaca. Agenti Molder i Skali supotpuno razli~iti. Molder veruje u paranormalno dok je Skaliskeptik. Zajedno istraùju paranormalne slu~ajeve koji stavqajuwihove ivote na kocku.

Ova serija je imala veliki uticaj na popularnu kulturu.Ugledaju}i se na ranije popularne serije kao {to su "Twin Peaks" i"Zona Sumraka", serija je unela sveù krv u televizijsku nau~nufantastiku. Ona kombinuje elemente natprirodnog i horora sa ele-mentima nau~ne fantastike sa naro~itim akcentom na biologiju,genetiku i druge nau~ne discipline. Kombinuje teorije zavere, se-rijske ubice, vanzemaqce, demone i mnoge druge elemente u poznatu"oblandu" detektivske serije, sa elementima humora i mistike.

Glavni problem serije je neprestana tenzija. Stalno sepostavqaju nova pitawa dok odgovori stiù retko ili nikada. Serija

je i zavr{ena bez odgovora na kqu~ne nedoumice koje je postavila. Autori su se odlu~ili da najso~nije stvari ostave za celove~erwe

filmove. (prvi film je snimqen 1998 godine, a trenutno trajupregovori za po~etak snimawa drugog filma). Okosnica " Dosijea X " jefilmski stil i atmosfera. Svaka epizoda serije izgleda pre kaofilm u malom. Natprirodne stvari izgledaju {to realnije mogu}e,bri{u}i granice izme|u normalnog i paranormalnog.

Jo{ jedna nau~no fantasti~na serija koja se odvija na Zemqi udana{we vreme je "Stargate SG-1" ura|ena na osnovu filma " Stargate" iz1994. Premijeru je doìvela 1997 i jo{ uvek se prikazuje, {to je ~ini

jednom od najdugove~nijih nau~nofantasti~nih serija ikada. Osnovnapremisa serije je da je ameri~ka vojska otkrila vanzemaqskiartefakt - kapiju koja omogu}ava putovawe do drugih planeta. Na-ravno, protagonisti kre}u u istraìvawe misterija kosmosa. Scena-

risti serije su imali dosta vremena da razviju mitologiju ove serije.Zvezdane kapije su stvorili Drevni, ultranapredna rasa koja jenestala pre vi{e hiqada godina, i qudi i nekolicina drugih rasapolako u~e da ih koriste. Jedna od wih je parazitska, zmijolika rasaGoa'ulda koja je gotovo uspela da pokori celu galaksuju u trenutkukada zemqani stupqaju na scenu.

302

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Svoju privla~nost serija vu~e iz toga da je potencijal Zvezdanekapije neograni~en: Nikad se ne zna {ta }e na{ tim otkriti sa druge

strane kapije. Ovo ~ini seriju veoma zaraznom, iako je ponekad po-trebno nekoliko epizoda da bi se razjasnilo {ta se de{ava.

Kako se razvija, "Stargate SG-1" se razvija u konvencionalnutelevizijsku svemirsku operu. Kra|om tehnologije i trgovinom sanaprednim rasama, ameri~ka vojska dobija pristup sve naprednijimtehnologijama, koje se negde od sredine serije mogu meriti satehnologijom vi|enom u "Zvezdanim Stazama."

Zbog velike popularnosti, serija je dobila i zvani~ni "spinof " -"Stargate Atlantis" koji tako|e uìva veliku popularnost. Radwa serijese odvija u samoj Atlantidi - velikom gradu - svemirskom brodu

Drevnih koji je vekovima leào sakriven u drugoj galaksiji. Zemqa{aqe internacionalni tim istraìva~a da ispita grad i prou~i novugalaksiju. Zanimqivo je da tom timu pripadaju i ~lanovi sa podru~jaSrbije, ~iji se govor moè ~uti u pozadini u nekoliko navrata.

Neki novi klinci ili reciklaà starog?

Vremenom su se pojavile mnoge serije koje opona{aju neke odnavedenih. U velikom broju kopija, ipak se izdvajaju serije kojesadrè tra~ak originalnosti. Takva je na primer serija " Farscape" iz1999. Glavni junak serije je Xon Krajton, savremeni astronaut saZemqe koji za vreme eksperimentalnog leta nailazi na crvoto~inu idospeva na drugi kraj univerzuma, u sred me|uzvezdanog rata. Po{to

mu je brod o{te}en, Krajton dospeva na xinovski ìvi brod po imenuMoja, ~iju posadu sa~iwava grupa begunaca od zakona. Mnogi od wih suizgubqeni koliko i on i serija prati wihove poku{aje da se vrateku}ama.

" Farscape" ima mnogo sli~nosti sa drugim nau~no-fantasti~nimserijama, sa grupom avanturista koji iz epizode u epizodu nailaze nanevoqu dok istraùju svemir. Pa ipak, ova serija se isti~e dobromprodukcijom i specijalnim efektima. Nekolicina ~lanova Mojineposade su lutke iz produkcije Xima Hensona (Mapet {ou), ali ni u

jednom trenutku ne izgledaju mawe ive od qudskih glumaca.Jo{ bitnije, pri~a i dijalozi serije variraju izme|u ozbiqnih

i komi~nih. Krajtonova tendencija da stalno navodi citate iz

pop-kulture 20. veka, od filma "Umri Mu{ki" do "Montija Pajtona" je bila naro~ito popularna kod fanova.

Najja~a strana serije je to {to su li~nosti jasno definisane.Odnos izme|u glavnih junaka se postepeno razvija tokom serije, odnetrpeqivosti na po~etku do duboke privrènosti i uzajamne brige

303

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


na kraju serije. Me|uqudski (ako se taj izraz moè primeniti navanzemaqce) izdvajaju ovu seriju i ~ine je vrednom gledawa.

Jo{ jedna nau~no-fantasti~na serija koja se oslawa na likove ipri~u je serija "Firefly".

I to je ono {to je ~ini odli~nom. SF je u "Firefly"-u prisutansamo kao alatka, kao sredstvo kojim je ispri~ana pri~a. Pri~a o qudi-ma i wihovoj slobodi.

Malkom Rejnolds je bio narednik u velikom gra|anskom ratu.Bio je to ~ovek pun snage, voqe i vere u Boga, ali u i ivot i sve {to uzwega ide. A onda je wegova strana izgubila rat, a on veru. Godinamakasnije, Mal Re jnolds, sada kapetan najve}e svemir ske krntije jo{ odMileniumskog Sokola, luta od planete do planete, traè}i posao.

Ako je posao van okvira zakona, tim boqe - jer zakone ionako sadaprave wegovi neprijateqi, pobednici u velikom ratu. Kroz sveavanture ga prati wegova hrabra posada, ako tako moète nazvati jebandu dobrodu{nih gubitnika sa tamnom pro{lo{}u. Sa wima Malleti kroz svemir, kroz avanture, znaju}i da je to jedini na~in daostane slobodan i, povremeno, ukrade ne{to vredno.

Kako kaè uvodna pesma - mogu da mu uzmu sve, i qubav, i zemqu,ali ne mogu da mu uzmu nebo.

Ritam serije je odli~an. Weni tvorci ne poku{avaju da ispri-~aju pet pri~a odjednom, barem ne kroz tok jedne epizode. Zapravo,li~na saga svakog ~lana posade se polako razmotava tokom cele serijei upotpuwuje glavnu radwu. Ovo nije jedna od onih serija u kojoj sefabula zaokruùje na kraju svake prenatrpane epizode, i, sa malim

izuzetcima, sve se resetuje na po~etku slede}e. Ovde oìqci ostaju.Ovakvim sporim pristupom, autori daju vremena gledaocima da udahnuradwu, ali i sebi da uguraju dobre {toseve i fine detaqe kojih je"Firefly" prepun. Sve podse}a na pri~e oko logorske vatre, {to je usavr{enom skladu sa naslovom serije (uzgred, Firefly je naziv klaseMalovog broda, po imenu Serenity. Naravno, i iza ovog imena postojipri~a, ali za to treba pogledati seriju).

Atmosfera je jo{ boqa. Radwa je sme{tena na nekoliko planeta,ograni~ena na relativno mali deo svemira (ako se uzmu u obzir ostalespace far ing serije). Sve je u vestern duhu: ima kowa, ima pi{toqa kojili~e na stare revolvere, ima pqa~ke voza, ima kantri muzike. Ali kaoi sve ostalo, vestern pristup nije tu zarad sebe, ve} je u pitawu sjajanna~in da se prenese ose}aj usamqenih qudskih kolonija u pustojpreriji svemira. Kao ponovno osvajawe divqeg zapada, u space-age

varijanti. Samo bez pobesnelih indijanaca (mada, tu su pomahnitaliReaver -i, ako ba{ elite da vu~ete paralele).

Ipak, likovi su ti koji ~ine seriju posebnom. Pored kapetanaRejnoldsa, za koga je najboqi opis kombinacija Robina Huda i likova

304

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


koje je tuma~io Xon Vejn, tu je i doktor-begunac, wegova ultra-inteligentna i mentalno poreme}ena sestra, veoma simpati~na

tom-boy mehani~arka, neka vrsta ratnika-sve{tenika, lepa prosti-tutka, detiwasti pilot, wegova zgodna i ratoborna èna (veteran izrata i Malov prvi oficir) i "ôvek Zvani Xejn". A Xejna, to ban -ditsko kopile, ne}u ni da poku{am da objasnim, osim {to }u re}i datakvu osobu morate sami videti. Jednostavno, vredi odgledati seriju.

Naravno, a kao da je to u duhu same serije, sve {to je dobro ima imra~nu stranu. Kod "Firefly"-a, u pitawu je ku}a Fox, i ~iwenica da suugasili seriju posle desetak epizoda. Pi lot i trinaest dodatnihpri~a je sve {to imamo od ovog fantasti~nog TV ostvarewa. Zboginici jalne niske gledanosti i velike cene proizvodwe, Firefly jeprestao da leti, ali, na sre}u, zbog velike potra`we, snimqen je ifilm pod naslovom "Serenity". Ako sve bude kako treba, glumci supotpisali za jo{ dva nastavka.

Se}ate li se da sam ranije pomenuo seriju Galaktika? 2003.godine emitovana je prva epizoda "rimejka" ove popularne serije.Qubiteqi originalne serije su strahovali da }e wihovo ~edo bitiupropa{}eno, da nije mogu}e ponoviti uspeh stare dobre Galaktike...

Ipak, serija je iznenadila ve}inu. Nova verzija Galaktikepo~iwe idejom da se ~ove~anstvo razvilo na drugom kraju galaksije.Wihov tehnolo{ki napredak se pokazuje kobnim kada Sajlonci,samosvesni roboti koje su qudi napravili, odlu~uju da su qudinesavr{eni i da moraju biti uni{teni. Serija po~iwe smrtonosnimnapadom koji gotovo uspeva u tome, i mali broj preìvelih beì u

svim brodovima koje su bili u stawu da na|u.Osim osnovne premise i imena nekolicine glavnih junaka, ovaozbiqna serija ima malo toga zajedni~kog sa originalom iz 1978.Original se nije mnogo brinuo za realizam i putovawa broda iz imenaserije su vi{e li~ila na veliku ùrku u svemiru nego na o~ajni~kopreìvqavawe. Rimejk je mnogo realniji i mra~niji, prikazuju}inapore preìvelih da odrè pribranost dok im ponestaje hrane, vode,goriva i nade.

Jaka strana nove Galaktike jeste na~in na koji se likovi bore saovom situacijom. Komandant Adama svojim qudima daje razlog da sebore tako {to im postavqa zadatak da prona|u planetu za koju seodavno smatra da je mit - Zemqu.

Glavna razlika u odnosu na staru seriju jeste da su neki odSajlonaca identi~ni qudima. Ve} u prvoj sezoni, za neke od glavnih

junaka se ispostavqa da su u stvari Sajlonski "spavaju}i agenti" isami nesvesni svoje prave prirode.

Me|u najsveìje serije koje obe}avaju svakako spada i serija"Heroes" iz 2006. godine.

305

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Zamislite da ste u stawu da letite, ili da se teleportujete. Da~itate tu|e misli ili da predvi|ate budu}nost. Ovo bi vas u~inilo

druga~ijim od ostalih. Dok bi vas neki smatrali posebnim, drugi bivas proglasili za nakazu. Ovo je jedan od centralnih motiva noveNBC-jeve serije "Heroes".

Na prvi pogled bi bilo lako nazvati ovu seriju kopijompopularnih X-men. To ne bi bilo pravedno. Iako se serija trudi daimitira "feeling" stripa, autori su uspeli da izbegnu razmetqivostkarakteristi~nu za stripove o superherojima i da protagonisteserije opi{e kao normalne qude, sa svojim stremqewima, strahovimai nadama, kojima iznenada po~nu da se doga|aju ~udne stvari.

Radwa serije je veoma kompleksna, i koncentri{e se na razvojlikova. U seriji "Heroes", grupa obi~nih qudi {irom sveta otkriva daposeduje natprirodne sposobnosti. Me|u wima je i Hiro, japanskislu`benik, treki i zaqubqenik u X-men stripove koji je u stawu dazaustavqa vreme, Kler, nerawiva sredwo{kolka iz Teksasa kojojsvaka povreda zarasta gotovo trenutno, Isak, mladi slikar koji poduticajem droga slika budu}nost i mnogi drugi. Wih sve sudbina vu~e

jedne ka drugima dok poku{avaju da shvate {ta im se de{ava i spre~euni{tewe Wu Jorka u nuklearnoj eksploziji koju je Isak predvideo.

Za sada, serija ima mnogo potencijala i postigla je velikugledanost. Iako u seriji nema mnogo akcije, gotovo svaka epizoda sezavr{ava uzbudqivim "cliff hanger -om" zbog koga je te{ko izdràti~ekawe slede}e.

Nau~na Fantastika na na{oj televiziji

Kod nas je stawe sa nau~no-fantasti~nim serijama oduvek bilosredwe alosno. Osamdesetih godina kod nas je emitovana originalnaGalaktika, u okviru tada{weg bosanskog no}nog programa "No} i Dan"emitovano je pola prve sezone "Zvezdanih Staza: Nova Generacija" sasve bezobraznom porukom "Kraj Serije" po zavr{etku posledweepizode... A onda se raspala stara Jugoslavija i etrom je zavladao haos.Sporadi~no je pu{tano po par epizoda ove ili one serije, nikad dokraja, uvek u nekim egzoti~nim terminima. Po~etkom 21. veka,televizija "Ko{ava" je emitovala kompletnu seriju "Zvezdane Staze:Svemirska Stanica 9", RTS je emitovao gotovo celu seriju " Farscape",

ali uvek u "udarnom" terminu subotom posle pono}i...U kom{iluku su stvari bile malo boqe. Oni koji su mogli da

"uhvate" drugi program hrvatske ra dio televizije bili su u prilici daodgledaju sve {to je ikada snimqeno od "Zvezdanih Staza" i mnogedruge serije.

306

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


U posledwe vreme, i kod nas se popravqa stawe. Novatelevizijska stanica "Avala" je skoro zavr{ila sa emitovawem

"Enterprajza", Studio B trenutno reprizira " Farscape", a RTS jekrajem pro{le godine emitovao pi lot epizodu nove Galaktike, uzobe}awe da }e pustiti i seriju kad tad...

Do tada, ostaje nam samo satelitska televizija ili polulegalnopreuzimawe novih epizoda serije sa interneta. Zanimqivo je to da seNBC, televizijska ku}a koja snima seriju "Heroes" odlu~io da epizodeserije u~ini dostupnim za besplatan download sa zvani~nog sajtaserije www.nbc.com/Heroes/. Nove epizode se na sajt postavqaju odmahposle emitovawa na televiziji. Pa ko voli...

307

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dragana Stojiqkovi} i Pavle Zeli}

@IVIMO LI MI U NAU^NOJFANTASTICI ?

Tri zakona predvi|awa Artura Klarka:

1. Kada ceweni nau~nik u godinama izjavi da je ne{to mogu}e,gotovo je sigurno da je u pravu. Kada izjavi da je ne{to nemogu}e, vrlo

je verovatno da nije u pravu. 2. Jedini na~in da se otkriju granice mogu}eg je preneti ih malo

u zonu nemogu}eg. 3. Svaku dovoqno razvijenu tehnologiju nije mogu}e razliko-

vati od magije.

Budu}nost, kako to samo zastarelo zvu~i! Lete}i automobili ikolonizacije drugih planeta, ~esti u nau~no-fantasti~nim delima,danas sluè kao najistaknutiji primeri ~uvenih gre{aka pisaca,naro~ito onih iz prvog i drugog "zlatnog doba" SF-a tridesetih ipedesetih godina 20. veka. Ni uz najboqu voqu brojnih ludih izu-miteqa i stru~waka automobilskih kompanija (ili je mo`da ipak, upitawu neka zavera) nismo ni do dana{weg dana do{li do prak ti~nog,komercijalnog lete}eg automobila. Ovo je op{te mesto svako likefuturisti~ke kwièvnosti a, na kraju krajeva, ako pitate bilo kogana ulici kako je kao dete zami{qao budu}nost, ~ak i pre Marti Mek

Flajevog lete}eg Delorijana iz "Povratka u budu}nost", vaìlo jeop{te uvreèno mi{qewe da }emo svi leteti nebom u mercedesima,ili makar, fi}ama.

Kada se uzme u obzir celokupno stvarala{tvo u ànru nau~nefantastike: kwièvnost, pa filmovi, beskona~ne serije i kona~nokompjuterske igre, od ~ega je jedan ogroman procenat posve}en upravo

308

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


budu}nosti qudske rase na zemqi i u svemiru sa svim mogu}im zamis-livim izumima - tehnolo{kim, kulturolo{kim, socijalnim i poli-

ti~kim, logi~no je pretpostaviti da, kao sa onom ma{inom samehani~kom rukom u luna-parku koja hvata pli{ane ìvotiwice, iSF autor izvu~e poneki la ser, ve{ta~ki satelit ili Velikog brata.

Nau~na fantastika kao ànr popularne fantastike vu~ekorene jo{ iz drugog veka nove ere kada su autori izmi{qalifantasti~ne svetove da bi komentarisali savremena verovawa. Samànr vodi poreklo od tipa proze koji se ponekad naziva Lucijanskasatira (Po Lucijanu iz Samosata, gr~kom piscu iz 2. veka na{e ere).Lucijanska satira - tako|e poznata i kao "Menipska satira" poranijem autoru Menipu ~ija su dela danas izgubqena - je vrsta fikcijekoja teì fantasti~nom ali tako|e stavqa naglasak na dramatizacijui raspravu o idejama. U Lucijanskoj fikciji, ideje o kojima se ras-pravqa i koje se ~esto ismevaju su ideje klasi~nih gr~kih filozova,od kojih su mnogi bili zagovornici ranih nauka.

U 17. veku ovakve pri~e su nazivane razli~itim imenima kao{to je "utopijska fikcija" i opisivale su tehnologije nastalenau~nim otkri}ima. Za prvi futuristi~ki roman smatra se " L'An

2440" od Luisa Sebastijana Mersijera, napisan 1771. Prvom pravomnau~no-fantasti~nom pri~om smatra se "Franken{tajn", ili moderni"Prometej" Meri [eli, napisan 1818. Ocem nau~ne fantastikesmatra se Hugo Gernsbek koji je 1911. godine nekoliko strana ~asopisakoji je ure|ivao popunio kratkom pri~om Ralf 124C41+: Romansagodine 2660. Gernsbekova proza je bila lo{a, ali wega nije zanimalo

pisawe. Zanimalo ga je nau~no predvi|awe. Ovo mu je i{lo od ruke.Predvideo je mikrofilm, solarnu energiju, holograme, faks ma{ine,pa ~ak i aluminijumsku foliju (koji su svi bili deo Ralfovogsvakodnevnog ìvota). Tako|e pomiwe i "paraboli~ni reflektortalasa" danas poznat kao radar. Uspeh pri~e Ralf 124C 41+ je nateraoGernsbeka da 1926. osnuje ~asopis Amaz ing Stories. To je bio prvinau~no-fantasti~ni ~asopis, i to je razlog za{to se godi{wa nagradaza najboqa dela u nau~noj fantastici zove "Hugo".

@anr nau~ne fantastike je smatran jeftinom zabavom sa retkimkwièvno vrednim izuzecima.

Ono {to nikako ne bi trebalo uraditi je pojednostaviti i svaSF dela posve}ena budu}nosti i svesti ih na bezbrojne mawe ili vi{e

uspe{ne pretpostavke {ta }e se ta~no desiti sa nama za 5 ili 10miliona godina. Svakako da, u velikoj meri, ima i toga. Vels jeverovatno zaista mislio da }e svet budu}nosti biti ba{ onakavkakvim ga je zamislio u "Vremenskoj ma{ini". Ali upravo je snaga isveìna SF-a u tome da pretpostavqa ne{to ~ega nikad ne}e ni biti,samo da bi istraìli mogu}nost da se svet bazira na nekom bitnom ili

309

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


~ak bezna~ajnom temequ na kojem nastaje ne{to razli~ito od svega{to znamo. Zato preciznost u proricawu koje poseduje neko delo

nau~ne fantastike nikada ne sme biti reper wegovog kvaliteta {to je, naro~ito kada se govori o delima ~ije se radwe de{avaju u godinamakoje su danas ve} iza nas, ~esta i maletne iz podsvesti dirigovanagre{ka. Da, pro{la je 1984, i mi ne ìvimo u totalitarnom svetu ukojem bukvalno kontroli{u {ta mislimo. Zaista?

Mo`da je to najboqe rekao Teri Gilijam kada je obja{wavaomesto i vreme radwe svog remek-dela "Brazil". Rekao je da se de{ava"deset minuta od sada" ili jednostavnije: da je u pitawu "druga stranaod sada" (the other side of now).

Najzad, zagrizimo u ono {to jeste i uvek }e biti najve}i poligonza futuristi~ke naprave svih vrsta i namena - filmove i serije. Netreba posebno napomiwati da Zvezdane staze vode po broju svakojakihsitnica koje ìvot zna~e a smi{qene su tako da pokriju sve detaqeìvota u jednom visokotehnolo{kom dru{tvu.

Ali dolazi do promene. Dok su neki SF autori predvi|alidaleku budu}nost i istraìvawe svemira, drugi su se zainteresovaliza realisti~no predvi|awe budu}nosti napretka tehnologije i raz-vili ànr tvrdog SF-a i sajberpanka. Osnova tvrdog SF-a je strik-tno pridràvawe prirodnih zakona i nauke.

Budu}nost je po~ela da izgleda mra~no. SF autori kao {to suXon Bruner, Norman Spinrad i X. G. Balard primetili su uticajtehnologije na qude i prirodu. [ezdesetih i sedamdesetih godina 20.veka, Bruner je napisao ~etiri romana koji opisuju kraj sveta: The

Sheep Look Up, Jag ged Or bit , Stand on Zan zibar i Shock wave Rider . The Sheep Look Up iz 1972. opisuje apokalipsu izazvanu zaga-

|ewem.Ove apokalipti~ne vizije budu}nosti su po~ele da odzvawaju u

javnosti. Sada se ~ini da su mnogi nadareni autori SF-a, nau~nici ifilozofi koji mogu da vide daqe od mogu}e budu}e apokalipsenaleteli na zid - koji su sami stvorili.

Ru{ewe zida

Dobitnik presti`ne Hugo nagrade, SF pisac Vernor Vinx (koji je i profesor Ra~unarskih nauka na Univerzitetu u San Dijegu) tvrdi

da je SF prvi osetio da se ne{to ogromno nadvija nad horizontom~ove~anstva. On pi{e: "Autori tvrdog SF-a se trude da pi{ukonkretne pri~e o tome {ta tehnologija moè da uradi za nas. Sveve}i broj ovakvih autora ose}a prisustvo neprozirnog zida iza kojegnije mogu}e pogledati. Oni su shvatili da wihove najmarqivije

310

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ekstrapolacije budu}nosti rezultuju nemogu}no{}u predvi|awabliske budu}nosti."

Publika moè da "vidi" ovaj zid koji skriva budu}nost umodernim SF filmovima kao {to su Matriks, Terminator ili AI(ima ih jo{ te tematike), u kojima antiutopijski tehnolo{ki doga|ajomogu}ava ma{inama da preuzmu kontrolu. Taj deo pri~e postajeprekid u radwi i gledaocu, zajedno sa protagonistima, ostaje samo danaga|a kako se to desilo. Ova velika dilema je deo klasi~ne SF pri~eVernora Vinxa "Brodolomnici u vremenu" iz 1986. godine gde prota-gonisti poku{avaju da otkriju {ta se dogodilo sa milijardamastanovnika Zemqe po{to se probude iz hibernacije od jednog veka.

Rezultati su bili, naravno, apsurdni: vozila koja se kre}u brèod zvuka do sredine dvadesetog veka, qudi na mesecu ne{to kasnije.Uprkos tome razvoj se nastavio. Eksploati{e se energija, ra~unarskasnaga i brzina vozila i samim tim se dobijaju besmisleno velikecifre za drugu polovinu dvadeset i prvog veka. Brojevi su bilipreveliki da bi se poverovalo u wih. To je nazvano Singularitetom -"mesto gde ekstrapolacija postoje}ih trendova prestaje da funkcio-ni{e i potrebno je primeniti nove modele."

Ako su wegova SF dela znak ta~nosti wegovih predvi|awa,Vernor Vinx je 1979. godine napisao ro man "True Names" koji opisujeìvot u virtuelnoj realnosti unutar ra~unara, par godina pre nego{to je Vilijem Gibson zapo~eo ànr sajberpanka svojim romanom"Neuromanser". U to vreme, Vinxovi rani hakeri, nazvani "vandali" suinspirisali mnoge istraìva~e koji su gradili temeqe dana{weg

Interneta. U ovoj pri~i, grupa protagonista, koja krije svoja pravaimena pod {arenim pseudonimima, koriste opremu za virtuelnurealnost da se preko svojih ku}nih ra~unara poveù u veomarealisti~no opisanu svetsku mreù virtuelne realnosti. Za{to linam forumi sada padaju na pamet?

Neki od eseja Vernora Vinxa detaqnije opisuju ovaj "zid prekobudu}nosti" - ono {to on i drugi istraìva~i nazivaju dolaze}imtehnolo{kim singularitetom. Vinx je bio prvi koji je upotrebiomatemati~ki termin "Singularitet" da opi{e trenutak u istoriji gdeubrzawe tehnolo{kog napretka postaje blisko beskona~nosti i zbogtoga nepojmqivo. Mark Peske, koautor VRML (Vir tual Reality Markup

Language) jezika i autor kwige The Play ful World: How Technol ogy Trans-

forms Our Imag ination, smatra da je Vinx u pravu i da je sutra{wica kojojse ubrzano pribliàvamo neprozirna kao zid od cigala.

Singularitet je matemati~ki izraz, koji je mo`da najlak{eobjasniti onim {to se de{ava na mapama sveta u standardnimatlasima. Sve izgleda ta~no sve dok se ne obrati pa`wa na regioneveoma blizu polovima. U standardnoj Merkatorovoj projekciji,

311

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


polovi nisu prikazani kao ta~ke ve} kao prava linija. Svaka linija jesingularitet: cela gorwa ivica mape sadrì ta~nu lokaciju Severnog

pola, a dowa linija ceo Ju`ni pol.Singularitet na ivici mape nije ni{ta u pore|ewu sa

singularitetom u sredi{tu crne rupe. Ovde je mogu}e na}i astro-fizi~ku singularnost - procep u prostor-vremenskom kontinuumu ukojem Ajn{tajnovi zakoni vi{e ne funkcioni{u. Nailaze}itehnolo{ki singularitet, kao i singulariteti crnih rupa, ozna~avata~ku odvajawa od realnosti. Istraìva~i su nekada na ivicamastarih mapa poznatog sveta pisali "Ovde su zmajevi" - da bi ozna~ilida niko ne zna {ta se tamo nalazi. Slika ìvota u budu}nosti doknau~nici prilaze ovim ivicama poznatog ~ine se isto tolikomisteriozne, opasne, kontroverzne i nepoznate.

Ne postoji precizna definicija tehnolo{kog singulariteta.Pisac i pronalaza~ Rej Kurcvel defini{e ovaj fenomen kao:

"Tehnolo{ki razvoj toliko ubrzan i apsolutan da bi mogao dastvori procep u qudskoj istoriji."

Kurcvel i drugi transhumanisti ga defini{u kao "Trenutak ubudu}nosti kada }e dru{tvene, nau~ne i ekonomske promene postatitoliko brze da iz perspektive dana{wice ne moèmo ni da zamislimo{ta }e se dogoditi." Za ovaj trenutak se daje {irok vremenski raspon.Vernor Vinx je po~etkom 21. veka rekao da bi "bio iznena|en ako se todogodi pre 2003. ili posle 2030. godine". Karakteristi~na osobina }ebiti da }e ma{inska inteligencija prevazi}i ili se ~ak spojiti saqudskom inteligencijom. Druga definicija je: "Trenutak u vremenu

kada razvoj tehnologije postane najbrì." Iz perspektive o~uvawaprirode, singularitet se moè definisati kao trenutak kadatehnologija i priroda postanu jedno. Kako god da se gleda na to, u tomtrenutku svet kakav mi danas poznajemo prestaje da postoji ineophodno je napraviti nove definicije za ivot, prirodu i qude.

Sitne ali dinamitne

Fantazirawe o drugim svetovima moè dovesti do re{ewastvarnih problema. Nau~na fantastika to radi ve} decenijama.

U martu 1990, Motorola je reklamirala kombinaciju ru~nogsata i pejxera krilaticom "To vi{e nije nau~na fantastika." Ova

reklama je isticala da je najpoznatiji rekvizit ~uvenog detektiva izstripa Dika Trejsija najzad dostupan svakome. Onda je do{la bu-du}nost. Dana{wi xepni ra~unar PalmOne Treo je istovremenotelefon, sat sa alarmom, ra~unar, rokovnik, ure|aj za slawe tekstu-alnih poruka i kamera. Tako|e ima pristup Internetu, moè daposluì i kao diktafon i u stawu je da po{aqe va{u elektronsku

312

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


vizit kartu va{im saradnicima. Ugra|eni GPS dodatak vam omogu}avada uvek znate gde se nalazite, ma gde bili u svetu, moè da vam

predloì put do odre|ene destinacije pa ~ak i da se razonoditerazli~itim igrama za jednog igra~a ili vi{e igra~a prekoInterneta.

Filmovi o Xejmsu Bondu nisu nu`no SF, a ipak sadrè neke odnajma{tovitijih sprava i ma{ina koje su ikada zami{qene. One ne bimogle da imaju neku prakti~nu primenu u sada{wosti, pa mo`da nibudu}nosti, najzad, tu su pre svega da olak{aju Bondu da porazi zloggenija i odvu~e najzgodniju devojku (ili dve, tri) u krevet. Ali su zatotako prokleto kul.

Pobogu, Bond je ~ak imao i nevidqivi auto!Ra{~lanimo jo{ jednu stvar. Inovativnost koju su SF stvara-

oci pokazali u svojim delima moèmo, za potrebe ovog ~lanka, grubopodeliti na onu koja se odnosi na ~isto materijalna, zanatska i najzad,~isto tehnolo{ka otkri}a koja su se u brojnim slu~ajevima iostvarila - od malih kao {to je friìder koji se otvara kada ubacitenov~i} ({ta li se de{ava kada do|ete ku}i gladni i nemate sitno?), dogigantskih poput svemirskih brodova. Drugi pravac kojim su seautori kretali u svojim ma{tawima, smeliji i dubqi, je onaj koji sebavi dru{tvenim ure|ewem i me|uqudskim odnosima u budu}imdru{tvima. Zbog samog zadatka koji tekst ima, moramo se odre}i svihmogu}ih dela koja pretpostavqaju susret sa vanzemaqcima, iako sobzirom na sve scenarije koji su bili u igri, kada i ako se tajsudbonosni trenutak u istoriji ~ove~anastav desi, bi}e to ba{ onako

kako je neki SF pisac zamislio: pobi}emo se ili ban~iti u nekojkafani.No, u oba slu~aja, imamo ponekad fascinantno, ponekad i za-

stra{uju}e precizna predvi|awa. Va`no je napomenuti da semvelikih pisaca poput Asimova i Klarka, autori SF-a nisu bili ustawu da zamisle u potpunosti onostrane svetove, jer je to jednostavnoisuvi{e te{ko za opisati i jo{ teè ~itaocu da razume i emotivno sepoveè sa takvim {tivom.

Neverovatno je da to ne smatramo neverovatnim. @ivimo unau~no-fantasti~nom svetu. Naslovne strane novina su pune vesti oeksperimentima sa klonirawem, teleportaciji atoma, ra~unarimakontrolisanim mo`danim impulsima, robotima koji hodaju i sviraju

muzi~ke instrumente, privatnim avionima koji nose putnike do ivicesvemira, svemirskim sondama koje sle}u na asteroide i implantatimakoji vra}aju sluh gluvima. Kada ovakva ~uda postanu uobi~ajena, kakofantazija moè da se poredi sa tim? Prostije re~eno: Za{to bismo~itali nau~nu fantastiku? Evo nekoliko razloga:

313

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Nauka protiv fantastike

Mnogi pisci nau~ne fantastike su iznosili svoje vi|ewebudu}nosti i wihova predvi|awa su ~esto bila ta~na. Robert A.Hajnlajn je predvideo pojavu li~nih RFID predajnika, ku}nih robota,prostorija za umawewe buke i sl.

Artur Klark je majstor inovacije. U svom romanu "Rajskivodoskoci" iz 1979. on je opisao sistem kablova vezan za zemqu u ta~kina ekvatoru koji se izdiè do geostacionarne orbite po kome se pewui spu{taju vozila na elektri~ni pogon. Ova vozila, poput teretnoglifta, mogla bi da izdiù svemirske letelice u orbitu, elimini-{u}i potrebu za lansirawem raketa koje su skupe i {tetne pookolinu. Dugo je smatrano da je ovakav "svemirski lift" nemogu} zbogtoga {to se smatralo da nijedan materijal nije dovoqno jak da izdrìteìnu kabla duga~kog 35.000 kilometara. Sam Artur Klark je izjavioda }e ideja o svemirskom liftu biti realizovana 50 godina po{toqudi prestanu da joj se smeju.

Nagli razvoj novih, nesawano jakih materijala kao {to suugqeni~ne nanocev~ice izveo je svemirski lift iz carstva nemogu}egu podru~je ostvarivog. Vi{e ameri~kih kompanija danas radi na tomeda ostvari takav "svemirski lift", koji je tehni~ki prvi opisao ruskiinèwer Jurij N. Artsutanov 1960. godine. Ipak, Artur Klark je uSF-u oti{ao najdaqe po pitawu konstrukcije i prakti~nog izvo|ewaprojekta.

Ameri~ka kompanija "LiftPort Group" planira da postavi fun-

kcionalan svemirski lift do 2020. godine.Ovakve ideje se ~esto ra|aju na granici izme|u nauke i nau~ne

fantastike. Ova granica je jo{ nejasnija zato {to su mnogi uticajnipisci nau~ne fantastike istovremeno i nau~nici, kao na primer Rob-ert L. Forvard, Gregori Benford i Vernor Vinx. Zato nije ni ~udo dapisci, nau~nici i inèweri mogu imati udela u stvarawu novihtehnologija kao {to su solarna jedra za pogon svemirskih letelica name|uplanetarnim putovawima. Ideja o solarnom jedru se ~esto po-miwala i u nau~noj fantastici i u tehni~kim analizama, sve dok

japanska svemirska agencija nije uspe{no testirala takvo jedropro{log leta. Isto tako, ideje za "teraformirawe" Marsa kako bi sestvorili uslovi pogodni za ìvot qudi se ve} dugo razmatraju u

NASI, gde se mnogi dive piscu Kimu Stenliju Robinsonu zbogwegovog detaqnog nau~nog predvi|awa teraformirawa Marsa usvojim romanima Crveni Mars, Zeleni Mars, Plavi Mars.

Nije potrebno napu{tati Zemqu da bi prona{li predvi|awa.Mnogi romani, kao {to je "Dijamantsko doba" Nila Stivensona iz2000. godine istraùju mogu}nosti nanotehnologije. Putnici u ovom

314

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


svetu bivaju identifikovani nanosenzorima pru prolasku krozkapije gradova. Kwige su izra|ene od nanoma{ina i mogu da u~e od

svojih korisnika i izmene svoj sadràj kako bi ih boqe pou~ile ilizabavile.

U svom delu "Futurolo{ki Kongres" iz 1971. Stanislav Lempi{e: "ôvek moè da kontroli{e samo ono {to razume, a da razumesamo ono {to je u stawu da opi{e re~ima."

Karel apek se suo~io sa tim izazovom kada je izmislio ~oveko-lika bi}a, ro|ena u ba~vama koja se pobuwuju protiv svojih gospodarau svom komadu iz 1920. godine R.U.R. On ih je nazvao robotima, od~e{ke re~i za rad, i ta re~ je u{la u sve svetske jezike. Na sli~anna~in, Vilijem Gibson je krstio Kiberprostor u delu Neuromanser iz1984. godine. Koje re~i nas tek o~ekuju?

Inovacije mewaju na{e pona{awe. Vozovi i avioni suolak{ali putovawe izme|u gradova, zemaqa i kontinenata. Auto-mobil je izrodio autoputeve koji su izrodili predgra|a koja suizrodila velike tr`ne centre koji su izrodili generacije dece kojaprovode vreme u tr`nim centrima umesto da se igraju u kom{iluku.Nau~na fantastika nam govori kuda nas vode takvi izumi - i gde }eodvesti na{u decu. Nau~nici i inèweri mogu predvideti, naprimer, kako mo`dani implanti mogu pruìti qudima posebnesposobnisti. Ipak, potrebna je pri~a kao {to je "Revelation Space"

Alistera Rejnoldsa iz 2000. da bi se ovo istaklo, pitaju}i ko }e biti ustawu da priu{ti te implante, a ko moè biti primoran da ih ugradi.

U delu "Beggars in Spain" iz 1991, Nensi Kres je zamislila tehniku

modifikacije gena koja elimini{e potrebu za snom. Istog trenutka,vreme dostupno za rad i u~ewe se pove}ava za 50%. Po{to je ovajtretman skup, ne mogu ga svi dobiti. Nova klasa "besanih" tokomdecenija evoluira u mawinu kojoj zavide, koje se pla{e i koju mrze.

Danas se sve ~e{}e pojavquju sredstva kao {to je Provigil,normalno namewen za le~ewe narkolepsije, kojeg koriste mnogi kojine pate od we, da bi duè ostali budni.

Tu je i Robinsonov serijal o Marsu. U wemu, Robinson analiziratehnologije koje bi bile neophodne da bi se planeta izmenila na tajna~in da qudi mogu da ìve na woj. Ipak, kwige opisuju i u~nu borbu"Zelenih" koji veruju da imaju pravo da transformi{u Mars protiv"Crvenih" koji }e sve u~initi da zadrè Mars u originalnom stawu.

Da li nau~na fantastika zaista uti~e na svakodnevna de{avawa? Ameri~ki vojnici veruju u to: Lista obaveznog {tiva u ameri~kimvojnim akademijama ukqu~uje "Umetnost Ratovawa" [en Cua kao iHajnlajnov militaristi~ki SF roman "Svemirski vojnici" (1959).

315

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Nau~na fantastika ne sluì samo da zabavi. Ona u umove mladih~italaca donosi strast za naukom. Dona [irli, koordinator NASA-

-inog Programa istraìvawa Marsa vrednog milijardu dolara, kaomala je bila o~arana "Marsovskim Hronikama" Reja Bredberija i"Peskom Marsa" Artura Klarka. Po{to je pro~itala Klarkoveozbiqne opise leta u svemir, gradova pod kupolama i preoblikovawaMarsa, shvatila je da istraìvawe svemira nije samo fantazija."Pomislila sam: "O Boè, pa ja mogu to da radim", se}a se ona. U svetu ukojem nauka i tehnika mogu da se suo~e sa gotovo svim izazovima kojequdski um moè da smisli, nau~na fantastika nam je potrebna dapremosti praznine, da nas fascinira i da budu}nost u~ini stvarnom.

[to nas dovodi do zanimqivog pitawa: da li su SF dela uticalai na savremene pronalaza~e i nekako uticala na tok istorije, i na{na~in ìvota uop{te? Nije tajna da su, naro~ito ameri~ki kampusi,npr. na Masa~usetskom institutu za Tehnologiju (MIT), prepuninekada{wih {trebera, sada vode}ih nau~nika u svojim oblastima kojiipak i daqe religiozno gledaju Zvezdane staze i zalu|uju se ~ak inajjednostavnijim SF-om. Logi~no je pretpostaviti da su, makar usferi projekata, ovi nevini genijalci poku{ali da oìve stvari kojese nalaze u wihovim omiqenim SF serijama i kwigama. Najzad, oni toi priznaju.

Ma{tovita vidovitost

Nau~na fantastika se ~esto bavi predvi|awem budu}nosti, sa

vi{e ili mawe uspeha.Vels se brinuo zbog dru{tvenih problema. Roman The Shape of

Thing to Come opisuje velike ratove u 20. veku, {to se pokazaloistinitim. Pri~e @ila Verna su bile konvencionalne avanture kojesu vodile ~itaoce na Put oko sveta za 80 dana, Od Zemqe do Meseca, inaravno 20.000 miqa pod morem.

SF u po~etku nije bio po{tovan, pa ipak, pisci SF-a sunapravili neka veoma precizna predvi|awa.

Tokom Drugog svetskog rata, pojavile su se pri~e ozastra{uju}em novom oru`ju koje koristi energiju sadrànu u samimatomima. Zbog ovoga su neki pisci i izdava~i "zaradili" posete FBI-a.Naravno, pisci nisu znali ni{ta o projektu Menhetn: samo su se

pozivali na postoje}e stawe u nauci i predvi|ali do ~ega mogudovesti.

Robert Hajnlajn je napisao pri~u Waldo o ogromnom ~ovekuzarobqenom u orbiti koji manipuli{e stvarima putem daqinskiupravqanih ma{ina. Danas se daqinski upravqani manipulatorikori{}eni za rukovawe opasnim materijalima nazivaju "waldoes" u

316

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


~ast Hajnlajnovog dela. (Usput, Hajnlajn je prvi izmislio i vodenikrevet u jednoj od svojih pri~a.)

Naravno, istraìvawe svemira je oduvek bilo va`na temanau~ne fantastike. Pokazalo se da je ve}ina (ako ne i svi) inèwera inau~nika, koji su radili na programu "Apolo", bila inspirisanaHajnlajnovim pri~ama o kolonizaciji Meseca i planeta - jo{ dok subili deca. Ipak, dok je SF popularizovao koncept putovawa krozsvemir, detaqi su ~esto ostajali nedora|eni. Ovo nas dovodi do drugestrane SF predvi|awa - proma{aja.

@il Vern je ispravno predvideo da }e prvi putnici na Mesecbiti lansirani sa Floride. Na àlost, on je svoje istraìva~eispalio iz xinovskog topa.

Brojne SF pri~e se de{avaju u vla`nim xunglama Venere. Bila je prava {teta kada smo saznali da se ispod tih neprozirnih oblakakrije pusto mesto gde padaju ki{e sumporne kiseline a temperature sutolike da tope olovo. Sli~no ovome, mnoge pri~e zavise od "~iwe-nice" da je Merkur uvek jednom stranom okrenut ka suncu, na istina~in na koji je Mesec stalno okrenut ka Zemqi, tako da je jednastrana Merkura veoma, veoma topla a druga veoma veoma hladna. Naàlost, otkrilo se da ovo nije istina. Onda na red dolaze brojnepri~e koje se odigravaju izme|u kanala na Marsu. Za ovo je krivastronom iz 19. veka Persival Lovel koji je bio siguran da je videokanale. Svi su bili spremni da veruju u ovo sve dok svemirska sonda"Mariner" nije dokazala da to nije ta~no.

Artur Klark je u delu Odiseja u Svemiru 2001 predvideo

xinovske svemirske stanice u orbiti i kolonije na Mesecu pre kraja20. veka. Ovo se nije ostvarilo.SF i daqe pravi predvi|awa. Trenutno aktuelne teme su:- Virtuelna Realnost. Gotovo svaka pri~a sme{tena u budu}nost

danas ukqu~uje neki pomen kompjuterski generisane simulacijerealnosti.- Nanotehnologija. Minijaturni roboti koji su u stawu da ~ineneverovatne zadatke, od ~i{}ewa zapu{enih arterija do iskopavawamineralnih ruda.- Genetski inèwering. Da li je ~ovek jo{ uvek ~ovek ako mu segenetskim inèweringom dodaju {krge i prsti sa koìcom zaplivawe? Da li je takav postupak eti~ki ispravan?

- Mars. U su{tini, svi se slaù da je vreme da se ode tamo. Poznatifizi~ar Stiven Hoking je nedavno izjavio da je vreme da ~ove~anstvonajzad iza|e iz kolevke i naseli druge planete, kako bi osiguralopreìvqavawe qudske vrste u slu~aju globalne katastrofe.

317

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


- Sajberprostor. Kana|anin Vilijem Gibson je napisao romanNeuromanser sredinom osamdesetih godina 20. veka. Ovaj roman

opisuje mra~nu budu}nost u kojoj se qudi bore za prevlast unutarsvetske ra~unarske mreè, carstva koje je on nazvao sajberprostor.Ovo je inspirisalo nekoliko sli~nih romana i kratkih pri~arazli~itih autora, i novi ànr je smesta nazvan "sajberpank". Ovajtermin je kasnije zaìveo i postao deo svakodnevnog re~nika.

Ovo nas, za~udo, vra}a Hajnlajnu i ostvarenim predvi|awimaranije generacije pisaca (i drugim, kao {to je globalnitermonuklearni rat, koja se na sre}u nisu ostvarila). Iako SF gledau budu}nost, ~vrsto je ukorewen u dana{wa saznawa i brige. Zbogovoga predvi|awa SF-a mogu uticati na budu}nost, bilo puteminèwera inspirisanih Hajnlajnom bilo uvo|ewem termina poputsajberprostora u kolektivnu svest qudi. Efekti nau~ne fantastikemogu biti proaktivni - mogu da ubede jednu generaciju da je mogu}eposlati qude na Mesec ili reaktivni, mogu da upozore na opasnostprenaseqenosti, zaga|ewa ili ~ak i virtuelne realnosti.

I {to je najboqe od svega, nau~na fantastika to postiè dokzabavqa ~itaoca dobrim pisawem i uzbudqivom pri~om.

Koji drugi anr moè time da se pohvali?

Antrfile 1: Podvodni hoteli

Firma "Poseidon Resorts" planira da izgradi hotel na dnu okeana.

[ezdeset posto povr{ine hotela }e biti pokriveno prozorima. Ho-tel se trenutno gradi blizu privatnog ostrva na Fixiju. Otvarawe jeplanirano za slede}u godinu. Proceweno je da }e sme{taj nedeqnoko{tati 15.000 dolara.

Antrfile 2: Ra~unarski interfejs sa mozgom

Istraìva~i iz Berlina rade na sistemu koji omogu}avadirektnu komunikaciju qudskog mozga sa ra~unarom. Signali iz mozgakoje o~itava 128 elektroda pri~vr{}enih za glavu korisnika seanaliziraju i pretvaraju u naredbe za ra~unar. Dugoro~no,

istraìva~i se nadaju da }e omogu}iti qudima sa te{kiminvaliditetima da komuniciraju sa spoqnim svetom. Trenutno jepotrebno 5 do 10 minuta da se ispi{e re~enica uz pomo} ovog sistema.Ovo je o~igledno previ{e sporo za svakodnevnu upotrebu alipoboq{awem tehnologije istraìva~i se nadaju da }e dati glasparalizovanima.

318

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Antrfile 3: Robotizovano odelo za medicinsko osobqe

Profesor univerziteta Tsukuba Jo{ijuki Sankai je napravioHAL robotsko odelo koje je spremno za serijsku proizvodwu. U 2007.godini se planira proizvodwa 20 odela, a u 2008. oko 400-500. Odelo jenameweno da pomogne medicinskom osobqu pri no{ewu pacijenata, uoporavku i rehabilitaciji slabo pokretnih, radu u fabrikama i prispa{avawu povre|enih u nesre}ama. Ovo odelo pruà prose~nom~oveku uve}awe snage od oko 80%. Odelo ko{ta oko 50.000$.

Ideju odela koja poja~avaju qudsku snagu prvi put je opisaopisac Robert Hajnlajn u svom kontroverznom delu "Svemirskivojnici" po kojem je Pol Verhoven 1996. godine snimio i film. Ukwizi, vojnici koriste te{ko naoruàna i oklopqena robotskaodela koja im omogu}avaju da pre|u nekoliko desetina metara u jednomskoku i poja~avaju im snagu. Na àlost, ova odela nisu prikazana ufilmu zbog nedostatka finansija za specijalne efekte. Sli~no odelo

je prikazano u kultnom nau~nofantasti~nom filmu "Osmi putnik 2"Xejmsa Kamerona iz 1986. godine.

Antrfile 4: Roboti za kuhiwu

Japanski nau~nici su napravili robota koji je u stawu da skuva~aj, posluì ga i zatim opere sudove. Robot prima glasovne naredbe i u

stawu je da pomogne qudima koji nisu u stawu da sami obave osnovneposlove u kuhiwi. Sli~ni roboti se mogu koristiti i u industriji,naro~ito u uslovima opasnim za radnike.

Antrfile 5: Eksperimentalna podmornica dostigla brzinu od 207 km/h

Ameri~ka agencija DARPA radi na podmornici koja je u stawu dapostigne brzine od preko 200 kilometara na ~as pod vodom. Ovo sepostiè uz pomo} fenomena zvanog "Superkavitacija" - iz nosapodmornice se ispu{ta gas pod visokim pritiskom koji stvara mehuroko podmornice i izoluje je od okolne vode, time smawuju}i trewe.

Sli~an princip se koristi i kod ruskog torpeda "[kval" koji je ustawu da postigne brzinu od 230 km/h.

319

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Mi lan M. ]irkovi}

KO PREDVI\A PREDVI\AÊ?

Re~e jedan od wih, wihov vlastiti pro- rok: "Kri}ani su uvek la`qivi..."

Pavle iz Tarsa, Poslanica Titu, 1:12

Pro{lost nam se ~ini dostupna preko dokumenata i se}awa; obudu}nosti u najboqem slu~aju imamo nejasnu slutwu. Ima li {tabesmislenije od te prozai~ne istine sa stanovi{ta fundamentalnefizike, gde je sve vremenski simetri~no i gde kada okrenemo smervremena (zamenimo t sa -t u svim formulama) sve ostaje potpunoisto?

1)Drugim re~ima, budu}nost bi morala biti isto onoliko

fiksirana i "zatvorena" koliko i pro{lost; i obrnuto - pro{lost binu`no trebalo da bude podjednako neizvesna i "otvorena" kao ibudu}nost. Jedan izlaz leì u poricawu vremena. Jo{ je poznoanti~kifilozof Sekst Empirik sugerisao da ni{ta ne postoji osimsada{wosti, jer je pro{lost ve} nestala, a budu}nost jo{ nije. Samo

jedan korak je od tog poricawa do onog stava koji obeleàva nauku odWutna naovamo, a to je da svi empirijski podaci koje sakupimomarqivim eksperimentalnim i posmatra~kim radom pripadajusada{wosti, a do saznawa o pro{losti dolazimo retrodikcijom, naisti na~in kao {to i do saznawa o budu}nosti dolazimo predikcijom(za koji - odslikavaju}i vremensku asimetriju samog jezika! - imamo

lepu re~ predvi|awe ).ôveku na ulici koga bismo suo~ili sa ovim pogledom na stvarimogla bi se ideja da se nauka uglavnom bavi predvi|awem ~initi unajmawu ruku ~udnom, ako ve} ne potpuno nesuvislom. Zar nismonavikli da je predvi|awe ne{to neizvesno i varqivo, u najboqemslu~aju povezano sa ~esto nepouzdanom vremenskom prognozom, a unajgorem sa vra~arama, vidovwacima i drugim prevarantima? (Blizu

320

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


potowe grupe su politi~ari i wihove "procene" i "najave", naro~itoblizu kraja izbornih perioda.) Tih se predrasuda, me|utim, moramo

otresti ako èlimo da steknemo ma i ovla{nu sliku o na~inu na kojise nauka razvija. Prvi nu`ni korak jeste da napravimo razliku nakojoj je ser Karl Poper naro~ito insistirao, izme|u predvi|awa iproro~anstva (engl. prediction vs. prophecy)

2); samo ovo drugo je kvazi-

nau~no i obi~no neozbiqno. Sa druge strane, predvi|awe je osnovni,svakodnevni posao gotovo svakog nau~nika; previ|awe ishodaeksperimenata je najsu{tinskiji, centralni zadatak nauke - jer kakodruga~ije znati da li su na{a teorijska obja{wewa fenomena dobra,ako ne proverom wihovih predvi|awa? Me|utim, ono zanimqivijepitawe kome se obi~no ne poklawa dovoqno pa`we prethodi svemutome, a ono glasi: da li je sam svet predvidqiv?

Jedna od najdetaqnijih i najpou~nijih ilustracija sloènog iveoma zna~ajnog problema predvidqivosti sveta klasi~ne (u smislu'ne-kvantne') fizike i svakodnevnog sveta koji je wome opisan data je upripovetki Filipa K. Dika "Mawinski izve{taj". Ovaj problem,kojim su se od Wutna, preko Ru|era Bo{kovi}a i Laplasa, do Popera,Rajhenbaha i savremenih analiti~kih filozofa, bavili brojnimislioci, dotakli su i drugi kwièvni stvaraoci (npr. Borhes upri~ama "Smrt i busola", "Utopija za umornog ~oveka" ili "Drugasmrt"), ali nigde sr` problema i suptilno razlikovawe realne iidealizovane situacije predo~eno na toliko dramati~an iìvopisan, a uistinu ~udesan na~in. Kako to ina~e biva, ovapripovetka, objavqena originalno januara 1956. u ~asopisu Fantastic

Universe, pojavila se svega par godina nakon slavnih Poperovih~lanaka u Brit ish Jour nal for the Philoso phy of Science posve}enih"paradoksu" nepredvidqivosti deterministi~kog sveta klasi~nefizike.

3)

S obzirom da se ove, 2007. godine navr{ava ~etvrt veka od smrtiFilipa Dika, a tako|e je i 105 godina od ro|ewa ser Karla Popera,~ini se pogodan trenutak da se osvrnem na tajanstvenu vezu koja, krozpripovetku "Mawinski izve{taj" povezuje ova dva tako razli~ita, a zasavremenu kulturu u toj meri va`na mislioca. Ovo utoliko pre {tosmo ba{ u godini Poperove stogodi{wice, 2002, sticajem okolnostiili napredovawem Zeitgeist-a, imali prilike da u bioskopimagledamo filmsku verziju Stivena Spilberga - po prili~no iz-

mewenom scenariju Skota Frenka i Xona Koena - sa Tomom Kruzom iMaksom fon Sidovom u glavnim ulogama. Naàlost, kako to ve} safilmskim hitovima uz retke izuzetke biva, filozofski temeq Di-kovog malog remek-dela je ovde bez traga izgubqen.

Prisetimo se po~etka nau~ne kontroverze. Wutn je uveoparadigmu "svemira kao ~asovnik" (engl. clock work universe) da bi

321

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


slikovito predstavio viziju mehani~kog univerzuma kojim upravqaju jednostavni principi me|udejstva prostih ~estica. Kosmos je poput

ogromnog bilijarskog stola: proste sile deluju na sve sastavne delove,intuitivno lako razumqive interakcije opisane Wutnovim zakonimamehanike odre|uju evoluciju ~itavog sistema do najsitnijeg detaqa.Ru|er Bo{kovi} je, tri ~etvrti veka docnije, oti{ao korak daqe itvrdio da se takav univerzum mora, ultimativno, izvesti iz jedins -tvenog zakona sile (u svojoj monumentalnoj "Teoriji prirodnefilozofije", objavqenoj originalno 1758. godine u Be~u, a potom1763. u Veneciji), koji }e na velikim rastojawima reprodukovatiWutnov zakon op{te gravitacije, dok bi na veoma malim rastojawimatrebalo da objasni fenomene koje gravitacija sama ne obja{wava,poput postojawa makroskopskih ~vrstih tela iz na{eg svakodnevnogiskustva. êtiri decenije nakon Bo{kovi}a, markiz Pjer-Simon deLaplas, polihistor i kratkotrajni Napoleonov ministar policije jepisao kako bi neko bi}e ("demon") koje bi posedovalo informacije opoloàjima i brzinama svih ~estica u svemiru u jednom trenutku bilou stawu ne samo da rekonstrui{e ~itavu pro{lu istoriju svemira donajsitnijih detaqa, ve} i da potpuno pouzdano predskaè wegovubudu}u istoriju sa savr{enom ta~no{}u i bez ikakve mogu}nostipogre{ke. Drugim re~ima, u klasi~nom wutnovskom svetu, sva infor-macija kako o pro{losti, tako i o budu}nosti sadràna je u sa-da{wosti "i nema ni{ta novo pod suncem". Tako|e, nema princi-pijelnih prepreka da se ova informacija sakupi; Laplas je biosvestan, naravno, da je to poduhvat koji nema nikakvih izgleda na

prakti~nu realizaciju. Kao ozbiqan nau~nik, me|utim, shvatao jeva`nost tog misaonog eksperimenta za utvr|ivawe determinizma kaokqu~ne odlike klasi~nog pogleda na svet. Zato je ova vrstamehanicisti~kog pogleda na svet ostala i zabeleèna u istorijifilozofskih i nau~nih ideja kao laplasovski determinizam. Laplasse ne smatra uzalud ocem nebeske mehanike, te najpreciznije od svihnau~nih disciplina koja je omogu}ila da se, na primer, predvidebudu}a pomra~ewa Sunca i Meseca na isti na~in i istim metodamakojima se rekonstrui{u pro{la pomra~ewa, bila ona u doba Talesa izMileta ili u doba dinosaura.

Naravno, najva`nija nau~na revolucija XX veka - ona povezanasa imenima Planka, Bora, Ajn{tajna, Hajzenberga i [redingera - nas

je nau~ila da svet nije odista ure|en po Wutnovim mehani~kimzakonima (~ak i ako im dodamo obe teorije relativnosti), ve} posasvim druga~ijim, i znatno mawe intuitivnim na~elima - onimakvantne mehanike . Kvantna mehanika je, paradoksalno, u isti mah ivi{e i mawe deterministi~ka od klasi~ne fizike. Vi{e je determi-nisti~ka zato {to wen osnovni entitet - [redingerova talasna

322

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


funkcija - sadrì deterministi~ku evoluciju u samoj srì svojedefinicije; mawe je deterministi~ka zato {to pokazuje da svim

merqivim stvarima, dakle svim stvarima sa kojima moèmo uspo-staviti nekakav empirijski odnos, upravqa verovatno}a i to putem

jednostavnog Bornovog pravila za dobijawe verovatno}e ma kogpojedina~nog ishoda bilo kog merewa ili ogleda. Potowa su{tinskauloga verovatno}e i na{a nemogu}nost da ikada presko~imo tajepistemi~ki zid oli~ena je u slavnim Hajzenbergovim relacijamaneodre|enosti koje nas zauvek spre~avaju da istovremeno saznamoobadve razli~ite fizi~ke veli~ine koje u kvantnomehani~kom svetustoje u izvesnom odnosu, poput poloàja i brzine ~estice. Savremenizagovornici indeterminizma, odnosno "otvorene" budu}nosti seobi~no okre}u ba{ kvantnoj mehanici kao onoj temeqnoj disciplinikoja ukazuje da je materijalni svet su{tinski nepredvidqiv. Ta jetema, me|utim, suvi{e velika da bi smo je ovde razmatrali. Stoga}emo se ograni~iti na klasi~ni svet, svet na{eg svakodnevnogiskustva i postaviti pitawe predvidqivosti u wemu.

Poper je, kao {to danas gotovo svako zna, insistirao da seatribut "nau~ni" moè primeniti samo na iskaze koji su opovrgqivi.Stoga on nije prihvatao bilo kakvu metafizi~ku definicijudeterminizma, ve} je definisao ne{to {to je zvao nau~nideterminizam kao tvrdwu da se ma koji doga|aj moè racionalnopredvideti, sa èqenim stepenom preciznosti, ako imamo dovoqnoprecizan opis pro{lih doga|aja kao i poznavawe svih zakona prirode.

Ali, Poper se nije samo zadovoqio time da je ova tvrdwa opovrgqiva -

on je tvrdio da je ona uistinu i opovrgnuta savremenim nau~nimznawem! A pri dokazivawu te za~u|uju}e tvrdwe on se uop{te nijepozivao na kvantnu mehaniku i neodre|enost koja se obi~no povezujesa Hajzenbergovim principom! Upravo zbog ove svoje neo~ekivaneosobine, Poperov dokaz dobija osveàvaju}i zna~aj i van striktnonau~nog konteksta i zasluùje da ga ovde ukratko razmotrimo.

Demoni su do sredine XX veka definitivno iza{li iz mode. UPoperovoj verziji predvi|awe postaje prob lem prora~una od straneneke sloène ma{ine, "predvi|a~a" (engl. predictor ) kako ju je Poperzvao. Poperov dokaz se tada svodi na dokazivawe iskaza da nijedanpredvi|a~ ne moè predvideti rezultat sopstvenih predvi|awa.O~igledno je da ve} tu naslu}ujemo trag samo-referencije, te "zlatne

niti" koja izvire iz Zenona Elejca, a potom spaja Don Kihota, Baha,Gedela, Borhesa, Eshera i tolike druge kulturne ikone. Poper namsugeri{e da zamislimo dva identi~na predvi|a~a od koji svaki imamo} Laplasovog demona. Ovaj uslov implicira da su oba predvi|a~aotelovqewa deterministi~ke Wutnove fizike i kao posledica toga,oni su savr{eno predvidqivi spoqa. Sada zamislimo da je zadatak

323

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


postavqen pred svakog od ovih predvi|a~a da predvide nekokonkretno budu}e stawe drugog predvi|a~a, i neka to bude isto stawe

u oba slu~aja. Ovaj drugi uslov implicira da se zadatak stavqen predpredvi|a~e moè interpretirati kao zadatak samo-predvi|awa. Uskladu sa svojom definicijom mehanizovanih Laplasovih demona, onisvakako moraju biti u stawu da zadatak izvr{e. Me|utim, po{to su popretpostavci identi~ni, oni moraju prolaziti kroz isti niz stawa;tako, na primer, ako je zadatak predvi|a~a A da predvidi stawe u kome}e predvi|a~ B ot{tampati rezultat svog zadatka (koji je identi~ansa upravo opisanim predvi|a~kim zadatkom, uz inverziju oznaka "A" i"B"), tada predvi|a~ A ne moè zavr{iti svoj prora~un pre nego {topredvi|a~ B uistinu dosegne to stawe. A to, te{ko je ne sloìti se, inije ba{ neko predvi|awe vredno pomena; vi{e je nalik na onudosetku koju je Nils Bor citirao (verovatno u {ali) kao "drevnudansku poslovicu", a koja glasi: "Predvi|awe je uvek te{ko, a posebnokad se radi o budu}nosti!"

Ovo ima za rezultat da je samo-predvi|awe, odnosno predvi|awe iznutra nemogu}e za ma{inu, ~ak i ako je ona obdarena savr{enimlaplasovskim uvidom. Za Popera, ovo tako|e zna~i da nau~nideterminizam ne moè biti istinit, zato {to sada predvi|a~, unedostatku znawa o sopstvenim budu}im akcijama, ne moè izra~unatiefekte tih akcija na svoje okruèwe. Samim tim, ~ak i ako su datipo~etni uslovi tog okruèwa, wegova budu}a stawa ne mogu bitiizra~unata ve} samo posmatrana a posteriori. Grubo govore}i, ponovoimamo posla sa zenonovskim beskona~ni regresom: da bi predvideo

stawe sveta, predvi|a~ mora predvideti sopstveno stawe koje uti~ena svet, a to znawe mewa wegova predvi|awa, koja opet mewaju svet, te

je wemu potrebno novo predvi|awe, i tako u beskona~nost.Pored kritike determinizma, teì{te Poperove diskusije

ti~e se zabune koja nastaje kad se pome{aju razli~ite vrstedeterminizma. Pored metafizi~ke verzije i nau~nog determinizma,on razmatra "tre}u" varijantu determinizma: "...svaki fizi~ki sistem

je predvidqiv u smislu da makar nakon {to se predvi|eni doga|aj odigrao, moèmo videti da je on bio predodre|en stawem sistema, usmislu da bi dovoqno detaqan opis sistema (zajedno za prirodnimzakonima) logi~ki ukqu~ivao predvi|awe." Ovaj tre}i oblik je veomablizu onoga {to je Alfred Nort Vajthed nazivao uzro~nom

objektifikacijom pro{losti: Vajthed pori~e da pro{lost nestajesa nestajawem neposrednog iskustva prolazne sada{wosti. Pro{lost

je dostupna, tvrdi on, kroz uticaj u nastajawu ("izrawawu") novesada{wosti. Zapazimo, dodu{e, da ova Vajthedova maksima ne povla~ipredvidqivost sada{wosti kao shva}ene kao budu}nost sastanovi{ta pro{losti; ba{ kao i kod Popera.

324

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


U Dikovoj briqantnoj pripovetki, policijski komesar Xon Anderton, wegov ambiciozni naslednik Ed Vitver i penzionisani

general Leopold Kaplan ukqu~eni su u surovu igru rivalstvapolicije i vojske u post-apokalipti~nim SAD, koja se vrti oko novetehnike borbe protiv kriminala koja bi se mogla prevesti kaopred-zlo~in (engl. precrime). Policija, naime, koristi uslugeprekognitivnih mutanata koji su u stawu da vide budu}e doga|aje iidentifikuju potencijalnog zlo~inca pre no {to on ostvari svojzlo~ina~ki naum. U eksperimentalnoj stanici kojom rukovodi

Anderton, tri mutanta, "Xeri", "Dona" i "Majk", predskazuju budu}ezlo~ine i omogu}uju hap{ewe i izolaciju budu}ih po~inilaca.Naravno, oni to ne rade direktno, niti je mogu}e da se uvek sloè -stoga policija uzima u obzir samo doga|aje oko kojih se bar dvaprekognitivca slaù da }e se odigrati. Socijalne, politi~ke ipravne posledice ove tehnike borbe protiv kriminala su mnogo-brojne, ali se ovde wima ne moèmo baviti; dovoqno je napomenuti dase ona pokazuje veoma uspe{nom u suzbijawu krivi~nih dela i

Anderton je sa pravom ponosan na svoje rezultate sve dok sistem nepredvidi da }e naredno ubistvo po~initi... Xon Anderton, policijskikomesar!

Problem koji se kroz Andertonovu li~nu dramu prikazuje jestesituacija u kojoj se predvi|awa troje mutanata razlikuju. Ako su oni -po pretpostavci - pouzdani predvi|a~i, tada je razilaèwe na prvipogled nemogu}e. Ispostavqa se - i to je zna~ajan deo radwe pripo-vetke koju ovde ne treba prepri~avati - da postoje uslovi pod kojima

se wihovi izve{taji mogu razilaziti iako su svo troje potpunopouzdani predvi|a~i! A to je, kao i u Poperovoj aporiji, slu~aj u komesama informacija o predvi|awu mewa budu}nost. U situaciji kojaizrawa kroz burna zbivawa u pripovetki ispostavqa se da ne postoji

jedan "ve}inski" i jedan "mawinski" izve{taj (tj. dva prekognitivcakoji se slaù oko nekog budu}eg doga|aja i jedan ~ije se predvi|awerazlikuje), ve} su sva tri izve{taja "minorizovana" tako {to je najpreinformacija o prvom predvi|awu promenila tok doga|aja, a zatim jesadràj (sada ve} neistinitog!) mawinskog izve{taja ponovo pro-menio istoriju.

Kqu~na stvar jeste da uo~imo da do utvr|ivawa koja je verzijapredskazane budu}nosti realisti~na nije do{lo sve dok se rele-

vantni doga|aji nisu odigrali. Ovde Dikova imaginacija ponovo imasolidno filozofsko utemeqewe. Kako je pre vi{e od pola veka (i pargodina pre pojave "Mawinskog izve{taja") sugerisao oksfordskifilozof Majkl Dame, uticaj budu}nosti na pro{lost (poznat i kaoretrokauzalnost ili "uzro~nost unatrag") koji vodi do mnogobrojnihparadoksa, poput onih sa putovawem kroz vreme, bi se mogao legi-

325

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


timizovati u slu~aju kada se ishod ne moè verifikovati pre nego{to protekne dovoqno vreme da relevantna budu}nost postane

sada{wost.4)

Dakle, informacija o predvi|enom zlo~inu moè uti-cati na izmenu te budu}nosti, ali ne}e biti samo-kontradiktornaukoliko za verifikaciju sa~ekamo da budu}nost istekne, tj. postanenajpre sada{wost, a zatim i pro{lost. Dikova pri~a sadrì, u pravom{erlokholmsovskom maniru, lepo napisan pasa` u kome se, nakon {tose buka i bes akcije okon~avaju, rekonstrui{e {ta se ustvari do-godilo.

Zanimqivo je da Dik predstavqa raznolike stavove po pitawupredvidqivosti ili, naprotiv, "otvorenosti" budu}nosti, po~ev odslepe vere u predvidqivost i neizmenqivost budu}nosti (i shodnotome, nepogre{ivost sistema pred-zlo~ina), koju demonstrira, naprimer, Andertonova supruga Liza. Najekstremniji poperovski stavna drugoj strani zauzima Kaplan u svom govoru pred (stvarni) zlo~in,tvrde}i:

Ali ne moè biti nikakvog vaqanog znawa o budu}nosti. im sedobije prekognitivna informacija, ona se sama poni{tava. Tvrdwada }e ovaj ~ovek po~initi budu}i zlo~in je paradoksalna. Sam ~inposedovawa ovih podataka ih ~ini la`nim. U svakom slu~aju, bezizuzetka, izve{taj troje policijskih prekognitivaca je obezvrediowihove sopstvene podatke. ak i da nisu po~iwena nikakva hap{ewa,i daqe ne bi bilo nikakvih po~iwenih zlo~ina.

Poper bi zbiqa bio sre}an - budu}nost je otvorena u meri kojunisu o~ekivali ni najekstremniji libertarijanci! Samo postojawe

predvi|awa (makar i nepogledanog u nekoj birokratskoj fascikliili fioci) mewa istoriju na istinski nepredvidqiv na~in. Ironija je da se u pri~i ovakav stav demantuje akcijom na najdramati~nijimogu}i na~in. Sude}i po razvoju doga|aja, nasuprot ovom ekstremnompoperovskom stavu, sam Dik se izgleda priklawa jednom umerenijempogledu na odnos determinizma i protoka informacija, {to se moèvideti iz Andertonove replike pri samom kraju pri~e, nakon {to je(poput Borhesovog reinterpretiranog Jude) rtvovao svoju nevinosti mirnu savest za ve}u stvar:

"To se moè desiti samo u jedom slu~aju," rekao je Anderton. "Mojslu~aj je bio jedinstven po{to sam imao pristup podacima. To bi se

moglo desiti ponovo - ali samo narednom Komesaru policije. Tako da

se pazite."Ovaj pristup ima vrlina kompromisnog re{ewa - on zadovoqava

na{u intuitivnu predstavu o pouzdanosti predvi|awa u klasi~nomdeterministi~kom univerzumu (i time generalnu smislenost tehnikepred-zlo~ina), ali tako|e i legitimi{e i poperovsku rezervu u vezisa samo-predvi|awem koje moè, makar i samo kao redak sticaj

326

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


okolnosti u stvarnosti, potpuno razru{iti zgradu predvidqivosti,uprkos tome {to determinizam i daqe blista, neugroèn.

U pri~i Zorana @ivkovi}a "Virtuelna biblioteka" (u zbirciBiblioteka), o~igledni indeterminizam je povezan sa odsustvominformacije u ranijem vremenu (à la Dummett). Protagonista pri~edobija elektronsku po{tu koja sadrì informacije o budu}em radu iìvotu protagoniste, poput broja kwiga koje }e napisati u svojojspisateqskoj karijeri, wihovih naslova, itd. On nema na~ina daneposredno proveri ta~nost ovih informacija (~itava stvar seodigrava jako brzo). Drugim re~ima, jedino nakon {to protekne odgovaraju}i broj godina, mogu}e je potvrditi da je doista do{lo dotransfera informacija iz budu}nosti. Kada se to ve} desi, nestala

je mogu}nost da do|e do poznatih paradoksa sa zatvorenim vremenskimpetqama. U @ivkovi}evoj pri~i ne saznajemo da li se to doistadogodilo, tj. da li je protagonista odista napisao upravo predvi|enibroj kwiga, itd. U zavisnosti od toga, mogli bismo govoriti opouzdanom ili nepouzdanom predvi|a~u - mada je ovde kontekstprevashodno psiholo{ke prirode i ima vi{e sli~nosti sakontekstom proro~anstva (pa i samoispuwuju}eg proro~anstva!) kakoga je Poper shvatao.

Jesmo li onda poraèni? Ako je predvi|awe su{tinski zadataknauke, a u isti mah je potpuno ta~no predvi|awe nemogu}e, nije li ondazadatak nauke bezizgledan? Ne nu`no, mada se iluzija izvesnog isavr{eno pouzdanog saznawa koja je bodrila umove poput Wutna,Lajbnica, Bo{kovi}a ili viktorijanskih nau~nika, nepovratno

raspr{ila. Savremena je nauka - nakon relativnosti, kvantne fizikei Poperove evolucione epistemologije - neizvesna, provizorna, uneprekidnom fluksu. Na mnogim mestima je statisti~ka verifi-kacija ili neka "efektivna", pomalo zamu}ena, kratkovida slikanajboqe {to moèmo posti}i. Nauka definitivno nije za one kojitraè apsolutne i kona~ne istine (crkve ili politi~ke stranke tunude daleko "sjajnije" perspektive), niti za one slabog srca, ne-spremne sa suo~ewem sa problemima koji se ~ine nere{evim. Sre}om,qudski duh je takav da najteà pitawa ~esto privla~e najboqe umove.

Ako to nije dovoqno, treba se podsetiti re~i jo{ jednog velikanasavremene filozofije nauke, Pola Fajerabenda kojima nas podsti~eda se radujemo toj ve~noj nepouzdanosti: " Nauka je u biti anarhis-

ti~ki poduhvat: teorijski anarhizam je humanitarniji i verovatniji upogledu podsticawa napretka nego wegove alternative zakona--i-reda."

Kao i mnoge druge posledice nau~nog pogleda na svet, i ovasu{tinska nepredvidqivost, ~ak i onog pojednostavqenog klasi~nogsveta, ima kako uznemiruju}u, tako i o~aravaju}u stranu. Ono {to nam

327

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


se ~inilo udobnim i komfornim materijalnim domom za na{e duhovnepoduhvate rastvorilo se u nepreglednu i zastra{uju}e kompleksnu

mreù uzroka i posledica, koje se ne moèmo ni nadati da sagledamoiz na{e ograni~ene, qudske perspektive. Izazov budu}nosti jesteupravo suo~ewe sa tom otvorenom i ~esto zastra{uju}om perspek-tivom.

1) Maju{ni i neobja{weni izuzetak od ovog pravila ti~e se egzoti~nog

procesa raspada K-mezona u svetu elementarnih ~estica. Dovoqno je ovde pomenuti da

se jo{ nije pojavila ni najspekulativnija ideja kako bi se ova anomalija (koja se

manifestuje otprilike u jednom od milijardu slu~ajeva!) povezala sa strelom

vremena.

2) Popper, K. R. 1982, The Open Universe (Hutchinson, London).

3) Karl R. Popper, "Indeterminism in Quantum Physics and in Classical Physics.

Part I." The British Jour nal for the Philoso phy of Science 1, pp. 117-133 (1950); "Indeterminism

in Quantum Physics and in Classical Physics. Part II." The British Jour nal for the Philoso phy of

Science 1, 173-195 (1950).

4) Dummett, M. 1954, "Can an Effect Pre cede its Cause?" Proceedings of the Ar istote-

lian Society Sup plementary Volume 28, 27.

328

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dejan Stojiqkovi}

PUSTIWA BESKONA^NOSTI"ELAZAR", ZABORAVQENIKLASIK DOMA}EG STRIPA

(Dejan Nenadov - Elazar (strip album)UPPS Beograd, 2006)

Sve je po~elo fantazmagori~nom slikom dvorca/grada ukle-sanog u kamen. Kadar je bio dovoqno velik da popuni ~itavu stranu.Taj total grada razvio se u pri~u "Smrt u Vavilonu" i tako je DejanNenadov, slikar ro|en u Novom Sadu 1966. krenuo u stvarawe jednog od

najboqih ostvarewa u istoriji doma}e devete umetnosti.Nenadova je jo{ po~etkom osamdesetih (ta~nije, 1982.) Du{an

Vukojev odveo u "Marketprint" tada{weg presti`nog izdava~a iupoznao sa direktorom i glavnim i odgovornim urednikom. Dve tablestripa "Straàr" bile su dovoqne da Nenanadov potpi{e svoj prviprofesionalni ugovor. Prva epizoda "Elazara" nastala je dve godinekasnije, i za wu je dobio prvu nagradu na konkursu ~asopisa "Vidici", a~itav serijal od pet epizoda stvaran je u periodu od dve godine. Ba{kao {to je to nekada ~inio Hal Foster, i Nenadov je na tablamapedantno upisivao mesec i godinu nastanka.

Kona~no, svih pet pri~a objediweno je dvadeset godina kasnije u

strip album koji kao izdava~ potpisuje Udruèwe za promociju iprodukciju stripa iz Beograda kao prvenac u svojoj ediciji"Horizonti". Ova zbirka sadrì epizode: "Ve~na ptica", "Ruìndvorac na brdu Mitlah", "Bunar", "Na poqima |avoqe trave" ipomenutu "Smrt u Vavilonu" koja je prva nacrtana, ali hronolo{ki jeposledwa, zavr{na pri~a. Uvodni esej napisao je Marko Stojanovi}, apored istog, na kraju je uba~ena i biografija Dejana Nenadova. Svi

329

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


primerci su numerisani i, {to je redak slu~aj u nas, potpisani odstrane autora.

âk i laik ne moè da, i{~itavaju}i album, ne primeti da dvedecenije koje su pro{le nakon nastanka ovog stripa ne uti~u napercepciju samog dela. Maestralan crte`, detaqan i funkcionalan,sa stilom i poetikom koja se mewala iz epizode u epizodu, borhe-sovsko vi{eslojne pri~e sa poentom koja ne dolazi na prvu loptudeluju zrelo, ubedqivo i {to je najva`nije - savremeno.

Ono {to jo{ vi{e {okira jeste ~iwenica da je u vreme stvaraweovog strip remek- dela Dejan Nenadov bio jo{ uvek sredwo{kolac.

Ne kriju}i da mu je sa literarne strane Borhes najve}i uzor(toliko da se wegov portret pojavquje u samom stripu na posledwojstrani pri~e "Na poqima |avoqe trave") Nenadov je crta~ku ve{tinuu~io od klasika poput Bilala, Moebiusa, Hermana... Niù}i tableprepune majstorski nacrtanih kadrova, on pripoveda legendu omisti~nom kaganu Elazaru, vladaru velike dràve u pustiwi, ~ovekuvisokog morala, velike mudrosti i neutaìve strasti prema ìvotu.Strip nije vezan striktno za odre|eno mesto ili period u istoriji,{to ga na neki na~in ~ini univerzalnim, a samo ime glavnog junaka jena momente druga~ije u transkripciji {to, po samom priznawu autora,daje privid apokrifnosti. Arhitektura i kostimografija ne pripadanijednoj prepoznatqivoj epohi ali ima upori{te u nekim realnimistorijskim tendencijama tako da je me{avina stvarnog i fantas-ti~nog. To se pokazalo kao dobitna kombinacija, jer dok ~itate stripimate utisak da je pred vama neko izgubqeno istorijsko delo koje za

temu ima stvarne li~nosti i doga|aje koji su se zaista desili. A ondavas Nenadov iznenadi kadrom koji izgleda poput razglednice sa nekogdrugog sveta, na primer: crte` zamka na ~etvrtoj tabli pri~e "Ruìndvorac na brdu Mitlah" gde isti podse}a istovremeno na islamskubogomoqu, pravoslavnu crkvu i delo nekog zvezdanog arhitekte.Magija protkana setom, istorija protkana ma{tom, religioznostprotkana misticizmom i Nenadovqev crta~ protkan stilskim icrta~kim bravurama ~ini pri~e o Elazaru jednim od najubedqivjihdoma}ih stripova, ne{to {to u mnogim segmentima jo{ uvek nijedosegnuto i prevazi|eno.

Specijalno za ovu priliku, autor je uradio i naslovnicu za al-bum i to tehnikom uqe na platnu. Na woj vidimo Elazara kao za-

mi{qenog mistika, zagonetnih o~iju i punih, ìvotnih usana, izawega je ve~ita i beskona~na pustiwa i arabeskni obrisi ~arobnoggrada. Sti~e se utisak da Nenadov jo{ uvek nije izgubio onu stvara-la~ku nit koja ga veè za ovog junaka i da u sebi krije jo{ neku pri~u ovelikom kaganu zami{qenog lica. Iako je strip napustio odavno,zbog, kako kaè, ubita~ne kombinacije lo{ih scenarista i jo{ gorih

330

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


izdava~a/trgovaca koji umetnost tretiraju kao robu, on ne iskqu~ujemogu}nost stvarawa nekih novih pri~a o Elazaru.

Kada se osvrnemo na istoriju devete umetnosti na ovim pros-torima, naro~ito na wen vrhunac u osamdesetim, moèmo videti va-tromet ideja, stilova i poetika. Ipak, u masi kvalitetnih ostvarewai autora, "Elazar" Dejana Nenadova ima svoje posebno mesto. Zbogtoga, kao i ~iwenice da je strip u dana{woj Srbiji degradiran ioteran na marginu ({to zbog krivice deùrnih mudrija{a koji u wemunisu videli "umetnost", {to zbog autodestruktivnog u~inka nekih"qudi od stripa") ostaje itekakav àl nad ~iwenicom da se DejanNenadov danas bavi iskqu~ivo slikarstvom i to tamo daleko, u

Amsterdamu, gde ìvi jo{ od 1992.Paradoksalno, "Elazar" nije samo vanserijski dobar strip ve} i

konkretni dokaz u {ta je mogla da se izmetne doma}a strip scena. Ba{kao i u avanturama pustiwskog kagana, jedno oko doma}eg stripagledalo je u rasko{ne ~arobne gradove, a drugo u golu, beìvotnupustiwu. Ono {to danas imamo plod je takve {izofrenije.

331

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Mladen Kalpi}

POREKLO I ZNAÂJ MASTERSAIZBLAJHANI KONAN U BORBIZA FABRIKU IGRAÂKA

Mnogi etablirani globalni pop-kulturni fenomeni imajukrajwe neo~ekivane i neslavne po~etke. U mnogim slu~ajevima autoriuop{te nisu ni eleli da stvore ni{ta novo i epohalno ve} samo da sepozabave ve} poznatim junacima ali im prava za to nisu ustupqena.Takav slu~aj bio je sa Xorx Lukasom koji je samo eleo da snimi svojuverziju Fla{ Gordona ali nije imao dovoqno novaca da plati zalicencu potrebnu za kori{tewe ovog lika te je stoga izmislio svoje

Zvezdane Ratnike koji su publici postali jo{ draì od planiranog junaka i doneli mu bilione dolara. Sli~no je bilo i sa hronolo{kipar godina mla|im Mastersima. Naime, ~uvena firma za proizvodwuigra~aka Mattel odbila je svojevremeno Lukasovu ponudu da radipropratne figurice za Star Wars misle}i da }e ova kosmi~ka bajkapropasti na bioskopskim blagajnama. Kada je suprotno wihovim o~e-kivawima Star Wars postao najgledaniji film svih vremena i konku-rentska firma Kenner u kratkom roku postala najprofitabilnija natrì{tu igra~aka {tancuju}i figure Lukasovih {arolikih droida iXedaja, Mattel je shvatio da hitno treba da ispravi gre{ku i na~iniseriju igra~aka po slede}em velikom filmskom spektaklu. U to vremeXon Milius je upravo snimao svoju adaptaciju Konana koji je imao

izuzetno veliku bazu fanova {to zahvaquju}i novelama Roberta E.Hauarda {to zahvaquju}i Marvelovim strip adaptacijama Roj Tomasai Xon Bu{eme. Logi~no se ~inilo da }e sa igranim filmom ovaj popkult dose}i svoje usijawe i privu}i gomilu dece te se Mattel brzopletobacio na proizvodwu igra~aka sa likom Konana i wegovih saboraca iprotivnika pre no {to je video finalnu verziju filma i pre no {to je

332

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


ovaj qudski bio i snimqen. Gre{ka u proceni je bila ogromna jerMilius je svog filmskog Konana napravio prevashodno kao pri~u za

odrasle sa obiqem seksa i nasiqa te je film jo{ bio i bio zabrawenupravo za decu ispod 15 godina koju je Mattel planirao za glavnog kupcaigra~aka s Konanovim likom. Fabrika lutaka na{la se u panici. [ta~initi sa tolikim igra~kama nabildovanih varvara na lageru? Iz-vesni Roxer Svit bistro je izna{ao izlaz iz ovog }orsokaka. Dao jeideju da se kosa Konan lutke ofarba u plavo i doda joj se {titnik zagrudi sa crvenim malte{kim krstom. Ova blondi-mu{kar~ina naz-vana je He-Man. Konanova ìvotna saputnica Valerija uz par sli~nihsitnih prepravki postala je ratnica Tila a ve{tica sa puta zaZamoru postala je ~arobnica Zoar. Konanov brkati sadrug Subataipostao je Man-At-Arms a Mount Doom zlog Thulse Dooma koji se pretvarau xinovsku zmiju, Snake Mountain. Po uzoru na Jawase iz Star Wars-a

nastala je figurica ~arobwaka Orcoa a po uzoru na Darth Vadera (Klytusaiz Fla{ Gordona) i stripskog junaka Johnny Blazea - Ghost Ridera nastao

je i glavni negativac sa lobawom umesto lica - Skeletor . Po uzoru naStar Wars logo napravqen je Masters logo koji nije sam po sebi ni{takazivao ali je imao u sebi sva slova iz slavnog Star Wars logoaukqu~uju}i slovo W okrenuto naopa~ke. Kad je novi brend za glavnelikove kona~no smi{qen ostali pozitivni i negativni junacidobijeni su tako {to se na jedno te isto (Konanovo) mi{i}avo telokoje se bojilo u razli~ite nijanse dodavala samo druga~ija glava naj-~e{}e u vidu groteskne karikature neke ìvotiwe. Lutke su iz-gledale dovoqno zanimqivo da zagolicaju de~iju ma{tu ali jo{ uveknije postojala pri~a koja bi ih povezivala. Tu se na{ao Donald F Glut

autor naknadne kwi{ke novelizacije filma "Imperija uzvracaudarac" koji je u bazi~no mitolo{kom stilu Star Wars-a osmisliove~itu borbu izme|u sila Dobra i Zla na dalekoj planeti Eterniji.Sa ovom epskom pri~om upoznao bi se svaki mali kupac Masters lutkepreko mini stripa na ~etiri jezika (engleskom, nema~kom, francus-kom i italijanskom) koji je prikazivao lutku koju je kupio u odre|enojavanturi. Da bi se ovaj produkt Mattelove industrije igra~aka ade-kvatno reklamirao bilo je potrebno sklopiti ugovor sa firmom koja}e uraditi seriju crtanih filmova za decu o ovim junacima. Kaoproveren izbor tu se na{la firma Filmation ve} dokazana sa {iromsveta omiqenim crtanim filmovima o Sport Billy-ju i Tarzanu. Sce-naristi firme Filmation uvode dualnu superherojsku prirodu He-Mana

po ugledu na Klark Kenta koji postaje Supermen, Brus Veina kojipostaje Betmen i Piter Parkera koji postaje Spajdermen. U slobodnovreme He-Man je tako bio razmaèni Princ Adam koji se unaokoloizleàva u ruì~astoj garderobi nalik na virtuelnog mu{kog pret-hodnika Paris Hilton. Kad ovaj dokoli~ar podigne ma~ koji mu jepodarila ~arobnica Zoar za borbu protiv sila zla i pozove se na mo}i

333

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


wenog zamka Grayskull postaje najmo}niji ~ovek u svemiru. Igrawe naovu kartu èqe za infantilnom omnipotencijom potpuno je odu{e-

vilo decu sredinom osamdesetih godina pro{log veka upravo u vremekada je Lukas napravio pauzu u svojoj Star Wars heksalogiji. Mastersi supreko no}i postali svetski hit. Crtani serijal je dosegaoneverovatan rejting u svetu sa ~ak 130 emitovanih epizoda a nirazli~itih igra~aka nije bilo ni{ta mawe. Pozivawe na mitologijuobilno pozajmqivawe iz we zainteresovalo je i odrasle koji su uimenu ~arobnice Zoar mogli da otkriju ostav{tinu drevnog Zoro-asterskog kulta a u imenima Adama i Tile imena prvog mu{karca iène iz apokrifnih biblijskih spisa - jer Tila je ustvari bila Lilitnapisana unazad. Osvojiv{i srca de~ahcke populacije Mattel nastojida Mastersima privu~e i ènsku populaciju putem dugometra`nogcrtanog filma u kome He-Man pronalazi svoju davno izgubqenu sestru

bliznakiwu She-Ru (odnosno princ Adam svoju sestru Adoru) na istna~in na koji Luk Skajvoker saznaje da mu je princeza Lea sestra u Star

Wars-u. Nakon ovog uspe{nog crtanog filma usledila je serijacrtanih filmova o She-Ri ali ona nije uspela da ujedini de~ake idevoj~ice da kupuju isti proizvod firme Mattel. Devoj~ice su ostaleverne svojim Barbikama a de~aci su ubrzo prona{li nove crtaneidole iz crta}a preto~ene u akcione figurice - Ninxa Korwa~e.Poku{aj da se stvar preokrene u korist Mastersa igranim filmom ukome je Dolf Lundgren (poznat po ulozi Ivana Draga u Rokiju III)igrao He-Mana a Kortni Koks (budu}a zvezda serije Friends) wegovusaveznicu sa zemqe nije urodio plodom da povrati pozicije Mastersana trì{tu dok ih je povratak Star Wars-a na veliko platno i u prodav-nice igra~aka devedesetih bespovratno poslao u muzejsku arhivu.Nova preoblikovawa likova Mastersa u crtanim serijama New Adven -

tures Of He Man nisu mi{i}avim vanzemaqcima privukle ni novenara{taje ni stare fanove. Ipak mnogima je ova serija ostala u lepojuspomeni i rado je se sa nostalgijom se}aju se}aju}i se svog bez-bri`nog detiwstva naro~ito oni na ovim prostorima koji je se se}ajukao posledweg idili~nog odsjaja harmonije pre po~etka rata na pros-torima biv{e Jugoslavije. Tako je pre nekoliko nedeqa 11. marta2007. grupica starih qubiteqa Mastersa odlu~ila da se okupi u jed-nom kafi}u u centru Beograda i odgleda nekoliko najboqih epizodaove crtane serije na DVD-u. Preko {ezdeset qudi uìvalo je i

aplaudiralo na svaku crtanu epizodu. Neki klinac koji je bezuspe{nohteo da sedne u krcati u kafi} za~u|eno je ostao na vratima nazvav{isvog drugara mobilnim telefonom. -E zamisli ovde sedi gomila qudiod trideset godina i mrtva ozbiqna gleda crtane filmove za decu.[ta je to?- Pa eto mo`da bio ovaj tekst donekle mogao da muodgovori na pitawe {ta je to. I za{to.

334

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Milo{ Petkovi} i Mladen \or|evi}

TAMNICE I ZMAJEVI

(Dungeons and Dragons - Role

Playing Game)

[TA SU TO ''TAMNICE I ZMAJEVI''?

''Tamnice i Zmajevi'' su nakompleksnija dru{tvena igra ikada.Kada qudi prvi put do|u u dodir sa igrom te{ko im je da shvatemnogobrojna pravila, zato za ovu igru treba imati strpqewa. Igrasama po sebi je jako zanimqiva i za razliku od drugih dru{tvenih

igara u woj moète raditi bukvalno sve {to vam padne na pamet.Postoje tri osnovne kwige pravila: Dungeon Master Guide, Monstrous

Manual i Players Hand book . Naàlost kwige jo{ uvek nisu prevedene nana{ jezik, tako da nekim potencijalnim igra~ima to moèpredstavqati problem. Zato }emo mi sada poku{ati da vampredstavimo ovu zaista interesantnu igru koja }e vas sigurnoprivu}i! Ova igra je predvi|ena za sve uzraste, mada ga mi nepreporu~ujemo deci mla|oj od 12 godina ba{ zbog svojih op{irnih ite{kih pravila.Tako|e, ne preporu~ujemo je nema{tovitim osobama.Ova igra je sme{tena u fantazijski svet prepun ~arobwaka, hrabrihratnika, neverovatnih ~udovi{ta, uzvi{enih sila itd.

Prvo izdawe ove igre, koja je kasnije usavr{avana, iza{lo je

davne 1989. Napravila ju je grupa ma{tovitih mladih qudi saOksvorda. [est godina kasnije Steve Winter i Dave Cook usavr{ili suigru, uprostili pravila i napravili balans. Danas postoje triosnovne edicije ove igre i jo{ nekoliko modifikovanih verzija kojesu mawe zastupqene.

335

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Igra nastaje tako {to DM (DungeonMaster) osmisli avanturu idoga|aje u kojim }e glavnu ulogu imati upravo igra~i (~lanovi wegove

druìne). Svaki igra~ pre po~etka igre ima mogu}nost da kreira svog jedinstvenog lika kojeg }e voditi kroz avanture. Avantura se sastojeiz mnogobrojnih borbi sa razli~itim neprijateqima, re{avawuzagonetki, prolaèwu kroz smrtonosne tamnice i lavirinte...DM-ova najbitnija obaveza je da igra~ima verodostojno predstaviwihovo okruèwe, likove sa kojima se susre}u i opise raznihsituacija, predela kroz koje oni putuju itd... [to se ti~e igra~a, onitreba da se poistovete sa kreiranim likom i unesu ''ìvot'' u wega.

[TA JE SVE POTREBNO ZA IGRU?

Za igru je, pored poznavawa osnovnih pravila, potrebna dobradoza ma{te, standardni komplet kockica, papiri za likove (Char acter

Sheets), olovke i gumice, eventualno i fugurice, priru~nici za igru.S obzirom da se igra veoma dugo i da se druìna uglavnom sastoji odtri pa do {est ~lanova, potreban je odgovaraju}i prostor (slobodnaprostorija i veliki sto) da bi igra~i uìvali u igri. Igra nemaosnovni ciq tako da nema ni kraj. Jedna partija se moè igratigodinama {to zavisi od snala`qivosti igra~a.

KAKO SE IGRA?

Nekome najdosadniji a nekome najinteresantniji deo je kre-

irawe lika! Igra~ ima veliki izbor mogu}nosti! Bitno je da odlu~ikoja }e biti rasa, klasa, i zavisno od toga koje }e ostale karakte -ristike izabrati. Igra~ ako èli moè biti: neustra{ivi ratnik,zli ~arobwak, plemeniti paladin, tajnoviti renxer, raspevani bardili pla}eni ubica...

[to se ti~e rasa, tu su plemeniti i odva`ni vilewaci, ponosnii borbeni patuqci, radoznali i o{troumni gnomi, umiqati i uveksimpati~ni hobiti, i naravno qudi. DM moè igra~ima iza}i u su-sret i dozvoliti im da izaberu neku specifi~nu rasu ukoliko mu toodgovara. Druìna bi trebalo da bude raznovrsna i po rasama i poklasama ne samo zbog zanimqivosti ve} i zbog toga {to svaka rasa iliklasa ima svoje prednosti i mane i time bi se ~lanovi druìne me|u-

sobno upotpuwavali. Svaki lik ima svoje atribute: snagu, agilnost,harizmu, mudrost, inteligenciju i konstituciju, kockice se bacaju napo~etku da bi se videlo kakvim }e on atributima da raspolaè. Osimtoga kockice se daqe bacaju da bi se videlo koliko }e lik imatizdravstvenih poena (Hit Points). Ukoliko je lik ratnik ( Paladin, Ranger,

Fighter ) ima}e {irok spektar oru`ja, mo}i }e da koristi sve oklope i

336

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


mo}i }e da usavr{ava svoje borbene sposobnosti. Ukoliko je lik~arobwak, oru`ja i oklopi ga ne}e zanimati, ve} magija, artifakti i

ve{tine koje }e unaprediti wegove magije (Spellcraft, Astrology, Al-chemy). Lik moè biti i lopov, tako da }e {uwawe, xeparewe, obijawesefova i demontirawe zamki biti wegova osnovna preokupacija. Bard

je jedna vrsta ''lopova'', samo {to je on ne{to raznovrsniji kao lik. Tusu naravno i qudi od vere, sve{tenici, koji svoje magije za razliku od~arobwaka dobijaju tako {to se mole svom bogu. Jedna vrstasve{tenika (Cleric, Priest) je druid koji svoje magije dobijasjediwavawem svog uma sa prirodom. Wegov osnovni zadatak jeodràvawe ravnoteè u prirodi.

Likovi napreduju u toku igre tako {to sakupqaju iskustvenepoene (Ex perience Points), svakim nivoom su sve sna`niji iraznovrsniji. Nakon dugog igrawa likovi mogu da postanu praviheroji epskih razmera, {to je i jedan od mnogobrojnih ciqeva oveigre.

Ina~e, igra po~iwe tako {to DM ~lanovima druìne ispri~auvodnu pri~u, npr. objasni im kako se nalaze u nekoj kr~mi, sede zastolom i pri~aju. Kaè im da im za vreme ve~ere prilazi tajanstvenihobit sa crnom kapuqa~om i pita da li su oni avanturisti, i ako jesuda li su zainteresovani za jedan posao. Tada ~lanovi druìne mogu darazgovaraju sa hobitom koga }e glumiti DM i odgovarati na wihovapitawa shodno pri~i koju je zamislio. Dole je primer jedne odavantura.

PRIMER IGRE

DM vodi tro~lanu druìnu koja se trenutno nalazi u podzemnimpe}inama. ^lanovi druìne su renxer Elgar, ~arobwak Dargoron ilopov Itan koji su u potrazi za nestalim ~lanovima kraqevskogsaveta....

DM: Tunel vodi pravo ispred vas, mra~no je i hladno, u daqini se~uje {um vode. Na tlu ispred vas je mala bara.

ELGAR: Da li je tlo kamenito ili peskovito?DM: Vi{e je peskovito.ELGAR: Gledam da li tu ima tragova neke ivotiwe, ~oveka ili

~udovi{ta.DM: Previ{e je mra~no da bi video do detaqa tragove.DARGORON: Po{to je isuvi{e mra~no izve{}u magiju

Svetlosti (Light) kako bih osvetlio tlo.DM: U redu, sada vam je tunel lepo osvetqen.ELGAR: Sada poku{avam da na|em tragove.

337

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


DM sakriveno od pogleda igra~a baca kockice i uvi|a da jerenxer prona{ao tragove.-

DM: U redu. Dok si traìo, primetio si tragove na pesku, ne{tove}e od qudskih stopala. Rekao bi da su najstariji dva dana.

ITAN: Ja kre}em napred i {uwam se po senkama.DM: I{ao si tako neko vreme i nai{ao do masivnih drvenih

vrata na kraju tunela.DARGORON: Nemoj jo{ da ih otvara{ (obra}a se lopovu)

poku{a}u da potraìm tajne prostorije ili neku polugu ( jedna odsposobnosti vilewaka ).

DM: nakon bacawa kockica – Nisi na{ao ni{ta {to bi tiprivuklo pa`wu.

ITAN: Sumwiva su mi vrata, proveri}u da li ima zamki ( Findor Remove Traps ).

DM: nakon bacawa kockica – Primetio si da na bravi postojizamka. Otklonio si je, izmaknuv{i se u stranu tako da su te se~ivazamke proma{ila.

ITAN: Super. Da li su vrata zakqu~ana. Ako jesu, poku{a}u daih obijem alatom.

DM: Da, zakqu~ana su. (Baca kockice i uvi|a da Itan ne moè daih obije alatom ). Ne uspeva{ u svojoj nameri. Vrata su i daqezakqu~ana.

ELGAR: Vra}amo se nazad. Izgleda }emo morati da na|emo kqu~.

Ovo je kratak primer jedne od standardnih situacija u

avanturama.

EPILOG

Poku{ali smo da vam u najkra}im mogu}im crtama predstavimoovu zaista fenomenalnu igru. Ako vas barem malo privla~ifantastika poku{ajte da igrate, mo`da se prona|ete u ulozi nekog odlikova kojeg va{a ma{ta kreira. I, kao {to smo napomenuli, nemojteda odustajate, igra zaista iziskuje dosta strpqewa.

Iz li~nog iskustva vam kaèmo da nakon zamornih dana u {koli,na poslu dobro do|e malo odmora od realnog sveta i uìvawe uz malofantastike. Mo`da }e vam prijati da u sjajnom oklopu i sa magi~nim

ma~em porazite vojsku orkova i goblina, da svojim mo}nim magijamaporazite sile zla ili da se u{uwate u riznicu bogatog vojvode iposluìte se onim {to vam treba. Zavisi {ta volite. Iskreno senadamo da }e vam se igra dopasti. Uìvajte.

338

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Aleksandar B. Nedeqkovi}

DOSADA[WI DOKTORATI IMAGISTARSKI RADOVI (IZ

OBLASTI SF) U SRBIJI

(1) Prvi doktor. Autor velike dvotomne Enciklopedije nau~nefantastike (Beograd, 1990)

1) Zoran @ivkovi}, magistrirao je na

Filolo{kom fakultetu u Beogradu 1979. godine, sa temom:

" Antropomorfizam i motiv prvog kontakta u delima ArturaKlarka"

a doktorirao na samom kraju decembra 1982. godine, sa temom:

"Nastanak nau~ne fantastike kao ànra umetni~ke proze"

2)

(2) Drugi doktor. Aleksandar B. Nedeqkovi} magistrirao je1976. godine sa temom:

"Kwièvna obrada putovawa u svemir kao teme u ameri~kojnau~nofantasti~noj kwièvnosti 20. veka"

a doktorirao 12. oktobra 1994. godine (dakle, skoro dvanaestgodina posle dr Zorana @ivkovi}a) sa temom:

"Britanski i ameri~ki nau~nofantasti~ni roman 1950-1980. satematikom alternativne istorije (aksiolo{ki pristup)".

(3) Tre}i doktor. Tre}i srpski nau~ni radnik u ovoj oblasti jedr Milica @ivkovi} (nije ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa dr Zoranom@ivkovi}em), koja predaje englesku kwièvnost na Filozofskomfakultetu u Ni{u, na Departmanu za anglistiku; magistarski radodbranila je 1997. godine, sa naslovom:

"Nastanak i trajnost mita o Franken{tajnu"a u novembru 2000. godine (dakle, {est godina posle Nedeq-

kovi}a) profesorica @ivkovi} odbranila je doktorsku disertaciju~iji naslov glasi:

339

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


"Tema dvojnika u engleskoj prozi 19. veka"gde je naglasak na nekoliko dela me|u kojima su novela "ûdni

slu~aj dr Xekila i gospodina Hajda" (Robert Luis Stivenson, 1886,nesumwivo klasi~no delo nau~ne fantastike) kao i roman Slika Dorijana Greja (Oskar Vajld, 1891, klasi~no delo fantazije).Profesorica @ivkovi} jasno kaè da wena disertacija nije "izoblasti nau~ne fantastike" nego je, naprosto, iz engleskekwièvnosti, ali ipak nema sumwe da ta tre}a disertacija kojupomiwemo zahvata SF oblast, i to ne marginalno nego bitno. Zahvatai oblast horora. Profesorica @ivkovi} {iroko postavqa pojam"dvojnik", obuhvataju}i i mnoge siblinge (bra}u, sestre) pa zato imoè da na|e dvojni~ke parove ili tandeme, kao binarne opozicije, usamim temeqima mediteranskih mitologija - tu su Eva i woj suprotna

Lilit, Hrist i Satana, Romul i Rem, Prometej i Epimetej, itd. Onauzima u obzir i malo poznatu pri~u Edgara Alana Poa "VilijemVilson". Jedno va`no poglavqe (str. 43-66) ove disertacije nosi naziv"Dvojnik u ‘faustovskoj' kulturi i kwièvnosti", ali, izgleda daprofesorica @ivkovi} ne koristi taj termin ( ‘faustovski') na onajna~in kao Dejan Ogwanovi} u naslovu svoje kwige Faustovski ekran

(2007) nego vi{e u skladu sa tekstom Vlade Uro{evi}a "Fantastika inau~na fantastika: srodnosti nasuprot svim razlikama" iz ni{ke"Gradine" iz 1991.

3)Bogata kulturolo{ka gra|a u ovoj disertaciji

zahvata i gotske romane (koji su, striktno uzev, fantazija, daklepripadaju tom ànru, ali su neki od wih, istorijski, odigrali uloguproto-SF), a zahvata i mnoge druge oblasti fantazije (religijske,

naro~ito); pronalazi dvojni{tvo i tamo gde to nikad ne bisteo~ekivali - u klasi~nom romanu [arlote Bronte Xejn Ejr (1847) i jo{na ponekim iznena|uju}im mestima; ali, po na{em uverewu, bukvalnozna~ewe re~i dvojnik najkonkretnije je zastupqeno, u ovoj diser-taciji, novelom o Xekilu i Hajdu. Ova pri~a, o Xekilu i Hajdu, jerealni pojmovni stoèr ~itave disertacije, jer ta dvojica jesu pravidvojnici, u najuèm smislu te re~i. Ujedno oni su verovatno naj-poznatiji dvojnici u celom SF ànru. Za razliku od toga, doktorViktor Franken{tajn i wegovo ve{ta~ki sklopqeno stvorewe (an-droid) bez imena, nisu stvarno dvojnici, osim u jednoj {irokojkulturolo{koj perspektivi, koja onda zahvata i dvojni{tvo kao

metaforu otu|ewa ~oveka od samoga sebe, itd. Po na{em utisku,dakle, doktorska disertacija Milice @ivkovi} jeste o SF, jer jecentralni stub te disertacije, weno glavno realno pojmovnoupori{te (bez obzira na {irinu wenog zahvata), ipak pripovestRoberta Luisa Stivensona o Xekilu i Hajdu. Centar nikako ne moèbiti Vajldov fantazijski (ne SF) Dorijan Grej , jer wegova slika na

340

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


platnu iza zavese, koja postepeno stari i ispoqava posledice moral-nog raspada, nije pravi dvojnik, ne kaè ni{ta, ne ide nikud, to je samo

slika. Disertacija profesorice @ivkovi}, kao neki ogromni ogrta~{iroko razmahnut po prostorima "me|u javom i med snom", ipak je~vrsto prikop~ana za ple}a doktora Xekila i gospodina Hajda.

(4) êtvrti doktor. Novica Petrovi}, zaposlen na anglis-tici na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, odbranio je 7. jula 2001.godine na tom fakultetu magistarski rad:

"Motiv entropije u delu Tomasa Pin~ona i X. G. Balarda"4)

Pin~on i Balard su objavqivali prete`no dela u ànrufantazije, ali sa jakim SF elementima, ali je Balard imao inesumwivo SF dela, prema tome, Balard je i SF pisac. NovicaPetrovi} je zatim, 6. jula 2005. godine, na istom fakultetu odbranio

doktorsku disertaciju sa temom: "ôvek i kosmos u delu Artura Klarka i Stanislava Lema".Treba znati da na Filolo{kom fakultetu u Beogradu postoji i

kolega veoma sli~nog imena, a to je dr Novica Petkovi}, koji nijeanglista, nego srbista; ~ak i u {tampi su ih ponekad me{ali.

Anglista, i ~etvrti doktor SF, je Petrovi}. Jedan raniji, sporni slu~aj. - Interesantno je pitawe diser-

tacije Ferida Muhi}a. Po nekim interpretacijama, on je prvi na jugoslovenskom prostoru doktorirao iz oblasti nau~ne fantastike.U pomenutoj enciklopediji Zoran @ivkovi}, na str. 479, izri~itokaè: "Muhi}, Ferid. Jugoslovenski izu~avalac SF anra. (...) Diplo-mirao je na Filosofskom fakultetu u Skopqu, da bi po boravku u

Parizu i SAD odbranio, kao prvi u Jugoslaviji, doktorsku tezu iznau~ne fantastike". Me|utim, to je bilo u Makedoniji, a ne u Srbiji, aMuhi}eva teza ima naslov:

"Negativna utopija 20. stole}a - ispitivawe srodnosti sa-vremene utopijske i negativno utopijske kwièvnosti"

@ivkovi} ne navodi kad, dakle koje godine, niti na kom jeziku, jeMuhi} odbranio disertaciju. Ali, u "Siriusu" br. 81, marta 1983,tada{wi glavni urednik tog ~asopisa, Borivoj Jurkovi} (koji jepreminuo 4. juna 2006. godine, u Zagrebu, nakon duge bolesti) pi{e da

je Muhi} doktorirao 28. decembra 1980. godine, dakle ta~no dve godinepre Zorana @ivkovi}a, i da je u disertaciji insistirao na "dis-

tinkcijama fantastika - nau~na fantastika - utopija - negativnautopija", {to nas navodi na sumwu da je ta disertacija, ipak samo

jednim delom o SF, a prete`nim svojim delom o ne~emu drugom.Jedan podatak koji moè nekoga iznenaditi, ali je ta~an:

disertacija dr Darka Suvina, svetski proslavqenog (i sigurno jednog

341

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


od deset najve}ih svih vremena) prou~avaoca SF, odbrawena uZagrebu, nema nikakve veze sa SF, nego je o ne~em sasvim drugom.

Magistarski radovi:

Na Filolo{kom fakultetu u Beogradu je maja 1988. godineGoran Boji} magistrirao sa temom:

"Tipovi imaginacije u SF romanu"5)

Boji} zasad nije doktorirao.Na anglistici Filozofskog fakulteta u Novom Sadu radi dr

Zorica \ergovi}-Joksimovi} koja je aprila 1998. odbranila magi-starski rad sa naslovom:

"Utopija i distopija u modernom engleskom romanu (OldosHaksli, Xorx Orvel, Entoni Barxis)"

Wena doktorska disertacija, me|utim, je iz druge oblasti.Va{ skromni gorepotpisani izve{ta~ mogao bi ovom prilikom,ako dopustite, da se ne~im pohvali, u vezi sa naslovima. Naime, akoanaliziramo svih tih deset naslova magistarskih i doktorskihradova (od {est osoba; ili, ako bismo ukqu~ili i sporni slu~aj,Ferida Muhi}a, kao jedanaesti naslov), vidimo da su re~i "nau~nafantastika" eksplicitno prisutne kod dr Zorana @ivkovi}a samo unaslovu doktorske disertacije, kod Gorana Boji}a samo umagistarskom radu, a jedino kod Nedeqkovi}a u oba naslova, imagistarskog rada a i doktorske disertacije. Kod drugih ne. Urealnim uslovima opstanka u srpskom akademskom prostoru, ovoNedeqkovi}u nije bilo ba{ najcelishodnije; bilo je, moèmo se

izraziti na engleskom, "look ing for trouble" jer je lako mogao bitiosporen kao trivijalan, kao ki~ i {und, pa se to moglo zavr{iti kaobiografija pojedinca karijerno sasvim nastradalog, ili, da seizrazimo malo u ruskom stilu, "pogib{ega". Na celom eks-jugo-slovenskom prostoru, eto, jedino je Nedeqkovi} eksplicitno,naslovom, vezao i svoj magistarski, ali i svoj doktorski rad ba{ zanau~nu fantastiku. îtavu karijeru, takore}i. To je bila jednavelika upornost, poprili~no nesmotrena, otprilike na principu"postupiti opravdano i iskreno, pa, nek bude {to bude!" Ali, eto, nijese to lo{e zavr{ilo, provukao se nekako kroz osporavawa, a danas ipredaje studentima anglistike u Kragujevcu, na Filolo{ko-

-umetni~kom fakultetu - FILUM-u, predmet "Britanska i ameri~kanau~na fantastika" kao obavezni dvosemestralni predmet na ~etvrtojgodini studija. Jedno predavawe im je, me|utim, nedavno odrào drNovica Petrovi}, kao gostuju}i profesor, tako da sad imamo dvauniverzitetska predava~a nau~ne fantastike, ali samo jednogstalnog. Me|utim dobri su izgledi, sada sa bolowskom reformom

342

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


srpskih "unervoziteta",6)

da }e se ovaj predmet, SF, pojaviti kaoredovni nastavni predmet i drugde. Ali, opet, samo na anglistici, a

na srbistici, izgleda, jo{ ne.Dopuna: bukvalno pre nekoliko minuta dobili smo od Zorana

Pe{i}a Sigme informaciju da je Mladen Kalpi} (koji je diplomiraofilozofiju 2002. godine) nedavno, dakle godine 2007, magistrirao naFakultetu dramskih umetnosti - FDU, u Beogradu, na odseku za film imedije, sa temom "Fenomen serijala Zvezdani ratovi - Star Wars

(estetska i medijska analiza)", i da je mentor bila prof. dr NevenaDakovi}. Eto - ode filologiji monopol! Zapravo je na{ pregledobuhvatio samo magistarske i doktorske radove na filologiji, a da liih je jo{ bilo, i koliko, na FDU, o tome bi trebalo uraditi posebnoistraìvawe.

1) Te{ko je poverovati, ali, Zoran je to napisao sam. Obi~aj je da enciklo -

pediju pi{u mnogobrojni saradnici, recimo, pedeset wih, a da neko bude urednik, i

onda se taj urednik smatra za autora enciklopedije. Me|utim, Zoran - sve sam.

@ivkovi}, Zoran, Enciklopedija nau~ne fantastike, Beograd, "Prosveta", 1990, dva

toma.

2) Ovo je pro{irio dodaju}i deset SF pri~a, tako da je nastala kwiga koja je

ujedno i doktorska disertacija, sa fusnotama i bibliografijom, ali i antologija.

@ivkovi}, Zoran, Savremenici budu}nosti, pri~e i tvorci nau~ne fantastike,

Beograd, "Narodna kwiga", 1983. Ali posle 2000. godine on se sasvim distancirao od

SF.

3) Uro{evi}, Vlada, Fantastika i nau~na fantastika: srodnosti nasuprot

svim razlikama, Ni{, "Gradina", br. 7-9 za 1991. godinu, str. 146-190.

4) Objavqeno kao pogovor u: X. G. Balard, êtvorodimenzionalni ko{mar,

Beograd, "Fabrika kwiga ", 2005, str. 297-436.

5) Tri kqu~na poglavqa ovog rada imate na:

http://www.srpsko-dnf.com/magistarski.php

343

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


6) Srpski pesnici nadrealisti govorili su, pre Drugog svetskog rata, za

univerzitet, da je "unezveritet", a mi danas verujemo da bi, sa ovoliko hitnog posla oko

na{e bolowske tranzicije, boqe odgovarao izraz "unervozitet".

344

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ivana Petkovi}

IZ ZAVIÂJNOG FONDA

Povodom konkursa objavqenog u va{em ~asopisu za izbornajboqe nau~no fantasti~ne pri~e, eseja, kwièvne kritike ... ~iji jeciq da revalorizuje ovaj ànr i pribliì {iroj ~itala~kojpublici, obra}am Vam se u ime Odeqewa zavi~ajnih i posebnihfondova Narodne biblioteke "Stevan Sremac". Na ovom Odeqewu,~uva se roman objavqen po~etkom XX veka, davne 1909. godine, koji je{tampala Nova akcionarska {tamparija, ~iji su zakupci biliPavlovi} i Stefanovi}, pod nazivom "Putni~ke bele{ke iz 2349.god". Roman je napisan pod pseudonimom Apostol Van|elovi},prozvani Vovjekivjekovi} i pod motom uzetog iz [ekspirovog dela:

"I ako je ovo manitost, ipak nije bez metoda". Mada je o ovom romanu, uVa{em ~asopisu, ve} bilo re~i (o wemu je pisao Goran Stankovi},Gradina, br. 1-2, str. 70-75, 1990 god; br. 12, str. 183-183, 1990. god.), ne}esmetati da se o wemu, ovim povodom, jo{ jednom progovori, ovoga putas pozicije Biblioteke (i bibliotekara), koja na pra{wavimpolicama, ba{ kao i sam autor, za "vjek i vjekova", ~uva raznoliketvorevine qudskog duha.

Bez upu{tawa u analizu kwièvnih vrednosti, po svojimànrovskim karakteristikama ovaj roman spada u nau~no fan-tasti~nu kwièvnost, iako ima preplitawa i kombinovawa s drugimànrovima, ponajpre sa utopijskim romanom, pa i sentimentalno--didakti~kom prozom.

Radwa romana odigrava se u Ni{u 2349. godine po Hristovomro|ewu. Glavni junak je pisac, koji se posle udara groma, 29. juna 1908.godine, budi iz kome u XXIV veku. Roman ~ine 9 poglavqa: 1 - Uvod, 2 -Moje vaskrsewe iz vekovnog mrtvila - Dom i porodica, 3 - Istorijamoga vekovnog mrtvila, 4 - Grad Ni{ i wegova okolina, 5 - Umolitvenom domu, 6 - Svetkovawe huqadugodi{wice Du{anovog

345

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


zakonika, 7 - Vazdu{ni put po Srpskoj zemqi i Jugoslaviji, 8 - Put umesec i 9 - Zavr{etak.

Glavni junak, gospodin Vovjekivjekovi}, na{ao se u veku kojiveoma malo ima sli~nosti s vremenom wegovog ro|ewa i onda{wegìvota, a od nekada{wih savremenika deli ga skoro ~etiri i po veka,nekih petnaest pokolewa, a pi{e, kako sam kaè "ovaj putopis, da usebi sredi silne utiske svog novog ivota".

Na{av{i se u porodici g. Wutonovi}a (qudi uzimaju svojaimena iz kruga svojih misli i zanimawa) u ku}i napravqenoj odkristalnog stakla zlataste boje, tako da se sve moè videti spoqa iiznutra, opazio je reku, koja se na suncu prelivala u srebrnoj, zlatnoji azurnoj boji, punu belih labudova i {arenih ptica. Ugledav{i i dvabrda, shvata da je reka Ni{ava, brda Gorica i Vinik, a mesto Ni{.

Nau~no fantasti~na kwièvnost, pronalazi svoje utemeqewe udostignu}ima nauke, naro~ito na po~etku svog konstituisawa kaoànra, s kraja XIX i po~etka XX v. (pr. @il Vern). Autor ovog romana

je bio upoznat s mnogim nau~nim otkri}ima toga doba: pronalazakradiuma, telefona, elektri~ne energije, ... Ova nau~na otkri}aukomponovana su u radwu romana, a wihove blagotvorne poslediceosetile su budu}e generacije kod kojih je do{lo do promene u moralnoji duhovnoj sferi, te to vi{e nisu qudi wegovog doba, ve} predstav-nici jedne nove savr{ene rase, ~ije su "ruke tanke i duga~ke, glatke itvrde kao porcelan i toliko vru}e da su gotovo prqile. O~i krupne iduhovite iz kojih seva{e ogaw ... i (rasa) koja sa strahovitomta~ no{}u poga|a misli i ose}aje" (anticipacija bioenergije, tele -

patije). Takvi qudi dobijaju hranu iz elektrohemijskih laboratorija,koja je jeftina, a daje energiju i snagu iako se uzima u malimkoli~inama jedanput dnevno (ve{ta~ka hrana) i ìve 140-150 godina.Udruène sile elektri~ne energije i neiscrpne snage radiumaomogu}ile su nevi|en tehni~ki napredak, a pronalazak ve~itematerije, ~vrstog elasti~nog preparata, koji se ne mewa ni nanajniòj, ni na najvi{oj temperaturi, koji se ne tro{i i koji jeneponi{tiv, preobrazio je samu prirodu, dru{tvo i qudski duh.Usavr{ene su lete}e ma{ine, gra|ene u obliku ptica, sfernih iprovidnih (soko, orao), {to odvodi na{eg junaka ~ak do Meseca(anticipacija leta na Mesec) na kome se susre}e s drugim bi}ima(naseqene planete ili planete prebivali{te mrtvih).

Utopisti~ka vizija budu}eg dru{tva, koliko god, s jedne stranepredstavqala jedno idealno ure|ewe u kojem nema zavisti, ta{tine,zlobe, sujete, lopovluka, gramzivosti ..., s druge strane ono je i nekakokruto i rigidno. Sve je belo i hladno. Niko ne spava, niko se na odmarai niko ne sedi ko je navr{io desetu godinu ìvota. Od desete dopetnaeste godine traje u~ewe, a od petnaeste do dvadeset pete ozbiqan

346

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


rad po dru{tvenim radionicama i zavodima. Posle dvadeset peteosloba|aju se javnog rada i bave se vaspitawem i obrazovawem svoje

porodice i naukom. U takvom dru{tvu "nauka je prestala bitimu~iteqkom, a postala je blagom silom koja ozarava i podiè". NaSuvoj planini, koja je obrasla {umom, izgra|ene su elegantne zgrade -letwikovci - u kojima, sami, ìve qudi, nau~nici, "plemeniti duhovi,koji su posve}eni radu na op{tem dobru". Ne ~udi onda {to pisacveliku va`nost pridaje biblioteci, kao najva`nijem sredstvuobrazovawa. Oko biblioteke je divan park u kome je veliki broj~italaca, koji stoje}i ili hodaju}i ~itaju kwige. U samoj biblioteci

je niz ogromnih dvorana, sa policama punih skupoceno povezanihkwiga. Biblioteka ima preko 6 miliona svezaka. Sami ~itaociuzimaju kwige, a ako se i desi da neko o{teti biblioteku, {topredstavqa najstroìju kaznu, li{en, jer biva li{en mogu}nosti dase obrazuje. Shodno zna~aju koji biblioteke imaju, velika se brigapoklawa wihovom odràvawu i popuwavawu.

Imponuje opis futuristi~kog Ni{a kao ure|enog, ~istog imodernog grada. Ni{ 2349. godine ima 2 miliona stanovnika, 400000ku}a i prostire se levo i desno od Si}eva~ke i Jela{ni~ke klisure,pa preko Korvin grada do Morave i svaki deo Ni{a je jednako gra|en iosvetqen. Ulice su "patosane" kristalnim staklenim plo~ama,~istim bez ikakvih mrqa, prave i {iroke. Zgrade su od zlatnog staklai providne, te se iz wih sve moè videti {ta se de{ava napoqu, ali iobrnuto. Me|u wima izdvajaju se po visini i prostranstvu kolosalnezgrade - javna zdawa, koja sluè dru{tvenim potrebama i to su:

bolnice, biblioteke, muzeji, elektri~ne centrale... Umesto wemupoznatog gvozdenog mosta preko Ni{ave za Vinik, sada se nalazistakleni most koji bqe{ti na suncu "svojom elegantnom lako{}u ipouzdanom solidno{}u". Voda Ni{ave je ~ista kao kristal u kojoj seko~opere kristalne i srebrne ribice. Ni{ava je toliko velika da powoj plove brodovi. Naàlost, i nama savremenicima XXI veka (po~et-ka), ovakav opis Ni{a i daqe deluje nestvarno.

Iako je iznena|uju}e pi{~evo predvi|awe budu}ih tehni~ko--tehnolo{kih dostignu}a, u stilskom pogledu, u romanu "Putni~kebele{ke", pisac nije mogao van svog vremena i sredine, te je slikautopijskog dru{tva data kroz vizuru patrijarhalnog gra|anskogmorala i sentimentalne proze, pa su na fabulu "nakalemqene"

istorijske teme. Puno je govora o srpstvu, Srbiji, Srbima... inacionalnoj pro{losti. Dosta je podse}awa na poznate doga|aje,li~nosti, vladare i junake iz srpske istorije o kojima pisac govori spuno patosa i sentimentalno-sladuwave patetike (susret na Mesecusa srpskim precima).

347

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


@il Vern (1828-1905) je stvarao krajem XIX i po~etkom XX veka.Wegov roman "Putovawe u sredi{te zemqe" iz 1864, kod nas je

preveden i objavqen 1873. god, i to je prvi ovda{wi susret s nau~nofantasti~nim romanom. Prvo nau~no fantasti~no delo napisano kodnas, jeste drama Dragutina J. Ili}a (1858-1926) "Kroz milion godina",ali za rodona~elnika ovog ànra u Srbiji, smatra se Lazar Komar-~i} (1839-1909), koji je 1902. godine objavio roman "Jedna uga{enazvezda" (Internet http:// www .google.com - Neboj{a Gruji~i}: "Svra-}aju li Marsovci u Lajkovac"). Stevan Sremac (1855-1906) je kroz svojadela uveo Ni{ u srpsku kwièvnost. Slikao je ni{ku zbiqu s krajaXIX veka (posledwa decenija). "Ivkova slava" je objavqena kao kwiga1895, "Zona Zamfirova" 1907, a roman "Putni~ke bele{ke" 1909. god.Sremac je dao idili~nu sliku starog, orijentalnog Ni{a neposrednopo oslobo|ewu od Turaka, koji polako nestaje (pomiwawe StevanaSremca treba shvatiti samo u kontekstu blièg i jasnijeg poimawavremena kada je napisan roman) U tom miqeu orijentalnog Ni{a, bar

je neko vreme ìveo na{ pisac, Apostol Van|elovi}, prozvaniVovjekivjekovi~.

U Srpskoj bibliografiji, kwige 1868-1944, kw. 1 na strani 110,nailazimo na podatak da je ro man ''Putni~ke bele{ke'' napisaoMilo{ S. An|elkovi}. U Izve{taju za {kolsku 1908/1909. godinuSrpske kraqevske gimnazije u Ni{u, koji se, tako|e, ~uva na Odeqewuzavi~ajnih i posebnih i fondova, Ukazom W. V. Kraqa od 31. avgusta1908. god, pbr. 12827, postavqen je Milo{ An|elkovi}, profesorâ~anske gimnazije, po molbi, za predava~a ruskog jezika i veronauke.

Bio je stare{ina II v razreda, a naredne godine, {kolske 1910/1911stare{ina I c razreda (u Glasu eparhije ni{ke iz 1908. god. u br. 17 nastr. 507, ispod teksta ''Gra|a za ispravku Svetog pisma Novog zaveta''pi{e prota M. An|elkovi}, profesor).

Pod istim imenom i prezimenom, pomiwe se nastavnik u Aleksina~koj privatnoj gimnaziji u Izve{taju za 1905/1906. godinu,kao profesor istorije, op{te i srpske, a 1906. kao profesorJagodinske u~iteqske {kole (Branislav R. Joci}, Miodrag B.Spiri}, Aleksina~ka gimnazija, Aleksinac, 1995). Ne bi trebalosumwati u verodostojnost iznetih podataka, mada je neobi~no da se izanapisanih redova ovog ànrovski odre|enog romana, krije sve{tenolice. Ali, bez obzira na ~iwenicu da je re~ o proti, profesoru, koji

je napisao dosta priru~nika i uxbenika iz veronauke, ostaje wegov ro-man pun idealisti~kih, zanesewa~kih i vizionarskih pogleda, koji jeèleo da vidi Ni{ kao modernu, ure|enu varo{ prema merilimaevropskog ìvota, a idealno qudsko dru{tvo kao mesto u kome nemasiroma{nih, i u kome su vera, obrazovawe i nauka stavqeni napijedastal qudskih potreba.

348

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dejan Ogwanovi}

RA\AWE @ANRA

(Bojan Jovi} Ra|awe ànra: Po~eci srpske nau~no-fantasti~ne kwi evnosti ,

Institut za kwièvnost i umetnost, Beograd, 2006)

Kwiga Bojana Jovi}a, RA\AWE @ANRA: Po~eci srpskenau~no-fantasti~ne kwièvnosti, predstavqa redak i stoga hvalevredan poku{aj da se na na{im prostorima ozbiqno pozabavi jednim~esto prezrenim, ili barem potcewenim ànrom - nau~nom fantas-tikom. Retko tretiran ozbiqno, ~ak i od strane svojih poklonika,ovaj ànr je izvestan akademski kredibilitet stekao odbranom

magistarskih i doktorskih radova posve}enih wemu, pri ~emu seisti~u oni Zorana @ivkovi}a (kasnije poznatijeg kao pisca),

Aleksandra B. Nedeqkovi}a (danas profesora na kragujeva~kom uni-verzitetu), i samog Bojana Jovi}a (magistrirao sa temom iz nau~nefantastike, a danas radi na Institutu za kwièvnost i umetnost).

Svoje teoretske postavke Jovi} ve} u uvodu ovako iznosi: "Izraz'ànr' u ovom se radu upotrebqava neterminolo{ki, dakle ne kaooznaka za najniì stepen u hijerarhiji kwièvne genologije, lite-rarni oblik sasvim specifi~nih i mawe-vi{e precizno odre|enihformalnih i sadrìnskih odlika, ve} pre za naj{iri skup osobinaumetni~ke pojave koja se pribliàva sloènim osobinama(kwièvnog) roda." Iako autor daqe ne obrazlaè ovakvo oprede-qewe, sti~e se utisak da je ono odabrano zbog 'linije maweg otpora',

jer je svakako lak{e govoriti o jednoj difuznoj, maglovito odre|enoj'umetni~koj pojavi' nego li o precizno definisanom ànru.Izbegavaju}i terminolo{ko odre|ewe ànra autor, me|utim,donekle oslabquje i temeqe gra|evine koju je krenuo da sa~ini. Iakose izraz 'ànr' nalazi u naslovu rada, on nigde drugde sem u citiranoj

349

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


fusnoti nije pobliè odre|en, a -{to je jo{ gore- daqe se u radu nigdene moè na}i ni definicija drugog kqu~nog termina u naslovu,

odnosno - nau~ne fantastike.Iako se, dakle, pojam 'nau~ne fantastike' u ovom radu vi{e

podrazumeva nego {to se precizno odre|uje, sti~e se utisak da je autornakloweniji prevazi|enom poimawu koje ovaj ànr povezuje sa -tehnologijom. Po pitawu odnosa SF-a prema svekolikoj fantastici,istraìva~u }e, po Jovi}u, "kao 'differentia specifica' , pomo}i upravona~elna usmerenost SF-a prema nauci, i to pre svega egzaktnoj, kojasvoje rezultate pretvara u tehni~ka dostignu}a." Autor zatimrelativizuje ovo stanovi{te podse}awem da u SF-u mogu podjednakoubedqivo figurirati i tzv. 'meke' (humanisti~ke) nauke, bez ja~ihupliva tehnologije, ali ipak propu{ta da se odredi premaontolo{koj vezi izme|u 'nau~ne' i fantastike uop{te. Na sli~anna~in, on se doti~e i neporecive bliskosti izme|u anra utopije, kaovrste pisawa postoje}e jo{ u doba antike, i anra nau~ne fantastikekao modernog fenomena, ali se prava priroda te veze, kao nisli~nosti i razlike izme|u anti~kih i, recimo, devetnaestovekovnihutopija, ne analiziraju, pa se otud u tekstu koji ih pomiwe teè moèzapaziti evolucija, odnosno ra|awe anra.

Dakle, uprkos naslovu, Jovi} bira da ne govori o ànru, ve} o''dugovekim nadnacionalnim tradicijama, kwièvnim i kulturnimpojavama ~iji koreni seù u samo praskozorje ~ove~anstva'', poseù}itako i za famoznim Istinitim pri~ama Lukijana iz Samosate kao zaprete~om nau~nofantasti~ne kwièvnosti, ne odre|uju}i se pritom

prema mogu}nosti da delo nastalo u II veku nove ere spada u ànrformiran i prepoznat kao takav tek {esnaest ili sedamnaest vekovakasnije. Umesto toga, autor se zadovoqava samo navo|ewem radovakoji Istinite pri~e smatraju punopravnim nau~nofantasti~nimdelom, ali prema wima ne zauzima nikakav stav, time izbegavaju}i daodgovori na pitawe koje ve} sam naslov rada name}e - pitawe ra|awaànra. Konkretno, u teoriji preovla|uju tri struje mi{qewa o tomekada je nau~na fantastika ro|ena: oni koji poseù ~ak u antiku, sve doLukijana (me|u wima je najuticajniji Darko Suvin), zatim oni ne{toskromniji, koji za~etak ànra vide u gotskom romanu Franken{tajnMeri [eli iz 1816. g. (u wih spada, recimo, i Zoran @ivkovi}), inajzad oni koji pravi po~etak vide u periodu tzv. 'petpara~ke' (eng.

pulp) kwièvnosti iz tre}e decenije XX veka, kada je, uostalom, iro|en termin science fiction (SF). Jovi} se prema ovom pitawu neodre|uje na nedvosmislen niti teoretski zasnovan na~in, ali se sti~eutisak da mu, zbog difuznog pristupa fenomenu, najvi{e leè teorijekoje ra|awe 'ànra' sme{taju u II vek n.e.

350

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ako je ve} izbegnuto pitawe toga kada je, i kako (pa i za{to)ro|en ànr svekolike nau~ne fantastike, ono o za~etnicima tog

ànra u okvirima srpske kwièvnosti je, kako se pokazuje, znatnolak{e, i na tom terenu se autor ne{to boqe snalazi. On za predmetsvoje studije uzima tri dela nastala krajem XIX i po~etkom XX veka:dramu Posle milijon godina (1889) Dragutina J. Ili}a, roman Jedna

uga{ena zvezda (1902) Lazara Komar~i}a i nau~nu fikciju Krozvasionu i vekove (1928) Milutina Milankovi}a. Jovi} se ne bavipitawima koja se prosto name}u odabirom teme i naslova, kao {to su:1) moè li se uop{te govoriti o ànru izvan odre|enih dru{tvenih,kulturolo{kih i trì{nih uslova za postojawe masovne ponude ipotra`we za odre|enom vrstom {tiva? 2) koje su i kakve osobenosti(ako ih ima) u srpskom tretmanu motiva (nau~ne) fantastike? i 3) dali je teorijski opravdano govoriti o nau~noj fantastici u delimakoja spadaju u tri razli~ita ànra (drama, ro man, nau~no-popularnitekst sa elementima fikcije)? Autor se usredsre|uje na motive, iz~ega se implicitno i indirektno (budu}i da ne nudi eksplicitnudefiniciju SF-a) moè pretpostaviti da u wima vidi differentiu

specificu ànra, pa tako elemente 'nau~ne fantastike' vidi i, recimo, ukomediji Sterije Popovi}a Laà i paralaà, gde se -iskqu~ivo uravni dijaloga!- javqa motiv puta na Mesec.

Postavqaju}i okvire razli~itih tradicija i wihovih uticajana opskurne futuristi~ke tekstove s kraja XIX veka, Jovi} zakqu~uje"da je prvo delo na balkanskim i sredwoevropskim kwièvnimprostorima koje, uklapaju}i se u aktuelnu utopijsku raspravu o ulozi

nauke i tehnike u progresu dru{tvene zajednice i wihovomneposrednom uticaju na qudski ìvot, tematizuje odnos svoj-tu| unedvosmislenom i jasnom nau~nofantasti~nom kqu~u, drama srpskogpisca Dragutina J. Ili}a, Posle milijon godina (1889). Ono je ujedno iprva nau~nofantasti~na drama u svetskoj kwièvnosti, i jedno odprvih pravih distopijskih ostvarewa." Propu{taju}i da defini{e{ta, zapravo, sa~iwava taj samopodrazumevaju}i "nau~nofantasti~nikqu~" i da li se, i po ~emu, on razlikuje od ranijih (post)apoka-lipti~nih spisa sa mawom ili ve}om religioznom pozadinom, Jovi}svoju iskqu~ivu pa`wu posve}uje prepri~avawu zapleta ove drame, iupore|ivawu prvobitno objavqene, i znatno kasnije doterane verzijewenog teksta. Wegov zakqu~ak, da su prakti~no svi nivoi strukture

dela pretrpeli izmene koje su se odrazile na aspekte smisla u oblastimotivacije likova, umereno je zanimqiv po sebi, ali je wegovopotencirawe u ovom konkretnom radu prili~no irelevantno Ono se

jedva doti~e glavnih pitawa vezanih za kontekst {iri od istorijenastanka ovog opskurnog dela - dakle, pitawa vezanih za mestoIli}eve drame u kontekstu srpske drame s kraja XIX veka, u kontekstu

351

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


nau~nofantasti~ne drame u svetskoj kwièvnosti (s kojom nijepovu~ena nikakva paralela), i najzad - za kontekst ra|awa anra koji

bi ovde, reklo bi se, trebalo da bude kqu~an.Roman Lazara Komar~i}a sme{ta se u odnos prema motivima

fantasti~nog putovawa platonisti~ke tradicije, {to se ilustrujeop{irnim prepri~avawem i izda{nim fusnotama sa ~itavimdeonicama originalnog teksta. Posebno je vredno poglavqe u komeJovi} upore|uje i kontrastira ova dva dela, odnosno Ili}evu dramu iKomar~i}ev roman: oba se posmatraju prevashodno u kontekstu kul-turne ba{tine koju oìvqavaju (utopijsko mi{qewe kod Ili}a;fantasti~no putovawe i obrazovni, odnosno otkrovewski roman kodKomar~i}a). Uprkos plemenitoj tradiciji kojoj, formalno, pri-padaju, umetni~ki dometi ovih dela su, kako i sam autor indirektnopriznaje - skromni, budu}i da se radi o delima "sa tezom", sanagla{enim moralizatorsko-propovedni~kim tonom, pri ~emu se, uslu~aju Jedne uga{ene zvezde, moè govoriti i o neve{tom pripo-vedawu i strukturi ("na mnogim mestima roman pre podse}a naastronomsku studiju ili {etwu planetarijumom"). Name}e se utisak,iako ga autor eksplicitno ne izri~e, da se radi o delima skromnihestetskih dometa, ~ija je dana{wa vrednost ograni~ene, kuriozi-tetske prirode.

To se ne bi moglo re}i za tre}i naslov kojim se ova studija bavi,Milankovi}ev Kroz vasionu i vekove, ali se isto tako ne bi moglore}i ni da se radi o ~isto kwièvnom delu per se. U pitawu je naro~itspoj nau~no-popularnog, futurolo{ko-fantasti~nog i autobio-

grafskog, iznetog u epistolarnoj formi, sa izri~itom Milanko-vi}evom namerom (iskazanom i u predgovoru dela) da izloì "jednulako razumqivu Astronomiju u pismima". Otud je ovo delo mawerelevantno za 'ra|awe anra', a vi{e za tradiciju nau~no-popularnih{tiva namewenih mla|im inicijantima u oblasti kosmologije.

Naàlost, Jovi}ev kratki rad (na samo 100 stranica) zavr{avase vrlo naglo, kratkom uporednom analizom tema, ideja i pristupa unavedena tri naslova, a da pritom ne pruà odgovore na osnovnapitawa potaknuta ve} i samim naslovom. Iz ove kwige, zapravo, nemoè se ~ak zakqu~iti ni da li je neki ànr ovde uop{te bio ro|en,budu}i da se odabrana tri dela ne stavqaju u kontekst (ionakomr{ave) tradicije koju su (ako su?) ustanovila. Drugim re~ima, Jovi}

ni{ta ne progovara o eventualnom uticaju Ili}a, Komar~i}a iMilankovi}a na srpske pisce koji su se nakon wih bavili sli~nomtematikom, pa se stoga wegov rad maltene prekida usred re~enice, nagotovo ve{ta~ki na~in prese~en ba{ onda kada ~italac o~ekuje davidi analizirana dela u punom svetlu, u svetlu 'ro|ewa anra'.

352

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Da li je razlog za izostanak te dimenzije rada taj {to ova tridela nisu ostavila nikakvo pomena vredno potomstvo za sobom? Ako je

tako, o kakvom onda 'ra|awu' govorimo, ako je ànr nau~ne fantastikeu Srba maltene mrtvoro|en? Jovi} to donekle nagove{tava govore}io odsustvu kriti~ke recepcije Ili}a i, naro~ito, Komar~i}a (mada jepotowi, ako ni{ta drugo, jedno vreme barem uìvao naklonost~italaca): "Kada je re~ o Komar~i}u, iako ga i Jovan Skerli} i JovanDereti} u svojim istorijama srpske kwièvnosti pomiwu, onipotpuno zanemaruju nau~nofantasti~ni aspekt wegovog stvara-la{tva." Ukoliko je, pak, ànr zaista ro|en, koji su to nasledniciobra|enih autora, i na koji se na~in ovi odnose prema svojimuzorima? To nam ovaj rad ne kazuje, ali zato Jovi} i sâm priznaje:"Doma}i SF pisci spadaju u marginalnu potkulturnu grupu kojaprakti~no nema ni masovne publike ni finansijske motivacije zastvarawe a nekmoli literarnog ugleda. Stoga se umnogome moguodrediti pre u terminima sekte nego uobi~ajene pojave iz kwièvnogìvota." Ako je stawe ve} takvo, i ako evidentno ne postoje kulturo-lo{ki ni trì{ni uslovi za opstanak ànra, nije li adekvatnijinaslov za ovaj rad bio Ra|awe sekte?

[ta god da je bilo ro|eno, pri~a o ro|ewu, bez i najmaweg osvrtana detiwstvo ili nagove{taja (eventualne!) zrelosti, tako ostajenepotpuna, klimava, i uveliko irelevantna. Wen zna~aj se iscrpquje ubogatoj faktografiji, u op{irnim citatima iz dela koja }e danasmalo ko uzeti u ruke iz qubavi prema lepoj kwièvnosti - dela ~ijiodre|eni istorijski zna~aj moè, eventualno, nekoga pota}i da jo{

dubqe istraì ovu fusnotu u istoriji srpske kwièvnosti i da jedovede u neku vezu sa dana{wom sektom nau~nofantasti~nihzalu|enika. Na svu sre}u, najboqi radovi najistaknutijih ~lanova ovesekte (Ilija Baki}, Lidija Beatovi}, Goran Skrobowa, Dragan R.Filipovi}, Ratko Radunovi}, Aleksandar Markovi}, Ivan Ne{i}...)zapravo su vrlo daleko od prozai~nih i naivnih utemeqiva~a 'ànra'kod nas, a da li zrelost wihovih radova ima da zahvali autenti~nosrpskoj tradiciji za~etoj (?) kod Ili}a, Komar~i}a i Milankovi}a,ili uticaju one vitalnije i bogatije, zapadne - ostaje da se vidi unekom drugom radu.

353

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ilija Baki}

ÛDESA DETIWSTVA

("Masla~kovo vino" Reja Bredberijaizdava~: "Solaris", Novi Sad 2006)

Rej Bredberi (1920) znan je ponajpre, kao ìvi klasik,qubiteqima nau~ne fantastike odnosno horora (ili, preciznije,mra~ne fantastike koja se umogome razlikuje od horora u dana{wemzna~ewu). Kwige pri~a i romana (wih preko 70), kakve su"Marsijanske hronike", "Ne{to zlo dolazi ovim putem", "Farenhajt451", "Ilustrovani ~ovek", "Oktobarska zemqa", "R je za raketu", "Dankada je ki{a padala zauvek", "S je za svemir" obezbedile su mu mesto u

istoriji ànrovske kwièvnosti ali i onoga {to se nazivaliteraturom 'glavnog toka' XX veka. Mnogi kriti~ari primetili suda je Bredberi ro|eni pripoveda~ vrlo specifi~nog i, otuda,prepoznatqivog stila u kome se me{aju poetski pasaì, lako}a opisaobi~nog ìvota i ~udesa koja ga remete i mewaju. Kruna 'bredberi-

jevskih' svetova je neponovqiva atmosfera jarkih emocija, i onihslatkih i onih gorkih, koje se utapaju u sveop{tu melanholiju.

Roman "Masla~kovo vino", originalno objavqen 1957.g. u mnogo~emu je delo reprezentativno za Reja Bredberija. Ponajpre po svojojkonstrukciji: gotovi svi Bredberijevi romani nastali su'ulan~avawem' pri~a o odre|enom svetu; tamo gde je bilo potrebnoautor je dopisivao me|upoglavqa koja bi ~itaoce trebala da, bezve}ih potresa, iz jedne pri~e uvedu u slede}u i tako ispo{tujukakav-takav kontinuitet. Ovakav postupak najo~itiji je u"Ilustrovanom ~oveku" (1951), gde su 'spojevi-{avovi' neskriveni ikrajwe funkcionalni; u "Masla~kovom vinu" prelazi jesu boqe'zamaskirani' ali i daqe vidqivi (ako ni po ~emu drugom onda po tome{to se neke linije pripovedawa-zapleta vi{e uop{te ne pomiwu

354

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


mada su u svojoj pri~i-poglavqu ostale nedovr{ene; takav je slu~aj saMadam Tarot, elektri~nom lutkom vra~arom). Ipak, ove nedo-

slednosti, koje mo`da i nisu u duhu romana kao literarne kategorije,ne smetaju preterano kona~nom utisku; ~ak bi se moglo re}i da mudodaju novu nijansu i tako unekoliko doprinose intrigantnosti~itave zamisli-slike. A na toj slici se rasprostrlo leto 1928. g. ugradi}u Zelengradu, dràvi Ilinois. Glavni junak, 12 godina mladiDaglas Spolding, do~ekuje, ivi ga i opra{ta se od leta; svoje utiskeo stvarima koje radi prvi put i onima koje su ponavqawe iskustava izpro{lih godina, upisuje u notes-dnevnik, u ~emu mu pomaè mla|ibrat Tom. Po{to ~itaoce izvede, brzo i neosetno, na pozornicuprovincijskog gradi}a, autor pu{ta da se, kroz primarne vizurede~aka, upotpuwene ponekim epizodnim junacima, i, va`nim,sveprisutnim ali nenametqivim pripoveda~em, odmotavaju mali iveliki doga|aji: od berbe cvetova masla~aka i pravqewa vina od wih,kupovine patika koje, zbog siline u sebi, jedva da dodiruju tlo,ludovawa po gradu i klancu koji ga deli, posledwe vo`we tramvaja, doposeta starim qudima, va{aru, odlaska (ne smrti) prabake, bolesti iozdravqewa. Svet se slaè u svesti de~aka, sazdan od krupnih i sitnihtajni koje ~ekaju da budu prepoznate, da budu od{krinute, otvorene,spoznate, rastuma~ene. Svi veliki pojmovi ivota, porodice, qubavi,ambicije, dobrote, starosti i smrti, nasiqa i ne`nosti, bujawaprirode i wenog opadawa staju u tri meseca leta, u tri mesecaodrastawa.

[ta dete moè o~ekivati od sveta koji ne poznaje? Kako se

upoznaje sa wim, kako ga poku{ava ra{~laniti i otkriti skrivenemehanizme iza obrazine svakodnevice?Za razliku od gotovo svih drugih pisaca, Bredberi u "Ma-

sla~kovom vinu" (koji se moè odrediti kao jo{ jedan segment bogatetradicije 'bildungs' romana, tj. romana o odrastawu) ne smatra da jeodrastawe proces u kome se bespovratno gube iluzije, u kome seraskrinkavaju sve obmane. Za Bredberija je svet ~udesan i wegovootkrivawe samo }e doprineti da se ta magija boqe upozna i jo{ vi{ezavoli. Jer, u svetu postoji vrhovni princip koji se moè nazvatidobrotom ili qubavqu; ili, uostalom, bilo kojom drugom re~ju jerimenovawe ne}e ni{ta promeniti, svet }e postojati i funkcionisatibez obzira na to kako ga neko zove. Ono {to je najva`nije jeste da se

~ovek ne sme odre}i prostodu{ne radoznalosti, ne sme prestati da se~udi. Ako postane cinik, nihilista koji sve prezire, bi}e uskra}en zapravu sliku sveta jer je on iz wega istupio, postao je slep i neosetqivza sve lepote kraj kojih i kroz koje prolazi. I ne moè da spozna svufantastiku na kojoj svet po~iva i bez koje se ne bi mogao okretati.Ne{to od tog jedinstva spoznao je pronalaza~ voqan da stvori

355

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


'ma{inu sre}e'; on ju je zaista napravio ali ona nije radila kako treba jer sre}a nije mogu}a bez malo tuge, nostalgije i melanholije, jer

emocije ne postoje izdvojene i destilovane ve} samo izme{ane sadrugima. To je znala prabaka koja se mirno opra{tala od svojeporodice, ostavqaju}i im u zadatak da urade ono {to je po teku}emku}nom redu, to su znali starica i mladi} koji su spoznali da susrodne du{e koje deli ponor godina ali su, isto tako, znali da }e seslede}i put, u novom ìvotu, sresti u pravo vreme. To je shvatila istarica kojoj devoj~ice nisu verovale da je ikada bila mlada (a ona jeuporno ~uvala dokaze toka svog ìvota), i ~ovek-vremeplov koji jepamtio bitke iz Gra|anskog rata i ùdeo da ~uje, makar i prekotelefona, zvuke svoje mladosti koji i daqe postoje u Meksiko sitiju.Kona~no, to je shvatio gospodin Jonas, nekada biznismen koji sadavozi kola sa starim stvarima i poklawa ih svima kojima trebaju, alizaista trebaju. Shvati}e to i Daglas kada podvu~e liniju ispodzabele{ki iz tog dugog leta, shvati}e da se ne moè osloniti nastvari, da se ne moè osloniti na qude jer je sve to tro{no i prolaznoali da je ukupan zbir svega ve}i nego {to je rezultat pukog sabirawadelova. Jer, postoji ne{to, neka magija, neki duh koji sve to spaja i svevodi. Osetiti tu magiju i biti wen deo najve}e je postignu}e tog leta isvih leta koja }e slediti.

"Masla~kovo vino" spada u red onih retkih kwiga koje ne traèobi~ne ~itaoce ve} ~itaoce koji im veruju. Obi~ni ~itaoci mogu daprihvate magiju samo do odre|ene granice nakon koje im vi{e ne}e sveu kwizi biti potaman. îtaoci vernici su oni koji bezrezervno

veruju u svu magiju slika koje autor stvara. Ali, za uzvrat, dobijajumnogo vi{e nego {to je napisano na stranicama jer tek u spoju ~udesakoja postoje u piscu i ~itaocu kwiga postaje potpuna i sjaji kao {to uteglama masla~kovog vina sija sunce leta. Dovoqno je si}i u podrumda bi se tegle videle, dodirnule i iz wih se otpio gutqaj leta da bi sevratila sveìna i vrelina pro{lih dana; tako je potrebno verovati iposegnuti za ovom kwigom da bi se bio ozaren sjajem re~i i slika.

356

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Slaven Radovanovi}

PROZA O VILINSKOM SVETU

(Tamara Lujak Vilina planina, kwiga pripovedaka,"Branko Miqkovi}", Kwaèvac, 2006)

Ovo je prva kwiga mlade autorke, Tamare Lujak, ~ija je proznaobjavqivana po zbornicima i antologijama SF pri~a od 1999. godine.Do sada je u doma}oj kwièvnoj periodici objavqivala duì nizpri~a, od kojih su neke prevedene na poqski.

Po svojoj osnovnoj kwièvnoj vokaciji Tamara Lujak pripadaredu autora fantastike. Ipak, za sada, ovu konstataciju bismo moraliuzeti uslovno, barem kad je ova kwiga pri~a u pitawu, zbog kwièvnih

inovacija koje autorka sprovodi u svojoj realizaciji fantasti~kogpostupka unutar prosedea jedanaest pri~a svoje kwige. Ako pri-hvatimo ~iwenicu da je fantasti~no (u SF-u) ono "{to apsolutnonema veze sa trenutnom ili spoznajnom istorijskom stvarno{}u", aliima "shvatqivost kwièvnog postupka" i sve bitne elemente stva-rala~kog ~ina - onda bi se proza "Viline planine" na{la negde izme|ufantasti~nog kwièvnog modela i "preuzetog" sveta bajke, koganaslu}ujemo, ali koji je doìveo autorsko prekomponovawe, pre svega,u svojim sadràjima. Ovim osnovnim autorskim procesom indivi-duacije ve} postoje}ih drevnih tvorevina, kao kwièvnih pred-loàka, Tamara Lujak je uspela da realizuje sopstvene autorske bajke.Naime, simulirawem i mestimi~nim preuzimawem sièa vi{e poz-natih legendi, mitova i narodnih pri~a, svode}i ih u svojoj fabuli doneprepoznatqivosti; mewaju}i osobine i funkcije junaka koje znamokao klasi~ne u novo stawe sopstvene autorske proze (sli~noBorhesovoj signaturi izmi{qenih, ili delom izmi{qenih biblio-teka), Tamara Lujak je dekomponovala i nanovo komponovala osnovnesadràje svojih pri~a.

357

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


U daqem autenti~nom simulakrumu prepoznajemo demistifi-kaciju (i stvarawe ponovne autorske mistifikacije) svega onoga {to

je, na primer bilo "sveto" za Grima, Andersona ili Kriova. U op{temstereotipu bajke i legende, svet vila uglavnom je odvojen od svetaqudi. Vile u dodiru sa svetom qudi ubijaju mladi}e, ili ih pretvarajuu ìvotiwe. U bajkovitoj prozi T. Lujak vile mladi}e ku{aneerotskim strastima i izazovima qubavnih poùda ne ka`wavaju zaprestupe koje ovi jo{ nisu u~inili, ve} u~estvuju u wihovojinicijaciji zrelosti; ~ak s wima grade}i nov grad sa zna~ewem novogìvota (u pri~i "Dubrava"). Kad smo ve} kod ove pri~e uo~avamo u woj

jednu odli~nu sinkreti~ku motivacijsku spiralu u wenom sadràju,koju je T. Lujak uspe{no sprovela do kraja. Naime, brojnost vila jeevidentna i wih junak vidi u okolnostima koje nisu iskqu~ivovilinsko kolo, zatim one su individualizovane s jasnim ulogama iimaju imena koja se ogledaju u mitskim predstavama istorije:Ravijojla, Jerina, Kosa... Drof, mornar koji je dolutao, pripadastrancima, avanturista je i eli jednu od vila. Ta bi ga eqa i susrets vilom (u nekom od klasi~nih bajki) stajala glave, ali ga autor"Viline planine" stavqa u sadràju ove pri~e u "istorijskufunkciju". Tako da Drof, sada u novoj ulozi, zajedno s vilama mirido{qake i starosedeoce (to je ve} trag istorijskog vremena), da bi nakraju pomireni qudi i vile gradili nove zidine grada spajaju}inovopodignute na grebenima sa starim na obali: tako nastajeDubrovnik. Autorskim pristupom Tamara Lujak je uobli~avala sa -dràj ove pri~e od razgra|enih elemenata bajke predstavqen vi-

linskim svetom, potom natruhama istorijskog u pri~i (oko osvajawaobale Jadrana, kada najverovatnije ime Raguza biva promeweno uDubrovnik), i legende o nastanku grada Dubrovnika koja je u ovomizvorniku daleko kra}a (u slu~aju "Viline planine" gradili ga qudi ivile, a Drof kao glavni junak od vilenika, ~oveka koji vileni to jestluta, postaje vila{ {to }e re}i ~ovek koji je mogao s vilama).

U bajci ne postoji ni{ta apsolutno izmi{qeno ve} uvek postojine{to {to se, na neki na~in, sigurno odigralo a {to je u samoj bajcipreìvelo, a to {to je preìvelo to je esencija celog doga|aja koji sedogodio u primordijalnom vremenu - poku{avamo da interpretiramoosnovnu misao Kevendi{a iz wegove kultne studije "Zna~ewe bajki".U svojoj prozi Tamara Lujak kao da je su{tinski bila na tragu ovogpromi{qawa: ni u wenoj autorskoj bajci nije sve apsolutno iz-mi{qeno - tako se do{lo do pozicije koja sadràj ove kwigepozicionira na granici fantasti~nog.

Kwiga "Vilina planina" za nas (u ovom prosu|ivawu) ima dvebitne pri~e koje su, rekli bismo, kqu~evi za daqe razumevawe wenogcelokupnog poqa zna~ewa. Prva pri~a je, svakako "Vilina planina"

358

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


po kojoj je naslovqena ova kwiga. A druga je pod naslovom "Mojre".Istina, jo{ se jedna pri~a iz ove kwige ~ini nezaobilaznom (pri~a

"Zavet"). Ali se u slu~aju preuzimawa motiva za kwièvnu inovaciju(u pitawu je materijal drevne legende iz vremena s kraja paganije iulaska u hri{}ansku civilizaciju na jadranskim obalama i ulogesvetog Vlaha u pokr{tavawu pagana), pokazala presudnom ~iwenicomda se odavno dogodila kwièvna simbioza sveta legende i ìtijskog:sve oko pomena svetog Vlaha. Tako da je stvarala~ko prisustvoinovacije T. Lujak u "Zavetu" mawe uo~qivo.

Me|utim, zbog {to jasnijeg kwièvnog suda oko kqu~nih pri~aove kwige - moramo da navedemo tri kra}e proze, koje jasno ukazujukako Tamara Lujak uspeva da svede sve pojedina~ne simbole legendi udeltu kwièvnog zna~ewa i da im time da li~ni stvarala~ki pe~at.Re~ je o

"Mazaru

",

"Gospi od [krpjela

"i

"Zorilu

". Oni su, to je o~i-

gledno, u svom osnovnom habitusu me{avina mitova i legendi izprimordijalnih vremena. U prvim dvema kriju se najverovatnije kra}elokalne legende o nastanku Bokokotorskog zaliva ("Mazar") iPerasta sa okolnim ostrvcima ("Gospa od [krpjela"). Dok je u"Zorilu" prisutan mit o ~ove~anstvu koje u preduvijalnim vremenimapo~iwe da shvata stvarawe vidqivog sveta: prvotnog odvajawa dana odno}i. Autorskim postupkom u kome uglavnom dominiraju drama-tur{ki raspore|eni qubavni motivi, autorka uspeva da razgradipreuzetu gra|u i da produì radwu i vreme trajawa fabule u svojimprozama. Tako je ~itqivost i laka shvatqivost drevnog doga|ajastavqena u funkciju modernog u literaturi sa jasnim autorskim

predznakom.Jezik "Viline planine" jeste jezik legende, on je ostao u svim

autorskim naporima da produì i ispuni sadràjima obe kqu~neproze ove kwige: i "Vilinu planinu" i "Mojre". Za{to je T. Lujakpristala da jezikom legende ispri~a svoju pri~u? Jedan od osnovnihrazloga leì u formi i zna~ewu: da bi model autorske bajke bioostvaren morao se simulirati drevni jezik legende. Irufon, glavni

junak "Viline planine", doìvqava avanture kroz inicijacije;otkriva trista {ezdeset i pet izvora (i pobe|uje isti broj li~nihstrasti), napu{ta svoju staru prirodu. Zbog careve k}erke ulazi uisku{ewa sa vilama koje mu pomaù u wegovoj katarzi. Upreduvijalnim vremenima, veli Mir~e Elijade, izme|u sveta mita isveta prirode sa ~ovekom u woj vladao je znak jednakosti i leào je udrevnoj alhemijskoj retorti (Mit i zbiqa). Jo{ boqa ilustracija zaovaj Elijadeov stav je pri~a "Mojre" u kojoj su duboko skrivenenekolike drevne poruke. Odli~no je nadome{ten i skriven drevniiranski mit o pojavi Mitraizma: stvarnost koja je nastupila udubinama Azije posle nestanka matrijarhata; potom pojave itarica,

359

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


vinove loze i bika kao svete ìvotiwe. Tamara Lujak uspeva dapri~awem porodi~ne drame: izme|u oca, izgnanog sina i nemoralnih

k}erki sve ovo autorski ispri~a i kwièvno uobli~i.I na kraju, moglo bi se zakqu~iti: da u svim formalnim

zahvatima i inovacijama sadràja proza "Viline planine" TamareLujak ima dosta toga od postmodernog postupka. Ali taj postupak je ufunkciji fabula, mesta i vremena u radwama ovih pri~a (sve je kaoarmiran beton) i ne bi trebalo da nas stavqa u dilemu: Da li je ovaautorka htela da prati kwièvnu modu izabrav{i drevnu gra|u kaokwièvni materijal, ili da napravi dobru pri~u? Ipak, ovo drugo jeubedqivije - jer su ovo nesumwivo jasne i dobro ispisane, moderneproze u prvoj kwizi pri~a "Vilina planina" Tamare Lujak.


360

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Tamara Lujak

PARMENIONOV SVET

(Dejvid Gemel Parmenion. - Beograd: Evoluta, 2006, 450 str.Mra~ni princ - Beograd: Evoluta, 2006, 475 str)

Retko se de{ava da nas jedan pisac iznenadi sa dva dobra naslova,pa jo{ u nastavcima. Takav je, na na{u veliku radost, slu~aj sa nedavnoprevedenim i objavqenim romanom Parmenion (i wegovim nastavkomMra~ni princ), koji govori o anti~kom svetu, o èqi za vla{}u, oqubavi i ve~itoj borbi izme|u Dobra i Zla, i `rtvama koje u tojborbi moramo da prinosimo. Roman u dve kwige je napisan toplim

jezikom, sa toliko dirqivih scena i prelepih opisa prirode, da i ne

osetite kad je pre pro{lo devet stotina i ne{to strana koliko deloima. Jo{ kad se tome doda znala~ki prevod @eqka Petrovi}a, ugo|aj

je kompletan.Parmenion, govori o intrigama, ratovima i, neizbe`noj, qu-

bavi. Kako smo ve} spomenuli, obiluje maestralnim opisima anti~kogsveta. Oslikava ìvot u gradovima poput Tebe i Sparte, na~inobla~ewa, ratne taktike - koje mo`da i jesu preop{irne, ali smosigurni da }ete oprostiti autoru... Gemel nam znala~ki pribliàvaratove i razarawa, i na~in na koji su se u ono vreme borili protivbolesti i smrti (odi~an je opis kuge koja je pokorila Tebu).

Ukoliko volite ovakve romane, onda vam kwiga ne}e dati mira.Jednom kad kro~ite u Parmenionov svet, te{ko da }ete mo}i takolako da ga napustite: brinu}ete za svaki lik ponaosob, iako ih mo`daima previ{e, strahova}ete nad svakim potezom stratega, nad svakomodlukom generala. Ali, to je tek po~etak.

Gemel vas polako uvodi u pri~u i tek na pola kwige shvatate dase radwa, iako je sme{tena u stvaran svet, i iako se spomiwu qudi kojisu nekada hodali zemqom, ipak prepli}e sa nerealnim, sa svetom

361

TEORIJA I KRITIKA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


magije; de{avaju se naj~udnije stvari, kao {to je prolazak krozplaninu, pretvarawe ma~a u zmiju, neobja{wiva izle~ewa... Mo`da su,

me|utim, najlep{i i ujedno najuspeliji opisi borbe svetlosti i tamei trenutak kad se jedna od ~arobnica, Diri, spaja sa drvetom i postajedrvo.

Da li }e Parmenion, koji je odrastao u Sparti i bio odba~en utom gradu od strane svojih vr{waka, uspeti da postane veliki generalkao {to je to i zapisano, da li }e uspeti da se izbori protiv princaTame ili ne, i da li }e susresti svoju prvu i jedinu qubav i dodirnuti

je makar jo{ jednom, stoji u nastavku ove predivne kwige, Mra~nomprincu. I kako to obi~no biva, rasplet romana i odgovore na sva ovapitawa, dobi}ete na posledwih nekoliko stranica.

Ne dajte da vas to, me|utim, obeshrabri. Jer, Gemel u drugojkwizi koja opisuje Parmenionov svet bravurozno vodi pri~u.Neosetno vas uvodi u uporedni svet, u svet mitskih bi}a, u kojem sede{avaju naj~udnije stvari i koji nastawuju naj~udnija bi}a. Svakogtrenutka, nakon svake pre|ene stranice i nakon svake pre|eneprepreke vi o~ekujete da se glavni junaci vrate u stvarni svet inastave bitku sa "realnim" likovima, poput recimo vladara Persije,ali vas Gemel ~vrsto drì u izma{tanom svetu i ne da vam ni trenutkapredaha ni minuta odmora, ba{ kao ni svojim junacima.

Nakon nebrojenih i neverovatnih dogodov{tina, mala druìnanajzad uspeva da se vrati u svoj svet i, naizgled, nastavi sa "mirnim"ìvotom, {to }e re}i, ratovima, osvajawima, ubijawima, ali ipijan~ewem, uzgajawem kowa, vo|ewem doma}instva, kovawem zavera...

Kako se roman bliì kraju, tako vas hvata panika - ima li i tre}ekwige? - jer vam deluje neverovatno da se razre{ewe zapleta jo{ nepojavquje, ve} naprotiv, imate utisak da se radwa dodatnokomplikuje. Jer, Aleksandar Makedonski, koji je jedan od glavnihlikova u ovom romanu, po~iwe sve ~udnije da se pona{a...

Kako ve} napomenusmo, razre{ewe ~itavog zapleta nalazi se naposledwih nekoliko stranica. I ako ste o~ekivali da }e vas Gemelrazo~arati, vide}ete da }e vas, naprotiv, jo{ i nagraditi! Kakvimdivno izma{tanim krajem, ostavqamo vama da otkrijete.

Vaqda spomenuti da je ovaj predivni roman ugledao svetlostdana zahvaquju}i naporu nedavno osnovane izdava~ke ku}e Evoluta,koja je prepoznala kvalitet i odlu~ila se na hrabar potez -

objavqivawe kwiga Dejvida Gemela, jednog od verovatno najboqihbritanskih pisaca epske fantastike. U protekloj godini su objavilidve wegove kwige, koje smo u ovom tekstu poku{ali da vampribliìmo, dok za ovu godinu imaju u planu druge naslove iz peraovog majtora fantastike, poput romana Troje, gospodar srebrnog luka.

362

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


AUTORI PATRE

Ksenofon Verikio

Ksenofon Verikio je ro|en na Lefkadi 1951. Studirao je hemijuna nekoliko ameri~kih univerziteta. Predavao je na UniverzitetuDreksel. Od 1986. je profesor na Univerzitetu u Patri.

Izdao je vi{e stru~nih kwiga i uxbenika kao i preko 150~lanaka u stranim nau~nim ~asopisima. ^lan je mnogih univerzi-tetskih udruèwa i glavni urednik ~asopisa Ap plied Catalysis B: Envi-

ronmental.

Izdao je tako|e mnoge pesme i prozu u kwièvnim ~asopisimakao i dve zbirke pesama: Vra}aj se, Ovde i druge pesme nejasnog pravca.^lan je Organizacionog komiteta "Poetske Gozbe" kao iuredni{tva ~asopisa "Poliptiho" i "Simposio".

Spiro Vreto

Spiro A. Vreto je ro|en na ostrvu Lefkadi 1960. Studirao jeprava u Atini. @ivi i radi kao advokat u Patri. ^lan je Udruèwakwièvnika. Izdao je pet zbirki pesama:

Kao Asteci u Azorama, 1985.Plovidba po crnom, 1988.Nepokretne o~i, 1992.Tragedija, 1995.Nepovedano, 1999.Obi~an ~in, 2003.Collected Poems (Sabrane pesme) Shoestring Press, 2000. Obuhvata

pet gore navedenih zbirki u prevodu na engleski Filipa Rampa.Il Postcriptum della Storia, Atelier , 2005. Dvojezi~no izdawe

izabranih pesama iz zbirki Nepovedano i Obi~an ~in u prevodu naitalijanski Masima Kacula.

Pesme Spirosa Vretosa je tako|e preveo na engleski PiterKonstantin u Antologiji generacije 70-tih i 80-tih objavqene uengleskom ~asopisu Agenda sv. 36. O~ekuje se uskoro i objavqivaweizabranih pesama autora u antologijama gr~ke savremene poezije nafrancuskom, {panskom i {vedskom.

265

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Hristo Gudi

Rodio se u Pireju 1947. Diplomirao na Katedri za fiziku na Atinskom fakultetu 1969. Postdiplomske studije zavr{io je naengleskom Viktorija univerzitetu u Man~esteru, gde je odbraniomagistarski 1972, a doktorat 1974. god. Radio je kao istraìva~ nakatedri za fiziku i astronomiju u Man~esteru sve do 1979, a zatim, do1981, u nema~kom Astronomskom institutu Maks-Plank u Hajden-bergu. U Gr~ku se vratio 1981. i od tada je profesor na PatranskomUniverzitetu, a paralelno, od 2001, upravqa Astronomskim i Astro-Fizi~kim institutom. Od 2003. potpredsednik je i Saveta Nacional-nog opservatorijuma u Atini. Govori sedam stranih jezika: engleski,nema~ki, {panski, ruski, francuski, italijanski i portugalski.

Pi{e i objavquje poeziju od 1968. Do sad je objavio slede}e poetskezbirke:

Se}awa, 1988; Ligeija, 1988; Izida, 1988; Aleksandar, 2000;Sveti susret, 2001; Anahuak, 2001; Pa limpsest, 2002; Mesec mrtvih,2005; Jelini, 2006.

Preveo je, protuma~io i prikazao u dvojezi~nim izdawimapoetska dela Frederika Garsije Lorke u dvotomnoj kwizi Lorka:pesme iz Andaluzije, 2003 i Lorka: pesnik u Wujorku, 2005, kao i pesmebritanskih autora koje su objavqene u posveti koju je sam priredioPoezija i Astronomija.

Dimitri Daskalopulo

Daskalopulo Dimitri se rodio 1939, u Patri. Studirao je pravau Atini. Objavio je poeziju, eseje i studije iz oblasti novogr~kekwièvnosti. Priredio je nekoliko dela iz Seferisevog opusa, kaoi bibliografije Seferisa, G. K. Katcimbalija, Sikelijana, Elitisa,Manolija Anagnostakisa, Aleksandra Kodzjasa, Nore Anagnostaki,itd. Najnovija izdawa: Tamna mese~ina, sabrane pesme 1963 -1993;Simpati~no mastilo, studije.

Antoni Elefterioti

Antoni Elefterjoti je ro|en u Patri 1945. Studirao jepoliti~ke nauke u Atini. @ivi i stvara u zavi~aju. Izdao je zbirkupesama Unutra{wost vetra, 1997. U pripremi je i druga zbirka kaoi ~itav ciklus prevoda.

266

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Jani Zarkadi

Jani Zarkadi je ro|en u selu Perdici, u Tesprotiji 1957.Studirao je hemiju na Univerzitetu u Patri gde je i doktorirao ipo~eo da predaje molekularnu biologiju. Izdao je tri zbirke pesama

Aheronsko pam}ewe, Duboko ìvotiwe, Sarkofag. Wegova poezija senalazi u nekoliko antologija. Objavqivao je prozu i poeziju umnogobrojnim ~asopisima. Kritike wegovih dela objavqene su umnogim ~asopisima i novinama Patre i Joanine. Pesmu Snovi izzbirke Sarkofag je muzi~ki obradio kompozitor Tanasi Papakon-staninu.

Jorgo Karahalio

Jorgo Karahalio je ro|en u Patri 1943. Studirao je fiziku naSolunskom univerzitetu i mehaniku te~nosti na Univerzitetu uSuseksu. Profesor je na Univerzitetu u Patri gde predaje teoretskumehaniku i primewenu matematiku. Objavio je veliki broj radova ustranim stru~nim ~asopisima. Bavi se pisawem poezije i klasi~nommuzikom. Do sada je objavio pet zbirki pesama: Mart, Kraj istine,Sedmi dan, Termopili, Tragawa.

Dimitri Kacajani

Ro|en je 1950. u selu Ano Vasiliki, u oblasti Naupakta(Levanta) u porodici poqoprivrednika. Kao u~enik Druge patranskegimnazije imao je za predava~a Sokrata Skarcija, kome duguje qubavprema poeziji. Izdao je sedam poetskih zbirki, objavqivao je pesme ipoetske kritike u raznim kwièvnim ~asopisima. ^lan je organi-zacione komisije "Poetske Gozbe". Redovno pi{e ~lanke za radni~kunovinu Atine i eparhije. Radi u Ministarstvu ekonomije i ìvi u

Atini ili u svom rodnom selu.

Panajoti Kerasidi

Ro|en je 1955 u Patri. Studirao je prava. @ivi u Atini iprofesionalni je lektor kwiga. ^lan je Udruèwa kwièvnika.Izdao je slede}e poetske zbirke: Moja senka kao telo, Pletron, 1985;

267

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Vrhovi prstiju, Diaton, 1992; Zvu~nik uzdaha, Kastawotis, 1995; @ivotiwa ìvi, Gavriilidis, 2000; Telo neprisutnosti, Gavri-

ilidis, 2003.

Hristo Laskari

Ro|en je 1931. u selu Havari u oblasti Elide, a od 1945. ìvi saporodicom u Patri. Diplomirao je na Pedago{koj akademiji uTripolisu ali nikada nije ra dio kao u~iteq ve} se zaposlio uosiguravaju}oj slu`bi Gradskog prevoza Patre. Izdao je slede}ezbirke poezije: Pro{li su sre}ni dani, Patra, 1979; Spre~avaj senke,Solun: Dijagonios, 1982; Da zavr{imo posao, Solun: Dijagonios, 1991;

Pesme (sabrane pesme), Peanija: Bilieto, 1997; Soba za jednu osobu, Atina: Gavriilidis, 2001; Pesme (sabrane pesme), Atina: Gavri-ilidis, 2004. ^lan je Udruèwa kwièvnika. Pesme su mu prevedenena engleski, nema~ki, poqski, portugalski i {panski.

Sokrat Skartci

Ro|en je 1936. u Patri. Studirao je kwièvnost na Atinskomuniverzitetu. Doktorirao je na Joaninskom univerzitetu. Predavao

je u sredwoj {koli, a zatim na Patranskom univerzitetu, na kome je

danas po~asni profesor. Osnovao je zajedno sa pesnicima iprofesorima univerziteta panhelensku godi{wu "Poetsku Gozbu",koja se odràva od 1981. na Patranskom univerzitetu. Priredio je svewene zbornike. Realizovao je dva me|unarodna kongresa sa temom"Drevna Gr~ka i savremeni svet", kao i niz drugih kongresa. Osnovao

je Izdawa Patranskog univerziteta, ~iji je direktor bio {est godina.Tako|e, osnovao je "Ostraka", gde se realizuju manifestacije, izda-vawe kwiga i ~asopisa u kojima je predstavqeno do sada oko 200mladih autora, uglavnom pesnika. Objavio je oko 140 kwiga o jeziku, ode~ijem jeziku, o religiologiji, etnografiji i etnologiji, i nizstru~nih radova. Poezija je wegovo osnovno interesovawe, objavio je36 zbirki pesama. Preveden je na engleski, francuski, italijanski i

ma|arski. Danas realizuje Slobodne seminare poezije na Patranskomuniverzitetu.

268

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Kseni Skarci

Ro|ena je 1963. u Patri, a ìvi u Atini. Studirala jekwièvnost na Atinskom univerzitetu gde je i doktorirala. Preda-vala je u sredwoj {koli i gostovala kao predava~ na Patranskomuniverzitetu, kao i na Helenskom Otvorenom univerzitetu, u ~ijemizdava{tvu ima organizacionu ulogu. Prvu zbirku poezije je objavilasa 9 godina. Izdala je tri zbirke poezije, tri kwige prevoda,objavqivala je u mnogim kwièvnim i nau~nim ~asopisima pesme,studije i prevode. Danas predaje u Drugoj atinskoj gimnaziji i ~lan jeOrganizacionog odbora "Poetske Gozbe", kao i Ure|iva~kog odbora~asopisa za kwièvnost "Mandragora".

Antoni Skjata

Ro|en je u Atini 1960. @ivi u Patri od 80-ih. Studirao je hemijuna Patranskom univerzitetu. Objavio je slede}e zbirke poezije:Pograni~no Grobqe, 1983; At na valima, 1990; Letwi vetromer, 1993;Ma{tawa putnika, 1996; Pozdrav veku, 2002; Tragovi qudi, 2006;Pesme - Rezime, 2006. Wegove pesme su uvr{tene u antologije iprevedene su na francuski, engleski i nema~ki. Ure|ivao jekwièvni ~asopis "Heli-trohos" ^lan je Mreè kulturnih presto-nica Evrope i Udruèwa kwièvnika.

Marko Sklivawoti

Ro|en je u Patri 1954. Studirao je hemiju na Aristotelovomuniverzitetu u Solunu, a zatim doktorirao na Lidsu u Engleskoj. Od1990. ivi i radi u Patri.

Objavio je: Tajna molitva Odiseja, 2001; Zagrqaj sa gre{kama,2004; Posledice realnog , 2006.

Telemah Cardaka

Ro|en je 1978. u Patri. Studirao je prava i me|unarodno pravo naUniverzitetu Koverti, a postdiplomske studije zavr{io napolitici, bezbodnosti i okon~awu rata na Balkanu na Londonskomcentralnom univerzitetu. Radi kao glavni urednik mladala~kog me-

269

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


se~nog ~asopisa za kulturu "Fre{" u Patri. Godine 1995. dobio jetre}u nagradu za poeziju u Patri. Objavio je dve poetske zbirke:

Krvno zrnce neba, 1998; Male balade za ve~eras, 2003.

Hristo Cijami

Ro|en i odrastao u Patri. Studirao je hemiju na univerzitetimaCity Col lege i Colum bia u Wujorku. Prve pesme je objavio u ~asopisu"Prezentacije" (Patra, 1967). Izdao je slede}e poetske zbirke uGr~koj: Politrop, 1979; Vrt s korewem na mesecu, 1996; Automobil

qubavi, 2000. Pi{e i na engleskom i svoju poeziju izdaje u AmericiCir cum fer ences, Dirty Goat , itd. Preveo je veliki broj savremenih

engleskih i ameri~kih pesnika na gr~ki me|u kojima su: Ezra Paund,Viljam Karlos Vilijams, Robert Louel. Rita Douv, Luiz Glik, PolMoldun, Nikanor Para i Oktavio Paz. @ivi u Wujorku.

Aleksandar Fosteni

Aleksandar Betimutis je pozajmio prezime od svog zavi~ajnogsela Fostene u oblasti Ahaje, gde se rodio 1949. i ~uo prve pesme odprirode i qudi. Studirao je gra|evinu na Politehni~koj {koli u

Atini i radi u tehni~koj dràvnoj slu`bi u Patri. Izdao je dve

zbirke pesama: Zemqane veze, 2000 i Brodolomno svetlo, 2004.

Jani Hrisantopulo

Rodio se u Patri, gde ìvi i radi. Studirao je ekonomiju na Atinskom univerzitetu. Izdao je dve zbirke poezije: Telo jula, 1999;Mala zbirka, 2001.

270

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


AKTERI PISAWA SA DRUGIH STRANA:

Laura Barna

Ro|ena 1964. godine u Jazovu kod Sente. Studirala istorijuumetnosti u Beogradu, gde i danas ivi i radi kao lektor i korektor,a i likovno-grafi~ku pripremu kwiga za {tampu. Objavquje prozu ukwièvnoj periodici. Autor je nekoliko tekstova o srpskimsredwovekovnim manastirima u Bosni i Hercegovini. Objavilaarheolo{ki roman Protovir i zbirku pri~a Nevoqe gospodina T.ili suteren.

Svetislav N. Brkovi}

Ro|en 1940. u Seocima (Podgorica).Zavr{io na Filolo{kom fakultetu u Beogradu grupu za

jugoslovensku i op{tu kwièvnost.Objavio kwige poezije:Neprestani nepristani (1990); 91/92 ( Devedeset prva/Devedeset

druga) (1993); Slike Slika (1996); Ogwi{te na vodi (1998); Zraka tog stana (1998); Mir Jani (2002); Izumqewe (2003); Drugi Novi po~etak(2005); Upad Rije~i - Ispred Zamka (2005).

Poezija mu je prevo|ena na engleski jezik .

Pi{e i kwièvnu kritiku.@ivi u Beogradu.

Predrag Crnkovi}

Inèwer i filolog, gurman i sawalica iz Beograda. Od 2000.godine objavquje prevode proze, poezije i esejistike sa skandinavskih

jezika u gotovo svakom poznatijem ~asopisu u zemqi (Pismo, Sveske,Poqa, Poveqa, Zlatna greda, Koraci, Bagdala, Art 32, LetopisMatice srpske). Objavqene su mu i dve kwige sa danskog (roman i

putopisni eseji), dok tuce prevedenih kwiga ~eka udomqewe.

271

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dinko Deli}

Dinko Deli} je ro|en 2.11.1957. godine u Slavonskom Brodu.Gimnaziju je zavr{io u Grada~cu, a Filolo{ki fakultet u Beogradu1980. godine. Do 1993. radio je u Grada~cu kao profesor kwièvnosti,pisao, bavio se muzikom i pozori{tem. Od 1993. ìvi u Tuzli,sara|uje sa medijima i sa nevladinim organizacijama. Dinko Deli} jenastupao kao ~lan Jazz Big Banda RTV Tuzla u vi{e zapaènih nastupa.Radio je kao muzi~ki producent mladim rok-grupama i bio prvimuzi~ki urednik redakcije Neovisnog Radija Hayat Tuzla. U~estvovao

je u SOROS programima: Lete}a u~ionica i radionica (LUR) br. 4,novembra 1996. u Bosanskom kulturnom centru Mostaru i LUR br. 5,

jula 1997. u Euro-clubu u Sarajevu. Od 1997. godine postao je trener

Debatnog centra BiH u implementaciji Karl Poper debate u sredwim{kolama BiH. Od tada kontinuirano u~estvuje u debatnim emisijama"Za i protiv" Redakcije omladinskog programa RTV BiH. DinkoDeli} je u~estvovao u mnogim kwièvnim manifestacijama u BiH,Crnoj Gori i Sloveniji. Urednik je kwièvnog ~asopisa DIWAN ,stalni saradnik Me|unarodnog foruma Bosna i ~lan Dru{tva pisacaBiH. Objavio je zbirku kratkih formi Opqa~kani sarkofag 1998.godine u Sarajevu u izdawu biblioteke "Harfa" Me|unarodnog centraza mir. Druga zbirka proze, poezije i eseja Bosanska kwiga mrtvihobjavqena je u Mostaru 2001. u biblioteci "Kolaps" Alternativnoginstituta. Tekstovi su mu prevo|eni na engleski, poqski, nema~ki imakedonski jezik. Objavqivao je pesme, kratke pri~e, eseje i

kwièvne studije u Internet izdawima "LitKon" (Hrvatska) i"Blesok" (Makedonija), te u ~asopisima i novinama: Kwièvnakritika (Srbija) , Putokaz, Szescsetszescdziesiatszesc (Austrija),Kwièvna revija, Most, Lica, Fo rum Bosnae, Behar (Hrvatska), Al-bum, Odjek, Iza, Kartki (Poqska), Hrvatska misao, Ars (Crna Gora) ,Prosvjetni list, Kolaps i Diwan.

Dragoqub B. \or|evi}

(1954, D. Komren, Ni{), redovni profesor sociologije kulture

i morala na Ma{inskom fakultetu u Ni{u, predsednik Jugo-slovenskog udruèwa za nau~no istraìvawe religije, glavniurednik Tema, ~asopisa Univerziteta u Ni{u, autor na stotinenau~nih radova iz socioilogije religije i romologije, napisao ipriredio ~etrdeset kwiga, od kojih su {iroj javnosti poznatije: Beg odcrkve (1984), Pravoslavqe izme|u neba i zemqe (1991), Sile mraka i

272

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


bezumqa (1992), Povratak svetog? (1994), Sociologija forever (1996),Skinhedi - momci iz na{eg kraja (1998), Javor iznad glave (1999),

Sociologija romskog identiteta (2002), Sekte i kultovi (2003), Roma Reli gious Cul ture (2003), Romas and Others - Others and Romas: Social

Distance (2004), Romany Cult Places and Cul ture of Death (2005), Muke sasvetim (2006).

Stojan \uri}

Ro|en 1962. godine u Velikoj Plani. FLU zavr{io u Beogradu uklasi prof. Mom~ila Antonovi}a, kod koga je zavr{io i magistarskestudije. laweULUS-a. @ivi i radi u Velikoj Plani i Beogradu.

SAMOSTALNE IZLO@BE1988 - Velika Plana , Galerija Doma omladine, crteì 1993 -

Beograd, Galerija FLU, crteì 1993 - Beograd, Galerija Tawuga, slike1995 - Subotka, Galerija Arabeska 2, slike1996 - Novi Sad , Galerija Cesla, slike1996 - Kwaèvac , 35. Festival mladih Srbije, slike1996 - Beograd, Galerija Paleta, slike1997 - Beograd, Galerija FLU, magistarska izlo`ba, slike1998 - ]uprija, Galerija Doma omladine, slike1998 - Beograd, Galerija VMA, slike1999 - Beograd, Aero klub, projekat "Dunav od izvora do u{}a"1999 - Beograd, Hol pozori{ta Slavija, slike2000 - Zobnatica, Galerija Zobnatica, slike2000 - Ba~ka Topola, Art galerija, slike2001 - Novi Be~ej, Galerija doma kulture, slike2001 - Velika Plana, Galerija doma omladine, crteì i pasteli2001 - Ariqe, Gradska galerija, slike2001 - Sente{ (Ma|arska), Gradska galerija, slike2001 - Beograd, Galerija Paleta, slike2001 - Novi Sad, Kulturni centar , Mali likovni salon, slike2002 - Kraqevo, Galerija "Vladislav Marte`", slike2002 - Smederevska Palanka, Galerija centra za kulturu, slike

2002 - Poèga, Gradska

galerija, crteì2002 - Ruma, Centar za kulturu, slike2002 - Ni{, Moderna galerija RAM ART, slike2002 - Kragujevac, Narodni muzej. Modema galerija, slike2003 - Kopenhagen (Danska) , Galerija ARTHOUSE, crteì i

slike 2003 - Bar, Galerija "VA.Lekovi}", crteì

273

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


2003 - Bar, Galerija "V.A. Lekovi}", crteì2004 -Sremska Mitrovica, Muzej Srema, slike

2004 -Stara Pazova, Galerija Centra za kulturu, slike2004 -Smederevska Palanka, Narodni muzej Galerija Sigma,

crteì i slike2004 -Beograd, Galerija Paideia - Navigare necesse, vivere non

necesse, slike2004 -Petrovac na moru, JUSD Crvena komuna, Galerija "Marko

K. Gregovi}", slike2004 -Zaje~ar, Galerija Narodnog muzeja, slike2005 - Beograd, Galerija ULUS-a, slike2005 - Zemun, Galerija klub Terca, slike2006 - Zemun, klub Ona a ne neka druga, slike2006 - Vi}enca, (Italija) Galleria Primo Piano Arte Studio, crteì

NAGRADE1993 - Beograd, Nagrada FLU za mozaik1998 - Beograd , Nagrada "Nek teku reke", Umetni~ka kolonija

Ada Huja za najboqu sliku2000 - Mol, Nagrada "Novak Radowi}" za najuspe{nijeg slikara

Kolonije2002 - Prijepoqe , Specijalna di ploma "Beli An|eo" Umetni~ke

kolonije Mile{eva.2002 - Ruma, Nagrada za najboqu izlo`bu godine, Kulturni

centar Ruma

Izlagao na preko 120 izlo`bi u zemqi i inostransrvu, U~esnik je mnogih likovnih kolonija. Dela mu se nalaze u mnogim javnim iprivatnim kolekcijama u zemqi i inostranstvu.

Aleksandra \uri~i}

Ro|ena 1963. Zavr{ila Akademiju za muziku i primewenuumetnost Mocarteum u Salcburgu 1984. godine, zatim studirala naFDU i Filozofskom fakultetu -istorija umetnosti- u Beogradu.Diplomirala na FDU 1988, magistrirala 1998, na odseku teatro-

logije.Radila kao profesor u sredwim umetni~kim {kolamaMokrawac i Lujo Davi~o, asistent na FDU i honorarni saradnikPozori{nog muzeja Srbije. Od 1996. pi{e kritike i ~lanke za~asopise Pozori{te, LUDUS, Scena, Kwièvnost, Teatron, Sveske,Orhestra i dr. Stalni je saradnik novina Ki{obran iz Vankuvera iOgledalo iz îkaga. Objavila dve stru~ne kwige iz oblasti istorije

274

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


opere i baleta, kao i Indeks operskih i baletskih libreta u izdawuPaideie, drugo izdawe 2006. Doktorant na Univerzitetu umetnosti u

Beogradu kod prof.dr Du{ana Pajina. Pesme i pri~e objavqujeu nekoliko doma}ih ~asopisa (Sveske, Poveqa, Trag, Koraci, Kultura032 itd) .

Mladen Kalpi}

Ro|en 1977. u Beogradu. Diplomirao filozofiju na Filo-zofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se urnalistikom, televizijom,stripom, muzikom. Frontmen intuitivno -eksperimentalnog bendaThe Force.

Risto Lainovi}

Zavr{io Filolo{ki fakultet u Beogradu. Magistrirao je naUniverzitetu Nova Sorbona, Pariz, 1972. godine, a doktorirao je naistom univerzitetu 1977. godine. Redovan je profesor na Filo-zofskom fakultetu u Ni{u i kwièvni prevodilac.

Olga Lali}-Krovicka

Ro|ena 1980. u [ibeniku (Hrvatska). Apsolvent slavistike naUniverzitetu Jagjelowskom u Krakovu (Poqska).

Objavqivala je u poqskim ~asopisima, izme|u ostalih:"Kwartalnik Artystyczyny", "Cogito", "Dziœ", "Akant", "Fraza", "Pro Arte on-

line", "Protokól Kulturalny", "Tygiel Kultury", u srpskom elektronskom~asopisu za satiru "Etna" i u hrvatskom virtuelnom ~asopisu zakwièvnost "Kwigomat".

Objavqivala je u nekoliko antologija objavqenih u Beogradu,kao i u almanahu "Stopama Crwanskog" (Frankfurt, 2005) i u bugars-kom ~asopisu Irin Pirin.

Pi{e pesme, kratke pri~e, haiku i drame. Laureat nekoliko na-grada.Bavi se prevo|ewem poezije. Objavila je zbirku pesama "Dzisiaj

przyjdzie w br¹zowym" 2006. na poqskom jeziku. Stanuje u Dukli(Poqska).

275

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ivan Lalovi}

Ro|en 1975. godine u Beogradu.Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.Pesme objavquje u kwièvnoj periodici i dnevnim listovima.Zastupqen u antologiji OZAREWA - srpski pesnici 19. i 20.

veka, prire|iva~a Milutina Luja Danojli}a.Objavio je slede}e kwige pesama:Skrovi{te (1997), Ne znam gde, ne znam za{to (1999), Drangulije

samo}e (2001), I na nebu i na zemqi (2003), Du{ini odblesci (2005),Putevi posle (2006., zajedno sa G.L. [arlom, D. Bogojevi}em, S.Radowi}em, I. Penevom i D.F. Filipom).

@ivi u Beogradu.

Nagib Mahfuz

Ro|en je 1911. godine. Diplomirao je filosofiju na Kairskomuniverzitetu (kada je u Egiptu retkost bilo imati i osnovnu {kolu).

Isti~e se narativnom tehnikom koja ni do danas nije preva-zi|ena na arapskoj literarnoj sceni. Wemu zahvaquju}i arapski ro-man dostiè punu umetni~ku zrelost i uzdiè se na nivoe svetskihostvarewa ovog anra.

Objavio je veliki broj romana, zbirki pri~a, eseja: Izme|u dva

kvarta, Lopov i psi, âskawa nad Nilom, Pansion Miramar, Pri~ebez po~etka i bez kraja i dr. Mnoga wegova dela su ekranizovana afilmovi postiù veliki uspeh {irom arapskog sveta.

Nobelovu nagradu za kwièvnost dobio je 1988. godine.Ponu|eni izbor pri~a je prevod iz autobiografske zbirke

Pri~e iz na{eg kvarta u kojoj Mahfuz slika detaqe iz ìvotatipi~nog kairskog naseqa, posmatrane o~ima deteta: radost, bedu,tugu, detiwaste ludorije, odnos izme|u mu{karaca i èna, o~eva isinova, male mo}nike na grba~i sirotiwe, mistiku zasvo|enihuli~ica i sl. U wima se pisac, blizak egipatskom Narodnom ~oveku,predstavio kao majstor portreta i psiholo{kih karakteristika.

Preminuo je u Kairu 30. avgusta 2006. godine.

276

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dragan Mandi}

Ro|en 1938. u Skopqu. Prozni pisac. Sara|ivao je u mnogimlistovima i ~asopisima. Objavio ~etiri kwige kratkih pri~a. @ivii radi u Beogradu.

Kamenko M. Markovi}

Istori~ar umetnosti, profesor Univerziteta na predmetuOp{ta istorija umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu uKosovskoj Mitrovici. Do sada je objavio {est kwiga poezije: Senke nasuncu, Treptaji du{e, Trag , Tiho posrtawe, Mese~ev san, Pod nebom

zavi~aja.Sa podru~ja istorije umetnosti objavio je slede}e naslove:

Majstori svetskog slikarstva I , Majstori svetskog slikarstva II ,Stari majstori, Svet moderne umetnosti, O slikarstvu, slikama islikarima, Ov~arsko-kablarski manastiri, Evropsko slikarstvo

XIX veka, Toplina pro{losti (o umetni~kom blagu isto~ne Srbije),Mese~ev trag , Re~ i slika.

Dugogodi{wi istraìva~ ivota i rada Jovana Du~i}a, napisao je o wemu veliki broj tekstova i feqtona pod nazivom: Jovan Du~i}izme|u dva sveta. Bave}i se sudbinom M. Crwanskog, napisao je kwiguu spomen Milo{a Crwanskog.

Kwiga karikatura pod imenom Seja~i smrti, nastala je kaospontana reakcija na NATO agresiju.

Napisao je pedesetak pri~a, isto toliko kataloga i vi{e od 500novinskih tekstova. @ivi u Ni{u.

Marija Nikoli}

Ro|ena 1977. u Ni{u. Bavi se pisawem poezije i kwièvnekritike. Student postdiplomskih studija na Filozofskom fakul-tetu. Trenutno u Beogradu radi kao lektor. Objavqivala u~asopisima.

277

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Neboj{a Ozimi}

Ro|en 1962. godine u Ni{u. Diplomirao istoriju na Filo-zofskom fakultetu u Ni{u, grupa istorija. Autor vi{e radio TVemisija i radio drama (Ovim pobe|uj, 2003). Do sada objavio slede}ekwige: Ni{ta nam ne mogu (poema, 1993), Dom (roman, 1996.),Vojskovo|a, car, svetac (istorija, 1997), Cincari Ni{a (istorija,1999), Re~nik Gorwe Mezije (istorija, 2001), Jevreji Ni{a (istorija2001), Vojskovo|a, car, svetac (drugo, dopuweno izdawe, 2002),

Arhiepiskop Arsenije (2004). Roman Dom preveden i objavqen u Gr~koj(To Spiti, Eur asian, Athens, 2002). Prevo|en na italijanski, gr~ki iengleski jezik.

Milutin Pa{i}

Ro|en je 13. novembra 1927. godine u selu Drijetwu kod Uìca.Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom selu, gimnaziju u Uìcu i studijeu Beogradu.

Bavi se istorijom kwièvnosti i kwièvnom kritikom. Pi{eeseje, studije, pesme, pripovetke i romane. Zastupqen je u vi{ezbornika radova sa nau~nih skupova i kongresa.

Objavio je kwige: 125 godina Uì~ke gimnazije (1965), Lirskaispovest komandanta Luna (1981), romane Bespu}e i êdomir Ili} -

prethodnica srpskog modernog romana (1990), Kwièvnost uì~kog kraja (1991), Poetska istina o Kadiwa~i (1992), Autori i dela(1995), Stvarala~ki nemiri Vukadina Sretenovi}a, monografija,(1995) Pregled kwièvnosti uì~kog kraja (1996), Lelejska gora - ro-man toka svesti (1998), Susreti sa kwigama (1998), Selo kraj Uìca,roman (2001), Kwièvna dela nose pe~at vremena (2002), Paklenivatromet, roman (2003), Opasne igre, pripovetke (2004), Na stazamastvarala{tva (2005), Strele Amorove, pesme (2006), Staze i bogazi,pripovetke (2007). Koautor je niza kwiga i pisac brojnih predgovora.

@ivi u Uìcu (Jak{i}eva 8).

Ranko Pavlovi}

Ro|en je 19. januara 1943. godine u [wegotini Gorwoj, op{tinaTesli}. @ivi i radi u Bawaluci.

Objavio je {est zbirki poezije, sedam zbirki pripovedaka, dvaromana, jedanaest zbirki pri~a za decu, sedam dramskih tekstova za

278

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


de~ja pozori{ta i vi{e od dvadeset radio-drama i radio-igara zadjecu.

Zastupqen je u vi{e antologija, zbornika, izbora i panorama,zatim u ~itankama i lektiri za osnovnu {kolu.

Nagra|ivan i prevo|en.

Mile Penkov

Ro|en 24.8.1963. u Radejni (Dimitrovgrad, Srbija). Zavr{ioFilozofski fakultet u Pri{tini, smer jugoslovenska kwièvnost isrpski jezik. Radi kao nastavnik predmeta srpski jezik i kwièvnost,u osnovnoj i sredwoj {koli, {kolski bibliotekar. Pi{e prozu,

esejistiku...Sara|ivao sa kulturnom rubrikom dnevnog lista Puls, koji je

izlazio u Ni{u 1997. godine; bio jedan od vlasnika i urednika~asopisa za kulturu i umetnost Altera, koji je izlazio u Beogradu,1996. godine.

Objavqivao priloge u ~asopisima i dnevnim listovima:Kwièvnost, Gradina, Sveske, Savremenik, Ovdje, Most, Bagdala,Stremqewa, Politika, Borba, Narodne novine...).

Objavio pripoveda~ke kwige: Ki{a, jesen je ( Altera, Beograd,1996), Dan velikih talasa (Prosveta, Ni{, 1997).

Stojanka Radenovi} - Petkovi}

Ro|ena je u Ni{u gde je zavr{ila gimnaziju. Filolo{kifakultet, grupu za engleski jezik i kwièvnost zavr{ila je uBeogradu. Magistrirala je sociologiju rada na Fakultetupoliti~kih nauka, tako|e u Beogradu. Radila je na pitawimamigracije jugoslovenskih radnika, a posebno na o~uvawu i negovawumaterweg jezika i kulture jugoslovenske dece u inostranstvu. Od 1994.g. ìvi i radi u Kanadi. Odmah po dolasku u Kanadu angaòvala se napruàwu pomo}i novodo{lima, u ekipi Srpskog centra za novodo{leu Ontario pri Srpskoj nacionalnoj akademiji, najpre samo kao

volonter a kasnije kao koordinator kurseva engleskog.Pisawem se bavi od detiwstva, a svoje prve radove objavquje u

Ni{kim novinama i pri{tinskom ~asopisu Stremqewa. Kao ~lanudruèwa pisaca prosvetnih radnika Srbije od 1992.g. zastupqena uzbornicima Udruèwa kao i u drugim antologijama pisaca izdijaspore. Bila je dopisnik Politike i saradnik Ve~erwih novosti

279

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


za inostrana izdawa. Svoje ~lanke i pesme objavquje u Zbiqi, listukoji veoma aktivno sara|uje sa dijasporom. Do sada je objavila ~etiri

zbirke pesama Pesmaricu (1991.g.), Primewenu liriku (1993),Razgovore (1994), u izdawu De~jih novina iz Gorweg Milanovca, iRatnu geografiju (1997.g.), Jezik u jeziku (2002.g.) i Virtuelnastvarnost (2006.) u izdawu Dositeja, tako|e iz Gorweg Milanovca.

Ratna geografija je u 1998.g. progla{ena za najboqu zbirkupesama napisanu u dijaspori, na Saboru kwièvnih stvaralaca Srbaiz dijaspore. ^lan je i sekretar Udruèwa kwièvnih stvaralaca

Desanke Maksimovi} od dolaska u Kanadu. Tako|e podràva raznekulturolo{ke programe srpskih udruèwa kao {to su Kulturno--istorijsko dru{tvo Wego{ i Dobro~instvo Jovan Du~i} u Torontusvojim u~e{}em u wihovim manifestacijama.

Iako se aktivno bavi prevo|ewem sa engleskog, srpskog inema~kog jezika, pesme na engleskom iz zbirke Jezik u jeziku nisuprevod, ve} su originalno pisane na engleskom jeziku.

Dejan Petrovi}

Ro|en je 1977. Diplomirao filozofiju na Univerzitetu uBeogradu (2004). Bavi se pitawima promi{qawa dru{tva, politi~keteorije, esejistikom, novinarstvom itd. Posebno je zainteresovan zateme vezane za globalizaciju i antiglobalisti~ki pokret. Kwiga"Aspekti globalizacije: globalizacija i antiglobalisti~ki pokret

na vrhuncu postindustrijske ere" u procesu objavqivawa. Autornekoliko desetina autorskih tekstova, eseja, kritika i intervjua.Nagrade ~asopisa Zarez i Srpsko pero za esej. Objavqivao u Vremenu,Statusu, Habitusu, Zarezu, Aplauzu, NSPM i me|unarodnomzborniku Globalizacija.

Mom~ilo Radi}

Ro|en u Ni{u 1969. Po~eo je studije Klasi~nih nauka naFilozofskom u Beogradu, a nastavio na Sorboni (Pariz IV)Francuski jezik i kwièvnost. Od 1993. ìvi u Atini gde predaje

francuski i bavi se prevodom. Govori pored materweg srpsko-hrvatskog, bugarski, ruski, gr~ki, francuski i engleski. Preveo je nagr~ki Srpske narodne bajke, a sa francuskog na gr~ki Fidije od Anri

Le{a (Henri Lechat, Fidias) Preveo hrvatske i bugarske narodne bajke zagr~ke ~itaoce kao i gr~ke na srpskohrvatski. Poeziju pi{e od sredwe{kole.

280

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Dragan Radovi}

Ro|en je 1955. Diplomirao op{tu kwièvnost. Radi u Leskovcuu Kulturnom centru. Objavqivao u kwièvnim ~asopisima.

Akutagava Rjunosuke

Mada je japanski romanopisac i pripoveda~ Akutagava Rjuno-suke (1892-1927) doìveo izvestan uticaj evropskih kwièvnosti, we-gova dela u tematskom pogledu slede tradiciju japanskih i kineskihpisaca. U literaturi se pojavio romanom Vrata Ra{omona koji jestekao svetsku slavu zahvaquju}i Kurosavinom filmu. Akutagavino

stvarala{tvo se odlikuje sveìnom stila, originalno{}u tehnike igrozni~avom intenzivno{}u romanesknih zbivawa ("demonskirealizam"). Smatra se za vo|u intelektualizma u svojoj zemqi. Odwega poti~e kwièvna era koju je Japan upoznao nakon raskida satradicijom Edo.

Bolestan, izvr{io je samoubistvo napisav{i - Neodre|enateskoba, re~i kojima aludira na svoje patwe stvaraoca ophrvanogborbom protiv svoje tragi~ne qudske sudbine.

Dela: Usud, U ~estaru, Lutke, General, Zmaj, Xa{umon, Kapa(Guliver u kimonu), @ivot idiota.

Mi lan R.Simi}

Ro|en je 1959. godine u Velikoj Plani.Pi{e prozu, aforizme i drame. Objavio je kwige: Nedovr{ena

pri~a (pri~e, 1994), Poricawe stvarnosti (roman u pri~ama, 2001),Ode mi da poludim (roman u pri~ama, 2002),), Beli svet kona~no (ro-man, 2003), zbirku pri~a Priru~nik za budu}e mu~iteqe i ubice(2004) îzma reìm ~uva (aforizmi, 1996), Glasa}emo se jo{(aforizmi, 1997). Autor je radio drama Rasvanu}e (Radio Beograd,tre}i program 2005) i Sneva~ od slame (Radio Beograd, drugi program2006) i monodrame Sekira, Ispovest revolucionara Novskog iMik{a.

Wegovu prozu objavquju: Kwièvna re~, Kwièvne novine,Poveqa, Politika, Srpski kwièvni glasnik, Ulaznica, Me|aj,Savremenik, Sveske i dr. Aforizmi su mu prevo|eni na nema~ki iruski. Dobio nagrade: "Milutin Uskokovi}" (2002), "Stevan Sremac"

281

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


(1989), Drugu nagradu "Ulaznica 96", Drugu nagradu "Ulaznica 2000.",Povequ "Kara|or|evi}" (1996) i druge.

Ure|uje ~asopis za kwièvnost i kulturu "Na{ TRAG".^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije od 1994. godine.@ivi i radi u Velikoj Plani.

Dragan Stanojevi}

Student ~etvrte godine sociologije na Filozofskom fa-kultutu u Beogradu (tako|e, diplomirani etnolog i antropolog).

Qubodrag Stojadinovi}

Ro|en 1947. godine u Ni{u, gde se {kolovao do velike mature ugimnaziji Svetozar Markovi}. Zavr{io sve vojne {kole osimnajvi{e, odakle su ga izbacili na polugo|u. U~io i neke civilne inekako dogurao do magistrature politi~kih nauka (1987) Sudili ga iisterali iz vojske i [kole nacionalne odbrane u martu 1995. u ~inupukovnika, zbog delikta mi{qewa i neposrednog javnog sukoba savladaju}om vojno-politi~kom grupom .

Objavio dve zbirke satiri~nih pri~a: Klavir pun ~varaka(1992) i Nojev izbor (1996) Literarni eksperiment (pola roman -

pola memoarski prikaz) Film, iza{ao je 1995. Roman Krivolak (1996)Zbirke tekstova iz novina ( @ivot posle kraja i Igre bez muke, 2001)Publicisti~ke kwige Mit na poternici (2001), General sunce (2002)i Mladi} izme|u mita i Haga (2006)

Pisao pri~e za beogradske i novosadske kwièvne ~asopise.Zastupqen u antologiji (po pozivu) Mije Rai~evi}a i BoèKoprivice: Nema toliko do Lajkovca, u dru{tvu dvadesetoricesrpskih pisaca, (2004), gde je objavio pri~u na zavi~ajnom slenguBajloni. U pripremi je netematska zbirka pri~a (o svemu i sva~emu).

Dobitnik je najvi{e srpske nagrade za satiru Zlatni je` (1992),koja ne donosi nikakve privilegije. Radi kao novinar listaPolitika.

Du{an Sto{i}

Ro|en je 20. II 1929. u Resnu (Makedonija). Osnovnu {koluzavr{io u Pre{evu,gimnaziju u Vrawu i Leskovcu, Francuski jezik i

jugoslovensku kwièvnost na Filozofskom fakultetu u Skopqu. Ra-

282

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


dio je kao profesor francuskog i srpskog jezika u Ekonomskoj {koliu Leskovcu i Prvoj ekonomskoj {koli u Beogradu. Kao stipendista

Francuske vlade bio na usavr{avawu u Francuskoj.Od 1962. god. ~lan je Filozofskog dru{tva Srbije. Filozofske tekstove objavqivao jeu ~asopisima: Praxis, Filozofija, Teorija, Filozofske studije, Gra-dina, Na{e stvarawe, Politici, Borbi i dr.

Kwièvno-kriti~ke tekstove objavqivao je u:Savremenik, Kwièvnosti, Kwièvnim novinama, Kwièvnoj

re~i, Gradini, Bagdali, Osvitu, Leskov~aninu, Odjeku i dr. Wegovaprva kwiga je: Gravitacija, atom, elektron, kvark.

Objavio je i slede}e kwige: Prozno kwièvno delo, Apokrifna jevan|eqa Sa{e Haxi Tan~i}a, Nikola Milosevi} i Alber Kami Od Hegela do Rortija, Koeficijenti srazmernosti kao osnov fizike(separat), Filozofija i fizika.

Prevodi sa francuskog jezika, a sluì se slede}im jezicima:engleskim, nema~kim, italijanskim, {panskim, ruskim.

Rob ert G. Tili

Ro|en 24. juna, selo Veprod/ Kru{}i}, u Ba~koj, 1959. godine.Pesnik, prozni pisac, esejista, publicista, kwièvni prevodilac,likovni umetnik, strip-crta~, karikaturista, kompozitor i muzi~kikriti~ar.

Pi{e na srpskom, hrvatskom, ma|arskom i engleskom jeziku.

Pesme, prozu, eseje, kritike, ilustracije, karikature, kolaè istripove objavqivao je u svim zna~ajnijim kwièvnim publikacijamana teritoriji nekada{we (SFR)Jugoslavije, od krawskog East-West, donovopazarskog Sent-a.

Prevo|en je na slovena~ki, makedonski, ma|arski, ~e{ki,slova~ki, francuski, {vedski, holandski, nema~ki, jidi{ i engleski

jezik.Imao je sedam samostalnih i desetak grupnih likovnih izlo`bi

u zemqi i inostranstvu.Godine 1992. Karoq Vi~ek snimio je o wemu i wegovom radu

jednosatni dokumentarni film.

Dobitnik je nagrade "Dr Ferenc Bodrogvari" za 1999. godinu,koju dodequje Kulturno-prosvetna zajednica Subotice, za prire-|ivawe, izbor, prevod, predgovor, pogovor i ilustrovawe kwigeodabranih irskih narodnih bajki- Prole}a jednog, u cvetnim poqima.

U saradwi s prevodiocem dr Zoranom Paunovi}em, pripremakwigu svojih sabranih pesama za legendarnu ameri~ku izdava~ku ku}u

283

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


City Light Books (urednik-Lorens Ferlingeti), iz San Franciska, kojabi trebalo da se pojavi paralelno-na engleskom jeziku i jidi{u.

Od prole}a 1999. ìvi u Subotici i radi kao novinar nalokalnom radiju.

Objavio slede}e naslove:-La poesie sonc but...Endless Poems / V.P. Press Ltd. [vedska, 1976.-Bakenbardi Etele Volf / Osvit, Subotica, 1982.-Trubadur/Minerva, Beograd, 1982.-Imaginaris west ern-zene variaciok /KKKtc. Ma|arska, 1987.-Veliki stilisti bluza/êtvrti Talas,Novi Sad, 1991.-Zvuci s obale reke Mer sey/Prometej, Novi Sad, 1994.-Lete~i Vu~idol- / Meteor SI. /, Subotica, 1997.-Prole}a jednog, u cvetnim poqima/Prometej, Novi Sad, 1998.-Stari, dobri, nepoznati prostor/Orbis, Kawià-Senta,1999.-Veliki stilisti xeza/ Prometej, Novi Sad, 2000.-Trbuhom za krahom/NET,zEtna, Kawià,2001.-The Not-No Songs/ Prometej, Novi Sad, 2002.-Stvarnost & ine mo}ne no}ne more/NET, zEtna, Kawià, 2002.-Bruh na{ nasu{ni/NET,zEtna, Kawià,2003.-Kraq ribara/Narodna kwiga, Beograd, 2003.-Veliki masturbator/NET,zEtna, Kawià,2003.-The Unholy Bi ble/NET,zEtna, Kawià, 2003.-Biblija bezbo`nika/NET,zEtna, Kawià,2004.-Pomo}ni (bez)izlaz/Narodna kwiga, Beograd, 2004.-Otac sebi samo(tno)me/NET,zEtna, Kawià,2004.

-Nad vremenom i ogwi{tem/KLD Re{etari, Republika Hrvat-ska, 2005.-Dani piva & ruà/NET,zEtna, Kawià, 2005.U {tampi:Elektri~ni s(a)nov(n)i(k)/Prometej, Novi SadU pripremi:Vaterland & other Harlems/ City Light Books, USA

Nikola Todorovi}

Ro|en 1968. godine. Pi{e i objavquje kritiku, esejistiku,poeziju i prevode.Objavio ~etiri kwige: Dosije H (SKC, Ni{, 1995), Rembo ili

napastvovawe an|ela (Kwièvna omladina Srbije, Beograd, 1997),Man~esterski Suicid, (GRADINA, Ni{, 1998) i Niko ili besram-nik (NKC, Ni{, 2003). Sara|ivao na kwigama Syd Barret (GRADINA,

284

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Ni{, 1998), Eric Satie i No One Here Gets Out Alive (Izdava~ka kwiàr-nica Predraga M. Cveti~anina, Ni{, 1994).

Dan Turel

(1946-1993)Smatra se majstorom danskog jezika. Pisao poeziju, krimina-

listi~ke romane. Mnogo putovao, bavio se i muzikom.Legendaran i po svojoj kolumni koju je 15 godina pisao za

kopenha{ki Politiken.

Mila Vasov

Ro|en je 1961. g. u selu Viso~ko Odorovci, kod Dimitrovgrada.Filolo{ki fakultet, Grupu za bugarski jezik i kwièvnost,zavr{io je 1986. g u Beogradu.

^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije od 1992. godine.Objavio kwige: Besanice, pesme, Bratstvo, Ni{, 1988, na

bugarskom jeziku, Prevo|ewe, pesme, Mimo, Beograd, 1991, na srpskom jeziku, Manastir, pesme, Pan, Sofija, 1997, na bugarskom jeziku, Dilema, pesme, Bratstvo, Ni{, 2005, na bugarskom jeziku.

Dejan Vuki}evi}

Ro|en je u Kraqevu 1965. Diplomirani je filolog op{tekwièvnosti sa teorijom kwièvnosti, magistar bibliotekarstva.Radi na Fondu stare i retke kwige Narodne biblioteke Srbije.

Objavio kwige pri~a Korota (Narodna kwiga, 1998), Alejabizarnih kipova (Rad, 2002), Omama (Filip Vi{wi}, 2007) i romanBodilo (Gra|anski forum, 2005).

285

BELE[KE O AUTORIMA

7/15/2019 gradina, br. 19, 2007


Documents

gradina, br. 19, 2007