Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

PODELA PREDUZEĆA – VRSTE I TIPOVI

Preduzeda se mogu grupisati prema jednom od kriterija:

1. oblik vlasništva,

2. stepen pravne odgovornosti prema poveriocima,

3. predmet poslovanja (osobine transformacionog procesa),

4. veličina preduzeda.

Preduzeda u privatnom vlasništvu (privatnih osoba) mogu biti:

• u vlasništvu samo jedne osobe,

• u porodičnom vlasništvu,

• u vlasništvu nekoliko osoba – ortačko preduzede,

• zadružno preduzeda (vedi broj pojedinačnih vlasnika koji istovremeno rade u preduzedu),

• korporacija – mnogo pojedinačnih vlasnika (deoničara) od kojih deo ne učestvuje direktno u radu ni u upravljanju preduzedem.

Vrste preduzeda

3

Preduzeda u javnom vlasništvu su preduzeda u vlasništvu društveno-političkih organizacija.

Ova preduzeda su državna preduzeda (republici ili političko-teritorijalnim jedinicama) i društvena preduzeda (u vlasništvu fondova, sindikata, crkve, naučnih, obrazovnih i drugih organizacija).

Preduzeda u mešovitom vlasništvu kod kojih se kao vlasnici u različitim kombinacijama javljaju spoljni ulagači, javne institucije i sami zaposleni.

Ovakav oblik vlasničke strukture preduzeda postaje sve dominantniji oblik vlasništva preduzeda.

Pojavljuje se i suvlasništvo radnika nad preduzedem, pri čemu radnici na različite načine dolaze u posed deonica.

Vrste preduzeda – podela prema vlasništvu

4

Preduzeda se prema stepenu odgovornosti prema poveriocima mogu grupisati u 2 grupe:

1. Društva osoba - odgovaraju za obaveze društva i svojom osobnom imovinom,

Društva osoba mogu biti:

• javno trgovačko društvo,

• komanditno društvo.

2. Društva kapitala - odgovaraju za svoje obaveze isključivo imovinom društva.

Društva kapitala mogu biti:

• deoničko društvo (d.d.),

• društvo s ograničenom odgovornošdu (d.o.o.).

Vrste preduzeda – podela prema odgovornosti

5

Javno trgovačko društvo

To je trgovačko društvo u koje se udružuju dve ili više osoba zbog trajnog obavljanja delatnosti u zajedničkom preduzedu, a svaki član društva poveriocima društva odgovara neograničeno solidarno, celom svojom imovinom.

Član društva može biti svaka fizička ili pravna osoba.

Komanditno društvo

To je trgovačko društvo u koje se udružuju dve ili više osoba radi trajnog obavljanja delatnosti u zajedničkom preduzedu s tim da:

• najmanje jedna za obaveze društva odgovara solidarno i neograničeno, celom svojom imovinom (komplementar), i

• najmane jedna odgovara za obaveze društva samo do iznosa određenog imovinskog uloga u društvo (komanditor).

Vrste preduzeda – Društva osoba

6

Deoničko društvo (d.d.) je društvo u kojem je osnivački kapital podeljen na deonice a članovi (deoničari) učestvuju s ulozima izraženim brojem deonica.

Deoničko društvo može imati i samo jednog deoničara.

Deoničari ne odgovaraju za obaveze društva.

Deonice su vrednosni papiri koji reprezentuju idealni deo vlasništva nekog deoničkog društva.

Mogu glasiti na donosioca ili na ime.

Po sadržaju prava koje daju svojim vlasnicima deonice mogu biti:

• redovne deonice,

• povlašdene deonice.

Vrste preduzeda – Društva kapitala

7

Društvo s ograničenom odgovornošdu (d.o.o.)

To je društvo u koje jedna ili više pravnih/fizičkih osoba .

One ulažu osnivačke uloge s kojima učestvuju u unapred dogovorenom osnivačkom kapitalu.

Osnivački ulozi ne moraju biti jednaki.

Članovi ne odgovaraju za obaveze društva.

Društvo se osniva na temelju ugovora koji sklapaju osnivači.

Osnivači moraju potpisati ugovor koji se sklapa u obliku javne isprave.

Vrste preduzeda – Društva kapitala

8

Podsetimo se - preduzeda se mogu sistematizirati prema:

1. oblicima vlasništva,

2. stepenu odgovornosti prema poveriocima,

3. predmetu poslovanja,

4. veličini preduzeda.

Prema osobinama transformacionog procesa razlikuju se:

1. Proizvodna preduzeda – imaju materalni proizvod kao rezultat svoe delatnosti,

2. Trgovinska preduzeda – posreduju u razmeni,

3. Preduzeda za obavljane usluga – bave se pružanjem raznovrsnih usluga.

Vrste preduzeda – podela prema predmetu poslovanja

9

Proizvodno preduzede

Proizvodno preduzede obavlja svoju delatnost transformišudi ulaganja

u rezultate kroz proces proizvodnje, čime se upotrebni kvaliteti

uloženih resursa transformišu u upotrebne kvalitete gotovih

proizvoda.

Karakteristike proizvodnih preduzeda su:

• Proces proizvodnje proizvoda odvojen je procesa njegove

potrošnje (proizvodi se nakon proizvodnje skladište, nakon čega

se plasiraju na tržište)

• Rezultati procesa proizvodnje su fizički opipljivi proizvodi

• Proizvodi su uglavnom standardizovani

• Proizvodna preduzeda su intenzivna kapitalom (u strukturi

njihovih sredstava pretežno su zastupljena osnovna sredstva).

10 10

Uslužno preduzede

Uslužno preduzede obavlja svoju delatnost pružajudi usluge kroz proces transformacije ulaganja u rezultate.

Karakteristike uslužnih preduzeda su:

•neodvojivost procesa pružanja usluge i procesa potrošnje usluge - to podrazumeva neposredan kontakt pružaoca usluge i njenog korisnika,

•mogudnost prilagođavanja usluga potrebama korisnika,

•usluga je nematerijalizovani rezultat, neopipljiva i čine je uglavnom znanje i umede ljudi i informacije pa su zato uslužna preduzeda uglavnom radno intenzivna,

•uslužna preduzeda ne moraju biti velika da bi bila efikasna,

•lokacija je od vedeg značaja za uspešno poslovanje,

•viši nivo kompetencije zaposlenih, viši stepen decentralizacije odlučivanja, manji stepen formalizacije odnosa u preduzedu.

11 11

Preduzeda se prema veličini dele na:

• mala,

• srednja,

• velika.

Elementi za utvrđivane veličine su: broj radnika, vrednost osnovnih sredstava, ukupan prihod, dohodak.

Podela preduzeda prema veličini je značajna, jer svaka vrsta na svoj način doprinosi privrednom razvoju jedne zemlje.

Imajudi to u vidu, svaka država je zainteresovana da zna kakva je struktura preduzeda, kako bi merama makro-ekonoske politike obezbedila njihov opstanak i razvoj.

Osnovni problemi kod podele su:

• izbor indikatora veličine preduzeda

• visina granične vrednosti (granica intervala) indikatora

Podela preduzeda prema veličini

12

Osnovni problem kod podele preduzeda prema veličini je izbor indikatora (merila) veličine

Najčešde korišdeni kriterijumi podele preduzeda prema veličini:

• broj zaposlenih,

• vrednost sredstava, odnosno raspoloživ kapital,

• ukupni godišnji prihod,

• profit...

Problem koji se može javiti prilikom izbora indikatora veličine je da izabrano merilo ne uvažava specifičnosti pojedinih preduzeda, a time ni njihovu veličinu

Drugi problem prilikom diferenciranja preduzeda je visina granične vrednosti izabranih indikatora (npr. koliko radnika treba da zapošljava preduzede da bi se smatralo malim ili srednjim..)

13

Podela preduzeda prema veličini

13

Da bi se prevazišao problem prilikom razmatranja veličine preduzeda u praksi se koriste dva osnovna pristupa:

1. korišdenje različitih indikatora

2. korišdenje kombinacije više indikatora

Prvi pristup definiše malo preduzede u zavisnosti od delatnosti:

• u industriji - do 200 zaposlenih,

• u trgovini - godišnji prihod do 50.000 £,

• u transportu - do 5 vozila,

• u građevinarstvu - do 50 zaposlenih...

Drugi pristup definiše malo preduzede kao preduzede koje ispunjava bar 2 od slededa 4 kriterijuma:

1. samostalnost vlasnika u upravljanju,

2. kapital unosi pojedinac ili mala grupa,

3. lokalno po svojim poslovima,

4. manje od ostalih u toj oblasti poslovanja.

Podela preduzeda prema veličini

14

U praksi se koriste različiti indikatori veličine za preduzeda u različitim privredama ili različitim privrednim granama.

Evropska komisija razlikuje 3 vrste preduzeda:

1. mikro: do 10 zaposlenih, godišnji prihod i vrednost ukupnih sredstava do 2 miliona €

2. mala: 10-50 zaposlenih, godišnji prihod i vrednost ukupnih sredstava 2-10 miliona €

3. srednja: 50-250 zaposlenih, godišnji prihod do 50 miliona € i vrednost ukupnih sredstava do 43 mil. €

U Srbiji srednja preduzeda imaju:

• 50-250 zaposlenih

• god.prihod 2,5-10 mil. € u din.protivvred.

• pros.vrednost imovine 1-5 mil. € u din.p.

Mala preduzeda imaju niže vrednosti a velika preduzeda imaju više vrednosti kod najmanje 2 od 3 navedena kriterijuma.

Podela preduzeda prema veličini

15

Često se primenjuje kombinacija više indikatora veličine.

Boltonov komitet (Velika Britanija) prepoznaje “malo preduzede” ako:

• u industriji zapošljava do 200 radnika,

• u trgovini ostvaruje prihod od 50.000 funti godišnje,

• u građevinarstvu zapošljava do 50 radnika,

• u oblasti transporta ima do 5 vozila i slično.

Američki komitet za privredni razvoj smatra da bi se preduzede smatralo “malim” treba da ispuni 2 od slededa 4 kriterijuma:

• vlasnik preduzeda samostalno upravlja i rukovodi preduzedem,

• kapital obezbeđuje pojedinac ili manja grupa ljudi,

• radnici i menadžeri pripadaju lokalnoj zajednici,

• prema osnovnim indikatorima veličine (broj zaposlenih, prihod, imovina i sl.) manje je od drugih preduzeda u istoj oblasti.

16

Podela preduzeda prema veličini

16

Mikro • zapošljava do 10 lica

• godišnji prihod manji od 2 miliona EUR

• vrednost ukupnih sredstava je manja od 2 miliona EUR

Malo • zapošljava 10 - 50 lica

• godišnji prihod 2 -10 miliona EUR

• vrednost ukupnih sredstava 2 -10 miliona EUR

Srednje • zapošljava 50 - 250 lica

• godišnji prihod 10 - 50 miliona EUR

• vrednost ukupnih sredstava 10 - 43 miliona EUR

Veliko • zapošljava preko 250 lica

• godišnji prihod preko 50 miliona EUR

• vrednost ukupnih sredstava je preko 43 miliona EUR

Podela preduzeda prema veličini – Evropska unija

17

Mala preduzeda su ona koja ispunjavaju bar 2 od ovih kriterija:

1. Bilans nakon odbitaka gubitaka iskazanog u aktivi, u protivrednosti manjoj od 1 mil. €,

2. Prihod u 12 meseci pre sastavljanja bilansa manji od 2 mil. €,

3. Godišnji prosek zaposlenih radnika manje od 50.

Srednja preduzeda ispunjavaju bar 2 od navedenih kriterija:

1. Bilans nakon odbitaka gubitaka iskazanog u aktivi, u protivrednosti manjoj od 4 mil. €,

2. Prihod u 12 meseci pre sastavljanja bilansa manji od 8 mil. €,

3. Godišnji prosek zaposlenih radnika manje od 250.

Velika preduzeda ispunjavaju bar 2 od navedenih kriterija:

1. Bilans nakon odbitka gubitka iskazanog u aktivi, u protivrednosti vedoj od 4 mil. €,

2. Prihod u 12 meseci pre sastavljanja bilansa vedi od 8 mil. €,

3. Godišnji prosek zaposlenih radnika više od 250.

Podela preduzeda prema veličini

18

Osobine malog preduzeda su:

• neposredan kontakt sa potrošačima

• prilagođenost specifičnim zahtevima

• zadovoljenje tražnje užeg segmenta

• pojedinačna/maloserijska proizvodnja

• visoka fleksibilnost

• neposredan odnos sa zaposlenima

• visoka motivisanost vlasnika ...

Značaj malog preduzeda se ogleda kroz:

• povedanje zaposlenosti

• diversifikaciju privredne strukture

• inovativnost

• tehnološki progres

• realizaciju širih društvenih ciljeva ...

Malo preduzede

19

MALO PREDUZEĆE

• neposredan kontakt

• prilagođenost specif. zahtevima

• zadovoljenje užeg segmenta

• pojedinačna/maloserijska pr.

• visoka fleksibilnost

• visoka motivisanost

VELIKO PREDUZEĆE

• ekonomija veličine

• efekat koristi od učenja

• ekonomija skladištenja

• ekonomija upravljanja

• komercijalna ekonomija

• finansijska ekonomija

• efekat IR aktivnosti

SREDNJE PREDUZEĆE

• formalizovana org. struktura

• složeniji problemi

• profesionalno upravljanje

• delegiranje autoriteta

• vedi iznos kapitala i vedi prihod

• lakše pribavljanje kapitala

• zadovoljenje specijalizovane tražnje

• fleksibilnija od VP

• efekti ekonomije obima kroz snabdevanje VP poluproizvodima

• veza između MP i VP

Poređenje preduzeda prema veličini

20

MALO PREDUZEĆE

• manja efikasnost od VP

• zavisnost od osobina vlasnika

• nema specijalizacije

• visok tržišni rizik

• problem pribavljanja fin.sredstava

VELIKO PREDUZEĆE

• niska fleksibilnost

• disekonomija veličine

• otuđenost zaposlenih

• problemi u koordinaciji

SREDNJE PREDUZEĆE

• nedostatak kapitala

• zavisnost od VP

• problemi u upravljanju

• složeniji problemi

Poređenje preduzeda prema veličini - nedostaci

21

Najvedi broj preduzeda u svakoj privredi su mala preduzeda.

U Srbiji je 2006. godine bilo 98,90% malih preduzeda, 0,9% srednjih preduzeda i 0,2% velikih preduzeda.

U Evropskoj uniji je 2006. godine bilo 98,86% malih preduzeda, 0,93% srednjih preduzeda i 0,21% velikih preduzeda.

Očigledno se radi o gotovo identičnoj strukturi preduzeda na celom kontinentu, a verovatno i u svetu.

Značaj malih preduzeda ogleda se u njihovoj ulozi u

• povedanju zaposlenosti,

• diversifikovanju privredne strukture,

• inovativnoj aktivnosti i tehničkom progresu,

• realizaciji širih drušvenih ciljeva i sl.

22

Malo preduzede

22

Prednost malih preduzeda dolazi do izražaja u:

• delatnostima koje pružaju lične usluge (lekarske, frizerske i sl.) u kojima je neposredan kontakt pružaoca i korisnika usluge veoma značajan,

• delatnostima koje imaju ograničene mogudnosti plasmana (tržišna niša) gde velika preduzeda nemaju veliki interes,

• proizvodnja proizvoda koji u izradi zahtevaju preciznost i stalnu i neposrednu kontrolu,

• proizvodnja proizvoda koji u izradi zahtevaju posebno znanje, zanatsku veštinu ili umetnički talenat,

• pojedinačna proizvodnja (unikatna) ili u malim serijama.

23

Malo preduzede - delatnosti

23

Prednosti malih preduzeda su:

• Fleksibilnost, odnosno sposobnost preduzeda da se brzo prilagodi promenama u okruženju.

• Mala preduzeda su značajan izvor inovacija, što može biti velika prednost na tržištu.

• Prednost u upravljanju ljudskim resursima usled manjeg broja radnika i neposrednijeg odnosa vlasnika i zaposlenih, kao i između zaposlenih.

• Time je vedi stepen motivisanosti radnika i vlasnika, jer se ljudi lakše identifikuju sa preduzedem.

• Takođe je i stepen kontrole visok .

24

Malo preduzede - prednosti

24

Nedostaci malih preduzeda su:

• Neefikasnost koja se ispoljava u visokim troškovima proizvodnje po jedinici proizvoda zbog usitnjenosti obima proizvodnje, čestih promena asortimana, malih serija i sl.

• Rizik ključnih ljudi – velika zavisnost ovih preduzeda od znanja, sposobnosti i drugih profesionalnih i ličnih karakteristika jednog ili malog broja ključnih ljudi, odnosno vlasnika i članova njegovog užeg tima.

• Nisu atraktivna za stručnjake specijaliste.

• Visoki tržišni rizici jer svoje poslovanje zasnivaju na jednom ili malom broju proizvoda.

• Teškode u obezbeđivanju finansijskih sredstava.

25

Malo preduzede - nedostaci

25

Relativnost indikatora veličine otežava jasno razgraničenje srednjih preduzeda od malih, s jedne strane, i velikih preduzeda, s druge strane, pa srednja preduzeda imaju karakteristike i malih i velikih preduzeda

Najveda razlika između malih i srednjih preduzeda je u:

• organizaciji rada,

• organizacionoj strukturi i

• načinu upravljanja.

Dok je za mala preduzeda karakteristična neformalna organizacija i jednostavna organizaciona struktura, org. struktura u srednjim preduzedima je formalizovana sa više hijerarhijskih nivoa, sa definisanim radnim mestima, jasno utvrđenim pravilima i procedurama, formalizovan sistem kontrole i sl

Složeniji problemi tekudeg poslovanja i rasta zahtevaju profesionalno upravljanje srednjim preduzedem

Glomaznost preduzeda zahteva i delegiranje autoriteta na zaposlene.

26

Srednje preduzede

26

Prednosti u odnosu na MP:

formalizovana organizaciona struktura

složeniji problemi

profesionalno upravljanje

ravnoteža strategijskog i operativnog upravljanja (delegiranje autoriteta)

vedi iznos kapitala i

vedi prihod

lakše pribavljanje kapitala

Prednosti u odnosu na VP:

zadovoljavaju specijalizovanu tražnju

fleksibilnija

ostvaruju efekte ekonomije obima kroz snabdevanje VP poluproizvodima

veza između MP i VP

Srednje preduzede

27

Veliko preduzede

Veličina donosi i mogudnost da se utiče na rezultate, što predstavlja jedno od osnovnih obeležja velikih preduzeda.

Velika preduzeda imaju brojne prednosti koje potiču upravo od njihove veličine (efekti ekonomije veličine)

Ekonomija veličine ispoljava se u pozitivnim efektima, pre svega u smanjenju prosečnih troškova usled veličine preduzeda

Ekonomija veličine posledica je brojnih racionalnosti koje nastaju u velikim pred. usled korišdenja opreme velikih kapaciteta, tržišnih prednosti, efikasnijeg upravljanja, prednosti u obezbeđivanju finansijskih sredstava itd.

28 28

Veliko preduzede

Efekti ekonomije veličine su pozitivni katalizatori uvedavanja i/ili poboljšavanja poslovnih rezultata pa preduzeda teže da se na različite načine uvedaju, kako bi bolje koristili sledede efekte:

1. Efekat korišdenja sredstava velikih kapaciteta

Ovaj efekat se zove i “tehnička ekonomija”

Nastaje kao posledica neproporcionalnog odnosa između troškova kupovine ili izgradnje sredstava i troškova proizvodnje koji nastaju njihovim korišdenjem.

Veoma često efikasnost sredstava zavisi od njihovog kapaciteta dok troškovi nabavke ili izgradnje sredstava zavise od njihove veličine.

29 29

Veliko preduzede

2. Efekat koristi od učenja

Proizvodnjom vede količine proizvoda u dužem vremenskom periodu akumulira se iskustvo i znanje, što ujedno dovodi do smanjenja prosečnih troškova.

Efekat koristi od učenja izražava se koeficijentom napretka (progresa) koji se izračunava kao odnos prosečnih troškova udvostručene ukupne količine proizvoda i prosečnih troškova pre promene količine proizvoda.

Koeficijent progresa manji od jedan ukazuje na dobar efekat učenja.

Visina koeficijenta progresa različita je za pojedina preduzeda, ali u proseku iznosi oko 0,8. To znači da:

dupliranje ukupne količine proizvoda

dovodi do smanjenja prosečnih troškova za oko 20%.

30 30

Veliko preduzede

3. Efekat ekonomije skladištenja

Držanjem optimalnih zaliha materijala i rezervnih delova preduzeda

smanjuju svoje prosečne troškove, a samim tim i doprinose ostvarivanju

efekta ekonomije skladištenja.

Položaj velikih preduzeda na nabavnom tržištu kao velikih i značajnih

kupaca, doprinosi smanjenju troškova naručivanja zaliha (troškovi pripreme

narudžbine, troškovi analize i izbora dobavljača, troškovi obrade, troškovi

otpreme, troškovi prihvatanja i kontrole naručene količine, troškovi

evidentiranja i sl.), tako da velika preduzeda lakše od drugih preduzeda

mogu optimizirati svoje zalihe, odnosno minimizirati troškove zaliha.

Ekonomiji skladištenja doprinosi i efekat “velikog broja” koji se ogleda u

povoljnijem odnosu troškova zaliha rezervih delova i broja sredstava za rad.

31 31

Veliko preduzede

4. Efekat ekonomije upravljanja ili administrativne ekonomije Ekonomija upravljanja posledica je korišdenja savremenih metoda i tehnika poslovnog upravljanja, informacione tehnologije i slično.

Sa rastom preduzeda troškovi upravljanja manje se povedavaju u odnosu na rast preduzeda.

5. Efekat komercijalne ekonomije Velika preduzeda mogu ostvariti više cene svojih proizvoda i niže prosečne troškove korišdenja kanala distribucije po osnovu svog velikog tržišnog učešda.

Imaju bolju pregovaračku poziciju prilikom nabavke resursa.

32 32

Veliko preduzede

6. Efekat finansijske ekonomije

VP ima niže troškove finansiranja u odnosu na manja preduzeda.

Velika preduzeda su najčešde akcionarska društva, pa kapital mogu obezbeđivati na tržištu kapitala - iz različitih izvora i pod povoljnijim uslovima od drugih preduzeda.

Mogu organizovati interno tržište kapitala, gde delovi preduzeda mogu međusobno konkurisati.

Interno tržište može biti efikasnije od eksternog tržišta kapitala jer, zbog bolje informisanosti donosioca odluka, omogudava efikasnije alociranje kapitala i efikasniju kontrolu njegove upotrebe.

Interno tržište kapitala omogudava finansiranje potencijalno dobrih projekata svih delova preduzeda nezavisno od njihovog novčanog toka i tako doprinosi vedoj efikasnosti investicija velikih preduzeda.

33 33

Veliko preduzede

7. Istraživačko-razvojne aktivnosti

Za razliku od malih preduzeda, u kojima inovacije u poslovanju nastaju više kao rezultat preduzetničkog talenta njihovih osnivača da uoče poslovne mogudnosti kojima drugi ne pridaju značaj, velika preduzeda u svojim istraživačko-razvojnim jedinicama ili institutima oranizovano pristupaju istraživanju i razvoju.

Raspolažudi masom ljudi i sredstava, velika preduzeda vrše i primenjena i razvojna, ali i fundamnetalna naučna istraživanja.

Razultati tih istraživanja su novi priozvodi, novi materijali, nove tehnolologije, ali i nove tehnike upravljanja koje puno doprinose održanju i razvoju konkurentske prednosti velikih preduzeda.

34 34

Veliko preduzede

Velika preduzeda mogu nastati:

• Internim rastom (povedanjem obima i širenjem aktivnosti) - ostavaruje se razvojem sopstvenih kapaciteta preduzeda, kao što je npr. investiranje u izradnju nove fabrike, ili razvojem proizvoda preduzeda

• Eksternim rastom – spajanjem ili pripajanjem dva ili više preduzeda; to može biti dobrovoljno (merdžer), ili protivno (preuzimanje).

Interni i ekstern rast mogu biti:

• Horizontalni (u okviru postojede delatnosti)

• Vertikalni (uključivanje preduzeda u više ili niže faze proizvodnog procesa)

• Konglomeratski rast (širenje delatnosti preduzeda na nove delatnosti koje nisu ni horizontalno ni vertikalno povezane)

35 35

Rast veličine preduzeda

Optimalna veličina preduzeda je veličina koja ima minimalne prosečne troškove, a zavisi od tipa tehnologije i od veličine tržišta.

Spajanje preduzeda znači stvaranje novog preduzeda, gde uključena preduzeda gube pravni subjektivitet, a sva njihova prava i obaveze prenose se na novonastalo preduzede.

Pripajanje preduzeda znači da pripojeno preduzede gubi pravni subjektivitet u korist vedeg preduzeda i ako je pripajanje dobrovoljno u pitanju je merdžer, a ako nije zove se preuzimanje (take-over).

Velika preduzeda mogu nastati i finansijskim povezivanjem više pravno samostalnih preduzeda.

Najznačajniji oblici preduzeda koja tako nastaju su :

– HOLDING

– KONCERN

36

HOLDING

Holding predstavlja oblik privrednog društva čija je osnovna karakteristika da kontroliše jedno ili više društava na osnovu udešda u njihovom kapitalu.

U tom slučaju razlikujemo vladajude društvo i zavisno društvo

Samu kontrolu holding obavlja posedovanjem hartija od vrednosti zavisnog preduzeda.

Holding karakteriše kontrola zavisnih preduzeda kroz posedovanje hartija od vrednosti i razlikuju se dva oblika:

– čist holding

...kada je kontrolna funkcija jedina delatnost matičnih preduzeda (preduzeća majki)

– mešoviti holding

...kada se pored kontrolne funkcije obavlja i neka sopstvena delatnost, što je isto što i koncern

37 37

HOLDING

Sticanje učešda u kapitalu jednog društva u meri koja holdingu omogudava kontrolu nad njim može se ostvariti na dva načina:

1. ustupanjem imovine društva holdingu (društvo ustupa holdingu celu ili deo imovine (kapital, udeo, akcije) u zamenu za sticanje prava člana na učešda u dobiti holding društva) ili

2. investiranjem holdinga u nova društva (vladajude društvo investira sopstveni kapital u osnivanje novih društava ili sticanje učešda u kapitalu postojedih društava), što se može ostvariti na jedan od tri načina...

Investiranje holdinga se vrši kroz 3 oblika učešda u vlasništvu:

1. sistem radijalnog učešda ili afilijacija

2. sistem piramidalnog (stepenastog) učešda

3. sistem uzajamnog (cirkularnog) učešda

38 38

HOLDING

Sistem radijalnog učešda (afilijacija) – holding nastaje investiranjem u filijale koje nisu međusobno vezane učešdem u kapitalu. Ovaj način nastanka holdinga karakterističan je za mešovite holdinge ili koncerne, odnosno vladajude društvo povezano u proizvodno-prometnom lancu sa zavisnim društvima.

Sistem piramidalnog (stepenastog) učešda - holding nastaje tako što vladajude društvo direktno učestvuje u kapitalu jednog ili više društava t.j. filijala (to su društva-kćeri), a ova društva svojim kapitalom kontrolišu druga društva/podflijale (to su društva-unuke). Na ovaj način vladajude društvo sa relativno malim kapitalom može kontrolisati čitav niz društava, pošto se njegov finansijski napor decentralizuje na veliki broj društava.

Sistem uzajamnog (cirkularnog) učešda - Po ovom sistemu, da bi vladajude društvo kontrolisalo sve filijale nije neophodno da učestvuje u kapitalu svake od njih. Dovoljno je da, učešdem u kapitalu, kontroliše jednu filijalu, a preko nje može kontrolisati drugu filijalu u čijem kapitalu prva filijala ima vedinsko učešde.

39 39

KONCERN

Koncern nastaje povezivanjem preduzeda kroz jedinstvenu upravu i to:

1. učešdem u kapitalu drugih društava (faktički koncern) pored toga obavlja i neku svoju delatnost;

2. inkorporiranjem jednog u drugo društvo (čist koncern), kada uključeno društvo zadržava svoj pravni subjektivitet, a vladajude društvo ima neograničeno pravo upravljanja;

3. preko ugovora (ugovorni koncern)

Ugovorni koncern nastaje na 3 načina:

jedno društvo je potčinjeno upravi drugog društva kroz ugovor o vladanju/dominaciji ili stavljanjem nezavisnih društava pod jedinstvenu upravu

ukupan dobitak se prenosi na drugo društvo kroz ugovor o prenosu dobitka ili udruživanjem dobitka sa dobicima drugih društava radi zajedničke podele

davanje u zakup ili ustupanje dela imovine drugog društvu kroz ugovor o zakupu/ustupanju

40

KONCERN

Koncern može nastati pribavljanjem učešda od strane jednog društva u kapitalu drugih društava čime to društvo (vladajude društvo) stiče pravo kontrole nad njima (zavisna društva).

Vladajude društvo pored čiste kontrolne funkcije obavlja neku industrijsku ili trgovačku delatnost zbog čega je ova vrsta koncerna, koja se naziva faktički koncern, indentična mešovitom holdingu.

Osim toga, koncern može nastati inkorporiranjem (uključivanjem) jednog društva u drugo (čist tip koncerna). Inkorporirano društvo zadržava pravni subjektivitet, a glavno (vladajude) društvo stiče neograničeno pravo upravljanja inkorporiranim društvom.

Koncern može nastati na osnovu ugovora (ugovorni koncern). Ugovorom se jedno društvo može potčiniti upravi drugog društva (ugovor o vladanju ili dominaciji) ili se ugovorom društva koja nisu zavisna jedna od drugog mogu staviti pod jedinstvenu upravu.

41 41

Nedostaci velikog preduzeda

Povedanje veličine preduzeda preko optimalne veličine dovodi do povedanja prosečnih troškova i ova pojava se naziva disekonomija (neekonomija) veličine.

Sa povedanjem veličine nastaju i problemi kontrole i koordinacije u samom preduzedu koji se izražavaju smanjenjem mogudnosti kontrole podređenih radnika od strane odgovornog lica, tj. menadžera.

Optimalna veličina preduzeda zavisi od tehnoloških faktora i veličine tržišta koje predstavlja osnovnu deterninantu optimalne veličine preduzeda.

Ignorisanje promena na tržištu, manifestovano kroz zadržavanje veličine i strukture preduzeda (uprkos padu/povedanju interesovanja za ponudu radova i usluga tog preduzeda) može ugroziti opstanak preduzeda.

Velika preduzeda su „otpornija“ na poremedaje na tržištu, jer imaju više skrivenih unutrašnjih rezervi i mogudnosti za rebalans opteredenja nekih ugroženih sektora, ali se sva preduzeda moraju prilagođavati promenama da bi preživela (slično evoluciji živih organizama).

42 42