Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

POLITIKA KOMPANIJE,

KULTURA I PRAVILA PONAŠANJA

POSLOVNA KULTURA I PROJEKTI

Zapaža se mnogo promena koje investitori, klijenti, zaposleni i šira zajednica očekuju od građevinarstva.

Građevinarstvo mora ispunjavati očekivanja da bi očuvalo i ojačalo poziciju.

Da bi se ostvario pomak kako bi srce i pamet zaposlenih bili posvedeni razvoju struke mora se promeniti (i) kultura.

Klijenti očekuju da cene i kvalitet idu „ruku pod ruku“ kao deo standarda poslovanja.

Klijenti očekuju da struka napreduje brže i uz to pruža kulturu kooperacije i poverenja i da je struka fokusirana na njihove zahteve i potrebe.

Zaposlenima treba mnogo otvorenija, časnija i obuhvatnija poslovna (i lična) kultura.

Poštovanje kvaliteta zaposlenih je sve važniji element.

EKSTERNE AKTIVNOSTI

Ljudi nisu zainteresovani da rade u građevinarstvu. Učesnici u lancima snabdevanja traže nove puteve saradnje koji “znače” kooperativnost i timski rad.

U inostranstvu su sve su zastupljeniji „partnerstvo“ i srodne tehnike upravljanja lancima snabdevanja.

Zbog toga je važna saradnja sa investitorima, korisnicima, snabdevačima:

U saradnji sa klijentima i-ili korisnicima, na početku svakog projekta, utvrdi i detaljno prouči njihove potrebe.

Obezbedi da se njihove potrebe „čuju“ sve do dna lanca snabdevanja tako da svi dele iste zadatke i ciljeve.

Na kraju posla pitaj klijente i-ili korisnike da li su ispunjena njihova očekivanja i kako im je bilo da rade sa vama.

Saznaj od investitora i snabdevača šta treba da uradite da bi im pomogli da i oni rade bolje.

POSLOVNA KULTURA I PROJEKTI

Razmotri opciju da primeniš „partnerstvo“ kao oblik ugovornog odnosa.

Prati i periodično ocenjuj kako dogovori o „partnerstvu“ funkcionišu i koriguj ih u skladu sa situacijom i poslovnim potrebama uključenih strana.

Zapamti da obezbeđenje efekata zahteva da „partnerstvo“ mora idi sve do kraja lanca snabdevanja i ne zaustavljati se na nivou glavnog snabdevača.

U posao, što je ranije mogude, uključi i investitora i podizvođače i ... sve ostale, jer de tek tako biti dobijena maksimalna korist od njihove saradnje.

Budi spreman da podeliš rizike i njihovu cenu, ali i da prepoznaš učesnike koji su u vezi sa uspehom u tome.

Obezbedi korektno i brzo pladanje svih učesnika u lancu snabdevanja.

U poslu budi otvoren i pošten kako bi doneo dobro celom timu ali i poslovnim partnerima.

Ako si kupac pokaži odanost kvalitetnoj, najboljoj praksi tako što deš izbedi selekciju ponuda na bazi najniže cene – imaj u vidu i kulturu i održivost.

INTERNE AKTIVNOSTI

Saradnja sa svojim zaposlenima

Počni poboljšavanje poslovanja merenjem performansi i poređenjem sa drugima. Na bazi tog „benchmarking-a“ pripremi ili koriguj biznis plan da smanjiš razlike.

Internom anketom saznaj šta zaposleni misle o radu u kompaniji i pravi plan kako kompaniju promeniti na bolje.

Dostiži poslovne ciljeve i rezultate neprekidno trenirajudi i usavršavajudi zaposlene (“od kolevke pa do groba...”).

Budi onaj koji iskreno investira u ljude.

POSLOVNA KULTURA I PROJEKTI

Budi tolerantniji u odnosu na koliziju svojih poslovnih potreba i potreba porodica zaposlenih.

Primeni sistem standardne evaluacije performansi zaposlenih i sveobuhvatnog izveštavanja.

Poboljšaj HTZ uslove za rad i napravi akcioni plan za njihovo dalje usavršavanje (“ljudski faktor”).

Sprovedi rigoroznu kontrolu stanja HTZ uslova na gradilištu kako bi podigao nivo uslova za rad.

Uspostavi proceduru kroz koju de i zaposleni modi da daju svoj doprinos poboljšanju stanja.

Sa zaposlenima komuniciraj na različite usmene i pisane načine (mogu se koristiti isplatne liste, oglasne table,...).

IZJAVA O POLITICI KVALITETA

Politika kvaliteta, usklađena sa poslovnom politikom preduzeda, predstavlja osnov za izgradnju i razvoj sistema upravljanja kvalitetom.

Osnovni principi na kojima se zasniva naša politika kvaliteta su:

• kvalifikovani i motivisani zaposleni su najvažniji oslonac našeg postojanja i razvoja,

• stalno tehničko i tehnološko napredovanje,

• stalno usavršavanje sistema upravljanja usklađenog sa ISO standardom,

• proizvodi i tehnologija koji ne ugrožavaju bezbednost korisnika i životnu sredinu,

• stalno preispitivanje ostvarenog kvaiiteta, utvrđivanje i sprovođenje korektivnih i preventivnih mera u cilju poboljšanja kvaliteta.

IZJAVA O POLITICI KVALITETA

Dosledno pridržavanje navedenih principa u službi je ostvarenje jednog od naših najvažnijih ciljeva u poslovanju, a to su:

• zadovoljni partneri,

• zadovoljstvo zaposlenih radom u kompaniji,

• stalni i svestrani napredak kompanije,

• povedanje društvene odgovomosti kompanije,

• ekološki čista proizvodnja.

Politika kvaliteta daje smemice za ponašanje svih zaposlenih a rukovodstvo preduzeda ima stalni zadatak da obezbeđuje uslove za njeno sprovođenje i unapređenje.

PRAVILA PONAŠANJA ZAPOSLENIH

1. Ovim aktom propisuju se pravila ponašanja zaposlenih u preduzedu, od dolaska na posao, u toku radnog vremena i pri odlasku sa posla.

2. Svi zaposleni su dužni da svoj dolazak u Preduzede registruju na ulazu u Preduzede i da budu na radnom mestu u tačno predviđeno vreme za rad u smeni, po rasporedu rada i u radnom odelu.

3. Zakašnjenje pri dolasku na posao nije dozvoljeno. Zaposleni koji dođe na posao posle termina određenog za početak radnog vremena nede biti primljen na rad, a taj dan evidentirade se kao neopravdano odsustvo sa posla. Neopravdano izostajanje zaposlenog sa rada 2 radna dana u mesecu ili 5 radnih dana za 3 meseca, ili kašnjenje pri dolasku na rad više od 3 puta u toku meseca, predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa.

4. U slučaju odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, zaposleni je dužan da o tome odmah obavesti neposrednog rukovodioca i da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad dostavi poslodavcu potvrdu lekara o sprečenosti za rad, kao i da ovo odsustvo sa rada, po završetku bolovanja, pravda doznakama.

PRAVILA PONAŠANJA ZAPOSLENIH

5. Zaposleni koji koriste godišnji odmor, bolovanje, pladeno ili nepladeno odsustvo ili su pod suspenzijom ne mogu da dolaze i borave u prostorijama Preduzeda za vreme odsustva, osim ako ne budu pozvani od strane poslodavca.

6. Zaposleni su dužni da odmah, po dobijanju usmenog ili pisanog naloga od neposrednog rukovodioca, počnu sa radom.

7. Zaposleni su dužni da odgovorno, savesno i blagovremeno vrše poslove i radne zadatke, da se u procesu rada odgovomo odnose prema sredstvima rada i imovini Poslodavca, te da prilikom iznošenje alata i ostalih sredstava rada iz pogona moraju da imaju uredne dozvole za iznošenje potpisane od strane neposrednih rukovodilaca i da iznošenje alata sa dokumentacijom prijave prilikom izlaska iz preduzeda.

8. Zabranjeno je svim zaposlenima unošenje alkoholnih pida ili droga, dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili droga, kao i konzumiranje alkohola ili droga u Preduzedu.

PRAVILA PONAŠANJA ZAPOSLENIH

9. Zaposleni za vreme rada ne smeju da napuštaju radno mesto bez prethodnog odobrenja neposrednog rukovodioca. Napuštanje radnog mesta bez dozvole neposrednog rukovodioca, predstavlja povredu radne discipline.

10. Zaposleni može da napusti radno mesto i izađe iz Preduzeda u toku radnog vremena, uz saglasnost neposrednog rukovodica i uredno potpisanu dozvolu, s tim što se tog dana više ne vrada na rad.

11. Zaposleni imaju pravo na dnevni odmor - pauzu u trajanju od 30 mmuta za ishranu u restoranu i istu koriste po rasporedu korišdenja toplog obroka lli po odobrenju poslovođe, tamo gde se tehnološki postupak odvija konstantno.

12. Zaposleni koriste topli obrok isključivo u restoranu Preduzeda, te je u tom smislu zabranjeno unošenje hrane u Preduzede ili iznošenje hrane iz restorana kao i konzumiranje kafe na radnom mestu ili u prostorijama Preduzeda, van restorana.

PRAVILA PONAŠANJA ZAPOSLENIH

13. U toku pauze za dnevm odmor od 30 minuta, zaposleni dobijaju pored toplog obroka i kafu koju konzumiraju takođe u restoranu, pa kuvanje i konzumiranje kafe van prostorija restorana - u pogonu - predstavlja povredu radne discipiine.

14. Zabranjeno je pušenje na radnom mestu ili u prostorijama Preduzeda mimo mesta određenih za pušenje i bez odobrenja poslovođe.

17. Zabranjeno je šetanje kroz pogon radi okupljanja i vođenja razgovora sa ostalim zaposlenima.

18. Sedenje na radnom mestu ili u prostorijama pogona, gde proces rada zahteva rad u stojedem položaju, kao i spavanje na radnom mestu ili prostorijama Preduzeda, bide strogo sankcionisano.

19. Svi zaposleni su dužni da se međusobno pristojno i korektno ponašaju i ophode, kao i prema poslovodstvu i poslovnim partnerima. Nepristojno ponašanje, vređanje, psovanje, vika i galama, izazivanje svađe ili tuče, predstavlja povredu radne discipline.

PRAVILA PONAŠANJA ZAPOSLENIH

20. Zaposleni su dužni da na posao dođu pristojno odeveni i uredni. Ko dođe u neprikladnoj odedi i obudi i neuredan bide vraden sa rada.

21. Zaposleni su dužni da za vreme rada koriste lična zaštitna sredstva, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. U slučaju da dođe do povrede na radu, a zaposleni nije koristio zaštitna sredstva, Preduzede ne snosi odgovornost za povredu na radu.

22. Neposredni rukovodioci su dužni da za svaki radni dan vode evidenciju o vrsti i količini urađenog posia, vremenu za koji je posao izvršen, i eventuaino primedbe vezane za rad zaposlenih pri izvršavanju radnih zadataka.

23. Na kraju radnog vremena svi zaposleni treba da srede svoja radna mesta, isključe i očiste mašine i opremu, radne stolove, dokumentaciju odlože u fascikle i registratore, zatvore prozore, isključe elektro i vodovodnu instalaciju a radno mesto ne mogu da napuste pre isteka radnog vremena.

24. Svi zaposleni su dužni da čuvaju ugled Preduzeda, da ponašanjem u Preduzedu kao i van njega ne nanose štetu poslovnom ugledu i interesima Preduzeda.

PARTNERING

Šta je partnering ?

"Partnerstvo je menadžerski pristup primenjen od strane 2 ili više organizacija u cilju ostvarenja specifičnih poslovnih ciljeva putem maksimiziranja efektivnosti resursa (kapaciteta) uključenih firmi”.

Partnerstvo promoviše poboljšanje performansi kroz poslovnu saradnju usmerenu pre na vrhunski kvalitet nego na najnižu cenu.

Partnerstvo je neophodno jer je ugovaranje poslova uvek pod uticajem oštre konkurencije a na bazi unapred definisane kombinacije kvaliteta i cene.

Produbljivanje otvorenosti i poverenja je u suprotnosti sa konkurentskom konfrontiranošdu koja decenijama karakteriše građevinarstvo.

Ovakav pristup zahteva da strane sarađuju otvoreno i sa punim poverenjem zasnovanim na zajedničkim ciljevima, usaglašenom i prihvadenom metodu rešavanja problema i aktivnom traganju za stalnim i merljivim poboljšanjima.

PARTNERING

Ne sme se zaboraviti da se u partnerstvu radi o stanju svesti sintetizovanom sa setom procedura tako da je partnerstvo neraskidivo povezano sa tim „polovinama mozga“.

Partnerstvo može biti profilisano projektom, u kome je dogovor u određenom vremenskom okviru konkretnog posla, ili se razvijati kao strateški savez nezavisan od vrste projekata.

Strateško i dugoročno partnerstvo stranama obezbeđuje veliku korist i šansu za razvoj.

Partnerstvo je pristup otvorene kooperacije koja donosi korist obema stranama a da se pritom sve radi u interesu kupca.

U regularnim okolnostima korist može biti velika.

Saradnja nije laka ved zahteva značajan napor da se uspostavi, kao i da se kroz praksu održava, ali je vedina poslovnih subjekata, uključenih u partnerstvo uživala u tako profilisanim odnosima i smatra ih vrlo korisnim i stimulirajudim.

PARTNERING

Partnerstvo obuhvata sledede koristi:

• Povedano zadovoljstvo kupca-korisnika.

• Povedanu vrednost proizvoda-usluge (mereno „očima“ kupca-korisnika).

• Poštovanje i zaštita profita izvođača i snabdevača.

• Razvoj i zadovoljstvo zaposlenih.

• Stvaranje ambijenta koji podstiče inovacije i tehnička unapređenja.

• Integraciju projekta proizvoda-usluge s ekspertima iz lanca snabdevača.

• Poboljšana je tehnologija građenja zbog ranog uključivanja izvođača.

• Eliminisana je duplikacija faza, operacija, aktivnosti, porudžbina...

• Preciznija je procena rokova i vremena.

• Kradi je rok isporuke proizvoda-usluge.

• Stabilnost poslovanja partnera koja pogoduje rastu samouverenosti i usmerenosti na bolje planiranje i investiranje u zaposlene i tehničke resurse.

PARTNERING

Koje forme partnerstvo može imati ?

Prvi sporazumi kojima je partnerstvo zaživelo u praksi su težili odnosu “jedan-na-jedan”, klijenta i glavnog izvođača, ili ...

Danas je to termin koji opisuje višestruku, brojnu strukturu koja pulsira na bazi veza i kooperacije i vuče ka opštem uspehu svih partnera.

Iako se partneri usmeravaju ka klijentu i teže da mu udovolje sve je više slučajeva da klijenti idu ka partnerima i traže saradnju sa takvim poslovnim konglomeratima.

U njihovoj filozofiji prepoznaju vedi kvalitet i manji rizik da de ono što naručuju biti upravo po njihovoj želji.

Ogromna zavisnost proizvodnih procesa od važnih lanaca snabdevanja prosto namede obavezu da se partnerstvom (nezavisno ko je još u njemu) obuhvati bar jedan strateški snabdevač sirovinama.

PARTNERING

Kako napraviti partnerski dogovor sa drugom kompanijom ?

Potrebni su slededi preduslovi i odgovori u važnim oblastima:

1. Posvedenost

2. Samoispitivanje

3. Selekcija

4. Zajednički ciljevi

5. Rešenje problema

6. Kontinualno usavršavanje

7. Ugovorna uređenost odnosa

8. Rizik i kompenzacija

PARTNERING

Posvedenost

Na najvišem upravljačkom nivou partnera mora postojati puna posvedenost razvoju odnosa i odgovornost za otvorenu komunikaciju unutar cele strukture.

Partnerstvo zahteva korenitu promenu poslovne kulture menadžmenta koja je sticana decenijama i kojoj su se svi prilagođavali kako bi bili što uspešniji u karijeri.

Od partnerstva nede biti ništa ukoliko ga shvate kao modni trend koji de, kao efemernu pojavu, zaboraviti.

Svi koji su uključeni u partnerstvo moraju u njemu nadi svoj deo obaveza u „kupoprodaji“ i svoj profit.

PARTNERING

Samoispitivanje

Pre traženja i prepoznavanja potencijalnih partnera organizacija, mora dati odgovore na slededa pitanja:

1. Šta de i zašto biti predmet „partnerstva“ ?

2. Da li je naša upravljačka struktura odgovarajuda ?

3. Da li poznajemo svoju upravljačku kulturu ?

4. Da li saradnicima saopštavamo (na nižim nivoima) svoje poslovne namere i da li sliušamo njihove stavove ?

5. Da li je organizacija fleksibilna i pripremljena za promene ?

6. Da li smo opremljeni adekvatnim znanjem ?

PARTNERING

Selekcija

Poverenje je kritičan faktor za uspeh, pa se ne treba čuditi što je prevladavajuda vedina slučajeva uspešne primene partnerstva razvijena među partnerima koji su, kroz prethodnu poslovnu saradnju, razvili dobre odnose i skupili uglavnom pozitivno iskustvo.

Čim se utvrdi koje kvalitete (atribute) partner treba da ima može početi proces selekcije u okviru raspoložive grupe kompanija.

PARTNERING

Tipična razmatranja tokom selekcije, pored standardno pažljive analize tehničkih i finansijskih kvalifikacija za partnerstvo, treba da obuhvate i razmatranje:

Razumevanja prirode partnerstva kao pristupa.

Prethodnog iskustva u takvoj vrsti odnosa.

Kompatibilnosti sistema vrednosti i poslovnih kultura.

Brige o stavovima i interesima kupaca njihovih proizvoda-usluga.

Upravljačkog stila partnerskog menadžmenta.

Kadrovskog sastava i tehničke opremljenosti.

Postojanja procedura za HTZ zaštitu zaposlenih.

Primene procedura za zaštitu životne sredine...

PARTNERING

Zajednički ciljevi

Uspešno partnerstvo obuhvata definisanje jasnih zadataka kojima se realizuju ciljevi svake strane. Ukoliko ciljevi partnera nisu usaglašeni i međusobno prihvadeni partnerstvo nede dati ništa.

Svaka strana, kao i u nekom drugom dogovoru (ugovoru), mora biti sasvim spremna da svoje resurse, u nekim segmentima, podredi ciljevima partnera.

Jedan od najvažnijih koraka je dogovor o komercijalnim ciljevima.

Profit je osnovni motiv komercijalnog partnerstva pa svaka strana treba da svom partneru prezentira puteve i prepreke u ostvarivanju zacrtanog profita.

Naknadna spoznaja potreba u resursima demotiviše i menadžment i zaposlene „obmanutog partnera“ da se posvedeno bave drugim, objektivno i blagovremeno specificiranim aktivnostima i ciljevima.

Zajednički ciljevi podrazumevaju zajedničku brigu, timski rad i sinhronizaciju kad i gde je to mogude.

PARTNERING

Rešenje problema

Svaki partnerski odnos, a najbrojniji je onaj uređen klasičnim poslovnim ugovorima o realizaciji projekata, donosi probleme i zahteva da se reše pre nego što se nastavi sa ostalim aktivnostima.

U strateškom partnerstvu nema mesta nedoumicama i stalnom preispitivanju opravdanosti takvog odnosa.

Pre ulaska u partnerstvo treba pripremiti i dogovoriti postupke koji de biti primenjeni u slučaju spora: utvrditi odgovorna lica za iznalaženje rešenja, način rada, rokove... i tragati za najboljim rešenjem, najpovoljnijim ishodom krize, a ne na nalaženje krivca kog de „razapeti “

Kontinualno usavršavanje

Ovo je jedan od glavnih pokretača u partnerstvu jer vodi ka sve vedoj efikasnosti i konkurentnosti.

Kao i u ostalim oblastima usavršavanje se mora pratiti, meriti, a rezultati vrednovati u odnosu na zajednički postavljene rokove i zadate parametre.

Usavršavanje je oblast koju najbolje artikuliše benchmarking, internog ili eksternog karaktera.

PARTNERING

Ugovorna uređenost odnosa

Nabavke su predmet slobodne, konkurentske ponude i nema mesta uticaju strateškog partnerstva sa unapred usvojenim subjektom.

Da se korist od partnerstva ispolji a da ne bude u koliziji sa propisima koriste se ugovori kojima se „kompiliraju“ partnerstvo i standardni oblik ugovora.

Ugovor o partnerstvu definiše potrebe, zahteve u odnosu na pristup obeju strana, sadržaj i obuhvat partnerstva, podelu rizika i koristi kao osnove za vrednovanje dobiti.

Ugovor, bilo da je kratkoročan (za potrebe vedeg projekta ili osvajanje novog tržišta...) ili strateški, ima svoj „životni vek“ pa pre potpisivanja mora imati precizno definisane odredbe o načinu prekida ugovornih obaveza.

Partnerstvo može biti raskinuto, pa obe strane treba blagovremeno da se suoče sa tom mogudnošdu i odnose urede na način da ono što nije uspelo da ih spoji ne postane ono što ih udaljuje više nego na početku odnosa.

PARTNERING

Rizik i kompenzacija

Svi rizici moraju biti partnerski identifikovani i kvantifikovani.

Sa rizikom se mora boriti ona partnerska strana koja je u boljoj poziciji da se sa njim izbori; tu nema podele „na ravne časti“, jer partneri nikada nisu iste veličine, iskustva ili kadrovske strukture.

Ako jedna strana odluči da primi odgovornost za rešavanje spornih situacija i stanja to mora odgovorno i raditi.

Sa rizikom kog se nijedna strana ne prihvati oba partnera se moraju suočiti svaki za sebe i o svom trošku – “pa kom opanci, kom obojci...”

Korist mora biti motivirajuda za stranu koja „vuče“.

Idealan odnos partnera se zasnivao na obostrano otvorenom knjiženju selektiranih troškova i uvidu u stanje i stepen eliminacije efekata rizika.