GREJANJE I PROVETRAVANJE HALA - grf.bg.ac.rs · PDF fileprimenjena potpuna klimatizacija koja omogućava grejanje i hlađenje prema potrebama objekta u svakom trenutku,

GREJANJE I PROVETRAVANJE HALA
Sastavni deo svakog objekta, zgrade, su i mainske instalacije, ili preciznije, termotehnike instalacije.
Svrha termotehnikih instalacija je da se obezbedi
odreena mikroklima u objektu u celini ili pojedinano po prostorijama u zavisnosti od spoljnih, unutranjih, tehnolokih, konfornih i drugih uticaja i zahteva.
Pod mikroklimom u prostorijama se podrazumeva
temperatura ambijenta, relativna vlanost, koliina sveeg i opticajnog vazduha, nivo istoe vazduha (mehanike i hemijsko- bakterioloke), brzina strujanja, nivo buke, spreavanje termikih okova, potovanje tehnolokih zahteva (ako su oni prioritetni), itd.

Da bi se odrali zadati parametri mikroklime potrebno je predvideti sledee termotehnike instalacije:
- instalacija grejanja: odravanje temperature u zimskom
periodu - instalacija hlaenja: odravanje temperature u letnjem
periodu - instalacija odvlaivanja ili vlaenja: odravanje
relativne vlanosti - instalacija ventilacije: odravanje istoe vazduha i
potrebne koliine sveeg vazduha koji je bogat kiseonikom (izbacuje se deo vazduha koji je zasien ugljen-dioksidom ili nekim drugim zagaivaima).
Ako su zastupljene sve ove instalacije, kae se da je
primenjena potpuna klimatizacija koja omoguava grejanje i hlaenje prema potrebama objekta u svakom trenutku, nezavisno od spoljnih uticaja i godinjeg doba.
Termotehnike instalacije, u principu, se sastoje iz sledeih funkcionalnih celina:
- energetskog bloka, - mainske sale, - distributivnih delova i - distributivnih delova po pojedinim prostorijama. Pod energetskim blokom misli se na skup ureaja i
opreme gde se proizvodi toplotna ili rashladna energija.To je najee poseban objekat koji se gradi prema propisima.
Mainske sale su prostorije gde su smeteni ureaji za
obradu vazduha, vode, pare ili drugog radnog fluida na zadate parametre.
Distributivni deo povezuje energetski blok, mainsku
sale i periferne ureaje u prostorijama. Sastoje se iz cevovoda (za transport tenosti, pare,..) ili kanalskog razvoda (za transport vazduha).

Zadatak perifernih ureaja je da se izvri pravilna raspodela toplotne i rashladne energije, obraenog vazduha u prostoriji.
U zavisnosti od primenjenog sistema periferni ureaji mogu biti:
- radijatori, - ventilator-konvektori, - razni elementi za distribuciji vazduha (reetke,
anemostati i slino), - unutranje split jednice, - cevne zmije u podu i zidu (podno i zidno grejanje) i
drugi. Bitna odrednica za graevinske inenjere je da
kotlarnice sa mainskim salama zauzimaju cca 5 do 7% ukupnog prostora.
Grejanje i provetravanje hala usko je povezano sa namenom hale, ali i sa njenom veliinom i klimatskim uslovima. Zbog toga kod veine proizvodnih i radionikih hala pored dobrog provetravanja treba predvideti i zadovoljavajutu mogunost grejanja, time se pored osobenosti proizvodnog procesa pre svega uvaavaju radni uslovi.
Za razliku od proizvodnih, skladine hale se veoma retko
greju, ali se moraju zadovoljavajue provetravati. Provetravanje (ubacivanje i izbacivanje vazduha) u
livnicama mora hiti studiozno isplanirano jer velike kolitine toplote moraju na siguran nain da budu odvedene, a da se ne izazove njeno izraivanje u pravcu radnih mesta.

Kao i svako drugo grejanje tako i ono u halama se deli: - prema poloaju Ioita na: lokalno, centralno i daljinsko grejanje; - prema gorivu moe biti na: ugalj, gas, mazut, elektritnu struju; - prema nosau toplote: sa toplom vodom (do 90 C), vrelom vodom, (preko 90 C), parom, uljem i vazduhom. Ova podela je za projektanta hale bez veeg znaaja, ali
razliite mogunosti grejnih sisterna su ve mnogo interesantnije za njega. Generalno postoje tri grejna sistema:
- vazduno grejanje, - grejanje zraenjem i - konvekciono grejanje.
Kod vazdunog grejanja, u zavisnosti od pokretake sile strujanja vazduha, razlikuju se:
- jaka vazduna grejanja (uzgon) i - ventilatorska vazduna grejanja (mehanika). Na osnovu vrste vazduha grejanje moe biti stalnim sveim i
meanim vazduhom. Kod stalnog vazduha, vazduh u hali se samo preokree, pa se
mora predvideti poseban sistem za provetravanje. Grejanje sveim vazduhom uzima vazduh izvan objekta, pa je
postupak zbog visokog utroka energije neekonomian pogotovu u sluaju kada se moraju dovesti izuzetno velike koliine sveeg vazduha.
Kao sredina izmedju ova dva postupka u veini sluajeva je najbolje i najekonominije reenje grejanje meanim vazduhom, time se ujedno reava problem provetravanja, naroito kada se tako koncipira da npr. leti nekoliko agregata ubacuje u halu sve vazduh.

Grejanje gasnim zraenjem (infracrveni ili ultracrveni grejai) se veoma esto koriste za zagrevanje hala, pri temu se upotrebljavaju plafonski grejai.
Ovaj tip grejanja, za razliku od grejanja meovitim vazduhom, ima manu da se mora obezbediti poseban dotok sveeg vazduha, a da pri tome treba voditi rauna da otpadni gasovi slobodno struje u prostor hale. Ovakvi grejai se uspeno primenjuju za direktno zagrevanje radnih mesta u velikim, dobro provetrenim, inae hladnim halama.
Za konvekciono grejanje koriste se grejna tela razliite konstrukcije kao to su:
- radijatori, - grejne ploe, - orebljene cevi i - savijene cevi. Ovakav nain grejanja, pod nepovoljnim okolnostima veoma
optereuje konstrukciju hale, pre svega u sluajevima hala velikih raspona, kada se ona moraju smetati uz krovnu konstrukciju.
Radijatori - panelni Radijatori - lankasti

Mini konvertori - parapetni Mini konvertori - podni
Ventilator konvertori podplafonski
Ventilator konvertori parapetni

Sistemi podnog grejanja
Podno grejanje se sastoji od grejnih zmija u betonu, estrihu ili u upljim prostorima poda. Prednosti ovakvog sistema su niskotemperaturski rad sistema, ravnomernost razvoenja toplote i to u odnosu na sobna grejna tela ne zauzimanju prostor. Nedostatak sistema je inertnost sistema.
Plafonski toplovodni sistemi
Plafonski toplovodni sistemi predstavljaju postavljene u tavanici. Stariji nain postavljanja je postavljanje cevi u betonskoj tavanici. Kod drugih konstrukcija, npr. tavanica sa upljom opekom postavlja se posebna visea betonska tavanica, u kojoj lee grejne cevi. Danas se retko koristi ovakav sistem grejanja.

Grejanje grejnim ploama grejnim panelima
Grejanje grejnim ploama grejnim panelima

Provetravanje slui regulisanju toplote i vlanosti vazduha, uklanjanju dima, praine, gasa, pare i sl., kao i dopremanju sveeg vazduha u halu.
U veini sluajeva dovoljno je prirodno provetravanje
prozorima, ventilacionim otvorima u zidovima i ventilacionim konstrukcijama u krovnoj ravni (slika) ukoliko se pri samom meovitom grejanju, na ranije opisan nain (obino mehaniki), ne ubacuje sve vazduh u halu.
Prirodno provetravanje jednokrilne hale
Principijelna ema ventilacije
Primer ventilacionog sistema

Ukoliko prirodna sredstva za provetravanje nisu dovoljna tada se mora postii poboljanje vetatkim provetravanjem ventilatorima ili aspiratorima (slika).
Ako se koriste ventilatori onda se njima ubacuje sve vazduh u halu, a na drugom mestu se mora obezbediti izlaz vazduha.
Primenom aspiratora iskorieni vazduh se isisava, ali se i u tom sluaju moraju ugraditi otvori za priticanje sveeg vazduha.
Vetako provetravanje viekrilne hale
Ventilatori su ureaji koji se u tehnici koriste za potiskivanje vazduha. Prema nainu rada moemo ih podeliti na:
- radijalne, - aksijalne i - tangencijalne. Za odsisavanje vazduha iz prostora ventilatore koji se koriste
moemo podeliti prema mestu ugradnje na:
Krovni
Zidni Kanalski

Kod primene centralnih sistema za provetravanje javlja se ogroman sistem cevi (kanala) o ijem smetanju treba voditi rauna pri projektovanju, tj. moraju se predvideti otvori u rebrima nosaa. U posebnim sluajevima moe se delimino utedeti na vazdunim kanalima u sluaju da uplji delovi konstrukcije preuzmu njihovu funkciju.
Ako se dovedeni sve vazduh ne samo prethodno zagreva ve po potrebi i hladi, isti od praine i ako mu je vlanost odrana u odreenim granicama, tada je neophodno ugraivanje jednog klima ureaja. U takvim sluajevima se mora usko saraivati sa strunjacima za klimatizaciju kako bi se obezbedio smetaj svih potrebnih ureaja.
Prema vrsti objekata sisteme moemo podeliti na sledei
nain: - Ureaji za male prostore split sistemi. Omoguavaju
hlaenje i grejanje bez sveeg vazduha. - Ureaji za male prostore kanalski split sistemi.
Omoguavaju hlaenje i grejanje sa ubacivanem sveeg vazduha.
- Sistemi za velike prostore. Omoguavaju hlaenje i grejanje sa sveim vazduhom, a osim odravanja temperature mogu odravati i vlanost vazduha u prostoru.

Split sistem

Documents

GREJANJE I PROVETRAVANJE HALA - grf.bg.ac.rs · PDF fileprimenjena potpuna klimatizacija koja omogućava grejanje i hlađenje prema potrebama objekta u svakom trenutku,