Maturski rad
JAVNA USTANOVA
SREDNJOKOLSKI CENTAR
,,JOVAN CVIJI''
MODRIA
MATURSKI RAD
IZ ANALITIKE HEMIJE
TEMA: VOLUMETRIJA
Mentor: Uenik:Sonja avija, prof Marija, Matii IV4
Modria, kolske 2012/2013. godine
Sadraj
Uvod
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
2
1. Volumetrija
---------------------------------------------------------------------------------------------
3
2. Indikatori u volumetriji
-------------------------------------------------------------------------------
5
3. Standardni rastvori u volumetriji
--------------------------------------------------------------------
6
4. Izraunavanje u volumetrijskoj analizi
--------------------------------------------------------------
7
5. Volumetrijsko posue
---------------------------------------------------------------------------------
8
6. Titriranje
------------------------------------------------------------------------------------------------
9
7. Metode zasnovane na reakcijama neutralizacije
------------------------------------------------- 10
8. Metode zasnovane na redoks reakcijama
--------------------------------------------------------- 11
9. Talone metode
---------------------------------------------------------------------------------------
14
10. Metode zasnovane na reakcijama stvaranja kompleksa
--------------------------------------- 15
Zakljuak
-------------------------------------------------------------------------------------------------
17
Literatura
-------------------------------------------------------------------------------------------------
18
Miljenje mentora i ocjena maturskog rada
---------------------------------------------------------- 19
Uvod
Analitika hemija u svojoj osnovi predstavlja nauku o metodama za
odreivanje sastava supstance. Iz tih razloga nalazi iroku primjenu
i znatno utie na razvoj raznih grana nauke i tehnike, koje su na
bilo koji nain povezane hemijom. Pomou analitike hemije, tj.
hemijske analize, prouava se ne samo sastav Zemljine kore, vode,
atmosfere, ve i izvanzemaljska materija. Ogroman znaaj ima i
analitiko praenje tehnolokih procesa, analitika kontrola sirovina,
menuprodukata i gotovih proizvoda. Na temelju tih saznanja mogue je
na najbolji mogui nain iskoristiti sirovine, usavriti tehnoloke
procese, ouvati okoli. Danas moemo rei, ni jedan materijal ne ulazi
u primjenu i proizvodnju i ne izlazi iz proizvodnje bez hemijske
analize.
Postoji veliki broj tehnika kojima se odvajaju ili mjere
hemijski sastojci kao to su:
separacija (razlaganje) sa ciljem da se izmjeri teina ili
zapremina konanog proizvoda,
titracija,
analiza supstance sa instrumentima, pomou spektroskopije,
masena spektroskopija se koristi za odreivanje molekulske mase,
sastava i strukture molekula,
hromatografija.
Volumetrijska analiza potie iz Francuske iz 18. vijeka. Francuz
Deskroizils je razvio prvu biretu 1791. godine, koja je bila slina
graduisanom cilindru. Veliki napredak u metodologiji i populaciji
volumetrijske analize je ostvario Karl Fridrih Mor, koji je
redizajnirao biretu i napisao prvi udbenik o titraciji (1855).
1. Volumetrija
Volumetrijske metode su analitike metode zasnovane na mjerenju
volumena dodatnog reagensa. Odreivanja se izvode na nain da se
rastvoru supstance, koja se odreuje, dodaje rastvor reagensa
poznate koncentracije sve dok odreena supstanca potpuno ne reaguje
s reagensom.
Standardni rastvor se postepeno dodaje iz birete u kapima
ispitivanom rastvoru sve do kraja reakcije. Ovaj postupak zove se
titracija i ona predstavlja najvaniju operaciju u volumetrijskim
analizama. Standardni rastvor kojim se izvodi titracija je
titraciono sredstvo ili titrant. Ispitivani rastvor tj. rastvor
koji se titrie je titrovani rastvor.
Titraciono sredstvo se dodaje rastvoru ispitivane supstance sve
do onog momenta dok njegova koliina ne bude stehiometrijski
ekvivalentna koliini supstance koja se odreuje, tj. dok se ne
ostvari ekvivalentna taka titracije ili teorijska zavrna taka.
Za vizuelno odreivanje kraja hemijske reakcije odnosno
ekvivalentne take titracije koriste se indikatori. To su supstance
koje se na uoljiv nain mijenjaju (promjena boje, ili pojava taloga)
i ne utiu na tok hemijske reakcije. Ove promjene se deavaju u
momentu kada su supstance, titraciono sredstvo i ispitivani
rastvor, izreagovale u priblino ekvivalentnim koliinama. Momenat
kada indikator mijenja boju (ili se stvara talog) zove se zavrna
taka titracije. Ona se eksperimentalno uzima kao kraj
titracije.
Da bi se mogla primijeniti za volumetrijsku analizu, hemijska
reakcija mora:
imati tano definisan stehiometrijski odnos,
biti kvantitativna,
biti vrlo brza,
postojati mogunost odreivanja zavretka reakcije.
Zavisno od vrste hemijske reakcije imamo volumetrijske metode
temeljene na:
reakcijama neutralizacije (acidimetrija, alkalimetrija),
redoks reakcijama (permanganometrija, jodometrja, ...),
reakcijama taloenja (argentometrija),
reakcijama stvaranja kompleksa (kompleksometrija).
Za optu jednainu titracije analita (A) standardnim rastvorom
(B):
aA+bB AaBb
iz volumena i koncentracije utroene standardnog rastvora, uz
poznavanje stehiometrije hemijske reakcije (stehiometrijskih
koeficijenata a i b), moe se izraunati koliina traene supstance.
Koliina analita (nA) jednaka je
nA= B
odnosno:
nA= *VB*CB
.
2. Indikatori u volumetriji
Za provoenje titracije potrebno je, osim rastvora uzorka i
standardnog rastvora, imati i indikator koji e pokazati taku
zavretka titracije, tj. koji e dati neku vidljivu promjenu u
rastvoru u trenutku kada je reakcija zavrena.
Vizuelno odreivanje zavrne take kod nekih titracija se postie
pomou samog reakcijskog sistema (tzv. ,,samoindikacija'' zavrne
take), na primjer kod titracije standardnim rastvorom permanganata.
Da bi se neka supstanca mogla upotrijebiti kao obojeni indikator
mora:
osvjetljenost indikatora biti visoka, tako da indikator ve u
vrlo niskim
koncentracijama (10-4 10-5 mol dm-3) dovoljno jasno oboji
titrirani rastvor,
se ravnotea izmeu dva indikatorska oblika uspostaviti brzo.
Indikatori se mogu podijeliti prema vrsti hemijskih reakcija u
kojima se primjenjuju za odreivanje kraja hemijske reakcije, pa
imamo kiselo-bazne, redoks,metalo-indikatore (kod reakcija metalnih
jona sa EDTA), talone, kompleksne apsorpcijske indikatore.
3. Standardni rastvori u volumetriji
Rastvori reagensa tano poznate koncentracije nazivaju se
standardnim rastvorima. Tanost volumetrijske metode direktno zavisi
od tanosti koncentracije standardnog rastvora. Tanu koncentraciju
standardnog rastvora moemo dobiti na dva naina:
1. preciznim vaganjem potrebne koliine supstance i rastvaranjem
u tano poznatom volumenu. Supstance iz kojih se moe vaganjem i
rastvaranjem pripremiti rastvor tane koncentracije, nazivaju se
primarnim standardom. Da bi neka supstanca bila primarni standard
mora zadovoljavati sljedee uslove:
-mora imati tano odreen hemijski sastav i najvii stepen
istoe,
-mora biti stabilna na vazduhu (ne smije reagovati s CO2,
vlagom, kiseonikom,
ne smije biti isparljiva ili higroskopna),
-da je stabilna u rastvoru.
2. Vaganjem i rastvaranjem supstanci pripremi se rastvor
pribline koncentracije, a tana koncentracija se odredi odgovarajuim
primarnim standardom. Ovaj postupak se naziva standardizacijom, a
supstanca iz kojih se ne moe vaganjem i rastvaranjem napaviti
rastvor tane koncentracije nazivaju se sekundarni standardi.
4. Izraunavanja u volumetrijskoj analizi
Osnova svih volumetrijskih analiza je injenica da supstance
meusobno reaguju uvijek u stehiometrijski ekvivalentnim koliinama.
Zato je za izraunavanje u volumetriji potrebno znati hemijsku
reakciju, odnosno koliinski odnos u kome supstance meusobno reaguju
i pouzdane eksperimentalne podatke. Na osnovu koncentracije i
zapremine titracionog sredstva utroenog u reakciji sa ispitivanom
supstancom moe da se izrauna:
-sadraj supstance koja se odreuje, pri emu se rezultat moe
izraziti na
razne naine,
-koncentracija supstance koja se odreuje u rastvoru.
Izraunavanje sadraja supstance - Sadraj ispitivanog sastojka
izraunava se na osnovu slijedeih podataka: zapremine standardnog
rastvora reagensa utroenog za titraciju, koncentracije standardnog
rastvora reagensa, molarne mase ispitivane supstance i jo nekih
podataka koji zavise od naina izraunavanja rezulata. Rezultat
odreivanja sadraja supstance moe da se izrazi:
-masom ispitivane supstance,
muk = X * *
-zapreminom rastvora ispitivane supstance, poznate
koncentracije, koji je izdat za analizu,
V(A) = X * *
-i masenim udjelom ispitivanog sastojka u uzorku, u
procentima.
5. (A) = * 100%
6. Volumetrijsko posue
Za tana mjerenja volumena u kvantitativnoj analizi,
upotrebljavaju se Erlenmeyerove tikvice, prenosne pipete i birete,
a za mjerenje volumena ija tanost nije toliko vana koriste se
menzure i graduisane pipete. Sav stakleni pribor izrauje se od
stabilnog i hemijski otpornog stakla, iako treba pripaziti jer ni
ovo staklo nije otporno na jake baze. Meunarodni je dogovor da se
odmjerno posue badari na 20C.
Slika1. Volumetrijsko posue
Erlenmeyerove tikvice su badarene na uliv, a na svakoj tikvici
je oznaen volumen i temperatura pri kojoj je tikvica badarena.
Erlenmeyerove tikvice se ne smiju zagrijavati niti se u njima smiju
izvoditi hemijske reakcije. Sve prenosne pipete badarene su na
izljev. Gornja suena cijev prenosne pipete ima na sebi prstenastu
oznaku koja nam oznaava njen nazivni volumen. Birete slue za
mjerenje zapremine rastvora reagensa koji se pri titraciji dodaje
rastvoru uzorka. Birete su precizni volumetrijski sudovi. Menzure
su stakleni ili plastini cilindri sa stopom koja im omoguava
uspravan poloaj i stalkom po cijeloj visini. Slue za kombinovanje
vie tenosti u jedinstven rastvor, kada tani odnosi izmeu pojedinih
komponenata nisu presudni. Volumetrijsko posue je prljavo ako nakon
isticanja tenosti ostanu kapi na zidovima posua.
7. Titriranje
Za titriranje su najprikladnije Erlenmeyerove tikvice u kojima
se rastvor moe zagrijavati i do vrenja. Zbog oblika tikvice mala je
opasnost od gubljenja rasvora uslijed prskanja tokom titracije ili
zagrijavanja. Vrtimo li tikvicu krunim pokretom runog zgloba,
dodatni reagens e se brzo i potpuno izmijeati sa rastvorom.
Standardni rastvor se ulije u istu biretu i meniskus podesi tano
na nulu. Prenosnom pipetom prenese se rastvor uzorka (alikvot) u
Erlenmeyerovu tikvicu i doda indikator.
Titracija se vri tako da se paljivo dodaje standardni rastvor iz
birete u rastvor uzorka, pazei da se ne izgubi ni jedna kap. Jednom
rukom dri se pipac i regulie isticanje standardnog rastvora, a
drugom kruno vrti Elernmeyerova tikvica tako da se rastvor
neprestano mijea. Pred kraj titracije unutranjost tikvice se ispere
sa malo destilovane vode. Da bi promjena boje bila uoljiva,
rastvori se titriraju ispod bijele pozadine.
Prvi alikvot rastvora uzorka je orijentacijski i titrira se
brzo, budui da ne znamo koliki je volumen standardnog rastvora
potreban da se postigne taka zavretka titracije. Utroak standardnog
rastvora treba da se kree od 20 do 25 cm3, a ni u kom sluaju se ne
smije bireta nadolijevati tokom titracije.
Slijedei alikvoti mogu se titrirati brzo do blizine take
zavretka titracije, a onda se standardni rastvor dodaje kap po kap.
Brzina dodavanja standardnog rastvora se smanji kada se oko dodane
kapi vidi jasna promjena boje koja se mijeanjem sve polaganije
gubi. Taka zavretka titracije je postignuta u trenutku kad jedna
kap standardnog rastvora izazove prvu jasno uoljivu, promjenu boje
rastvora u Erlenmeyerovoj tikvici.
U pravilu se titriraju tri alikvota istog rastvora uzorka. Za
raunanje rezultata analize uzimamo srednju vrijednost onih podataka
titracije koji se meusobo vrlo malo razlikuju ( 1 kap ili 0,05
cm3).
Zaostali rastvor iz birete nikada se ne vraa u bocu sa
standardnim rastvorom.
8. Metode zasnovane na reakcijama neutralizacije
Kiselo-baznim titracijama (acidimetrija i alkalimetrija) odreuju
se kiseline, baze, soli jakih kiselina i slabih baza i soli jakih
baza i slabih kiselina. Kako se reakcija izmeu ekvivalentne koliine
kiseline i baze zove neutralizacija, volumetrijske metode zasnovane
na ovim reakcijama nazivaju se i metodama neutralizacije.
H3O+ + OH- 2H2O
Ekvivalentna taka titracije e biti pri pH=7 samo kod titracije
jakih kiselina s jakim bazama i obrnuto, dok e u svim drugim
sluajevima ekvivalentna taka biti pomaknuta u kiselo ili bazno
podruje, zavisno od hidrolize nastale soli. Primarni standardi u
volumetrijskim metodama zasnovanim na kiselo baznim reakcijama su:
natrijum-karbonat (Na2CO3), natrijum-tetraborat dekahidrat
(Na2B4O7.10H2O) i kalijum-hidrogenftalat (HK(C8H4O4)). Kao
standardni rastvori u acidimetriji najee se koristi rastvor
hlorovodonine kiseline (HC1) ili sumporne kiseline (H2SO4), a kao
stadardni rastvor u alkalimetriji rastvor natrijum-hidroksida
(NaOH).
Indikatori u kiselo-baznim titracijama su slabe organske
kiseline ili baze koje mogu dati ili primiti protone, mijenjajui
pri tome svoju boju. Interval pH u kojem se moe uoiti promjena boje
kiselo-baznog indikatora naziva se intervalom promjene boje ili
intervalom prelaza indikatora i u prosjeku iznosi oko 2 pH
jedinice.
Tabela 1.Pregled najvanijih kiselo-baznih indikatora
Indikatori
Boja
Kisela-bazna
pH podruje promjene boje
18C 100C
metil-oran
crvena-uta
3.1 4.4 2.5 3.7
bromfenol plavo
uta-modra
3.0 4.6 3.0 4.5
metil-crveno
crevna-uta
4.4 6.2 4.0 6.0
bromkrezol zeleno
uta-modra
4.0 5.6 4.0 6.0
fenolftalein
bezbojno-crvena
8.0 10.0 8.0 9.2
timolftalein
bezbojno-modra
9.4 10.6 8.9 9.6
9. Metode zasnovane na redoks reakcijama
Volumetrijske metode zasnovane na redoks reakcijama su brojnije
i raznovrsnije nego bilo koja druga grupa volumetrijskih metoda. To
je omogueno injenicom da se elementi mogu pojavljivati u vie
oksidacijskih stanja i da je izbor standardnih rastvora vei nego
kod drugih metoda. Mogunost primjene redoks metoda se znatno
proiruje primjenom kompleksnih supstanci koje, stvaranjem kompleksa
s titriranom supstancom, mijenjaju elektrodni potencijal.
Redoks titracije se temelje na reakcijama oksidacije i
redukcije. Karakteristika svakog redoks sistema je njegov
redokspotencijal. Za opti redoks sistema
Aoks. + ne- Ared
Promjena potencijala se moe izraunati pomou Nernstove
jednaine:
E=E - log
Tokom titracije do take ekvivalencije raste potencijal redoks
sistema koji se titrira (Aoks, Ared.). U taki ekvivalencije
izjednaavaju se potencijali oba sistema, a zatim raste potencijal
sistema standardnog rastvora (Bred, Boks.). Da bi reakcija izmeu
dva redoks para bila kvantitativna, razlika izmeu njihovih redoks
potencijala u rastvoru mora biti dovoljno velika.
Kao oksidacioni standardi u redoks titracijama najee se
koriste:
kalijum permanganat, KMnO4 permanganometrija,
cerijum + (IV) - sulfat, Ce(SO4)2 cerimetrija,
kalijum bromat, KBrO3 bromatometrija,
jod, (I2) jodimetrija.
A kao redukcioni standardi:
natrijum tiosulfat Na2S2O3 jodometrija,
natrijum arsenit, Na3AsO3.
U upotrebi je vie naina indikacije zavrne take redoks
titracije:
reverzibilni indikator redoks indikatori,
irevirzibilni indikator (metilensko plavo),
skrob,
obojeni standardni rastvor kalijum permanganata.
Redoks indikatori su obino organske supstance koje se ponaaju
kao slabi reducensi ili slabi oksidansi i kod kojih je boja
oksidovanog i redukovanog oblika razliita.
Tablica 2. Najee koriteni redoks indikatori
Indikator
Oksidirajui oblik
Redukovani oblik
EIn/V
feroin
svijetlo plava
crvena
1.14
difenilamin-sulfonska kiselina
crveno ljubiasta
bezbojna
0.85
difenilamin
ljubiasta
bezbojna
0.76
Permanganometrija
Permanganometrija obuhvata redoks metode pri kojima se kao
titracijski rastvor upotrebljava rastvor kalijum-permanganata,
(KMnO4). Kalijum permanganat spada u jaka oksidaciona sredstva, a
sposobnost oksidacije zavisi od kiselosti sredine:
a) u jako kiseloj sredini
MnO4- + 8H+ + 5e- Mn2++ 4H2O Eo= + 1.52 V
b) u slabo kiseloj ili neutralnoj sredini
MnO4- + 4H+ + 3e- MnO2+ 2H2O Eo= + 1.69 V
U permanganometriji nije potreban indikator za odreivanje zavrne
take titracije, jer prva suvina kap kalijum-permanganata oboji
rastvor u ruiasto.
Jodometrija
Jodometrija (ili indirektna jodometrija) je redukometrijska
metoda koja obuhvata metode temeljene na reakciji rastvora joda s
rastvorom natrijum-tiosulfata prema jednaini:
I2 + 2e- 2I- Eo= +0.54 V
2S2O32- S4O62-+2e- Eo= +0.08V
I2+2S2O32- 2I-+S4O62-
Jodometrijom se odreuju one oksidovane supstance koje mogu
oksidovane jodid u jod kao to su Br2, Cl2, MnO4-, BrO3-, Cr2O72-,
OCl-, O3, Fe3+, AsO43-, i drugi. Svrha odreivanja jeste u tome da
kiselom rastvoru oksidovanog analita, dodamo kalijum-jojida u
suviku. Izlueni jod, koji je ekvivalentan koliini prisutnog
oksidovanog analita, odredi se titracijom sa standadnim rastvorom
natrijum tiosulfata:
I2+2S2O32- 2I-+S4O62-
U jodometriji, za odreivanje zavrne take titracije, koristi se
vodeni rastvor skroba. Vodeni rastvor joda obojen je utom do smeom
bojom koja se teko uoava. Kada se rastvoru koji sadri jod i jodid
jone doda skrob, rastvor poprimi intenzivno modru boju.
10. Talone metode
Talone volumetrijske metode temelje se na principu da ispitivani
analit sa standardnim rastvorom u brzoj reakciji stvara topljivu so
tano poznatog stehiometrijskog sastava.
Prva volumetrijska metoda, koju je izradio Gay-Lussac 1832. u
povodu takmienja, kojega je Parika kovnica novca raspisala za
izradu metode za brzo odreivanje srebra u novcu, bila je talona
metoda. Svrha njegove metode je da se u nitratno-kiselom rastvoru,
rastvor srebro-jona titrira rastvorom natrijum-hlorida sve dok se
bistri rastvor iznad taloga ne prestane mutiti od nastalog
srebro-hlorida.
Talonim volumetrijskim metodama naee se odreuju srebro i
halogenidi, a temelje se na reakciji:
Cl- + Ag+ AgCl(s)
Srebro hlorid je bijeli, koloidni talog koji snanim mukanjem u
kiseloj sredini koagulira i brzo se slijee na dno posude. Talog
srebro hlorida je praktino netopljiv u vodi (0.19 mg u 100 cm3
vode).
Kod talonih volumetrijskih metoda mogu se primjetiti tri vrste
indikatora:
indikatori koji stvaraju obojeni talog,
indikatori koji stvaraju obojeni kompleks,
apsorpcijski indikatori.
11. Metode zasnovane na reakcijama stvaranja kompleksa
Kompleksometrija obuhvata skup volumetrijskih metoda koje se
temelje na svojstvu aminopolikarbonskih kiselina,da s 2-, 3- i
4-valentnim metalnim jonima stvaraju u vodi lako topljive, ali
slabo disocirane komplekse.
Kao standardni rastvori u kompleksometriji najee se koristi
rastvor etilendiamintetrasircetne kiseline (EDTA). To je stabilna
organska kiselina, koja disocira u etiri stepena. Budui da je EDTA
slabo topljiva u vodi, kao reagens u kompleksometriji koristi se
njena dinatrijeva so (Na2H2Y). To je primarni standard koji se na
tritu moe nai pod razliitim trgovakim imenima (Komplekson III,
Chealton, Titripleks III, Versone, itd.).
EDTA je polidentantni ligand koji posjeduje 6 koordinacijskih
mjesta, dva preko azotovih atoma i etiri preko kiseonikovih atoma
iz acetatnih grupa. U reakciji sa centralnim metalnim jonom moe
stvarati stabilne helatne komplekse s 4, 5 ili 6 koordinacijskih
mjesta. Reakcija jona metala s EDTA, bez obzira na njihov
oksidacijski broj, je u stehiometrijskom odnosu 1:1.
Men++H2Y2- MeY(n-4) +2H+
Reakcioni proizvod MeY(n-4) naziva se kompleksnim jonom.
Reakcija izmeu metalnog jona i EDTA odvija se u tano odreenom i
konstantnom pH podruju. Tako su EDTA kompleksi sa dvovalentnim
metalnim jonima stabilni samo u baznoj sredini, a sa trovalentnim i
etverovalentnim metalnim jonima stabilni su i u kiselim rastvorima.
U kompleksometriji, za odreivanje zavrne take titracije, indikatori
na promjenu koncentracije metalnih jona u rastvoru reaguju
promjenom boje ili fluorescencijom. Takve indikatore nazivamo
metalo-indikatorima, a njihova najznaajnija grupa su metalohromni
indikatori. Svrha metalo-indikatora jeste u tome da oni sa jonima
metala, kod odreenog pH, daju obojene komplekse pri emu se boja
nastalog kompleksa razlikuje od boje slobodnog indikatora. Tokom
titracije joni metala veu se u stabilniji kompleks sa EDTA, pa je
boja rastvora u ekvivalentnoj taki, jednaka boji slobodnog
indikatora.
Tabela 3. Pregled najvanijih kompleksometrijskih indikatora
Indikator
Kompleks
Slobodni indikator
Katjoni
pH
Sulfosalicilna kis.
crvena
svijetlo-uta
Fe3+
2.5 - 3
PAN
ljubiasto-crvena
svijetlo-uta
Al3+
4
Mureksid
crvena
ljubiasta
Ca2+
12
Eriohrom crno T
crvena
plava
Mg2++Ca2+
10
Zakljuak
Volumetrijska analiza potie iz Francuske iz 18. vijeka. Francuz
Deskroizils je razvio prvu biretu 1791. godine, koja je bila slina
graduisanom cilindru. Veliki napredak u metodologiji i populaciji
volumetrijske analize je ostvario Karl Fridrih Mor, koji je
redizajnirao biretu i napisao prvi udbenik o titraciji (1855).
Volumetrijske metode su analitike metode zasnovane na mjerenju
volumena dodanog reagensa. Da bi se analiza kvalitetno izvrila,
potrebno je pravilno rukovati volumetrijskim posuem i pratiti niz
uslova hemijskih reakcija, koje se primjenjuju u volumetrijskoj
analizi.
Standardni rastvor se postepeno dodaje iz birete u kapima
ispitivanom rastvoru sve do kraja reakcije. Ovaj postupak zove se
titracija i ona predstavlja najvaniju operaciju u volumetrijskim
analizama. Standardni rastvor kojim se izvodi titracija je
titraciono sredstvo ili titrant. Ispitivani rastvor tj. rastvor
koji se titrie je titrovani rastvor.
Za tana mjerenja volumena u kvantitativnoj analizi,
upotrebljavaju se Erlenmeyerove tikvice, prenosne pipete i birete,
a za mjerenje volumena ija tanost nije toliko vana koriste se
menzure i graduisane pipete.
Osnova svih volumetrijskih analiza je injenica da supstance
meusobno reaguju uvijek u stehiometrijski ekvivalentnim koliinama.
Zato je za izraunavanje u volumetriji potrebno znati hemijsku
reakciju, odnosno koliinski odnos u kome supstance meusobno reaguju
i pouzdane eksperimentalne podatke. Na osnovu koncentracije i
zapremine titracionog sredstva utroenog u reakciji sa ispitivanom
supstancom moe da se izrauna:
-sadraj supstance koja se odreuje, pri emu se rezultat moe
izraziti na
razne naine
-koncentracija supstance koja se odreuje u rastvoru.
Za volumetrijska odreivanja se moe upotrijebiti bilo koji tip
reakcije izmeu traene komponente i reagensa specifinog za nju,
ukoliko se nae pogodan indikator za utvrivanje take ekvivalencije
izmeu reagujuih vrsta.
Literatura
[1] Mirjana Kovaevi, Olga Mladenovi, Mara Ignjatovi: ,,
Analitika hemija'' , za drugi razred srednjih kola,
Beograd,1997.
[2] Internet: http://www.vet.bg.ac.rs
[3] Internet: http://www.sfzg.unizg.hr
MILJENJE MENTORA I OCJENA MATURSKOG RADA
I MILJENJE MENTORA:
II OCJENA RADA:
III OCJENA NA ODBRANI RADA:
