Definisati materiju. Podela i primeri..Osnovna osobina materije
je njena masa.
Supstance su vrste materije koje se medjusobom razlikuju po
svojim osobinama. Te osobine su tacka topljenja, tacka kljucanja,
gustina, boja...
Materija se sastoji iz protona, neutrona i elektrona. Svojstvo
materije je kretanje. Materija je neunistiva, ne moze se stvoriti i
unistiti vec samo moze preci iz jednog oblika u drugi. Moze biti u
tecnom, cvrstom i gasovitom stanju.
Definisati jone. Primeri......
JON-je naelektrisani atom ili grupa atoma. Jon je pozitivno ili
negativno naelektrisana estica. Proces stvaranja jona iz neutralnih
estica naziva se jonizacija. Negativno naelektrisan jon se zove
anjon, jer ga privlai pozitivno naelektrisana anoda, a pozitivno
naelektrisan jon je katjon, jer ga privlai negativno naeletrisana
katoda. Katijon je jon u kome atom ili grupa atoma ima manjak
elektrona u odnosu na broj protona .Anjon je jon u kome atom ili
grupa atoma ima viak elektrona u odnosu na broj protona.
Monoatomski jon: Cl, Mg, Br, K...sastoji se iz jednog atoma
Poliatomski jon: NH, OH, SO, HCO, Sadri vie od jednog atoma
Definisati supstancu. Podela i primeri....
Supstance su vrste materije koje se medjusobom razlikuju po
svojim osobinama. Te osobine su tacka topljenja, tacka kljucanja,
gustina ,boja.. Dele se na homogene i heterogene. Homogene
supstance u celoj svojoj masi imaju isti sastav i osobine (komad
gvozdja, benzin, caj). Heterogene supstance se sastoje iz vise
razlicitih homogenih supstanci. Mogu se mehanicki odvojiti (pesak,
granit)
Homognene supstance mogu se podeliti na ciste supstance i
homogene smese. Ciste supstance su homogene supstance konstantnog
sastava i karakteristicnih specificnih osobina (kuhinjska so,
voda). Homogene smese su rastvori uopste. Sastavljeni su od smese
cistih supstanci (morska voda, razne legure)
Definisati smee ( podela i primeri )
Smese su skupovi dve ili vise razlicitih supstanci. Mogu biti
homogene i heterogene.
Homogene smese imaju definisana svojstva, cestice su ravnomerno
rasprostranjene (benzin, caj, legure)
Heterogene smese su smese sa nekonzistentnim, neravnomernim
sadrzajem. Delovi heterogenog sadrzaja mogu se mehanicki odvojiti
(salata, pesak..). Razdvajaju se dekantovanjem, filtriranjem,
destilacijom, centrifugiranjem...
Definisati atomsku orbitalu. Primeri AO...
Atomska orbitala predstavlja deo prostora u atomu gde je najvea
verovatnoa nalaenja elektrona .
Atomska orbitala je talasna funkcija koja odgovara odreenoj
kombinaciji tri kvantna broja:1. Glavni kvantni broj (n)
2. Sporedni kvantni broj (l)
3. Magnetni kvantni broj (m)
4. Spinski kvantni broj (s)
ATOMSKE ORBITALE SU ODREENI (imaju oblik i veliinu) DEO PROSTORA
UNUTAR KOGA JE NAJVEA VEROVATNOA NALAENJA ELEKTRONA ILI GUSTINA
ELEKTRONSKOG OBLAKA NAJVEA (90 95 %). MOGU BITI RAZLIITE VELIINE I
OBLIKA TO ZAVISI OD VREDNOSTI GLAVNOG I SPOREDNOG KVANTNOG BROJA (n
i l).
Definisati kvantne brojeve. Primer konfiguracije atoma iji je
Z=15
1. Glavni kvantni broj (n)
2. Sporedni kvantni broj (l)
3. Magnetni kvantni broj (m)
4. Spinski kvantni broj (s)
Glavni kvantni broj (n) - odreuje celokupnu energiju nekog
energetskog nivoa tj. odreuje pripadnost elektrona odreenom
energetskom nivou. n moe imati vrednosti od 1 do n.
Sporedni kvantni broj (l) odreuje energetski podnivo i tip
orbitale. Moe imati vrednost od 0 do (n-1).
Magnetni kvantni broj (m) pokazuje broj orbitala u odreenom
energetskom podnivou, kao i prostornu orijentaciju orbitala m moe
imati vrednosti od l.....0.....+l, (2l + 1)
Spinski kvantni broj (s) - SPIN je osobina elektrona da rotira
oko svoje ose bez ikakvog spoljanjeg uticaja - postoje dve
orijentacije spina u dva SUPROTNA smera u odnosu na magnetno ili
elektrino polje i zato s moe imati vredost 1/2 ili +1/2
Zakon umnoenih odnosa masa. Definicija i primer....
Ako 2 elementa grade medjusobom vise jedinjenja, onda razlicite
mase jednog elementa koje se jedine sa stalnom masom drugog
elementa stoje medjusobno u odnosu malih celih brojeva.
H2OH2O2
2:162:32
1:81:16
1:1x81:2x8
Zakon stalnih odnosa masa. Definicija i primer.... S
Odredjeno hemijsko jedinjene uvek sadrzi iste elemente u
konstantnom masenom odnosu ili elmenti se jedine uvek u istom
masenom odnosu kada grade odredjeno jedinjenje.H2O
2:16/21:8
Hemijski zakon zapreminskih odnosa. Definicija i primer....
S
Zakon stalnih odnosa zapremina - Gej Lisakov zakon
Gradei odreeno jedinjenje, zapremine gasova koji meusobno
reaguju kao i zapremine gasovitih proizvoda te reakcije pri istim
fizikim uslovima (pritisak i temperatura) stoje u odnosu prostih
celih brojeva.
Cl2 (g) + H2 (g) 2 HCl (g)
(1 zapremina hlora i 1 zapremina vodonika daje 2 zapremine
hlorovodonika)
odnos zapremina je 1 : 1 : 2 ili
2 H2 + O2 2 H2O
odnos zapremina je 2 : 1 : 2
Definisati zakon periodicnosti
svojstva elemenata u periodnomsistemu elemenata se periodicno
menjau sa porastom atomskih brojeva posto se periodicno menja broj
elektrona u najvisem enegetskom nivou njihovih atoma.
Definisati hemijsku vezu. Primeri tipova kovalentne veze u
organskim molekulima
Atomi se medjusobno spajaju jer spojeni cine energetski
stabilniji sistem. Sile koje drze atome na okupu su hemijske veze.
Na osnovu prirode hemijskih veza koje se javljaju u razlicitim
molekulima razlikuju se 3 osnovna tipa hemijske veze jonska veza,
kovalentna veza i metalna veza.
Jonska veza predstavlja silu privlacenja izmedju suprotno
naelektrisanih jona pri cemu nastaju cvrsta jonska jedinjenja.
Kovalentna veza nastaje izmedju atoma nemetala koji imaju veliku
energiju jonizacije i jako privlacenje valentnih elektrona.
Metalna veza se posmatra kao delokalizovana jednostruka veza
koja se stalno premesta izmedju razlicitih parova atoma metala.
Jonska veza. Definicija i primer.
Jonska veza predstavlja silu privlacenja izmedju suprotno
naelektrisanih jona pri cemu nastaju cvrsta jonska jedinjenja.
Joni su atomi koji poseduju odredjeno naelektrisanje. Kod jonske
veze atomi koji grade jedinjenje postizu stabilnu konfiguraciju
najblizeg plemenitog gasa na taj nacin sto jedan atom otpusta
elektrone (donor) pri cemu nastaje pozitivni jon (katjon) a drugi
atom prima elektrone (akceptor) i nastaje negativni jon (anjon).
KCl, NaBr, MgO, LiCl, KH.
Kovalentna veza. Definicija i primeri....+Kovalentna veza se
obrazuje imedju atoma nemetala stvaranjem zajednickih elektronskih
parova. Stvara se izmedju elektrona nemetala koji imaju veliku
energiju jonizacije. Moze biti polarna, nepolarna i
koordinativna.
k. nepolarna nastaje izmedju 2 istoimena atoma nemetala iste
elektronegativnosti. (H2,N2..)
k. polarna nastaje izmedju dva razlicita nemetala u
heteronuklearnim molekulima (HCl, HBr..)
k. koordinativna nastaje preklapanjem atomskih orbitala koje
poseduju elektrone suprotnih spinova (NO, SO2, SO3...)
Polarna kovalentna veza. Definicija, primeri i osobine molekula
sa tom vezom
Nastaje izmeu dva razliita atoma nemetala u heteronuklearnim
molekulama.
Kovalentna veza izmeu dva razliita atoma uvek ima odreen
procenat jonskog karaktera.
- element A ima parcijalno negativno naelektrisanje
- element B ima parcijalno pozitivno naelektrisanje
veza je polarna jer svi atomi ne privlae svoje valentne
elektrone istim silama niti privlae istom lakoom elektrone iz
veze.Definisati metalnu vezu. Svojstva supstanci sa metalnom vezom.
Primeri.vrsti. Metalni sjaj (karakteristina boja), Obradivi (
kovanje, valjanje,....), Tegljivi (duktilni), Provode toplotu i
elektricitet, Temperatura topljenja metala kao merilo jaine metalne
veze...
- joni metala pravilno rasporedjeni
- kristalna reetka metala
- elektroni nisu rasporeeni bilo kako, ve po energetskim
nivoima
Metalna veza se posmatra kao delo-kalizovana jednostruka veza,
koja stalno se premeta izmeu razliitih parova atoma metala.
Vrsta veze i elektrina prodljivost:
Metali provode elektricitet kako u vrstom tako i u tenom
stanju.
Jonska jedinjenja u vrstom stanju ne provodeelektricitet, ali
provode u rastopu ili rastvoru (joni su pokretljivi).
Molekulska jedinjenja ne provode elektricitet niti u vrstom,
niti u rastvoru.
Metali provode elektricitet kako u vrstom tako i u tenom
stanju
Periodni sistem elemenata.......
Svi poznati elementi su svrstani, prema rastuem atomskom broju,
u tablicu koja ima sedam perioda (horizontalan red) i osam grupa
(vertikalan red). Periode su oznaene arapskim, a grupe rimskim
brojevima. U vertikalnim grupama nalaze se elementi sa slinim
hemijskim osobinama. Grupe su podeljenje na glavne i sporedne (a i
b).
D. I. Mendeljejev je 1869. godine napravio periodnu tablicu
hemijskih elemenata, koji je grafiki prikaz periodnog zakona. Tada
su bila poznata ezdeset tri elementa.
Polozaj hemijskog elementa u periodnom sistemu daje niz
informacija o datom hemijskom elementu, kao sto su struktura atoma,
hemijsko ponasanje, oksidaciona stanja...
Atomski broj elementa koji je dat u periodnom sistemu pokazuje
koliko protona/elektrona ima atom datog elementa
Relativna atomska masa priblizno je jednaka zbiru protona i
neutrona, pa se iz razlike relativne atomske mase i atomskog broja
moze odrediti priblizan broj neutrona.
Broj periode u kojoj se nalazi element pokazuje broj energetskih
nivoa u kojima dati element ima elektrone.
Broj grupe u periodnom sistemu definise zbir broja elektrona u s
i p orbitalama na najvisem energetskom nivou i broja elektrona u d
orbitalama na predposlednjem energetskom nivou.
Mesto elementa u periodnom sistemu ukazuje na njegov hemijski
karakter.
Metalni karakter hemijskih elemenata unutar jedne grupe u pse
raste sa porastom rednog broja.
ta su formule? Definicija i podela. Primeri...
sluze za prikazivnaje hemijskih elemenata i hemijskih jedinjenja
napr :
1 atom Na i 1 atom Cl u formulu NaCl oznacavaju najmanju
jedinicu jedinjenja natrijum -hlorida
Molekuska formula prikazuje sastav vrstu i broj neke cestice
molekula i jona odg. molarnoj masi i jona H2 H2O H2O2
Epirijska najednostavnija formula koja korektno izrazava sastav
supstance
Strukturna formula prikazuj nacin medjusobnog povezivnaja atoma
u molekuku i jonu
Kvalitativno i kvantitativno znaenje hemijskih formula.
Primeri....
Svaka hemijska formula ima kvalitativno i kvantitativno
znacenje
NH3 amonijak kvalitativno znacenje
Kvantitativno znacenje:
Maseno odnos = Mr(NH3)
Odnos broja cestica 1:1:3
Kolicinski odnos 1:1:3
Podela hemijskih reakcija. Primeri....
Hemijska reakcija je proces tokom kojeg nastaju nove supstance.
Novonastale supstance se razlikuju od supstanci koje su medjusobno
reagovale po hemijskim svojstvima.
Hemijske reakcije se dele u tri grupe i to:
Oksido-redukcione reakcije
Komleksne reakcije (menja se koordinacioni broj), koje se dele
na tri podrgupe:
Kompleksne reakcije u uem smislu
Protolitike reakcije
Reakcije precipitacije i rastvaranja
Hemijske reakcije pri kojima dolazi do disocijacije i
asocijacije molekula, atoma i jona.
Tipovi neorganskih jedinjenja. Definicija i primeri....
Neorganska jedinjenja se dele na hidride, okside, kiseline, baze
i soli.
Hidridi su binarna jedinjenja vodonika i nekog elementa. Mogu da
budu jonski, kovalentni i metalni. LiH, NaH, CaH2...
Oksidi su binarna jedinjenja elemenata sa kiseonikom. Dele se na
kisele, bazne, amfoterne, neutralne, slozene, perokside,
superokside.
Li2O,N2O5,Al2O3...
Baze su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao jedine negativne
jone daju hidroksidne jone. KOH, NaOH, Ca(OH)2...
Kiseline su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao jedine
pozitivne jone daju vodonikov jon.
Soli su jedinjenja pri cijoj disocijaciji u vodenom rastvoru
nastaju pozitivni joni metala i negativni joni kiselinskog ostatka.
Dele se na neutralne, kisele soli, bazne soli, dvogube,
kompleksne... Na2SO4, NaHCO3...
Definicija i podela neorganskih baza S
Baze su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao jedine negativne
jone daju hidroksidne jone. KOH, NaOH, Ca(OH)2...
Podela baza
Prema vrsti :
- jonski hidroksidi, NaOH, KOH, Ca(OH)2
- molekulske supstance, NH3, NH2OH, .....
Prema jaini:
- jake: NaOH, KOH, Ca(OH)2, Ba(OH)2 ...
NaOH(alj) Na+(alj) + OH- (alj)
- slabe: NH3, Al(OH)3, Zn(OH)2 ....
NH3(alj) + H2O(l ) NH4+(alj) + OH- (alj)
Prema broju hidroksidnih jona:
- jednokisele: NaOH, KOH ...
- dvokisele: Ca(OH)2, Mg(OH)2
- trokisele: Al(OH)3, ...
Definicija i podela oksidaOksidi su binarna jedinjenja kiseonika
sa drugim elementima. Dele se na:
Kisele ili kovalentne - To su oksidi nemetala, redje metala, sa
vodom grade kiseline sa bazom soli. Vecina je u gasovitom
stanju,
N2O5, CO2, SO3, SO2
Bazni ili jonski - Oksidi metala, sa vodom grade baze, sa
kiselinama soli.
Li2O, K2O, MgO, CaO, NiO, FeO
Amfoterni - Sa kiselinama i bazama grade soli. To su oksidi Zn,
Pb, Al...Al2O3, ZnO, PbO
Neutralni - Ne pokazuju teznju da hemijski reaguju. Ne reaguju
sa vodom, kiselinama i bazama
N2O, NO, CO
Slozeni oksidi - Sastoje se iz 2 ili vise jednostavna oksida
Fe3O4, Pb3O4, Mn3O4
Peroksidi - U kiseloj sredini daju H2O2
BaO2, K2O2
Superoksidi - U vodenom rastvoru oslobadjaju disproporcijom O2 i
HO2
KO2, RbO2, CsO2
ta su soli? Definicija, podela i dobijanjeJedinjenja pri ijoj
disocijaciji u vodenom rastvoru nastaju pozitivni joni metala i
negativni joni kiselinskog ostatka:
NaCl Na+ + Cl- ili NaNO3 Na+ + NO3- Dele se na:neutralne ili
normalne soli
Na2SO4, CaCO3, Ag3PO4...
nastalu potpunom zamenom vodonikovih jona u kiselinama jonima
metala, odnosno potpunom neutralizacijom kiselina i baza.kisele
soli
NaHCO3, NaHSO3, Ca (H2PO4)2.......nastaju deliminom zamenom jona
vodonika iz kiseline jonima metala, to znai da kisele soli grade
polibazne kiseline. Nazivi kiselih soli se grade tako to se posle
naziva katjona, a pre naziva anjona dodaje hidrogen ukoliko je
prisutan samo jedan atom vodonika, a ukoliko ih ima dva, pre rei
hidrogen dodaje se di
Bazne soli
Cu2(OH)2CO3, Fe(OH)C12, AI(OH)2NO3, ....nastaju deliminom
zamenom hidrokslilnih jona baze jonima kiselinskog ostatka, to znai
da ih grade polikisele baze. Nazivi ovih soli se grade tako to se
posle naziva katjona a pre naziva anjona ubacuje re hidroksi
AlOH (NO3)2 aluminijumhidroksi-nitratAl (OH) 2NO3
aluminijumdihidroksi-nitrat
Dvogube soli
K2SO4 x Al2(SO4)3 , (NH4)2Fe2(SO4)3 , K2SO4 x Cr2(SO4)3
,....
Kompleksne soli K3[Fe(CN)6] , [ Cu(NH3)4 ]SO4 , [Ag(NH3)2]Cl
,.....
Soli mogu da se dobiju i na sledee naine:
1. Direktnim dejstvom metala na nemetal Fe+S FeS
2. Uzajamnim dejstvom oksida metala i nemetala CaO+CaO CaCO
3. Dejstvom kiseline na oksid metala CaO+2HCl CaCl +H O
Znaanije soli su: kuhinjska so (NaCl), magnezijum hlorid (MgCl),
plavi kamen itd.
Definicija, podela i nomenklatura neorganskih kiselina
Bromovodonina kiselina (HBr) je jaka kiselina koja se formira
rastvaranjem diatomiskog bromovodonika u vodi.
Bromovodonina kiselina se uglavnom koristi za pripremu
neorganskih bromida, posebno bromida cinka, kalcijuma, i
natrijuma.
Pojedini etri se mogu razloiti koristei HBr. Ona isto tako
katalizuje reakcije alkilacije i ekstrakcije pojedinih ruda.
Pirofosforna kiselina, jo poznata kao difosforna kiselina, je
sirupasta tenost ili viskozna bela vrsta masa.[1] Pirofosforna
kiselina je bezbojna, bezmirisna, higroskopna i rastvorna u vodi,
dietil-etru, i etanolu.[2] Dobija se dehidratacijom fosforne
kiseline. Pirofosforna kiselina sporo hidrolizuje u prisustvu vode
u fosfornu kiselinu. Soli pirofosforne kiseline imaju velikog
znaaja u analitikoj hemiji.
Hipohlorasta (hipohloritna) kiselina je slaba kiselina sa
formulom HClO. Formira se disocijacijom hlora u vodi. Ne moe se
razdvojiti od reaktanata zbog nestabilnosti. HClO se koristi kao
izbeljiva, oksidant, dezodorans i dezinfikator.
Hlorna kiselina je veoma jaka neorganska kiselina. Hlorna
kiselina je bezbojna. Njena molekulska formula je HClO3. Ona je
jako oksidaciono sredstvo.
Hlorovodonina kiselina, sona kiselina (molekulska formula - HCl)
je kiselina koja nastaje rastvaranjem hlorovodonika u vodi.
Razblaena hlorovodonina kiselina se nalazi u elucu oveka i sisara i
ona omoguava varenje belanevina. Hlorovodonina kiselina je jedna od
najvanijih industrijskih kiselina. Izmeu ostalog koristi se za
ienje povrine metala i za estrakciju ruda. Sem toga zajedno sa
azotnom kiselinom gradi carsku vodu - rastvor koji rastvara ak i
zlato i platinu.
fosforna kiselina (H3PO4) spada u red jaih kiselina, jaa je od
fosforaste koja takoe potie od oksida fosfora. P2O5 je anhidrid
fosforne kiseline. To je beo prah slian snegu, i veoma hidroskopan.
[1] U reakciji sa vodom daje fosfornu kiselinu.
Sumporna kiselina je hemijsko jedinjenje molekulske formule
H2SO4. Sumporna kiselina je jedna od najjaih neorganskih kiselina.
Veoma je korozivna i sa njom se mora paljivo rukovati. Najea
primena sumporne kiseline je proizvodnja vetakog ubriva, ali ima
mnogo drugih primena, kao to je dobijanje hemikalija, rafinisanje
ulja, proizvodnja boje, proizvodnja deterxenata, u tekstilnoj
industriji (koristi se za proizvodnju sintetikih vlakana), u
proizvodnji lekova, za proizvodnju eksploziva, u metalurgiji, u
akumulatorima itd.
Oksi (kiseonine) kiseline
Ukoliko jedan element gradi samo jednu oksikiselinu kiselina
dobija naziv dodavanjem nastavka -na na naziv nemetala :
H2CO3
ugljena kiselina (karbonatna)
H3BO3
borna kiselina (boratna)
Ako nemetal ima dva oksidaciona stanja nazivi kiseline sa niim
oksidacionim stanjem se dobiju dodavanjem nastavka asta na naziv
nemetala:
H2SO3-sumporastaH2SO4-sumporna
H2PO3-fosforastaH3PO4-fosfornaHNO3-azotna
HNO2-azotasta
Neki elementi se u oksi kiselinama javljaju u vie od dva
oksidaciona stanja:
HClO-hipohlorastaHClO2-hlorasta
HClO3-hlorna
HClO4-perhlorna
Nazivi oksi kiselina mogu da se grade i od naziva
anjona:HNO2-nitritna kiselina (azotasta)H2SO4-sulfatna kiselina
(sumporna)
H2CO3-karbonatna (ugljena)
HClO-hipohloritna (hipohlorasta)HClO4-perhloratna
(perhlorna)
HCl-hloridna (hlorovodonina)Soli kiselina i baza azota (simbol,
formula, primena...)
Amonijak je hemijsko jedinjenje azota i vodonika sa molekulskom
formulom NH3. Pri normalnim uslovima amonijak je gas. To je otrovan
gas, korozivan je za neke materije, karakteristinog je neprijatnog
mirisa.
NH3+ H3O H2O+ NH4
Azotna kiselina je veoma jaka neorganska kiselina molekulske
formule HNO3. To je bezbojna, izuzetno kaustina i otrovna
supstanca. Lako isparava.
Azotna kiselina u vodenom rastvoru u potpunosti disosuje do NO3
anjona i slobodnog protona koji se vezuje sa molekulima vode iz
rastvora gradei hidronijum jon (H3O).
Nitrati (V) su jedinjenja koja u sebi sadre jon NO3. Nitrati (V)
su kristalne supstancije, rastvorljive u vodi (izuzeci su
malobrojni bazni nitrati), imaju jako oksidaciono dejstvo. Ipak u
rastvorima ne poseduju te osobine. Nitrati se dobijaju usled
reakcije: azotna kiselina + metal ili kiseonik/vodonik.
Nitriti su jedinjenja koja sadre NO2-. Jon. Svi nitriti moraju
da sadre jon NO2-. Ovaj jon ima istu koliinu i raspored elektrona
kao i molekul ozona. Od anjona NO3- koji se javlja u w nitratima
razlikuje se po tome to trea od hibridizovanih orbitala sp2 ne
gradi vezu sa atomom kiseonika; molekul ima oblik trougla.
U procesu primanja katjona metala ili vodonika od strane jona
NO2- za graenje veze koristi se jedan od slobodnih elektronskih
parova nekog atoma kiseonika. U sluaju reakcije jona NO2- sa atomom
ugljenika postoji mogunost graenja veze preko slobodnog
elektronskog para azota.
Nitriti se dobijaju ubacivanjem smee [[azot (II) oksid]] a i
[[azot (IV) oksid]] a u rastvore hidroksida ili karbonata alkalnih
metala.
Rastvori podela i primeri....
RASTVORI su homogeni sistemi koji se sastoje od dve ili vie
istih supstanci. Rastvori predstavljaju fiziko-hemijske smee istih
supstanci koje su uestvovale u njihovom stvaranju a pokazuju samo
delimino osobine svojih komponenata, meutim najee novonastali
rastvori imaju nove sebi karakteristine osobine. Sastoje se od
rastvaraa i rastvorenih supstanci. Ako rastvor nastaje meanjem dve
gasovite supstance ili dve tene supstance komponenta koja je u viku
je rastvara (ova komponeneta ne menja fiziko stanje pri stvaranju
rastvora), a komponenta koja je u manjku je rastvorak. Inae
rastvara je supstanca koja ima isto agregatno stanje kao i novi
dobijeni rastvor. Pravi rastvori se dele prema agregatnom stanju, a
znajui da postoje tri agregatna stanja supstanci, zakljuujemo da
mogu postojati sledee vrste rastvora: vrsti (legure), teni (obini
rastvori), i gasoviti.
Disperzni sistem je smea u kojoj su jedna ili vie supstanci
rasprene u nekoj drugoj supstanci u obliku sitnih estica. Disperzno
sredstvo je supstanca u kojoj se vri disperzija. Dispergovana faza
je ona faza kada se supstanca disperguje.
Podela disperznih sistema prema veliini dispergovanih
estica:
1. Pravi rastvori- estice su manje od jednog nanometra,
2. Koloidni rastvori-estice su od 1 do 100 nanometara,
3. Grubodisperzni sistemi-estice su vee od 100 nanaometra,
Pojava uzajamnog prodiranja estica rastvorene supstance i
rastvaraa je difuzija. Proces difuzije se ubrzava meanjem i
zagrevanjem. Difuzija je u gasovima mnogo bra.
PODELA RASTVORA PREMA KOLIINI RASTVORENE SUPSTANCE:
1. Nezasien - onaj u kome je manji sadraj rastvoraka nego u
zasienom, pri istim uslovima,
2. Zasien - onaj u kome se rastvorak nalazi u ravnotei sa svojim
nerastvorenim delom u kristalnoj formi, sadraj rastvorene supstance
je stalan
3. Prezasien - onaj u kome je vei sadraj rastvoraka nego u
zasienom, pri istim uslovima, veoma nestabilni
Rastvorljivost. Definicija i primeri.Rastvorljivost je osobina
supstance koja se moze rastvoriti u odredjenom rastvaracu pod
odredjenim uslovima. Kod rastvaranja vazi empirijsko pravilo slicno
se u slicnom rastvara. Polarni rastvaraci rastvaraju polarne
supstance, nepolarni rastvaraci rastvaraju nepolarne supstance.
Rastvor koji se nalazi u ravnotezi i ne moze vise rastvarati
supstance naziva se zasicenji rastvor.
Za tesko rastvorljive supstance, rastvorljivost se moze
proceniti na osnovu vrednosti proizvoda rastvorljivosti.
Faktori koji uticu na rastvorljivost: sto je jaca
intermolekulska sila izmedju rastvorka i rastvaraca, veca je
verovatnica da ce se rastvorak rastvoriti.
Henrijev zakon: na odredjenoj temperaturi, rastvorljivost gasa
direktno je proporcionalan pritisku. C=k*p
NaCl na 100 C 40g/100ml vode
AgCl na 100 C0.0021g/100ml vode
Etanol - CH3CH2Oh 0-100 c neograniceno
Definisati rastvorljivost. Uticaj rastvaraa, temperature,dodirne
povrine
Rastvorljivost je merilo sposobnosti neke supstance da se
rastvara u datom rastvarau. Faktori koji utiu na rastvorljivost su
brojni i raznovrsni (priroda reaktanata, temperatura, pritisak,
itd.). Polarni rastvarai rastvaraju polarne supstance, a nepolarni
rastvarai rastvaraju nepolarne supstance. to je jaa intermolekulska
sila izmeu rastvoraka i rastvaraa vea je verovatnoa da e se
rastvorak rastvoriti u rastvarau. Naveemo neke primere glukoza koja
gradi vodonine veze je veoma rastvorljiva u vodi dok cikloheksan
nije, vitamin A je rastvoran u nepolarnim jedinjenjima kao to su
masti a vitamin C je rastvoran u vodi.
Osobine razblaenih rastvora elektrolitaSlabi eloektroliti su
supstance koje sadrze kovalentnu vezu sa delemicno jonskim
karakterom.sto je veci jonski karakter veze u molekulu to je lakse
dolazi do disocijacije. Ukoliko je stepen disocijacije veci utoliko
je elektrolit jaci, Sa promenom koncentracije, razblazenjem
rastvora slabih elektrolita stepen se izrazito menja postaje veci,
suprotno tome pri vecim koncentracijama priblizava se nuli
Naini izraavanja koncentracije rastvora. Primeri....
Maseni udeo (() = masa rastvorka (g) / masa rastvora
Masena koncentracija broj grama rastvorene supstance u 1 dm3
rastvora =m/v; g/l
Gustina rastvora = broj grama rastvorene supstance u 1 cm3
Molski udeo (X) = moli rastvorka A / ukupan broj molova u
rastvoru
Molalitet (b) = mol rastvorka / masa (kg) rastvaraa
Molalitet je veliina koja ne zavisi od temperature, jer se sa
promenom temperature ne menja ni koliina ni masa komponenata
(razlika od molariteta- c , M ).
Molaritet (M ) = mol rastvorka / zapremina (L) rastvora
Molaritet zavisi od temperature jer se sa promenom temperature
menja zapremina. M( molaritet) je stara oznaka za koliinsku
koncentraciju.
Elektrolitika disocijacija. Definicija i podela. Stepen i
konstanta disocijacije
Stepen elektroliticke disocijacije predstavlja odonos broja
disisovanih molekula u rastvoru prema ukupnom broju molekula u
rastvoru koji je biopre disocijacije Konstanta disocijacije
:Disocijacijom slabih elektrolita smatramo neprovatnom procesom
.Dok se pri disocijaciji slabih elektrolita javlja i suprotan
proces dolazi do asocijacije nastaju molekuli sve dok ne dodje do
dinamicke ravnoteze.PRIMENOM ZAKONA O DEJSTVU MASA MOZEMO napisati
izraz za konstantu ravnoteze naziva konstanata disocIjacije
Definisati molalitet. Primer i primena....
Molaritet je velicina koja ne zavisi od temereature jer se sa
promenom remp. ne menja nikolicina ni masa komponenata.
Hidroliza. Definicija i primeri.Hidroliza je reakcija jona soli
sa vodom pri cemu se remeti disocijacija vode. Hidroliza je moguca
uvek ako u rastvoru moze da nastane slab elektrolit, tesko
rastvorno ili lako isparljivo jedinjenje.
Jaka kiselina + slaba baza = kiselo
Slaba kiselina + jaka baza = bazno
Jaka kiselina + jaka baza = neutralno
Hidroliza rastvora soli slabe baze I slabe kiseline zavisi od
vrednosti konstante hidrolize kiseline / baze. Stepen hidrolize
predstavlja odnos izmedju kolicine hidrolizovanih jona I ukupne
kolicine jona a raste sa porastom razblazenja rastvora.
Jaka b + slaba k
CH3COOHNa CH3COO + Na
DISOCIJACIJA
CH3COO + H2O CH3COOH + OHHIDROLIZA
Jaka k + slaba b
NH4Cl NH4 + Cl
DISOCIJACIJA
NH4 + 2H2O NH4OH + H3O
HIDROLIZA
Jonski proizvod vode. pH (definicija i primena)
Jonski proizvod vode je proizvod koncentracija vodonikovih i
hidroksidnih jona u vodenim rastvorima i konstantna je vrednost na
konstantnoj temperaturi.
Kw = [H] + [OH] = 1*10 na -14 mol na kvadrat / dm na sesti (25
C)
Rastvor koji sadrzi jednake koncentracije H i OH jona je
neutralan.
HOH - KISEO RASTVOR
H - BAZAN RASTVOROptika aktivnost molekula. Definicija i
primer...
Svaka organska supstanca koja je hiralna pokazuje opticku
aktivnost. Molekul je hiralan ako nema unutrasnju simetriju i ako
se ne moze poklopiti sa svojim likom u ogledalu.
za supstancu kazemo da je opticki aktivna ako ima osobinu da
obrce ravan polarizovane svetlosti koja se propusta kroz tu
supstancu. Moze biti permamentalna ili promenljiva. Permamentalna
kada se ova osobina ne gubi sa promenom stanja date supstance.
Promenljiva javlja se samo u kristalnom stanju dok se gubi pri
topljenju ili sublimaciji.Definisati brzinu hemijske reakcije i
konstantu brzine reakcije.Da bi doslo do hemijske reakcije potrebno
je ostvariti kontakt izmedju cestica koje reaguju tj. Treba da
dodje do njihovog sudara. Ukoliko pri sudaru stvore nove hemijse
veze, sudar je bio uspesan. Za uspesan sudar sposobne su cestice
koje poseduju energiju aktivacije (vecu energiju od prosecne
energije). Brzina hemijske reakcije zavisi od broja uspesnih sudara
u jedinici vremena.
Pri sudaru dve cestice koje poseduju energiju aktivacije nastaje
prelazno stanje. U tom stanju se zadrzavaju kratko, koliko je
potrebno da se raskinu postojece hemijske veze i uspostave nove.
Tada dolazi do razlaganja aktiviranog kompleksa na produkte
hemijske reakcije. Energija potrebna da se postigne prelazno stanje
naziva se energija aktivacije. Energija prelaznog stanja veca je od
energije pocetnog i krajnjeg stanja. Energija aktivacije
predstavlja barijeru izmedju reaktanata i produkata hemijske
reakcije.
Viestruke veze u organskim molekulima. Osobine i primeri....
preteyno se javljaju kao jedinjena kiseonika azota a najcesce
kod jedinjenja ugljenika ,zbog malih zapremina atoma i relativno
velikog naboja jezgra Organsa jedinjenja da visestrukim vezama se
lakse raskidaju raktivnija su od jedinjenja sa jednostavnim
vezama.
Jedinjenja sumpora (simbol, formula, primena,...)
Jedinjenja sumpora
Amonijum sulfat (NH4)2SO4) je neorganska so sa brojnim
komercijalnim primenama. Najea upotreba je u ubrivu. On se takoe
koristi u pripremi drugih amonijum soli. Amonijum sulfat je
izuzetno rastvoran u vodi tako da moe da formira izuzetno
koncentrovane rastvore koji mogu da se koriste za isoljavanje
proteina, sastojak mnogih vakcina, prehrambeni aditiv. Gvoe (II)
sulfat (fero sulfat) je hemijsko jedinjenje sa formulom FeSO4.
Kalaj (II) sulfat (SnSO4) je hemijsko jedinjenje. On je beli prah
koji apsorbuje dovoljno vlage iz vazduha da se rastvori u njoj,
Natrijum sulfat je so natrijuma i sumporne kiseline. Proizvodnji
deterdenata, u proizvodnji papira.. iva-sulfid, iva (II) sulfid,
HgSMagnezijum sulfid (MgS) je hemijsko jedinjenje koje sadri jedan
atom magnezijuma i jedan atom sumpora.
Vodonik-sulfid je jedinjenje vodonika i sumpora, opte formule
H2S. To je otrovan gas, koji moe da bude smrtonosan ak i ako je
prisutan u malim koliinama u vazduhu. Miris mu je prepoznatljiv -
mirie na pokvarena jaja.Definicija, podela i svojstva agregatnih
stanja. Primeri....
Agregatno stanje je makroskopski oblik postojanja materije,
uniformnih fizikih osobina, i uniformnog hemijskog sastava u kojem
estice (atomi, molekuli, joni...) imaju karakteristinan prostorni
raspored i karakteristine oblike kretanja.
Tip agregatnog stanja (vrsto, teno, gasovito, plazma) zavisi od
odnosa termalne energije estica i energije meuestinih interakcija.
Promene agregatnih stanja se nazivaju fazni prelazi. Tela u vrstom
stanju mogu biti kristalna i amorfna. U kristalnim telima atomi su
pravilno rasporeeni u prostoru i samo osciluju oko ravnotenih
poloaja. U amorfnim telima estice isto osciluju oko ravnotenih
poloaja ali je njihov prostorni raspored neureen. U tenom stanju
raspored estica je poput onoga u amorfnom s time to je doputeno i
translatorno kretanje estica. Dakle, pored oscilovanja oko
ravnotenih poloaja estice se meusobno kreu. (Molekuli mogu jo i da
rotiraju oko svog centra mase i jo da poseduju brojne oblike
unutranjeg kretanja poput vibracija, torzionih oscilacija,
rotacija, konformacionih prelaza itd.) Pri tome estice mogu da
razmenjuju poloaje i da stvaraju nove, meutim, privlane sile su
dovoljno velike u odnosu na termalnu energiju da dre estice na
bliskim rastojanjima. Otuda tenosti imaju konstantnu zapreminu ali
ne i oblik. U gasovitom stanju privlane sile meu esticama znatno su
slabije od njihove toplotne energije pa se estice skoro slobodno
kreu ispunjavajui celokupan raspoloivi prostor. Plazma je jonizovan
gas koji se zbog jedinstvenih osobina smatra posebnim agregatnim
stanjem materije.
Le ateljeov princip. PrimeriStanje hemijske ravnoteze moze se
odrzavati veoma dugo u nepromenjenim uslovima. Medjutim, ako se to
stanje promeni koncentracija komponenata reakcionog sistema kao i
pritisak ili temperatura, dolazi do pomeranja ravnoteze.
Ponasanje ravnoteznih sistema pod dejstvom spoljasnih cinilaca
objasnio je francuski naucnik le Satelje svojim principom: ako se
sistem u stanju ravnoteze izlozi dejstvu spoljasnjeg uticaja,
ravnoteza se pomera u onom smeru u kome dolazi do smanjenja tog
uticaja.Uticaj zajednikog jona na disocijaciju slabih elektrolita.
Primeri.....
Ako se rastvoru slabog elektrolita doda jak elektrolit s kojim
on ima zajedniki jon, doi e do suzbijanja disocijacije slabog
elektrolita.
Kod kiselina:
Rastvoru CH3COOH dodajemo so CH3COONa
U rastvoru su prisutni sledei joni:
CH3COOHH + CH3COO i
CH3COONaNa + CH3COO
Poto u rastvoru ima viak CH3COO jona, po Leateljeovom principu
mora se odvijati ona reakcija kojom se smanjuje konc. CH3COO
jona.
Prema tome CH3COO joni e reagovati sa H jonima dajui CH3COOH i
pri tome dolazi do smanjenja koncentracije H jona.
Kod baza:
Slaboj bazi NH4OH dodajemo so NH4Cl.
Rastvor e sadrati NH4 jone u viku jer i baza i so disocijacijom
daju NH4 jone. Zato NH4 joni stupaju u reakciju sa OH jonima dajui
NH4OH.Fenoli. Definicija,podela, primeri.....
Fenoli su grupa organskih spojeva ija je opta formula Ar-OH,
gdje je Ar- fenil, supstituirana fenil ili neka druga aril grupa.
Razlika izmeu fenola i alkohola je u tome to je OH-grupa u fenolima
vezana za aromatski prsten. Najjednostavniji spoj i predstavnik je
fenol.
Jednostavni fenoli su tenosti ili vrste supstance i imaju nisku
taku topljenja. Taka kljuanja im je dosta visoka, zbog stvaranja
vodikovih veza.
Fenoli su dosta kiseli spojevi, pa se po tome razlikuju od
alkohola. Reakcijom sa vodenim rastvorima baza, nastaju soli
fenola. Soli fenola su rastvorljive u vodi, a nerastvorljive u
organskim rastvaraima. U zavisnosti od pH, postoji ravnotea izmeu
fenol i fenolat (fenoksid) iona.
Osim kiselosti, vana osobina fenola je mogunost reakcija
elektrofilne supstitucije. Zbog velike reaktivnosti, fenoli
podlijeu i drugim reakcijama: dobijanje etera, estera, supstitucija
u prstenu
Jedan od procesa dobijanja fenola polazi od kumena (izopropil
benzena). Kumen se oksidacijom sa zrakom prevodi u kumen
hidroperoksid, koji sa rastvorom kiseline daje fenol i aceton.
Adicija. Primeri. Markovnikovo pravilo
Reakcija adicije je reakcija kojom se dva ili vie molekula
kombinuju da formira jedan vei molekul.
Reakcija adicije je ograniena na hemijska jedinjenja koja imaju
viestruko vezane atome
Postoje dva glavna tipa polarnih reakcija adicije: elektrofilna
adicija i nukleofilna adicija. Isto tako postoje i dva tipa
nepolarnih reakcija adicije: adicija slobodnih radikala i
cikloadicija.
Markovnikovo pravilo koje glasi: vodonikov atom svakog
nesimetrinog reagensa vezuje se za onaj ugljenikov atom dvogube
veze koji ima za sebe vezan vei broj vodonikovih atoma
Ugljeni hidrati. Definicija, podela i primeri.....
Ugljeni hidrati ili eeri su najrasprostranjenija jedinjenja u
ivom svetu. Prema stepenu sloenosti dele se na:
Monosaharide, oligosahaide, polisaharide, disaharide.
Monosaharidi se hidrolizom ne mogu razloiti na prostija
jedinjenja.
Prema broju ugljenikovih atoma dele se na: trioze, tetroze,
pentoze, heksoze i heptoze.
Prema tome da li sadre keto ili aldehidnu grupu dele se na:
aldose i ketoze
Oligosaharidi su izgraeni od 2-15 monosaharida. Najznaajniji su
disaharidi.
Polisaharidi su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja
monosaharida u dugake lance (mogu da sadre na stotine i hiljade
monosaharida).
Polisaharidi (primeri, primena)
Makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u
dugacke lance
Prema biloskoj funkciji dele se na: Rezervne i strukturne
Rezervni polisaharidi predstavljaju molekule u kojima se cuva i
skladisti hemijska energija .Najraspreostreniji rezervni
polisaharidi su :
skrob -kod biljkaka
glikogen - kod zivotinja
Skrob, glikogen se sastoje od veceg broja molekula glukoze
Strukturni polisaharidi: Ucestvuju u izgrasdnji celijskih delova
Najraspr. celuloza -glavni sastojak celijskog zida biljaka ,hitin
koji izgradjuhe skelet *zglavkara* i agart koji sadrze alge
Definisati aromatinost. Primeri aromatinih molekula.
Aromatinost je hemijska osobina kojom konjugovani prsten
nezasienih veza, slobodnih parova, ili praznih orbitala pokazuje
stabilizaciju jau nego to bi se oekivalo kao posledica same
konjugacije. To se takoe smatra manifestacijom cikline
delokalizacije i rezonance.
Tipovi aromatinih jedinjenja:Velika veina aromatinih jedinjenja
su jedinjenja ugljenika, mada ta jedinjenja ne moraju da budi
ugljovodonici. Benzen.
Organska jedinjenja sa kiseonikom. Etri- definicija i
primeri....
Etri su organska hemijska jedinjenja kod kojih se javlja C-O-C
grupa.
Grupa C-O-C je veoma stabilna. Razlae se tek pod uticajem jakih
kiselina ii baza, to prouzrokuje injenicu da su etri slabo
reaktivna jedinjenja. U najprostijem sluaju etri se sastoje iz dve
organske grupe (R) povezane atomom kiseonika (R-O-R). akoe postoje
i veoma poznati polietri, kod kojih se javlja dve ili vie C-O-C
grupa. Ciklini etri su poznati pod nazivom krunskih etara.
Prosti etri koji sadre samo alkil grupu su jaka polarna
jedinjenja.
Dimetilni etar CH3OCH3 i CH3OC2H5 su gasovi. Svi etri koji sadre
alkil grupu su tenosti sa jakim narkotikim dejstvom. U dananjoj
medicini se koriste neke vrste etra.
Opta formula alkana. Podela i svojstva alkana...
CnH2n+2
Alkani su zasiceni ugljovodonici. Ne poseduju visestruke veze
izmedju stoma ugljenika. Sadrze samo C i H. Nemaju funkcionalnih
grupa. Nepolarni su, imaju niske racke topljenja i kljucanja. 1-4 C
atoma gasovi; 5-10 C atoma tecnosti; preko 10 C atoma cvrsti. Slabo
reaktivni. Pri sagorevanju se oslobadja velika kolicina
toplote.
Razlika izmeu metana i etana je samo u jednoj CH2 grupi. Razlika
izmeu svakog sledeeg alkana je takoe u jednoj CH2 grupi. Takav tip
hemijskih jedinjenja iji se susedni lanovi razlikuju za pojednu
grupu (u ovom sluaju za CH2 grupu) naziva se homologi red.
Alkani se kao i veina neorganskih jedinjenja rastvaraju u
nepolarnim rastvaraima, a u polarnim (npr. voda) se ne
rastvaraju.
Alkani su slabo reaktivna hemijska jedinjenja, pod normalnim
uslovima ne reaguju sa jakim kiselinama kao to su sulfatna kiselina
i hloridna kiselina a ni sa jakim bazama kao to su natrijum
hidroksid i kalijum hidroksid. Alkani ne reaguju ni sa oksidacionim
sredstvima kao to su kalijum permanganat ili kalijum dihromat, ali
je njihova oksidacija mogua. Alkani su nereaktivni jer su izgraeni
od sigma C-C-C veza. Ove veze se teko raskidaju jer je potrebno
uloiti veliku energiju za taj proces. Zato alkani reaguju samo na
posebnim uslovima.
Oksidacija je proces sagorevanja ugljovodika. Pri potpunom
sagorevanju bilo kog ugljovodonika nastaje
ugljenik(IV)-oksid(ugljendioksid) i voda.
Alkani se upotrebljavaju kao gorivo. Koriste se i za proizvodnju
velikog broja organskih supstancija u hemijskoj industriji
Definisati izomeriju. Primeri.
Izomerija je pojava kada 2 ili vise jedinjenja imaju istu
molekulsku strukturnu formula a razlicite osobine. Izomeri imaju
razlicitu strukturnu formula ili razliciti prostorni raspored atoma
u molekulu. Postoji vise tipova izomerije:
Izonerija niza
CH3-CH2-CH2-CH3CH3-CH-CH3
C4H10
Butan
CH3 2, metil propan
Izomerija polozaja
CH3-CH2-CH2-Br
CH3-CH-CH3
C3H7Br
1 brom-propan
Br 2, brom propan
Funkcionalna izomerija
CH3-CH2-OH
CH3-O-CH3
C2H6O
Etanol
dimetiletar
Definicija i podela alkohola. Primeri....
Alkohol je u hemiji bilo koje organsko jedinjenje u kojem je
hidroksilna grupa (-OH) vezana za atom ugljenika koji je deo alkil
grupe ili supstituisane alkil grupe. Opta formula za proste
necikline alkohole je R-OH, (CnH2n+1OH)
Najjednostavniji alkohol je metanol. Alkoholi su veoma
raznovrsna i vana grupa hemijskih jedinjenja. esto se dele po
poloaju hidroksilne grupe u odnosu na alkil grupu na:
primarni (npr. etanol)
sekundarni (npr. 2-propanol)
tercijarni (npr. 2-metil-2-propanol)
U nazivima polihidroksilnih alkohola broj hidroksilnih grupa
obeleava se prefiksima di-, tri-, tetra- i tako dalje, koji se
stavljaju ispred nastavka -ol. Poloaj hidroksilnih grupa u molekulu
obeleava se brojem.
Postoje i alkoholi kod kojih je hidroksilna grupa vezana za neku
aromatinu ugljovodoninu grupu i onda je re o fenolima. Postoje i
eerni alkoholi.
