HEMIJA BOJA

Boje su od davnina korišćene. U primitivnoj zajednici ljudi su slikali po zidovima pećina, koristeći mineralne boje: okeri i zemljane umber-boje.

Ove boje sadrže okside i hidrokside gvožđa i Mangana.

Za dobijanje bele boje koristio se živi kreč.

Crna boja se dobijala iz ugljenisanih ostataka drveta i kostiju.

prva veštačka boja, berlinsko plavo, je proizvedena početkom XVIII veka. Ranije se koristila prirodna plava boja koja se dobija iz minerala lapis lazuli (prirodni ultramarin)

Utvrđeno je da je hemijski sastav prirodnig ultramarina Na8Al6Si6O24S2

Veštački ultramarin je smesa kineske gline, uglja ili drveta, sode, silicijuma...

hromno žuto se veštački dobija, ali u prirodi se nalazi u retkom mineralu –crocoite

dobija se reakcijom olovo II nitrata i kalijum hromata

Iz kadmijum-sulfida može da se dobije od najsvetlije žute do narandžaste. U prirodi se nalazi u mineralu greenockite

pronađena je i grupa žutih boja -hromno žuto (olovo-hromat, PbCrO4) -kadmijum žuto (kadmijum-sulfid, CdS)

u XX veku je otkriven jedan od najznačajnijih belih pigmenata – titanova bela. Po hemijskom sastavu je titan oksid (TiO2).

od tekstilnih boja prve su korišćene plavi indigo, koji se dobija iz biljke sač (Isatis tinctoria), i alizarin iz biljke broć.

kasnije su počele da se koriste cvetne boje koje

su biljnog porekla, ali i životinjske kao što su skerletna, antički purpur...

Primer dobijanja titan dioksida iz peći

Sač

Broć

Fizički pojam boje

naše oko registruje određeni spektar talasnih tužina. Svaka talasna dužina predstavlja određenu boju

Ultraljubičasta oblast

Ljubičasta

Plava

Zelena

Žuta

Narandžasta

Crvena

infracrvena

375

450

500

570

590

610

740

nm

supstanca upija određeni spektar boja, a reflektuje ostatak. Kao posledica nastaje komplementarna boja apsorbovane svetlosti (monohromatska boja).

ahromatska boja je uzrok apsorbovanja svih talasnih dužina ili reflektovanja svih talasnih dužina (bela i crna).

sposobnost apsorbovanja svetlosti zavisi od mogućnosti prelaska elektrona iz molekulskih orbitala niže energije u orbitale više energije.

Boje života

Boje voća i povrća

Zelena-boja hlorofila a i b

Spanać je veoma bogat hlorofilom

Karotenoidi-pigmenti od žute do

crvene boje

Likopena najviše ima u zrelom paradajzu koji se konzumira u periodu kada pod dejstvom sunca sazre svake godine. Zbog svojih antioksidantnih osobina likopen je veoma dobar za jačanje imunog sistema organizma i za normalan rad srca. Naučna ispitivanja su pokazala da likopen ima zaštitnu ulogu kod pojave karcinoma prostate, kao i u smanjenom riziku oboljevanja od karcinoma želuca, dojke i kože.

Flavonoidi-pigmenti različitih boja i izraženog

fiziološkog dejstva

Antocijani su klasa flavonoida- crveni i

ljubičasti pigmenti cveća i bobičastog voća

Betalaini-crveni pigmenti cvekle

Betanin je crveni pigment cvekle iz grupe betalaina. Prirodni je antioksidant.

Sintetske organske boje

Sintetske organske boje se dele prema:

materijalu koji se njima dobija: 1. tekstilne boje 2. boje za kožu 3. boje za papir 4. boje za plastične mase i druge

osobinama bojenja 1. direktne ili supstantivne boje 2. indirektne ili adjektivne boje 3. azoične ili ledene boje 4. redukcione boje 5. disperzione boje 6. boje rastvorne u ulju i alkoholu

hemijskoj strukturi: 1. nitro i nitrozo boje 2. azo-boje 3. trifenilmetanske boje 4. indigoidne boje 5. antrahinonske boje

Azo boje

dobijaju se iz azo-benzena najbrojnije su. Služe za bojenje vune, pamuka, svile... najpoznatiji predstavnik ovih boja je metiloranž (helijantin). U alkalnom rastvoru

je obojen žut, a u kiselom crveno.

Trifenilmetanske boje

važan predstavnik ove grupe boja je malahitno zeleno.

takođe je i poznat fenolftalein koji se ne upotrebljava kao boja, već kao indikator

Indigoidne boje

u prirodi indigo se nalazi u obliku glukozida indikana (bezbojan).

plavi indigo se koristi za bojenje tkanina.

Pomoću natrijum-hiposulfida redukuje se u beli indigo. U alkalni rastvor belog indiga potopi se tkanina, zatim se tkanina izloži dejstvu kiseonika, i beli indigo prelazi u plavi.

Indigofera tinctoria poznata kao INDIGO je biljka iz koje se dobija istoimena boja

Antrahinonske boje

najpoznatija boja iz ove grupe je alizarin. Dobija se iz korena biljke broć. Spada u močilske boje, jer sa nekim metalnim oksidima gradi nerastvorna jedinjenja.

najpoznatija boja alizarina je tursko crveno

Alizarin je izolovan iz biljke broć

Pogledajte svet očima mačaka!

Pejzaži

Noć

Pogledajte svet očima

ptica

Pogledajte svet očima zmije

Rene Magrit: Lažno ogledalo, 1928

Karl H. Pribram (born February 25, 1919 in Vienna)is a professor at Georgetown University, in the Unite States, and an emeritus professor of psychology and psychiatry at Stanfor University and distinguished professor at Radford University.