REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA PANČEVOREGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY PANČEVO

Srbija, 26000 Pančevo, Zmaj Jovina 1ªTel: + 381/13/343-255; Fax: + 381/13/ 354-056

e-mail: rpkpancevo@komora.net www.rpkpancevo.comDatum: 04.XII. 2014. god.

Broj:2131

PROGRAM RADA RPK PANČEVOZA 2015. godinu

Pančevo, decembar 2014.godina

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA 2015. GODINU

Međunarodno okruženjePrema najnovijim jesenjim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, rast globalnog BDP-a u 2014.godini će iznositi 3,3%, dok bi iduće godine rast trebalo da iznosi 3,8%. Do obaranja prognoze privrednog rasta u svetu došlo je zbog slabijeg rasta u Japanu, Latinskoj Americi i Evropi.Istovremeno, MMF je povećao prognozu rasta privrede SAD sa ranijih 1,7% na 2,2% 2014.godine, dok je predviđanje za 2015. godinu da će rast iznositi 3,1%.

Međunarodni monetarni fond je upozorio da se SAD, Japan i Evropa mogu suočiti s višegodišnjim slabim rastom ako njihove vlade ne preduzmu mere za ubrzanje privrednih aktivnosti – preporuka je da se održe niske kamatne stope kako bi se podstakla kreditna aktivnost, potrošnja i rast.

Što se tiče Kine, MMF predviđa rast privrede od 7,4% u 2014.godini, odnosno 7,1% u 2015.godini.

Prema prognozama ove finansijske organizacije, zemlje evrozone će imati rast BDP-a od 0,8% i 1,3%, u 2014. i narednoj godini, respektivno.

Zemlje jugoistočne Evrope će u 2014.godini imati sporiji rast zbog katastrofalnih majskih poplava, dok će se u 2015.godini zemlje ovog regiona vratiti na staze rasta.

Svetska banka je, takođe, snizila prognoze privrednog rasta svetske ekonomije za 2014.godinu na 2,6% sa ranijih 2,8%. Prognoza za 2015.godinu je rast svetske privrede od 3,2%, što je manje od prethodne prognoze kada se predviđao rast od 3,4%.

Prognoza rasta BDP-a razvijenih zemalja za 2014.godinu je snižena na 1,8%, a privredni rast u 2015.godini će iznositi 2,4%.

Zemlje evrozone imaće privredni rast od 0,9% u 2014.godini, dok su prognoze za narednu godinu rast privrede od 1,4%.

Organizacija za ekonomsku saradnju i i razvoj (OECD) u svom najnovijem izveštaju navodi da će rast svetske privrede u 2014.godini biti 3,3%, u 2015. godini 3,7%, odnosno 3,9% u 2016.godini, kao posledica rasta privreda SAD, Kine i Velike Britanije.

Rast će biti usporen u evrozoni, sa prognozama u 2014.godini od 0,8% i 1,1% u 2015.godini.

OECD navodi potrebu krupnih reformi u Japanu, prvenstveno zbog visine duga koji je neodrživ.Takođe, ocenjuje se da nedovoljni privredni podsticaji ugrožavaju potencijalni rast i rizikuju da evrozona uđe u deflaciju, sa visokim stepenom nezaposlenosti i inflacijom koja je daleko od cilja, što predstavlja veliki rizik za rast svetske privrede.

2

Prema navodima OECD-a, propisi EU da njene članice drže budžetske deficite ispod 3% BDP-a su pod sve većim pritiskom jer privreda EU još uvek ne uspeva da se oporavi.

OOEC je snizila prognozu rasta privrede Rusije sa 0,7% na 0,3% u 2014.godini, a za 2015.godinu se prognozira nulti rast. Ocenjuje se da ruska privreda jedva izbegava recesiju. Sniženje cena nafte i dešavanja u Ukrajini podrivaju poverenje investitora i potrošača.Oporavak će zavisiti od fleksibilnosti privrede i njene sposobnosti da poveća trgovinu sa zemljama koje su pogođene sankcijama.Prioritet bi trebale da imaju strukturne reforme.

Evropska unija je snizila prognoze rasta privrede evrozone u 2014. i 2015.godini, sa 1,2% na 0,8%, odnosno sa 1,7% na 1,1%, respektivno.

Evropska komisija navodi da Francuska i Italija predstavljaju poseban problem za privredu evrozone i od njih se traži da smanje prekomernu državnu potrošnju i sprovedu potrebne reforme.

Ocenjuje se da će privreda evrozone uspeti da izbegne treću recesiju, ali da ekonomske slabosti podstiču globalnu zabrinutost da se monetarni blok suviše sporo oporavlja.

Republika SrbijaMeđunarodni monetarni fond očekuje da će Srbija u 2014.godini zabeležiti pad BDP-a od 0,5%, a 2015.godine rast privredne aktivnosti od 1%.

Prema istom izvoru, potrošačke cene u Srbiji će u 2014.godini porasti za 2,3%, a naredne godine za 3,4%, dok će stopa nezaposlenosti u 2014.godini iznositi 21,6%, a u 2015.godini porasti na 21,8%.

Bečki ekonomski institut snizio je svoju prognozu privrednog rasta za zemlje Zapadnog Balkana - Srbiju, Hrvatsku i BiH, za prosečnih 0,5%, zbog poplava i mera štednje.Za Srbiju Bečki ekonomski institut predviđa smanjenje rasta privrede od 1% u 2014.godini, a za 2015.godinu se predviđa ekonomska stagnacija.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) oborila je prognozu privrednog rasta Srbije za 2014.godinu, predviđajući negativan privredni rast od 0,5%. Ocenjuje se da će privreda verovatno ući u recesiju.Reč je o znatno nižoj prognozi za Srbiju od prethodne, kada se predviđao privredni rast od 1%.Za 2015.godinu EBRD očekuje da će srpska privreda zabeležiti rast od 2%.

Usporavanje rasta glavnih spoljnotrgovinskih partnera i negativni efekti majskih poplava nastavili su i u trećem kvartalu da se odražavaju na smanjenje industrijske proizvodnje, što je uticalo i na ubrzanje međugodišnjeg pada BDP-a na 3,7%.

U periodu januar-septembar 2014.godine, međugodišnja stopa rasta industrije na nivou države Srbije zabeležila je pad od 5,7%.

3

Pad industrijske proizvodnje je rezultat pada sva tri sektora: rudarstva -14,1%, prerađivačke industrije -1,3% i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom -17,4%.

Povoljna kretanja u ovom periodu zabeležena su u izvozu privrede Srbije koji je povećan za 6,2%, u odnosu na isti period prethodne godine. Vrednost uvoza na ukupnom nivou veća je za 4,8%.Kako je rast izvoza usporen, a uvoz se kreće po ustaljenom trendu, spoljnotrgovinski deficit je veći za 1,3%.

U prvih devet meseci 2014.godine, inflacija se kretala u planiranim granicama, a rast fiskalnog deficita i brzo rastući javni dug postali su ozbiljna pretnja za stabilnost i rast privrede. Održavanje inflacije u granicama cilja rezultat je pada cena poljoprivrednih proizvoda, pada potrošnje, relativno visoke referentne kamatne stope koja smanjuje tražnju.

Promet robe u trgovini na malo, izražen u stalnim cenama, povećan je za 2,4% u odnosu na nivo potrošnje u istom periodu prethodne godine.Prosečna zarada po zaposlenom realno je opala za 0,6%. Na tržištu rada je nastavljen pad broja zaposlenih lica i pad broja nezaposlenih u odnosu na stanje početkom godine.

Broj zaposlenih lica na kraju septembra 2014.godine, u odnosu na broj zaposlenih u istom mesecu prethodne godine, manji je za 1,1% (18.000), a u odnosu na stanje krajem decembra 2013.godine manje je zaposleno 16.000 lica.

U septembru 2014.godine je registrovano 748.549 nezaposlenih lica, što je u odnosu na decembar 2013.godine manje za 10.977, a u odnosu na isti mesec 2013.godine za 9.997 lica.

Narodna banka Srbije očekuje da će se međugodišnja inflacija u četvrtom kvartalu 2014.godine kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Pozitivan doprinos inflaciji u četvrtom kvartalu očekuje se od rasta cena industrijskih proizvoda bez hrane i energije. Po osnovu znatnog pada cena nafte na svetskom tržištu očekuje se pojeftinjenje naftnih derivata u ovom kvartalu, rast cena turističkih aranžmana, a u okviru regulisanih cena – rast cena grejanja i prirodnog gasa.Na vraćanje inflacije u granice cilja u toku 2015.godine uticaće regulisane cene i cene hrane, a u određenoj meri i slabljenje dinara u trećem kvartalu 2014.godine.

Na osnovu dosadašnjih ostvarenih kretanja i preliminarne procene za treći kvartal, na nivou 2014.godine BDP bi trebalo da zabeleži pad. Pad se očekuje u industriji po osnovu niže aktivnosti u energetici, rudarstvu i prerađivačkoj industriji, ali i u građevinarstvu.

Blagi rast aktivnosti očekuje se u poljoprivredi, uprkos velikoj šteti koju je pretrpela od poplava. Povećani obim proizvodnje očekuje se kod žitarica i industrijskog bilja, a indikatori kretanja aktivnosti u stočarstvu su u dosadašnjem delu godine bili pozitivni.S druge strane, u povrtarstvu i voćarstvu, koji su u većoj meri pogođeni poplavama, očekuje se pad proizvodnje.

4

Ekonomska aktivnost u uslužnim sektorima trebalo bi da na nivou 2014.godine blago opadne, pri čemu se rast očekuje u sektorima saobraćaja, informisanja i komunikacija, dok se u trgovini i ostalim uslužnim sektorima očekuje opadanje aktivnosti. Procenjuje se da će zbog slabljenja eksterne tražnje u poslednjih nekoliko meseci doprinos neto izvoza BDP-u biti neutralan.

Pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost u narednom periodu očekuje se po osnovu oporavka izvozne tražnje, kao i napretka u sprovođenju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.Potrošnja domaćinstava trebalo bi da bude u padu i 2015.godine, budući da pored smanjenja plata u javnom sektoru, krajem godine stupa na snagu i mera smanjenja penzija.Pad bi trebalo da zabeleži i državna potrošnja.Narodna banka Srbije očekuje da će u 2015.godini doprinosi neto izvoza i investicija biti pozitivni i da će u znatnoj meri kompenzovati očekivani pad finalne potrošnje.

II PROCES EVROPSKIH INTEGRACIJA

Početkom 2014. godine, održana je prva Međuvladina konferencija, označavajući formalni početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju EU. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o formiranju o obrazovanju Pregovaračkog tima i imenovan je šef Pregovaračkog tima. Pregovori se vode za 35 poglavlja, što zahteva i formiranje 35 pregovaračkih grupa.

U toku 2014. godine vođeni su brojni eksplanatorni i bilateralni skrininzi za pojedina poglavlja, koji predstavljaju analitički pregled i ocenu usklađenosti nacionalnog zakonodavstva države kandidata s pravnim tekovinama Evropske unije. Skrininzi se sprovode posebno za svako od 35 pregovaračkih poglavlja u dve faze. Skrining je proces analitičkog pregleda i ocene usklađenosti nacionalnog zakonodavstva države kandidata s pravnim tekovinama Evropske unije i sprovodi se posebno za svako od 35 pregovaračkih poglavlja u dve faze.

Prvo se održava tzv. eksplanatorni skrining kada Evropska komisija predstavlja državi kandidatu pravne tekovine u pregovaračkim poglavljima. Nakon toga, kroz tzv. bilateralni skrining, procenjuje se nivo usklađenosti pravnog sistema države kandidata sa pravnim sistemom EU i utvrđuje šta je sve potrebno uraditi da bi se ostvarila usaglašenost sa pravnim tekovinama EU do trenutka stupanja u punopravno članstvo. Evropska komisija će, nakon skrininga, za svako od poglavlja sačiniti izveštaj, koji će sadržati preporuke za otvaranje poglavlja odnosno merila koja treba ispuniti pre otvaranja pregovora u tim oblastima.

Vlada Srbije usvojila je 31. jula 2014. revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, koji predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU, ali ujedno i plan izgradnje institucija za primenu tako usaglašenog pravnog poretka. Ovaj program realizovaće se u periodu do 2018. godine, koja je rok utvrđen za postizanje potpune unutrašnje spremnosti za pristupanje naše zemlje Evropskoj uniji.

Članstvo Srbije u STO preduslov je za njeno članstvo u Evropskoj Uniji. Proces pregovora o pristupanju Srbije STO, započet 2005. godine, odvijao se kroz 13

5

sastanaka Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO; trinaesti i za sada poslednji sastanak radne grupe je održan u junu 2013. Uporedo su vođeni i bilateralni pregovori sa nizom zainteresovanih članica STO, koji su bili veoma uspešni. Pregovori su okončani sa Švajcarskom, Norveškom, Kanadom, Japanom, Korejom, Hondurasom, Dominikanskom Republikom, Evropskom unijom, Ekvadorom, Kinom, Salvadorom, Meksikom, Panamom i Indijom.

Još uvek se vode pregovori sa SAD, Brazilom, Tajvanom i Ukrajinom. U multilateralnom /sistemskom delu procesa pristupanja od 2005. godine Srbija je uradila mnogo na usklađivanju svog trgovinskog sistema sa pravilima ove organizacije. To praktično znači da je promenjen niz zakona, a doneti su i neki novi, kako bi se u njih ugradila pravila STO. To su pre svega zakoni iz oblasti poljoprivrede (npr. Zakon o bezbednosti hrane), tehničkih propisa, intelektualne svojine, spoljnotrgovinskog poslovanja i drugi. Najznačajnije otvoreno pitanje tiče se usvajanja izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i nekih zakona iz oblasti primene akciza na alkoholna pića, kao i intelektualne svojine. Okončanje pregovora na multilateralnom nivou najviše zavisi od unutrašnjih faktora koji utiču na donošenje pomenutih propisa, a na koje u velikoj meri utiču pritisci javnosti i politička volja.

Na bilateralnom planu, sa SAD i Brazilom se još uvek pregovara u oblasti liberalizacije poljoprivrednih proizvoda, dok su pregovori sa Ukrajinom otvoreni u svim oblastima pregovaranja: liberalizaciji tržišta industrijskih proizvoda, poljoprivrednih proizvoda i pristupa tržištu usluga. Pomaka u pregovorima, usled zahteva Ukrajine koji su bili previše ekstenzivni, nije bilo, a u sadašnjim okolnostima je neizvesno da li će se i kada pregovori sa Ukrajinom nastaviti. Ukoliko se na bilateralnom planu ostvare dogovori i okončaju pregovori, pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji će zavisiti isključivo od tempa kojim se budu menjali i usvajali sporni zakoni.

Analiza postojećeg stanja i traženja optimalnog balansa između liberalizacije koja je neminovna i prosperiteta zemlje, baziranog na razvoju prioritetnih sektora važan je zadatak u narednom periodu. Podrškom privrede, posebno prerađivačke industrije i poljoprivrede, koje proizvode razmenjiva dobra se jedino može podstaći rast izvoza sa tendencijom da izvoz postane generator privrednog rasta.

III STRATEGIJA DELOVANJA RPK PANČEVO

Zastupanje interesa članica

Prilagođavanje i uspostavljanje funkcionalnog komorskog sistema usmerenog ka članicama, sposobnog da privredi pruži visok kvalitet usluga, prioritetni je pravac kretanja u narednom periodu.

Dinamične promene na međunarodnoj ekonomskoj sceni, rastući pritisak međunarodnog okruženja čijoj integraciji težimo, uz prisutnu neizvesnost na makroekonomskom planu nacionalne ekonomije zahtevaju izgradnju Komore usmerene ka članicama i podizanje nivoa kapaciteta, sa ciljem prilagođavanja procesima u poslovnom i društvenom ambijentu.

6

U uslovima kontinuiranih promena u poslovnom okruženju, diktiranih kretanjima i reformskim promenama u nacionalnoj privredi, diversifikacije portfolija usluga sa akcentom na značaj lobiranja i zastupanja interesa privrede kod institucija vlasti od lokalnog do nacionalnog nivoa, privatnog i nevladinog sektora u funkciji je odgovora na visoke zahteve tržišta i kreiranja povoljnijeg poslovnog ambijenta.

Podrška lokalnoj poslovnoj zajednici ne uključuje samo formalnu komunikaciju sa privredom, već i sve oblike saradnje, istraživanja potreba i odgovora na njih, kada je reč o otklanjanju prepreka za razvoj postojećih i širenje lokalnih poslovnih aktivnosti, u uslovima makroekonomske nestabilnosti prisutne u nacionalnim okvirima i rastućih nepovoljnih tendencija na međunarodnom tržištu.

Uloga komorskog sistema koja u uslovima prilagođavanja i harmonizacije zakonodavstva zahtevima EU i STO dobija na posebnom značaju jeste zastupanje interesa članica Komore u procesu donošenja nacionalnog zakonodavstva. Formulisanje stavova članica, njihovo javno zastupanje i promocija, sprovođenje i ostvarivanje interesa privrednika prioritetni su pravci delovanja Komore u narednom periodu.

Internacionalizacija i poslovno povezivanje

Podrška preduzećima Južnog Banata i u izlasku na međunarodno tržište, pre svega sa ciljem što boljeg korišćenja postojećih sporazuma o slobodnoj trgovini, Trgovinskog sporazuma sa EU, ali i otkrivanja i osvajanja novih tržišta, zadatak je Komore u narednom periodu.

Preduzeća koja posluju ili planiraju nastup na inostranom tržištu Komora će podržati u smislu informisanja o važećim standardima i tehničkim propisima na pojedinim tržištima, istraživanja tržišta, učešća na međunarodnim sajmovima i specijalizovanim izložbama u zemlji i inostranstvu. Poslovno povezivanje privrednika i drugih privrednih činioca u zemlji i inostranstvu, razmena znanja, iskustava i uspostavljanje raznih oblika saradnje, kao ključni elementi u podsticanju izvoza Regiona, prioritetne su aktivnosti Komore. Izvoznu uspešnost neke zemlje pre svega određuju uspešnost i razvijenost njene privrede, a u tom kontekstu i spoljnotrgovinska politika i odgovarajuće mere podsticanja izvoza.

Kao odgovor na aktuelne izazove koje globalizacija nosi sa sobom, u uslovima makroekonomske nestabilnosti prisutne u nacionalnim okvirima i rastućih nepovoljnih tendencija na međunarodnom tržištu, Komora će uložiti dodatni napor u stvaranju ambijenta za unapređenje trgovine i jačanje konkurentnosti kao osnovne pretpostavke za internacionalizaciju preduzeća. Konkurentnost podrazumeva održive reforme, uklanjanje svih strukturnih disproporcija i podizanje efikasnosti ambijenta poslovanja u cilju povećanja investicija.

Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) o globalnoj konkurentnosti Srbija zauzima 94. mesto od 144. zemlje koje su ove godine ušle u analizu SEF-a. Ovaj rezultat predstavlja rast za 7 pozicija u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je Srbija zauzimala 101. mesto, dok je Indeks globalne konkurentnosti, koji se kreće u intervalu od 1 do 7, neznatno povećan sa 3,8, koliko je iznosio prethodne godine, na 3,9.

7

lnternacionalizacija poslovanja preduzeća podrazumeva promociju investicionog okruženja i podsticaja inostranim ulaganjima, kao i podršku razvoja izvoza. Mere za unapređenje izvoza bi stoga treba da budu usmerene na:

podsticanje razvoja novih izvoznih proizvoda u skladu sa identifikovanim konkurentskim prednostima,

stimulisanje stvaranja novih izvoznika i brži rast postojećih izvoznika uz davanje veće podrške necenovnim

faktorima konkurentnosti i instrumenatima promocije izvoza.

U prethodnom periodu, Regionalna privredna komora Pančevo potpisana je brojne Sporazume o saradnji sa Komorama drugih zemalja, poslovnim asocijacijama i drugim institucijama u cilju pripreme za zajedničko apliciranje kada su u pitanju fondovi EU, jačanja ekonomskih, tehnoloških i kulturnih odnosa, dinamiziranja prekogranične saradnje i stvaranja preduslova za unapređenje robne razmene Južnog Banata sa inostranstvom.

U uslovima dinamičnih promena u privrednom životu, poseban akcenat u radu Komore je na unapređenju dijaloga između svih sektora privrede o njihovim zajedničkim interesima na regionalnom nivou, kao i institucionalnog dijaloga između lokalnih, regionalnih organa i nacionalnih vlasti.

Projekti

Fondovi EU, koji su na raspolaganju državama u procesu pristupanja kao što je IPA II, omogućuju sprovođenje reformi, bitnih za privredni sektor, koji vode usaglašavanju standarda za poslovanje sa onima koji važe na tržištu EU, omogućavaju razvoj slobodnijeg i transparentnijeg tržišta i unapređenje infrastrukture. Kroz program IPA II za period 2014 – 2020 obezbeđena su namenska sredstva za razvoj infrastrukture i poljoprivrede kojima će se osavremeniti proizvodnja i unaprediti produktivnost.

Kroz sprovođenje infrastrukturnih projekata domaće firme će imati priliku da učestvuju na tenderima, u okviru transnacionalnih i prekograničnih projekata čime će unaprediti svoju konkurentnost na domaćem, regionalnom i evropskom tržištu. IPA II je pripremljena u saradnji sa državama korisnicima i postavlja novi okvir za pružanje pretpristupne pomoći u periodu od 2014 – 2020. godine. Ukupan budžet u periodu od 2014 – 2020 je 11,7 milijardi evra. Pretpostavlja se da će Srbiji za korišćenje pripasti fond od oko 1,4 milijardi evra, ali tačan iznos biće naknadno utvrđen. Prvi pozivi za podnošenje projekata u okviru IPA 2014-2020 biće objavljeni krajem 2015. godine.

Oblasti politika u okviru IPA II 2014 – 2020 instrumenti su:

reforme koje vode  pripremama da države u procesu pristupanja preuzmu obaveze i prava koji proizilaze iz članstva u EU, koje su povezane sa razvojem institucija i jačanjem kapaciteta;

8

socio-ekonomski i regionalni razvoj; zapošljavanje, socijalna politika, obrazovanje, promocija rodne

ravnopravnosti i razvoj ljudskih resursa; poljoprivreda i ruralni razvoj; regionalna i teritorijalna saradnja.

Horizont 2020 je novi program EU za finansiranje istraživanja i inovacija za period od 2014. do 2020. godine, sa budžetom od 80 milijardi evra. Osnovna svrha ovog programa, koji obuhvata veliki broj privrednih grana, je ubrzavanje  realizacije ideje „od laboratorije do tržišta“. Na ovaj način Horizont 2020 doprinosi ekonomskom rastu, otvaranju radnih mesta i unapređenja konkurentnosti privrede. Program Horizont 2020 se deli na 3 radna programa, gde svaki od njih ima svoje sopstvene budžete:

izvrsnost u nauci, liderstvo u industriji i društveni izazovi.

COSME je program za period 2014-2020, namenjen malim i srednjim preduzećima. Osnovni cilj ovog programa je da se poveća konkurentnost malih i srednjih preduzeća, a samim tim  i  smanji nezaposlenost u zemlji. Budžet Programa iznosi 2,3 mlrd evra. Za finansijske instrumente, koji se plasiraju preko posrednika - finansijskih institucija je predviđeno da se izdvoji 60% budžeta, oko 1,3 mlrd evra.

Korisnici programa su: postojeći preduzetnici i MSP – lakši pristup finansijskim sredstvima u cilju razvoja i rasta preduzeća, budući preduzetnici  i MSP – pomoć pri osnivanju preduzeća, nacionalni i lokalni organi vlasti - prenos najbolje prakse i finansijska podrška

za testiranje i poboljšanje održivih rešenja u kontekstu poboljšanja globalne konkurentnosti.

Ciljevi programa su lakši pristup finansijskim sredstvima za mala i srednja preduzeća, podrška preduzetničkim idejama, stvaranje okruženja pogodnog za biznis i rast, pomoć malim i srednjim preduzećima u poslovanju izvan Srbije kao i poboljšanje njihovog pristupa na tržištu EU, konkurentnost i održivost preduzeća, uključujući sektor turizma i poboljšanje pristupa tržištima unutar Evropske unije.

WB EDIF (Western Balkans Enterprise Development and Innovation Facility) je program koji je osnovala Evropska unija sa ciljem da malim i srednjim  preduzećima u zemljama Zapadnog Balkana omogući lakši pristup finansijskim  sredstvima. WB EDIF je usmeren  na jačanje uloge privatnog sektora  u  privredi, identifikovanje potreba  MSP sektora na području Zapadnog Balkana, podizanje i jačanje lokalnog tržišta preduzetnog kapitala i lakši pristup fondovima i finansijskim instrumentima.

Evropska komisija,  međunarodne finansijske institucije, vlade zemalja korisnica WB EDIF-a i bilateralni donatori su udružili svoja sredstva u iznosu od 145 miliona evra, što će obezbediti više od 300 miliona evra direktnog finansiranja za MSP sektor u regionu. Program WB EDIF sprovodi se kroz tri potprograma (fonda), koji su kreirani prema vrsti finansijskih instrumentata koje koriste (krediti i kapitalna ulaganja) i tipu korisnika za koje su namenjeni:

9

- Fond za inovativna preduzeća - Enterprise Innovation Fund (ENIF),- Fond za preduzeća sa velikim razvojnim potencijalom – Enterprise

Expansion Fund (ENEF) i- Kreditne garancije - Guarantee Facility.

Krajem 2013. godine započela je realizacija projekta “Made in Banat” koja je odobren za finansiranje iz Programa prekogranične saradnje Srbija-Rumunija i čija implementacija je predviđena do sredine 2015. godine. Nosilac projekta je RPK Timiš iz Rumunije, a partneri na projektu RPK Pančevo, RPK Zrenjanin, RPK Kikinda i Agencija za socio-ekonomski razvoj okruga Timiš, Rumunija.

Realizacija projekata prekogranične saradnje, finansiranih od strane Evropske komisije iz Programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija u funkciji su unapređenja privredne i drugih oblika saradnje sa partnerima u pograničnoj oblasti, bolje institucionalne povezanosti i stvaranju mreže kontakata južnobanatskih i rumunskih preduzeća i institucija.

U skladu sa dosadašnjom praksom i naporima Komore da poveća stepen korišćenja raspoloživih sredstava iz fondova EU, praćenje raspisanih konkursa svih raspoloživih programa, razrada projektnih ideja i predloga projekata u okviru programa bespovratne pomoći iz svih raspoloživih programa, kontinuirana je aktivnost koja se sprovodi sa ciljem finansiranja strateških prioriteta, usmerenih na rešavanje problema privredne i društvene zajednice.

IV. PROMOCIJA PRIVREDE

Kao jedan od najvažnijih ciljeva u realizaciji aktivnosti Komore predstavljaće promocija privrede. Tokom sledeće godine planira se niz aktivnostima vezanih za promociju privrede našeg regiona. Ono što je u prethodnim godinama predstavljalo kao značajno obeležje u radu RPK Pančevo, nastupi na sajmovima na kojima privrednici iskažu interes, biće i dalje najznačajniji oblik promocije privrede našeg regiona. Iskustvo koje smo stekli u organizaciji nastupa na sajmovima kao i rezultati anketa naših članica koje su učestvovale na sajmovima nam je pokazao da najveće interesovanje privrednika postoji za učešće na regionalnim međunarodnim sajmovima u zemlji i u neposrednom okruženju. Interesovanje za velike međunarodne sajmove je mnogo manje, jer nastupi na njima iziskuju velike budžete i manje su interesantni našim privrednicima. Na takvim sajmovima preduzeća koja imaju interes samostalno nastupaju.

Obzirom na pomenute okolnosti, planira se učešće na određenom broju regionalnih sajmova u Srbiji, čiji će izbor biti izvršen na osnovu, posećenosti, kvaliteta organizacije i drugih značajnih parametara presudnih za kvalitetne sajamske manifestacije. Jedan od tih parametara za donošenje odluke o učešću će biti da li se radi o specijalizovanim sajmovima, kao i manifestacije na kojima su organizovani susreti privrednika. Pokazalo se u svim analizama, da organizacija tih poslovnih susreta ime višestruku ulogu, kako u uspostavljanju poslovne saradnje i unapređenja komercijalnog poslovanja, ali takođe omogućuje razmenu iskustava među privrednicima. Na ovaj način organizacijom nastupa na regionalnim sajmovima Komora u potpunosti realizuje svoj cilj, promociju privrede. Privrednici dobijaju punu

10

uslugu Komore obezbeđenjem izlagačkog prostora i njegovog uređenja. Takođe, u situacijama kada privrednici nisu u mogućnost da sami budu prisutni na sajmovima, zbog drugih obaveza ili udaljenosti, mogu dostaviti eksponate i propagandne materijale, kako bi kvalitetno bili predstavljeni na sajamskoj manifestaciji. Obzirom na opremljenost, organizovaćemo posete pojedinim sajmovima i organizovati delegacije privrednika za poslovne susrete, obzirom da raspolažemo odgovarajućim vozilom.

U planu je i učešće na sajmovima u okruženju, gde bude iskazan interes privrednika, a prvenstveno se misli na Republiku Srpsku, BiH i Rumuniju na osnovu uspešne saradnje sa komorama iz tih regiona. Učešće na ovim sajmovima je olakšano na osnovu Sporazuma o saradnji koje imamo potpisane. Takođe je planirano učešće na pojedinim sajmovima u inostranstvu u zajedničkoj organizaciji sa Privrednom komorom Srbije i Privrednom komorom Vojvodine, a u skladu sa interesovanjem naših preduzeća. To se odnosi i na nastupe koje organizuje Pokrajinski sekretarijat za privredu AP Vojvodine kao što je nastup na sajmu u Celju, sajam u Gornjoj Radgoni i sajam u Bijejini.Posle uspešne organizacije u 2014. godini, planira se i u sledećoj godini organizacija Privredne izložbe, obzirom na jubilej od 110. godina od organizacije prve sajamske izložbe u Pančevu.

Informisanje i poslovno obrazovanje

Značajno mesto u realizaciji ciljeva Komore, pored promocije, zauzima informisanje privrede i privrednika. Obzirom na trendove, kvalitet ove usluge i zavisi od sadržaja i kvaliteta informacije, kao i od blagovremanog informisanja. Sve to uslovljava stalno unapređivanje načina i oblika informisanja.

Pažnja će i u narednoj godini biti posvećena web sajtu Komore kao primarnom načinu informisanja. On treba i dalje da bude dnevno ažuran sa svim aktuelnim informacijama o predstojećim skupovima, sastancima i prezentacijama u Komori, ali u i drugim institucijama. Treba da informiše o novinama u zakonskoj regulativi, obzirom na najavljene reforme u privrednom sistemu i treba blgovremeno da informiše o svim raspoloživim konkursima.

Drugi oblik informisanja u narednoj godini će predstavljati Bilten koji objavljujemo punih sedam godina, jednom mesečno. Bilten će i dalje informisati o događajima i aktivnostima Komore, a takođe će informisati privrednike o najavi važnijih događaja, kao i najavi nastupa na sajmovima Blagovremeno će, pored web sajta pružati informacije o raspisanim konkursima raznih fondova i drugih republičkih i pokrajinskih institucija.

Veoma važan segment u radu Komore će predstavljati organizovanje poslovnog obrazovanja, edukacija i prezentacija. I ovaj segment će biti usklađen sa zahtevima privrednika i novinama koje donose izmene u zakonskoj regulativi. Prvenstveno se misli na organizaciju obuka, seminara, kurseva i okruglih stolova u saradnji sa stručnim i sertifikovanim institucijama.

11

Usluge

Ovaj segment je u korelaciji sa transformacijom celokupnog komorskog sistema. Obzirom da još uvek nije izvesno u kom pravcu će se ona odvijati, treba očekivati proširenje i inoviranje dela usluga Komore, sa ciljem prilagođavanja tržišnim uslovima poslovanja na komercijalnim principima. Ovakav pristup će samim tim zahtevati kontinuirano usavršavanje i edukacije zaposlenih u Komori. Neke usluge će biti u skladu sa potrebama koje proističu iz zakonske regulative, dok bi se deo komercijalnih usluga odnosio na pružanje usluga iz oblasti različitih vidova konsaltinga. Tu se prvenstveno misli na usluge kod izrade projekata i njihove realizacije, obzirom na stečena iskustva u prethodnom periodu i kvalitet njihove realizacije. Iskustvo pokazuje da se može pažnja posvetiti i uslugama za pripremu dokumentacije i izradu planova i strategija za potrebe raznih konkursa. Komora će pružati usluge sa komercijalnim efektima, u vidu organizovanja obuka, edukacija i drugih sličnih oblika, kojima se stiču nephodna uverenja i sertifikati.

ODBOR UDRUŽENJA ZA HEMIJSKU, FARMACEUTSKU, GUMARSKU I INDUSTRIJU NEMETALA I ENERGETIKU

U 2015.godini očekuje se stabilizacija i umereni privredni oporavak, iako je ekonomska situacija i dalje složena, kako u zemlji i Regionu, tako i Evropskoj Uniji.Konsolidacija javnih finansija i smanjenje javne potrošnje predstavlju prvi korak u izgradnji temelja za opravak srpske privrede.Potencijal za nova ulaganja postoji u oblasti energetike, telekomunikacija, informacionih tehnologija, putnog i železničkog transporta, komunalne delatnosti.Od industrijskih grana, veliki su potencijali za ulaganja u poljoprivredu, prehrambenu, auto-industriju i elektro-industriju.

Hemijska industrija i energetika, na području Južnog Banata, ima izuzetno važnu i značajnu ulogu u ukupnoj strukturi industrijske proizvodnje ne samo Regiona, već i na nivou Vojvodine i Republike Srbije.

Problematika koja prati sve grane delatnosti u okviru prerađivačke industrije, odražava se i na hemijsku industriju i energetiku. Neposredni uzrok pada ukupne ekonomske aktivnosti je smanjenje domaće i inostrane tražnje. Opšta nelikvidnost i izuzetno visoka zaduženost preduzeća ograničava poslovanje, jer nedostatak obrtnih sredstava usled prezaduženosti nije moguće prevazići bankarskim kreditima. Privatizacija nije ispunila očekivanja o uvođenju novih tehnologija, a poseban problem ove grane industrije je nerešena privatizacija velikih sistema i dugotrajno restrukturiranje. Javlja se i disparitet cena osnovnih sirovina i energenata u odnosu na cene finalnih proizvoda na domaćem i stranom tržištu, što dovodi do nekonkurentnosti domaćih preduzeća. Za hemijsku industriju, to je specifičan

12

problem obzirom, da su preduzeća iz ove grane delatnosti, preduzeća koja imaju nisku energetsku efikasnost što povećava cenu proizvoda posebno zbog još uvek visoke cene gasa.

Aktivnosti Odobra u 2015.godini, odvijaće se u skladu sa utvrđenim ciljevima ekonomske politike, angažovanju na unapređenju prekogranične i regionalne saradnje, poslovnog povezivanja i promovisanja privrede Regiona, radi povećanja izvoza i direktnih stranih investicija.

Važan segment kada je u pitanju hemijska industrija i energetika je korišćenje obnovljivih vidova energije. U Vojvodini od ukupne količine utrošenih energenata trećinu čine tečna goriva, potom slede gas, električna energija, toplotna energija, dok potrošena energija iz obnovljivih izvora iznosi tek 0,3%. Odbor će pratiti i doprinositi razvoju mogućnosti ulaganja u proizvodnju alternativnih vidova energije, kroz edukaciju i informisanje u cilju veće eksploatacije čvrste biomase iz agrokompleksa, biogasa i biogoriva, korišćenja energije vetra, geotermalne energije, komunalnog i industrijskog otpada i sunčeve energije i kroz promociju pristupnih fondova namenjenih za podršku ovog vida energije. Južni Banat ima potencijale u energiji vetra, vode, u geotermalnim izvorima, ali ono što je najvažnije, jeste biomasa, koja se ne koristi dovoljno, ostaci žetve se pale na našim poljima i ne samo da se gubi prilika da se zaradi i proizvede energija, nego se i zagađuje životna okolina. Ulaganja u sektor obnovljivih vidova energije, do sada, nisu bila značajna, ali se sve više razvija svest o neophodnosti da se pronađe adekvatna zamena za fosilna goriva. Zbog toga se kroz povoljne kredite u taj posao uključuju poslovne banke, međunarodne finansijske institucije, ali i razvojni fondovi. Odbor će se aktivno uključiti u edukaciju kao i predstavljanju programa finansiranja ovih projekata.

Jedan od prioritetnih zadataka, posebno u preduzećima iz oblasti hemijske industrije i energetike je povećanje energetske efikasnosti. Prema poslednjim podacima preko 95% energetskih postrojenja u Srbiji čeka na rekonstrukciju. Većina njih koristi zasterelu tehnologiju koja uglavnom u velikoj meri narušava životnu sredinu ali i neefikasno posluje sa energetskog stanovišta.Implementacija programa energetske efikasnosti u industriju i realizacija primene programa racionalne upotrebe energije u velikoj meri će podstaći konkurentnost preduzeća iz oblasti hemijske industrije i energetskog sektora. Odbor će pratiti i doprinositi razvoju mogućnosti ulaganja u energetski efikasnije tehnologije, pratiće novine u cenama energenata i njihov uticaj na privredu, učestvovaće u javnoj raspravi u vezi donošenja najavljenih Zakona koji su ključni za razvoj ove oblasti. Nastaviće praćenje programa i projekata u oblasti energetike koje donose nadležne institucije i Ministarstva.

Donošenjem sistemskih zakona i zakona specifičnih za određenu granu delatnosti pospešiće se privredni ambijent i olakšati poslovanje. Očekuje se u narednom periodu veliki broj podzakonskih akata koji prate zakone iz oblasti energetike, razvoja i zaštite životne sredine, gde će se Odbor aktivno uključiti u praćenje donošenja podzakonskih akata i približavanje privrednim subjektima obaveza koje podzakonski akti predviđaju. Neophodnost usaglašavanja sa regulativom EU u oblasti zaštite životne sredine, procene rizika po zdravlje i sigurnost u industrijskim sistemima i poštovanje nove zakonske regulative zahteva velika ulaganja upravo preduzeća iz oblasti hemijske industrije i energetike. Ta ulaganja će dugoročno

13

povećati konkurentnost preduzeća, ali kratkoročno će to biti dodatni pritisak na povenje troškova poslovanja. Odbor će uz podršku državnih i pokrajinskih organa predočiti privredi mogućnosti i rešenja za povoljne izvore finansiranja i informisati ih o svim novinama u ovoj oblasti.

Pored navedenih osnovnih pravaca, aktivnosti Odbora odnosiće se i na:

- direktnom kontaktu sa članovima Odbora radi lakšeg prevazilaženja problema sa kojima se susreću u svome radu i davanju predloga za rešavanje kroz ostvarivanje saradnje sa nadležnim organima.

- praćenju privrednih kretanja i analizi stanja u hemijskoj industriji i energetici.- podizanje nivoa enegetske efikasnosti u privredi.- praćenje otvaranja tržišta prirodnog gasa i električne energije i mogućnostima

daljeg snabdevanja ovim energetima.- analizu uslova kreditiranja proizvodnje i uslova za stimulisanje proizivodnje za

izvoz i predstavljanje istih privrednim subjektima.- afirmaciji novih tehnologija u hemijskoj industriji i u proizvodnji i potrošnji

energije.- intenziviranju poslovnih kontakata i privredne saradnje s partnerima zemalja

iz bližeg i šireg okruženja. Održavanje sednica Odbora Udruženja sa sledećom tematikom:

- Predlozi mera za prevazilaženje problematike poslovanja u oblasti industrije u saradnji sa PK Srbije i Ministarstvom privrede /”Imate reč”/. Plan i izveštaj o radu Odbora. Predviđeno za I kvartal 2015.godine

- Predstavljanje Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025 g.sa projekcijama do 2030.g. Predviđeno za II kvartal 2015. Godine

- Predstavljanje podzakonskih akata koji prate neki od Zakona značajnih za ovu granu industrije. Predviđeno za III kvartal 2015. Godine

- Druge aktuelne teme u skladu sa donetim odlukama Vlade u smislu izmena i dopuna Zakona ili standarda a vezano za oblast hemijske industrije i energetike. Predviđeno u toku 2015. godine.

Sajmovi i privredne manifestacije:

U cilju promocije privrede Južnobanatskog regiona i predstavljanje privrednih subjekata na tržištu u zemlji i inostranstvu nastaviće se aktivnosti zajedničkog nastupa privrednika i iz ove grane idustrije na sajamskim manifestacijama i privrednim izložbama u zemlji i inostranstvu, a sve u skladu sa kalendarom sajamskih manifestacija.

U skladu sa potrebama, Program će biti dopunjen određenim aktuelnim temama kao i pitanjima koja budu predložena od Upravnog odbora, Odbora za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku i industriju nemetala i energetiku, kao i drugih odbora udruženja.

14

ODBOR UDRUŽENJA ZA METALNU I ELEKTRO INDUSTRIJU, ZA TEKSTIL,ODEĆU, KOŽU I OBUĆU I GRAFIČKU INDUSTRIJU

U skladu sa osnovnim ciljevima Regionalne privredne komore Pančevo Odbor udruženja za metalsku i elektroindustriju, tekstil i odeću, kožu i obuću i grafičku industriju donosi Program rada za 2015. godinu u kome će težište biti osnaživanje uloge Udruženja i komorskog sistema uopšte, u kreiranju industrijskih politika u saradnji sa nadležnim ministarstvima i institucijama kako bi se obezbedio privredni ambijent koji će omogućiti upešan rad i poslovanje privrednih subjekata i punu konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.Nepovoljni uslovi poslovanja tokom 2014. godine, ekonomska kriza i veliki broj ograničenja uslovljavaju da Program rada ovog Odbora za narednu godinu, slično prethodnim, bude usmeren ka praćenju i rešavanju značajnih privrednih problema i stvaranju što povoljnijih uslova za poslovanje privrede kako bi se nastavilo sa poboljšanjem privrednih aktivnosti. To je, pre svega, stvaranje uslova za uspešniji rad i poslovanje privrednih subjekata, a takođe i podizanje nivoa proizvodnje, odnosno podizanje nivoa kvaliteta proizvoda i usluga na viši tehničko-tehnološki nivo, bez obzira na to da li su namenjeni domaćem ili inostranom tržištu.

Privreda Srbije je svoj ekonomski i tehnološki maksimum dostigla 1980. godine. Posle toga dolazi do značajnog usporavanja, a posle 1985. nastaju stagnacija i opadanje proizvodnje. Do takvog stanja su dovele sankcije, neefikasna privatizacija i reorganizacija (restrukturiranje), tehnološka zastarelost, preuranjena liberalizacija, visoko učešće sive ekonomije, nestabilnost valute čiji je kurs prvenstveno okrenut zadovoljavanju potrošačkih interesa, odnosno uvoznika, opterećenje dugovima, pa i izostanak stranih investicija.

Ipak, najveći problem, specifičan za privredu Srbije, je neophodnost smanjenja tehnološkog jaza koji je posledica nemarnog višegodišnjeg odnosa prema proizvodnji i fokusiranja privrednih politika na potrošnju. Industrijalizacija predstavlja ekonomski imperativ i zahteva novu strategiju razvoja i simultano delovanje celog društva.

Može se reći da je tehnološki razvoj je ključ industrijalizacije. Prvi korak je razvoj izabranih industrijskih grana polazeći od potrebe domaće potrošnje i inostrane tražnje. Da bi se ostvarili postavljeni ciljevi neophodan je i širi društveni okvir koji podrazumeva reforme obrazovanja, tržišta rada, javnih preduzeća, penzionog sistema, kao i sveobuhvatnu poresku reformu.

Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine predstavlja razvojni dokument koji je definisao osnovne razvojne prioritete industrije Srbije i načine njihovog ostvarivanja u narednom periodu. Kao primarni strateški razvojni cilj Srbije u strategiji je prepoznat održiv i dinamičan razvoj industrije koja može da se uklopi u jedinstveno tržište Evropske unije i izdrži konkurentski pritisak njenih članica. Stvaranje nove konkurentne održive industrijske strukture Srbije je put

15

ostvarivanja osnovnog cilja kroz koncept nove industrijske politike orijentisane ka izvoznoj konkurentnosti industrijskih proizvoda, usmerene na proces konzistentnog sprovođenja strukturnih reformi i usklađivanja.

Osnovni problemi i ograničenja poslovanja u Republici Srbiji su:

- opšta nelikvidnost,- izuzetno visoka zaduženost preduzeća,- smanjenje inostrane i domaće tražnje,- visoki troškovi poslovanja,- neregulisanost u postupcima javnih nabavki i eliminisanje ponuđača kroz uslove u tenderskoj dokumentaciji,- sve izraženiji problem predstavlja obezbeđenje kadrova sa specifičnim znanjima i veštinama počev od visokoobrazovanih inženjera do industrijskih radnika,- privatizacija velikih sistema nije ispunila očekivanja o uvođenju novih tehnologija i opreme,-nezavršena privatizacija velikih sistema i dugotrajna reorganizacija (restrukturiranje),- zakasnele, selektivne i iznuđene mere države na revitalizaciji proizvodnje kod društvenih preduzeća koja su u procesu privatizacije,- neophodnost usaglašavanja sa regulativom EU u oblasti zaštite životne sredine,- nizak nivo konkurentnosti usled zastarele tehnologije,- nedostatak mehanizama za podršku revitalizaciji industrije u Srbiji.

Važno je naglasiti i činjenicu da delatnosti iz delokruga rada ovog odbora predstavljaju sektore u kojima poslednjih decenija nije napravljen suštinski tehnološki iskorak. Zaostatak u tehnologijama nije nedostižna prepreka. Stanje u kojima se preduzeća trenutno nalaze ni na koji način ne predstavljaju posledicu gubitka tržišta, zbog nepostojanja proizvoda već zbog nemogućnosti finsiranja proizvodnje.

Mala i srednja privredna društva, koja u najvećoj meri čine privredu Srbije, smatraju se najvažnijim pokretačem industrijskog rasta i novog zapošljavanja obezbeđuju veliki broj radnih mesta. Međutim, nepostojanje velikih sistema koji okupljaju veliki broj kooperanata danas predstavlja ogromnu prepreku revitalizaciji privrede jer MSP se kao "grozdovi" stvaraju oko velikih sistema koji im predstavljaju tržište.

Postoje dve mogućnsti da se ti veliki centri stvore i oba podrazumevaju značajnu ulogu države: 1) privlačenjem velikih investitora da otvore proizvodne kapacitete u Srbiji a oko kojih bi se koncentrisala mreža kooperanata (delimično pozitivni i zaokruženi primeri FIAT-a i Gorenja) i 2) oživljavanje nekadašnjih industrijskih giganata (za sada nema pozitivnog primera). Bilo koji pristup da se odabere, neophodna je značajna uloga države, kako u obezbeđivanju kvalitetnijeg poslovnog okruženja i razvijanja infrastrukture tako i u direktnom privlačenju konkretnih inostranih partnera. Inostrani partneri su neophodni jer oni donose nova znanja, nove tehnologije, proizvode i tržišta.Takođe, završetak procesa reorganizacije (restrukturiranja) određenog broja domaćih preduzeća predstavlja ključan korak bilo kakve održive strategije industrijalizacije. Problemi koji su izazvani nezavršavanjem ovog procesa polaze od narušenih tržišnih uslova (jer se proizvodi ovih preduzeća mogu cenovno deklarisati bez ikakvog pravila) preko ogromnog opterećenja

16

državnog budžeta zbog subvencija do narušavanja sistema naplate (predstavljaju veliki lanac nelikvidnosti za sve svoje dobavljače od javnih preduzeća do konkretnih kooperanata). Tek po rešavanju ovog koraka mogu se postaviti jasniji ciljevi za dalje delovanje.

Po nekim procenama, političko stanje u veoma maloj meri utiče na nivo stranih investicija, dok restriktivno zakonodavstvo, poslovna kultura, ograničenje kredita, siva ekonomija, malo i neuređeno tržište i dalje značajno utiču da nivo stranih investicija nije na zadovoljavajućem nivou.

Aktivnosti komorskog sistema, Regionalne privredne komore Pančevo i ovog odbora će i u 2015. godini biti usmerene u pravcu pružanja podrške Vladi Republike Srbije u procesu stvaranja uslova za uspešnije i ravnopravnije poslovanje privrednih subjekata.Potrebno je zalagati se za makroekonomsku stabilnost, dinamičan privredni rast, porast izvoza, rast zaposlenosti i standarda stanovništva. U skladu sa tim, odgovarajući predlozi, mere i aktivnosti čiji je cilj stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta i uslova za rast privrede u celini će, u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine, Privrednom komorom Srbije biti pripremani i upućivani nadležnim Ministarstvima i odgovarajućim državnim institucijama na razmatranje. Usvajanjem preporuka, odnosno poboljšanjem uslova privređivanja, stvara se povoljniji privredni ambijent što dovodi do: povećanja mikro i makro konkurentnosti, povećanja produktivnosti rada, povećanja izvoza, privlačenja stranih direktnih investicija, povećanja stope rasta društvenog proizvoda, a preko toga i do rasta životnog standarda.

Odbor udruženja će u 2015. godini, posebne aktivnosti usmeriti na:1.  Osnaživanje uloge Odbora udruženja i komorskog sistema i to kroz:- predloge za kreiranje industrijskih politika u saradnji s nadležnim ministarstvima, posebno Ministarstvom privrede na poboljšanju privrednog ambijenta- preduzimanje aktivnosti za uklanjanje barijera u poslovanju, pogotovo izvozu, a prema zahtevima članica,- praćenje i analiza, te izrada materijala po delatnostima u okviru Odbora,- saradnju sa institucijama i organizacijama u cilju povećanja investicija i konkurentnosti,- intenzivniju saradnju sa strukovnim udruženjima, klasterima i sl., posebno kroz lobiranje za stavove od interesa članica komore,- osnaživanje saradnje između privrede i naučno obrazovnih institucija,- podsticanje razvoja novih proizvoda, tehnologija, kooperacijskih lanaca, povezivanju kompanija sa ciljem zajedničke realizacije projekata- intenziviranje komunikacije s članicama (sastanci, posete i sl.) s ciljem informisanja članica o aktivnostima komore.

 2.  EdukacijaVelik deo aktivnosti Odbora odnosi se na edukaciju i informisanje članica vezano za promene u poslovanju, posebno u delu koji se odnosi na zakonsku regulativu. Organizovaće se seminari, radionice, okrugli stolovi, konferencije.

3.  Promocija članica u zemlji i inozemstvuOdbor će u 2015. godini, u saradnji sa drugim odborima i komorama i ministarstvima organizovati nastupe na sajmovima u zemlji i inozemstvu.Osim toga, u skladu sa

17

iskazanim interesom članica, i u saradnji sa drugim odborima, centrima, komorama, ministarstvima, diplomatskim i konzularnim predstavništvima prijateljskim komorama i drugim institucijama organizovaće se manje specijalizovane poslovne delegacije i kooperacijski skupovi u zemlji i inostranstvu.

Jedan od prioriteta u narednoj godini biće i unapređenje nivoa usluga članovima komore, prema zahtevima i pokazanom interesu za pojedine oblasti poslovanja. U vođenju ovih aktivnosti, Odbor udruženja će neposredno sarađivati sa članovima Udruženja, organima i telima RPK Pančevo, Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, stručnim službama i organima Izvršnog veća AP Vojvodine, kao i resornim Ministarstvima i u skladu sa ukazanim potrebama i interesima članica udruženja.

Održavanje sednica Odbora Udruženja sa sledećim temama:

Praćenje primene mera Vlade Republike Srbije za poboljšanje uslova privređivanja, sagledavanje problematike uočene u primeni i predlaganje poboljšanja u saradnji sa resornim Ministarstvima i drugim institucijama.Rokovi i dinamika: I kvartal

Inspekcijski nadzor u funkciji zaštite konkurentnosti domaćih proizvođača i smanjenja sive ekonomije. Rokovi i dinamika: II kvartalEdukacija privrednih subjekata za korišćenje predpristupnih i drugih fondova EURokovi i dinamika: III kvartalTema u skladu sa aktuelnom problematikom i zahtevima članica.Rokovi i dinamika: IV Kvartal

Sajmovi, promocije, prezentacije, privredne manifestacije:- organizovanje nastupa/poseta članica RPK Pančevo na sajmovima

(regionalni, opšti, specijalizovani) u zemlji – prema kalendaru sajamskih manifestacija, a u skladu sa iskazanim interesom članica.

Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2015. godine.

- organizovanje nastupa/poseta članica RPK Pančevo sajmovima (opšti, specijalizovani) u inostranstvu – prema kalendaru sajamskih manifestacija, a u skladu sa iskazanim interesom članica.

Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2015. godine.

ODBOR UDRUŽENJA ZA GRAĐEVINARSTVO; IGM I PROJEKTOVANJE, STAMBENO- KOMUNALNU DELATNOST I URBANIZAM

Poslovanje građevinske industrije tokom prethodne godine karakterisala je niska investiciona aktivnost, finansijska nestabilnost na tržištu, zaduženost investitora kod banaka i njihovo opterećenje visokim kamatama. Uređenje tržišta koje podrazumeva zakonodavnu i institucionalnu saradnju sa relevantnim ministarstvima kako bi se suzbilo nelegalno poslovanje, nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Velika količina građevinskog materijala u prometu je na crnom tržištu, a u redovnom i sezonskom ciklusu izvođenja radova angažovan je veliki broj radnika koji nisu prijavljeni.

18

Otežavajući faktor u uslovima smanjene tražnje na tržištu je i što zakonska regulativa nije uređena u pojedinim oblastima, ili je u procesu izmena i usvajanja, kao što je slučaj sa Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.Sa aspekta uređenja tržišta, razlozi za donošenje ovog zakona su u regulisanju oblasti koje se odnose na izdavanje licenci za privredna društva i preduzetnike ( licenca za investitora za izgradnju objekata, licenca za izradu tehničke dokumentacije-projektovanje, licenca za građenje objekata, licenca za stručni nadzor,licenca za tehnički pregled objekta, obaveze investitora pre izdavanja upotrebne dozvole).

U cilju stvaranja efikasnijeg investicionog ambijenta, PK Srbije u saradnji sa regionalnim privrednim komorama, izradila je „Program mera za oporavak građevinarstva“, koji je bio osnov za pregovore sa Vladom Srbije. U tom smislu predložene mere su osnov za stvaranje preduslova za opstanak građevinske industrije i njenu revitalizaciju. Ove predložene mere odnose se na izmene Zakona o PDV, regulisanje nenaplaćenih potraživanja od javnog sektora kao investitora, finansiranje strateških projekata u zemlji, uslove i sprovođenje javnih nabavki, smanjenje fiskalnog opterećenja, formiranje namenskih finansijskih fondova, kreiranje efikasnijeg investicionog ambijenta na tržištu kroz uređenje zakona i podzakonskih akata. Posebno je bilo značajno insistiranje da se izvrši uređenje i zakonske regulative koja se odnosi na Zakon o prostronom i urbanističkom planiranju, Zakon o građevinskom zemljištu, Zakon o investicionom postupku,građenju i projektovanju građevinskih objekata, Zakon o građevinskim proizvodima, Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, Zakon o održavanju objekata, Zakon o zemljišnim fondovima i Zakon o restituciji građevinskog zemljišta.

Gradjevinarstvo kao delatnost koja u svom proizvodnom procesu može da angažuje različite privredne grane, mora imati konstantnu podršku nadležnih institucija i na toj osnovi Odbor Udruženja za građevinarstvo Regionalne privredne komore Pančevo, nastaviće da vodi aktivnosti koje doprinose ostvarenju sledećih ciljeva: podrška poslovanju građevinskih preduzeća i preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala na domaćem i inostranom tržištu, podsticanje razvoja građevinske industrije regiona kroz usvajanje novih standarda u poslovanju i usavršavanje zaposlenih, uključivanje preduzeća u realizaciju ciljeva ekonomske politike na svim nivoima.

U skladu sa preporukama i opredeljenjem nadležnih institucija u republici i pokrajini, izraženim interesima preduzeća sa područja regiona i planom rada komore, Odbor Udruženja će se u 2015.godini, bazirati na sprovođenju sledećih osnovnih aktivnosti :

Analiza zakona i podzakonskih akata koji utiču na poslovanje preduzeća iz oblasti građevinske industrije. Osnov za ovu aktivnost predstavlja Zakona o planiranju i izgradnji.

Zastupanje interesa i predloga preduzeća- članova komore u procesu poslovanja, na nivou republike, pokrajine i lokalne samouprave.

Promovisanje koncepta povećanja energetske efikasnosti i sprovođenje Strategije i mera efikasnog korišćenja energije u skladu sa Akcionim planom za energetsku efikasnost u Srbiji;

19

Organizovanje stručnih skupova i obuka na temu bezbednosti i zdravlja na gradilištima u cilju smanjivanje broja povreda, kao i bolje organizacije sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na gradilištima.

Saradnja sa PK Srbije u informacionoj podršci preduzećima o potencijalnim partnerima i oblastima saradnje, koji će se zasnivati na praćenju ponude i tražnje na tržištu građevinskih prizvoda i usluga.

Poslovanje preduzeća iz oblasti komunalne delatnosti pratile su sledeće karakteristike :

- Sistemski propisi koji regulišu komunalnu oblast su međusobno neusaglašeni i nekonzistentni ;

- Politika cena komunalnih usluga zahteva uređenje podzakonskih akata u cilju donošenja jedinstvene metodologije da bi se izvršila korekcija cena do nivoa opravdanih troškova;

- Većina preduzeća ostvaruje gubitke u poslovanju i povećava zaduženost;

- Razvoj preduzeća je zaustavljen što se ogleda u nedovoljnim ulaganjima u nabavku opreme, što se odražava u kvalitetu i obimu pružanja komunalnih usluga;

- Kapitalne investicije u izgradnju i proširenje komunalne infrastrukture realizuje se u slučajevima kada je obezbeđeno njihovo finansiranje iz kreditnih ili bespovratnih sredstava međunarodnih razvojnih i finansijskih institucija,dok su ulaganja u održavanje postojeće infrastrukture nedovoljna ;

- Nizak stepen naplate zarađenog prihoda i problem obezbeđenja tekuće likvidnosti i solventnosti;

- Proces javno-privatnog partnerstva, koji podrazumeva mogućnost povezivanja državnog i privatnog kapitala i investiranje u komunalnu infrastrukturu je proces koji zahteva jasno definisan pristup na nivou države i loklanih samouprava .

Imajući ovu problematiku u vidu, koncept restruktuiranja komunalnog sektora, na nacionalnom i lokalnom nivou, podrazumeva preduzimanje sledećih mera:

- Izvršiti proces evidentiranja nepokretne imovine JKP;- Izvršiti racionalisanje svih vidova troškova JKP kroz mehanizme kontrole na

nivou loklanih samouprava;- Ograničenje i kontrola zaposlenosti na osnovu unapred definisanih

pokazatelja optimalnog broja angažovane radne snage po pojedinim delatnostima;- Korekcija cena komunalnih usluga na osnovu podzakonskog akta koji

reguliše jedinstvenu metodologiju za određivanje cena svih komunalnih suluga;- Poboljšanje stepena naplate potraživanja kroz bolju pravnu zaštitu zarađenog

prihoda,bolju komunikaciju sa korisnicima usluga i drugo;- Usmeravanje sredstava za obnavljanje dotrajale opreme;

20

- Planiranje promena i harmonizacija propisa;

Važan deo programa restruktuiranja komunalnog sektora je izrada Nacionalne strategije restruktuiranja JKP, koja bi trebala da obradi i sadrži sledeće celine:

- razlozi za donošenje Nacionalne strategije i pravni osnov;- plan aktivnosti na nacionalnom nivou odlučivanja;- sadržaj obaveznog plana restruktuiranja komunalnih sistema koji se donosi

na nivou lokalnih samouprava ;- sugerisani modeli restruktuiranja komunalnih preduzeća;- analize rizika ;

Na osnovu aktuelne problematike Odbor Udruženja će se u 2015.godini, bazirati na sprovođenju sledećih aktivnosti :

Saradnja sa nadležnim Ministarstvima, lokalnim samoupravama, preduzećima i stručnim institucijama u procesu razmatranja načina restruktuiranja i transformacije komunalnog sektora u Srbiji;

Saradnja sa preduzećima i stručnim službama lokalnih samouprava u procesu kontrole i sprovođenja akcionih planova iz definisanih oblasti ( zaštita životne sredine, zaštita prirodnih dobara, održavanje distributivnih sistema );

Organizovanje stručnih skupova i prezentacija koji se odnose na najavljene izmene Zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti javnog sektora;

Organizovanje obuka i stručnih skupova u cilju edukacije menadžmenta i zaposlenih iz preduzeća komunalnog sektora ;

U skladu sa planiranim aktivnostima, posebne teme koje će biti predmet razmatranja na sednicama Odbora Udruženja su sledeće :

- Posredovanje u prometu i zakupu nepokretnosti / Rokovi i dinamika : I kvartal 2015.godine /-Koncept reformi komunalnog sektora i harmonizacija propisa /Rokovi i dinamika : II kvartal 2015.godine /-Savremeni pristupi energetskoj efikasnosti u građevinarstvu i komunalnoj delatnosti/ Rokovi i dinamika : III kvartal 2015.godine /- Upravljanje vodama i preduzećima u oblasti vodosnabdevanja / Rokovi i dinamika IV kvartal 2015.godine/

Aktuelne teme koje će se razmatrati na sednicama Odbora Udruženja i stručnim skupovima, definisaće se na bazi predloga članova Odbora i preduzeća koja su članovi komore.

Na bazi plana Regionalne privredne komore Pančevo i iskazanih zahteva preduzeća, vodiće se aktivnosti koje za cilj imaju nastup i posetu preduzeća - članova komore, sajmovima u zemlji i inostranstvu kao i aktuelnim seminarima, prezentacijama i obukama.

Planirano je uključivanje preduzeća - članova Odbora, menadžmenta i zaposlenih u proces realizacije IPA Projekta 1289 „ Made in Banat „ čiji je nosilac Privredna komora Temišvar i u kome je RPK Pančevo partner u realizaciji. Ovaj projekat prekogranične saradnje započet je u IV kvartalu 2013. godine, rok sprovođenja je

21

18 meseci i planirane projektne aktivnosti realizovaće se do meseca maja 2015. godine.

ODBOR UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU,PREHRAMBENU INDUSTRIJU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

Poljoprivreda Južnog Banata, kao i Vojvodine i Srbije, ne smatra se običnom ekonomskom granom, kako zbog svoje specifičnosti, tako i zbog razvojnih potencijala, koji nije u dovoljnoj meri iskorišćen.Poljoprivreda, kao jedan od nosilaca privrednog razvoja je prepoznata u svim strategijama, regionalnim i opštinskim kao jedna od osnovnih strateških pravaca razvoja i najveća razvojna šansa Srbije i regiona. Pored toga što je ekonomska grana koja može da proizvede veću vrednost nego što to trenutno čini, ona predstavljala i kratkoročni regulator za ublažavanje posledica tranzicionih procesa i ekonomske krize. Poljoprivreda jeste ekonomska grana koja može da proizvede veću vrednost nego što to čini sada i na taj način doprinese ukupnom privrednom razvoju zemlje. Međutim, poljoprivreda ne može da nastavi da zapošljava broj ljudi koji je trenutno uposlen, a da istovremeno bude konkurentna.Promene koje donosi povećanje konkurencije, usled procesa liberalizacije u okviru SSP i STO, u mnogome će promeniti poslovno okruženje u poljoprivredi. Poljoprivredna proizvodnja treba da bude u stanju da se prilagodi novim uslovima i da u njima bude konkurentna, a kreatori politike da joj olakšaju prilagođavanje na novo okruženje.

Program rada Odbora Udruženje poljoprivrede, prehrambene i prerađivačke industrije, vodoprivrede i šumarstva u 2015.godini zasnivaće se na uslovima privređivanja u poljoprivredi i prehrambenoj industriji u definisanim pravcima delovanja komorskog sistema i uticaju Komore na vođenje aktivne ekonomske politike i uslova za privređivanje svih subjekata agrarne privrede u Južnom Banatu.Na osnovu usvojene Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije(2014-2024), počela je izrada i novog prednacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji će razmatrati Udruženje poljoprivrede, prehrambene i prerađivačke industrije, vodoprivrede i šumarstva.

Odbor Udruženje poljoprivrede, prehrambene i prerađivačke industrije, vodoprivrede i šumarstva će ukazivati da se i dalje ne rešava pitanje uređivanja uslova, pod kojima se, u Srbiji, može ostvariti pravo na sticanje vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem.Ovo pitanje postaje sve važnije zbog inteziviranja restitucije, a posebno će dobiti na značaju nakon isteka četiri godine od početka pune primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kada Srbija mora omogućiti državljanima država članica EU da, pod istim uslovima kao i građani Srbije, postanu vlasici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.

U okviru aktivnosti komorskog sistema u celini, u 2015.godini će se vršiti analiza mera ekonomske politike i uključivati se u predlaganje aktuelnih mera kojima treba da se unapredi poslovanje privrede.

Odbor Udruženja će posebnu pažnju posvetiti daljem praćenju primene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju , kao potrebe za uspostavljanje

22

funkcionalnog i transparentnog mehanizma implementacije podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Donošenjem ovog zakona, kao i pratećih podzakonskih akata, trebalo bi pratiti efekte primene konzistentnih mera agrarne politike na planiranje proizvodnje. Takođe će se kreatorima agrarne politike upućivati predlozi za kreiranje novih i unapređenih rešenja postojećih mera agrarne politike. Poljoprivredna proizvodnja u Južnom Banatu će se sa svom svojom problematikom pratiti i sagledavati u oblasti:

-Biljne proizvodnje, kroz praćenje same realizacije prroizvodnje,praćenja stanja i sagledavanje problema. Sagledaće se uticaj mera agrarne politike na izvršenje setve osnovnih ratarskih useva. Prezentovaće se realizacija žetve odnosno berbe svih značajnijih biljnih vrsta koje se gaje na području Južnog Banata. Na osnovu raspoloživih podataka i informacija, oceniće se tržišni uslovi i predložiti odgovarajuće mere i aktivnosti koje će doprineti povećanju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje.

-Stočarske proizvodnje, kroz sagledavanja stanja i problema u stočarskoj proizvodnji, kako kod uzgoja stoke,tako i kod proizvodnje odn.prerade mesa i mleka.

Polazeći od mesta i uloge Komore i njenih zadataka da se kontinuirano opredeljuje za unapređenje rada i poslovanja svojih članica, kao i da utiče na unapređenje ambijenta za tržišni način privređivanja, ovim Planom se utvrđuju osnovne smernice kojima će se u toku 2015.godine baviti ovaj Odbor Udruženja i to kroz:

1.Održavanje sednica Odbora Udruženja sa sledećim temama razmatranja:Usvajanje Programa rada za 2015. i Izveštaja o radu za 2014.godinu„ Problematika u proizvodnji i preradi mleka- mogućnost zaštite domaće

proizvodnje i prerade mleka” Rokovi i dinamika: I kvartalPriprema za žetvu i otkup pšenice roda 2015.godineRokovi i dinamika: III Kvartal Informacija o stanju u agraru na području Južnog Banata (jesenja berba i

žetva,jesenja setva) „ Oktobar- mesec pravilne ishrane“ Rokovi i dinamika: IV kvartalShodno zahtevima, interesima i potrebama privrednih subjekata biće

organizovane i druge vrste skupova

2.Nastupi na sajamskim i privrednim manifestacijama:Organizovanje nastupa preduzeća na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u

Novom Sadu;Rokovi i dinamika: Maj 2015. godine;Organizovanje nastupa i posete preduzeća regionalnim sajmovima u zemlji /

Paraćin, Nova Pazova, Zrenjanin/ i zemljama u okruženju/Bihać,Brčko, Celje/Rokovi i dinamika: Kvartalno tokom 2015. godine;Organizovanje nastupa Udruženja i preduzeća na Sajmu Etno hrane i pićaRokovi i dinamika : Novembar 2015.

Ostale aktivnosti

23

Poslovi i zadaci iz Programa rada Udruženja realizovaće se uz punu saradnju i zajednicku aktivnost privrednih subjekata, organa i tela Komore, lokalnih samouprava, Privredne komore Srbije, regionalnih komora i drugih institucija.

ODBOR UDRUŽENJA BANAKA, ORGANIZACIJA OSIGURANJA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

Program rada Odbora udruženja za 2015. godinu predstavlja okvirni plan aktivnosti, u skladu sa ciljevima RPK Pančevo, usmerenih, pre svega, na zastupanje i zaštitu interesa članova, unapređenje konkurentnosti privrede, edukaciju i aktivno učešće u procesu modernizacije komorskog i ukupnog privrednog sistema. Udruženje će nastojati da doprinese kreiranju i realizaciji mera za ekonomski oporavak i unapređenje investicione klime, uz neophodno očuvanje stabilnosti finansijskog sektora.

Makroekonomska politika u 2015. godini će u većoj meri biti zasnovana na jačanju ponude i izvoza, povećanju investicija, poboljšanju konkurentnosti privrede, a ključna podrška ovoj politici je nastavak sprovođenja strukturnih reformi.

U skladu sa tim, Udruženje će u 2015. godini, nastojati da kroz svoje aktivnosti doprinese unapređenju privrednog ambijenta i poboljšanje investicione klime, uz očuvanje stabilnosti finansijskog sektora, putem: -Praćenje makroekonomskih kretanja, mera ekonomske i monetarne politike, njihov uticaj na finansijski i realni sektor. U skladu sa efektima i postignutim stepenom makroeknomske stabilnosti, podnosiće se odgovarajući predlozi i inicijative. Rokovi /dinamika –pretpostavke, ostvarenja i makroekonomski ciljeva i monetarna politika u 2014. godini, I kvartal, kontinuirano tokom godine

- Pratiće se stanje i poslovanje svih delova finansijskog sektora, položaj u odnosu na zemlje u okruženju, uticaj eksternih i internih rizika na konkurentnost, kvalitet i razvoj finansijskih usluga na domaćem tržištu. Konkretne teme biće razmatrane na sednicama Odbora, stručnim skupovima , radi definisanja stavova, zaključaka i pokretanja odgovarajućih inicijativa nadležnim institucijama Rokovi / dinamika – kontinuirano tokom godine

- Posebna pažnja biće usmerena na praćenje poslovanja i strukturne promene u bankarskom sektoru, njihov uticaj na finansijsku stabilnost, kreditnu aktivnost i uslove finansiranja. Posebno će se pratiti proces restrukturiranja banaka sa državnim kapitalom i uticaj na makroekonomsku stabilnost. Rokovi/dinamika – III i IV kvartal

- Praćenje aktivnosti NBS u oblasti supervizije, efekata primene standarda Bazela III na stepen adekvatnosti kapitala i druge pokazatelje poslovanja bankarskog sektora, efekata sprovođenja monetarne politike, kao i mera NBS usmerenih na očuvanje ukupne finansijske stabilnosti. Rokovi / dinamika – Harmonizacija domaće regulative sa Bazelom III – II kvartal

24

- Pratiće se stanje i trendovi na tržištu osiguranja, donoшenje novog Zakona o osiguranju, afirmisati uloga osiguravajućih kompanija kao profesionalnih investitora, posebno u finansiranju infrastruktirnih projekata.Rokovi /dinamika II kvartal

- Radi aktivnog učešća u kreiranju regulatornog ambijenta organizovaće se sednice, javne rasprave, prezentacije i diskusije po nacrtima i predlozima najavljenih zakona kao шto su Nacrt zakona o platnim uslugama, Nacrt zakona o konačnosti poravnanja, Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, Predlog izmena i dopuna zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, i drugim propisima od značaja za finansijski sektor Rokovi/dinamika – po usvojenim zakonima

- Na sednicama Odbora Udruženja razmatraće se teme od interesa za finansijski sektor, a organizovaće se i zajedničke sednice sa predstavnicima realnog sektora radi analize stanja i predlaganja mera za unapređenje poslovnog ambijenta i rešavanje aktuelnih problema privrede. Rokovi /dinamika – kontinuirano tokom godine, II i III kvartal po raspisanim konkursima

- Nastaviće se aktivnosti na afirmaciji i podršci mikrokreditiranju, finansijske i nefinansijske podrške samozapošljavanju i kreditiranju star – up programa kroz saradnju sa svim institucijama koje doprinose unapređenju i razvoju preduzetništva. Rokovi/dinamika kontinuirano tokom godine – po raspisanim konkursima za podršku ovih programa

- U cilju poboljšanja dostupnosti finansijkim sredstvima pratiće se međunarodni trendovi i iskustva drugih zemalja u razvoju i primeni instrumenata finansiranja i podrške realnom sektoru, posebno sektoru MSPiP. .Pružaće se informacije i konsultacije o kreditnoj podršci banaka, međunarodnih kreditnih linija, sredstvima kojima država stimuliše preduzetništvo, osnivanje MSP, raspoloživim sredstvima fondova Evropske unije, i dr. Ove aktivnosti realizovaće se kroz direktne kontakte kao i putem prezentacija i promocija.Rokovi /dinamika kontinuirano tokom godine i po raspisanim konkursima

- Radi analize stanja i predlaganja mera za unapređenje poslovnog ambijenta i rešavanje aktuelnih problema privrede, organizovaće se zajedničke sednice sa predstavnicima realnog sektora i granskih udruženja Komore (građevinska industrije, trgovina, prerađivačka industrija, poljoprivreda, saobraćaj i dr.) i podnosiće se odgovarajuće inicijative i predlozi.

- Intenzivnije će se pratiti oblast finansijskog tržišta, trgovanje na finansijskom tržištu, mesto i uloga berzi i berzanskih posrednika na finansijskom tržištu,kao i poslovanje u obalasti faktoringa i lizing kompanija, naročito u delu donošenja zakonske regulative .Planira se nastavak saradnje sa Narodnom bankom Srbije, Ministarstvom finansija Republike Srbije, Beogradskom berzom, Komisijom za hartije od vrednosti Republike Srbije po pitanju informisanja privrede, banaka i lokalne samouprave o najaktuelnijim pitanjima. Rokovi /dinamika - III kvartal Mogucnosti faktoringa , kontinuirano tokom godine

25

- Nastaviće se aktivnosti vezane za razvoj e - poslovanja, uvođenje međunarodnih standarda u primeni informacionih tehnologija, razvoj elektronskog bankarstva i promociju novih usluga finansijskog sektora baziranih na primeni savremenih ICT tehnologija; rokovi/dinamika I kvartal Izrada godišnjih finansijskih izveštaja

- Odbor će se aktivno uključiti u realizaciju svih projekata čiji je nosilac RPK Pančevo ili u okviru projekata gde su definisani partnerski odnosi sa RPK Pančevo, u cilju jačanja efikasnosti i konkurentnosti MSP i preduzetnika;rokovi/dinamika –kontinuirano tokom godine

- Odbor će učestvovati u realizaciji i informisanju članica o bankarskim i investicionim sajmovima, delegacijama i drugim privrednim skupovima od značaja za lokalnu, regionalnu saradnju i afirmaciju privrede Južnog Banata. Rokovi/ dinamika – kontinuirano tokom godine

Sve aktivnosti će se realizovati kroz razne vidove promocija, prezentacija organizovanja savetovanja, seminara, okruglih stolova, radionica, ..., radi daljeg obrazovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih u finansijskim institucijama i privrednim društvima a posebno u domenu malih i srednjih preduzeća u cilju uspešnijeg poslovanja, razvoja i funkcionisanja finansijskog tržišta i privrede u celini.

U skladu sa potrebama, Program će biti dopunjen određenim aktuelnim temama kao I pitanjima koja budu predložena od Upravnog odbora, Odbora banaka, osiguravajućih organizacija i drugih finansijskih institucija kao i drugih odbora udruženja.

ODBOR UDRUŽENJA ZA TRGOVINU TURIZAM I UGOSTITELJSTVOSAOBRAĆAJ , PUTNU PRIVREDU I VEZE

Trgovina

Već duži niz godina trgovina, iako jedna od najvitalnijih privrednih grana u Srbiji , trpi neprekidne pritiske kako zbog otvaranja tržišta i homologizacije zakonske regulative sa EU, tako i zbog svetske krize i smanjene privredne aktivnosti, koja ne posustaje od 2009. godine i dodatno osiromašuje domaćeg potrošača. Procenjeno je da su zemljama u tranziciji najteži problemi upravo vezani za izgradnju moderne strukture tržišta i trgovine , što se pokazalo da je slučaj i u Srbiji.

Stanje ove grane delatnosti je nepromenjeno, jer se problemi prenose iz godine u godinu. Veliki broj malih trgovina ne može da konkuriše velikim trgovinskim lancima. Mere i zakoni su definisani za velike trgovinske formate, bez prepoznavanja malih formata. I dalje je prisutan nelegalan promet robe kroz „ buvlje pijace“, izrazito niske plate u ovom sektoru, neprijavljena radna snaga, visoka opterećenost porezima i doprinosima. Opšte mesto koje pogađa trgovinu su izrazito visoke komunalne takse. Ono na čemu će se insistirati u narednom periodu je suzbijanje svih prepreka za razvoj trgovine i normalno funkcionisanje ove grane privrede, a elektronska trgovina

26

je utvrđena kao jedna od prioritetnioh oblasti razvoja. Na sastanku organizovanom u Privrednoj komori Srbije privrednici su imali priliku da u neposrednom kontaktu sa predstavnicima ministarstava izlože probleme u grani i predlože rešenja na kojima će se raditi u narednom periodu, a u cilju poboljšanja privrednog ambijenta.

U skladu sa gore navedenim, Odbor Udruženja za trgovinu će usmeriti i svoje aktivnosti na:

Kontinuiranu saradnju sa članicama u cilju prepoznavanja njihovih interesa i potreba i zastupanje istih pred nadležnim institucijama,a vezano za donošenje novih zakonskih propisa, kao i iniciranje izmena i dopuna postojećih

Praćenje stanja u trgovini, njeno opterećenje preko raspoloživih pokazatelja i saradnja sa preduzećima u cilju predlaganja rešenja za prevazilaženje istih, a vezano za razvoj delatnosti. Pratiće se stanje trgovinskih preduzeća s obzirom na prisustvo sive ekonomije , nedostatak obrtnih sredstava i kroz zaključke Odbora pokušaće se prema nadležnim organima ukazati na probleme , radi njihovog prevazilaženja.

Podsticanje preduzeća iz ove grane delatnosti na usvajanje inovacija u trgovini i uvođenje sistema kvaliteta u trgovinska preduzeća.

Saradnja sa udruženjima za zaštitu potrošača Poslovno povezivanje sa drugim privrednim subjektima. Upoznavanje preduzeća i širenje znanja vezano za on-line trgovinu.

Turizam i ugostiteljstvo

Postojećom Strategijom razvoja turizma definisana je vizija razvoja turizma do 2015. Privrednici na skupu „Imate reč budite deo rešenja“ u PK Srbije, su ukazali na potrebu donošenja dugoročne Strategije razvoja turizma, koja će odrediti pravce razvoja te privredne grane i definisati turističi proizvod Srbije. Izražena je neophodnost veće promocije Srbije kao turističke destinacje. Takođe je sugerisano da se izmeni makroekonomska politika, koja mora da bude stimulativna za razvoj turizma. Naglašena je potreba za rešenjem problema vezano za đačke eksukrzije ( Javne nabavke)

Turizam u Južnom Banatu trpi zbog dudgogodišnje nestablnosti privrednog sistema , koji za posledicu ima sve manji broj aktivnih preduzeća, manja izdvajanja iz dohotka, što rezultira nemogućnošću održavanja postojeće infrastrukture , smanjenju sredstava u budžetu stanovništva namenjenih za potrošnju u turizamu, kao i smanjenju potencijala turističkih organizacija da kreiraju uslove za razvoj turizma.Odbor za trgovinu, turizam i ugostiteljstvo će u okviru svojih ingerencija , opredeliti svoje aktivnosti oslanjajući se na Strategiju razvoja turizma, kao i predloge koji su dati od strane turističke privrede u cilju poboljšanja poslovnog okruženja, a uzimajući u obzir trenutno stanje i probleme u ovoj grani delatnosti na teritoriji južnog Banata i to:

Podsticanju saradnje javnog i privatnog sektora u cilju razvoja turizma ( posebno u delu razvoja Deliblatske peščare)

Učešće u promeni zakonskih rešenja u oblasti turizma sa novim konceptom i propisima EU.

Stalnim praćenjem stanja u ovoj grani delatnosti , kontinuiranom saradnjom sa preduzećima u cilju definisanja njihovih potreba i zastupanju njihovih interesa kod nadležnih institucija (nadležnih ministarstava, lokalne samouprave, inspekcijskih organa itd.)

27

Promovisanje turistčkih potencijala južnog Banata na sajamskim manifestacijama.

Stalna saradnja sa fondovima, u cilju informisanja zaintersovanih subjekata o uslovima i mogućnostima dobijanja sredstava .

Učešće u izradi projekata prekogranične saradnje u cilju povezivanja regionalnih turističkih kapaciteta, kao preduslova boljeg pozicioniranja turističkog proizvoda regiona.

Upoznavanje preduzeća sa uvođenjem određenih standarda u cilju uspostavljanja sistema kvaliteta.

.Saradnja sa nadležnim institucijama u cilju što bolje primene novih pravilnika, kao pratećih podzakonskih akata predviđenih zakonom o turizmu.

Upoznavanje članica sa Novom Strategijom razvoja turizma ( ukoliko bude doneta)

Saobraćaj, putna privreda i vezePrioritetna aktivnost Odbora će biti da u saradnji sa preduzećima, udruženjima, inspekcijskim organima i drugim značajnim činiocima, utiče na iznalaženje sistemskih rešenja koja će doprineti eliminisanju svih nezakonitosti na tržištu. Ovo je neophodno realizovati u najkraćem mogućem roku imajući u vidu da takvo poslovanje ima izuzetno negativan uticaj na ionako teško poslovanje privrednih subjekata drumskog i železničkom saobraćaju. Treba imati u vidu i ogromnu društvenu i socijalnu odgovornost saobraćajnih preduzeća u Srbiji u kojim je zaposleno više desetina hiljada radnika.

U toku 2015. godine Odbor će usmeriti svoj rad na sledeće aktivnosti: U okviru putne privrede pratiće se programi za izgradnju, rekonstrukciju i

održavanje magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva, kao i organizovanje zimske službe na putevima Regiona. Nastaviće se saradnja sa preduzećem “Vojvodinaput”, lokalnim samoupravama i ostalim subjektima nadležnim za puteve

U kontaktu sa preduzećima pratiće se i sagledavati ekonomski položaj preduzeća u okviru pojedinih grana i delatnosti, a sa stanovišta uslova privredjivanja, tehničke opremljenosti i planova razvoja.

Identifikovanje i promovisanje primene standarda u oblasti saobraćaja. Neposredna saradnja sa nadležnim ministarstvima i PKS kod izrade i

donošenja zakonske i podzakonske regulative iz oblasti saobraćaja saglasno direktivama i preporukama EU

Saradnja sa lokalnim samoupravama i inspekcijskim službama radi poboljšanja uslova privređivanja ( suzbijanja sive ekonomije)

Pripreme za usaglašavanje redova vožnje za uspostavljanje novih međunarodnih autobuskih linija za 2015. godinu

Ralizovaće se obuke u skladu sa izraženim interesom privrednih subjekata

Održavanje sednica Odbora sa sledećim temama:Relaizacija prezentacije: „Prezentacija zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i Zakona o prevozu tereta u saobraćaju“.Rokovi: I kvartal„ Suzbijanje sive ekonomije u sektoru trgovine, turizma i ugostiteljstva“II Kvartal„Elektornska trgovina- razvoj i prepreke“III KvartalTema u skladu sa aktuelnom problematikom i zahtevima članica.

28

Rokovi i dinamika IV kvartalOdbor će se baviti pružanjem usluga u izradi Akta o proceni rizika . Učestvovaće u realizaciji Projekta prekogranične saradnje „Made in Banat“.SLUŽBA ZAJEDNICE PREDUZETNIKA

U Srbiji preduzetništvo ima dugu tradiciju i oduvek je imalo značajnu ulogu u kreiranju ekonomskog rasta. Prema dostupnim podacima u 2013. godini od oko 315.000 aktivnih privrednih subjekata preduzetnički sektor (preduzetnici i mikro privredna društva) čini čak 96,2 odsto, angažovao je oko 30 odsto ukupne zaposlenosti i ostvario preko 40 odsto izvoza u 2013. godini. Smatra se da su uslovi i način poslovanja preduzetnika približno jednaki uslovima i načinu poslovanja mikropreduzeća, te se odgovarajući pokazatelji poslovanja mikropreduzeća primenjuju (uz odgovarajuće korekcije) i na preduzetnike.

Posmatrano po veličini, sektor preduzetništva čini oko 223.000 preduzetnika – i oko 82.000 mikropreduzeća i njih je bilo 307.430, što predstavlja 96,3 odsto MSPP sektora. Po broju zaposlenih sektor preduzetništva (preduzetnici i mikro preduzeća) su u 2013. godini zapošljavali oko 356.000 radnika što čini oko 30% od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji.

Na osnovu ovih podataka slobodno se može zaključiti da preduzetnički sektor predstavlja kičmu srpske privrede. Ujedno, preduzetnički sektor je u tranzicionom periodu privrede Srbiju imao ključnu ulogu u ublažavanju ukupne nezaposlenosti, jer je pružao mogućnost samozapošljavanja i time novi izvor egzistencije i dohotka. Procenjuje se da poslovi započeti upravo preduzetničkim idejama obezbeđuju čak 75 odsto novih radnih mesta u privredi svake godine. U Vladi Srbije postoji čvrsto opredeljenje za borbu protiv nezaposlenosti. Stanje koje imamo posledica je neusklađenosti obrazovnog sistema u skladu sa potrebama. Mladi su najfleksibilnija i najelastičnija grupa da se postignu ciljevi u ovoj oblasti.

U obrazovnom sistemu zemalja EU, preduzetništvo je prepoznato kao bazična veština u procesu doživotnog obrazovanja zbog čega se obrazovanje kroz preduzetništvo promoviše i praktično realizuje na svim nivoima, formalnog i neformalnog obrazovanja.

Republika Srbija je suočena sa visokom stopom nezaposlenosti (i visokom stopom dugoročne nezaposlenosti), niskom produktivnošću, koja je među najnižima u Evropi, niskim nivoom inovacionih aktivnosti, kao i sa visokim spoljnotrgovinskim deficitom. Posebne probleme predstavljaju siva ekonomija i nedovoljno efikasna zaštita konkurencije. Problem sive ekonomije i dalje postoji, potrebno je da se stvore uslovi za njeno smanjenje i prevođenje u zakonske tokove što stvara mogućnost većeg zapošljavanja.

Iako ovaj sektor pokazuje veoma visok stepen prilagodljivosti uslovima poslovanja, on takođe, pokazuje i veliku ranjivost. Razlozi su mnogobrojni, ali kao najznačajnije treba izdvojiti postojeće administrativne poteškoće u svakodnevnom poslovanju, ograničen pristup finansijskim sredstvima, nedostatak informacija o mogućnostima poslovanja (potrebama za robama/uslugama), nedovoljni institucionalni podsticaji i podrška, ograničene liderske i upravljačke sposobnosti i veštine, nedostatak

29

savremene opreme, a naročito dugotrajan i komplikovan postupak dobijanja dozvola za rad, izgradnju i sl.

Uspešno funkcionisanje Opštih udruženja preduzetnika je u interesu preduzetnika sa jedne strane i privredne komore i lokalnih samouprava, sa druge strane, Saradnja udruženja, komore i lokalnih samouprava predstavlja institucionalni put za saradnju u cilju poboljšanja uslova poslovanja i ekonomske sigurnosti preduzetnika. Podizanje nivoa ljudskih, tehničkih, finansijskih i svih drugih resursa Opštih udruženja je preduslov za maksimalni obuhvat preduzetnika – potencijalnih korisnika programa obuka, edukacije i svih drugih vidova finansijske i nefinansijske podrške preduzetničkom sektoru. Da bi se ove aktivnosti uspešno sprovele neophodno je dalje razvijati saradnju sa opštim udruženjima preduzetnika formiranim na nivou lokalnih samouprava.

Iz navedenih razloga osnovne aktivnosti Odbora udruženja za preduzetništvo Regionalne privredne komore Pančevo biće usmerene na iniciranje i sprovođenje mera za poboljšanje privredno-sistemskog i institucionalnog ambijenta za razvoj preduzetništva.

Stoga, Zajednica preduzetnika Regionalne privredne komore Pančevo, u cilju podizanja preduzetničke svesti i jačanju preduzetništva, planira da svoje aktivnosti u 2015. godini usmeri u realizaciji sledećih zadataka:1. Zastupanje interesa preduzetnika u definisanju privredno – sistemskih propisa i mera ekonomske politike kao i intenziviranje saradnje sa državnim institucijama;2. Organizovanje okruglih stolova, javnih stručnih rasprava koja se tiču problematike sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i upućivanje nadležnim institucijama mišljenja, stavova i predloga sa tih rasprava;3. Podizanje preduzetničkog znanja kroz obrazovne programe, seminare, konferencije i predavanja;4. Organizovanje savetovanja, okruglih stolova, konferencija i drugih skupova u saradnji sa ostalim udruženjima/centrima Regionalne privredne komore Pančevo;5. Organizovanje poseta i učešće na domaćim i međunarodnim konferencijama i sajmovima iz oblasti preduzetništva kao i organizacija i učešće na B2B susretima u zemlji i inostranstvu u cilju razmene iskustva, saradnje, umrežavanja, istraživanja mogućnosti i kapaciteta novih tržišta, upoznavanja sa novim trendovima, sticanju novih klijenata, ali i upoređivanja cena i mogućnosti za povećanje postojećeg obrta i prodaje;6. Blagovremeno prezentovanje svih donetih zakona i podzakonskih akata vezanih za preduzetništvo kao i praćenje efekata donetih na razvoj preduzetništva; 7. Saradnja sa komorama, asocijacima i institucijama u zemlji i regionu;8. Pružanje informacija i izrada analiza u sektoru preduzetništva;9. Pružanje pomoći udruženjima prilikom pisanja projekata i prikupljanje projektne dokumentacije;10. Izgrada biznis planova i pomoć prilikom konkurisanja za dodelu sredstava iz fondova namenjenih preduzetnicima;11. Saradnja sa svim relevantnim gradskim i republičkim strukturama u cilju unapređenja preduzetničkog ambijenta.

U cilju realizacije aktivnosti predviđenih planom Odbor će ostvarivati saradnju sa Udruženjima, Zajednicama regionalnih privrednih komora i PK Beograda, Vojvodine,

30

Srbije, Ministarstvom privrede, Pokrajinskim Sekretarijatima, Republičkom agencijom za razvoj MSP, Regionalnim centrom “Banat” i drugim agencijama i centrima koji se bave razvojem preduzetništva.

Takođe,neophodno je da Savet Zajednice Opštih Udruženja preduzetnika južnobanatskog regiona, koji čine predsednici Opštih Udruženja privatnih preduzetnika, da svoj doprinos u uspostavljanju i razvoju međusobne saradnje Opštih Udruženja formiranih na području RPK Pančevo. Osnovni zadatak je razmena informacija i iskustava, dogovaranje o pitanjima od zajedničkog interesa i interesa članova udruženja, saradnja i utvrđivanje zajedničkih stavova sa drugim regionalnim zajednicama i preporuka da Zajednica preduzetnika PKS zastupa te stavove pred nadležnim institucijama i organizacijama.

Održavanje sednica Saveta Zajednice preduzetnika:

- Forum MSPP - platforma sektora MSPP za vođenje dijaloga sa Vladom RS i njenim institucijama u funkciji izgradnje odgovarajućeg povoljnog privredno sistemskog okruženja za poslovanje MSP.Rokovi i dinamika: I kvartal- Edukacija preduzetničkog sektora za korišćenje predpristupnih i drugih fondova EURokovi i dinamika: II kvartal- Društveno odgovorno poslovanje (briga o društvu i životnoj sredini) Rokovi i dinamika: III kvartal- tema u skladu sa aktuelnom problematikom i zahtevom članica.Rokovi i dinamika: IV kvartal

Sajmovi, promocije, prezentacije, privredne manifestacije:- organizovanje nastupa/poseta članica RPK Pančevo na sajmovima (regionalni, opšti, specijalizovani) u zemlji – prema kalendaru sajamskih manifestacija, a u skladu sa iskazanim interesom članica.Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2015. godine.- organizovanje nastupa/poseta članica RPK Pančevo sajmovima (opšti, specijalizovani) u inostranstvu – prema kalendaru sajamskih manifestacija, a u skladu sa iskazanim interesom članica.

Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2015.godine

CENTAR ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM I EVROPSKE INTEGRACIJE

Aktivnosti Centra za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije u 2015. godini, kao odgovor na izazove koje donosi intenziviranje procesa pristupanja Srbije EU, u uslovima dinamičnih promena i rastućih zahteva na međunarodnom tržištu, kao i izmenjenih političko-ekonomskih odnosa, biće usmerene na podršku privrednim subjektima u jačanju konkurentnosti i internacionalizaciji poslovanja. Posebna pažnja biće posvećena praćenju i informisanju privrednika o usklađivanju sa pravilima i obavezama prema STO, kao i harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonima EU, radi bržeg prilagođava preduzeća standardima i

31

normama koje važe u trgovanju sa EU, kako bi se iskoristile značajne povlastice u trgovini sa EU.

Sticanje statusa kandidata za pristupanje EU i očekivano okončanje procesa pregovora za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) su osnovni faktori koji utiču na položaj srpske privrede na međunarodnom tržištu. Početkom 2014. godine, održana je prva Međuvladina konferencija, označavajući formalni početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju EU. Informisanje članica Komore i šire javnosti o aktuelnostima procesa pristupanja, harmonizaciji zakonodavstva, kao i otvorenim konkursima za korišćenje pretpristupnih fondova Komora će vršiti putem portala “EU integracije”, kao i dodatka biltena posvećen ovoj tematici koji se objavljuje kvartalno i elektronskim putem se distribuira svim zainteresovanim akterima, učesnicima privrednog života i organizacijama civilnog sektora.

Članstvo Srbije u STO preduslov je za njeno članstvo u Evropskoj Uniji. Omogućava dobijanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini sa 152 zemlje članice Svetske trgovinske organizacije, što znači izvoz naših proizvoda uz niže carine, zaštitu od nelegalnih ekonomskih mera drugih zemalja, uz istovremenu zaštitu od nelojalne konkurencije na domaćem tržištu sprečavanjem monopolskog položaja.

Međutim, liberalizacija trgovine zahteva koordinaciju i pripremu. Trgovinska liberalizacija zahteva više od smanjenja carinskih stopa i prevođenja necarinskih barijera u carinske stope. Kada se snize carinske stope, a konkurencija se guši na neki drugi način, ili se politika, procedure i pravila ne primenjuju transparentno i sistematski, ili neki snabdevači imaju bolji tretman nego neki drugi, efekti trgovinske liberalizacije lako mogu izostati. Efekti mogu biti i negativni, ako u zemlji ne postoje neophodne adekvatne institucije, zakoni i politika. STO zahteva da zemlja u procesu pristupanja ima neophodan osnov u pravnom sistemu, sposoban da podrži sporazume STO kojima se uređuju sve oblasti spoljne trgovine. Osim toga, moraju biti jasno identifikovani organi vlasti ili institucije unutar zemlje koji će nadgledati ovaj pravni okvir i obezbeđivati usaglašenost sa pravilima i zahtevima STO. Moraju se identifikovati i staviti van snage sve mere i politike koje krše principe Svetske trgovinske organizacije.

Proces pregovora o pristupanju Srbije STO, započet 2005. godine, odvijao se kroz 13 sastanaka Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO; trinaesti i za sada poslednji sastanak RG je održan u junu 2013. Uporedo su vođeni i bilateralni pregovori sa nizom zainteresovanih članica STO, koji su bili veoma uspešni. Pregovori su okončani sa Švajcarskom, Norveškom, Kanadom, Japanom, Korejom, Hondurasom, Dominikanskom Republikom, Evropskom unijom, Ekvadorom, Kinom, Salvadorom, Meksikom, Panamom i Indijom. Još uvek se vode pregovori sa SAD, Brazilom, Tajvanom i Ukrajinom. Ukoliko se na bilateralnom planu ostvare dogovori i okončaju pregovori, pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji će zavisiti isključivo od tempa kojim se budu menjali i usvajali sporni zakoni. Informisanje o aktulnostima procesa pristupanja i harmonizaciji nacionalnog zakonodavstva kontinuirana je aktivnost Centra.

Savet za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, kao operativno telo Centra, održavaće sednice kvartalno ili po ukazanoj aktuelnosti, obrađujući pri tome aktuelnu problematiku u oblasti spoljne trgovine, carinskog poslovanja,

32

poslovnog i zakonodavnog ambijenta i svim drugim oblastima koje su od interesa za privredu Regiona, u saradnji sa nadležnim institucijama: Ministarstvom finansija, Upravom carina, Kancelarijom za evropske integracije Srbije i dr. Centar će pratiti problematiku, kao i zakonsku regulativu koja reguliše ovu oblast (spoljnotrgovinski režim, devizni, carinski, kreditni), kao i prilagođavanje mehanizma spoljnotrgovinskog režima i sistema odredbama međunarodnih ekonomskih i finansijskih institucija (STO, EU, EFTA i dr.) o čemu će informisati članice Komore. Na osnovu raspoloživih statističkih podataka, pratiće se robna razmena Južnog Banata, sagledavati ostvareni rezultati, pozitivni i negativni trendovi, predlagati mere za prevazilaženje efekata nepovoljnih ekonomskih kretanja na međunarodnom tržištu.

U saradnji sa Ministarstvom finansija, Upravom Carine i nadležnim carinskim službama sa teritorije Južnog Banat, u prvom kvartalu 2014. godine, organizovaće se sednica Saveta koja će se tematski biti fokusirana na izmene carinske tarife u 2014. godini uz osvrt na novine u carinskom sistemu.

Instrumenti finansijske podrške izvoza i korišćenje podsticajnih sredstava za izvozno orjentisana preduzeća u fokusu su interesovanja privrednih subjekata, posebno imajući u vidu nepovoljna ekonomska kretanja na makroekonomskom planu, uz rastući rizik za finansijsku stabilnost i privredni rast, tako da će se u drugom kvartalu u saradnji sa nadležnim institucijama (BPF - Fond za promociju izvoza AP Vojvodine, AOFI-Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, SIEPA) organizovati sastanak na kojoj će se obraditi ova tematika.

Sednica Saveta u trećem kvartalu biće posvećena informisanju privrednika o procesu pregovora sa EU, o napretku u radu pregovaračkih timova, kao i raspoloživim fondovima EU, informisaće se privredna i šira javnost Regiona.

U zadnjem kvartalu 2014. godine, biće organizovana sednica Saveta koja će tematski biti posvećena informisanju o izmenama aktuelnog zakonodavstva koje se odnosi na funkcionisanje spoljno-trgovinskog sistema.

Centar će i u narednom periodu imati aktivno učešće u radu Stručnog tima komorskog sistema za praćenje i sprovođenja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je formiran od strane Privredne komore Srbije, kao odgovor komorskog sistema na izazove koje donosi proces pridruživanja Srbije EU.

Pri PKS je formiran Koordinacioni centar za podršku izvoznicima u Rusiju, u čiji rad su uključeni predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Uprave carina Srbije. Centar za EOI i evropske integracije RPK Pančevo će biti kontinuirano uključen u rad koordinacionog tima, kako bi se privrednicima omogućio efikasan i olakšan pristup na tržište Ruske federacije.

Poslovanje u zoni slobodne trgovine na regionu CEFTA, kumulacija porekla robe u okviru Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM Konvencija), identifikacija i otklanjanje necarinskih barijera, pitanja su kojima će se Centar baviti u narednom periodu.

33

Kontinuirane aktivnosti Centra, koje se realizuju uz institucionalnu saradnju sa komorama u zemlji i inostranstvu, ambasadama, konzularnim odeljenjima i raznim predstavništvima u cilju podsticanja svih oblika poslovne saradnje članica Komore sa inostranim partnerima su promovisanje investicionog okruženja, podsticaja inostranim ulaganjima i pronalaženje načina za olakšavanje pristupa odabranim inostranim tržištima. Podrška jačanju bilateralne saradnje privrede Južnog Banata sa inostranstvom aktivnost je Centra koja se ostvaruje putem organizacije manifestacija, bilateralnih susreta, prezentacija i promocije privrede Regiona.

Srbija je u aprilu 2014. godine dobila akreditaciju za samostalno korišćenje fondova EU, odnosno za decentralizovani sistem upravljanja fondovima. Uvođenje takvog sistema, na koji je Srbija dobila pravo kada je dobila status kandidata za EU, znači da će institucije u Srbiji imati nadležnost za planiranje i pravdanje trošenja sredstava.

U okviru IPA II za budžetski period 2014-2020, Evropska komisija će se zajedno sa srpskim vlastima fokusirati na to, da se samo strateški značajni i razvijeni projekti uzmu u razmatranje za finansiranje u okviru sektorskog pristupa. Srpska strana treba da stvori pravne i institucijalne strukture koje omogućavaju da se sredstva EU i drugih donatora (uklučujući kredite od međunarodnih finansijskih institucija) bolje iskoriste, posebno kada su u pitanju infrastrukturni projekti. Pisanje programa za projekte koji se finansiraju sredstvima EU za period od 2014. do 2020. godine u završnoj je fazi i očekuje se da bi do polovine iduće godine mogli da budu odobreni od strane Evropske komisije. Prvi konkursi, odnosno prvi pozivi za podnošenje projekata biće objavljeni krajem 2015. godine. Postoji osam tematskih prioriteta za prekogranične programe i 11 za transnacionalne programe koji će biti finansirani iz fondova bespovratne pomoći EU. Korisnicima iz Srbije i drugih zemalja u regionu najzanimljiviji su tematski prioriteti koji se odnose na zapošljavanje, zaštitu životne sredine i upravljanje rizicima, saobraćaj, turizam, kultura, prirodno nasleđe i sl.

EU je pokrenula Dunavsku strategiju smatrajući da će devet država članica EU i pet država van EU istovremenom akcijom bolje rešiti zajedničke izazove – zagađenje, spori ekonomski razvoj ili pitanja bezbednosti. Jedan od ciljeva ovog programa je zajednička akcija na rešavanju problema kao što su migracije ili poplave. Korišćenje prednosti koje pružaju saobraćajni koridori i energetske mreže, investicije i turizam, kao i otvaranje novih radnih mesta omogućava unapređenje stabilnosti, bezbednosti i osiguranje napretka za 100 miliona građana ove regije.

Poseban akcenat u radu Centra će biti na informisanju privrede, organizacija civilnog društva i šire javnosti o mogućnosti korišćenja razvojne pomoći Evropske unije, namenjene zemljama kandidatima i članicama EU imajući u vidu sedmogodišnju finansijsku perspektivu za period 2014 - 2020, kao i na koja sredstva Srbija može da računa u budućem periodu.

U skladu sa očekivanim aktivnostima u pravcu približavanja Evropskoj uniji, Srbiji se otvaraju nove mogućnosti za korišćenje pretpristupnih sredstava, odnosno moći će da koristi sredstva iz više fondova EU nego što je to do sada bio slučaj. U ovom bužetskom periodu Srbiji su na raspolaganju novi programi EU namenjeni različitim sektorima – Horizont 2020 (podrška nauci i tehnološkom razvoju) i COSME (program namenjen malim i srednjim preduzećima i njihovom unapređenju).

34

Program COSME je usmeren na aktivnosti i politiku vođenja preduzetništva, a glavni cilj je povećanje konkurentnosti evropskih preduzeća, značajno smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje razvoja preduzetništva i pristupa tržištima unutar EU i globalno.

Stepen apsorpcije raspoloživih sredstava koje Srbiji stoje na raspolaganju iz pretpristupnih fondova EU i drugih donatorskih izvora opredeljuje spremnost i obučenost potencijalnih korisnika za pripremu predloga projekata, kao i za implementaciju odobrenih projektnih aktivnosti.

Iz tog razloga, Centar će u skladu sa dosadašnjom praksom organizovati edukativne radionice, treninge i seminare kako bi se potencijalni korisnici osposobili za proces apliciranja; razradu projekte ideje, pripremu projektne dokumentacije, sprovođenja procesa nabavki prema pravilima EU i dr. Centar će se angažovati na podizanju kapaciteta poslovne zajednice za korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije, u vidu pružanja konsultantskih usluga, edukacije, razmene ideja i iskustava obezbeđenje tehničke podrške u izradi i upravljanju projektima, kao i kroz učešće u konsultativnom procesu definisanja prioritetnih oblasti za prekograničnu i regionalnu saradnju sa relevantnim partnerima.

RPK Pančevo je krajem 2013. godine započela realizaciju projekta koji je odobren za finansiranje iz Programa prekogranične saradnje Srbija-Rumunija, a čija implementacija je predviđena do sredine 2015. godine:

“Made in Banat” čiji je nosilac RPK Timiš iz Rumunije, a partneri na projektu RPK Pančevo, RPK Zrenjanin, RPK Kikinda i Agencija za socio-ekonomski razvoj okruga Timiš, Rumunija.

U 2015. godini, Centar za EOI i evropske integracije će aktivno učestvovati u izradi predloga projekata, apliciranju za njihovo finanasiranje iz pretpristupnih fondova EU, uz sagledavanje mogućnosti da se ubuduće koriste sredstva drugih programa koji su na raspolaganju kao što je „Evropa za građane i građanke“, ERASMUS, COSME i dr.

Poseban akcenat u narednom periodu će biti na stvaranju mreže partnerstava sa srodnim institucijama iz zemlje i inostranstva, čime se stvara institucionalna platfotma za proces identifikovanja projekata, konkurisanje za sredstva iz fondova Evropske unije i veću apsorpciju raspoloživih sredstava.

CENTAR ZA TEKUĆA PRIVREDNA KRETANJA I STRATEGIJSKI RAZVOJ

U Fiskalnoj strategiji za 2014.godinu sa projekcijama za 2015. i 2016.godinu, koju je usvojila Vlada Republike Srbije, pored ciljeva i smernica ekonomske i fiskalne politike, ekonomskih kretanja i izgleda za period 2014-2016. godina, urađene su i projekcije makroekonomskih indikatora za 2014-2016 godinu.

Osnovni scenario razvoja bio je zasnovan na povećanju udela fiksnih investicija u BDP, smanjenju udela javnih rashoda u BDP, povećanju udela izvoza robe i usluga u BDP, uz smanjenje udela deficita tekućih transakcija u BDP i smanjenje inflacije.

35

Ključne pretpostavke za ostvarivanje predviđenog osnovnog razvojnog scenarija bile su: prilagođavanje privrednog sistema, makroekonomske politike i sektorskih politika koncepciji održivog i stabilnog privrednog rasta, sa dominacijom investicija u raspodeli BDP i razmenljivih dobara u strukturi privrede; ubrzanje ekonomskih reformi, posebno reforme javnog sektora; održavanje kontinuiteta u približavanju EU; održivost spoljnog duga i eksterna likvidnost.

Imajući u vidu izražene unutrašnje rizike ostvarivanja makroekonomske projekcije za navedene tri godine, urađen je i alternativni scenario rasta u periodu 2014-2016.godine.Alternativni scenario polazi od ključne pretpostavke da u ovom periodu postoji rizik od usporenijeg rasta domaće tražnje, pre svega investicione potrošnje, kao i lične potrošnje stanovništva. Takođe, unutrašnji rizik vezan za odlaganje i usporavanje strukturnih reformi.Na privrednu aktivnost bi negativno uticao i eksterni rizik vezan za sporiji oporavak privrede EU i zemalja u okruženju, koji bi znatnije smanjio izvoznu tražnju i kapitalne prilive kao osnovne pokretače rasta.

Prema alternativnom scenariju, projektovana je prosečna godišnja stopa realnog rasta BDP u periodu 2014-2016.godine od 0,7%, s tim što bi stopa rasta BDP u 2014.godini bila negativna (-0,5%). Predviđeni rast BDP zasnovan je na realnom rastu izvoza robe i usluga po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od 5,7% i na realnom rastu investicija u fiksne fondove po prosečnoj godišnjoj stopi od 3%. Lična i državna potrošnja realno bi opale, dok bi glavni doprinos rastu BDP u navedenom periodu dao neto izvoz (1,4p.p).Po alternativnom scenariju, svi sektori privrede u 2014.godini negativno bi doprinosili BDP, osim sektora industrije (doprinos 0,1 p.p).Prema podacima o osnovnim ekonomskim indikatorima za prvih devet, odnosno deset meseci tekuće godine bliži smo, bar u prvoj godini za koju je urađena projekcija, ovom drugom, alternativnom razvojnom scenariju.

Prema najnovijim procenama Međunarodnog monetarnog fonda, rast evrozone je revidiran naniže 0,8% u 2014.godini i 1,3% u 2015.godini, što je za 0,3 p.p, odnosno 0,2 p.p. manje nego u revidiranim projekcijama iz jula.Polazeći od makroekonomskih uslova posle poplava, projekcija kretanja BDP u 2014.godini je revidirana naniže. Pad BDP od 1% u 2014.godini biće posledica pada industrijske proizvodnje, pre svega smanjene aktivnosti u sektorima rudarstva i energetike, dok bi doprinos građevinarstva trebalo da bude pozitivan.

Procenjuje se da usled slabljenja eksterne tražnje i povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza BDP u 2014.godini neće biti pozitivan, kako se ranije očekivalo, već neutralan.

Domaća tražnja u 2014.godini i dalje je na niskom nivou, iako je ostvaren rast prometa u trgovini na malo.

Industrijska proizvodnja je na međugodišnjem nivou i dalje ispod prošlogodišnje proizvodnje (u septembru -5,7%), naročito proizvodnja u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom i parom (-17,7%) i u sektoru rudarstvo (-14,1%).

36

U septembru je prosečan broj formalno zaposlenih smanjen na međugodišnjem nivou, dok su realne prosečne zarade povećane. Javni dug je u septembru iznosio 22,1 mlrd.evra, odnosno 66,8% BDP. Pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost u narednom periodu, očekuje se po osnovu napretka u sprovođenju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, odnosno po osnovu oporavka izvozne tražnje.

Metodologija za izračunavanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave utvrđena je Uredbom. Stepen razvijenosti jedinica lokalne samouprave određuje se primenom osnovnog i korektivnih pokazatelja ekonomske razvijenosti jedinice lokalne samouprave. Prema ovoj Uredbi za 2013. godinu, dve južnobanatske opštine su natprosečno razvijene, odnosno pripadaju grupi najrazvijenijih – Vršac i Pančevo (u grupi od 23 jedinice lokalne samoprave u Srbiji, odnosno 13 vojvođanskih). Drugu grupu čine opštine sa stepenom razvijenosti od 80% do 100% republičkog proseka i u toj grupi nema opština sa područja Južnog Banata (od ukupno 35 jedinica lokalnih samouprava, 15 vojvođanskih opština). U treću grupu su svrstane nedovoljno razvijene opštine, od kojih je 14 vojvođanskih, odnosno 5 južnobanatskih opština (Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Kovin, Opovo ). Među opštinama koje su izrazito nedovoljno razvijene, jedna je sa područja Južnog Banata – opština Plandište (ispod 50% razvijenosti u odnosu na republički prosek).

Centar za tekuća privredna kretanja i strategijski razvoj će u 2015.godini kontinuirano raditi na praćenju i analizi privrednih kretanja, praćenju efekata mera i odluka nadležnih organa vezanih za poslovanje privrede. Konkretno, reč je o izradi kvartalnih Informacija o privrednim kretanjima na području Južnog Banata, izradi materijala o aktuelnoj problematici/po zahtevu privrede ili odluci RPK Pančevo, pokretanju inicijativa prema nadležnim ministarstvima za izmenu ili dopunu postojećih zakonskih rešenja, predlaganju mera i aktivnosti za prevazilaženje problema u poslovanju privrednih subjekata i slično.

Takođe, pratiće se okončanje procesa privatizacije društvenog kapitala, čiji je obavezan rok za sprovođenje do 31.12.2015.godine. Agencija za privatizaciju je objavila spisak potencijalnih investitora koji su iskazali interesovanje za privatizaciju određenih subjekata privatizacije. Nakon toga, Agencija će dostaviti Ministarstvu privrede predloge modela i metoda privatizacije za svaki pojedinačni subjekat privatizacije. Na osnovu predloga Agencije, doneće se odluka o modelu i metodu privatizacije, početnoj ceni i merama za pripremu i rasterećenje subjekata privatizacije. U portfelju Agencije za privatizaciju nalazi se 502 preduzeća, a među njima i preduzeća sa područja Južnog Banata:

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo - Vršački vinogradi ad, Vršac, Omoljica ad, Omoljica, Dolovo ad, Dolovo, Vojvodina ad, Starčevo, Seme Tamiš ad, Pančevo, Jermenovci doo, Jermenovci, ZZ Nova obnova, Samoš,

Rudarstvo – Rudnik Kovin ad, Kovin, Prerađivačka industrija – HIP Petrohemija ad, Pančevo, HIP Azotara doo,

Pančevo, Industrija stakla ad, Pančevo, Utva avio industrija doo, Pančevo, Banaćanka-promet doo, Pančevo,

Snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti – Drugi oktobar dp, Vršac,

37

Građevinarstvo – Tamiš Dunav dp, Pančevo, Južni Banat dp, Vršac, Trgovina – Yupex dp, Pančevo, Pan-ton doo, Pančevo, Saobraćaj i skladištenje – Kompas dp, Vršac, Informisanje i komunikacije – RTV Pančevo jp, Pančevo, JNIP Pančevac ad,

Pančevo, RTV opštine Kovačica jp, Kovačica, BC Info jp, Bela Crkva, Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti – Podunavlje dp, Kovin,

Veterinarska stanica Kovin, Skorenovac, Javna veterinarska stanica Bela Crkva, Bela Crkva, Veterinarska stanica Plandište, Plandište.

U realizaciji navedenih aktivnosti Centar će sarađivati sa sličnim odborima i centrima Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine i regionalnih privrednih komora, ali i sa svim nadležnim institucijama i organizacijama u ovim oblastima.

Na osnovu zahteva privrede ili ukazane potrebe, organizovaće se seminari, okrugli stolovi, sastanci sa ciljem informisanja, edukacije ili razmene iskustava o aktuelnim pitanjima iz privrednog života, razmatranja određene problematike i iniciranja predloga i mera poboljšanja uslova privređivanja.

Stručna pomoć članicama, ali i drugim privrednim subjektima, uz konsultacije i saradnju sa drugim institucijama, jedna je od usluga Komore koju realizuje Centar.

Priprema biznis planova za konkurse fondova i banakaČesti su slučajevi da mala i srednja preduzeća nemaju sopstvenih kapaciteta za pripremu poslovnih planova, koji su obavezni deo konkursne ili kreditne dokumentacije kada je potrebno obezbediti nedostajuća finansijska sredstva. RPK Pančevo pruža usluge pripreme poslovnog plana sa prikazom stanja poslovnog procesa određenog preduzeća i osnovnih elemenata vezanih za poduhvat koji preduzeće želi da realizuje, a prema metodologiji koju zahteva odrešeni fond ili banka.

Pomoć u pripremi i realizaciji projekata U prethodnih šest godina, od 2007. do kraja 2013.godine, Srbija je imala na raspolaganju 1,4 milijarde evra iz pretpristupnih IPA fondova EU. U narednom sedmogodišnjem periodu, Srbija može da računa na ista sredstva, što znači oko 200 miliona evra godišnje. Međutim, EU očekuje da ubuduće naše institucije budu osposobljene da same upravljaju projektima, kao i da imaju jasan plan ulaganja u projekte od nacionalnog značaja. Srpskim institucijama u pripremi za ovaj posao potrebna je pomoć.

Na regionalnom i lokalnom nivou, ova vrsta pomoći u pripremi i realizaciji projekata, kako onih koji se finansiraju iz EU fondova tako i onih koji su podržani sredstvima iz domaćih izvora, još je neophodnija.U tom smislu, značajna je inicijativa i dogovor komorskog sistema Srbije na temu zajedničke pripreme i realizacije projekata koji se finansiraju iz sredstava EU i drugih oblika razvojne pomoći. U narednom periodu biće formulisani konkretni predlozi i mere, zahtevi za specifičnim obukama i treninzima, kako bi se odgovorilo potrebama ne samo privrednih komora, već i malih i srednjih preduzeća.

Budući da postoji nedovoljna informisanost javnosti o konkursima i nepoznavanje postupka pisanja projekata/aplikacija, Centar će nastaviti sa aktivnostima podrške

38

kako bi se stvorili uslovi za lakši pristup izvorima finansiranja i realizaciji kvalitetnih projekata – organizacija info skupova, seminara, radionica, direktnih konsultacija i sastanaka.

Saradnja sa lokalnim samoupravama i nevladinim organizacijama odvijaće se u pravcu razmene znanja i iskustava na pripremi projekata, ali i kroz razgovore o mogućnostima zajedničke pripreme i realizacije projektnih ideja na obostranu korist.

Za privredu koja želi da unapredi svoje poslovanje i ojača kapacitete, od velikog značaja je da ima, pre svega, orijentaciju o svim raspoloživim izvorima finansiranja, da se bolje upozna sa zahtevima i najboljom praksom u procesu konkurisanja za donacije Evropske unije, da bude informisana o predstojećim EU programima, kako bi se na vreme pripremila za nov ciklus finansiranja EU projekata.Pored organizacije i učešća na info skupovima, objavljivanja otvorenih i najavljenih konkursa u sredstvima informisanja Komore, od koristi će biti i seminari-radionice na kojima se stiču konkretna znanja – kako i gde naći konkurse, dokumenta, formulare za prijavu, kako napisati dobar projekat.

Regionalna privredna komora Pančevo će i u 2015.godini imati aktivnu ulogu u procesu pripreme predloga projekata, kao vodeći partner ili partnerska institucija, učešćem u konkursima i pozivima na domaćem i međunarodnom nivou. Nastojaćemo da kroz projektne aktivnosti obradimo aktuelnu problematiku celokupne južnobanatske privrede i/ili određenog sektora, uz prilagođavanje uslovima koji su propisani konkursom.

Ono što se moglo čuti u protekloj godini od predstavnika nadležnih institucija jesu strožiji zahtevi kod definisanja indikatora, odnosno rezultata projekata, kada je reč o novom konkursu u okviru Programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija za koji se očekuje da će biti raspisan tokom 2015.godine. Prednost će imati projekti koji imaju konkretne i merljive rezultate, poput novih radnih mesta, obezbeđenog plasmana roba i usluga i sl.Teme, odnosno sadržaj novih projektnih ideja, biće opredeljeni u zavisnosti od uslova konkretnog konkursa, uz konsultacije i saradnju sa poslovnim i civilnim sektorom koji posluje u južnobanatskoj oblasti.

Praćenje procesa izrade strateških dokumenata na nacionalnom i lokalnom nivou, sagledavanje mogućnosti za davanje konkretnih predloga i mera na ovom planu, odvijaće se prema dinamici i zahtevima koje utvrđuju institucije i organi nadležni za njihovo donošenje.

Poznavanje sadržaja različitih strateških dokumenata, problematike i prioriteta određenih sektora, veoma je važno u procesu pripreme projekata. To praktično znači da, projektna ideja za koju se traži finansiranje iz sredstava EU ili domaćih fondova, mora imati opravdanost u konkretnom strateškom dokumentu, odnosno ciljevi projekta moraju biti usaglašeni sa prioritetima i ciljevima određene strategije.

Prema ukazanoj potrebi ili zahtevima privrede, Centar će realizovati i druge aktivnosti –prezentacije projekata, specijalističke seminare i obuke iz različitih oblasti, prezentacije agencija za konsalting usluge i dr.

39

CENTAR ZA INOVACIJE, KVALITET I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

EU integracije, strukturne reforme privrede i podsticanje preduzetništva su u neraskidivoj vezi sa unapređenjem konkurentnosti i inovativnosti privrede.Postojeća situacija u Srbiji, koju karakteriše nedostatak inovacija u privredi, nedostatak istraživanja, nedovoljna podrška u finansijskom pogledu i infrastrukturi, posledica je nedovoljne povezanosti malih i srednjih preduzeća sa „centrima znanja“, ali i međusobno.I pored značajnih inicijativa i aktivnosti u protekloj godini, promovisanja inovacija kao najvažnijeg elementa za obezbeđivanje dugoročne konkurentnosti privrede i razvoj društva u celini, ostaje još dosta problema i prostora za unapređenje inovacionog potencijala u Srbiji.Iako su preduzeća u Srbiji svesna da bi trebala da inoviraju svoje poslovanje, često im nedostaju ljudski resursi potrebni da svoje vreme provode razmišljajući o inovacijama, ali i sredstva za inovacije.

Projekat EU „Program integrisane podrške inovacijama“, realizovan uz podršku Ministarstva privrede, imao je za cilj da unapredi kapacitete institucija u Srbiji koje pružaju podršku malim i srednjim preduzećima, da sprovede aktivnosti na izgradnji pravnog okvira za razvoj alternativnih izvora finansiranja inovativnih malih i srednjih preduzeća. Kroz ovaj projekat, malim i srednjim preduzećima je pružena stručna pomoć u oblasti razvoja inovacija, kao i obuka o tome kako da privuku investitore koji će finansijski podržati njihove ideje. Podstaknuto je i širenje inovacija na lokalnom nivou kroz osnivanje lokalnih info centara, a formirana je i mreža tehnoloških brokera pri fakultetima i institutima širom Srbije.

Pomenute aktivnosti, posebno aktivnosti podrške malim i srednjim preduzećima da prepoznaju značaj inovacija u svom poslovanju, da se povežu sa nadležnim institucijama i potencijalnim investitorima, potrebno je kontinuirano obavljati na svim nivoima.Centar će svoj sadržaj rada, aktivnosti i projekte, usmeriti na:

jačanje saradnje sa domaćim i međunarodnim institucijama, asocijacijama iz oblasti inovacione delatnosti, tehnološkog razvoja i intelektualne svojine,

kvalitetno i pravovremeno informisanje o temama iz ovih oblasti, učešće u projektima, promociju tehnoloških rešenja, tehnologija i inovacija sa fakulteta i naučno

istraživačkih instituta, inovativnih preduzeća i raznih udruženja, promociju inovacija i novih tehnologija na sajmovima i izložbama, organizovanje tematskih konferencija, seminara, radionica, predavanja iz

oblasti inovacione delatnosti, transfera tehnoloških inovacija i intelektualne svojine.

Evropska unija je otvorila nove programe za Srbiju u okviru procesa evropskih integracija.HORIZONT 2020 (HORIZON 2020) je najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacije koji obuhvata fond od čak 78,6 milijardi evra, dostupnih u narednih sedam godina.

40

Horizont 2020 biće intenzivnije fokusiran na inovacije i aktivnosti bliske tržištu, a takođe, više pažnje biće posvećeno područjima sa manje razvijenom naučnom infrastrukturom i malim i srednjim preduzećima.

Za naša preduzeća je važno da dobiju osnovna saznanja o tome šta ovaj Program pruža i nudi, kako pristupiti Programu, izradi projektne dokumentacije, važnim datumima za predaju projekta.

U tom smislu, Centar će informisati privrednike o održavanju info skupova o Horizont-u 2020 ili organizovati takav skup na području Južnog Banata, ukoliko bude dovoljan broj zainteresovanih lica, objavljivati sve važne informacije o Programu, pružati dodatne informacije i konsultacije zainteresovanim privrednicima.

Drugi važan alat za podizanje konkurentnosti i održivo poslovanje jesu standardi. Podsticanje stalne edukacije privrednika i organizovanje obuka i stručnih skupova jedna je od važnih aktivnosti Centra.Promovisanje značaja standarda za poslovanje malih i srednjih preduzeća, odnosno njihove primene koja obezbeđuje smanjenje troškova proizvodnje i pristup tržištima, ne gubi na značaju i u ovoj godini, posebno u uslovima dinamičnog razvoja tržišnih prilika, stalne pojave novih poslovnih izazova.

Imajući u vidu proces pridruživanja Evropskoj uniji, posebno je važno edukovati privrednike kako doći do informacija koji propisi i standardi se primenjuju na proizvode, šta oni znače u poslovanju konkretnog preduzeća, kakva su iskustva i saznanja drugih. U ovoj oblasti, takođe je potrebno jačati institucionalnu saradnju kako bi se privrednicima obezbedile što kvalitetnije usluge.

S obzirom da je sistem kvaliteta i upravljanje kvalitetom oblast koja se neprestano menja i prilagođava tržištu, potrebno je pratiti trendove na planu kvaliteta. Razmena znanja i iskustava, kroz formu skupova i radionica, može biti od koristi privrednicima da na najbrži način sagledaju trendove u ovoj oblasti.

U susret reviziji standarda ISO 9001, čiji Finalni nacrt je najavljen za mart 2015.godine, a objavljivanje standarda za septembar 2015.godine, Centar će razmotriti potrebe privrednika u smislu kontinuiranog i blagovremenog informisanja i sticanja znanja.

S obzirom na razlike sa stanovišta ocenjivanja (do sada se ocenjivalo u nazad-papiri, zapisi, a ubuduće će se ocenjivati unapred-na bazi procene rizika), istaknuta je potreba obuke ocenjivača i konsultanata u novim uslovima.

Razmišljanje na bazi rizika, upravljanje znanjem još neke su od oblasti za koje se procenjuje da će, po sadržaju ovog standarda, zahtevati dodatne obuke kako bi se organizacije snašle u prihvatanju i primeni novog standarda.

Kada je reč o EU integracijama i Poglavlju 27-životna sredina i klimatske promene, jedan od prvih zadataka je ocena gde se Srbija nalazi u transpoziciji i implementaciji evropskog u nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti.

41

Nakon skrining sastanaka (eksplanatorni skrining održan u septembru, a bilateralni u novembru 2014.godine) sledi izrada izveštaja i ukoliko bude pozitivan odobriće se otvaranje pregovora oko ovog poglavlja. U toku pregovora, nadležno ministarstvo treba da ima stalnu komunikaciju sa privredom, posebno za neke zahtevne direktive (VOC-organske isparljive materije, IPPC/IED-industrijsko zagađenje, upravljanje vodama, deponije…).Centar će u okviru svojih nadležnosti pratiti ove procese, izlazeći u susret potrebama privrede.

Evropska komisija je odobrila produženje trajanja projekta “Sprovođenje zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja IPPC, sprečavanja hemijskih udesa (Seveso) i uspostavljanja EMAS sistema“ do septembra 2015.godine. U nastavku realizacije projekta planirana je proširena analiza pravnih praznina u odnosu na Direktivu o industrijskim emisijama u celosti, plan transpozicije za navedenu Direktivu i priprema nacrta zakona o IPPC oblasti, u skladu sa poglavljem 1 i 2 IED direktive.Centar će ostvariti komunikaciju sa partnerima na projektu – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Privredna komora Srbije, Akreditaciono telo Srbije, Vlada AP Vojvodine, Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta, Centar za čistiju proizvodnju i EU Info centar, u cilju informisanja i edukacije privrede.

U okviru projekta “Izrada predloga Akcionog plana za realizaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine“ koji finansira Kraljevina Švedska, pripremljen je Nacrt akcionog plana Nacionalnog programa zaštite životne sredine za period 2015-2019.godine.Usvajanje i implementacija ovog Akcionog plana (prvi Akcioni plan koji se donosi posle 4 godine od usvajanja Programa) predstavlja podršku evropskim integracijama Srbije u sektoru zaštite životne sredine i klimatskih promena.

U Akcionom planu se razvijaju ciljevi politike Programa u setove aktivnosti koji se sastoje od direktnih propisa, njihovog sprovođenja, ekonomskih instrumenata, planiranja, monitoringa, obuke i obrazovanja i dr. Primera radi, kod tematskog prioriteta koji se odnosi na otpad, u koloni-predložena mera/aktivnost i način implementacije, navodi se sledeće: inovirati Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom, pripremiti Nacionalni plan upravljanja otpadom, pripremiti Nacionalni, regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom, u skladu sa aktuelnim propisima EU i dr. Centar će pratiti sprovođenje Akcionog plana i inicirati aktivnosti od značaja za privredu, regionalni i lokalni ekonomski razvoj.

Programom rada je predviđeno organizovanje sednica Saveta za inovacije, kvalitet i zaštitu životne sredine (najmanje 3 sednice); u skladu sa potrebama, aktivnosti na promociji održivog poslovanja i „zelenog“ poslovanja, konferencije, sajmovi, stručni skupovi, kao i informisanje privrednika iz oblasti inovacija, kvaliteta i zaštite životne sredine.Održavanje sednica Saveta u 2015.godini:

- I kvartal – Zakoni, propisi, direktive ili neka od značajnih tema iz oblasti zaštite životne sredine

- II kvartal – Promocija projekata, fondova ili predavanje iz oblasti inovacija i intelektualne svojine, transfera tehnoloških znanja

42

- III kvartal – Sistem menadžmenta kvalitetom-novo izdanje standarda ISO 9001:2015, ISO 14000, ISO 26000-društveno odgovorno poslovanje i sl.

- IV kvartal – Tema u skladu sa odlukama nadležnih organa iz oblasti kvaliteta i zaštite životne sredine ili prema zahtevima privrednika.

CENTAR ZA MARKETING, INFORMISANJE, EDUKACIJE I SAJAMSKE MANIFESTACIJE

U radu Centra za marketing, informisanje i sajamske manifestacije u 2015.godini planiraju se aktivnosti koje će imati za cilj što kvalitetnije pozicioniranje komore, kod privrednih subjekata u regionu, lokalnih samouprava i nadležnih institucija. To podrazumeva sve aktivnosti u smislu očuvanja i unapređenja uloge Komore kao pouzdanog i kvalitetnog partnera. Za uspešnu realizaciju ovog cilja, aktivnosti Centra će biti usmerene na kvalitetno i efikasno informisanje, zatim promociju i marketing i kao jedan od značajnijih segmenata u radu Komore u prethodnim godinama, organizacija nastupa na sajmskim manifestacijama.

Primarni cilj predstavlja informisanje, a realizacija bi bila ostvarena unapređenjem komunikacije sa privrednim subjektima i svim nivoima vlasti. Posebna pažnja će biti na informisanju o izmenama zakonskih propisa, obzirom na reforme koje se najavljuju. Važan segment u oblasti informisanja, u narednoj godini, će biti pružanje informacija I obaveštavanje privrednika o, raspoloživim konkursima i kreditnim ponudama. Ovo se naročito odnosi na konkurse, gde su najavljene promene u oblasti subvencionisanja, naročito kod fondova zarezvoj na svim nivoima.

Značajan segment u oblasti informisanja će biti upoznavanje šire javnosti o aktivnostima komore. Ovaj segment će se realizovati tokom cele godine u nekoliko oblika. Najpre kroz saradnju sa lokalnim medijima na teritoriji regiona i to u vidu najava događaja, praćenje sastanaka i drugih važnijih događaja. Realizovaće se informacije o stručnim skupovima, tematskim konferencijama, i nastupima na sajmovima, i o njima obaveštavati privrednici preko svih raspoloživih oblika informisanja., kao što su radio i televizija, razne web strane koje objavljuju informacije o aktivnostima Komore. To podrazumeva i organizovanje konferencija za novinare po potrebi, a takođe i gostovanje u emisijama naših medijskih kuća.

Najvažniji segment u informisanju članica i ostalih privrednika će i dalje predstavljati web-site Komore. Uloga web strane u informisanju se postiže uz njegovo redovno ažuriranje. Poseban oblik informisanja o aktivnostima Komore će i dalje biti Bilten, koji predstavlja pregled aktivnosti u prethodnom mesecu, informiše privrednike o raspoloživim konkursima i najavljuje značajnije događaje i nastupe na sajmovima. Bilten će i dalje biti objavljivan jednom mesečno, tačnije početkom meseca. Pored postavljanja na našoj web strani, biće distribuiran i elektronskom poštom. Pored pomenutih informacija Bilten će i dalje pratiti stručna tema, a takođe i Dodatak Biltena, koji se odnosi na Evropske integracije i koji bi se objavljivao kvartalno.

Jedna od najznačajnijih aktivnosti ovog Centra, u prethodnim godinama je bilo organizovanje nastupa na domaćim i inostranim sajmovima. Planira se i dalje angažovanje u pružanju ove usluge članicama Komore. To se najpre odnosi na učešće na određenom broju regionalnih sajmova, koji su se pokazali kao efikasni, jer

43

ovakvi sajmovi traju kratko, moguće je organizovati predstavljanje većeg broja privrednika, a i često ih prate susreti privrednika. Druga od prednosti je, što nije zanemarljivo kod naših članica, da nije potrebno finansijsko učešće privrednih subjekata, te se organizacija ovakvih nastupa može smatrati dobrom uslugom Komore.

Smatra se da kod značajnih domaćih sajmova prioritet treba da ostane Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, dok bi za druge sajmove nastup bio organizovan u skladu sa iskazanim potrebama članica.Kada su u pitanju sajmovi u inostranstvu, planira se učešće na sajmovima zemalja u okruženju, kao i u prethodnih godina. Organizaciju nastupa nam omogućava izuzetno dobra saradnja i nekoliko potpisanih Sporazuma o saradnji sa Komorama iz susednih zemalja u okruženju. Pokazalo se da privredni subjekti imaju sve veći interes nastupa naročito u bivšim republikama SFRJ.. Planiraju se nastupi na sajmovima u zajedničkoj organizaciji sa Privrednom komorom Srbije i Privrednom komorom Vojvodine, kao i sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, zapošljavanje I rodnu ravnopravnost polova AP Vojvodine. Takođe se planira pomoć našim preduzećima u apliciranju za dobijanje subvencija za učešća na sajmovima

U narednoj godini planira se i organizovanje 5.Privredne izložbe, obzirom da će biti jubilej obeležavanja Privredne izložbe iz 1905.godine. Kao I dosad nosilac organizacije bi bila Regionalna privredna komora Pančevo. Međutim za dobru I uspešnu realizaciju ove aktivnosti potrebna je podrška i drugih institucija od Grada Pančeva do Vlade AP Vojvodine.

Po pitanju promocije, kako Komore, tako i regiona, nastaviće se izrada štampanih i elektronskih promotivnih materijala, tokom cele godine. Realizacija tih materijala, kao I izrada prezentacija će biti u skladu sa potrebama, naročito u okviru relizacije projekata. Planira se da Centar i u narednoj godini pružiti značajnu podršku u realizaciji projekata prekogranične saradnje, u kojem je Komora partner.

44

KVANTIFIKACIJA ODREĐENIH PLANSKIH AKTIVNOSTI

R/B OdborKontakti sa privrednim

subjektima Kontakti sa institucijama Sednice Odbora Važna događanja*

Sajamske manifestacije

Telefonom Posete Pismeno Telefonom Posete Pismeno Pojedinačne Proširene Zajedničke Sopstvena Zajednička Broj manifestacija

1. Hemijska ind. 165 25 25 35 7 15 2 1 1 2 2 32. Metalska ind 250 25 30 50 10 20 2 1 1 2 2 43. Građevinarstvo 150 10 7 24 4 4 2 1 1 1 2 34. Poljoprivreda 300 8 15 24 5 5 1 2 1 1 2 45. Bankarstvo 150 15 20 30 7 15 1 1 1 2 2 36. Saobraćaj trgovina 200 5 15 45 5 10 1 2 1 1 2 37. Preduzetnici 400 50 60 80 20 30 2 1 1 3 3 5

* seminari, prezentacije, okrugli stolovi, tribine, itd

KVANTIFIKACIJA ODREĐENIH PLANSKIH AKTIVNOSTI

R/B CentarKontakti sa privrednim

subjektima Kontakti sa institucijama Sednice Odbora Važna događanja*

Sajamske manifestacije

Telefonom Posete Pismeno Telefonom Posete Pismeno Pojedinačne Proširene Zajedničke Sopstvena Zajednička Broj manifestacija

1. EOI 210 1 21 200 2 35 1 2 1 2 1 12. Privredna kretanja 20 / 15 50 20 40 / / / 1 1 23. Standardizacija 110 5 40 50 10 40 1 2 1 2 1 14. Marketing 350 20 45 120 10 30 / / / / 3 8

* seminari, prezentacije, okrugli stolovi, tribine, itd.

45