Hemijske povrede

Sva hemijska jedinjenja upotrebljena namerno u količinama i na način koji direktno ili indirektno, odmah ili posle izvesnog vremena, mogu prouzrokovati fiziološke poremećaje ili prestanak fizioloških funkcija u čoveka, životinje i biljke, treba smatrati bojnim otrovima (BOt).

Vrste bojnih otrova

Postoje različite podele BOt (po fizićko-hemijskim osobinama, taktičkim namenama) ali je najznačajnija toksikološka ili medicinska podela. Ona se bazira na mehanizmu njihovog otrovnog dejstva na čovekov organizam. Na taj način BOt se dele u sledeće grupe:

a) zagušljivci (fozgen, difozgen),b) plikavci (iperit, luizit)c) krvni otrovi (cijanidi)d) nervni bojni otrovie) psihohemijski bojni otrovi (antiholinergici)f) nadražljivci (suzavac, kijavac i sl.)

Trovanja nervnim bojnim otrovima

Nervni bojni otrovi su veoma toksična jedinjenja. Mogu dospeti u organizam preko kože,sluzokože, respiratornog i digestivnog trakta. Toksični efekat se ispoljava veoma brzo, u proseku za jedan minut.Ovi otrovi dovode do nakupljanja acetil-holina u organizmu. Posledica toga je, u prvoj fazi trovanja, jeste nadražaj parasimpatičkih nervnih vlakana centralnog nervnog sistema, motornih nerava i ganglijskih sinapsi. To dovodi do ispoljavanja muskarinskog i nikotinskog efekta. U drugoj fazi trovanja ispoljava se opšte paralitički efekat, posebno paraliza centralnog nervnog sistema. Po težini kliničke slike trovanja razlikuju se tri osnovna oblika:

1)Lakši oblik trovanja-miotični, ispoljava se fotofobijom, poremećajima akomodacije, lakim nadražajem na kašalj i otežanim disanjem. Što se tiče prve pomoći u ovom slučaju, svi zatrovani dobijaju Atropin iz sirete na mestu gde su zatrovani, a po potrebi se daje i u toku transporta. Evakuišu se do ustanove u kojoj se prima opšta medicinska pomoć po drugom redu hitnosti.

2)Srednje teške oblik trovanja-oronhospastični, kod njega dominiraju respiratorni i neuromuskularni poremećaji. Prva pomoć je slična kao i kod lakših oblika trovanja, s tim što se u toku transporta preduzimaju mere respiratorne reanimacije. A u ustanovi opšte medicinske pomoći dobijaju i oksime. Posle toga se evakuišu u ustanove gde im se može pružiti specijalistička pomoć.

3)Težak oblik trovanja- konvulzivno-komatozni, manifestuje se teškim respiratornim, kardiocirkulatornim i neuromuskulatornim poremećajima, kao i poremećajima svesti. Ovoj grupi se daju isi medikamenti kao i prethodnima, i na istim mestima. S tim što reanimacija obuhvata i obaveznu intubaciju ili traheotomiju. Evakuišu se po prvom stepenu hitnosti I dekontaminaciju treba izvršiti što pre.

Trovanja plikavcima

Plikavci se primenjuju u obliku kapljica, magle ili pare. Do trovanja može doći preko kože,sluzokože udisanjem i preko kontaminirane hrane i vode. U ovu grupu otrova spadaju: Iperit, Azotni iperit i Luizit. Dejstvo plikavaca je lokalno i opšte. Oni ozleđuju svako tkivo sa kojim dođu u kontakt. Prodiru brzo kroz kožu u organizam. Inhalaciona trovanja karakterišu povrede očiju i oštećenja sluzokože organa za disanje. Peroralna trovanja dovode do oštećenja gastrointestinalnog trakta. Oblici trovanja:

-Laki oblici trovanja- posle primarne dekontaminacije mesta povrede, stavlja se krem Locacorten ili Sinalar a potom zavoj. Evakuišu se do opšte med. pomoći radi kontrolnog pregleda,nakon kojeg se najčešće vraćaju prethodnim dužnostima kao sposobni.

-Srednje teški oblici trovanja- posle dekontaminacije mesta povrede, stavlja se krem Locacorten ili Sinalar,a na očne povrede i specijalni rastvori antibiotika. U okviru opštemed. Pomoći stavlja se zaštitni zavoj i daju se antibiotic i antihistaminici, zatim se evakuišu dalje u odgovarajuće ustanove.

-Teški oblici trovanja- sprovode se sve mere kao i kod srednje teških oblika trovanja, s tim što se vrši i rehidratacija i kompletna reanimacija.

Trovanja nadražljivcima

Nadražljivce nazivaju još i bojnim otrovima za uznemiravanje ili policijskim otrovima. Ova grupa obuhvata: Hloracetofenon(HC), Adamsit(DM) i Ortohlorbenziliden malononitril(CS). Inhalacijom fozgena u toksičkim koncentracijama nastaje plućni edem.Trovanje HC- primer klasičnog suzavca, deluje lokalno i to samo na čulo vida, izazivajući jako peckanje očiju.Trovanje DM- predstavnik kijavaca, deluje na sluzokožu nosu, izazivajući kijanje uz veoma obimnu sekreciju sluzi iz nosa.Trovanje CS- tokični efekat je pretežno lokalni ali može biti i opšti- resorptivni. Prva pomoć sastoji se u stavljanju zaštitne maske i izlasku kontaminirane prostorije. U trovanjima CN-om i CS-om vrši se dekontaminacija usta,očiju i grla 1-2% rastvorom natrijum bikarbonata. Opšta i specijalistička med. pomoć se pruža samo u teškim slučajevim trovanja.

Trovanja zagušljivcima

Sâm naziv ove grupe BOt ukazuje da je glavno mesto delovanja respiratorni sistem i da je „zagušenje” krajnji efekat. Klinički tok trovanja zagušljivcima može se podeliti u nekoliko faza: faza sufokacije ili refleksnih reakcija, koju karakteriše osećaj žarenja u nosu, ždrelu i iza grudne kosti uz pojavu kašlja.faza latentnog perioda, u kojoj pri izlasku iz kontaminirane zone ili stavljanjem zaštitne maske već posle nekoliko minuta dolazi do potpunog prestanka svih tegoba.

faza toksičkog edema pluća manifestuje se tipičnim simptomima i znacima kao što su stezanje u grudima, suv kašalj, ubrzano disanje i tahikardija uz karakterističan auskultatorni nalaz na plućima.faza ozdravljenja, u kojoj se vitalne funkcije poboljšavaju i, ukoliko se ne jave druge komplikacije (pneumonije i sl.), uglavnom dolazi do potpune restitucije plućne funkcije tokom 7 do 14 dana.Prva pomoć sastoji se u stavljanju zaštitne maske i izlasku kontaminirane prostorije. je zasnovana na prevenciji ili lečenju edema pluća. Mirovanje i davanje kiseonika je prvi i osnovni pristup u prevenciji ili lečenju edema pluća. Takođe, primena kortikosteroida (metil-prednizolon) u visokim dozama postala je standard prevencije toksičkog edema pluća.

Trovanja psihohemijskim bojnim otrovima

U ovoj grupi otrova nalaze se dve grupe: prva, važnija koja se označava BZ i druga koja obuhvata Amid lizergične kiseline (LSD), Meskalin, Psilobicin i sl.Trovanja psihološkim otrovima tipa BZ- primenjivani su u Vijetnamskom ratu. To su tipični otrovi za privremeno onesposobljavanje. Po hemijskom sastavu to su estri-difenil-glikolne kiseline, a u fizičkom pogledu to su bele kristalne supstance, slabo gorka ukusa. Simptomi znaci trovanja su poremećaj vegetativnog nervnog sistema i psihičkih funkcija. Poremećaji vegetativnog nervnog sistema su periferni i centralni. Periferni su: tahikardija, crvenilo kože lica, sušenje sluzokože usta, premor prstiju i midrijaza itd. Centralni nervni poremećaji se manifestuju ataksijom,vrtoglavicom, hipertermijom i hipertonijom. Poremećaji psihičkih funkcija su delirantno staje praćeno anksioznošću i širokim spektrom halucinacija.Prva pomoć se sastoji u stavljanju zaštitne maske a opšta med. pomoć obuhvata davaje medikamenata koji reverzbilno inaktiviraju aktivnost holinesteraze, kao što su: Ezerin, Neostignin, Galantamin i dr.

Cijanidi

Sa aspekta vojne toksikologije samo dva su od značaja. To su cijanvodonična kiselina i hlorcijan. Cijanovodonična kiselina i hlorcijan se kao BOt primenjuju u obliku gasa. Stoga je njihov put ulaska u organizam inhalacija, mada se i kao tečnost mogu brzo resorbovati sa kože. Glavno toksičko delovanje je remećenje aerobne respiracije u ćeliji. Ćelije su pune kiseonika koji ne mogu da iskoriste („trovanje kiseonikom”). Posledica svega toga su nagomilavanje mlečne kiseline i smrt ćelije. U teškim slučajevima trovanja razlikujemo četiristadijuma:-prvi stadijum karakteriše metalni ukus u ustima uz miris gorkog badema, sa opštom slabošću ivrtoglavicom, ponekad i povraćanjem. -u drugom stadijumu disanje se usporava i produbljuje, puls se usporava uz pojavu bola u prekordijumu, koža je rumena;

-treći,je stadijum grčeva, puls izrazito usporen i aritmičan, otrovani gubi svest;-u četvrtom stadijumu, stadijumu paralize, grčevi popuštaju, mišićni tonus je oslabljen, disanjepostaje površno, nepravilno i na kraju prestaje, krvni pritisak pada a ubrzo dolazi i do srčanog zastojaPomoć- zbog izuzetno brzog delovanja cijanida, blagovremeno stavljanje zaštitne maske i izlazak (iznošenje) iz kontaminirane zone su od životnog značaja. Zatrovanom treba što pre dati da udiše pare amil-nitrita (ampulom natopiti gazu, maramicu i sl.), i to po tridesetak sekundi svaka 2 do 3 minuta. Dalja detoksikacija se postiže primenom natrijumtiosulfata koji u prisustvu enzima rodanaze sa cijanidima stvara relativno netoksične tiocijanate, koji se onda izlučuju mokraćom.