VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJANOVI SADStudent:Broj indeksa:Mentor: Momilo oreviPredmet: Meunarodno poslovanjeNovi Sad, 2010. NOVEMBAR, 2010.

HEMOFARMHEMOFARM, prva vojvoanska fabrika lekova, osnovan je 1. juna 1960. godine. Osim finansijskih problema u izgradnji fabrike, Vrani su naili i na zakonsku prepreku - tada vaea zakonska regulativa nije dozvoljavala izgradnju novih farmaceutskih fabrika. Stoga je doneta odluka da se farmaceutska proizvodnja razvije pod okriljem fabrike dezinfekcionih i hemijskih proizvoda "Brixol". Tako je nastao HEMOFARM - fabrika farmaceutskih, hemijskih i dezinfekcionih sredstava. Proizvodnja lekova i plasman lekova osnovna su delatnost kojom se Hemofarm uspeno bavi ve petu deceniju.ZAPOSLENI Hemofarm grupa ima oko 3500 zaposlenih, od kojih je 60% zaposleno u matinoj kui.

PROCES PRIVATIZACIJEHEMOFARM sprovodi postupak privatizacije. 1990. godine HEMOFARM farmaceutsko-hemijska industrija Vrac organizovan je kao Deoniko drutvo. Status deoniara je steklo 864 zaposlenih i 16 penzionera.1993. - je kapital HEMOFARMA 100% privatizovan, a broj deoniara je povean na 1038. 2006. - Nemaka kompanija STADA je u ostavljenom roku otkupila 97,9 odsto akcija Hemofarma i tako 09. avgusta 2006. godine zvanino postala veinski vlasnik Hemofarma. Otkupom preostalih 2 odsto akcija, STADA je za ovu akviziciju ukupno izdvojila 493,9 miliona evra.

Stada je stvorila uslove za povlaenje Hemofarma sa Beogradske berze. Ponuda ove nemake kompanije ocenjena je kao izuzetno dobra i povoljna, kako za akcionare tako i za dalji razvoj Hemofarma.

Srbija dobija strane investicije u rangu skoro pola milijardi evra i nemaka privreda se dalje internacionalizuje izjavio je Milan Parivodi, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Predrag Bubalo, ministar privrede u Vladi Republike Srbije, istakao je da e ova akvizicija verovatno biti signal i najbolja pozivnica i za druge nemake investitore, da dou u Srbiju.

POZIVNICA ZA DRUGE NEMAKE INVESTITORE GREENFIELD INVESTICIJAA.D. Hemofarm je izgradnjom fabrike i magacinskog prostora u Obninsku uao kao snabdeva lekova na rusko trite. To je bio i jo uvek je veliki izazov za kompaniju jer se na tritu svakodnevno bori sa oko 1000 dobavljaa. To se ispalti zbog veliine ruskog trita na kojem je spostvenim snagama Hemofarm ve dogurao do 0.7 odsto uea. Ovo je bio bitan deo u razvoju Hemofarma jer je ovo prva srpska fabrika lekova u Rusiji, to je greenfield investicija, i ujedno najvee Hemofarmovo ulaganje do sada u ukupnom iznosu od 32 miliona evra.

Poseduje 16 preduzea u zemlji i 8 u inostranstvuUee na domaem tritu: 47.70 odstoIzvoz za 2005. godinu : 63.1 milion evra ( rast u odnosu na 2004. do 42 odsto )Poslovni prihodi matinog preduzea za 2005. : 11.85 milijardi dinaraPoslovni dobitak za 2005. : 2.63 milijarde dinaraRast proizvodnje u 2005. u odnosu na 2004. : 19.5 odstoU 2005. godini Hemofarm je potvrdio da je lider u prodaji lekova na domaem tritu, sa ukupnim ueem od 47,22%. Hemofarm koncern je najvei izvoznik lekova Srbije , jer 75 posto ukupno izvezenih lekova su iz sistema Hemofarma. Najvei prihod od prodaje u inostranstvu ostvaruje u Zajednici nezavisnih drava - 56 %, a slede zemlje u okruenju, zemlje Evropske Unije, zemlje severne Afrike i bliskoistonog regiona. LINA KARTA HEMOFARMAJAANJE POZICIJE NA INOSTRANOM TRITUUspeno poslovanje ove kompanije prethodnih godina usmerie na poveanje izvoza i jaanju pozicije na inostrano trite. Prioritet im je da odre liderstvo na domaem tritu i dalja internacionalizacija poslovanja u vidu klasinog izvoza i direktnih investicija u inostranstvo.Hemofarm e ostati A.D. bie neto snanije vezan za centralu, dok e prodaja biti potpuno decentralizovana. Svako trite ima svoju strategiju marketinga i prodaje, specifinu za to trite, a onda se dokazuje rezultatom.

UPRKOS VELIKIM TEKOAMA MIODRAG BABI PREDSEDNIK HEMOFARMA Najvei problem trita Srbije je kriza likvidnosti veledrogerija preko kojih se snabdevaju apoteke i bolnice. Hemofarm redovno izvrava sve svoje obaveze prema dravi, dobavljaima i zaposlenima a sa druge strane ne moe svoje uredno isporuene i od strane veledrogerija prodate lekove da naplati. Dugovanja veledrogerija su velika prema Hemofarmu, ali kolika, to je poslovna tajna. Restriktivnou u isporukama pokuavaju da smanje taj rizik. Upravo zbog toga vei problem je na domaem tritu nego na inostranom. Nestaica nee biti to se tie trita Srbije, ali e isporuke biti samo za one veledrogerije koje, u skladu sa ugovorima koje imaju, uredno plaaju. Zbog toga e orjentacija biti na rastu izvoza jer na domaem tritu ne mogu poveati svoju izloenost. Kriza je i na izvoznim tritima ali je ovde vie izraena upravo zbog nelikvidnosti. Razlog tome je nezdrava konkurencija i finansijska situacija u dravnom zdravstvu, veem uvozu lekova od izvoza.