Heraldika Dinastija i Vlastelina 09.05.2013

7/27/2019 Heraldika Dinastija i Vlastelina 09.05.2013.

1/9

09.05.2013.

HERALDIKA DINASTIJA I VLASTELINA

Brankovii

(http://www.silvanahadzidjokic.com/Copy%20of%20Brankovici.pdf )

Velikaka porodica sa velikim brojem heraldikih izvora: novac, peati, tkanina. Kao iKotromanii generacijski su menjali grbove, te je jedan element varirao. To nije bilo drastino,ve u okviru 2-3 simbola.

Simboli Brankovia: - lav i hodu/prolazu (pasan)

- rogovi; najee na lemu kao sastavni deo elenke- dvoglavi orao; onda kada ele potvrditi legitimitet vlasti nad

Srbijom i sebe kao naslednike Nemanjia; isto su radili i Kotromanovii, Tvrtko...

LAV kroz nekoliko vekova sa genezom koja postoji od 14. veka. Vuk Brankovi imao je polulava na grbu, lambrekin i elenku (lem sa elenkom vaniji je deo i nosilac heraldikeslike), nije ukljuena daica, ve nalazimo razvijenu trodimenzionalnu elenku.

Pojas Branka Mladenovia , otac Vuka Brankovia, lav pokazan na heraldiku pogrenu stranu.

Peat Vuka Brankovia, 1387.

Novac ura Brankovia, 1445. godine, grb na srebru iz Novog brda. Razliite stilizacije lava postoje na numizmatici. Peat korespondira sa peatom Stefana Lazarevia, stilizacija jeidentina, ali Stefan Lazarevi nema lava. Okrenuti tit jo nije odgonetnut, a na njemu je lenta dva ljiljana. Brankovi na titu ima jo i lava u prolazu, meutim on ovde vie podsea na vukaipak mi znamo da je to ipak lav.
http://www.silvanahadzidjokic.com/Copy%20of%20Brankovici.pdfhttp://www.silvanahadzidjokic.com/Copy%20of%20Brankovici.pdf


2/9

LEM SA ROGOVIMA karakteristika Brankovia. Uporeivanjem sa Lazareviima stilizacija je identina, ali to nije isti tip rogova.Kod Brankovia si dugi i zavijeni = bivolji rogovi.Lazarevii imaju krae i zakrivjenije = rogovi bika.

Savremeni Nemaki lem od lima, rogovi koji nisu pravi, praksa koja je postojala i kodBrankovia i Lazarevia.

DVOGLAVI ORAO

Novac despota uraa Brankovia, dvoglavi orao smeten izmeu bivoljih rogova, a pojavljujese u trenutku kada ura Brankovi postaje vladar Srbije. Lepa predstava konjanikog tita.

Peat despota Lazara Brankovia, 1457. godina, i ovde predstavljen lav unutar panskog tita, poreklom od vlastelina Branka., predstava koja je prebaena ovde sa elenke. Peat je jedan odlepih iz 15. veka, i ukljuen kao takav u veinu heraldikih prirunika. Lav u prolazu variran ju lava u napadu, to se javlja i kod vlastelina Branka, te varijacija nije od naroitog znaaja.

Grb Brankovia iz Ilirske heraldike, u titu lav u napadu, izmeu rogova na elenci zmaj, modazbog Reda zmaja. Autor ako je ovako dobro pamtio elemnte, onda moemo predpotstaviti da je jednak sluaj sa bojama, jer je u veini sluajeva ovo izvor o tome kakve su boje bile nagrbovima.

Despotica Angelina Brankovi iz porodice Aijanita. Rekonstrukcija Acovia sa tita iz 1479. Nagrbu aneo, to je verovatno aluzija na ime, koji dri barjak sa dvoglavim orlom.

Peati iz Beogradskog grbovnika iz 1479. Jovan Brankovi (udvojena kaciga i lav u elenci), ore Brankovi (stilizovan dvoglavi orao), ore Brankovi, kasniji despot (predstava BIKA,to se vezivalo sa Moldavijom, ipak ne dovoljno istraeno polje).

Balii

Vlastelinska dinastija iz Crne Gore. Vie generacija Balia ima jedinstveni heraldikisimbol: - vuja glava.


3/9

Peat drakog duke Bale, 1385. tit tor sa vujom glavom.

Novac ura II Stracimirovia (grb sa svim elementima vuje glave, izmeu ostalog i jasnovidljiva odseena glava)

Grb Balia u Ilirskoj heraldici, rekonstruie boje u domenu fantazije i tako e ostati sve dok sene pojavi autentini izvor. tit je crvene boje, a vuk crne. Unutar tita GLAVA BUZDOVANA,a u stvari je to trebalo pokazivati VIEKRAKU ZVEZDU.

Otkud i zato zvezda u grbu Balia?

Ilirski grbovnik nastao je krajem 16. veka verovatno za potrebe oveka iz Napulja. U to vreme Napulju ivi i porodica koja nosi prezime Balza i navodno ima grb sa zlatnom zvezdom ucrvenom polju. Veza ovih porodica: Balza i Balia, meutim nije uspotstavio autor Ilirskoggrbovnika ve u R zborniku, koji potie sa kraja 15. veka. Tu je grb prikazan sa zvezdom potom se vie tako ne pokazuje, osim u Ilirskom grbovniku u kojem je precrtan, a to e kasnijeusvojiti ova Napuljska porodica.

Poznati motivi iz grbova prepoznaju se u elenkama, poekad i obrnuto. Vuk se javlja uvek kaoobeleje Balia meutim.

2 novca ura I Balia, razliito su stilizovani, drugi lii na divlju svinju, a jezik podsea kaona strelu koja ulee ili izlee. ak se istiu i kljove koje idu ka gore, ka njuci. I u R zborniku i kod Grinenberga predstave na novcu Balia pogreno su tumaene. Slina predstavcrna veprova glava sa strelom koja ulee ili izlee iz usta, javila se posle na grbu KraljevineSrbije. Poreklo ovakve predstave na drugom novcu posledica je greke, kontaminacije, te onajkoji ne zna ta treba biti predstavljeno na grbu Balia lako moe biti zbunjen (pretpotstavka).

Grb Balia u Ilirskoj heraldici, Stilizacija jednaka onoj kao kod duke Bale.

Zabunu i mistifikaiju pronalazimo i u odnosu rumunske porodice, koji su takoe mislili i tvrdilida vode poreklo od zetskih Balia, stvarajui fiktivne geneologije. Otimaju se oko Balia samzbogslinosti prezimena. I rumunska porodica na grbu ima osmokraku zvezdu na crvenom.

U 19. veku pokuano je napraviti geneologiju Balia koja stoji na staklenim nogama. Onaj koj je to inio radio je zbog Obrenovia, koji su pokuavali rakoe da se poveu sa Baliima i tako postanu legitimni naslednici prestola.

Srednjovekovni izvori meutim nedvosmisleno govore o tome da je simbol Balia vuja glavanita drugo pored toga. Vladarske pretenzije i mistifikacije proizvodi su drugih elemnata koji suse tako povezivali porodice meusobno.


4/9

Kosae

Humske vana porodica (od Hrania do Ahmeta Hercegovia).Karakteristiana dva simbola Kosaa: - monogrami; poznato iz dokumenta, povelja i

sfrogistike grae; mnogi peati iz roda Kosae manje imaju heraldikih predstava.

Herceg Stefan Vladisav, 1466.

Vlatko Hercegovi, 1470. Ceo grb: polulav, u apama dri zastavu sa jednim ili dva krsta.

Grb Kosaa na kruni kune cisterne u Dubrovniku. Sandalj Hrani, rodonaelnik porodice , imao je grb, to potvruje popis imovine u Dubrovniku kada je zabeleeno posue koje na poleiniima znamenje=grb Sandaljev. Sandalj sagradio palatu Hercegovina u Dubrovniku, koja e biti

oteta od njega u sukobu sa Dubrovanima oko soli. Posle e nastati grad Herceg Novi kaokonkurent Dubrovniku. Ostalo je i pismo Sandelju od Dubrovanina u kojem se pita kakvoznamenje eli da iskleu nad vratima. Taj grb je i danas na istom mestu, a jo jedan je dokaz da je Hrani imao svoj grb. Krunite cisterni i bunara esto je ukraavano, i na reprodukciji vidimogipsani odlivak. Na grudima lava postavljeni su krinovi, jedan krst, ovojnica, lambrekin saraskonom vreom i floralnim zavrecima. Grb je morao nastati pre 1451. godine, jer je posle nusledio pomenuti sukob. Grb ipak moe pripasti i njegovom nasledniku Stefanu Hercegu (imao potpuni grb, dok ga Vladislav i Zlatko nemaju).

Grb Kosaa u Ilirskoj heraldici, lav na crvenom, patrijarki krst iako su po pravilu u pitanju dvakrsta. Osim ovog primera koji nam pribliava to kakvesu boje mogle biti na grbu, postoji jo jedan izvor:

Mletaka hronika, meutim tu su pruge zlatne, a ne srebrne, tit crven (moe i obrnuto). Radi seo metalu i crvenoj boli u svakom sluaju.


5/9

Nadgrobna ploa kraljice Katarine (1425-1478) u Rimu

Katarina je bila poslednja bosanska kraljica, poznata i kao Crna kraljica ne zbognekakvog prokletstva, ve zbog nesre to je doekala raspad Bosne. Ki je Stjepana VukiaKosaa i Jelene Bali (unuka Jelene Lazarevi), a ena predposlednjeg kralja Stefana Tomaa(naslednik nije bio njen sin). Ona e usled Turske najeze pobei u Rim gde e prei ukatolianstvo, papi zavetati ono to formalno nije imala, Bosnu. Sahranjena je blizu oltara,izenj oznaka, u crkvi Santa Marija in Aneli u Rimu. Pored njenog portreta na nadgrobnoj plosmeten jo i grb Kotromania, Kosaa i grb Bosne.

Grb sa njene desne strane: kvadriran, prvi i etvrtikvartir sa ljiljanovom krunom (karakteristino grbuBosanskih kraljeva, Ostoja i Stefan Toma dodavali suna njega svoje inicijale i monograme), na drugom itreem kvartiru konjanik (moda slino na obostranomkraljevskom peatu).

Grb sa njene leve strane je grb Kosaa. Lav usreditu tita u titu.

Sa njene desne strane u titu postoji i unutranji titsa polumesecom, oklopljenom rukom koja dri ma.(Kod Hrvoja videli nema geneolokih veza?)

Obratiti panju da je ovo ipak crte koji predstavljainterpretaciju vienog. U svoju knjigu sliku je uneoArtur Evans, pre nego to je poeo da istrauje bronzanodoba Eneje, i kada je putovao po Balkanu kao engleskipijun (Austrijanci e ga kazniti tamnocom u Lovijenu).Knjiga je prepuna rasizma i njegovog kolonijalnog stavakoji zastupa. Kada opisuje Fajaniki grbovnik i Ilirski

grbovnik dobija na vanosti. Bavei se istorijom Bosne i piui o kraljici katarini on unosi ovuilustraciju, a koji je nacrtao Anfonso akoni, a koji je pisao i bavio se rimskim papama ikardinalima. Crte je dakle nastao 1677. i od onda je dalje prenoen. Franjo Raki koji se tako bavio ovom temom, pitao se odakle i gde je akoni video ove grbove? Kada je on posetiorimsku crkvu i stajao pred spomenikom grbove nije mogao videti. Sama ploa stojala je na podi prilikom renoviranja ona je 1590. godine (tj. 100 godina pre nastanka ovog crtea) bila postavljena i preneta na stub broda crkve. Od te godine po ploi vie nije niko hodao, meutim pre intervencije ona se ve dovoljno otetila i izlizala. Tada je menjan i natpis koji je prvobitno bio irilini. Franjo Raki pozno obilazi spomenik, krajem 19. veka, i gleda reljef iz 1478. I pitse odakle grb iz 1677. jer se tada nije videlo nita. Sa Katarinine strane nazirala se samo krunanad titom i dve krune u titu i samo jedan od vitezova. U sredini nije ostalo vie niega. Umomentu kada je spomenik postavljen na stub, nastajala je i Ilirska heraldika. Polumesec je tad bio znak cele Ilirije, pa samim tim i Balkana, to je svakako naknadna interpretacija, a akoni jverovatno ceo prizor doradio.

Sline greke pronalazimo i u natpisu. Raniji irilini tekst, koji je promenjen 1590.godine, sauvan je u knjizi iz 1545. Takoe Mario Orvin prevodi ovaj tekst piui o Slovenima


6/9

1601. U svemu pronalazimo greke: Politin i Orvin navode kako je spomenik pismom njenim postavljen, mislei na irilicu. Meutim zahvaljujui inkulibuli, knjizi iz Nemake, koja jenastala posle smrti kraljice mi saznajemo da je tekst u stvari navodio da je spomenik postavljennjenom pinezom, tj. novcem. Druga greka teksta je ta da se Herceg od Svetog Save navodi kao brat a ne otac Katarine. Unutarnji tit dakle moe biti posledica kontaminacije.

Sankovii

Humska porodica, simbol poynajemo preko pe;ata dveju generacija. Grb im inimisteriozni predmet ili monogram.

Monogram se potom vezivao za:

1. Re Hum, ali unoenje geografskih obeleja ili monogram zemlje u heraldikuneuobiajno je u srednjovekovnom periodu, pre bi stavio lino ili porodino ime(tumaenje Pavao Aneli)

2. Kotva, to je bilo ime za sidro. Na nekim prikazima podsea, tj. onda kada ima dodatak na dnu te lii na irilino slovo D (tumai Aleksa Ili).

3. Apotropejski znak ljudskog lica, sa istaknutim oima, to ima magijsku funkciju, oitrebaju odagnati zle sile (tumai Petar Petrovi).

4. Poreklo je u 2 kuke koje svojim presecanjem podseaju na zabate slovenskih kua,takoe poznate kao kotve (tumaenje iro Truhelka).

5. Klupica za tovljenje koeU Ilirskim grbovnicima nema grba Sankovia, ali se pojavljuje grb Bogopankovia, Ogranak Sankovia.

Taange vezane za Tatare, ne znamo odakle na Balkanu?http://forum.arheo-amateri.rs/heraldika/grb-sankovica/

Peat upana BjeljakaStankovia, 1351. Peat Radia Stankovia,
http://forum.arheo-amateri.rs/heraldika/grb-sankovica/http://forum.arheo-amateri.rs/heraldika/grb-sankovica/


7/9

Pavlovii, Jablanii

Imaju prikaz grada na grbu, ali prikaz nisu prikazivali kao grb. Inspiracija uDubrovakim peatima. Grad zlatan na crvenom, titu, a takoe i na elenci, prikazuje ga iIlirska heraldika.

Steak u Bulunjima kod Stolca, prikazan tit sa dvorcem sa tri kule. Smatra se da je ovo grbPavlovia. Zbog ovga se mesto razmatra i kao mesto grobova ove porodice, ali znamo da jemesto njihovih ostataka u Pavlovcu kod Sarajeva.

Nikolii

Peat Humskog kneza Andije, 1249. Navodno je orao tumaen kao dvoglavi orao, to jeverovatno pogreno, te se radi o jednoglavom.

Peat Grgura Bukoslaia Nikolia, 1418. Okrenut na levu heraldiku stranu.

Steak kod Vranjeva, Petar Nikoli, 1397. Jednoglavi orao na titu, a orao je i iznad sa loestilizovanim kljunom (komentar lii na papagaja).


8/9

Crnojevii

Cetinjski manastir, 1483/4. http://www.cetinje-mojgrad.org/?p=170

Cetinjski oktoih, 1494. U oba sluaja tit je okruen lovorovim vencem.

Zlatni dvoglavi orao Crnojevia i dalje batini Crna Gora u svojoj zastavi. Negde se pojavljuje sa zvezdicama u titu (po uzoru na oktoih).

Fragment krune sa mitre Kantakuzine Brankovi

Danas u muzeju srpske savremene crkve, a ranije uvana u manastiru Kruedol, kojem je1447. godine Kantakuzina, ki despota ura Brankovia i ena Urliha Celjskog, daovala. Mitr je runi rad Kantakuzine sa natpisom posveenim Bogorodici Djevi.
http://www.cetinje-mojgrad.org/?p=170http://www.cetinje-mojgrad.org/?p=170


9/9

Fragmenti krune vezani su za mitru na mestu gde bi stajao krst. Fragmenti su iz 14. vekaod pozlaenog srebra sa renim poludragim kamenjem i leitima. Da ne bi fragment krune padao ka napred on je privezan za mitru fragmentom minue, na kojoj se jo nalazi biser ikuglica.

Takozvane segmentirane krune izmeu svojih delova imale su arke i igle kojim su s tearke vezivale, a koje su bile fino oblikovane. Na ovaj nain veliina krune mogla se prilagoavati veliini glave i praviti po uzoru na glavu.

Analogno Anujskoj kruni.

U Zadru 10 komada kao zavetni dar za moti Svetom imunu koje je poklonilaJelisaveta, ena Ludviga. Ona navodno krade prst svetitelju, jer dugo nije mogla imati dete,meutim zbog tog ina ona zanemi. Zato vraa ukradeno ali i poklanja fragment krune.

Fragmenti ove krune stiu i do Ugarskih kraljeva, preko Marije, erke Jelisavete, koja je bila udata za Zigmunda Luksemburkog. Ona e biti sahranjena sa lanom krunom i estsegmenata krune. Inae su se ovakve krune koristile za svaki dan, a ne za krunisanja. Svakifragment kako vidimo razliito se mogao spajati i koristiti. Jelisaveta je imala tri erke (Judvija je bila Poljska kraljica) i postoji izvor koji pokazuje sve tri kako nose ove ljiljanove krune. Kadsu postale demode, bivaju pogodne za zavetne darove (kako e ih iskoristit i sama Jelisaveta), aest komada imae grobnu namenu.

Otkuda meutim jedan segment kod Kantakuzine i u Beogradu od Kotromania? Reenj je moda u rodoslovnim vezama. Barbara Celjska (predstavljana kao lepotica, vana enskafigura, u rukopisima zabeleena kao Venera koja jae), bila je sestra Fridriha II Celjskog i tetkaUrliha II, koji je bio oenjen Kantakuzinom, a sama Barbara, udala se za ZigmundaLuksemburkog posle smrti Marije.

(Provesor je oduevljen tim kretanjem predmeta kroz porodice Kotromani, Ugare, Celjsku porodicu i Brankovie, ak napravio emu porodinog stabla, kojim pokazuje to kretanje)

Documents

Heraldika Dinastija i Vlastelina 09.05.2013