pi e: Nikola Vuku i * HiFiCafe.NET 2006.

Kvalitetna reprodukcija zvuka ili Hi-Fi (u originalu High Fidelity reproduction), kako je svugde u svetu prihva eno, nije pojam novijeg datuma. Prvi put je upotrebljen na ameri kom katalogu za Loftin-White, Direkt Coupled 245 Amplifier, iz 1930. godine. Ovaj zapis mo e da zna i samo reklamu, ali ve se tada ne to izja njavalo kao Hi-Fi. Sve je naglo krenulo pojavom tonskog filma u Americi. Filmska industrija tog doba ima ogromne potencijale i brzo se razvija. Bosovi filma najgalantniji su naru ioci svih mogu ih potro nih dobara, ne izuzimaju i tu i naprave za kvalitetnu reprodukciju zvuka za potrebe bioskopa. Za kratko vreme mnogo toga se pobolj alo u kvalitetnom prenosu zvuka. Tako se mo e re i da je Al Jonson sa saradnicima ,,neposredni krivac za dalja zbivanja u unapredjenju verne reprodukcije zvuka. Tu negde i po inju nesporazumi, koji se prote u i do danas a iji smo i mi akteri. Preno enjem zvuka iz koncertne i bioskopske sale u vlastite sobe do iveli smo razo aranje, jer je do ivljaj bio zna ajno degradiran. Izgubio se integritet muzi kog dela. Nastalo je vreme strogo definisanih potreba i zahteva da tehnika pronadje re enja, i to odmah. Tehnika je u inila veliki pomak u svim komponentama lanca za snimanje i reprodukciju tona, pa ak to i definisala standardima, ali u kona nom rezultatu nije se napravio o ekivani pomak. Pozadinski zvuk bioskopskih sala valjalo je potra iti u samom bioskopu, a zvuk koncertnih sala uop te nije bilo mogu e preneti. Ova injenica inspirisala je konstruktore da prave uredjaje za ivotne prostore u kojima se zapravo muzika i dogadja.

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali to je samo detalj velikog miljea.

Ve ina ljudi procenjuje kvalitet reprodukcije zvuka subjektivno prema ose aju prijatnosti za uho, ali i ako muzika zvu i prijatno ne zna i da je verno reprodukovana. Za verifikaciju verne reprodukcije postarala se tehnika uvodjenjem standarda kojih ima vi e i za razne oblasti i namena. Najsveobuhvatniji i najvi e primenjeni su nema ka industrijska norma - DIN i ameri ka norma za vernu reprodukciju zvuka - IHF.

Tehnika je mo na i bez nje se ne mo e, ali je najve im delom u rukama jo ve eg mo nika- profita. U to nas uverava koli ina crnih kutija na kojima pi e Hi-Fi sa mno tvom dugmi a i nerazumljivih natpisa. Svi veliki proizvodja i dali su doprinos ovom haosu. Svaki od njih inovira trivijalnu zabludu i proma aj, ali samo za kupca, pritom profit nema investicione proma aje.

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na gore, ali to je samo detalj velikog miljea. Zvuk kao do ivljaj za oveka je vezan za prostor, i to je jasno. Verno preneti zvuk podrazumeva i verno preneti prostor u kome se dogadja tj. tonsku pozornicu. U svom razvoju prenos zvuka se prvo obavljao jednim kanalom (mono) to je bilo neprihvatljivo, jer je cela tonska slika dolazila iz jednog pravca zvuka. Dvokanalni (stereo) prenos omogu ava dovoljno kvalitetnu osnovu za do aravanje sve tri dimenzije tonske pozornice. Da se sa dva kanala prenesi trodimenzionalna tonska pozornica poma e nam iluzija. Ako vam je ova injenica poznata i priznata, dogodi e se.

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali to je samo detalj velikog miljea. Pri bilo kakvoj proceni kvaliteta nekog Hi-Fi sistema potrebno je da prvo upoznamo osobenosti muzike, govora i uha, a sa druge strane tehni ke mogu nosti i domete u prenosu verne reprodukcije zvuka. Osobenosti muzike nam nala u da se pri proceni reprodukcije oslonimo na ivu muziku kao jedini reper. Jalov je posao da ma ko i ma kako defini e Hi-Fi, a da ovo nema na umu. Ne dozvolite da bilo ko ispolji bilo kakvu sumnju u va Hi-Fi lanac ako pritom na svom sistemu ujete kad peva Kolegijum Muzikum, jasno izdvojite njen glas, glas voljene ene. Kad ovo priznate sebi i bli njima, dogodi e se svima: Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali i to je samo detalj velikog miljea. Muzika je do ivljaj fenomena zvuka a proces slu anja je u osnovi socijalna disciplina. Tehnika, pritisnuta profitom, je pogre ila kada je stvorila kvadrofoniju. Prazna soba ispunjena samo napravama i zvu nim kutijama. Pribli ila nam je zvuk koncertne dvorane, ali uskratila radost zajedni kog slu anja muzike. Savremeni domet 5+. je prevara namenjena lakovernima i presti nima spram kom ija. Znam da je tehnika uspela da nas uvede u koncertne dvorane preko biauralne stereofonije, kad ste uvaljeni u svoju fotelju i sa slu alicama na u ima priu tili sebi zadovoljstvo vernog prenosa zvuka i prostora. Isto, ili sli no, se ponavlja tri decenije kasnije sa ku nim bioskopom i tonom 5+. Za oba dostignu a, profit u sardnji sa tehnikom, kod ve ine ima aluziju na rusku narodnu: ,,Onanizam pospe uje organizam .

Nije uputno radost slu anja deliti samo sa sobom. Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali i to je samo detalj velikog miljea.

Bio sam lan, i rado se dru io sa svetom koji sebe naziva ,,Klub ljubitelja muzike sa kvalitetnih uredjaja". Imali smo jubilej 15 god. dru enja kad su nas zadesile bombe alijanse u zemunskoj hali Pinki. Zadnja seansa i impresivan do ivljaj dinamike porekla ne od prirode datim.

Vidjam ih sve redje, misli razmenjujemo sve manje, radost dru enja ne delimo a bi e da na tome i ne radimo.

Pomenuti ljubitelji su u osnovi dve antagonisti ki nastrojene skupine. Jedni ele da u ivaju u slu anju dobre muzike (audiofoli), a drugi bi slu ali demostracionu plo u kako dvotaktni jednocilindri ni dizel traktor pravi pred njima prolaz sa leva u desno, odlazi pa savija sa unutra nje strane (Hi-Fi-sti). Ipak nije ba tako, radost dru enja do ivljavali smo bez izuzetaka. Kad ovako sagledate zadovoljstvo slu aju i muziku, dogodi e se:

Zaljubljenicima u dobar zvuk krenulo je na bolje, ali i to je samo detalj velikog miljea.

Detalja velikog miljea ima mnogo. Do sada nam je u dosta navrata krenulo na bolje, ali ne budite preterano optimista, radije se vi e informi ite.

Pogledajte u nebo. Od vajkada je va ilo da vas neko posmatra i slu a, a od skora Vi ste taj koji sve vidi i sve uje, naravno sa neba.

Izvor: HiFi Cafe

Ako ve znamo kada i kako je svet po eo i gde je stigao, evo gde smo tad mi bili. Bez la ne skromnosti mo emo re i da je svetski Hi-Fi bezmalo za et na ovim prostorima.

Tako reko e mi, da je prvi Hi-Fi sta u Beogradu bio profesor Bora Gruji . Loftin White 1930 god. (iz pro le kolumne Hi-Fi), a ve devet godina kasnije u nas. Daleke 1939. godine gospodin Gruji bio je vlasnik gramofona ,,His Master's Voice . To je onaj na navijanje sa velikim levkom, iji je simbol bio beli psi po imenu Neper koji je navodno iz u kavog tona razumeo glas svoga gospodara.

Ne spominjem gospodina Gruji a zbog toga to je medju prvima imao najsavremeniju aparaturu za reprodukciju zvuka, ve stoga to je slu anje muzike u ku i Gruji a bivao dogadjaj. Biralo se vreme potpunog zati ja u ku nim aktivnostima, garderoba, plo e i partitura, notni zapis muzike sa plo e. Tok izvodjenja muzike, pomno se pratio u notnom zapisu kako bi anga ovanje pri slu anju bilo potpuno. Tako se slobodno mo e re i da su od 1939. najbolji svetski orkestri i solisti izvodili naj uvenije kompozitore i njihova dela u Beogradu, u ku i gospodina Bore Gruji a.

Hvala doti nom gospodinu i njegovima jer su nam dali tradiciju kulture slu anja.

Sa tehni ke strane sve je po elo daleke 1949. godine. Dok se i pobedjeni i pobednici velikog rata oporavljaju od emotivnog oka atomske eksplozije i ekonomske bede, na ovim prostorima grupa ljudi se okuplja zarad zvuka. Na beogradskom Institutu za eksperimentalnu fonetiku, pod vodstvom doktora ordja Kosti a, grupa stru njaka radi palatinalna izu avanja. Krajnji cilj je bio da se napravi pisa a ma ina, kojoj bi se obra alo govorom, i ma ina za sinteti ki govor. U ekipi su: Steva Peter-lingvista, Brana ordjevi i Milan Nestorovi , a imali su i saradnju sa institutom u Vin i. Zajedni kom delu, ma ini za sinteti ki govor, prve re i su bile Sa a, te i dobija ime Sa a 1. Slede i domet je Sa a 2.

A onda zbog pomankanja razumevanja i novca, projekat se prekida, ali ostaju ljudi i saznanja o vernom prenosu zvuka, prete a Hi Fi-a kod nas.

Iz tog tima i danas pratim rad dvojice: g-dina Nestorovi a i g-dina Jeli i a.

Nestorovi ev diplomski rad 1956. je cevni poja ava u push-pull konfiguraciji. Vrlo bogata tehni ka dokumentacija daje na uvid nove pristupe i kriterijume pri konstrukciji audio poja ava a najvi eg dometa. Nestorovi nastavlja radove na zvu ni kim sistemima, konstrui e, eksperimenti e, zao trava kriterijume , pomera granice.

Godine 1960. se upoznaje sa Frankom McIntosh-em, a ve 1963, na njegov poziv, odlazi u Ameriku. Ubrzo MaIntosh izlazi na svetsko tr i te sa serijom cevnih poja ava a vrhunskog kvaliteta.

Primetna je i Nestorovi eva saradnja sa Spiker laboratorijom. Ne to kasnije osniva se Nestorovic Labs. u Kirklandu, dr ava Va ington u kojoj se konstrui e i svetu prezentira poja ava A1 jedan od najboljih u svetu dugi niz godina.

Medju svetskim poznavaocima transformatora va i za najboljeg.

Pravi naslednik Tesle ne miruje ve i dalje konstrui e, eksperimenti e, zao trava kriterijume, pomera granice.

Te iste 1949. konstruktor Ivan Jeli i projektuje i realizuje magnetofon, sa magnetnim zapisom na ici. Sve je napravljeno ru no: od komplikovane mehanike i elektronike do magnetofonske glave, iji je magnetni procep bio 50 mikrona.

Na eli noj ici pre nika 5-6 stotih delova milimetra, koja se kretala oko 65 cm u sekundi, mogao se usnimiti tonski zapis do neverovatnih 14.000Hz. Ova tehnika se i danas koristi u civilnom vazduhoplovstvu, gde svaki avion ima ovakvu napravu upakovanu u takozvanu ,,crnu kutiju .

ezdesetih godina, pre pojave uvenih Karlson zvu ni kih kutija, Jeli i eksperimenti e sa bas refleks kutijama i prigu enjima na njihovom otvoru, sa velikim stepenom rafirmana u ispitivanju. Nastavlja radove na 3D sistemu (tri zvu nika u tri pravca iz jedne kutije), te se tonska pozornica ini prostornom po irini i dubini. Ovo je prete a stereo sistema sa prenosom u dva kanala.

Servisiraju i svetske vrhunske zvu nike, on dolazi do filigrafi nih saznanja o neizbalansiranom kretanju membrane zvanom ,,efekat igre . Ovaj fenomen da membrana nema samo hod napred-nazad, ve se i uvija, to uslovljava da njeni krajevi nisu u fazi, zadao je mnogo glavobolja konstruktorima zvu nika irom sveta. Godine 1979. najzad je nadjeno pravo re enje, dvostruko vodjena membrana, magnetni procep mora biti dvojni, a uvod kablova apsulutno simetri an. Svaka nesimetrija je fatalna zbog izuzetno velikih brzina.

U to doba zvu nici od 8 in a daju maksimalno 15W snage, a dva takva zvu nika Jeli i eve konstrukcije u aktivnim kutijama Red, zapremine 22 litara, ak 120 W sinusne snage. Promocija je bila 1980. na Beogradskom sajmu, a potom u Londonu, ikagu, Los Andjelesu, Tokiju, Parizu. Ni dan danas se ne prave poja ava i od 120W, za zvu nike od 8 in a. Ako ste to u nekom prospektu pro itali, firma i podatak su pod sumnjom.

Provereni audiofil Ivan Jeli i veoma uva ava gramofon kao izvor zvuka, ali ne uva ava njegove nedostatke koji umanjuju prijatne zvuke sa vinilskih plo a. Od vajkada najve a neprijatnost za gramofonsku ru icu je povratna oscilacija. Ta uznemiravaju a oscilacija stvara rezonansu kroz cev ru ice, odbija se kroz le aj i vra a se pikapu sa ka njenjem koje je uslovljeno brzinom prostiranja kroz materijal. Igla ita stoti deo mikrona, te povratna oscilacija, ak i najmanja, ometa itanje a zakasneli signal se nadovezuje na koristan hod igle, mute i zvu nu sliku. Ru ice se ve aju na iljke, to su oni precizniji, povratno uznemirenje je manje, a ru ica bolja. Iz tih razloga ika Ivan konstrui e ru icu Mocart.

Mocart ru ica izradjena je od aluminijuma, eloksirana, delom plastificirana i ispunjena zrnastim materijalom, to je ini krutom. A sve to pliva u ulju. Razli ite firme koriste razli ite katere (no eve za rezanje plo a), pod razli itim uglovima. ibata igle su one koje najbolje itaju, ali zahtevaju precizno pode avanje optere enja, a time visinu i ugao igle u odnosu na gramofonsku plo u. Kod Mocart ru ice visina se mo e posebno regulisati. Za komandu od punog kruga pomak po visini je tek 0,5 mm.

Neumorni pregalac Jeli i (sad ve ika Ivan od milja), sa ovakve problematike prelazi na izlazni tranzistorski poja ava , i opet Mozart. Osnovni konstruktivni pristup je jednostavnost, najmanji mogu i broj kvalitetnih elemenata i po ten pristup u konstrukciji, a sve u slu bi kvaliteta zvuka. Svaki element na putu audio signala va i za uljeza, ostali su samo neophodni, rigorozno odabrani.

Sa tehni ke strane treba re i da je izlazni stepen ostvaren u kvazi-komplementarnom spoju, i da je puna ozbiljnost data izvoru za napajanje. Energetski, za punu informaciju dovoljno je 170 Jaula, bez obzira na dinamiku muzi kog materijala. Disipacija, distorzija i energetski izvor su uravnote eni i to bi bila poznata tajna dobro koncipiranog i realizovanog tranzistorskog izlaznog poja ava a. Ovakvi uredjaji nemaju deklarisanu snagu, izobli enja, damping faktor i sve ono to se obi no pi e pod tehni kim karakteristikama, njih jednostavno treba slu ati.

Da bi ste ovo do iveli slu ajte pet enskih vokala koji pevaju isti ton sa pet razli itih alikvota, a vi izdvojite jedan, onaj najlep i, voljeni glas.

Nisam odoleo, pitao sam ika Ivana. Ru ica Mocart, poja ava Mocart, za to? Odgovor je bio: ,,Mocart, to je sinonim za maksimalno mogu e .

ezdesetih godina, informisani poliglota i uspe ni radoznali konstruktor, Mirko Vo njak, pokre e itav niz lanaka sa emama za samogradnju u asopisu Radio-amater . U tekstovima ,,Vernost i vernost reprodukcije , s po etka 1963. u etiri nastavka, on kultivisanim tehni kim jezikom opisuje i obja njava nelinearnost, irokopojasnost, fazne pomake, Milerov efekat, povratnu spregu i izlazni transformator. Bri ljivo odabrani spojevi i problematika, opisani manirom odli nog konstruktora, mnoge amatere pretvaraju u Hi-Fi-ste i mnoge Hi-Fi-ste u amatere samograditelje.

Posledica je bila uzlet ovih oblasti, koje se i ina e pro imaju. A onda 1965. objavljuje jo nekoliko zna ajnih priloga: Hi-Fi poja ava od 25W, push-pull-paralel, Hi-Fi poja ava , koncertni poja ava od 25W, Hi-Fi poja ava za orkestar gitara, PL500 odli na NF izlazna cev, profesionalni muzi ki poja ava .

Krajem 1965. hiper produktivni konstruktor i pisac, ima veliki broj pobornika i po tovalaca. I dan danas, nakon vi e od 40 godina, u laboratoriju mi dolaze golobradi mladi i sa emama poja ava a i pisanom re ju Mirka Vo njaka, u nameri da ih sami realizuju, da nastave tamo gde su im o evi ili stri evi zastali.

I danas kad svratim na koju a icu razgovora i doma e kola e, zati em ika Mirka za radnim stolom. Pitam ga o zdravlju a on mi ka e:

Ne brinem o zdravlju. Brine me to je etar bezgrani no velik, a moj doprinos da ga premostim tako mali.

Nek mi se oprosti, ne mogu svih da se setitm, ali Viktora Brada a ne mogu da zaboravim, i zvuk njegovih kutija.

U svakoj kutiji su barem dva zvu nika napajana skretnicom. Fazno, kapacitivnost kasni a induktivnost prednja i, a njegove skretnice su usagla avale, ma koliki da je bio broj ugradjenih zvu nika.

Zvuk njegovih kutija bio je topao i briljantan, a zvu na slika definisana do detalja. Napravio je oko 50 pari najrazli itijih zvu ni kih kutija, voleo je eksperimente, a oni su mu uspevali. Ra unam da ih u Beogradu ima jo tridesetak, i po elim da je svaka od njih vezana do ivotno sa cevnim poja ava em.

Zarad dobrog zvuka i radosti na e, to je veza za navek.

Po re ima Zorana Modlija, ovo su ,,4 JAHA A YU FONOKALIPSE , a zasigurno i istorija za koju ponos ne treba kriti.

Od trojice ivih, za jednog ujem o zdravlju, sa jednim saradjujem, a sa jednim dru im i saradjujem. U tom dru enju, znam i upoznajem nove jaha e, znam da je prostor velik a zbivanja brza, ili znam da ovda nji svet audiofila ima budu nost, i znam da e ona postojati dok je daha, duha i radoznalosti u nama. Kolumna je namenjena radoznalima, a pre svega radoznalim audiofilima. itaocima sa nekoliko injenica, poku a u da razjasnim da ne treba da se ude to je ovaj tekst posve en niskofrekventnim poja ava ima sa elektronskim cevima, jer era poluprovodne tehnike je dominantna. Ovakav zaklju ak generalno va i za skoro sve tehni ke discipline da je za korisnika informacije donekle svejedno ta se nalazi unutar ,,crne kutije , a to se odnosi i na kvalitetnu audio reprodukciju, nezavisno od toga da li se u aparaturi nalaze cevi na asiji, ili tranzistori na tampanoj plo i, ili su to visoko integrisani ipovi, itd.

Protekli XX vek obilovao je svakojakim udima, koja su kulminirala konverzijom sa analogne na digitalnu tehnologiju, to je uslovilo da se konstrukcije ostvarene posredstvom ,,letovanja' pojedinih elemenata i sklopova za vrlo kratko vreme za la u domen hemije i atomsko/ molekularne arhitekture minijaturnih integrisanih i kompjuterizovanih uredjaja. Ovim procesima je prekinut kontinuitet sa klasi nom elektronskom fizikom.

Treba se podsetiti da je pre nekoliko decenija otpo ela ,,razgradnja radio i televizijskog prijemnika, kako bi se od pojedina nih sklopova, sli no de ijoj igri sa Lego kockama, bili iznova ponudjeni tr i tu, kako bi zavisno od finansijskih mogu nosti potro a a, svaki od njih sklopio sopstvenu igra ku audio/video/PC ,,home terminala i jo sve to uklopio u interaktivnu Internet mre u. Fascinantan scenario, koji je irom otvorio vrata povratku klasi nih konstrukcija za koje ih vezuju sna na psihoemotivna se anja na nedosti nu lepotu prohujalog vremena, intimnih kvarteta i muzi kih partitura, uop te muzike, koja mo e do arati iluziju svega to pro lost unosi u sada njost, ali i prenosi u budu nost.

Ovo su vidjena re enja, koja se vra aju na "modernizovane verzije": automobila, sata, itd. Konstrukcije iz prve polovine ovog veka, u potpunosti va e i za konstrukcije audio poja ava a sa elektronskim cevima, koje ukazuju na mogu nosti vrlo visokog kvaliteta reprodukcije zvuka i vernog prenosa tonske pozornice.

U nizu tekstova pojasni u pojave, pa i fenomene vernog prenosa zvuka.

Do daljnjeg toplo preporu ujem svim audiofilima put povratka na konstrukcije audio poja ava a sa elektronskim cevima.

Renesansa cevnog audia

Ovu civilizaciju je nagli razvoj tehnologija u XX veku vukao napred da bi se nama audiofilima dogodilo udo, ili ako ho ete - presedan. Vratili smo se unazad za vi e od pola veka zarad dobrog zvuka i po tovanja prema prirodi koja nas je obdarila sluhom i razumom, neprevazidjenim senzorima za zvuk i ose aj. Nagli uspon interesovanja svetskih audiofila za cevnim tonom dogodio se nakon potvrde saznanja da se trodimenzionalna zvu na slika samo iluzijom mo e preneti sa dva kanala, stereofonski. Ovu iluziju najbolje do arava elektronska cev (lampa), ili od milja ,,Stara Dama".

Nakon vi egodi njeg rasta popularnosti medju svetskom audiofilskom elitom, poja ava i sa cevima po eli su kona no da interesuju vode e ameri ke i engleske audio novinare. Sve decenije postojanja cevnih poja ava a vrhunske klase, kao da su njih pro le u svojevrsnoj amneziji. Tako da sada pojedini od njih su naro ito ponosni na postojanje i "inovaciju" poja ava a sa jednom lampom u izlazu i radom u klasi A. Ne elim da tvrdim da su gospoda novinari u principu, spori kada je otkrivanje novina u pitanju, ali svako ko je imao prilike da uje dobar triodni sistem u Single Ended spoju, razume da je bilo samo pitanje vremena kada e se "lampa ka" groznica pro iriti predvodjena triodom.

Poja ava sa triodom u Single Ended spoju je udovi na naprava.

Kao i sve drugo, cevni poja ava i nisu za svakoga, ali mnogi slu aoci po inju da otkrivaju na svoje veliko zaprepa enje, da je lampa ki zvuk ba ono to su oduvek tra ili. U kombinaciji sa zvu nicima odgovaraju ih performansi, ovaj zvuk pru a sve karakteristike audiofilskog zvuka sa elegancijom i

precizno u. I mada cevi posebno dolaze do izra aja prilikom trodimenzionalnih prezentacija, triodna muzika bazu slu anja prebacuje sa fotografskog vizuelnog slikanja detalja, na trenutno fizi ko i direktno poimanje muzike. udno je, i doskora nezamislivo, da mo emo posti i ose aj prisutnosti i malim tananim poja ava em i osetljivim zvu nicima, ime se dobija rezultat bolji od svega to mogu zvu nici od 84 dB osetljivosti, osna eni sa 500 W.

Poznajem dovoljno audio manijaka koji nisu tedeli novac, vreme i vlastitu energiju, kako bi stvorili takve monstrum sisteme. Tek neki od njih spretno ih se odri u i pri nabavci su poja ava a sa cevima. To e opet da ih ko ta dosta novca, nerava i energije, ali sada su barem na pravom putu za svojim zahtevima o sonici. Ne treba voditi ra una o finansijskoj neprivla nosti cevi 300B, ili injenice da 2A3, proizvodi snage koliko i ip od dva dolara, valja pratiti sebe, a tamo je i ostali svet.

Mada je dobar deo audiofila pre ao na cevni ton iz pomodnih razloga, mora ne to postojati kao solidna osnova ovog ve svetski velikog biznisa. Jer da je u pitanju bio samo pomodni hir, taj bi talas do ao i pro ao pre nego to bi dosegao razmere prave svetske audio histerije. Bez obzira na malu snagu, i merno gledano nesavr ene karakteristike, cevni ton doslovce menja tr i te na kome je 50W izlazne snage, donedavno smatrano za apsulutni minimum.

Zato su prvim triodnim talasom vladali veliki poja ava i sa cevima 211 i 845 (21 i 27W). Velikim poja ava em smatrani su snaga i, koji su imali dvocifren broj vati, 20 do 30. Poja ava i sa cevima 211 i 845, su zaista odli ni predstavnici sopstvene staro-nove tehnologije, u kulturi gde su velike snage taj zna ajan inilac koji obavlja posao. U tom kontekstu trovatni poja ava sa 2A3, ne shvata se ozbiljnom napravom, do trenutka dok ne ujete jedan. Triodni poja ava i danas predstavljaju samo mali deo cevnog univerzuma.

Ova civilizacija imala je jednu renesansu, ve pomalo zaboravljenu, a nama audiofilima upravo se dogadja renesansa triode, ve pomalo zaboravljene.

DIGRESIJA Uuuuuuuhhhhhhhh covece- pa razvalio si tekst!!! Ako nesto nadjes za onog ruskog naucnika Teremina koji je '20 godina proslog veka istrazivao vestacki zvuk bilo bi divno. Znam da ima uredjaj koji se zove po njemu i da recimo grupa Nine Inch Nails koristi to na koncertima. 1) Teremin je elektronski muzi ki instrument koji je ime dobio po svom izumitelju, sovjetskom in enjeru Lavu Sergejevi u Termenu (1896-1993), odnosno Leonidu Tereminu, kako su ga zvali u zapadnoj Evropi. 2) Teremin je izmi ljen 1919. godine, kao jedan od prvih elektronskih muzi kih instrumenata, a ono to ga i danas ini udom jeste injenica da se jedino na njemu svira bez ikakvog fizi kog dodira. itav instrument, koga jo zovu i termenvoks, sastoji se od kutije sa dve metalne radio-antene oko kojih muzi ar na odre en na in pomera ruke i tako, u stvari, svira na tereminu. Udaljenost ruku izvo a a od antena odre uje frekvenciju i amplitudu, odnosno ja inu zvuka. Tako mali pokreti ruku daju drhtav zvuk koji se me u muzi arima naziva tremolo ili vibrato. Uobi ajeno je da se desnom rukom upravlja frekvencijom, a levom ja inom zvuka. Zasnovan na principu oscilatora, teremin proizvodi zvuk kombinuju i dva razli ita radio-signala vrlo viskokih frekvencija. Dobro uve bana kombinacija pokreta svira a na tereminu mo e dovesti do iznena uju e slo enih i izra ajnih varijacija u izvo enju muzi kog dela. Nije stoga udo to je zvuk teremina esto kori en za razne efekte u igranim i crtanim filmovima. Ovaj instrument je, naro ito ezdesetih godina pro log veka, na ao primenu i u mnogim kompozicijama popularne muzike, a dosta se koristi i danas. Tako je vo a poznate ameri ke pop grupe, , Bi Bojs (Beach Boys), Brajan Vilson (Brian Wilson), 1966. godine zvukom teremina veoma upe atljivo zavr io najve i hit svog sastava Good Vibrations . Solo izveden na tereminu bio je i deo uvene kompozicije grupe Led cepelin (Led Zeppelin) iz 1969. godine, Whole Lotta Love , a odsvirao ga je izvanredan gitarista i tereminista D imi Pejd (Jimmy Page). Teremin na svojim koncertima vrlo esto koristi i poznati francuski kompozitor i muzi ar an-Mi el ar (Jean Michel Jarre). Po nekim mi ljenjima, Termenov pronalazak je zasnovan na dostignu ima Nikole Tesle (mada sam Leonid Teremin to pori e). U prilog tome ide i injenica da je Dorit Krajsler, ameri ka umetnica i poznati tereminista, uvodnu pesmu na svom albumu, ,Best of Dorit Chrysler nazvala po slavnom Tesli.

Svaki audio sistem mo e se posmatrati kao lanac sa injen od karika. Stara narodna izreka ka e:"Lanac je jak koliko je jaka naslabija karika u njemu", ovo doslovce va i i za Hi-Fi lanac.

Od svih uredjaja koje imate u svom Hi Fi lancu, najva nije je da su ujedna enog kvaliteta. Medjutim, esto izbor nije odraz elja i mogu nosti, ve igra slu aja. U ovim vremenima kad je svetska ponuda sve prisutnija, u najrazli itijim formama zabavne elektronike, novaca sve manje, igra slu aja je presudna kod nabavke.

Od vremena kada su se pojavili uredjaji za kvalitetnu reprodukciju zvuka, promenilo se mnogo toga. Uporedo sa razvojem uredjaja, pove avao se i kulturni nivo korisnika a time su i njihovi zahtevi postajali stro i. Sa elektronskih cevi pre lo se na tranzistore, a zatim na integrisana kola, ali su po tovaoci dobrog zvuka napravili presedan i ponovo se vratili elektronskoj cevi. To nam se dogodilo kada smo spoznali da trodimenzionalnu tonsku sliku ne mo emo preneti sa dva kanala, i da tu iluziju najbolje do arava elektronska cev. Mnogo se toga od tada promenilo u pristupu Hi Fiju, da bismo do li do uredjaja za reprodukciju zvuka, koji nazivamo HIGH END.

Stvarala ki duh konstruktora iz ove oblasti i ao je i dalje. Primenom najnovijih tehnolo kih dostignu a, tehni ki kvalitet i vizuelni do ivljaj pretstavljaju apsulutni vrh svega to je ovek do sada napravio. Ovakvi primerci spadaju u kategoriju uredjaja "State of the Art , jer se estetska i tehni ka re enja do ivljavaju kao umetnost. Od svih tehni kih naprava koje ovek upotrebljava, ovo se jedino jo dogodilo satu i automobilu.

Za sve audiofile ova pretpostavka je veoma laskava.

Interesantna je injenica da su prvi ovakvi primerci bili najobi nije metalne kutije sa prednjom plo om 19 in a. Svaka pomisao da pove a metalna kutija mo e da se smesti u "State of the Art kategoriju izaziva podozrenje, naravno samo dok ne vidite i ne ujete jedan. Pristalica ovih zatvorenih kutija ima vi e, pristup ne menjaju, jer to je deo njihove tradicije. Iz oblasti audio poja ava a sa du nim po tovanjem spomenuo bih samo neke: Jadis, Audio Research, Conrad-Johnson, itd...

Veliku tradiciju ima i "open lock dizajn, to je kad na asiji vidite cevi i transformatore. U ovom dizajnu ima ve i broj ostvarenja kategorije "State of the Art . Du ni pomena su: Audio Note (Engleska), Cary (USA), Wavac (Japan), itd ...

Sa tehni ke strane, sve karike u audio lancu, nismo uspeli da prevedemo u vrhunski ton, bilo zbog komplikovanosti tehni kih re enja, ili favorizovanja nekih principa kojima je profit u prvom planu. Za postizanje boljih rezultata moraju se usavr avati svi elementi na prenosnom putu audio signala. Na sve karike audio lanca mo emo uticati neposredno, ili posredno. Postoji element u lancu koji se delimi no mo e unapredjivati ili menjati, a to je prostor. Najte e i najskuplje je prilagoditi prostor u kome se slu a, a ak nikako ne mo emo uticati na vazduh kao kariku Hi-Fi lanca.

Govedju icu kontrabasa mogu e je vizuelno do iveti, ako va a iluzija i tehnika saradjuju. Svaki Hi-Fi lanac sastoji se od: izvora zvuka, poja ava a, kablova, zvu nika ili slu alica, pribora, itd ... Ali ima toga jo ! Kao izvori zvuka na raspolaganju nam stoje: gramofonska plo a, radio program, magnetofonska traka ili kaseta (analogna ili digitalna) i digitalna plo a, itd ..., ali ima toga jo ! U budu im nastavcima opisa u logi nim redosledom izvore zvuka, onako kako su nastajali.

IZUMITELJ GRAMOFONA

Nemiran ove iji duh i um tra io je na in da udovolji svome sluhu i du i, du nim respektom prema prirodi koja ga je ne tedimice obdarila ulom sluha.

Primereno i vremenu, u stalnom pokretu napred, dana nji audiofil i ne sti e da zastane i osvrne se na dogadjaje i vreme. Ne sputavaju i elju da uvek i iznova idemo napred, treba znati gde smo i gde smo bili.

Od svih uredjaja koji zaslu uju najizgledniji prostor u ku i, sa najvi e respekta se treba odnositi prema gramofonu. Razloga ima vi e, ali neka osnovni bude njegovo trajanje u vremenu. Sasvim je neizvesno da

ete u svom okru enju, na i jo neku napravu, iji pronalazak se e tako daleko u pro lost. Godina 2006. sli na je prethodnim, ali zasigurno jeste, takore i, jubilarna 129. godina od pronalaska gramofona.

Na adresu Francuske akademije nauka, 18. aprila 1877. godine stiglo je pismo izvesnog arlsa Grosa, sa temom za razmatranje: "Postupak za bele enje fenomena to ih prima sluh". oveku kome se javila ovako lucidna pomisao, treba posvetiti pa nju i vreme.

Rodjen je 1842 god. u Fabrezanu, u Pirinejima, od oca filozofa i pravnika. Ve u de a kim danima pokazuje interesovanje za razne discipline. Radi kao u itelj, studira medicinu, od 1863. bavio se knji evno u i tehni kim pronalascima, a usput se tro io u radostima pariskog ivota.

Naglo budjenje interesovanja za telefonijom, obuzima nesta nog mladi a kao civilizacijski izazov. Godine 1865., planirao je izgradnju telefonske centrale za Peru. Projekat propada, a on ide u novi. Na svetskoj izlo bi 1867. Gros izla e automatski telegraf, koji je sam projektovao i napravio. Ni to mu ne prolazi odve zapa eno, te interesovanje usmerava na fotografiju u boji. Objavljuje i prvu knjigu sa tehni kim pristupom u izradi i kori enju: "Op te re enje fotografije u boji". Dalji radovi mu se odnose na komunikaciju sa planetama. Kao pesnik postaje poznat po monolozima, te na kraju izdaje i zbirku pesama. Stihovima je stekao veliki broj tovaoca, i bili su vrlo cenjeni i hvaljeni kao bogati a jednostavni.

Sve ovo ispri ah da upoznate i shvatite oveka koji je zamislio gramofon.

U pomenutom pismu Francuskoj akademiji nauka, do detalja je dato sve potrebno i bitno za izradu aparata za snimanje i reprodukciju zvuka. Zape a eno pismo otvoreno je sa velikim zaka njenjem, i to tek na vi estruku Grosovu intervenciju. Razlozi Grosove urbe bile su glasine o istra ivanjima Tomasa Alve Edisona, na aparaturi koja snima i reprodukuje zvuk.

arls Gros nije imao kapitala da svoja istra ivanja nastavi i realizuje. Nepriznat kao nau nik, i nedovoljno cenjen kao pesnik, umro je u bedi 1888. u Parizu.

Trebalo je da prodje 100 godina, pa da ga svet prizna kao idejnog tvorca naprave koja je u stanju da snimi, trajno sa uva, te reprodukuje ton. Naprava se zvala "paleofon", to zna i glas pro losti, a mi je nazivamo gramofon. Analognu gramofonsku plo u mo emo smatrati osnovnim izvorom zvuka svakog Hi Fi sistema.

Tomas Alva Edison, konstruisao je i patentirao prvi audio-uredjaj, 1877. te napravu nazvao "fonograf ". Nosilac tonskog zapisa bio je valjak od staniola. Edison je na njemu snimio pesmicu "Mary had a little lamb", i tako je po ela era analogne audio-tehnike. Zvu ni talasi kre u se od izvora do membrane mikrofona, koji mehani ke oscilacije pretvara u odgovaraju i elektri ni signal. Talasni oblik je analogan talasnom obliku zvu nog pritiska na mestu izvora. Ovakav elektri ni signal dovodi se igli za rezanje brazde pri proizvodnji vinilskih gramofonskih plo a.

Pri reprodukciji oscilacije igle koja prati talasni oblik urezan u brazdu plo e pretvara se u gramofonskoj zvu nici u analogni elektri ni signal, koji se posle poja anja reprodukuje. Krajnja karika u lancu reprodukcije, zvu nik, pretvara elektri ni signal u mehani ko kretanje membrane, ime se stvaraju zvu ni talasi analogni onima na mestu snimanja.

Iako je pro lo vi e od sto godina, sam princip audio zapisa i reprodukcije ostao je nepromenjen. Za proteklih 100 godina u injen je ogroman pomak u usavr avanju elemeneta i sklopova na strani procesa proizvodnje, kao i uredjajima za reprodukciju.

Kao rezultat imamo po asno mesto u na em Hi-Fi lancu za gramofon, a ve u zbirku nosa a odabrane muzike, zovemo diskotekom, i sasvim je izvesno da ima najlep e mesto u na em ivotnom prostoru.

Najdublji kontakt sa muzikom imam, kad igla grebe vinil.

ANALOGNA PLO A

Li na karta miljenice zvane "Long Play" plo a: Pre nik 300 mm, debljina 1,5-2,3 mm, trajanje snimka 50-60 min., broj obrtaja u minuti 33 ili 45, irina brazde oko 100nm, frekventni opseg 30-20.000Hz, dinami ki opseg 60dB, razdvajanje kanala 23-35 dB, ukupna harmonska izobli enja 0,03%, broj kanala 2, materijal vinil, vek trajanja preko 100 reprodukcija, vek trajanja igle 400-800 sati. Ovo su podaci u vremenu nastanka ,,dugo sviraju e plo e , i danas ih ne treba uzimati za ozbiljno.

Pored standardne LP plo e, postoje i kvalitetnija izdanja za probirljive sladokusce, direktno rezane plo e koje imaju zna ajno vi i kvalitet, ve u cenu i relativno mali broj muzi kih numera. Najkvalitetnije su one koje nose naziv "digital": vinil je pobolj an i bolje obradjen, a koriste se i posebne tehnike usporenog urezivanja, ime se ostvaruje preciznija brazda, a ako se ona valjano o ita dogodi e vam se najbolje to analogni zapis mo e priu titi. Za LP plo u uop te, sve ovo va i ako je korektno napravljena i pa ljivo uvana prilikom rukovanja, jer svako o te enje plo e ili igle uti e na podizanje nivoa umova, a time se smanjuje odnos signal- um i dinamika. Sklopovi predpoja ava a koji se koriste prilikom snimanja i reprodukcije gramofonskih plo a, imaju frekventnu karakteristiku oblikovanu prema zahtevima standarda Ameri kog udru enja za proizvodnju plo a, skra eno RIAA. Prilikom snimanja i pripreme snimka za gramofonsku plo u, amplitude signala niskih frekvencija se ograni avaju, obzirom na to da imaju veliki energetski nivo. Visoke frekvencije se pri tome namerno izdi u, jer je njihov energetski nivo pri urezivanju brazde plo e nizak. U procesu reprodukovanja ovakve gramofonske plo e, potrebno je ispraviti frekventnu karakteristiku propu tanjem signala sa zvu nice kroz korekcioni poja ava , ija je karakteristika inverzna karakteristici pri snimanju. Korekcione frekvencijske karakteristike u tehnici snimanja i reprodukcije zvuka sastavljene su od horizontalnih delova i delova sa nagibom od 6dB po oktavi. Ti su delovi definisani vremenskim konstantama, odnosno frekvencijama: 50, 500 i 2120 Hz. Osamdesetih godina do lo je do zahteva da se predpoja ava em za magnetnu zvu nicu otklone infra zvu ne frekvencije ispod 20 Hz. Brazda prose ne LP plo e, du a je od pola kilometara i izuzetno je komplikovanog oblika, koji igla mora precizno da prati. Pri svakoj reprodukciji odvija se isti proces. Precizno obradjeni vrh vrstog dijamanta igle prolazi kroz brazdu gramofonske plo e, i na taj na in dolazi do uzajamnog mehani kog delovanja. Sasvim je izvesno da se i plo a i igla tro e u medjusobnom trenju. Svako trenje daje toplotu, a vinil gramofonske plo e je vrlo osetljiv na povi ene temperature. Izmereno je da igla u brazdi razvija temperaturu od 430C. Za osetljivu brazdu opasne su i deformacije, do kojih lako dolazi ako gramofonska ru ica nije pravilno pode ena. Bok brazde trpi veliki pritisak od naleganja igle, i to je glavni uzrok mehani kih deformacija. Ukoliko je deformacija u granicama elasti nosti vinila, bok brazde vra a se u prvobitni polo aj. Medjutim ako usled prevelike vertikalne sile ili lo e pode ene ru ice, deformacija predje granice elasti nosti brazde, plo e se trajno deformi u. Treba imati u vidu da se igla menja nakon 500 sati rada, dijamantska nakon 1000. Kad nastanu ujna izobli enja, prekasno je i za iglu i za plo u. Na trajnost plo e uti e i tip igle, jer se one razlikuju po povr ini kojom nale u na bok brazde. Kvalitetna obrada i dimenzije igle u velikoj meri uti u na tro enje plo e. Zato je kvalitetna i naravno skupa zvu nica pravo re enje. Za svakog Hi-Fistu diskofila, najve a neprijatnost je pra ina i efikasna za tita od nje. Igla na svom putu nailazi na trun ice pra ine, a ove se skupljaju na vrhu. Ako zapra enu plo u nekoliko puta reprodukujemo, nakupljena ne isto a u brazdama prouzrokuje um i pucketanje, gube se visoki tonovi i

nastaju izobli enja. Zato je i enje plo e od pra ine pre svakog slu anja osnovni uslov kvalitetne reprodukcije. Slede a, ne manja neprijatnost je stati ki elektricitet prisutan na plo i, koji privla i pra inu iz okolnog prostora, a u zvu nicima prouzrokuje pucketanje pri reprodukciji. Prema tome, sem i enja pra ine treba istovremeno re iti i odvodjenje elektriciteta sa plo e. Kao najbolje re enje pokazala se etka sa elasti nim karbonskim vlaknima, kojih ak mo e biti 1,000.000, pre nika 8 mikrona. Njih nekoliko stotina u brazdi omogu avaju potpuno uklanjanje i najsitnijih estica iz brazde, dok metalno ku i te sa dr kom odvodi stati ki naboj sa plo e. I gramofonska ru ica tro i iglu i plo e. Zato se opredelite za najbolje, a ta investicija se zasigurno vra a kroz vek va ih plo a i igala. Kod ru ice prvenstveno treba paziti da joj je vertikalna sila ta no pode ena, prema preporuci proizvodja a, koga se obavezno treba pridr avati. Postoji jo i pode avanje koje spre ava centrifugalnu silu da ve om silom pritiska unutra nji bok brazde, tj. levi kanal plo e. Neprecizno pode avanje uzrokuje nejednako tro enje levog i desnog kanala, deformaciju igle i plo e.

Nostalgija? Da, ali prva ljubav je mogu a sa vinilske plo e. Samo treba preslu ati prvu.

Hi Fi Lanac - Radio

pi e: Nikola Vuku i *

Teku a 2006. je na svetskim prostorima posve ena Nikoli Tesli povodom 150 god. od rodjenja. Pod naslovom "radio" neizostavno se mora spomenuti Teslino ime i doprinos. Na zemljak je zadu io itelje planete nizom patenata, da bi se postigao sada nji civilizacijski nivo, decenijama posle. Manje je poznat njegov doprinos prenosa signala ili energije radio talasima. Do tada je jedina komunikacija bila telegrafija, tj. digitalna Morzeova azbuka, ali i no preno ena.

Zarad razumljivosti i ograni enog prostora pi em hronolo ki i kratko.

- 1887. Tesla patentira sistem be i nog prenosa elektri ne energije.

- 1890. konstrui e i prezentira ,,Kalem etiri kola u rezonansi embrion savremenih telekomunikacija.

- 1893. na ,,Franklinovom institutu dr i predavanje o prenosu na bilo koju distancu bez upotrebe vodova. Objasnio je da bi se uredjaj mogao nositi u d epu, bio jednostavan i jeftin, i bio od prvorazrednog zna aja za prosve ivanje svih.

- 1896. be i ni prenos signala na udaljenost 32km.

- 1904. stavlja u funkciju i promovi e, na Long Ajlednu, eksperimentalno telekomunikaciono postrojenje za prenos zvuka i slika.

"Vidovitost" daleke budu nosti bazirana je na Teslinoj genijalnosti, ali i saznanjima prethodnika.

- 1796. galvanska struja (Voltin stup) Alessandro Volta

- 1820. zakoni elektromagnetizma i elektrodinamike Andre Ampere

- 1826. srazmere izmedju napona i struje u kolu Georg Simon Ohm

- 1831. elektromagnetska indukcija Mihael Faraday, istovremeno, Joseph Henry

- 1888. eksperimentalna potvrda elektromagnetnih talasa Heinrich Hertz

- Doprinosi: Maksvela, Popova, Branlija, i dugog niza ne manje va nih pronalazaka i pronalaza a.

- 12.11.1901. Guljermo Markoni je ostvario prenos preko Atlantika njemu i pripada patent za radio prenos.

Spomenu u i dva presudna dogadjaja za razumevanje euforije oko radija kao novog medija.

- 13.1.1910. direktan prenos iz Metropolitena ,,Kavalerije Rustikane sa Enrikom Karuzom, slu alo se na kontinentu i do pola Atlantika.

- 1917. masovna primena ovog medija sa Lenjinovim proglasom: "Svima, Svima!".

Kao nov medij komunikacije, radio je prvo bio senzacionalisti ki predstavljen, da bi se tek u zlatnom dobu prepoznao kao kvalitet velikih mogu nosti. Postavkom radio drame na repertoar nastaje Radiofonija i postaje najmladja, osma umetnost.

Tako je i do danas.

Dvadesetih godina i onih do Drugog velikog rata popularnost Radija vrtoglavo raste a granice mogu nosti medija nisu u potpunosti jo sagledive.

Tako je i do danas.

Iz tih vremena u Radio Beogradu, na vidnom mestu, pisalo je: "Ni ta nisi radio ako ne javi radio".

Tako je i do danas.

Mi zaposleni govorili smo: "Radio ne radio svira Ti radio".

Tako je i do danas.

U dana nje vreme kad smo pod presijom i diktatom slika i poruka, radio pru a mogu nost da ne hodamo gluvi kroz svakodnevnicu i osetimo ivot koji kraj nas proti e.

RADIODIFUZIJA

Radio "Kosmaj" Proizvodnja: "Nikola Tesla" Beograd 1949.

Emitovanje programa (govora i muzike) preko radio stanica naziva se radiodifuzija. Ova novotarija s po etka pro log veka se primila i veoma brzo razvijala. Rad stanica u pogledu du ina talasa i snage u anteni reguli e se medjunarodnim propisima, kako ne bi zavladao haos u eteru. Ve negde posle Drugog svetskog rata ponudjena nam je slika sa tonom, pa radio difuzni kvalitetni ton na UKT u, sledilo je slika u boji, pa stereo prenos preko radija. Kada smo pomislili da je to dovoljan napredak za jedan vek, tu pred kraj stole a sa zemaljske radio TV difuzije prevla e nas na satelitsku.

Ne mo emo ni slutiti ta nas sve eka u bliskoj budu nosti, jer je XXI. vek progla en vekom komunikacija. U poplavi multimedijskih ponuda za nas audiofile je uputnije da se dr imo zemaljske difuzije, jer ponuda sa neba nudi neslu eno mnogo specijalizovanih programa, a ovi tra e neslu eno mnogo vremena.

Radio televizijski ton mo emo podeliti po na inu obrade na amplitudno i frekventno modulisane. Amplitudno modulisani radio program emituje se preko predajnika za dugo, srednje i kratkotalasno podru je. Na na im prijemnicima imamo naj e e samo srednje talase. Zbog velikog broja radio stanica na ovom podru ju, medjunarodnim dogovorima je usvojen vrlo uzan frekventni opseg od 40-4500 Hz, sa dinamikom od najvi e 45-50 dB. Osim ovih nedostataka amplitudno modulisani signal je osetljiv na smetnje, naro ito na atmosferska pra njenja i nedopustivo veliki um koji se ne mo e eliminisati. Ve zbog ovih ograni enja na srednjim talasima ne mo e se izvr iti Hi-Fi prenos audio signala. Osim toga

emituje se samo mono program sa izuzetkom SAD, gde se po etkom pedesetih godina po elo eksperimentalno emitovanje stereo programa sa dva predajnika. Do sredine devedesetih pro log veka te stanice su redovno emitovale. Ka u da i danas, neke stanice u Americi, emituju stereo program na srednjim talasima.

Frekventno modulisani radio program, emituje se na UKT podru ju, i zbog relativno malog dometa, naj e e preko mre e predajnika i repetitora. Ovde se muzika i govor mogu prenositi u frekventnom opsegu 30-15000 Hz, dinamikom od oko 60 dB i vi e, a mogu je prenos dva kanala, tj. stereofonija u radio difuziji. Najkriti nije pri ovakvom prenosu je odnos korisnog signala i uma, ali je to prevazidjeno uvodjenjem preemfazisa kod predajnika i deemfazisa na strani prijema. Re enje se svodi na izdizanje visokih tonskih frekvencija po nekakvom dogovoru, a na mestu prijema na njihovo potiskivanje. Kao krajnji rezultat dobije se pobolj ani odnos signal um ime se zadovoljavaju Hi-Fi norme i u radiodifuznom prenosu.

Televizijski ton je takodje frekventno modulisan, i omogu ava prenos zvu ne informacije od 50-12500 Hz, u dinami kom opsegu od 60 dB i vi e a mogu je i stereofonski prenos koji je vrlo zastupljen u svetu. Iako televizijski ton ne spada u Hi-Fi, tehni ki parametri prenosa televizijskog tona omogu avaju kvalitetan zvuk. Slu aoci su ipak uskra eni za kompletan do ivljaj jer proizvodja i TV prijemnika ugradjuju nedovoljno dobre poja ava e i zvu nike. Zatim vrlo malo rastojanje medju zvu nicima, koje je uslovljeno irinom ekrana, osiroma uje tonsku pozornicu po irini, a tre u dimenziju je nemogu e dobiti i kod najboljih primeraka televizora i audio snimaka. Pojavom novih standarda mnogo toga je za "hajfiste" krenulo na bolje. Svet ima, a i mi radimo na uvodjenju stereofonije na TV. Najja e nadra aje daju ku ni bioskopi sa agresivnim izborom efekata i muzike, ali uveren sam da i to nije kraj pri e. Proizvodja i tzv. zabavne elektronike su se postarali da usklade priklju ke, veli ine signala i impedanse, te se sa TV tonom mo ete priklju iti na svoj audio sistem. Zato nemojte sebi uskratiti niti jedno muzi ko izvodjenje na TV-u, a da ga istovremeno ne slu ate na svom Hi-Fi sistemu. Te ko je po eleti ivot bez Radija a bez radio drame, nikako.

Hi Fi Lanac - Radio u nas (1. deo) pi e: Nikola Vuku i *

Radiodifuzija je nastala od radiofonije, ova pak od radiotelegrafije i radiotelefonije. Prvi veliki rat dao je zna ajan zamah razvoju radiotelegrafije i radiotelefonije. Smatra se da po eci radiofonije datiraju od kraja rata, nekako u isto vreme u Engleskoj i Nema koj. Prvo emitovanje je juna 1920. radiostanice Marconi u Engleskoj. Snagom od 15kW u etar odlazi glas poznate peva ice Melbe, i kod slu alaca izaziva pravu senzaciju. To se sad ve ti e i onih preko okeana. Pravo na presti je svugde prisutan a on je: ve a snaga, ve i broj radio stanica, primenjene tehni ke novotarije, raznovrsniji prgram i ve i broj pretplatnika.

1936. u Evropi ima 27 miliona pretplatnika, 38. ve 37 miliona. U svetu cca. 100, ali imajte u vidu radio prati u proseku 5 slu aoca. Planeta je takore i ozvu ena.

I tako u beskraj. Emituju se odabrane oblasti: nauka, umetnost, razonoda, prosveta, i naravno informacija. Ova zadnja je bezobrazna, nekad podmukla, jer radio talasi ne raspoznaju granice zemalja i granice interesa. Haos je na vidiku, konflikti mogu i, te mudro i efikasno formira se u enevi 1925 god. "Medjunarodna unuja za radiofoniju". Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca pristupa uniji u osnivanju i daje doprinos njenom radu. Unija vrlo dobro funkcioni e, ali ometanja, ili rad na istim frekvencijama je esta pojava koja ignori e postoje u regulativu i vodi u najavljen haos u etru. Situacija je ipak pod kontrolom. Pod kontrolom je i brz razvoj radija koji formira novu industriju u svetu: fabrike predajnika, prijemnika, opteme, kablova i vrtoglavo di e proizvodnju i potro nju struje. U godinama koje slede, zapam eno je da je: radioindustrija bila jedina koja se razvijala i u doba op te svetske ekonomske krize. I tako u beskraj.

To je svet, a gde smo MI ?

Na na im prostorima prva radio stanica za sve koji mogu iz etra uzeti informaciju pu tena u rad 3.VIII.1904. god. proizvodnje ,,Marconi . Instalirana je na vrhu brda Volujica u blizini Bara. Sa manjim prekidima radila je sve do 1914. kad ju je austro-ugarska armada paljbom sa brodova totalno uni tila. U nas istorijat radija po inje pristupanjem nezavisnih dr ava Srbije i Crne Gore, londonskoj konvenciji o radio-telegrafskom saobra aju, 5. jula 1912. god. Srbija potpisnica konvencije i nezavisna dr ava, ima prava koristiti radio-telegrafski saobra aj, prvorazredno va an zbog mirisa baruta u vazduhu, i prestoje ih ratova od 1912-1918. god. (Turske, Austro-Ugarske i Bugarske). Ve 1915. Francuzi (kompanija TSF) montira u Ni u i pu ta u rad prvu radio-telegrafsku komunikaciju. Godina je ratna kad

austro-ugarske i bugarske nadiru e snage uzrokuju preseljenje u Kosovsku Mitrovicu. Tu je i skon ala od salvi topova velikog kalibra sa velikog rastojanja. Rat skon ava i nova dr ava, kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, po inje da funkcioni e. Negde 1922. uveliko se pri a i pi e kako e Beograd kao i ostali svet dobiti radiostanicu. Sa nevericom i posprdno o tome se govorkalo i piskaralo: "Nije mo da daleko dan kada e svaka druga ili tre a ku a u Beogradu imati svoj radio-telefon. Jedna kompanija dobila je, kako je poznato, koncesiju za podizanje velike radio stanice i instaliranje prijemnih aparata po ku ama u Beogradu i zemlji. Aparati e biti jeftini, a isto tako i godi nja pretplata, za koju e mo i da u svojoj sobi slu ate celog dana i cele no i, kad god ho ete, novosti od nas i sa strane, recitovanje, pri e, operu na u i stranu, koncerte u Parizu, Moskvi, Londonu, debatu u narodnoj skup tini, politi ke govore, predavanja i najnovije aljive kuplete. Navijete samo aparat, a truba ve tre ti: ,,La e ivotinjo! La e svinjo! Ko la e? Bitango! Lopu o! Magar e! Nitkove! Glavu 'u ti razbiti! Prosu u ti creva! ..." I odmah znate da je to sednica Parlamenta." ("Politika" od 24. marta 1924.) I tako u beskraj. Kako bilo, tek tada nekako ministarstvo po ta i telegrafa kraljevine SHS sa Francuzima nastavlja saradnju i narodu obe ava ulazak u novi ,,Radio svet . Sklopljeni ugovor predvidja monta u i ekasploataciju stanice 30 god. Posle ega ona prelazi u vlasni tvo dr ave. Sem radiodifuznog emitovanja predvidjena su i postrojenja za radiotegrafiju i radiotelefoniju. Kraljevina ovim ostvaruje i vitalne funkcije za funkcionisanje dr avnih slu bi za: komunikaciju, prenos vesti i propagandu. Monta a postrojenja u Rakovici je zavr ena mesec dana pre obe anog datuma prvog emitovanja zarad proba koje su vr ene uspe no. O svemu je obave ten ministar po ta i telegrafa g. Pera Markovi i zamoljen da odobri emitovanje koncerata u ivo tri puta nedeljno sa trajanjem od jednog sata. Dani i sati emitovanja bi e po dogovoru o rasporedu emitovanja ostalih stanica u Evropi. Zakazani prvi termin je 19. septembra 1924., oko 19h. Prenos je vr en iz zgrade hrvatske tedionice sa najavom da e g- a Rogovska pevati poznatu ariju iz "Toske" uz klavirsku pratnju g. Brezov eka, te g. Tomi otpevati kompoziciju g. Hristi a koji je i klavirska pratnja, pa e ... Bio je to, priznali su svi, prvorazredni istorijski i kulturni dogadjaj ne samo za beogradjane ve i za sve gradjane kraljevine. Tek par zemalja Evrope nas je preteklo. Be je po eo emitovanje nekako kad i Beograd, Rim oktobra iste godine, Moskva i Japan 1925. Dalje je sve i lo vrtoglavom brzinom i uvek gde je svet - tamo i mi.

I tako u beskraj. To je bio samo po etak radiofonije u nas. Prva prava radiostanica pu tena je u rad u Zagrebu 1926. Snaga predajnika bila je samo 350W, kasnije podignuta.

Ljubljana pu ta svoju stanicu 1928 g. sa snagom od 2,5kW, a zatim podi e na 5kW. Beograd dolazi na red poslednji. 24. marta 1929. god. Sve ano je pu tena u rad radiostanica snage 2,5kW. Lokacija je centar grada, ta nije u palati Akademije nauka sme teno je sve potrebno za rad radio stanice. Sve tri stanice kraljevine su vlasni tvo privatnih dru tava i eksploti u se po koncesijama dobivenih od dr ave. Dr ava ovim dr i pod kontrolom rad stanica, njihovo pokrivanje dodeljene teritorije, sadr aje, itd. Sve imaju programske eme sa raznolikim programima kako bi zadovoljili ukuse slu alaca iz najrazli itijih slojeva dru tva, svakom dobu starosti i oba pola. Programi obuhvataju: nauku, vaspitanje, umetnost, razonodu i informaciju. Malo li je?

Hi Fi Lanac - Radio u nas (2. deo)

Stanica u zgradi Akademije nauka sve ano je pu tena u rad 24. marta 1929. sa 300 zvanica. Izdvajam: Izaslanik NJ. V. Kralja, ministar po ta i telegrafa, ministar saobra aja, predsednik beogradske op tine, itd. Iz skromne liste se da naslutiti zna aj stanice za Kraljevinu, Beograd i Radio Beograd. U nacionalnom pogledu, radio Beograd, zbli ava e Srbe, Hrvate i Slovence, jer e i u najzaba enijim hrvatskim i slovena kim selima jasno uti re i spskog nau nika ili umetnika iz Beograda, kao da je gost pod njihovim krovom.

Tako je i bilo. Sa malim vremenskim zaka njenjem podse am na nadljudski napor malobrojne ekipe koja je na krovu montirala dva antenska stuba visine 25m. I sve to na nezapam enoj zimi sa -34 stepena i obiljem snega na krovu. Iz grupe monta era izdvojio bih in enjera Franju Mozera, jer je na vrhovima stubova obavio zavr nu monta u antene. Ve po etkom 1934. god. stanica se seli u Maki (selo pored Obrenovca). Predajnik je isti, ali antenski stubovi su visoki 100m, i primenjena su najnovija dostignu a tehnike uzemljenja, koje se smatra drugim polom antene. Veli ina zemlji ta, sistem uzemljenja i zgrada projektovani su za sme taj predajnika od 100kW.

Sve ano pu tanje u rad je po etkom marta, i opet podu i spisak zvani nika i zvanica, i opet sa razlogom, i opet sa obe anjima: ve i domet, pobolj anje prijema i bolji kvalitet zvuka.

Tako je i bilo.

Predajnik u Maki u oktobra 1944. god.

I opet sa malim vremenskim zaka njenjem podse am na taj drugi pol antene, uzemljenje tj. izbor zemlji ta. Izbor zemlji ta je presudan za kvalitet uzemljenja, a pretrage zahtevaju poznavanje problematike, dugo traju i skupe su. Pretragu i izbor, gde i koja zemlja da se kupi, odgovorno i uspe no je obavio in . Mozer.

Rezultati ankete kod radio pretplatnika kazuju da se bez predaha ide napred, i to odmah. Februara 1937. god. in . Franja Mozer imenuje se za efa tehnike i alje u London na zavr nu monta u i probni rad novog predajnika. Predajnik je snage 20kW, ali je projektom predvidjeno pove anje snage na 100kW.

2. avgust je va an dan za jugoslovensku radiofoniju. Predajnik Markoni se sa pravom smatra najsavremenijim u Evropi. Za to doba (srednje snage) obezbedio je presti Radio Beogradu, i svrsatao ga u red modernih radio stanica, ija se re i muzika uju irom evropskog kontinenta. To je dan sve anog pu tanja u rad, i opet podu i spisak zvani nika i zvanica, i opet sa razlogom, i opet sa obe anjima: ve i domet, pobolj anje prijema i bolji kvalitet zvuka.

Tako je i bilo.

Slede e pasuse preuze u iz knjige ,"Radio A.D. Beograd , kako bi se imao uvid u va nost tolikih ulaganja a u vazduhu opet miris baruta.

"1937. godina predstavlja itavu prekretnicu u aktivnosti Radio Beograda. U njoj su ostvarene velike tekovine, koje Uprava ranije nije mogla da izvede, zbog oskudice u finansijskim sredstvima. Stalno poja anje broja pretplatnika dalo je Upravi vi e sredstava i ona je odmah ostvarila svoje davnja nje elje. Naime ona je u ovoj godini:

1. Nabavila i pustila u rad najmoderniji predajnik od 20kW koji i ako nema snagu odredjenu za Beograd, t.j. 100kW ini ipak ogroman dobitak za Radio Beograd, jer ga stavlja u red najmodernijih evropskih stanica, koji se mo e uti dobro i u celoj Evropi.

2. Formirala je svoj Veliki sinfonijski orkestar od 47 lanova, koji spada medju najve e u na oj zemlji.

3. Poja ala je i usavr ila popularne orkestre: Narodni i Tambura ki, koji su veoma omiljeni velikom broju slu alaca.

4. Anga ovala je nove vode e li nosti za svoj program, koje ne mogu imati nikakvu drugu slu bu, ve samo radiju posvetiti svu svoju aktivnost.

Tako je i bilo.

I tako sve do po etka rata. estog aprila izjutra, dok su nema ke formacije uveliko bez objave rata bombardovale Beograd, Radio Beograd emitovao je sevdalinke. Vlast i vojska zate eni, peta kolona radi uveliko i Radio Beograd za rata se zove ,,Zender Belgrad .

Predajnik od 2.000kW u Zve koj

Pri povla enju nema kih snaga potpuno je onesposobljen oktobra 1944. godine.

Kraj je rata i ve 1946. god. sklopljen je ugovor sa SSSR-om o kupovini 150kW predajnika. Rokovi za isporuku se probijaju namerno i po inje Informbiro.

Sve ano pu tanje u rad je 29. novembra 1949. godine, i opet podu i spisak zvani nika i zvanica, i opet sa razlogom, i opet sa obe anjima: ve i domet, pobolj anje prijema i bolji kvalitet zvuka.

Tako je i bilo.

I opet sa malim vremenskim zaka njenjem podse am da je isporu eni predajnik bio isporu en bez tehni ke dokumentacije za monta u i pu tanje u rad. In enjer ime Torbarina, i stariji tehni ari Maksa Alargi i Vladimir Nikoli sa grupom mehani ara montiraju i pu taju stanicu u rad.

U borbi za odgovaraju e mesto u etru i za dobru legitimaciju u slede oj raspodeli radio frekvencija di e se snaga predajnika na 400kW. Nakon dve godine analiza, 1972. god. donosi se odluka o nabavci predajnika 2.000kW (paralelni rad 2x1.000kW). Februara 1976. god. pu ten je jedan predajnik od 1.000kW, a u jesen iste godine i drugi. I opet podu i spisak zvani nika i zvanica, i opet sa razlogom, i opet sa obe anjima: ve i domet, pobolj anje prijema i bolji kvalitet zvuka.

Tako je i bilo.

Usput se radilo da Radio Beograd dobije Drugi i Tre i program i program 202.

Pored dugih, srednji i kratkih talasa u radiodifuziji se koriste i ultrakratki talasi (UKT). Tehni ki principi na ovom talasnom podru ju elimini u atmosferske i elektri ne smetnje te se posti e kvalitetniji prijem, a reprodukcija muzike zadovoljava probirljive poklonike muzike. S obzirom da se ovi talasi prostiru skoro pravoliniski, njihov domet je ograni en topografijom terena. Zbog toga se UKT predajnici postavljaju na kote koje dominiraju podru jem koji se eli pokriti programom. Pravilno rasporedjeni predajnici malih snaga i dometa, mogu da rade na istim frekvencijama bez uzajamnih smetnji. Ovo sad ve postaje mre a UKT predajnika i repetitora kojim Radio Beograd pokriva skoro u potpunosti prostor Srbije.

Na UKT podru ju primenjuje se obrada siganala (frekventna modulacija-FM) koja omogu ava stereo prenos. Prvi eksperiment sa prenosom tona u stereo tehnici izr en je 30. juna. 1959. god. van redovnog programa od 00.15 do 01.30h. Program je emitovan sa dva predajnika, jedan sa zgrade ,,Borbe a drugi sa relejne stanice Crveni ot (Fru ka Gora).

Tako je i bilo.

Sve lokacije na kojima su bila bilo kakva emisiona postrojenja RTS-a, pretvorena su u zgari ta bombardovanjem Alijanse.

Svakom ratu dali smo mnogo toga, ali uvek i radiostanice i mostove.

Tako je i bilo.

Izvor: HiFi Cafe IP sa uvana

enaB Bane, "Ena" nije moje ime

f -1()=

Don't watch it, because we all know that a watched pot does not boil, and watched cake does not bake.

enaB

Poruka #9 05. Apr 2008, 23:36:55

Moderator Jet set burekdzija

Kol'ko treba za dva? Zodijak Pol Poruke 9374 Zastava Linux Mozilla Samsung SGH-E630 Hi Fi Lanac - Ton filma (1. deo)

pi e: Nikola Vuku i * Nikola Vuku i & HiFiCafe.NET, 2006.

Sve do tu negde pred kraj XX. veka filmskom tonu zasigurno nije mesto u izvorima zvuka primenjivih u Hi-Fi-u, a onda se sve izokrenulo. Filmad ije su potentne: saznanjima, tehnikom i novcem, prenesu to na kotur celuloida, i tu prestaje njihova briga. Te i te njihovog interesovanja su pompezna okupljanja na festivalima i svim ostalim mestima ako se to mo e unov iti. Dostavljene rolne trake vrte se a da oni i ne znaju: gde, kada i za to? Ester Vilijams

Gde: Holivud - olimpijskim bazenom sa okru enjem.

Kada: krajem Drugog svetskog rata.

Za to: Ester Vilijams - pliva - umetnik na vodi - riba u vodi - plavokosa i nema joj ravne.

Hari D ejms - virtouz na d ez trubi sa svojim orkestrom - plavook i nema mu ravnog.

Orkestar pomodna ju noameri ka muzika - crnpurasti sa negovanim brkovima - nema im ravnih.

Zvu i neverovatno samo za one koji nisu videli i slu ali film "Bal na vodi .

Rolna ovog filma stigne u Zemun sa zaka njenjem od 5-6 godina. Nebrojeno nas ga gledamo jednom, a slu amo desetinama puta. Nakon par slu anja predjemo Savu i potra imo bolji zvuk u sali bioskopa "20 oktobar . Dogodio se boljitak u tonu, to jes-jes, ali nije to-to! Referenca za ovu procenu bila nam je plo a od vinila reprodukovana preko koncertnog radija "Grunding . Od tada znam da se razlikuju: koncertna dvorana i bioskopska sala.

Tako je i danas.

U pomenutom bioskopu, film je bio na repertoaru nekoliko meseci u obe sale od matinea do kasnih no nih projekcija. Od Holivuda smo dobili prve informacije o "lakoj muzici . Po njima "te ka muzika bila je prisutna u nas samo smo je mi zvali "ozbiljna muzika .

Holivud je umeo da okupi sve najbolje na jednom mestu sa istim zadatkom ' da u svim segmentima filmske umetnosti daju "nevidjeno , u svim segmentima filmske umetnosti. Ve sredinom pedesetih ton sa platna je ravnopravan sa najboljim ku nim sistemima za kvalitetnu reprodukciju zvuka, iako je mono. Postignut je zadovoljavaju i tibre, i to je ak i probirljivima dovoljno. Ve sredinom ezdesetih to nije tako. Hi-Fi audio vodi za prsa, pa i vi e.

Tako je i danas.

U svom nastanku filmski ton dao je nesagledivo veliki doprinos razvoju akustike i elektroakustike, naukama koje nas interesuju. Od dana kada je Al Jolson zapevao na filmskim ekranima, sve je vrtoglavo

po lo nabolje za audiofile. Slika na bioskopskom platnu propra ena odgovaraju im govorom ili muzikom - elja je stara koliko i kinematografija. Snimiti zvu nu pojavu na takav na in da je mo emo reprodukovati na proizvoljnom mestu i vremenski proizvoljno odvojeno od originalnog zvu nog dogadjaja, nije lako. Ostvariti potpun sinhronizam zvu nog i njemu pripadaju eg vizuelnog dogadjaja prilikom reprodukcije jo je te e. Uz ogromne te ko e tehni ke prirode, za ono vreme, anga ovao je najve e stru njake iz vi e oblasti, i tako decenijama.

Tako je i danas.

Na in reprodukcije zvuka, sa filmske trake-pozitiva, ostao je od pronalaska suvi e dugo u upotrebi. Projekciona aparatura osvetljava traku koja nosi sliku i tonski zapis. Pri projekciji smenjuju se tamne i svetle povr ine koje prati senzor zvuka-foto elija, i daljim procesom pretvara u zvu nu informaciju. Valja napomenuti da traka i senzor zvuka nisu u mehani kom kontaktu. Prve foto elije bile su elektronske cevi sa hladnom katodom kod kojih ja ina svetlosti deluje kao struja grejanja kod ostalih elektronskih cevi.

Kvalitet zapisa i reprodukcije je u neposrednoj sprezi sa prate im umom. Nivo ovog uma u najve oj meri poti e od zrnaste strukture emulzije nanete na celuloidnu traku. Ova zrnasta struktura i prate i um su najizra eniji na polutamnim segmentima trake. Sve se ovo uve ava srazmerno broju projekcija. Brojnim projekcijama se nanosi pra ina, ogrebotine i o te enja trake, i uve ava um. Postoje procesi koje smanjuju um (obe umnjavanje) i tada se posti e dinamika prenosa cca. 50dB.

U odnosu na ostale nosa e zvuka (plo a od vinila i magnetna traka) filmska traka ima najdu i vek. Razlog je taj to pri o itavanju nema fizi kog kontakta trake i senzora zvuka (igla-vinil, glava-traka). Nelinearna izobli enja uglavnom nastaju u procesu foto obrade i to za negativ pa zatim za pozitiv. Kriti na su na visokom delu audio spektra, jer se tada i um pove ava. Ovo je dovoljan razlog da se frekventna karakteristika ograni i na 7-10kHz.

Za filmski ton postoji i specifi na smetnja. Kod snimanja javlja se smetnja od 96Hz kao direktna posledica perforacije - 4 ljeba po jednoj slici. Smetnja je iritiraju a, jer se do ivljava sli no kao brum. Sve degradiraju e pojave tona filma prate se decenijama i uspe no smanjuju. Tako je i danas.

Stereofonski zvuk mogu e je u principu ostvariti na filmskoj traci (dvokanalni opti ki zapis) ali se to ne koristi iz vi e razloga.

Primenjuju se etvorokanalni sistemi za potrebe sinemaskop filma. Tri kanala su za postizanje stereofonskog efekta (levo, desno i u sredini), a etvrti za stvaranje ambiofonije. Ali tu nije kraj, u borbi za gledaoce prelazi se sa irine filma 35 na 70 mm, koliko je potrebno panoramskoj projekciji. Do ivljaj zvuka prenosi se sa est kanala; pet odvojenih kanala obezbedjuje prostornost tonske pozornice, a esti pripada samo ambiofonskim efektima.

Iz tog doba, film i prate i ton su u defanzivi iako se ilavo opiru. Tehni ka re enja ba iz oblasti tona dala su kao rezultat da se mnoge bioskopske sale nisu zatvorile, ali to to se radi sa tonom danas prevazilazi interes nas audiofila. Smatram kao obavezu da vas informi em ta se i kako radilo sa filmskim tonom u najboljim danima kinematografije.

Frekventni raspon filmskog tona je od 50-10.000 Hz. Brzina kretanja filmske trake je standardizovana i iznosi 24 slike u sekundi, to odgovara brzini trake od 456 mm u sekundi, zna i da u slu aju tona od 10kHz treba na filmskoj traci na du ini od 456 mm ucrtati 10.000 talasnih bregova i isto toliko talasnih dolina. Ovo zna i ubele iti 20.000 detalja, tako da je na svaki detalj (talasni breg ili dolina) predvidjena du ina od 1/40mm. Da bi se tonska fotografija mogla itljivo naneti na ovako malom prostoru, a potom i ta no o itati, pomogla nam je tonska optika. Ton se takodje snima kamerom, ali tonskom, potpuno nezavisnom od filmske. Iako se za isto vreme u obema kamerama odvija ista du ina filma, kretanje filmske trake u obema kamerama nije isto, to nije lako mirljivo. U kino-projektorima mesto za projektovanje slike i mesto za reprodukciju tona su odvojeni. Odgovaraju i ton na filmskoj traci nalazi se za 19 sli ica (oko 38cm) ispred slike. Ova prostorna pomerenost tona prema slici potpuno odgovara vremenu, koje je potrebno da zvuk do uha gledaoca stigne ba u trenutku kada se odgovaraju a slika pojavi na bioskopskom platnu.

Ovakve i sli ne lucidne zahteve za potrebe najprofitabilnije umetnosti, re avali su najbolji in enjeri i tehni ari iz vi e oblasti, a korist imamo svi. Za nas audiofile kojima je reper iva muzika, od velikog su zna aja rezultati postignuti na akusti nim osobinama bioskopskih sala, iako se uop te uzev i bioskopske sale po akustici znatno razlikuju od koncertnih dvorana. Ali izu avaju i problematiku prostorne akustike i prave i bolje bioskopske sale napravili smo pomak i u pravljenju boljih koncertnih dvorana. Takodje, prave i audio poja ava e za svoje gledaoce, filmad ije su nam ostavile uzor o pristupu konstrukciji, realizaciji i kvalitetu audio poja ava a, kojih se audiofili i danas uzorno pridr avaju.

Za se anja i pam enja spomenu u duet: "Jazz peva " Al D onson i el. cev ("Stara dama) 300B sa saradnicima. On je bio peva i kavaljer za mikrofonom, a ona mu pesmu, muzikalno, oja ava sa Single Ended poja ava em. Ton na filmu predstavljen je publici 1928. godine, a peva i Stara dama saradjuju od 1934. oni su zvezde, i uzor svima.

Tako je i danas.

ak i nakon ovako turog osvrta na filmski ton, ne mo ete se odupreti verovanju da je Hi-Fi istorija nastala u bioskopskoj sali.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slu aju da imate ne to va no da dodate. Ako ipak elite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodo li bez obzira na to koliko je vremena od pro log pro lo. Npr. teme o odredjenom piscu, knizi, muzi aru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograni ava, ali nemojte ni pisati na teme koje su zavr ena pri a. Hi Fi Lanac - Ton filma (2. deo)

pi e: Nikola Vuku i * Nikola Vuku i & HiFiCafe.NET, 2006.

Sredinom 80-tih god. pro log veka filmska i televizijska industrija imaju ogroman auditorijum irom sveta, ve pomalo razma en i vazda zahtevan. Amerika kao svetski lider ovih medija to shvata najozbiljnije. Poslenicima filma i televizije potrebno je da pobolj aju: kvalitet tona, slike i promene geometriju ekrana. Oba medija imaju za dominantu sliku, ali te i te boljitka prebacuju na ton. Valjanih razloga ima vi e.

Kinematografija jo ima primitivan opti ki tonski zapis, i traljavo o itavanje tona sa ograni enom amplitudnom karakteristikom do 8.000 Hz.

Televizija esto nije u zadatim normama iz oblasti tona, ali nekako se uklapa, od 50Hz do 12.500Hz. Razlog ove degradacije poti u od nelinearnosti svih elemenata pri poja anju i modulisanju, i to na strani predaje i na strani prijema. Za elektronske komponente znamo da su nelinearne, ali se trudimo da radna ta ka bude u sredi tu linearnog dela radne karakteristike. Na emisionoj strani to projektuju i fabrikuju surovi profesionalci. Relejne veze i predajnici smatraju se po svojim karakteristikama, visoko profesionalnim ure ajima. Na prijemnoj strani stanje je druga ije, jer je izbor prijemnika prepu ten pojedincu.

Mnogo toga jo je prisutno, a uvek je ograni avaju i faktor: novac. Ova injenica se mora premostiti dogovorom svih zainteresovanih i ostvariti zna ajan napredak za boljitak tona. Primeniti novotarije kako bi videoindustrija po kvalitetu pratila kvalitet zvuka Hi-Fi ure aja. Ve no kaskanje, daleko, iza Hi-Fi-a namrgodilo je elnike i ,,Nova tehnologija mora biti novi medijski izum koji e transformisati televizijsku i filmsku industriju. I svi se sla u u jednome: "Njegovo Veli anstvo Gledalac mora biti zadovoljen .

Veliki doprinos u promovisanju kvalitetnog tona dao je MTV kanal. Ta stanica 24 sata emituje spotove i koncerte u stereo tehnici visokog kvaliteta. Ceo lanac snimanja, obrade i daljeg emitovanja na predajnoj i prijemnoj strani je analogna tehnologija. Usavr ena do krajnjih granica dala je maksimum mogu eg, i neohodna je njena zamena u svim segmentima. Jedina alternativa je digitalna tehnologija sa kojom se u vi e oblasti uveliko eksperimenti e, i to uspe no. Japanci tiho rade, ute i ekaju svoj momenat.

Ameri ko ,,Nacionalno udru enje radio i TV stanica sastaje se sredinom 1985. godine, i defini e boljitak tona imaju i u vidu iskustva 60-tak TV predajnika koji emituju stereo ton.

Najve e iskustvo ima stanica iz Holivuda, jer je u epicentru uvek trusnog grada i njegove industrije. TV KCET ima za prvog tonca Tom Ancell-a vlasnika tri presti ne nagrade ,,Emmy . S njim na elu od ezdesetih emitovali su sistemom PBS. To je istovremeno emitovanje slike na TV-u i stereo tona na radiju.

Te ko je sinhronizovati magnetoskop (slika) i magnetofon sa dvokanalnim tonom. Uvek je ne to malo kasnilo. Neku godinu kasnije, primenom etvorokanalnog magnetofona Ampex, efekat ka njenja (phasing) je otklonjen. Opet neku godinu kasnije (1968.) boljitak u odnosu signal - um. Primenom Dolby

sistema za potiskivanje uma posti e se zavidnih 50dB. Tom Ancell smatra ovo va nim, ali prihvatljiv odnos je ve i od 65dB za ta je potrebno celih 70dB na nivou produkcionih karika.

Korak po korak, i 1985. imaju podr ku Ampex-ovog 24-kanalnog magnetofona. Vr e se i eksperimenti sa Sony-jevim digitalnim procesorom, ali svima je jasno da je jedini napredak primena digitalnog tona. Pravi se projekat Digital Audio for Television (DATE).

Za potrebe fima razvijen je novi SMPTE standard koji digitalnom informacijom sinhronizuje razlikost brzina kod tona i slike. Ostvarena je mogu nost vi ekanalnog snimanja, i to prvi koristi Robert Altman u svom muzi kom spektaklu "Nashville". Visoki rafinman tonskih snimatelja u studijima rock grupa, ukazao je pravac i filmskim snimateljima tona. Ovaj momenat je dobro do ao, jer se pomeraju granice, ne samo tehni ke prirode, ve i umetni ke.

Sa SMPTE standardom nastaju i hitovi ,,Rat zvezda i ,,Supermen . Krenula je lavina novih filmova koji za osnovu imaju kvalitetan stereton i efekte. Iz te velike produkcije mnogi se brzo sa platna sele na TV ekrane. Holivud ima godi nju produkciju filmova od 350 400. Filmovi iz stare produkcije (cca. 13.000) su o te eni vremenom, nemara pri uskladi tenju, i velikog broja emitovanja. Poku aji saniranja tona, na remek delima filmske umetnosti, ne daju odgovaraju i efekat, i vi e su komercijalne nego umetni ke prirode. Sve sabrano, jedna stanica koja emituje 24h, izvrtela bi sve te rolne za manje od godinu dana.

To je ispod praga trpeljivosti auditorijuma, i televizija je prinu ena da sama proizvodi filmove. U prilog sopstvene produkcije ide i injenica da presti an film ko ta preko 100.000$ po minuti, a TV produkcija to uradi za deset puta manje novaca. Interesi filmske industrije i TV produkcije su isti i sve spekulacije su da se pove a produkcija uz neophodan kvalitetan ton.

Tako se i lo do prelomne 1985-te. Sa dostignu ima, i iskustvima neophodno je primeniti ne to zaista revolucionarno zarad dobrog tona.

Gorko i skupo iskustvo emitovanja stereo tona sa dva ST predajnika tako e treba imati u vidu.

Kre e se odmah. Udru enje za standarde osniva posebnu grupu koja donosi sasvim nove, jedinstvene, standarde za emitovanje stereotona. Kao predlog dostavlja federalnoj komisiji za komunikacije. Sa

novinom svi se sla u pa i Federalna komisija. Ovim je Amerika dobila novi televizijski standard koji se striktno po tuje i na predajnoj i prijemnoj strani.

Sve vreme, budnim okom, ove doga aje prati japanska industrija elektronike i to u oba segmenta: profesionalnoj tehnici i zabavnoj elektronici. Japanci tu imaju gigante svetskih razmera i dobar motiv: ,,Profit . Tr i te vide globalno i nesagledivo veliko. Deceniju rada na digitalnoj tehnici ustupaju filmu a njega sele u ku ni ambijent.

Amerikanci su bili zate eni kad je "Sony" kupio najve i filmski studio Holivuda. Smatrali su da su tom tran om izgubili nacionalnu vrednost. Nakon blagih protesta saradnja je bila neminovna, traje i danas i ne sagledava se njen kraj.

Sve ovo se doga a na sveop te zadovoljstvo svih, a nadasve Nj. V. Gledaoca.

Slu aju i film ,,Bal na vodi shvatio sam razliku koncertnih dvorana i bioskopskih sala. Pamtim je danas, ali koja vajda. Trebam se okupati, staviti kravatu, pre i Savu, na i parking, a pritom dva sata ne smem ni grickati niti telefonirati.

Ne znam ta mi je danas, kad ovo pi em, mo da u ve sutra da ispeglam kravatu i krenem preko Brankovog mosta.

Hi Fi Lanac - Magnetni zapis (1. deo)

pi e: Nikola Vuku i * Nikola Vuku i & HiFiCafe.NET, 2006.

Ray Dolby (u sredini) i in enjeri u Ampex-u Pozori te, film i radio su umetnosti koji tra e neophodnu podr ku tehni ko-tehnolo kih sistema. Analogna plo a je prvi govorno-muzi ki zapis. Sve snimljeno na vinilnoj plo i nije mogu e kasnije popraviti ili naknadno montirati. Promena je mogla da se dogodi samo ponavljanjem snimanja. Delovi govora, muzike, gluma ke interpretacije nisu mogli da menjaju mesta na snimku a ni snimci da se kombinuju. Ovim ograni enjima umetnik stvaralac je hendikepiran. Kod kreativaca arka elja je da ton podredi svojoj volji to sa zapisom na plo i nije mogu e. Tridesetih godina pro log veka svima nedostaje uredjaj koji na terenu mo e da snima, bez obrade, preslu a, i po izboru montira. Potreba nala e - zamisao, zamisao - re enja, re enja - pronalaske. Pronalasci u tehnici snimanja zvuka neophodni su i nosa ima zvuka: vinilnoj plo i i magnetnoj traci. Iz ovih razloga pojava magnetofona se smatra revolucijom u snimanju tona. Mogu nost snimanja, brisanja, monta e i usnimavanja (kreacije) znatno je doprinela popularnosti ovog izvora zvuka. Zvu ni zapis je isto to i nota u muzici, re u knji evnosti, linija i boja u slikarstvu. Zahvaljuju i magnetofonu umetnik se na ao u povla enom polo aju da iska e svoj svet ose anja, misli, snove, i sve to na radost sviju nas. Magnetofon se potvrdio u vremenu, jer traje do dana njih dana u vi e standardizovanih formata, na traci ili plo i, analogno ili digitalno.

Ray Dolby Magnetno snimanje zvuka nije novotarija XX. veka. Prve ideje i principi datiraju iz 1888. godine. Naizmeni na struja signala proti e kroz "nekakav namotaj" te stvara magnetno polje kojim se trajno magneti e pokretan nosa zapisa. Reprodukcija je suprotan proces. Fluks namagnetisanog nosa a informacije prolaze i pored "nekog namotaja" indukuje elektromotornu silu. Krajnje jednostavno i jasno, ipak do prve realizacije se ekalo vi e od decenije. 1900. godine na pariskoj izlo bi Danac Poulsen prikazuje svetu napravu sa magnetnim zapisom zvuka nazvanu "telegrafon". Imao je jednu glavu za snimanje i reprodukciju, a nosa zapisa bila je eli na ica. U narednim godinama se usavr avao, jer su naslu ene mogu nosti ove naprave. Ure aj koji snima, reprodukuje i bri e dobija naziv magnetofon, a "nekakav namotaj" glava magnetofona. Ime daje do znanja od koje je va nosti elemenat, i njenu se posve uje puna pa nja kroz sve vreme usavr avanja magnetofona. Kod presti nijih modela, glava ima koliko i procesa, za brisanje, snimanje i reprodukciju, ba tim redom na putu trake. Principijelno, glava je jezgro od mekog gvo a obuhva ena namotajem, izgledom torusa sa procepom na koji nale e nosa zapisa. Nosa zapisa (traka) premo tava vazdu ni procep na glavi, tj. zatvara feromagnetno kolo. Procep pri snimanju skrene magnetno polje na traku, a pri reprodukciji usmetrava magnetno polje da se zatvara prolaze i kroz namotaj torusa. Prvi zapisi bili su na ici, traci od elika a zatim na plasti noj traci, ili materijala od celuloze.

Studer A80 S po etka zdu no prihva en, magnetofon nije dobio adekvatnu pa nju i unapre enja. Nije da ih nije bilo, ali kao rekvizit umetnika nije operativno stasao nerazumevanjem umetnika i inovatora. Umetnici samo slute njegove mogu nosti a inovatori o ekuju konkretne zahteve za pobolj anjima. Pronalazak poja ava kog elementa (elektronska cev) proces, novih pobolj anja, obe ava, a zatim jenjava. Do Drugog Svetskog rata nije se daleko odmaklo u primeni i usavr avanju. Razloga ima vi e. Amerika je u velikoj ekonomskoj krizi, a Evropa sluti nadolaze i rat. Za rata, sa obe strane okeana, nije se mnogo uradilo na njegovoj primeni i usavr avanju. Pimenu je unapredio Wermaht ulagaju i napore da Hitlerovi govori, i vesti o novim osvajanjima stignu do krajnih granica Tre eg Haiha sa kolutovima ice magnetnog zapisa. Ostali svet usavr en magnetofon tretira kao prioritetan na in snimanja 1941. godine primenom predmagnetizacije trake magnetnim poljem visoke u estanosti. Magnetofonska revolucija zapravo po inje zavr etkom rata. Traka je standardizovana irinom 6,25 mm, debljinom sa feromagnetnim slojem je cca. 50m. Standardizovane su brzine trake 4,75; 9,5 i 19cm/ sec. Za razli ite svrhe upotrebe postoje razli ite irine trake i razli iti feromagnetni nanosi. Ve 1948. godine britanski EMI na upotrebu BBC-u dostavlja profesionalni magnetofon. Ovim je zapo eo itav niz tehnolo ko-kreativnih procesa koji u dotada njoj praksi radija nisu bili mogu i. Dalje sve ide vrtoglavim tempom, a doprinos daju Amerika i Evropa. Krajem pedesetih pristi e i Japan. Sve dalje se te ko prati, i enormni utro ak re i, i hartije je zaludan. Spomenu u samo ono to bi moglo da interesuje svet audiofila. Magnetofonska traka snimljena brzinom od 19 cm/sec, predstavlja izvor kvalitetnog zvuka, koji odlikuje trajnost i ponovljivost bez opasnosti od mehani kog o te enja.

Revox B77 MkII Smanjenjem brzine snimanja i reprodukovanja na 9,5 cm/sec, dobija se dvostruka u teda brzine (trake), ali se su ava frekventna karakteristika, odnos signal- um i dinamika. Snimak na injen ovom brzinom ima dinamiku od 60 dB, to se mo e smatrati zadovoljavaju im, naravno imaju i u vidu u tedu u du ini upotrebljene trake. Jo ve a u teda posti e se pri brzini od 4,75 cm/sec, ali se kvalitet snimka naglo pogor ava, frekventna karakteristika pada na svega 10.000 Hz, te se ova brzina koristi uglavnom za govor. Magnetofon je najmanje osetljiv na potrese od svih uredjaja za snimanje. Snimak je prakti an jer nema nikakvih dodatnih obrada i mo e se odmah uti, prenosiv je i pogodan za rad na terenu. Ovako spakovan zvuk na traci je gabaritan. Traku na kolut treba u niravati, a sklona je da se kadtad neprijatno zamrsi to je zna ilo gubitak dela tonskog zapisa. Svemu ovom dosko ili su 1963. god. Philipsovi konstruktori inoviraju i kompakt kasetu. Ni najve i optimisti nisu se nadali da e njena primena dosti i toliko iroke razmere. Analogni postupci snimanja i reprodukovanja imaju neizbe an nedostatak - visok nivo uma. Nivo uma koji se uje u vremenu kada nema signala, dosta je nizak, ali sa pojavom signala dolazi modulacioni um koji nastaje od trenja zrnaste strukture veoma osetljivog sloja trake. Mnoge velike firme i njihovi konstruktori nudili su razna re enja manje ili vi e uspe na. Tako je Philips razvio postupak DNL koji se primenjuje samo prilikom reprodukcije. Telefunken svoj poseban postupak redukcije uma naziva High Com. Ovo re enje prihvata i Nakamichi, te ga jo i usavr ava. Toshiba nudi kao re enje svoj sistem Adres, a konstruktori JVC-a prvo ANRS, a zatim i super ANRS. Amerikanci daju svoj doprinos sistemom DBX, i tako redom. Spomenuo sam sve same velikane elektronike koji raspola u velikim potencijalom, a to zna i da mogu dosta da ulo e u razvoj. Ipak rezultati su izostali. Svaki od sistema imao je prednosti, ali i manjkavosti u krajnjem rezultatu. Kompatibilnost niko nije ni spominjao.

Tascam 122 MkIII

Nakamichi Dragon Prvi pravi udarac ovoj problematici zadaje Amerikanac Rej Dolbi (Ray Dolby), patentiraju i 1968. godine postupak za obradu tonskog signala koji potiskuje um u odnosu na koristan signal za 10 do 15dB. Zamisao nije ni nova ni originalna. Komprimovanje dinamike tonskog signala pri obradi, a na mestu reprodukcije obrnut proces. Dolbijeva originalnost je u tome to je elegantno iskoristio subjektivnu pojavu u NF tehnici zvanu efekat maskiranja. On deli signal na vi e regulisanih i ograni enih kanala, uvodjenjem varijabilne konstante integracije, koja se automatski menja sa brzinom promene nivoa ulaznog signala. Postoji vi e ovih sistema sa razli itim u inkom i za razli ite namene. Dolbi A je sistem za potiskivanje uma namenjen profesionalnim magnetofonima za studijska snimanja. Dolbi B je usavr en 1981. godine u Dolbi C. Imaju primenu u uredjajima za iroku potro nju, a tu i mi Hi-Fi - sti spadamo. U proteklim decenijama naglo se razvijala tehnologija materijala koji se nanosi kao i postupaka pri nano enju na traku. Usavr ena su elektronska kola za snimanje, reprodukciju, ekvivalizaciju, itd. Tako su stvorene mogu nosti za postizanje kriterijuma u Hi-Fi-u i ako je brzina snimanja standardizovana na svega 4,75 m/sec. (kod kasetofona). Korisnici poznaju vi e vrsta kaseta koje se razlikuju po du ini snimka (u min.) i nanosa feromagnetnog materijala: normal, ferohrom, hromdioksid i metal. Metal kasete omogu avaju do sada najbolji kvalitet

snimka koji se na kasetofonu mo e posti i, ali u praksi ve ima pokazatelja koji dovode u sumnju njihovu trajnost. Svaki moderni kasetofon poseduje mehani ki selektor za odabir tipa kasete ili automatsku selekciju putem posebnih oznaka na ku i tu kasete. Tako se svaki kasetofon mo e lako prilagoditi na najbolji mogu i na in svakom tipu kasete.

NAGRA 4.2

Svakako treba napomenuti da proizvodja i kaseta i kasetofona esto navode podatke o irini frekventne karakteristike i do 22.000 Hz (za metal kasete), uz odnos signal- um od 66 dB, pa i vi e. Ovim reklamnim navodima ne treba nmogo verovati, jer kvalitetni studijski magnetofoni sa brzinom snimanja od 38 cm/sec. (osam puta ve om od kasetofona i trakom dva puta irom) imaju samo malo bolje karakteristike.

Usavr avan do maksimalno mogu eg, magnetni (analogni) na in snimanja odlazi u istoriju, ali ostaje u izglednim prostorima zagri enih audiofila. Podr avam ih i po nama: Hi-Fi lanac ma kako da je zami ljen i realizovan, neminovno sadr i magnetofon ili kasetofon.

Tako je barem ra ireno mi ljenje kod pristalica analognog audia. Taj fenomen se zadr ao i zbog vizuelnog efekta kru nog kretanja "magi nih koturova" magnefona. Fenomen je sveop te poznat te su i proizvo a i kasetofona, dizajnom, stavljali na uvid smanjenu verziju "magi nih koturova" kod kasetofona.

SONY PCM-1

S po etka osamdesetih analogni magnetni zapis usavr en je do granica maksimalno mogu eg. I kasnijih godina injeni su napori ka boljitku, ali to rade neobave teni ili proizvo a i koji izvla e poslednju korist od ovog posla. Profesionalci tona imali su obe anja vi e od decenije da se ubrzano radi na usavr avanju snimanja i reprodukcije tona u vi e segmenata. Film i profesionalna audio tehnika imaju vajde i nadu za jo boljim na inima snimanja, obrade i reprodukcije. Zna ajnih pomaka je bilo zahvaljuju i radovima sa obe strane "Velike bare" i Japana. Ali koja vajda, analogna tehnika je do la do svog vrhunca i sa njom se nije moglo i i napred. Grcali smo ceo vek sa analogijom i bilo je potrebno ne to zaista sasvim novo.

Profesionalci iz vi e oblasti, i dobro obave teni audiofili, ve znaju da e slede i milenijum biti era digitalne tehnike. Poruka nam sti e sa meseca iz usta Nil Armstronga. "Veliki korak za ove anstvo" ljubitelji dobrog zvuka kontaju da e digitalna obrada tona da procuri iz NASA-e, kad tad. Svetska javnost je re enicu progutala i zapamtila a tek manji deo nje do ivljava kao kost u grlu sa pitanjem: "Kada?".

Armstrongova poruka sa Meseca ove anstvu bila je digitalno kodirana.

Mimo javnosti velike firme sa programima profi i zabavne elektronike, grozni avo rade u svojim laboratorijama. Valja biti prvi, postati gigant, jer pronalazak nije problemati an koliko njegovo prihvatanje kao standard od ostalih. Sony se smatra liderom istra ivanja sa digitalnom obradom signala i u startu to potvr uje. Inovira kola za kodiranje i zapisivanje zvuka nazvan PCM (Pulse Code Modulation). Sony kolo PCM-1 na standardnom rekorderu snima i reprodukuje veoma kvalitetan digitalni zapis i u irokoj primeni je od 1977. godine. Za studija koji prave master snimke razvija kolo PCM-1600 (cena 40,000 $ u trenutku pojavljivanja na tr i tu) koje dominira od osamdesetih i nezamenljivo je slede e dekade.

Logi an nastavak razvoja je pretvara digitalnog u analogni signal za komercijalnu upotrebu, i predstavljen je javnosti 1982. godine, to je prete a komercijalnog CD gramofona (plejera). Sve to prate ostali veliki i bez daha susti u uz pitanje: razvoj za profesionalu, komercijalu ili oba? To je doba velikih prestrojavanja u primenjenoj elektronici i vrtoglava trka u razvoju digitalne tehnike. Samo obave teni oslu kuju i pitaju se, ta dalje?

Pregala kim radom Sony se izdvojio kao lider i njegovi istra iva i razvijaju nov standard za digitalni zapis na traci. Takav zapis postoji kod video rekordera sa PCM kolima, a Sony ho e potpuno novi audio ure aj za snimanje i reprodukciju malih dimenzija, lagan, prenosiv, jednostavan a konforan, te da ima iste merne i soni ne karakteristike kao CD plo a. Za osnovu uzima ve poznate principe i spaja ih. Ovakvi konglomerati koriste prete no velikoserijske komponente to zna ajno umanjuje cenu i novom proizvodu daju izgled na tr i tu.

Novi standard je kombinacija tehnologija iz CD-a (D/A konvertor) i videa (rotacione audio glave) tako dobija ime: R-DAT (Rotary Head Digital Audio Tape). R-DAT prihvataju jo 83 proizvo a ke firme i formira se komisija koja pre usvajanja standarda treba da sagleda prednosti "novotarije" u odnosu na postoje e najkvalitetnije magnetofone. To je potrajalo do 1987. godidine kada je standard prihva en. Ovo zna i da "novajlija" ima audio hardver i softver kompatibilan sa proizvodima svih potpisnika ma gde se proizvodio kao ure aj ili kaseta.

TASCAM DA-20 MkII Za kvalitet zvuka u bilo kom formatu od presudnog je zna aja izbor kvantizacije i frekvenciji uzorkovanja. Kod CD formata je 16-to bitna kvantizacija i frekvencija uzorkovanja 44,1kHz a kod presti nih modela uve ava se 64 puta. Ovim izborom ostvaruje se irok propusni opseg, odli an dinami ki odziv uz malo distorzije i uma. Tako se posti e potpuna kompatibilnost dva formata: CD-plo e i DAT magnetofona sa nebrojeno mogu nosti povezivanja sa drugim formatima. DAT ak ima i prednosti nad CD-om. Smanjenjem frekvencije uzorkovanja produ ava se vreme reprodukcije dvostruko (LP mod). Tonski zapis u ovom modu je skromniji (20-15.000Hz) to je na nivou radiodifuzije na UKT-u. Tehnika DAT formata u principu je poznata i prenesena iz drugih sa svim prednostima i dodato pone to novo ili usavr eno. Primena rotiraju ih glava koje se vrte brzinom 2.000 o/min, ne izaziva podrhtavanje ili bilo koje vibracije koje se smatraju smetnjama pri snimanju i reprodukciji. Primenjena mehanika neosetljiva je na spoljne potrese to je neophodno za upotrebu na terenu i automobilu. Preciznost vo enja glave se meri mikrometrom. Za pra enje i korekcije ovako uskih tragova razvijena su nova elektronska kola koja mogu premostiti i ve a fizi ka o te enja i korekcijsku podr ku duplo ja om od CD-a. Kola za korekciju procenjuju o te enje te ga presko e. Za DAT su razvijena "pametna kola" koja regeneri u o te eni zvu ni sadr aj. Obzirom na veliku koli inu upisanog materijala DAT kao i CD ima mogu nost da za 10sec prozove eljenu numeru bez obzira na kom je delu trake. Na malom delu trake, ispod tonskih tragova, mogu se smestiti i podaci: ukupan broj naslova, njihovo trajanje, redni broj naslova, proteklo i preostalo vreme, itd. Kod CD-a ove informacije upisuju se na master i ne mogu se menjati. Kod DAT-a sve te funkcije snimatelj mo e sam uneti kao i praviti raspored po svom izboru bez ikakvog o te enja tonskog zapisa.

DAT trake Trebalo je samo setiti se i povezati mogu nosti novog lidera sa magnetnim zapisom. Sve je elegantno re eno, ali kako smestiti toliki broj informacija (114 milijardi bita) na traku irine 3,01mm, brzine 6,15mm/s (ST mod) u kaseti 73 x 54 x 10,55mm (skoro upola manjoj od analogne). U celoj zamisli najve i izazov je traka, ali to je briljatno re eno. Razvijena je nova tehnologija izrada traka. Feromagnetni sloj je sli an sa metal kasetama, ali su veli ina estica neverovatno male, osetljive na najmanje trunke pra ine i ne isto a sa ruku. Ku i te je izra eno da spre i prodor pra ine a kod izvla enja kasete automatski se zatvara. I to je vi eno, ali sada je preciznost u domenu fantastike. Izbor du ine (te ine) trake kod analognog kasetofona uticalo je na kvalitet pri snimanju i pri reprodukciji. Kod DAT kasete to nije prisutno kao i izbor kvaliteta bilo koje std. DAT kasete. Kasete su standardizovane: DT-60; 90 i 120min. Nakon promocije formata vi e producentskih ku a je izdalo audiofilima najrazli itije muzi ke materijale, ali se ove kasete nisu ba najbolje prodavale. Kao zaklju ak stoji da vlasnici vi e vole sami da snimaju i miksuju svoju muziku.

HHB PDR1000 TC

Dostojno promovisan u Americi DAT je na svim prostorima na ao respektivan broj pristalica.

Pod naslovom "Magnetni zapis" primereno je spomenuti i neke formate na video trakama.

Sony je 1983. promovisao minijaturnog junaka video zapisa pod imenom "Video 8mm". Novi format ima tri traga: video