SEMINARSKI RAD

HIDRAULIKA I PNEUMATIKA

HIDRAULIKA KOD TRAKTORA 539

1

SADRAJ

SADRAJ .................................................................................................................................. 1 UVOD ........................................................................................................................................ 2

1. KONSTRUKTIVNA ANALIZA TRAKTORA ................................................................ 3 1.1. Tehniki podaci ........................................................................................................... 5

2. KONSTRUKTIVNA ANALIZA HIDRAULINOG SISTEMA ..................................... 6 2.1. Otvoreni hidraulini sistemi ........................................................................................ 7 2.2. Zatvoreni hidraulini sistemi ....................................................................................... 7 2.3. Konstruktivna analiza hidraulinog sistema traktora .................................................. 9 2.4. Komponente hidraulinog sistema traktora............................................................... 10 2.5. Struktura hidraulikog ureaja .................................................................................. 10

3. HIDRAULIKA KOD TRAKTORA IMT 539 ................................................................. 14

3.1. Hidraulini podiza ................................................................................................... 16 3.1.1. Koordinacija ruica ............................................................................................ 16

3.2. Transportovanje orua............................................................................................... 17 3.2.1. Kontrola poloaja ............................................................................................... 18 3.2.2. Kontrola reagovanja ........................................................................................... 18

3.3. Kontrola vue ............................................................................................................ 19 3.3.1. Oranje i kultivacija ................................................................................................ 19

3.3.2. Plitka kultivacija i rad sa tekim oruima .......................................................... 19 3.4. Osiguranje sistema od preoptereenja ....................................................................... 19 3.5. Snabdevanje spoljnih potroaa uljem pod pritiskom ............................................... 20

3.5.1. Zadravanje traktorskih poluga .......................................................................... 20 3.6. Rukovanje sa hidraulinom instalacijom za orua - Spoljna hidraulika- .................. 21

3. ODRAVANJE HIDRAULIKOG SISTEMA TRAKTORA....................................... 23 ZAKLJUAK .......................................................................................................................... 27 LITERATURA ........................................................................................................................ 28

2

UVOD

Traktori su glavni izvor snage u poljoprivredi. Nijedan poljoprivredna maina nije

zastupljena kao traktora. Traktori se mogu podeliti prema raznim kriterijumima. Prema

nameni, traktori bi se mogli podeliti na poljske, voarsko-vinogradarske i umarske. Prema

koncepciji, traktori se mogu podeliti na dvoosovinske i jednoosovinske (motokultivatori).

Primena hidraulike na traktorima zapoela je jo dvadesetih godina prolog

veka, kao sredstvo za pokretanje poloaja za prikljuivanje u tri take. Pedesetih

godina dvadesetog veka poinje intezivnija primena hidraulike za pogon prikljunih

maina, najpre na jednoradni cilindar za podizanje sanduka, kip prikolicei sline

potrebe. Zatim se razvija primena za pogon hidromotora na prikljunim mainama

raznih aktuatora za ukljuivanje i pomeranje pojaivaa za upravljanje kretanjem

servo volan i konica. Krajem dvadesetog veka poinje ubrzana primena elektro-

hidraulinog upravljanja transmisijom. Razvija se elektro-hidrauliko upravljanje

podiznog sistema traktora, a u polsednjih desetak godina primenjuje se integralni

sistem upravljanja svim delovima traktora uz primenu elektronike i hidraulike.

Najnovija primena usmerena je ka unapreivanju konfora rukovaoca

Uobiajeni traktori sastoje se od motora, asije, transmisije, upravljakog mehanizma,

hidraulike i tokova. Sistem rada traktora je prenos snage motora putem transmisije na zadnje

ili sva etiri toka.

Traktori na zadnjem mostu imaju hidrauliku koja slui za regulisanje poloaja

prikljuaka. Prikljuci se prikljuuju na traktor u tri take. Prva je taka gde dolazi tzv.

poteznica, to predstavlja zapravo polugu sa navojem za regulisanje ugla nagiba samog

prikljuka. Visina prikljuka poteznice, od tla je od 900 do 1000 mm. Preostale dve take

prikljuka su zapravo dve zadnje grede na traktoru, koje slue za podizanje i sputanje

prikljuka. To se ostvaruje pomou hidraulike. Raspon zadnjih prikljunih greda (ruku) varira

od 500 do 800 mm.

3

1. KONSTRUKTIVNA ANALIZA TRAKTORA

Traktor je samohodna tehnoloka maina koja obavlja veliki broj agro-tehnikih

operacija u poljoprivredi, ali i van nje. Zbog iroke primene, traktori se grade u razliitim

oblicima i kategorijama. U zavisnosti od namene, razvijeni su razliiti modeli traktora koji se

koriste u saobraaju, poljoprivredi, umarstvu, graevini... Traktor, u principu ima sledee

osnovne sklopove (sisteme, ureaje):

- Osnovna nosea konstrukcija (ram, asija)

- Motor,

- Transmisije,

- Hodni sistem (ureaj za kretanje),

- Sistem (ureaj) za koenje,

- Sistem (ureaj) za upravljanje,

- Hidraulini ureaj,

- Kontrolno upravljaki sistem,

- Elektronski ureaj,

- Dopunski ureaj.

4

Slika 1. Uzduni presek traktora

Na slici 1. Prikazan je uzduni presek traktora sa svim potrebnim ureajima po

pozicijama, koji su obeleeni brojevima do 48 i to: 1 prednja pogonska osovina; 2

upravljaki hidro-cilindar; 3 hladnjak ulja; 4 hladnjak za tenost; 5 ventilator; 6

termostat; 7 pumpa za vodu; 8 cilindar; 9 klip; 10 ventili; 11 pokaziva nivoa

goriva; 12 rezervoar goriva; 13 turbo-punja; 14 glavni koioni cilindar; 15 greja; 16

ventilator klima ureaja; 17 instrument tabla; 18 vratilo upravljaa; 19 ruica

menjaa; 20 ruica za PTO; 21 ruica za pune brzine; 22 ruica hidraulika; 23

blokada diferencijala; 24 sedite; 25 osnova podizaa; 26 ruica za regulisanje

hidraulika; 27 poluga podizaa; 28 gornja poluga podizaa; 29 hidrauline prikljunice;

30 spoljnopodizni cilindar; 31 podesiva poteznica; 32 donje poluge podizaa; 33

zadnji prenos; 34 PTO sa 540 i 100 min-1; 35 bregasto vartilo; 36 uljna pumpa; 37

kolenasto vratilo; 38 hidrostatiko upravljanje; 39 turbo spojnica; 40 grejanje; 41

mehanika spojnica; 42 sinhronizovani fini menja; 43 menja pod optereenjem; 44

spojniceza PTO; 45 osnovni menja; 46 ukljuenje PTO; 47 filter za ulje i 48 - inpulsni

sensor hidraulike.1

1 Vojvodi M.: (2008): Pogonski motori i traktori, Nevko, Novi Sad, str 277

5

Slika 2. Traktor IMT 539

Traktor IMT 539 proizvod industrije maina i traktora Rakovica iz Beograda. Traktor

IMT je izgraen 1988.god. prema savremenim koncepcijama to omoguuje njegovu

upotrebu u svim uslovima i na najteim terenima.2

1.1. Tehniki podaci Motor

Proizvoa Industrija motora i traktora Rakovica

Tip M 33/T-LP etvototaktalni dizel motor

Broj cilindra 3

Prenik cilindra 91,4 mm

Hod klipa 127 mm

2 IMT (1982) ; Traktor IMT 539 Rukovanje i odravanje izdanje br. 2

6

Radna zapremina 2500 cm3

Stepen kompenzacije 17,4 : 1

Red paljenja 1- 2 3

Snaga motora na zamajcu pri 2000min-1

28,7 KW (39 KS)

Snaga na prikljunom vratilu pri 2000min-1 26,5KW (36,5 KS)

Maksimalni obrtni momenat pri 1300 min-1

15,3 daNM (kpm)

Hidraulik etvorocilindrina pumpa smetena u

centralnom kuitu sa razvodnim ventilom,

cilindrom pouzdanog ureaja i tri razvodna

prikljuka.

Sigurnosni ventil je podeen na 175 bar

Kapacite pumpe 12l/min pri 2000m-1

radilice motora

Mo dizanja na krajevima traktorskih poluga

u transposrtu

183 daN

Za rad na polju i kratkoronom rstojanju 1000 daN

2. KONSTRUKTIVNA ANALIZA HIDRAULINOG SISTEMA

U zavisnosti od naina rada, postoje dve vrste hdraulinog sistema:-

- otvoren hidraulii sistem i

- zatvoren hidraulini sistem.

Osnovne razlike izmeu ova dva sistema je najbolje objasniti uporeivanjem na

konkretnim primerima. Otvoren sistem moe se porediti sa rekom: voda tee bez pritiska i

ima konstantan protok. Ako voda treba da se koristi za neto, deo toka se preusmerava.

7

2.1. Otvoreni hidraulini sistemi

Na slici 3. Prikazan je najjednostavniji otvoreni sistem. Ovakav sistem poseduje

pumpu koja stalno daje protok. Ulje tee od rezervoara do pumpe, slobodnim padom, da bi

pumpa potiskivala ulje do rezervoara. Ovde nema niti jedne komponente koja stvara pritisak i

u sistemu postoji samo konstantan protok. Koliina ulja koju pumpa daje zavisi od strujnih

karakteristika pumpe.

Slika 3. Prikaz otovorenog hidraulinog sistema

2.2. Zatvoreni hidraulini sistemi

Na slici 4. Prikazan je zatvoreni sistem. On se u principu razlikuje od otvorenog po

tome to poseduje sledee elemente:

- Povratni vod,

- Cilindar jednostrukog dejstva

- Kontrolni (razvodni) ventil.

Ovaj sistem nije praktian jer kada klip doe do kraja ili se javi preoptereenje nastaje

teta.

8

Slika 4. Najednostavnij hidraulini sistem

Na slici 5. Se vidi da ugradnjom sigurnosnog ventila omoguava se zatita

sistema od preoptereenja. U obom sluaju, kada doe do preoptereenja, otvara se

sigurnosni ventil i spoji vod sa rezervoarom, a pri tome odrava pritisak u granicama

dozvoljenog.

Slika 5. Zatvoreni hidraulini sistem sa sigurnosnim ventilom

9

Kada se u zatvoreni hidraulini sistem ugrade dva potroaa sa naizmeninim

upravljanjem princip rada je sledei: kada su oba ventila u neutralnom poloaju, ulje tee od

pumpe, kroz ventile i nezad u rezervoar, u otovrenom krugu. Drugi cilindar radi kada je prvi

kontrolni ventil u neutralnom poloaju pa poputa u drugi. Istovremeno taj neutralni poloaj

prvog ventila ne dozvoljava korienje prvog cilindra. Pri vom rasporedu mogue je korstiti

samo jedan cilindar. Jedini nain da se koriste oba cilindra istovremeno je da se podeli protok

kroz oba ventila, to sa druge strane dovodi do samnjenja efikasnosti cilindra. Razliito

snadbevanje cilnidra je rezultat njihove razliite udaljenosti i ovo se moe reiti stalnim

pomeranjem ventila i promena snadbevanja.

2.3. Konstruktivna analiza hidraulinog sistema traktora

Mehaniki hidraulini sistemi su najpre preuzeli ulogu aktuatora, izvrioca, da bi

danas sve vie imali ulogu upravljanja i automatske regulacije. Hidrauliki sistem traktora

podeljen je u sledee celine s obzirom na konfiguraciju i namenu:

- Hidrauliki agregat,

- Pogon ureaja traktora za prikljuivanje u tri take podiznih mehanizama,

- Pogon prikljunih maina i ureaja,

- Elektro-hidrauliko upravljanje sklopovima traktora,

- Pogon sistema traktora, kao to su upravljaki sistem, transmisija, nivelacija

kabine i drugo.

U vezi sa mehanikim izvravanjem radnih zadataka na mobilnim sistemima,

hidrauliki elementi i sklopovi imaju prednosti u odnosu na elektrine i pneumatske. To su:

- Visoka koncentracija snage po jedinici mase, odnosno teine ureaja,

- Laka mogunost za ostvarenje pravolinijskog pomeranja, linarni motori

hidro cilindri,

- Visoka povezanost u obavljanju izvrnih operacija i

- Pogodnost obezbeenja od optereenja.

Nedostatak hidraulikog pogna je relativno nizak stepen iskorienja i visoka cena.

Stoga primena hidraulikih sistema dominira na mestima gde je potrebna vea snaga, vea

sila. Primenjuje se na avionima, brodovima, kamionima, graevinskim mainama, ali manje

10

na automobilima. Uzimajui u obzir stepen iskorienja u hidraulikom sistemu, efektivna

snaga je u zavisnosti od sloenosti postrojenja 50 do 90% od maksimalne.

2.4. Komponente hidraulinog sistema traktora

Hidraulini sistem predstavlja funkcionalnu celinu sastavljenu od odreenih

hidraulinih komponenti (ureaja) koje izvravaju odreenu funkciju. Hidraulini ureaj

predstavlja sistema sa vie hidraulikih komponenti povezanih u jednu funkcionalnu celinu,

iji je cilj da mehaniku energiju pretvori u hidraulinu, prenese je posredstvom tenosti, a

zatim ponovo pretvori u mehaniku. Ovakav sistem je u principu hidrostatiki, jer se njegovo

funkcionisanje ostvaruje na principu promene zapremine hidrauline tenosti. Kao

hidraulina tenost koriste se specijalna hidraulina ulja, odnosno kod mnogih traktora

transmisiono hidraulino ulje. Za principijalno funkcionisanje hidraulinog ureaja,

potrebna je pumpa, koja od strane pogonskog motora potiskuje ulje (pretvara mehaniku

energiju u hidraulinu pritisak ulja) kroz cevovod u hidraulini motor ( ili hidraulini

cilindar), koji hidraulilnu energiju ponovo prevodi u mehaniku rotaciono ili pravolinijsko

kretanje. Meutim, da bi ovakav ureaj funkcionisao, naroito u sloenijim uslovima,

potrebno je da ima niz drugih komponenti. Pritisak ulja u sistemu mora biti na odgovarajuoj

visini, to regulie:

- Ventil za ogranienje pritiska (funkcionie i kao ventil sigurnosti),

- Nepovratnim ventilom se dozvoljava protok ulja samo u jednom smeru,

- Prigunim ventilom se regulie brzina strujanja ulja (brzina reagovanja).

- Razvodni ventili koji razvodi ulje tano u odreenom smeru.

2.5. Struktura hidraulikog ureaja

Komponente hidraulinog ureaja su vrlo precizne izvedbe radi ega hidraulina

tenost (ulje) mora biti potpuno ista (bez mehanikih primesa). Na osnovu navedenog moe

se odrediti osnovna struktura hidraulinog ureaja traktora:

- Pumpa pretavra mehaniku energiju u hidraulinu, odnosno stvara protok i pritisak

hidrauline tenosti,

11

- Elementi za upravljanje (razvodnici i ventil) upravljaju radom sistema odreujui

pravac tenosti i podeavajui njen protok i pritisak,

- Izvrni elementi (hidromotori i radni cilindri) pretvaraju hidraulinu energiju u

mehaniki rad,

- Sprovodni elementi cevi, creva i prikljuci,

- Elementi za preiavanje tenosti preistai (filteri),

- Rezervoari, hladnjaci i grejai,

- Elementi za akumuliranje hidrauline energije hidraulini akumulatori,

Na slici 5. Prikazani su osnovni elementi hidraulinog sistema koji se sastoji od: 1

klipnjae, 2 klip; 3- priguni ventil; 4 razvodni ventil; 5 ventil sigurnosti; 6 pumpa; 7

rezervoar.3

Slika 5. Osnovna struktura hidraulinog ureaja

Razvodni ventil je element hidraulikog ureaja koji vri upravljanje hidraulinim

sistemom, odnosno upravlja i regulie funkciju polaenja (start), zaustavljanje (stop) i smer

strujanja hidrauline tenosti.

3 Vojvodi M.: (2008): Pogonski motori i traktori, Nevko, Novi Sad, str. 361

12

Prema konstrukciji razvodnici mogu biti klipni, ploasti i razvodnici sa seditem.

Aktiviranje razvodnika moe biti runo i mehaniko, pneumatsko, hidraulino, elektrino a

danas kod savremenih traktora je najee elektrohidraulino, odnosno elektronsko.

Upravljanje razvodnikom moe biti direktno (upravljaki signal deluje direktno na

radni elemenat razvodnika) i indirektno (upravljaki signal dejstvuje posredno).

Prema broju prikljuaka razvodnici mogu biti sa dva, tri, etiri, pet i est prikljuaka,

dok prema broju poloaja ukljuivanja razlikujemo dvopoloajne, tropoloajne i

etvoropoloajne razvodnike.

Priguni ventil vri priguivanje odnosno smanjivanje protoka tenosti smanjenjem

prneska struje tenosti. Protok je zavisan i od pritiska na mesu priguenja poveanjem pada

pritiska protok raste.

Kod prostog prigunika radni elemenat je aura s navojem, ijim obrtanjem se

podeava popreni presek na prigunom mestu a time i priguivanje.

Priguivanje ovim ventilom se vri u oba smera strujanja tenosti. Ako je potrebno

priguivanje samo u jednom smeru, tada se primenjuje kombinovano priguno nepovratni

ventil.

Ventil za ogranienje pritiska ograniava pritisak u hidraulinom sistemu odnosno

spreavaju poveanje pritiska iznad odreene vrednosti. Na taj nain zatiuju system

odnosno funkcioniu kao ventil sigurnosti. Osnovni princip rada sigurnosnog ventila: u

potisnom vodu struji tenost pod pritiskom. U kuitu ventila nalazi se radni element ventila

(najee konus), koga opruga pritiska na sedite time je ventil zatvoren. Kada sila pritiska

tenosti postane vea od sile opruge, radni element se izdie, ime sabija oprugu, pa se

potisni vod spaja sa prelivnim (povratnim).

Prelivanjem opada pritisak tenosti u potisnom vodu pa u odreenom momentu

opruga pritisne konus ponovo na sedite, ime se prekida prelivanje.

Primenom jaine (pred naponom) opruge menja se pritisak tenosti, pri kome se ventil

otvara. Opruga se obino podesi tako da se ventil otvara pri pritisku koji je za 10 20% vei

od radnog pritiska.

Prema nainu aktiviranja, ventili za ogranienje pritiska mogu biti sa direktnim

aktiviranjem i sa indirektnim aktiviranjem tj. aktiviranje vri poseban ventil za

predupravljanje.4

4 Savin L.; (2002); Hidrauliki ureaji savremenih traktora, asopis Revija Agronomska saznanja br 6

13

Na slici 6 prikazan je uzduni presek traktora sa navedenim osnovnim elementima

hidraulilnog sistema.

Slika 6. Uzduni presek traktora

Oznake na slici: 1 rezervoar; 2 hladnjak; 3 uljni filetr; 4 upravljaki ventil; 5 pumpa;

6 kontrolni ventil osetljivosti konica; 7 kontrolni ventil osetljivosti podizaa; 8 ventil

prioriteta; 9 ventil konice; 10 koioni klip; 11 zadnje konice; 12 prednje konice; 13

parkirna konica; 14 aktivno sedite; 15 SCV ventil; 16 ventil podizaa; 17

izvlaenje klipnjae; 18 uvlaenje klipnjae; 19 podizanje i 20 sputanje.5

5 Vojvodi M.: (2008): Pogonski motori i traktori, Nevko, Novi Sad, str. 361

14

3. HIDRAULIKA KOD TRAKTORA IMT 539

Pedala spojnice se koriste pri kretanju traktora i pri promeni stepena prenosa.

Pritiskom na pedalu rastavlja se veza motor menja i obratno, veza se ostvaruju prilikom

putanje pedale. U toku normalnog rada traktorom pedala spojnice mora biti potpuno

putena. Pedala ima dva hoda:

- Hod kojim se iskljuuje transmisija,

- Hod kojim se iskljuuje istovremeno pumpa, hidraulika, prikljuno vratilo.

Granica prvog i drugog hoda pedale se lako osete. Drugi hod poinje onog momenta kad se

sa pedale oseti povean otpor.

Slika 7. Rad pedala traktora

Rad hidraulike na traktoru zapoinje pomou dve ruice. Ovim ruicama omoguene

su sledee funkcije hidraulike:

- Podizanje ili sputanje orua,

- Podeavanje brzine reagovanja odnosa brzine sputanja

- Podeavanje veliine radnog otpora odnosno zahvata orua.

Na slici 8. Prikazan je rad hidraulike kod traktora:

- A ruica za kontrolu polaja,

- B ruica za kontrolu vue,

- C podesivi graninik,

15

- D navrtka za ogranienje hoda ruice.

Slika 2. Rad hidrulike kod traktora

Slika 9. Hidraulika kod traktora IMT 539

16

3.1. Hidraulini podiza

Na traktorima proizvodnje IMT ugraen je hidraulini podiza, kod koga su traktor i

orue vezani u 3 take i ine krutu vezu. Time se automatski poveava sila vue traktora i

smanjuje klizanje pogonskih tokova. Rukovanje oruima vri se pomou ruica: kontrole

poloaja i kontrole vue, koje su postavljene sa desne strane sedita traktoriste. Podiza slui

na traktoru za obavljenje sledeih radnji:

- Dizanje i sputanje,

- Transportovanje orua,

- Kontrola poloaja,

- Kontrola reagovanja,

- Kontrola vue,

- Osiguranje sistema od preoptereenja,

- Snabdevanje spoljnih potroaa uljem pod pritiskom.

3.1.1. Koordinacija ruica

Pravilan rad sa ruicama za obavljanje napred navedenih radnji

1. Dizanje i sputanje

a) Dizanje: ruica kontrole poloaja postavlja se do krajnjeg gornjeg poloaja do

graninika, a ruica kontrole vue u nulti ili ispod njega vidi poloaj ruica sl.10.

Slika 10. Prikaz ruice za kontrolu poloaja I ruice zakontrolu vue

17

b) Sputanje: kad se ruica kontrole poloaja iz transportnog postavi u donji poloaj,

u oblasti reagovanja, a ruica kontrole vue u nulti ili ispod njega ostvaruje se sputanje vidi

poloaja ruice sl.11.

Slika11. Poloaj ruice kod sputanja

3.2. Transportovanje orua

Ruicu kontrole poloaja treba postaviti u krajnji gornji poloaj do graninika, a

ruicu kontrole vue ispod nultog poloaja sl. 12.

Slika 12. Poloaj ruice kod transportovanja orua

18

3.2.1. Kontrola poloaja

Pri radu sa oruima iji radni organi ne ulaze u zemlju sl. 13.

Za teku klinastu drljau, univerzalnu sejalicu, plevilicu, kultivator za povrinsku

kultivaciju itd. Dubina orua se podeava pomou ruice komande za poloaj, u gornjem delu

kvadranta (sektor position) poloaj.

Slika 13. Kontrola poloaja Ruica komande za vuu mora biti postavljena ispod nultog poloaja (dve obeleene

take) u poloaju koje daje maksimalne radne otpore. Pri okretanju traktora sa oruima na

uvratinama ruicu kontrole poloaja, pomeriti do gornjeg graninika.

3.2.2. Kontrola reagovanja

Kontrola reagovanja znai podeavanje brzine sputanja i dizanja na valovitom

terenu, kao i na terenu sa dosta kamenja, kad treba da orue reaguje bre, da bi se dubina rada

odrala na optimalnoj veliini. Postie se pomeranjem ruice poloaja u sektoru kontrole

reagovanja. Iz prakse se uoilo, da teka orua imaju brzinu reagovanja, kad je u pitanju

automatsko odravanje dubine rada. Zbog toga je poloajem razvodnog ventila omoguena

razliita brzina isticanja ulja, koja se podesi poloajem ruice kontrole poloaja izmeu

oznaka na kvadrantu FAST (brzo) i SLOW (sporo). Na taj nain mogue je

podesiti brzinu reagovanja za svaki tip orua i sastav, zemljita prema oseanju ili iskustvu

traktoriste.

19

3.3. Kontrola vue

3.3.1. Oranje i kultivacija

Pri radu sa: plugovima, podrivaem, kultivatorom sa oprugama, vadilicom krompira

itd. ruica komande za poloaj se postavlja u donji deo svog kvadranta, a u zavisnosti od

eljene brzine reagovanja hidraulika.

Ruica komande za vuu se takoe postavlja u donji deo svog kvadranta, a u poloaj

koji omoguava potrebnu dubinu orua sl. 8. Na izlasku iz brazde, radi okretanja traktora,

orue se podie u transportni poloaj pomeranjem ruice za poloaj u krajnji gornji poloaj.

Slika 14 Kontrola vue

3.3.2. Plitka kultivacija i rad sa tekim oruima

Pri radu sa tanjiraama, sadilicom krompira, kultivatorom sa elestinim nosaima

motiica kao i sa plugovima za ljutenje strnita itd. ruicom komande za poloaj odreuje se

brzina reagovanja, a ruicom komande za vuu regulie se dubina radnih organa orua sl. 14

3.4. Osiguranje sistema od preoptereenja

Ako se pri radu sa oruima iji se radni organi kreu ispod povrine tla, naie na neku

skrivenu prepreku (koren drveta ili kamem), doi e do naglog poveanja radnog otora, pa i

do naglog poveanja sile u gornjoj traktorskoj poluzi. Ovo udarno optereenje e izazvati

naglo sabijanje balansne opruge i preko sistema poluge sa kulisama, dovesti do brzog

20

pokretanja razvodnog ventila u kuitu pumpe hidraulika i to u poloaj najbreg pranjenja

cilindra podiznog ureaja.

Na taj nain e se prekinuti kruta veza koja postoji izmeu traktora i prikljunog

orua. Ovaj prekid omoguava naglo rastereenje zadnjeg mosta odnosno pogonskih tokova

traktora, krajnji rezutat ovoga je zaustavljanje daljeg kretanja traktora usled totalnog klizanja

pogonskih tokova traktora.

Na taj nain se automatski spreava svako oteenje radnih organa prikljunih orua,

to predstavlja jednu od vrlo znaajnih karakteristika ovog sistema u celini.

Kad se oseti da je orue nailo na neku prepreku odnosno kad traktor stane, orue

treba podii i prei preko prepreke i nastaviti normalnim radom.

3.5. Snabdevanje spoljnih potroaa uljem pod pritiskom 3.5.1. Zadravanje traktorskih poluga

U sluaju da se hidraulik traktora koristi za napajanje hidraulinih instalacija

prikljunih orua, kiper prikolica, visoki utovara itd. gde nije ugraena spoljna instalacija za

orua, ruicom komande za poloaj se regulie eljena brzina reagovanja hidraulika, u

sektoru FAST (brzo), ruica komande za vuu se postavlja iznad nultog poloaja, u

takozvanom neutralnom koji odgovara poloaju neposrednom poetku kipovanja. Od tog

poloaja pomeranjem ruice uz kvadrant koliko dozvoljava graninik vri se kipovanje, a

vraanje ruice na graninik zaustavlja se kipovanje. Kad se ruica kontrole vue pomeri

ispred graninika dolazi do sputanja i povraaj ulja u centralno kuite sl. 15.

Slika 15. Prikaz ruice i graninika hidraulike

21

3.6. Rukovanje sa hidraulinom instalacijom za orua - Spoljna hidraulika-

Ova instalacija se koristi za oruima koji imaju hidraulike ureaje, a ugraena je radi

vee univerzalnosti traktora IMT i sastoji se iz: zupaste pumpe, razvodnika, dve, etiri ili

est brzorazdvojivih spojnica, slavine i obrtnog prikljuka. Ovi elementi su vezani elastinim

(gumenim) crevom pomou odgovarajuih prikljuaka.

Najdelikatnije mesto je veza zupaste pumpe i obrtnog upljeg prikljuka. Zato pri

demontai i montai treba raditi kako bi se izbeglo oteenje zaptivnih gumica.

Komandovanje instalacijom vri se preko razvodnika (A) slika 16.

Razvodnik ima tri karakteristina poloaja. Dva radna i jedan neutralni. Neutralni poloaj

je blokirajui.

Slika 16. Shematski prikaz komanodavanja istalacije preko razvodnika

22

1. Kad se radi sa prikljunim oruem, kod koga je ugraen radni cilindar sa

jednosmernim dejstvom, ruicu razvodnika A pomeriti napred (u pravcu kretanja

traktora), a ruicu B postaviti u vertikalni poloaj. Tada ulje prolazi sa

razvodnika u potroa (cilindar orua). Kad se ostvari dizanje ruicu treba pustiti da

se vrati u neutralni poloaj (blokiranje).

Ako se eli obaviti sputanje orua u radni poloaj ruicu razvodnika (A) treba

pomeriti nazad radi vraanja ulja iz radnog cilindra preko razvodnika u centralno

kuite. Tada ulje iz pumpe ide preko slavine sa ruice B , a ne preko ventila

sigurnosti ime se zatiuje ceo sistem.

2. Kada se radi sa prikljunim oruem kod koga je ugraen radni cilindar sa

dvosmernim dejstvom na pr. Hidraulini obrtni plug, teka vuena tanjiraa i druga

orua, tada su obadva creva razvodnika, preko spojnica spojena sa crevima potroaa.

Komandovanje ruicom A napred vri se odvoenje ulja sa prednjeg prikljuka

na razvodniku (na pr. Dizanje u transportni ili izabrani poloaj), a pomeranjem ove

ruice unazad ulje se odvodi sa zadnjeg prikljuka na razvodniku (na pr. Mora biti u

horizontalnom poloaju kako bi slavina B bila zatvorena).

Pritisak hidrauline instalacije za orue je ogranieno na max. od 160 bar pomou

sigurnosnog ventila koji je smeten u razvodniku. Protok ulja je 33 l/min, a ukoliko se

eli vei protok onda se spaja protok zupaste i klipne pumpe na max. protok od 51

l/min. To spajanje se postie preko ruice (C) obrtne slavine iz zadnjeg u prednji

poloaj prema motoru. Ova slavina je postavljena na poklopcu hidraulika sa leve

strane. Ruica za kontrolu vue na kvadrantu treba da je tada u gornjem poloaju.

Spajanje protoka ovih dveju pumpi je mogue ako se radi sa osnovnim hidraulikom

traktora.

Napomena: Za vreme rada sa osnovnim hidraulikom ruica (C) mora biti postavljena

u poloaju kao to je prikazana na slici 11,odnosno u zadnjem poloaju. U protivnom ulje od

klipne pumpe ii e preko razvodnika spoljne hidraulike u kuite, a time se spreava dolazak

ulja u radni cilindar hidraulinog poloaja tako da se nee ostvariti dizanje donjih traktorskih

poluga.

23

3. ODRAVANJE HIDRAULIKOG SISTEMA TRAKTORA

Puno iskorienje svih mogunosti koje prua trakrtor je i i dug vek njegove upotrebe

moe se ostvariti samo u sluaju da se traktor pravilno i savesno odrava. Iako je hidraulini

sistem traktora vrlo komplikovan, njegovo odravanje za rukovaoca ne bi trebalo da

predstavlja veliki problem. Osnovni zahtevi, vezano za hidrauliki sistem zavise od modela

traktora. Neophodno je napomenuti da sva podeavanja elemenata hidraulikog sistema ipak

treba da se vre u ovlaenom servisu od strane iskusnih servisnih radnika. Hidraulini sistem

i ostali delovi traktora odravaju se tokom redovnih tehnikih pregleda. U zavisnosti od broja

radnih asova, razlikujemo sledee vrste pregleda:

- Nov ili generalno osveen motor prvi pregled,

- Pregled nakon 50 asova rada svakodnevni,

- Pregled nakon 50 asova rada, odnosno na mesec dana,

- Pregled nakon 200 asova rada, odnosno svaka 4 meseca,

- Pregled nakon 400 asova rda, odnosno svakih 8 meseci,

- Pregled nakon 800 asova rda,

- Pregled nakon 1000 asova rada, odnosno svkih 12 meseci.

Obzirom da je za pojedine intervale propisan krajnji rok tehnikog pregleda u

mesecima, to sledi da je za te intervale pregled neophodan bez obzira da li je motor ispunio

propisan broj radnih sati ili nije.

Za dugi ivotni vek traktora od presudne je vanosti pridravati se preporuenih

interval odravanja. Koristiti originalne rezervne delove i koristit preporuena maziva. Za

svaki model proizvoa traktora propisuje upotrebu specijalnih namenskih maziva, pri emu

panju treba obratiti i na propisanu koliinu.

Osim navedenih, postoje skoro svkodnevne aktivnosti koje se mogu smatrati

preventivnim odravanje, ovde se na prvom mestu misli na pravilnu upotrebu ureaja i pod-

sistema traktora.

Za hidraulini sistem, osim ispravnosti ureaja i elemenata hidraulinog ureaja, od

velike je vanosti i pritisak ulja u sistemu, kao i kvalitet istog. Pre sveke upotrebe

preporuuje se provera nivoa ulja u motoru.

24

Tabela 16. Tabelarni sistem odravanja traktora.

Za dugi ivotni vek traktora od presudne je vanosti pridravati se preporuenih

interval odravanja. Koristiti originalne rezervne delove i koristit preporuena maziva. Za

svaki model proizvoa traktora propisuje upotrebu specijalnih namenskih maziva, pri emu

panju treba obratiti i na propisanu koliinu.

Osim navedenih, postoje skoro svkodnevne aktivnosti koje se mogu smatrati

preventivnim odravanje, ovde se na prvom mestu misli na pravilnu upotrebu ureaja i pod-

sistema traktora.

Za hidraulini sistem, osim ispravnosti ureaja i elemenata hidraulinog ureaja, od

velike je vanosti i pritisak ulja u sistemu, kao i kvalitet istog. Pre sveke upotrebe

preporuuje se provera nivoa ulja u motoru.

to se tie traktora IMT 539 njegovo odravanje treba primeniti i proveriti na svakih

10 asova rada i to:

- Merenje nivoa ulja u motoru,

- Merenje nivoa u hladnjaku,

- Merenje nivoa goriva,

- Pregledati filter goriva,

- Pregledati filter vazduha,

25

- Podrmazati: rukavice prednjeg mosta, zglobove spona, podizne poluge hidraulike,

pedalu konice,

- Proveriti ispravnost isntrumenata na instrument tabli,

- Proveriti slobodan hod pedale spojnice,

- Proveru konica i

- Provera ulja u ramenici (ako se koristi).

Nakon 50 asova rada ili svaki mesec potrebno je proveriti sledee elemente:

- Oprati preista vazduha,

- Provera nivoa ulja u menjau i centralnom kuitu i

- Provera curenja goriva, ulja i vode na spojevima creva.

Nakon svakih 150 sati rada preporuuje se zamena ulja, ako je motor radio u velikoj

praini, ili dugotrajno pod velikim optereenjem.

Nakon 200 asova rda ili svaki mesec potrebno je proveriti sledee elemente:

- Zamena integralnog preistaa ulja i

- Promena ulja u motoru,

- Isprazniti taloenu aicu, oistiti sito i pred preista goriva,

- Provera nivoa ulja u kuitu upravljaa,

- Dopuna masti u glavinama i

- Podmazivanje aksijali leaj vretena upravljaa,

Nakon 400 sata rada ili svaki mesec potrebno je proveriti sledee lemente:

- Promena ulja u menjau i centralnom kuitu (koristiti tabelu preporuenih ulja i

maziva).

Nakon 1000 asova rada potrebno je proveriti sledee elemente:

- Ispiranje rezervoara za gorivo,

- Ispiranje sistema za hlaenje i

- Pranje hladnajka.

U procesu eksploatacije radni fluid (mineralna ulja i sl.) gubi fiziko-mehanika,

mazivna i dr. svojstva, zbog ega moe biti naruen radni reim hidraulinih agregata. Do

ovakvog pogoranja kvaliteta ulja dolazi uglavnom zbog mehanikog i hemijskog delovanja

razliitih fatora na ulje, od koji su osnovni oksidacija tenosti usled kontakta sa vazduhom i

razlaganje ulja, do koga dolazi pri radu sa visokim pritiskom.

Usled oksidacije ulje gubi svoju postojanost i viskozitet, i dolazi do izdvajanja taloga

u obliku smole. Intenzitet oksidacije ulja je vei ukoliko je ono u radu izloeno povienim

temperaturama i esticama mehanike prljavtine. S toga eline delove koji su potopljeni u

26

ulje je korisno brunirati, a delove kod kojih deo povrine dolazi u dodir sa vazduhom, izraditi

od nerdjajueg elika. Pouzdana zatita od korozije postie se i primenom hemijskog

niklovanja. Takoe, u cilju otklanjanja arita korozije ne preporuuje se dodirivanje

metalnih povrina nezatienim rukama. Proces oksidacije ulja moe se usporiti pomou

specijalnih aditiva.

Periodino treba menjati ulje u hidraulinom sistemu, a prema preporuci proizvodjaa

ulja, imajui u vidu i vreme prethodne zamene i broj radnih asova godinje. Prilikom

redovnog servisa treba pregledati i eventualno promeniti dotrajale zaptivne elemente i posle

toga opet proveriti da nema curenja ulja.6

Oprema koje se ugradjuje treba biti prethodno ispitana i da poseduje odgovarajui

atest. Tako se na primer ispitivanje creva i cevovoda vri statikim i pulzirajuim pritiskom u

uslovima koji su slini uslovima pod kojima crevo radi u hidraulinom sistemu (temperatura,

vibracije, promena pritiska i sl.). Ispitivanje pumpi podrazumeva merenje protoka pri

maksimalnom radnom pritisku i odreivanje veliine zapreminskog i mehanikog efektivnog

stepena iskorienja.

Pri dugotrajnom uvanju hidroagregate (pumpe i motore) treba konzervirati, zbog

ega se oni pune uljem ili smeom ulja za konzerviranje, a vratila i klipnjae koje su izvan

hidroagregata premazuju se gustim mazivom. Dekonzerviranje se sprovodi neposredno pre

montae hidroagregata tako to se njihove unutranje komore zaliju bilo kojim tenim uljem

zagrejanim do 80-1000C, a posle 15-20 min. ulje se prosipa.

6 Vojvodi M.; (2008); Pogonski motori i traktori, Nevko, Novi Sad, str.266

27

ZAKLJUAK

Poljoprivredna proizvodnja kao primarni sektor privrede neke zemlje, obezbeuje

egzistenciju svakom oveku. Prema Nacionalnoj inenjerskoj akademiji SAD, poljoprivredna

mehanizacija je izmeu prvih 20 inenjerskih dostignua dvadesetog veka.

Neprestalnim usavravanjem dolose do hidraulikog sistema traktora koji u sebi

imaju kontrole upravljake jedinice koji potpuno upravljaju radom hidraulikih sistema

traktora. Na ovaj nain je pored smanjenja utroka energije poveana i efikasnost u radu.

Svetski lider meu inostranim proizvoaima traktora je John Deer sa obimom proizvodnje

od preko 100.000 razliitih modela godinje, dok je kod nas u zemlji najpoznatija Industrija

maina i traktora a.d. IMT Rakovica.

Hidraulini sistem, kao jedan od veih sisrema u traktoru ima veliki znaaj u ukupnoj

efikasnosti. Zbog toga je bitno da on sam bude to bolje konstruisan i prilagoen za upotrebu.

Na dananjem stepenu razvoja, hidraulini sistemi imaju potpuno automatizovanu

kontrolu poloaja i vue, mogunost podeavanja protoka kao i vremena za koje neka

operacija treba da se izvri, mogunost izvravanja vie operacija pritiskom samo jednog

dugmeta.

Nedostatak hidraulinog pogona je relativno nizak stepen iskorienja i visoka cena.

Stoga primena hidraulinih sistema dominira na mestima gde je potrebna vea snaga, vea

sila.

Iako na dosta visokom stepenu razvijenosti, u uslovima estih svetskih ekonomskih

kriza potrebno je istraivati dalje na polju energetske efikasnosti i ekonominosti elemenata

hidraulinog sistema traktora.

U poslednje vreme, funadamentalna istraivanja naleze punu primenu i u proizvodnji

traktora, tako da su najsavremenija tehnika dostignua (satelitsko praenje, elektronika,

raunarska tehnologija, hidrostatika, automatika itd) postala nezaobilazna i kod traktora.

Zbog ovakvog intezivnog razvoja moe se oekivati pojava novih generacija traktora

svakih nekoliko godina.

28

LITERATURA

1. IMT (1982) ; Traktor IMT 539 Rukovanje i odravanje izdanje br. 2 2. Savin L.; (2002); Hidrauliki ureaji savremenih traktora, asopis Revija

Agronomska saznanja 6

3. Vojvodi M.: (2008): Pogonski motori i traktori, Nevko, Novi Sad, 4. http://sr.wikipedia.org/sr-el/poljoprivreda 5. http://www.imr-rakovica.com/istorijat.html 6. https://sites.google.com/a/lanepl.org/jbcols/2010-articles/henry-ford---hamilton-

tractor-plant

7. http://poljoinfo.com/tehnicke-i-ostale-diskusije-o-traktorima/tehni269ka-dokumetacija-radioni269ki-priru269nici-katalozi-rez-delova-za-traktor/