Doc. dr Aleksandra Stanković

Školska deca i omladina su vrlo značajan biološki potencijal društva i najosetljivija kategorija stanovništva.

Školska deca i omladina čine značajnu grupaciju stanovništva koja je obuhvaćena obaveznim osnovnim školovanjem (od 7 do navršenih 15 godina) i raznim srednjim i stručnim školama (15 – 19 god.).

Uslovi u školi u kojoj deca dnevno borave nekoliko sati svakodnevno vrlo su bitni za njihov pravilan rast i razvoj.

Ovaj period intenzivnog rasta i razvoja veoma je osetljiv na delovanje nepovoljnih fizičkih i psihičkih faktora spoljne sredine.

Na fizičko zdravlje učenika deluju, između ostalog lokacija, orijentacija, osveljenje, provetravanje, zagrevanje i održavanje čistoće školske zgrade u celini, kao i školski nameštaj, učila, opterećenost nastavnim programom i sl.

Na psihičko zdravlje deluju pedagoške metode i režim izvođenja nastave, ocenjivanje, kažnjavanje, međusobni odnosi dece i sl.

Osnovni zadatak školske higijene je da stalno prati i proučava stanje školske sredine i da na osnovu postojećih higijenskih zahteva, standarda i normativa, negativan uticaj faktora školske sredine na psihičko i fizičko zdravlje dece svede na najmanju meru.

Zdravstveno – vaspitni značaj škole ogleda se, između ostalog, u sticanju pozitvnih higijenskih i radnih navika, discipline, odgovornosti za obaveze, razvijanje prijateljstva i socijalizacije ličnosti.

Zbog svega toga neophodna je uska i razvijena saradnja roditelja i stručnjaka različitog profila (lekara specijalista higijene, pedijatara, prosvetnih radnika, pedagoga, psihologa).

Prema broju razreda u školi razlikuju se potpune osnovne škole (imaju osam razreda) i nepotpune osnovne škole (imaju četiri razreda).

Po organizaciji postoje centralne osnovne škole sa odvojenim odeljenjima i samostalne osnovne škole.

Centralne osnovne škole (matične, sabirne) su potpune osnovne škole koje obuhvataju svu decu od prvog do četvrtog razreda sa određene uže teritorije i učenike od V-VIII razreda sa određene šire teritorije.

Odvojena odeljenja centralnih osnovnih škola obuhvataju decu od I – IV razreda.

Samostalne osnovne škole su većinom potpune osnovne škole koje obuhvataju svu školsku decu od I do VIII razreda sa određene teritorije.

Kod planiranja kapaciteta školskih zgrada polazi se od broja učenika.

U jednom razredu osnovne škole po pravilu ima 30, najviše 36 učenika.

Ukupan broj učenika u osnovnoj školi, ukoliko se radi o jednoj smeni je 280 – 440 učenika.

Maksimalno korišćenje istog prostora može se tolerisati za dve smene, odnosno oko 800 učenika.

Veliki broj učenika u jednoj školi nije poželjan sa zdravstvenog, a i sa pedagoškog aspekta.

Najmanji kapacitet osnovne škole je, po pravilniku, 15 učenika.

Kombinovana odeljenja mogu se formirati od učenika I – V razreda, tako da odeljenje sa dva razreda može imati najviše 30, a sa tri i više razreda 25 učenika.

Prostorni normativ školske zgrade za niže razrede iznosi najmanje 3m² izgrađene površine po učeniku, a za više razrede osnovne škole, srednje i stručne škole potrebno je najmanje 4,5m².

Ukoliko postoje sve potrebne prostorije u školi, treba predvideti najmanje 7,5m² izgrađene površine.

Ukupna površina zemljišta, računajući i neizgrađeni deo, koji obuhvata prostor za slobodne aktivnosti i zelene površine treba da iznosi najmanje 25 m² po učeniku u smeni.

Kod izgradnje školskih zgrada treba voditi računa da odgovaraju potrebama nastave i higijenskim zahtevima.

Uglavnom postoje dva tipa školskih zgrada: prizemni – paviljonski i blok – spratni.

Paviljonski tip ima prednost da su učionice preko hodnika direktno povezane sa otvorenim površinama, bez korišćenja stepeništa.

Spratni tip zgrada je karakterističan za gradske sredine, s tim da ne treba dozvoliti više od tri nivoa (prizemlje i dva sprata).

Lociranje školskih objekata sastavni je deo urbanističkog plana.

Za izgradnju školskog objekta zemljište treba da je zdravo, suvo, ocedito, osunčano, porozno, zaštićeno od jakih vetrova, ravno i dovoljno prostrano i sa niskim nivoom podzemnih voda.

Kod izbora zemljišta mora se voditi računa o mogućnosti vodosnabdevanja iz lokalnih vodnih objekata ili povezivanjem na centralni vodovod.

Mora se voditi računa i o udaljenosti škole od mesta stanovanja, jer fizički napor zbog dužeg pešačenja smanjuje radnu sposobnost učenika.

U gradu je škola locirana u centru mikrorejona – mesne zajednice, tako da učenik od stana do škole pešači najviše 10 minuta.

U cilju bezbednosti učenika lokacija mora biti takva da se izbegne prelaz većih saobraćajnica i raskrsnica na putu do škole.

Seoske škole, po mogućstvu, treba locirati u centru sela, da bi se postigla približno podjednaka udaljenost učenika uz maksimalno pešačenje 1,5 – 2 km.

Pravilna orijentacija školske zgrade, posebno prostorija za nastavu veoma je važna za normalan i uspešan rad škole.

Najviše odgovara južna odnosno jugoistočna strana.

Dvorište treba neposredno povezati sa ulazom u školu, s tim da boravak učenika u dvorištu ne ometa nastavu.

Ceo školski prostor treba da je ograđen.

Oko 1/3 površine dvorišta otpada na prostor za slobodnu aktivnost učenika, uređena fiskulturna igrališta i na zelenilo.

Škola ne treba da bude ograđena visokom ogradom jer tako psihološki stvara utisak zatvora.

Temelj školske zgrade treba da bude izgrađen od čvrstog materijala, dovoljne dubine, vodeći računa da se ne dozvoli vlaženje zidova (vertikalna i horizontalna izolacija)

Materijal za izgradnju školske zgrade treba da obezbedi dobru toplotnu, zvučnu i hidro izolaciju.

Svaka škola treba da ima dva ulaza – glavni ulaz sa ulice i sporedni ulaz iz dvorišta.

Ulaz u školsku zgradu treba da je dovoljno širok i prostran.

Ispred ulaza treba da postoji nadstrešnica i uređaj za brisanje obuće od drvenih ili gvozdenih rešetki.

Iza ulaza škole treba da postoji dovoljno prostran i funkcionalan hol.

Ukoliko postoji stepenište ono treba da je dovoljno osvetljeno prirodnom svetlošću i da nije spiralnog oblika.

Širina stepeništa treba da iznosi 1.6 do 2 metra, dubina stepenica 22 – 24 cm, visina 14 – 15 cm.

Posle najviše 12 stepenika treba predvideti stajalište.

U zavisnosti od broja učenika i vrste škole školska zgrada treba da ima:

Hodnik,prostor za garderobu,Učionice,Kabinete,Radionice,fiskulturnu salu,sanitarne čvorove,prostorije za nastavnike,školsku kuhinju, školsku ambulantu i ostale pomoćne prostorije.

Hodnici treba da budu dovolno osvetljeni, široki najmanje 3 – 4 metra, a ako se koristi za smeštaj garderobe širina se povećava za najmanje 0.5m.

Pod u hodniku treba da ima zaobljene uglove na spojevima sa zidovima radi lakšeg održavanja.

Zidovi do visine 1.8m treba da budu premazani masnom bojom.

Učionice moraju da imaju idealno prirodno svetlo - osunčanu stranu (jug ili jugoistok).

Optimalne dimeznije učionice su: dužina do 9m, širina 6,5m a visina 3,5m pod uslovom da bude maksimalno za 30 – 34 učenika.

Klupe ili stolovi trebaju da budu udaljeni od zidova 1m, razmak između redova klupa 50 –70cm a udaljenost prve klupe od table 1,8 – 2m.

Pod učionice treba da je ravan, od materijala koji se lako vlažno čisto i održava, da nije hladan i klizav.

Zidovi treba da budu obojeni svetlom bojom a tavanica belom.

Visina zida do 1,8m treba da bude obojena masnom bojom.

Dobro podešeno prirodno i veštačko osvetljenje ima uticaj na dobro raspoloženje učenika i nesmetano izvođenje nastave.

Preporučuje se da prozori budu postavljeni sa leve strane, sa gornjom ivicom što bliže tavanici.

Visina donje ivice prozora od poda treba da iznosi 80cm.

Širna učionice ne sme biti veća od dvostruke visine od poda do gornje ivice prozora.

Svetlosni koeficijent treba da iznosi 1:4.

Veštačko osvetljenje mora biti dovoljne jačine, ravnomerno u celoj učionici, da ne stvara senke, da ne treperi, da ne blješti, da ne zagreva i zagađuje vazduh.

Jačina osvetljenosti radnih mesta u učionici treba da iznosi 250 luksa.

Provetravanje učionice najčešće se vrši prirodnom ventilacijom.

Izmena vazduha treba da se obavi najmanje tri puta u toku jednog sata.

Prirodna ventilacija postiže se specijalnom konstrukcijom prozora – najčešće su to trokrilni horizontalni prozori sa nagibnim otvaranjem gornje i donje trećine.

Veštačka ventilacija je dopuna prirodne ventilacije i obično se koristi u laboratorijama i radionicama.

Najbolji način zagrevanja prostorije postiže se centralnim grejanjem.

Optimalna temperatura učionice je oko 20C a u fiskulturnim salama oko 18C.

Kabineti laboratorije i radionice postoje u svim savremenim osnovnim školama i školama usmerenog obrazovanja.

Fiskulturna sala se najčešće nalazi u prizemlju, kao posebno krilo školske zgrade.

Njena površina treba da iznosi 200 – 350m2.

Visina sale iznosi najmanje 5m, a sa obe strane, po dužini, postoje prozori od tavanice do 80cm od poda.

Prozori i izvori osvetljenja, kao i radijatori treba da budu zaštićeni kako ne bi došlo do njihovog oštećenja.

Pod treba da bude od čvrstog i toplog materijala koji se lako održava.

Za svaku fuskulturnu salu treba predvideti: svlačionice sa garderobnim ormanima, prostoriju za smeštaj rekvizita i sanitarni čvor sa kupatilom, nužnikom i umivaonikom, posebno odvojeni za dečake i devojčice.

Biblioteka i čitaonica umesto klupa imaju stolove i stolice.

Higijenski uslovi za čitaonicu isti su kao i za učionicu.

Ako biblioteka služi istovremeno i kao javna, treba obezbediti poseban ulaz, garderobu i nužnik.

Školska kuhinja je bitan činilac za očuvanje i unapređenje zdravlja učenika.

Ona ima višestruku ulogu i značaj, pre svega davanje dopunskog školskog obroka ili mlečnog obroka koji ima za cilj korekciju tipičnih deficita porodične ishrane.

Davanje dopunskog obroka ima za cilj da poveća radnu sposobnost učenika.

Mlečni obrok treba da obezbedi najmanje polovinu dnevnih potreba u životinjskim belančevinama, Ca i vitaminima.

Minimum prostorija za mlečnu školsku kuhinju je čajna kuhinja, ostava i trpezarija.

Preporučuje se izgradnja centralne kuhinje za veći broj škola jer je formiranje ovakve kuhinje pri školama teško izvodljivo.

Škole moraju da obezbede neophodne prostorije za prihvatanje i raspodelu hrane.

Školska ambulanta treba da ima: čekaonicu, sobu za intervencije, lekarsku ordinaciju, stomatološku ordinaciju, sanitarni čvor za osoblje ambulante i poseban ulaz.

Školska ambulanta pored pregleda obolele dece ima ulogu i u preventivi.

Ovde se organizuju i izvode pregledi u cilju ranog otkrivanja oboljenja, vakcinacije, prati se rast i razvoj dece, kontroliše stanje lične higijene i higijene školskih prostorija.

Nužnici se obično postavljaju na krilima zgrade pri kraju hodnika.

Nužnici treba da budu čučavci a ne sa klozetskom šoljom, zbog mogućeg prenošenja infekcija i lošeg higijenskog održavanja.

Pored nužničkih kabina predviđen je i predprostor za pranje ruku i smeštaj pisoara u sanitarnom čvoru za dečake.

Na 100 učenika treba predvideti tri kabine, s tim što se na svakih 20 učenika dodaje po jedan pisoar.

Na 100 učenica potrebno je pet kabina.

U školi bez vodovoda i kanalizacije treba izgraditi higijenske nužnike sa nepropusnom septičkom jamom.

Pri planiranju kapaciteta važe isti normativi i zahtevi kao i za ostale škole.

Nužnici se moraju održavati čisto sa svakodnevnom dezinfekcijom rastvorima hlornog kreča ili nekog drugog dezinfekcionog sredstva.

Sve škole moraju da obezbede svojim učenicima higijenski ispravnu vodu za piće.

Ukoliko u naselju postoji vodovod, škole se priključuju na njega, obezbeđujući vodu za piće u svim prostorijama i to 20 – 40 l dnevno po učeniku.

Škole bez vodovoda koriste lokalne vodne objekte iz kojih se voda hidroforom može sprovesti do zgrade.

Kada se voda snabdeva iz lokalnog vodnog objekta pomoću hidrofora, neophodno je izgraditi lokalni kanalizacioni sistem.

Školski vodni objekti spadaju u grupu javnih vodnih objekata, što podrazumeva stalni nadzor vodnog objekta, dezinfekciju i kontrolu kvaliteta vode.

Redovno održavanje čistoće u školskim prostorijama ima višestruki značaj:

- Zdravstveni: zaštita zdravlja učenika i nastavnika,

- Pedagoški: sticanje higijenskih navika od strane učenka i

- Ekonomski: očuvanje zgrade, pojedinih predmeta i učila od prevremenog propadanja.

Najveći problem je stvaranje prašine organskog i neorganskog porekla, koje se smanjuje vaspitanjem dece u vezi čistoće odeće i obuće uz redovno vlažno čišćenje.

Školski nameštaj po obliku, veličini i osobinama materijala od koga je napravljen treba da odgovara svojoj funkciji u uzrastu dece.

Klupa mora biti jednostavna i praktična za korišćenje, od dobrog materijala, lako pokretljiva, ravnih i glatkih površina, dostupna vlažnom čišćenju, zaobljenih ivica.

Ormari sa učilima i učila ne trebaju biti smeštena u učionici, već uposebno za to određenim prostorijama.

Organizacija i način izvođenja nastave mogu imati poseban uticaj na zdravlje učenika.

Pre polaska u školu, svako dete mora biti lekarski pregledano, jer samo psihički i fizički zdravo dete može pratiti nastavu i neometano izvršavati svoje obaveze.

Ukolkio se utvrdi da dete nije psihofizički zdravo za pohađanje normalne nastave, šalje se u specijalno odeljenje.

Osnovni problem u vezi nastave, koji u izvesnom smislu može nepovojno da deluje na zdravlje učenika, je nesklad između inelektualne i fizičke sposobnosti dece sa zahtevima škole i režimma školske nastave.

Da bi nastava dala određene rezultate mora biti organizovana tako da učeniku pruža gradivo koje on može da razume i prihvati.

Mora se voditi računa o obimu materijala i načinu prenošenja znanja.

Nastava za decu prvog i drugog razreda ne bi trebala da počinje pre devet časova.

Većina škola radi u dve smene, ali se one ne bi trebale rotirati često jer deca tako nikada ne ustale trajne elementarne životne navike –ustajanje, leganje, učenje, igranje, obrokovanje i biološki ritam.

Za prvi i drugi razred broj časova treba da bude 2 – 3, izuzetno 5,a za starije razrede 4 – 5, izuzetno do 6 časova dva puta nedeljno.

Pauza posle prvog časa treba da iznosi najmanje 10 min, posle drugog 15 – 20 min, a posle trećeg 30 min.

Odmor treba provesti izva školske zgrade, na svežem vazduhu, u slobodnoj igri.

Raspored nastave treba organizovati tako da se za prvi čas predvide srednje teški predmeti, za drugi i treći teški predmeti, a za poslednje časove laki.

Uspeh školskog rada zavisi od veštine nastavnika da na vreme primeti znake umora kod dece i da podesi svoj čas nastave nivou njihove radne sposobnosti.

Provera znanja i ocenjivanje učenika predstavlja značajan momenat režima nastave i za nastavnika i za učenika.

Ocenjivanje mora biti što realnije uz stalnu primenu istih kriterijuma kako ne bi došlo do psihičkih trauma učenika.

Pohvaljivanje i nagrađivanje za uspeh, disciplinu i druge moralne vrednosti ima poseban značaj, kao što je značajno i moralno dejstvo kazne.

Uska saradnja roditelja, prosvetnih i zdravstvenih radnika neophodna je u sprovođenju svih zaheva koje obrazovanje postavlja.

U specijalne razrede i škole po preporuci lekara šalju se deca koja nisu u mogućnosti da pohađaju redovnu nastavu zbog urođenih ili stečenih poremećaja (mentalni deficit, slabovida i gluvonema deca).

Nastava u ovim školama se prilagođava sposobnostima dece i ona se pripremaju za određena zanimanja.

Ove ustanove imaju značajan uticaj na očuvanje i unapređenje zdravlja učenika.

One mogu biti namenjene zdravoj deci ili učenicima određenog zdravsvenog stanja.

U tim slučajevima, lekar na sonovu medicinskih indikacija određuje mesto, uslove i način korišćenja ovih ustanova.

Ferijalne kolonije

To su ustanove organizovane na moru ili planini za vreme školskog raspusta u trajanu od najmanje 30 dana.

Medicinske indikacije za slanje dece u kolonije su: zdrava ali rahitična deca, limfatična stanja, slabunjava i anemična deca i rekonvalescenti.

Deca obolela od akutnih ili hroničnih infektivnih bolesti, kao i kožnih bolesti i drugih infekcija, ne šalju se u kolonije.

Sve vreme prisutan je zdravstveno – vaspitni rad.

Smeštaj dece može biti individualan, u pojedinim porodicama, ili kolektivan u posebnim zgradama.

Osim prosvetnih radnika, pedagoga i drugih instruktora, neophodan je zdravstveni nadzor od strane lekara ili medicinske sestre.

Logorovanje

Tokom logrovanja deca su smeštena pod šatorima na pogodnom terenu, vodeći računa o svim sanitarno – higijenskim zahtevima neophodnim kod ovakvog smeštaja.

Posebno se vodi računa o vodosnadbevanju, dispoziciji otpadnih materija, ishrani i održavanju čistoće uopšte.

Na logorovanje se šalju samo zdrava deca, prethodno pregledana od strane lekara.

Oporavilišta

U oporavilišta se šalju pothranjena i anemična deca kao i rekovalescenti. Ona su pod stalnim lekarskim nadzorom i boravak u ovim objektima može da traje i duže od mesec dana.

Oporavilišta mogu biti izgrađena na moru ili planini, a na osnovu medicinskih indikacija mesto boravka preporučuje lekar.

Škole u prirodi

Za svu decu nižih razreda jedanput u toku školske godine organizuje se nastava van grada, najčešće na moru ili planini.

Cilj škole u prirodi je da uz redovnu nastavu deci omogući boravak na svežem vazduhu.

Deca imaju internatski tip smeštaja sa posebnim režimom boravka, uz redovno izvođenje nastave.

Dužina boravka iznosi najmanje šest nedelja.