Visoka zdravstvena škola strukovnih studija,

Beograd

HIGIJENAXIII

Higijena ishrane

drugi deo

Strukovni kozmetičar-estetičar

Potrebe organizma u energetskim, gradivnim i

zaštitnim materijama

Potrebe organizma u energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama zavise od:

• Veličine i građe tela, • životnog doba, • pola, • aktivnosti štitne žljezde, • klimatskih faktora (vlaga,

temperatura, strujanje vazduha),

• i od vrste zanimanja tj težine rada.

Energetske potrebe organizma

• Osnovni energetski promet- bazalni metabolizam uslovljava održavanje telesne temperature, aktivnost vitalnih organa, mišićni tonus. – To je energija koja se utroši pri ležanju, pri temperaturi

od 20-22⁰C, i ako hrana nije uzimana poslednji 12 sati

• Međutim energetske potrebe organizma su znatno veće, jer čovek obavlja niz poslova koji zahtevaju utrošak energije

• Veće energetske potrebe zbog varenja hrane- specifično-dinamičko dejstvo hrane– Hrana koju čovek unosi u organizam ima tzv.

specifično-dinamičko dejstvo koje se ogleda u tome da neposredno posle obeda nastaje povećanje energetske potrošnje- što se odražava osećajem prijatne topline.

• Pri mešovitoj ishrani povećanje potrošnje zbog uzimanja hrane iznosi 10% celokupnih energetskih potreba

• Najmanje dnevne potrebe u energetskim materijama čini zbir:

• bazalnog metabolizma + specifično-dinamičkog dejstva hrane– Pri planiraju dnevnog obroka

se koriste tablice približnih potreba organizma određene telesne težine, pola, doba i uticaja klime (npr u umerenom klimatskom pojasu)

• Kod muškarca energ. potrebe iznose 2400-4000kal– Za standard se uzima:

zdrav čovek, starosti oko 25g, težine 65kg koji obavlja lak fizički rad- 3200kal

• A kod žena 1700- 2900kal– Standard: 55kg

(2300kal)

Na energetske potrebe utiče:

• telesna težina: • krupnije osobe troše više hrane. • (pomera se veća masa)

Starost:

• deca (do 15g) potrebe su umereno veće,

• Adolescenti (do 19g) te potrebe su i do 20% veće

• Odrasli (posle 25-te godine) bazalni metabolizam se smanjuje (za svaku dekadu oko 7%), a opadaju i telesne aktivnosti

• svako povećanje temperature od +10⁰C iznad prosečne

• treba sanjiti energetsku vrednost unete hrane za - 5%

Klima

Uravnotežena ishrana

• Podrazumeva da sve tri grupe namernica učestvuju u obezbeđivanju energije ( za ukupnu energetsku potrošnju) u sledećim %:

1. Ugljeni hidrati: 50-60%

2. Masti: 25-30%

3. Belančevine: 10-15%

Potrebe za ugljenim hidratima

• Uravnotežena ishrana: • ugljeni hidrati obezbeđuju 50-60% celokupne

energetske potrošnje organizma, • s tim da vode poreklo od žitarica, povrća i voća

– Potrebe se povečavaju zavisno od težine rada:kod lakog rada iznose 400g, a kod teškog do 700h

Masti

• Izuzetni energetski koncentrati• Uravnotežena israna: masti treba da

obezbede 25-30% energetske potrošnje– Kod mladih u razvoju dozvoljeno je do

35%

Belančevine

• potrebe za belančevinama zavise od godina starosti i mišićne mase.

• Kod odraslih iznosi 1g na kilogram telesne težine

• Kod dece 1.6g/kg• Belančevine treba da obezbede 10-15%

celokupnih dnevnih energetskih potreba

Mineralne materije

• Kalcijum, natrijum, magnezijum, kalijum, fosfor, sumpor, hlor kao i oligoelemnti (gvožđe, bakar, kobalt, mangam, nikl, cink) moraju se unositi hranom jer pored gradivne imaju ulogu biokatalizatora.– Oni ulaze u sastav koštanog tkiva, jedinjenja

neophodnih za funkcionisanje ćelije, ulaze u sastav fermenata i hormona, telesnih tečnosti gde su neophodni za održavanje osmotskog pritiska, acidobazne ravnoteže i normalne tazdražljivosti nerva

Struktura dnevnog obroka.Poremećaji ishrane

Sastavljanje dnevnog obroka

• Kada su poznate potrebe organizma u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama kao i biološka vrednost pojedinih namirnica može se pravilno sastaviti obrok.

• Jelo treba da ima dobar izgled i ukus, potrebnu zasićujuću moć– Toplo jelo ima temperaturu između 10-50⁰C (za

decu do 40 ⁰C)

Raspored obroka

1. doručak 30% dnevne količine i kalorijske vrednosti,

2. ručak 40% i

3. večera 30%– Razmak između obroka ne treba da bude veliki jer

se posle toga uzima velika količina koja razdražuje CNS

Poremećaji ishrane: gladovanje

• Kada ishrana ne obezbeđuje dovoljne količine energetskih materija (ugljenih hidrata i masti)

• organizam potrebe podmiruje iz energetskih rezervi,

• a potom i razgradnjom belančevina iz mišića- pothranjenost

Hronično gladovanje dovodi do:

• gubitka telesne težine (prvo na račun masnog tkiva apotom i mišića),

• nastaje opadanje snage, • anemija, • opšta slabost, • lako zamaranje, • preosetljivost na hladnoću

ANOREKSIJA

• Ako je gubitak telesne mase 10% od idealne težine radi se o lakoj,

• a ako je 30% o teškoj pothranjenosti

GOJAZNOST

• Neprestano se povećava broj zbog pogrešnih navika u ishrani

• Dolazi do nagomilavanja masti jer organizam dobija previše energetskih materija, a fizička aktivnost je smanjena

Gojaznost

• Smanjuje se radna sposbnost, nastaju promene na zglobovima, opterećuje se srce , hipertenzije, šećerna bolste, oboljenje jetre, giht

• Povećava se smrtnost kada je telesna težina za 25% veća od idealne