Hipofiza (glandulla pituitaria)

Hipofiza je mala (oko 1cm) endokrina lezda na bazi mozga, u kotanom udubljenju nazvanom sella turcica . Zbog njene presudne uloga u regulaciji aktivnosti drugih endokrinih lezda, esto se naziva rukovodeom lezdom.

Hipofiza je fizioloki podeljena na dva renja: prednji- adenohipofizu i zadnji- neurohipofizu, izmeu kojih se nalazi malo, kod ljudi gotovo zakrljalo podruje (lobus intermedius).

Prednji reanj hipofize lui 6 vanih i nekoliko manje vanih hormona, dok zadnji lui dva bitna hormona .

Hormoni prednjeg renja su: hormon rasta, koji pokree rast celog tela delovanjem na stvaranje proteina, elijsku deobu i diferencijaciju; Adenokortikotropin (ACTH), koji kontrolie luenje nekih hormona nadbubrene lezde, koji utiu na metabolizam glukoze, belanevina i masti; Tireotropin(TSH), koji kontrolie luenje tiroksina i trijodtironina u titnoj lezdi; prolaktin, koji pokree razvoj mlenih lezda i proizvodnju mleka; folikostimuliui hormon(FSH) i luteinizirajui hormon(LH), koji kontroliu rast i razvoj testisa i jajnika

Hormoni neurohipofize su:antidiuretski hormon(ADH) (vazopresin), koji kontrolie izluivanje vode putem mokrae.Poremeen metabolizam vazopresina dovodi do teke bolesti insipidnog dijabetesa; oksitocin, koji omoguava isticanje mleka od lezda u dojci do bradavica tokom sisanja i potpomae roenju deteta na kraju gestacije tako to izaziva kontrakciju miia materice

Poremeaj luenja hipofize dovodi do brojnih patolokih stanja, kao to su gigantski i patuljast rast, akromegalija, insipidnog dijabetesa i drugih.