DON KORNVEL HITLEROV PAPA TAJNA ISTORIJA PIJA XII

Uspeh se moe jedino postii (verovao je Paeli) papskom diplomatijom. Sistem konkordat a doveo je njega i Vatikan do toga da prezru demokratiju i parlamentarni sistem. .. Krute vlade, kruta centralizacija i kruti ugovori trebalo je da uvedu u doba stabilnog reda, doba mira i tiine." Hajnrih Brining, nemaki kancelar 1930-1932. Pij e XII i Jevreji... itava stvar je suvie tuna i suvie ozbiljna za gorinu... to je utan e koje je tako duboko i potpuno u dosluhu sa svim silama koje tlae, donose neprav du, nasilje, eks-ploataciju, rat." Tomas Merton. Sluaj beatifikacije i kanonizacij e pape Pija XII, koga s pravom potuju milioni katolika, nee zaustaviti ili usporit i nepravedni i zlobni napadi protiv ovog velikog i svetog oveka." Otac Peter Gump el, jezuita, relator u sluaju kanonizacije Pija XII. PREDGOVOR Pre nekoliko godin a veerao sam sa grupom postdiplomaca meu kojima je bilo katolika. Tema razgovora b ila je papstvo, pa se itava grupa podelila u miljenjima. Jedna mlada ena je tvrdila da je za nju bilo teko da razume kako ovek zdravog razuma danas moe biti katolik, s obzirom na to da je Katolika crkva stala uz najozloglaenije desniarske vladare ve ka - Franka, Salazara, Musolinija, Hitlera. Njen je otac bio Katalonac, a njeni deda i baba po ocu pretrpeli su strane patnje za vreme graanskog rata od strane Fr anka. Potom se razgovaralo o Eueniju Paeliju, Piju XII, papi iz vremena rata, i o tome kako on nije uinio vie da spase Jevreje iz logora smrti. Kao i mnogi katolici moje generacije, bio sam suvie dobro upoznat sa tom tvrdnjom. Sve je zapoelo sa d ramom Rolfa Hohuta Namesnik" (1963), u kojoj je Paeli prikazan (po miljenju mnogih katolika - neuverljivo) kao surovi cinik, vie zainteresovan za vatikanske vrednos ne papire nego za sudbinu Jevreja. Ipak, Hohutov komad potpalio je raspravu o gr enosti papstva i Katolike crkve u Konanom reenju. Svaki prilog toj raspravi podstaka o je odgovor sa jo ekstremnijim gleditem. Vodei uesnici u raspravi, o ijim radovima g ovorim na kraju knjige, najveu panju posvetili su Paelijevim ratnim godinama. Ipak, Paelijev uticaj u Vatikanu poeo se oseati u prvoj deceniji dvadesetog veka i staln o je rastao tokom narednih etrdeset godina, sve dok nije bio izabran za papu (193 9) u predveerje Drugog svetskog rata. Uinilo mi se da je objektivna ocena Paelija, njegovih zasluga i promaaja, zahtevala detaljniju istoriju od bilo koje do sada n apisane. Takva rasprava proirila bi se ne samo na Paelijeve rane diplomatske delat nosti ve i na itav njegov ivot, ukljuujui i sazrevanje njegove duhovnosti jo od detin stva. Bio sam uveren da bi, ako bi se 1

sve ovo iznelo, pontifikat Pija XII bio odbranjen. Nakon toga, odluio sam se da n apiem knjigu koja e zadovoljiti iri krug italaca, starih i mladih, katolika i nekato lika, svih koji nastavljaju da postavljaju pitanja o ulozi papstva u istoriji dv adesetog veka. Projekat koji sam nameravao da napiem nije trebalo da bude konvenc ionalna biografija, poto uticaj pojedinog pape na globalne poslove zamagljuje uob iajene razlike izmeu biografije i istorije. Konano, papa, zajedno sa stotinama mili ona vernika, veruje da je on Boiji predstavnik na zemlji. Podneo sam zahtev da mi se omogui pristup vanoj grai u Rimu, uveravajui one koji su upravljali odgovarajuim arhivima da sam bio veran linosti koju obraujem. Postupajui u tom uverenju dva kljun a arhivista dareljivo su mi omoguili pristup do tada nekorienoj grai i izjavama datim pod zakletvom, sakupljenim pre trideset godina za Paelijevu beatifikaciju, kao i dokumentima vatikanskog Dravnog sekretarijata. U isto vreme, otpoeo sam da kritiki prikupljam ogromnu masu naunih radova koji su se odnosili na Paelijeve delatnosti tokom dvadesetih i tridesetih godina u Nemakoj, radova objavljenih poslednjih dv adeset godina, ali koji su bili uglavnom nedostupni irokom krugu italaca. Sredinom 1997, privodei svoj istraivaki napor kraju, naao sam se u stanju koje se moe opisati jedino kao moralni ok. Materijal koji sam prikupio, a koji mi je pruao iri pogled na Paelijev ivot, doveo me je, ne do njegovog oslobaanja od kritike, ve do jo vee opt e. Obuhvatajui Paelijevu karijeru od poetka veka, moje istraivanje uobliilo je priu o nastojanju da se ostvari do tada besprimerna papska vlast, koja je oko 1933. uvu kla Katoliku crkvu u sauesnitvo sa najmranijim silama tog vremena. tavie, otkrio sam okaze da je ve od samog poetka svoje karijere Paeli pokazivao nesumnjivu antipatiju prema Jevrejima i da je njegova diplomatija u Nemakoj tokom tridesetih godina do vela do izneveravanja katolikih politikih udruenja koja su mogla da dovedu u pitanj e Hitlerov politiki reim i onemogue Konano reenje. Euenio Paeli nije bio udovite; sluaj je daleko sloeniji i traginiji. Interes za njegov ivot svodi se na fatalnu kom binaciju visoke duhovne aspiracije koja se sukobila sa ogromnom voljom za mo i ko ntrolu. Njegov portret nije lik zla, ve lik fatalne moralne pomerenosti - odvajan ja vlasti od hrianske ljubavi. Posledica tog raskida bila je dosluh sa tiranijom i , u krajnjoj liniji, sa nasiljem. Na vrhuncu Prvog vatikanskog koncila 1870, nad biskup Vestminstera, Henri Mening, pozdravio je doktrinu o papskoj nepogreivosti i primatu kao trijumf dogme nad istorijom". U svom dokumentu Seanje, o Konanom reenj u, objavljenom 1997, Papa Jovan Pavle II govorio je o Hristu kao Gospodaru istori je". Nema sumnje da je sazrelo vreme da se usvoje lekcije iz novije istorije pap stva. Jesus College, Kembrid April 1999. PROLOG Za vreme svete" 1950. godine, kada su milioni hodoasnika stigli u Rim da iskau odanost papstvu, Euenio Paeli, Papa Pij e XII, imao je sedamdeset i etiri godine i bio u dobrom zdravlju. Visok 180 cm, t anak kao prut, teak 62 kg1, lagana koraka, pravilnih navika, jedva da se neto fizik i izmenio od vremena kada je krunisan za papu, jedanaest godina ranije. Onima ko ji su ga sreli prvo to je padalo u oi bilo je njegovo primetno bledilo. Njegova koa, zategnuta preko snanih crta lica, gotovo pepeljasto siva, nezdrava, liila je na s tari pergament," pisao je jedan posmatra, ali istovremeno, delovala je iznenaujue pr ozirno, kao da zrai iznutra hladnim, belim plamenom"2. Utisak koji je ostavljao n a. inae neosetljive obine ljude irom sveta, esto je bio zapanjujui. Njegovo prisustvo zrailo je dobroudnou, mirnoom i svetou to zasigurno nikad nisam osetio ni kod jedno gog 2

ljudskog bia", pisao je Dejms Lis-Miln. Sve vreme se smeio na najprijatniji, najljub azniji nain tako da sam se u trenutku preko glave zaljubio u njega. Toliko sam bi o potresen da sam jedva mogao da govorim bez suza, svestan da mi se noge tresu." 3 Tokom Svete godine bilo je mnogo papskih inicijativa - kanonizacija, enciklika (otvorena pisma katolikim vernicima po svetu), ak proglasa o nepogreivoj dogmi (Uz nesenje device Marije) - i izgledalo je da je Pije XII vrsto sedeo na papskom pre stolu, kao da je uvek bio papa i kao da e to zauvek ostati. Za pola milijarde kat olikih vernika u svetu, on je oliavao papski ideal: svetost, posveenost, boanski uree nu vrhovnu vlast, i, u izvesnim okolnostima, nepogreivost u stavovima o veri i mo ralu. Sve do dananjeg dana, stariji Italijani govore o njemu kao o l'ultimo papa" o poslednjem papi. Iako ovek monakih sklonosti ka samoi i molitvi, ipak je primao u audijenciju ogroman broj politiara, pisaca, naunika, vojnika, glumaca, sportista, nacionalnih voa i kraljevskih linosti. Malo ih je bilo koje nije armirao i zadivio . Imao je divne kupaste ruke koje je veto koristio neprekidno blagosiljajui. Oi su mu bile velike i tamne, gotovo grozniave iza naoara sa zlatnim okvirima. Glas mu j e bio piskutav, pomalo svaalaki, uz preterano naglaavanje. Kada je obavljao crkvenu slubu, lice mu je bilo bezizraajno, pokreti i gestovi smireni i elegantni. Prema svojim posetiocima bio je izrazito prijatan, oputajui ih pun laskanja i ljubaznost i, bez imalo pompeznosti ili afektacije. Bio je uvek spreman za jednostavan humo r i smejao bi se bezglasnim smehom, otvorenih usta. Njegovi zubi, primetio je je dan posmatra, bili su kao stara slonovaa". Neko je primetio njegovu maiju" osetljivos t, drugi su govorili o njegovoj povremenoj sklonosti ka enstvenoj" tatini. Ispred k amera oseao se traak narcizma. Pa ipak, veinu onih koje je sretao, impresionirao je oseanjem edne, mladalake nevinosti, kao neki veni seminarista ili samostanski iskuen ik. Bio je prisan sa decom i privlaio ih je. Nikada nije ogovarao ili loe govorio o drugima. Njegove oi bi se zamrzle, kao u zeca, kada bi se osetio povreenim zbog preterane familijarnosti ili nekog prostakog izraza. Bio je sam - na jedan sasvim izvanredan i uznesen nain. Kako je mogue shvatiti tu jedinstvenu samou, tu egoistin u papsku uzvienost, u kojoj su moderne pape izabrale da bitiu? Ophrvan samoom svoje pontifikatske uloge, Pavle VI, papa ezdesetih i sedamdesetih godina, poverio je u jednoj svojoj linoj beleci ono to bi mogao napisati i Paeli, kome je Pavle VI (kao ovani Batista Montini) sluio petnaest godina: Bio sam i ranije usamljen, ali sada je moja samoa postala potpuna i strana. Otuda zamuenost, vrtoglavica. Kao statua n a stubu - tako sada ivim. Isus je takoe bio sam na krstu. Ne treba da traim pomo spo lja koja bi me oslobodila moje dunosti; moja dunost je isuvie jasna: odluiti, preuze ti svaku odgovornost za voenje drugih, ak i kada to izgleda nelogino ili moda apsurd no. I patiti sam... Ja i Bog. Razgovor mora biti pun i beskrajan.4 Ova vrtoglava papska svest svakako da menja oveka koji na svojim pleima nosi papski teret. To j e samoa koju prate izvesne opasnosti, meu kojima nije najmanje ona od poveanog egoi zma i despotizma. to je dua papska vlast, to je jaa papska svest. Teolog Don Henri N juman, najuveniji britanski preobraenik u katolianstvo u devetnaestom veku, dao je poraavajuu ocenu o prethodnom dugakom pontifikatu: Nije dobro za pape da vladaju dva deset godina. To je anomalija i ona ne donosi dobre plodove; on postaje bog, nem a nikog da mu se suprotstavi, ne poznaje injenice, i bez zle namere radi okrutne stvari.5 Za deset godina otkako je postao papa, Paeli je uzdigao papstvo do neprev aziene uznesenosti; izvesno je da nije bilo nikog ko mu se mogao suprotstaviti; p onaao se kao neko ko je bio predodreen za kanonizaciju. 3

Postoji jedna izuzetna slika Paelija kada je bio u zenitu svoje moi, objavljena 19 50. godine. Fotografisan odozgo i sa lea, visoko iznad Trga svetog Petra, on pozd ravlja uskomeano mnotvo ispod sebe kao kolos koji itavu ljudsku rasu dri u zagrljaju . Slika u potpunosti odgovara naem poetnom uverenju: ideologija papskog primata, o nakva kakvu mi poznajemo, izmiljotina je kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog v eka. Drugim reima, u neko vreme, pre modernih sredstava komunikacije, nije postoj ao piramidalni model katolike vlasti - gde jedan ovek u beloj odedi vlada Crkvom u izrazito nejednakom odnosu snaga. Nekada je vlast Katolike crkve bila iroko raspod eljena na velike istorijske koncile i bezbrojne mree lokalnog samoodluivanja. Kao u srednjovekovnoj katedrali, bilo je mnogo istaknutih tornjeva vlasti. Izvesno j e da je najvii od njih bilo papstvo. Ali rimski primat veeg dela dva milenijuma bi o je pre apelacioni sud nego jedinstveno izgraena autokratija. Karakteristina slik a Pija XII - vrhunski vladar, mada pun ljubavi, koji lebdi nad Trgom svetog Petr a - otkriva neke suprotnosti koje razlikuju moderne pape od njihovih prethodnika . to je pontifeks bio uzvieniji, to je vernik bio manji i beznaajniji. to je pontife ks bio odgovorniji i autoritarniji, to je sputaniji bio narod boiji, ukljuujui tu i biskupe, sledbenike apostola. to je pontifeks bio svetiji i udaljeniji, to je pr ofaniji i sekularniji bio itav svet. Ova knjiga kazuje priu o karijeri Euenija Paeli ja, oveka koji je bio Pije XII, najuticajnija crkvena linost na svetu od poetka tri desetih do kasnih pedesetih godina ovoga veka. Paeli je vie od bilo kog drugog vat ikanskog zvaninika toga vremena, pomogao da ojaa ideologija papske moi - moi koju je sam preuzeo 1939. godine, u predveerje Drugog svetskog rata, i koju je zadrao sve do svoje smrti, oktobra 1958. Ali pria je poela tri decenije pre nego to je on pos tao papa. Meu mnogim inicijativama u svojoj dugoj diplomatskoj karijeri, Paeli je bio odgovoran za ugovor sa Srbijom koji je doprineo napetostima koje su dovele d o Prvog svetskog rata. Dvadeset godina kasnije, on je sainio dogovor sa Hitlerom kome je pomogao da se legalno domogne diktature, i time neutralisao potencijal o d 23 miliona nemakih katolika da protestuju i prue otpor (34 miliona posle Anlusa). Paelijevi ciljevi i njegov uticaj kao diplomate i pape ne mogu se odvojiti od na dlenosti i slube koja je podstakla njegovu izuzetnu ambiciju. Ta ambicija nije bil a prosta udnja za vlau: pape dvadesetog veka nisu bile sebini ljudi svetovne oholost i, gordosti i pohlepe. To su bili, bez izuzetka, ljudi molitve i vrstog uverenja, optereeni arolikom istorijom stare ustanove koju su otelovljavali. Paeli nije bio izuzetak. Pa ipak, ova knjiga pokazae da je uprkos svemu izvrio poguban i grean uti caj na istoriju ovog veka. Paeli je roen u Rimu 1876. godine, u porodici crkvenih pravnika u slubi papstva, razoaranih gubitkom papskih teritorija koje je uzela nov a nacionalna drava Italija. Taj gubitak suvereniteta doveo je papstvo u krizu. Ka ko su pape mogle da se smatraju nezavisnim od politikog status quo Italije, sada kad su postali obini graani ovog skorojevikog kraljevstva? Kako su mogle dalje da v ode i tite Crkvu u sukobu sa modernim svetom? Jo od Reformacije, papstvo se nerado prilagoavalo stvarnosti rasparanog hrianskog sveta usred izazova prosvetiteljskih i deja i novih pogleda na svet. U odgovoru na politike i drutvene promene koje su hv atale korak posle Francuske revolucije, papstvo se borilo da preivi i vri uticaj u klimi liberalizma, sekularizma, nauke, industrijalizacije i nacionalne drave u r azvoju. Pape su morale da se bore na dva fronta - kao primasi jedne ugroene Crkve i kao vladari potresenog papskog kraljevstva. Suoeno sa bezbrojnim izazovima koj e su stvarali novi gospodari Evrope, papstvo je pokuavalo da zatiti univerzalnost Crkve, i istovremeno, da brani celovitost njene ugroene svetovne moi. Veina drava Ev rope koje su se modernizovale, bile su sklone da odvoje Crkvu od drave: presto od oltara, papstvo od carstva, svetenstvo od laika, sveto od svetovnog. Katolika crk va postala je predmet pritiska u Evropi kroz dobar deo devetnaestog veka; njena imanja i bogatstvo su se sistematski otimali; verski redovi i svetenstvo gubili s u mogunost 4

da deluju; kole je preuzela drava ili ih je zatvarala. Samo papstvo je stalno ponia vano (Pije VII i Pije VIII bili su Napoleonovi zatoenici), i papske teritorije su bile u stalnoj opasnosti od cepanja i aneksija onako kako su snage italijanske drave i modernizacija hvatale zamah. Usponi i padovi u ovom razdoblju, otkrili su da je Crkvu iznutra rastrzao problem bremenit posledicama po moderno papstvo. U kratko, vodila se bitka izmeu onih koji su se zalagali za apsolutni papski primat iz Rima kao centra, i onih koji su zahtevali veu podelu vlasti meu biskupima (ak j e tu bilo i onih koji su se zalagali za stvaranje nacionalnih crkava, nezavisnih od Rima). Obe ove tendencije najizraenije su bile u Francuskoj od sedamnaestog v eka pa nadalje, iako su prethodnici papske autokratije imali staro poreklo, koje je poticalo jo iz jedanaestog veka i iz temelja papskog monarhizma. Papska autok ratija je bez sumnje, bila osnovni uzrok same reformacije. Trijumf modernih cent rista, ili ultramontanista" (izraz skovan u Francuskoj koji ukazuje na papsku vla st preko planina" ili Alpa), potvren je Prvim vatikanskim koncilom iz 1870. godine . To treba da se sagleda u svetlosti gubitka papskih poseda. Na tom Koncilu papa je proglaen nepogreivim u pitanjima vere i morala. Takoe je bio proglaen za nesporn og poglavara, vrhovnog duhovnog i administrativnog stareinu Crkve. U izvesnom smi slu, ova definicija zadovoljava ak i one koji su oseali da ona nije u potpunosti t ana: to je konano bio u istoj meri stav o ogranienjima, koliko i o okviru nepogreivo sti i primata. U prve tri decenije posle Vatikanskog koncila, za vreme vladavine Lava XIII, ultramontanistika Crkva se uveavala i jaala. Kao da je dolo do restaurac ije; klerikalni Rim je cvetao sa novim akademskim i administrativnim ustanovama: katolike misije prodirale su do najudaljenijih kutaka sveta. Postojalo je iroko r asprostranjeno oseanje lojalnosti, poslunosti, ara. Obnova hrianske filozofije svetog Tome Akvinskog, ili barem neke njene verzije, obezbedila je okvire za odbranu p rotiv modernih ideja i zatitu papske vlasti. Meutim, ve tokom prve decenije dvadese tog veka, koncept granica papske nepogreivosti i primata postao je nejasan. Legal ni i birokratski instrument preobratio je dogmu u ideologiju papske moi bez prese dana u dugoj istoriji Rimske crkve. Na prelasku dva veka, Paeli, briljantan mladi vatikanski pravnik, saraivao je u preradi crkvenih zakona, kako bi obezbedio bud uim papama neprikosnovenu dominaciju iz Rima kao centra. Ovi zakoni, odvojeni od svoje istorijske i drutvene pozadine, spakovani su u prirunik poznat kao Kodeks ka nonskog prava, objavljen i primenjivan od 1917. godine. Kodeks, razdeljen katolik om kleru u celom svetu, stvorio je sredstva za ustanovljavanje, uspostavljanje i odravanje izvanrednog novog odnosa snaga od vrha do dna". Kao papski nuncije u Mi nhenu i Berlinu tokom dvadesetih godina, Paeli je nastojao da nametne ovaj novi K odeks, pojedinim nemakim dravama (Pruska, Bavarska, Baden...). Nemaka je predstavlj ala jednu od najveih, najobrazovanijih i najbogatijih katolikih zajednica na svetu . Istovremeno, Paeli je radio na konkordatu sa Rajhom, crkveno-dravnom ugovoru izm eu papstva i itave Nemake. Njegova nastojanja da se ostvari ovaj dogovor sa Rajhom e sto su nailazila na otpor, ne samo kod razoaranih protestantskih voa ve i kod katol ika koji su verovali da je njegova vizija Nemake crkve bila neprihvatljivo autori tarna. Godine 1933. Paeli je naao uspenog partnera za pregovore o Nemakom konkordatu u linosti Adolfa Hitlera. Njihov ugovor ovlastio je papstvo da nametne novi crkv eni zakon nemakim katolicima i davao je velikodune privilegije katolikim kolama i kl eru. Za uzvrat, katolika crkva u Nemakoj, njena parlamentarna politika stranka i nj ena mnogobrojna udruenja i novine, svojevoljno" su se povukli, idui za Paelijevom in icijativom, iz drutvenog i politikog delovanja. Abdikacija nemakog politikog katolian stva 1933. godine, koju je iz Vatikana pregovarao i ostvario Paeli uz odobravanje pape Pija XI, obezbedila je uspon nacizma bez otpora najmonije katolike zajednice na svetu. To je bilo potpuno razliito od situacije koja je postojala ezdeset godi na ranije, kada su se nemaki katolici suprotstavili irokom masovnom akcijom i zaus tavili Bizmarkov Kulturkampf. Sam 5

Hitler se hvalio na sastanku vlade odranom 14. jula 1933, da je Paelijeva garancij a o neintervenciji dala reimu odreene ruke da rei jevrejsko pitanje. Po zapisnicima sa sastanka vlade, Hitler je izrazio miljenje da se ovo ima smatrati velikim uspe hom. Konkordat je dao Nemakoj mogunost i stvorio podruje poverenja to je bilo posebn o znaajno u tekuoj borbi protiv meunarodnog jevrejstva."6 Papska podrka nacizmu, u N emakoj i van nje, pomogla je da se zapeati sudbina Evrope. Pria u ovoj knjizi dakle , obuhvata period Paelijeve mladosti, godine kolovanja i godine njegove izvanredne karijere, dok nije postao papa. tavie, pripovest pronalazi novo sredite gravitacij e u njegovim sudbonosnim pregovorima sa Hitlerom ranih tridesetih godina. Ovi pr egovori, s druge strane, ne mogu se posmatrati odvojeno od razvoja ideologije pa pske moi kroz ceo vek, niti od Paelijevog ponaanja tokom rata i njegovog stava prem a Jevrejima. Posleratni period Paelijevog pontifikata, tokom pedesetih, bio je ap oteoza te moi, kada je vladao monolitnom, trijumfalistikom Katolikom crkvom koja se sukobljavala sa komunizmom u Italiji i iza Gvozdene zavese. Ali, to se nije mog lo odrati. Unutranja struktura i ponaanje Katolike crkve poeli su da pokazuju znakove cepanja i opadanja u poslednjim godinama papstva Pija XII, to je zahtevalo preis pitivanje i obnovu. Jovan XXIII koji je 1958. nasledio Paelija sazvao je 1962. go dine, Drugi vatikanski koncil upravo zato da bi se odbacio monolitni. centralist iki model crkve njegovih prethodnika, i da bi se uspostavila kolegijalna, decentr alizovana, humana zajednica u razvoju. U dva kljuna dokumenta, Crkva (Lumen Genti um) i Crkva u modernom svetu (Gaudium et spes) na drukiji nain se naglaavala istori ja, crkvena sluba, zajednitvo, Sveti duh i ljubav. Vodea metafora crkve budunosti bi la je Hodoasnici boiji". Oekivanja su bila velika i nije nedostajalo rasprava i zebn ji - stare navike i disciplina teko iezavaju. Od samog poetka bilo je nagovetaja da p apski i vatikanski centrizam nee tako lako da ustukne. U praskozorje treeg hrianskog milenijuma, jasno je da se crkva Pija XII ponovo uspostavila na bezbroj naina, o d kojih su neki oevidni, drugi tajni, ali iznad svega, u potvrdi piramidalnog crk venog modela - vere u primat oveka u beloj odedi koji diktira u samoi sa vrha. U po znim godinama duge vladavine Jovana Pavla II, Katolika crkva odaje neodoljiv utis ak nefunkcionisanja, uprkos istorijskoj ulozi Jovana Pavla II u propasti komunis tike tiranije u Poljskoj i entuzijazmu Vatikana da ulazi u trei milenijum iste save sti. U drugoj polovini vladavine Jovana Pavla II, politika Pija XII se ponovo po javila kao izazov odlukama Drugog vatikanskog koncila, stvarajui tenzije unutar K atolike crkve koje bi mogle da kulminiraju u buduoj titanskoj borbi. To je prokome ntarisao britanski teolog Adrian Hestings reima: Velika plima koju je omoguio Drugi vatikanski koncil, potroila je, barem institucionalno, svoju snagu. Staro stanje se ponovo pojavilo i danas se Drugi vatikanski koncil u Rimu tumai daleko vie u d uhu Prvog vatikanskog koncila i u skladu sa modelom katolianstva Pija XII". Paeli, ija je kanonizacija ve dobro odmakla, postao je, etrdeset godina posle svoje smrti , ikona onih koji itaju i revidiraju odluke Drugog vatikanskog koncila sa stanovit a takve ide-ologije papske moi koja se ve pokazala kobnom u istoriji ovog veka. 1. PAELIJEVI Bilo je uobiajeno da se Euenio Paeli u vreme njegovog pontifikata i posle smrti, opisuje kao lan Crnog plemstva. Crni plemii predstavljali su malu skupinu aristokratskih rimskih porodica koje su ostajale uz pape i posle gubitka njihovi h poseda, tokom ogorene borbe za stvaranje italijanske drave. Iako su bili veoma l ojalni papstvu, Paelijevi jedva da su bili aristokratija. Poreklo porodice Euenija Paelija bilo je ugledno, ali skromno. Sa oeve strane 6

poticali su iz zabaenog seoskog kraja blizu Viterba, povee varoi 80 km severno od R ima. U vreme Paelijevog roenja 1876. godine, njihov roak Pijetro Katerini (koga su pripadnici Euenijeve vlastite generacije nazivali konte"), jo uvek je posedovao kuu sa malo zemlje u selu Onano. Meutim, Paelijevi otac i deda, kao i njegov stariji b rat Franesko, nisu dugovali svoj ugled plemikim vezama ili bogatstvu, ve lanstvu u k asti laikih vatikanskih pravnika u slubi papstva1. Ipak, poev od 1930, Paelijev brat i tri neaka dobili su plemike titule kao nagradu za svoje usluge u pravnikim i dru gim poslovima za Italiju i Svetu stolicu. Paelijeva neposredna porodina veza sa Sv etom stolicom datira jo od 1819, kada je njegov deda, Markantonio Paeli, stigao u V eni grad" da studira Kanonsko ili Crkveno pravo, kao tienik svog ujaka klerikalca, monsinjora Prospera Katerinija. Ve 1834. godine, Markantonio je postao advokat u Tribunalu svetog Rota, klerikalnog suda u ije aktivnosti je spadalo i ponitenje br aka. Dok je gajio svoje desetoro dece (drugo dete bio je Euenijev otac, Filipo, r oen 1837), Markantonio je postao kljuni inovnik u slubi Pija IX koga su popularno zv ali Pije Nono. estokog temperamenta, harizmatian i epileptian, Pije IX (ovani Maria Mastai-Fereti), krunisan 1846, bio je ubeen, kao i odvajkada njegovi prethodnici, da papske teritorije koje presecaju italijansko poluostrvo obezbeuju nezavisnost naslednika svetog Petra. Ako je vrhovni pontifeks samo stanovnik strane" zemlje, kako moe tvrditi da je nezavisan od lokalnog uticaja? Tri godine posle krunisanj a, izgledalo je kao da je Pije IX sramno izgubio vlast nad Venim Gradom koji je p reuzela republikanska gomila. Petnaestog novembra 1849, grof Pelegrino Rosi, laik i ministar u vladi papske drave, uven po svom britkom sarkazmu, doao je do Palazzo della Cancellaria u Rimu i pozdravio prezrivim osmehom smrknutu masu koja je ekal a. Kada je hteo da ue u zgradu, neki ovek je skoio i zadao mu smrtni udarac noem u v rat. Sledeeg dana, papina letnja palata u Kvirinalu iznad grada je opljakana, a Pi je IX, preobuen u prostu sveteniku mantiju sa parom velikih naoara, pobegao je u pri morsku tvravu u Gaeti, u sigurnost susednog napuljskog kraljevstva. Sa sobom je k ao pravnog i politikog savetnika, poveo Markantonija Paelija. Iz ove tvrave Pije IX je slao javne optube protiv strane izdaje demokratije" i zapretio moguim glasaima ek skomuniciranjem. Zahvaljujui pomoi francuskih bajoneta i Rotildovom kreditu, uspeo je Pije IX da se vrati godinu dana kasnije u Vatikan i da preuzme prezrenu vlast nad gradom Rimom i onim to je ostalo od papskih teritorija. S obzirom na reakcio narne sklonosti Pija IX, barem poev od ovog perioda, moemo pretpostaviti da je Mar kantonio Paeli delio sa svojim pontifeksom odbojnost prema liberalizmu i demokrat iji. Po povratku u Rim, Markantonio je naimenovan za lana Saveta cenzora", tela ko je se bavilo ispitivanjem onih koji su bili umeani u republikansku zaveru". Godine 1852, postavljen je za ministra unutranjih dela. Papski reim tokom ovog poslednje g perioda nije bio milosrdan. Piui Viljemu Gledstonu te iste godine, jedan englesk i putnik opisao je Rim kao zatvor: Nema ni traga od slobode, nema nade za miran iv ot; dve strane vojske; stalno opsadno stanje, uasne osvete, besne frakcije, opte n ezadovoljstvo; takva je papska uprava ovih dana".2 Jevreji su postali meta postr epublikanske odmazde. U poetku svoje vladavine, Pije IX je podravao toleranciju, u kinuo je stari jevrejski geto, praksu preobraenikih molitvi za rimske Jevreje, i p risilno uenje katehizisa onih Jevreja koji su sluajno" pokrteni. Pa iako je povratak Pija IX bio omoguen jevrejskim zajmom, rimski Jevreji su sada bili prisiljeni da se ponovo vrate u geto i da plate, upravo zato to su podravali revoluciju. Potom je Pije IX bio umean u skandal koji je zaprepastio svet. Godine 1858, estogodinje j evrejsko dete Edgarda Mortara, kidnapovala je papska policija u Bolonji pod izgo vorom da je njega est godina ranije krstila sluavka.3 Smeteno u ponovo obnovljen Do m Katekumena, dete je bilo prisiljeno da ui katoliku veru. Uprkos molbama Edgardov ih roditelja, Pije IX je usvojio dete i voleo je da se sa njim igra, skri-vajui g a pod svoju mantiju, i viui: Gde je deko?" 7

Svet je bio ogoren; ak je o tome objavljeno dvadeset uvodnika u ,,New York Times-u ", a austrijski car Franja Josip i Napoleon III, molili su papu da vrati dete nj egovim pravim roditeljima. Sve je bilo uzalud. Pije IX je drao Edgarda zatvorenog u samostanu, gde je na kraju postao svetenik. Meutim, silina italijanskog naciona lizma bila je nezaustavljiva; i Markantonio Paeli, blizak svome papi, prisustvova o je dogaajima koji su imali dalekosene posledice za moderno papstvo. Godine 1860, nova italijanska drava pod vostvom pijemontskog kralja Vitorija Emanuela II, prig rabila je gotovo sve papske posede. U svom poznatom Silabusu grehova (1864), Pij e IX je osudio osamdeset modernih" tekovina, ukljuujui tu socijalizam, slobodno zid arstvo i racionalizam. U osamdesetoj, zavrnoj osudi, on je objavio da je teak greh tvrditi da Rimski pontifeks moe i treba da se pomiri sa progresom, liberalizmom i modernom civilizacijom". Pije IX je oko sebe podigao zatitne bedeme boanske tvrave ; unutar nje, on je podigao standarde katolike vere zasnovane na boijoj rei onako k ako ju je tumaio on, vrhovni pontifeks, Hristov vikar na zemlji. Izvan tvrave vlad ali su standardi Antihrista, ideologije koje su poevi od Francuske revolucije u sv om sreditu imale oveka i koje su sejale greh. Otrovni plod, izjavljivao je, ak je u ticao i na samu Crkvu: bili su to pokreti koji su nastojali da umanje papsku vla st zahtevajui nezavisnost nacionalnih crkava od Rima. Ipak, jednako uticajna bila je i ve davno uspostavljena suprotna tendencija: ultramontanizam, poziv na nepri kosnovenu papsku mo koja bi zraila irom sveta, prelazei sve nacionalne i geografske granice. Pije IX je tada poeo da priprema dogmatski proglas o jednom upravo takvo m sveobuhvatnom primatu. Svet bi trebalo da preko dogme (fiat) sazna koliko je o n moan da sve dri pod pretnjom ekskomunikacije. Mesto gde je trebalo da se odri ras prava pre proglasa bio je veliki crkveni koncil, skup svih biskupa kojima je pre dsedavao papa. Pije IX je sazvao Prvi vatikanski koncil krajem 1869, koji je tra jao do 20. oktobra naredne godine. Na poetku, samo polovina biskupa koja je prisu stvovala Koncilu bila je raspoloena da podri dogmu o papinoj nepogreivosti. Ali Pij e IX i njegovi bliski saradnici poeli su da ih obrauju. Kada je bolonjski kardinal Gvido protestovao da samo zajednica biskupa Crkve moe da tvrdi da je svedok trad iciji doktrine, Pije IX je odgovorio: Svedok tradicije? Ja sam tradicija".4 Istor ijski dekret o papskoj nepogreivosti koji je 18. jula 1870. usvojilo 433 biskupa, sa samo dva glasa protiv, glasi: Kada rimski pontifeks govori ex cathedra, to j est, kada obavlja dunost pastira i uitelja svih hriana, on odreuje... doktrinu u pita njima vere i morala koja vae za itavu Crkvu; kroz boansku pomo koju mu je obeao sveti Petar, on poseduje onu nepogreivost kojom je Boanski Spasilac eleo da Njegova Crkv a bude obdarena... i zato se takve definicije rimskog pontifeksa ne mogu same me njati i ne zavise od saglasnosti Crkve.5 Drugi dekret objavio je da je papa imao vrhovnu vlast nad svojim biskupima, kako nad pojedincima tako i nad celinom. Pa pa je, ustvari, imao potpunu vlast bez presedana. Za vreme donoenja ovih velikih odluka, oluja je besnela nad kupolom Svetog Petra i udar groma, koji je odjekiva o u peinskoj unutranjosti bazilike, razbio je okno na visokim prozorima. Prema lon donskom ,,Times-u", protivnici nepogreivosti pape, videli su u ovom dogaaju znak b oanskog neodobravanja. Kardinal Henri Mening, nadbiskup Vestminstera i oduevljeni pristalica Pija IX, odgovorio je s prezirom: Oni su zaboravili Sinaj i Deset boiji h zapovesti".6 8

Pre nego to se Koncil mogao okrenuti drugim stvarima, poslednji francuski vojnici napustili su Veni grad" da bi branili Pariz u Francusko-pruskom ratu. U njega su uli italijanski vojnici i tako je Rim bio izgubljen za papstvo, ovog puta zauvek. Sve to je ostalo Piju IX i njegovoj Kuriji, kardinalima koji su upravljali dotad anjim papskim posedima, bilo je 108.7 jutara dananjeg grada Vatikana i to uz dozvo lu nove italijanske drave. Zatvarajui se unutar apostolske palate koja gleda na Cr kvu svetog Petra, Pije je odbio da se dogovori sa novom italijanskom dravom. On j e ve 1868. godine, zabranio italijanskim katolicima da uestvuju u demokratskoj pol itici. Markantonio Paeli je mogao da ostane bez posla da nije pomogao da se 1861. osnuje novi vatikanski dnevni list. L'Osservatore Romano" postao je moralno i pol itiko" glasilo Vatikana i novine koje se tampaju na sedam jezika sve do danas. U m euvremenu, idui stopama Markantonija, Euenijev otac Filipo, takoe obrazovan kao kano nista, slino je naimenovan za Tribunal Svete Rote, da bi vremenom postao dekan ko nzistorijalnih advokata, pravnika Svete Stolice. Paelijevi roditelji su se venali 1871. godine. Njegova majka, Virdinija Graciozi bila je Rimljanka i, kako se to k ae, bila je pobona ker Crkve. Bila je jedna od trinaestoro brae i sestara. Dva njena brata postala su svetenici, a dve sestre su se zamonaile. Filipo Paeli obavljao je pastirsku dunost u parohijama Rima, delei duhovno tivo za itanje siromanima. Bio je poznat po svojoj privrenosti knjizi pod naslovom Massime eterne (Veni principi), m editacijama o smrti, koje je napisao Alfonso Liguori, katoliki moralista i svetac iz osamnaestog veka. Filipo je razdelio stotine primeraka po Rimu i svake godin e je predvodio procesiju na rimsko groblje, gde su hodoasnici pod njegovim vostvom razmiljali o svojoj neizbenoj sudbini. Plata vatikanskih laikih pravnika bila je m rava i Paelijevi nisu bili imuni. Posle 1870, izgleda da je porodica oskudevala. Mn ogo godina, Paeli se seao da nije bilo grejanja u porodinom stanu ak i do duboko u z imu, osim malog gorionika oko koga su lanovi porodice grejali ruke.7 I dok su pos le 1870, mnogi njihovi laiki savremenici uli u dobro plaenu birokratiju nove Italij e, Paelijevi su ostali odani svojoj prezrivoj odbojnosti prema uzurpaciji Vitorij a Emanuela. Postojala je praksa lojalne papske buroazije da nosi jednu rukavicu, da stavlja stolicu okrenutu ka zidu u glavnoj sobi, da kapke na prozorima stalno dri zatvorene i da vrata palate stalno dri na pola zatvorene, u znak seanja na kon fiskovano papino imanje. Paelijevi, mada sami nisu imali itavu palatu, pripadali s u takvom nepokolebljivom sloju. Euenio Paeli je tako odrastao u okruenju naglaene ka tolike pobonosti, sirotinjskog uvaavanja i usaenog oseanja o povreenoj papskoj vanos Iznad svega, porodica je bila zagnjurena u mnogobrojna pravna pitanja i poslove - graanskih, meunarodnih i crkvenih. Paelijevi koji su smatrali da su njihovo paps tvo i njihova Crkva ugroeni sa svih strana razornim silama modernog sveta, mislil i su da ona moe da preivi i s vremenom prevazie sve opasnosti mudrom i sveoptom prim enom zakonitosti. POTLAENA CRKVA U godinama posle Prvog vatikanskog koncila, Pije IX je posmatrao turobnu scenu tlaenja sa gornjih spratova apostolske palate, sa njenom globalnom perspektivom na Katoliku crkvu u svetu. U Italiji su bile zabran jene procesije i mise van crkve, verske zajednice su bile rasprene, crkvena imanj a konfiskovana, svetenici regrutovani u vojsku. itav niz mera koje je Sveta Stolic a razumljivo, smatrala antikatolikim, dolazio je iz nove prestonice: ozakonjenje razvoda braka, sekularizacija kola, ukidanje brojnih svetih dana. U Nemakoj, delim ino kao odgovor na razornu" dogmu o nepogreivosti, Bizmark je zapoeo svoj Kulturkamp f (kulturnu borbu"), politiku proganjanja katolianstva. Versko uenje potpalo je pod dravnu kontrolu, a verskim redovima bilo je zabranjeno da 9

poduavaju; jezuiti su proterani; drava se meala u poslove semenita; crkvena imanja b ila su pod kontrolom laikih odbora; u Pruskoj je uveden graanski brak. Biskupi i k ler koji se suprotstavljao zakonima Kulturkampfa bili su kanjavani, zatvarani i p roterivani. U mnogim delovima Evrope bilo je isto: u Belgiji su katolici izbaeni iz prosvete; u vajcarskoj su zabranjeni verski redovi; u Austriji, tradicionalno katolikoj zemlji, drava je preuzela kole i ozakonila graanski brak; u Francuskoj se javio novi talas antiklerikalizma. Pisci, mislioci i politiari irom Evrope - Bovio u Italiji, Balzak u Francuskoj, Bizmark u Nemakoj, Gledston u Engleskoj - izraava li su snano uverenje da su papstvu, a sa njim i katolianstvu, dani odbrojani. ak i najsnanije pristalice Pija IX poele su da sumnjaju da je u korenu svih problema bi la velika duina njegovog papstva. Razmiljajui o tome 1876, vestminsterski nadbiskup Mening je sumorno pisao o mranjatvu, zbrci, potitenosti... nedelanju i bolesti" Sve te Stolice. Pa ipak, da li su stvari bile zaista tako sveopte i nepopravljivo loe? Da li je povuenost ve ostarelog Pija IX, u sukobu sa nezaustavljivim talasom mode rnizma, dovela do toga da je papstvo, najstarija iva ljudska institucija na zemlj i, bilo na samrti? Moda je ba suprotno, konano gubljenje pontifeksovih svetovnih po seda, u kombinaciji sa korisnou modernih komunikacija, postavilo osnovu za do tada nesluene mogunosti vlasti. Ako mu je takva ideja i pala na pamet, Pije IX nije ja sno iskazao svoju nameru, osim u svom priznanju pred smrt: Sve se promenilo; vrem e mog sistema i politike je prolo, i ja sam suvie star da promenim svoj put; to e b iti zadatak mog naslednika".8 Posle smrti Pija IX, 7. februara 1878. godine, nje govo telo je konano preneto iz svog privremenog poivalita u Crkvi svetog Petra, u g rob u San Lorencu. Kada je pratnja dola do Tibra, gomila antiklerikalnih Rimljana zapretila je da e da baci koveg u reku. Samo dolazak policijskog voda spasao je t elo Pija IX od poslednje uvrede.9 Tako se zavrio najdui i jedan od najnemirnijih p ontifikata u istoriji papstva. DETINJSTVO I MLADOST U NOVOM" RIMU Euenio Paeli roen je u Rimu, 2. marta 1876, u vreme kada se pontifikat Pija IX nalazio na kraju sv og munog trajanja. iveo je u stanu koji su njegovi roditelji delili sa njegovim de dom Markantoniom, na treem spratu Via Monte ordano 3 (sada Via delji Orsini). Zgra da se nalazila na nekoliko koraka od Kjeza Nuova sa njenim ukraenim i pozlaenim ba roknim enterijerom. Prilazei sa zapadne strane Korso Vitorio Emanuele, vidi se ul az u kuu, neto uvuen od ulice. Od vrata stambene zgrade, treba tano pet minuta peke d a se stigne do mosta Svetog Anela na Tibru, a petnaest do Trga svetog Petra. Eueni o je bio jedno od etvoro dece; njegova starija sestra uzepina imala je etiri godine kad je roen; stariji brat Franesko imao je dve. Druga sestra Elizabeta rodila se e tiri godine kasnije. Rim u kome je Paeli roen i krten jedva da se neto promenio u po slednjih dve stotine godina. Vie od polovine podruja koje su opasavala Aurelijeve zidine bilo je ukraeno crkvama, kapelama i samostanima. Hrianski Rim iveo je pored r uevina klasine antike i ve oronulih vila, u senci veno zelenih hrastova, pomorandinih stabala i velianstvenih irokih borova. Dobar deo grada liio je na starinske trgovak e varoi. Stada koza i ovaca okupljala su se oko fontana i prolazila ulicama i trg ovima zajedno sa peacima i kolima. Sve e se ovo promeniti tokom Paelijevog detinjst va, kada je grad osamdesetih godina postao prestonica nove nacije, i kada je mod erni svet tehnologije, komunikacija i saobraaja preobrazio njegovu starinsku otup elost. Stigli su ljudi sa severa i oni su gradili novu prestonicu na brzinu, jef tino i ne obazirui se na stil ili planiranje. Neke od novih arhitektonskih i umet nikih tvorevina raene su s namerom da upute neprijateljske signale u pravcu Vatika na. Spomenik Emanuelu, razmetljivi svadbeni kola", zapoet je 1885. godine, u slavu ujedinjenja zemlje pod njenim prvim 10

kraljem. Ratnika statua Garibaldija na konju, smetena na najvii vrh brda Janikulum, kao da dominira i nad novom prestonicom i nad vatikanskim gradom. U petoj godin i, Paelija su upisali u obdanite koje su vodile dve asne sestre u ulici koja se dan as zove Via Zanardeli. U to vreme porodica se preselila u vei stan u Via dela Vet rina, nedaleko od mesta gde je roen. Zavrio je privatnu katoliku osnovnu kolu u dve prostorije zgrade na Pjaca Santa Luia del inazi, blizu Pjace Venecija. Ustanova je bila u rukama udljivog osnivaa i upravitelja, sinjora uzepa Markija, koji je imao obiaj da dri govore sa svoje visoke katedre, o tvrdom srcu Jevreja".10 Jedan od Pael ijevih savremenih biografa komentarisao je to bez ironije: Mnogo toga bi se moglo rei u korist sinjora Markija; on je znao da se utisci koje ponesu mala deca nika da ne gube".11 Sa deset godina, Paeli je postao ak u liceju Kvirino Viskonti, dravn oj koli koja je uopte uzev bila nenaklonjena katolianstvu i kleru. Nalazila se u Ko leo Romano, gde je ranije bio smeten jezuitski rimski univerzitet. Euenijev brat Fr anesko bio je dve godine ispred njega po koli. Filipo Paeli je oito verovao da njego vim sinovima samo moe da koristi upoznavanje iz prve ruke sa njihovim sekularnim n eprijateljima" dok su istovremeno dobijali najbolje klasino obrazovanje u Rimu. P o miljenju brata i sestre koji su ga nadiveli, Euenio je bio tvrdoglav. Iigljao, nene grae, pokazivao je impresivnu inteligenciju i mo pamenja od najranijih godina. Moga o je da upamti kada je hteo, itave stranice tiva i mogao je da ponovi itave lekcije re po re, poto bi izaao iz razreda. Imao je smisla za klasine i moderne jezike. Njeg ov rukopis i u mladosti, a i kasnije u zrelosti, bio je briljiv i elegantno ispis an. Svirao je violinu i klavir i esto je pratio svoje sestre koje su pevale i svi rale mandolinu. Voleo je da pliva i za vreme raspusta jahao je na imanju svog roa ka u Onanu. Malo ta je ostalo u anegdotama ili u knjievnim zapisima to bi moglo da pojasni linosti Euenijevih roditelja, osim svedoenja o njihovoj velikoj estitosti " k oje je ostavila njihova mlaa kerka Elizabeta. Samo su fini izrazi", tvrdila je, mogl i da preu preko njihovih usana". Virdinija Paeli vodila je svoju decu nekoliko puta dnevno da se mole pred kunim oltarom Bogorodice i itava porodica je itala Oena svako vee pre veere. Nema nikakvih tragova o traumama ili liavanju u detinjstvu; sa samo jo troje dece u porodici, Euenio je oigledno imao dosta roditeljske panje. Svedoanst va za beatifikaciju prirodno se upravljaju na dokaze o Euenijevoj ranoj pobonosti. Na svom putu od kole do kue redovno je poseivao ikonu Bogorodice, poznatu kao Mado na dela Strada, blizu groba Ignjacija Lojole u Jezuitskoj crkvi. Ovde je, poneka d dva puta dnevno, otvarao svoje srce Bogorodici, govorei joj sve". Pria se da je j o kao dete pokazivao neobino oseanje skromnosti. Njegova mlaa sestra se sea da nikada nije uao u sobu ukoliko nije bio sasvim obuen. Bio je nezavisan i usamljen; obave zno se sa knjigom pojavljivao za obedom, traio od roditelja, brata i sestara dozv olu da se i zadubi u itanje. U mladosti je rado iao na koncerte i predstave, sa sp remnom sveskom u koju je tokom pauze, beleio kritike izvoenja. Elizabeta se seala d a bi komponovao duhovne bukete (molitve ukrasno zabeleene na karti), za misije il i due u istilitu. Ona se takoe priseala da joj je nametao svoja vlastita uzdravanja ( a primer, odricao se nekih poslastica kao to su bili voni sokovi). Jo kao dete, poua vao je katehizisu petogodinjeg sina domara palate u kojoj su stanovali. Bio je dea k kod oltara u Kjeza Nuova, pomaui na misi roaku sveteniku, i kao i mnogim drugim dea cima odreenim za sveteniki poziv, njegova omiljena igra bila je da se oblai i obavi misu u svojoj spavaoj sobi. Majka ga je u tome podravala, dajui mu komad damasta ko ji je on zamiljao kao crkvenu odedu; pomagala mu je da postavi oltar zajedno sa sv eama na aluminijumskoj foliji. Jedne godine on je odigrao itavu ceremoniju Svete n edelje. Kada jedna bolesna tetka nije mogla da ode na misu, mladi Euenio je izveo supstituciju slube, ukljuujui i propoved. 11

Vana linost u Euenijevom ivotu, odkada je napunio osam godina, bio je jedan kapelnik , otac uzepe Lais. Prema Elizabetinom svedoenju, njihov otac je zamolio oca Laisa da se brine o Euenijevom duhovnom razvoju. Lais je postao est posetilac doma Paelij evih, gde je redovno izvetavao roditelje o Euenijevom verskom napretku. Postoje na znake da je u ovom odnosu postojalo ono osobeno prijateljstvo koje esto postoji i zmeu uzornog svetenika i pobonog mladia koji razmilja o verskom pozivu. Euenio je pon o uticaje svojih roditelja i oca Laisa u svoj svetovni licej. Pria se da je za je dan zadatak da opie svoju omiljenu" istorijsku linost, izabrao Augustina iz Hipa, n a opti podsmeh svojih kolskih drugova. Kada je pokuao da malo proiri studije istorij e hrianske civilizacije, temom koja nije bila u programu nastave, profesor ga ja u korio, rekavi mu da on nije taj koji treba da predaje. Meu ono malo to je ostalo od onoga to je pisao, nalazi se desetak njegovih kolskih sastava. Iako pomalo visoko parni, ipak su bili dobro sastavljeni i teni. Jedan, pod naslovom Znak da se ono t o je upisano u srcu pojavljuje na licu, bavi se zlom kukavike tiine" i pria o potovan om starcu koji, za razliku od ostalih dvorana, odbija da laska tiranskom kralju. 12 U drugom sastavu pod naslovom Moj portret, trinaestogodinji Paeli procenjuje se be na nain koji je istovremeno iskren i samoironian. Srednjeg sam rasta", poinje on. Telo mi je vitko, lice prilino bledo, kosa kestenjasta i meka, oi crne, nos pomalo orlovski. Neu da govorim mnogo o svojim grudima koje nisu, da budem iskren, snane . Najzad, imam par dugih i tankih nogu, sa povelikim stopalima." Otuda je, dalje govori itaocu, lako zakljuiti da sam ja fiziki prilino osrednji mladi". Govorei o s oj moralnoj prirodi on priznaje da je njegov karakter dosta nestrpljiv i estok". N ada se da e uz pomo obrazovanja nai nain na koji e ga kontrolisati". Zavrava priznan da ima uroenu velikodunost duha", i tei se milju da mada ne podnosi protivreenje, la o oprata onima koji ga uvrede.13 Blizak Paelijev kolski drug, koji je kasnije posta o kardinal, rekao je da je Paeli kao deak imao sposobnost da se samokontrolie to je i stinski retko kod mladog sveta".14 Meu njegovim mladalakim sastavima, samo jedan, napisan kad mu je bilo petnaest godina, otkriva da je Euenio Paeli moda iskusio mla dalaki poraz. Tu opisuje u treem licu nekog ko je slep od tatine i grenih ideja i sum nji". Ko e mu, pita se on, dati krila pa da se digne sa ove bedne zemlje do najvie sfere i iskida ovaj zli veo koji ga uvek u svuda obavija?" U zakljuku, on govori kako mu ta osoba upa kosu" i eli da nikad nije roen". Zavrava sa molitvom: Boe moj, vetli ga!"15 Da li je to bio dokaz emocionalne krize podstaknute preteranim uenje m i mladalakim asketizmom? Tamna epizoda je prola i nikada se, koliko je poznato, nije povra-tila. Razvio je ljubav prema muzici. Posebno je voleo da slua Betovena , Baha, Mocarta i Mendelsona i zainteresovao se za istoriju muzike. Jo kao deak ita o je klasike iz zadovoljstva i zapoeo da skuplja vlastitu klasinu biblioteku koju je uvao itavog ivota. itao je Avgustina, Dantea, Manconija, a od svih je najvie voleo Cicerona.16 Njegovo najomiljenije duhovno tivo bilo je Imitacija Hrista od Tomas a a Kempisa, kaluera iz petnaestog veka. Imitacija koja je do ezdesetih godina uiva la iroku popularnost meu vernicima, pa ak i meu usrdnim dejecezanskim svetenicima, od govarala je asketskim tenjama suzdranog monatva: ona je ohrabrivala ona unutranja os eanja koja su bila neposredno povezana sa Bogom bez drutvenog posredovanja, smatra jui da su ljudske veze nesavrene i rastrojene. Ipak, savetovala se vedrina, ponizn ost i milosre prema svakom, a posebno prema onima koji nam se najmanje dopadaju. S vremenom je Paeli nauio celu knjigu napamet. Meu drugim omiljenim verskim autorim a bio je ak-Beninj Bosije, francuski biskup iz sedamnaestog veka iju je uzvienu i u bedljivu elokvenciju Paeli nastojao da prevazie u narednim godinama. Bosije se nal azio na njegovom nonom stoliu pored kreveta, celog njegovog ivota. 12

Posle Paelijeve smrti, jezuita, otac Robert Lajber, njegov lini pomonik tokom etrdes et godina, pisao je da je papina duhovnost ostala u sutini mladalaka. U njegovom ve rskom ivotu ostao je poboan deak iz onih dana... Iskreno je potovao svaku jednostavn u, poniznu pobonost. Sauvao je detinju ljubav za Bogorodicu iz svoje mladosti."17 U leto 1894. godine, poto je zavrio licej u svojoj osamnaestoj godini, sa diplomom , odnosno sa licenza ad honorem, Paeli se povukao na deset dana u crkvu Sv. Agnez e u Via Nomentana. Po prvi put (ali ne i poslednji) proao je kroz Duhovne vebe Ign jacija Lojole, prirunik za duhovnu meditaciju. Ova vebanja vide ivot kao borbu izmeu Satane i Hrista. Od onih koji su se privremeno povukli u crkvu, trailo se da jas no izaberu u budunosti: da prate merila Hrista ili da prate merila Princa Tame. P o povratku kui, Paeli je obavestio svoje roditelje da eli da postane svetenik. Po pr ianju Elizabete, Ova odluka nikog nije iznenadila. to se nas tie, on se rodio kao sv etenik." SEMINARISTA Almo Koleo Kapranika, poznat jednostavno kao Kapranika, zastr aujua je graevina, smetena na mirnom trgu u srcu starog Rima, blizu Panteona i nalaz io se na dvadesetak minuta hoda od doma Paelijevih. Osnovana 1457. godine, Kapran ika je bila i jo uvek je uvena kao uzgajilite najviih vatikanskih dostojanstvenika. Euenio Paeli se tu smestio u novembru 1894. i upisao na kurs filozofije u oblinjem rimskom jezuitskom univerzitetu Gregoriani. Paeli je zapoeo svoje studije za sveten ika na vrhuncu pontifikata Lava XIII, naslednika Pija IX, izabranog 1878. Lav XI II bio je konzervativan (saraivao je u sastavljanju Silabusa greaka Pija IX). Imao je gotovo 68 godina kada je izabran, pa ipak, silno se trudio da se uskladi sa modernim svetom. Prve godine njegove vladavine obeleene su nizom izvanrednih akad emskih inicijativa: ustanovio je u Rimu novi institut za filozofiju i teologiju, centre za prouavanje Svetog pisma i centar za astronomiju. Vatikanski arhivi su otvoreni i za katolike i za nekatolike naunike. Pod Lavom XIII aktivno su otvorene istorijske perspektive koje je katolika nauka gotovo sasvim zanemarila. Kao nunci je, Lav je putovao irom Evrope i upoznao se sa radnim i ivotnim prilikama u razvij enim industrijskim sreditima. Osamdesetih godina, katolike sindikalne organizacije koje su traile uputstva za svoj rad od Crkve, dolazile su u Rim u sve veem broju. Godine 1891. Lav je objavio encikliku Rerum Novarum (Nove stvari), papski odgov or posle pola veka na Marksov Komunistiki manifest i Kapital. Osuujui tlaenje i sutin sko ropstvo brojne sirotinje preko instrumenata lihvarstva" u rukama malog broja v rlo bogatih ljudi", i zahtevajui pravedne nadnice i pravo na organizovane sindika te (po mogustvu katolike) i u izvesnim okolnostima pravo na trajk, enciklika je odb acila socijalizam i bila pomalo neodreena prema demokratiji. Klasa i nejednakost, izjavio je Lav, nepromenljive su odlike ljudskog drutva, jednako kao pravo na pr ivatnu svojinu ili ona prava koja neguju i tite porodini ivot. Osudio je socijaliza m kao iluziju, smatrajui ga jednakim sa klasnom mrnjom i ateizmom. Autoritet drutva , uio je, ne dolazi od oveka ve od Boga. Godine 1880. pisao je nadbiskupu Kelna da k uga socijalizma... koja tako duboko izopauje oseanje naeg sveta, crpe svoju snagu i z tame koju prouzrokuje u intelektu, skrivajuu svetlo venih istina i kvarei ivotne n orme koje je odredio hrianski moral".18 Lav je verovao da je odgovor socijalizmu, tom velikom zlu savremenog sveta, bila hrianska intelektualna renesansa zasnovana na veri i razumu. Ta renesansa, izjavio je, treba da ima svoj koren u misli sred -njovekovnog filozofa i teologa sv. Tome Akvinskog. Tomizam ili neotomizam kako je nazvan posle Lavove enciklike iz 1879 (o oivljavanju tomistikih studija)19 jedn a je sveobuhvatna intelektualna sinteza, koja sjedinjuje istine Otkria i podruja n atprirodnog, fiziki kosmos, prirodu, drutvo, porodicu i pojedinca. Posle 13

vie od jednog veka u kome su svetovne kole filozofije irom Evrope i Amerike postaja le sve vie subjektivistike i materijalistike, Lavova odluka da ponovo otkrije bezbe dne i postojane apsolutne istine tomistike filozofije - koja se dizala, po miljenj u pontifeksa iznad maglina modernog skepticizma kao blistava srednjovekovna kate drala - izgledala je inspirativna. Upravo tako, koliko god da je Lav podstakao k atoliku uenost posle generacija intelektualne jalovosti, oivljavanje neotomizma u r avni prosenog kandidata za sveteniko zvanje, oznailo je jedan znaajan pomak ka konfor mizmu i suavanju klerikalnog uma. Neotomizam, barem onakav kakav se uio u semenitim a devedesetih godina, odbacio je mnogo toga to je bilo dobro i istinito u moderni m idejama. Godine 1892, dve godine pre nego to je Paeli stigao na Gregorijanski un iverzitet, Lav je proklamovao da se tomistiki sistem mora smatrati kao konaan" na s vim semenitima i katolikim univerzitetima. A tamo gde je Toma propustio da razradi neku temu, profesori su morali da dou do zakljuaka koji su bili u skladu sa njego vim uenjem. Pod sledeim papom, Pijem X, neotomizam e dostii ortodoksnost ravnu dogmi . OBRAZOVANJE U IZOLACIJI Kada je Paeli zapoeo svoje studije u povoljnoj duhovnoj klimi u eklezijastinom Rimu, u leto 1895, planovi oko njegovog svetenikog obrazovan ja uzeli su udan obrt. Na kraju svoje prve akademske godine, napustio je i Kapran iku i Gregorijanski univerzitet. Prema Elizabeti, za to je bila kriva hrana u Ka praniki: njegov izbirljiv" stomak progonie ga itavog ivota, to je ukazivalo na nervoz nu, napetu telesnu grau. itava porodica, izjavila je ona pred tribunalom za kanoni zaciju, dolazila bi u koled svake nedelje da mu donese posebnu hranu kako bi preiv eo.20 Ona je ak ukratko opisala kako je njihov otac konano dobio odobrenje da Eueni o ivi kod kue nastavljajui redovno da studira. Rezultat ovog novog rasporeda bio je da se Paeli vratio materinskoj zatiti, i time izbegao grubosti meanja sa vrnjacima, rigoroznu seminarsku disciplinu, kao i zajedniko druenje. Nesposobnost da se suoe sa tekoama u semenitu dovodila je do naglog prekida klerikalnih ambicija veine kandi data za svetenike. Paelijevi su, meutim, imali mone prijatelje u Kuriji. Sa izuzetko m prijateljstva sa mlaim roakom, kao to e se videti, njegova majka je ostala u sredit u njegovog emocionalnog ivota. Uzajamna odanost izmeu majke i sina svugde je prisu tna u svedoanstvima za beatifikaciju. Kada je postao papa, on je krst koji je nos io na grudima ukrasio majinim draguljima. U jesen 1895, upisao se u novu akademsk u godinu da studira teologiju i Sveto pismo na Institutu sv. Apolinarija, nedale ko od njegove kue, i istovremeno na jezike na svetovnom univerzitetu Sapienca, ta koe u blizini. Meutim, njegove veze sa ovim ustanovama bile su isto akademske priro de. Kod kue, priala je Elizabeta, nosio je svoju mantiju i rimsku kragnu preko dan a i nastavio da bude pod uticajem oca Laisa", linosti koja je bdela nad duhovnim n apretkom njegovog detinjstva. U leto 1896, u dvadesetoj godini, putovao je sa La isom u Pariz da prisustvuje Astronomskom kongresu. Ne postoje svedoanstva koja bi opisala tok njegovog svetenikog obrazovanja kroz naredne etiri godine. Jedino se i zvesno zna da je proao neophodne ispite koji su mu omoguili da ue u Sveti red. Drug og aprila 1899, kada je imao samo dvadeset i tri godine, zareen je sam, u privatn oj kapeli pomonog rimskog biskupa, umesto zajedno sa ostalim kandidatima rimske d ijeceze u Crkvi sv. Jovana Lateranskog. Jo jednom je izbegao svoje vrnjake. Sledeeg dana odrao je svoju prvu misu na Bogorodiinom oltaru u bazilici Santa Marija Maore , uz asistenciju oca Laisa. Paeli je zavrio svoje obrazovanje u Svetoj teologiji s a doktoratom (po dananjim standardima to bi pre bila fakultetska diploma) koji je dobio na osnovu kratke disertacije, sada 14

izgubljene za potomstvo, i usmene odbrane na latinskom. U jesen se ponovo upisao na Institut sv. Apolinarija da studira prava. To je znailo poetak ozbiljnih postd iplomskih studija, tokom kojih je verovatno doao pod uticaj jezuitskog kanoniste Franca Ksavijera Vernca, strunjaka u pitanjima ekleziastike vlasti u kanonskom pra vu. Meutim, uticaj rimskih jezuita koje je Paeli smatrao svojim posebnim mentorima u vreme dok je bio seminarista, a potom i tokom ivota, vaan je iz drugih razloga, 1898. godine, kada je Paeli zavrio svoje studije za svetenika, Civilt Cattolica", ri mski jezuitski list, zalagao se za proglaenje krivim Alfreda Drajfusa, jevrejskog oficira koji je bio optuen za veleizdaju u Francuskoj. List je nastavio da tvrdi da je on kriv i naredne godine, ak i kada je osloboen optube. Urednik, otac Rafael e Balerini optuio je Jevreje da su kupili sve novine i savesti Evrope" da bi oslob odili Drajfusa. U hladnom zakljuku on je potvrdio da kada god bi Jevreji dobili dra vljanstvo" to bi dovelo do propasti" hriana ili masakra tuinske rase." 21 Ne zna se u kojoj meri je Paeli bio pod uticajem ovih shvatanja koja su objavljena u izuzetn o uticajnom rimskom asopisu. Ali budui katoliki svetenici na kraju devetnaestog veka , morali su da budu pod uticajem duge istorije hrianskih stavova prema Jevrejstvu. KATOLIANSTVO I ANTISEMITIZAM Postoje znaajne razlike izmeu devetnaestovekovnog ras izma, inspirisanog izopaenim drutvenim darvinizmom, i tradicionalnog hrianskog antij udaizma koji traje jo od ranog hrianstva. Rasistiki antisemitizam od one vrste koja e omoguiti nacistiko Konano reenje, bio je zasnovan na ideji da je jevrejski genetski materijal bio po prirodi bioloki inferioran; otuda zla logika da e njihovo istreb ljenje doneti koristi na putu ka nacionalnoj veliini. U poznom srednjem veku, pans ki Jevreji bili su iskljueni iz iste" zajednice hrianske krvi, i postavljala su se pi tanja u vreme evropskog otkria Amerike o statusu uroenikih prirodnih robova" u Novom svetu. Ipak, rasistike ideje nisu nikada bile deo ortodoksnog hrianstva. Hriani su, u celini, ignorisali rasno i nacionalno poreklo u potrazi za preobraenicima. Hrians ka antipatija prema Jevrejima roena je iz uverenja koje potie jo iz rane hrianske crk ve, da su Jevreji ubili Hrista - u stvari, da su ubili Boga. Prvi crkveni oci, v eliki hrianski pisci prvih est vekova hrianstva, pokazivali su izrazitu sklonost prem a antijudaizmu. Hristova krv" pisao je Origen, nije pala samo na Jevreje onog vrem ena, ve i na sve generacije Jevreja, sve do kraja sveta." Sveti Jovan Hrizostom j e pisao: Sinagoga je javna kua, mesto za skrivanje neistih ivotinja... Nikada se nij edan Jevrejin nije molio Bogu... Oni su u vlasti demona." Na Prvom nikejskom sab oru 325. godine, car Konstantin je naredio da Uskrs ne treba da se nadmee sa jevr ejskom Pashom: Nedostojno je," izjavio je, da se na najsvetijem prazniku ide za ob iajima Jevreja; otuda nemojmo imati nita zajedniko sa tim odvratnim narodom." Sledi o je niz carskih mera protiv Jevreja: posebni nameti, zabrana za otvaranje novih sinagoga, proglaenje nezakonitim brakova izmeu Jevreja i hriana. Cvetali su progoni u narednim carskim vladavinama. Oko petog veka, Jevreji su bili stalno napadani tokom Svete nedelje, iskljuivani iz javnih slubi, dok su im sinagoge spaljivane. Moe se s pravom postaviti pitanje zato hriani nisu iskorenili sve Jevreje u tom rano m periodu hrianskog carstva. Prema hrianskom verovanju, Jevreji su morali da preive i da nastave lutanje po Dijaspori kao znak prokletstva koje su naneli svom narodu . S vremena na vreme, pape su u prvom milenijumu zahtevale obuzdavanje, ali nika da i prestanak progona ili promenu oseanja. Papa Inoentije III, u ranom trinaestom veku, saeo je papsko gledite prvog milenijuma: Njihove rei - neka njegova krv bude na nama i naoj deci - donela je nasledni greh na itav narod, koji ih prati kao pro kletstvo tamo gde ive i rade, kada se raaju 15

i kada umiru." etvrti lateranski sabor, koji je odran pod Inoentijem III 1215, post avio je zahtev da Jevreji moraju da nose kape na glavama koje e ih razlikovati od drugih. Poto su bili lieni drutvene jednakosti, proterani iz sopstvene zemlje, isk ljueni iz javnih slubi i najveeg broja trgovakih delatnosti, Jevrejima su preostale malobrojne alternative kao to je bilo pozajmljivanje novca, to je bilo zabranjeno po hrianskom zakonu. Ovlaeni da pozajmljuju po tano odreenim interesnim stopama, Jevr ji su postali prokleti kao krvopije" i lihvari" koji su iveli od dugova hriana. Sredn ji vek bio je vreme nevienih progona Jevreja, koje su ponekad zauzdavale prosveeni je pape. Krstai su smatrali delom svoje misije da mue i ubijaju Jevreje na svom pu tu za i iz Svete zemlje; praksa prisilnih preobraanja i pokrtavanja, posebno jevre jskih deaka, postala je iroko rasprostranjena. Jedan od glavnih ciljeva novih redo va propovednika bio je preobraanje Jevreja. Izbila je rasprava izmeu franjevaca i dominikanaca o pravu vladara da silom pokrtavaju jevrejsku decu kao nastavak njih ove vlasti nad robovima na svojim posedima. Prema franjevcima koji su sledili te ologa Dansa Skotusa, Jevreji su bili robovi po boanskoj odluci; dominikanac Toma Akvinski tvrdio je da po prirodnom zakonu koji se odnosi na roditeljstvo, Jevrej i imaju pravo na obrazovanje svoje dece u onoj veri koju za njih izaberu.22 Meuti m, srednji vek je takoe obeleen zlokobnom pojavom, kasnije poznatom pod nazivom krv na optuba". Verovanje da Jevreji mue i rtvuju hriansku decu zapoelo je u Engleskoj u vanaestom veku i brzo se proirilo Evropom. S tim u vezi, postojao je mit da su Je vreji krali svetu hostiju, priesni hleb koji je postao telo i krv" Hristova na mis i, da bi obavljali neke strane rituale. U isto vreme, navodi za ritualno ubistvo, ljudske rtve i skrnavljenje hostije dalo je podsticaja verovanju da judaizam ukl juuje izvoenje magije u cilju podrivanja i konanog unitenja hrianstva.23 Pogubljenje evreja optuenih za ritualno ubistvo, pratilo je i unitavanje itavih jevrejskih zaje dnica, optuivanih za izvoenje magijskih radnji koje su prouzrokovale crnu smrt i d ruge velike i male poasti. Pojavom reformacije smanjena su takva suenja za ritualn u magiju, a mitovi o krvnoj optubi, ustukli su pred ubeenjem da vetice praktikuju rt veno ubijanje dece. Ali uskoro, papa iz esnaestog veka, Pavle IV, ustanovio je ge to i noenje ute trake. U osamnaestom veku, Jevreji su postepeno dobili slobodu u p odrujima koja su bila najudaljenija od rimskog centra katolianstva - Holandija, En gleska, protestantske enklave Severne Amerike - ali papske drave su i dalje prime njivale represivne mere protiv Jevreja i duboko u devetnaestom veku. U kratkom n aletu liberalizma kada je izabran, Pije IX, kao to smo videli, ukinuo je geto, al i ga je uskoro ponovo uveo kada se vratio iz progonstva u Gaeti. Rimski geto je konano nestao kada je stvorena italijanska drava, iako je podruje geta" preivelo kao stambena etvrt za siromanije Jevreje u gradu, sve do Drugog svetskog rata. U meuvre menu, antijudaizam je u Rimu tinjao i povremeno se razgorevao sve do papstva Lav a XIII, kada je Paeli bio uenik. Najuporniji oblik antipatije usredsredio se na tvr doglavost" Jevreja, to je bila tema Paelijevog visokoparnog uitelja, sinjora Markij a. U stvari, postojala je neobina podudarnost izmeu Paelijevog mesta roenja i mita o tvrdom srcu, koja pokazuje vanost obiaja u istrajavanju predrasude. U Via Monte or dano, ulici u kojoj je Paeli roen, bio je obiaj tokom mnogih vekova da nove pape ob ave antijevrejsku ceremoniju na svom putu do bazilike Sv. Jovana Lateranskog. Tu bi se pontifeks zaustavio sa svojom procesijom kako bi primio kopiju Petoknjija od rimskog rabina, dok su ga njegovi ljudi ekali. Tada bi papa vratio tekst okren ut naopake uz dvadeset zlatnika, izjavljujui da, iako potuje Mojsija, odbacuje tvrd o srce jevrejskog naroda. Naime, postojalo je staro i vrsto ukorenjeno uverenje k atolikih teologa da, kada bi Jevreji samo hteli da sluaju otvorenog srca razloge h rianske vere, oni bi odmah uvideli da gree i preobratili bi se. 16

Pojam jevrejske tvrdoglavosti bio je sutinski element u sluaju Edgarda Mortara. Ka da su roditelji otetog Edgarda lino zamolili papu da im vrati njihovog sina, Pije IX im je rekao da mogu da dobiju svog sina nazad ako se preobrate u katolianstvo , to bi oni odmah uinili samo kad bi otvorili svoje srce hrianskom Otkrovenju. Ali o ni to nisu uinili. Mortarovi su, po miljenju Pija IX, zbog svoje tvrdokornosti sam i sebi naneli svu patnju. Jevrejska tvrdoa srca" paralelna je i u poneemu se poklap a sa pojmom jevrejskog slepila", to je prikazano u rimskoj misi za Veliki petak, k ada svetenik moli za perfidne, lukave Jevreje" i trai da na Bog i Gospod skine veo sa njihovih srca; da bi i oni priznali naeg Gospoda Isusa Hrista".24 Ova molitva to kom koje svetenik i narod odbijaju da kleknu, trajala je sve dok je nije ukinuo p apa Jovan XXIII. Odrastao u porodici kanonskih pravnika (Markantonio Paeli je ver ovatno konsultovan u sluaju Mortara), Paeli je po svoj prilici znao za sluaj Mortar a i argumente koji su branili papino delovanje, kao to je sigurno bio u razredu p od uticajem opaski sinjora Markija o jevrejskoj tvrdokornosti. Vanost optubi za je vrejsku slepu tvrdoglavost bila je u njenoj snazi da se ojaa ubeenje iroko rasprost ranjeno kod mnogih katolika - oni nisu bili svesni antijudaizma, a kamoli antise mitizma - da su Jevreji bili odgovorni za vlastite nevolje. Takvo gledite ohrabri lo je zvaninike Katolike crkve tokom tridesetih godina ovog veka, da zatvore oi dok je anti-semitizam besneo u Nemakoj. Jo ekstremniji oblici antijudaizma su buknuli meu katolikim intelektualnim krugovima u Rimu za vreme vladavine Lava XIII, to je bez sumnje uticalo na budue svetenike na katolikim univerzitetima. Jo jednom su se p odizale krvne tube u nizu lanaka koji su objavljeni od februara 1881. do decembra 1882. godine u Civilt Cattolica". Pisao ih je jezuita, uzepe Orelja de San Stefano, tvrdei da je ubistvo dece za praznik Pashe bilo neto sasvim obino" na Istoku i da j e korienje krvi hrianskog deteta bio opti zakon koji je leao na savesti svih Jevreja Svake godine Jevreji razapinju dete na krst", a da bi krv bila delotvorna, dete mo ra da umre na mukama".25 Godine 1890, Civilt Cattolica" je ponovo skrenula panju na Jevreje u nizu napisa objavljenih u obliku pamfleta pod naslovom Della question e ebraica in Europa (Rim, 1891), koji je imao za cilj da izloi delovanje Jevreja u formiranju moderne lib-eralne nacionalne drave. Autor je optuio da su svojim luka vstvom" Jevreji podstakli Francusku revoluciju da bi postigli graansku jednakost, i da su se od tada namestili na kljune poloaje u privredi veine drava, sa ciljem da ih kontroliu i uspostave svoje otrovne kampanje protiv hrianstva". Jevreji su bili o dvratna rasa"; bili su lenj narod koji niti radi niti ita proiz-vodi; koji ivi na z noju drugih". Pamflet u zakljuku poziva na ukidanje graanske jednakosti" i trai segr egaciju Jevreja od ostalog naroda. Mada postoji znaajna razlika izmeu rasistikog an tisemitizma i religioznog antijudaizma, ovaj tekst objavljen u Rimu za vreme Pael ijevog kolovanja, otelovljuje bujanje zlokobne antipatije. injenica da su takva gl edita bila podsticana od strane vodeeg jezuitskog asopisa koji je uivao zatitu pape, ukazuje na njihov mogui domet i slinost sa stavovima vlasti. Takve predrasude teko su mogle biti neprijateljske prema rasistikim teorijama koje e dostii vrhunac u bes nom nacistikom napadu na evropsko jevrejstvo u Drugom svetskom ratu. Verovatna je pretpostavka da su ove katolike predrasude, u stvari, podstakle pojedine oblike nacistikog antisemitizma. 2. TAJNI IVOT Postoji fotografija u papskim arhivima koj a prikazuje Lava XIII, papu od 1878. do 1903. kako sedi na prestolu postavljenom na podijumu u vatikanskim vrtovima. Izgleda slab, omraveo (ameriki biskupi su ga zvali vrea kostiju"), onako kako je on mislio da treba da izgleda apsolutna, kralj evska vlast. Okruen je bliskim saradnicima, ali samo jedan od njih 17

sedi, stamena figura Marijana Ramopole del Tinaro, kardinala dravnog sekretara i glavnog arhitekte Lavove meunarodne diplomatije. Rampola sedi na prostoj stolici, kao da je sasvim zadovoljan svojim niim poloajem, smeten sa strane, od kamere, kao da eli da pokae da ne deli isto gledite sa svojim papom. Takoe postoji fotografija Paelija iz istog vremena, kao privlanog, mladog svetenika, blagog pogleda. Godine 1 901, dve godine pre smrti Lava XIII, on je uao u ambijent ovog monog, malog dvora da naui kako radi vatikanska birokratija i da odmah postane izuzetan miljenik. Da li je on bio, posle petogodinjeg pontifikalnog obrazovanja i majinske zatite kod k ue, posluni sluga za sve poslove, izabran zbog svoje savitljivosti meu stotinama ka ndidata u velikim rimskim semenitima? Ili je bio snana i odluna linost koja se nala, zahvaljujui dugoronoj strategiji, u svom pravom elementu? Dogaaji e uskoro pokazati Paelijevu snagu, njegovu sposobnost da igra ulogu u administraciji koja se nalazi la na prelazu ka apoteozi moderne papske moi. I pored sve svoje drutvene saoseajnos ti, Lav XIII bio je autokrata koji je uspostavio mnoga merila za papsku uzvienost dvadesetog veka, koja su vaila sve do izbora Jovana XXIII. Od katolikih posetilac a zahtevalo se da kleknu pred njega za vreme audijencije, i tokom svoje vladavin e on se nikada nije obraao niti reju svojoj posluzi. Podsticao je kult vlastite lin osti, saraujui u stvaranju masovnih reprodukcija njegovih fotografija u boji i ohr abrivao ogromna hodoaa u Veni grad". Ipak, i pored njegove sklonosti ka linom apsolut zmu, teio je da neposredno i praktino utie na spoljanji svet iz svog rimskog svetilit a. Kroz este enciklike pisane kitnjastim jezikom, ustanovio je modernu praksu sta lnog papskog propovedanja sa svog uzvienog poloaja. Papski uticaj su uveale moderne komunikacije dok su se misionarski poduhvati irili, katoliko stanovnitvo u industr ijskim oblastima uveavalo, a katolika emigracija u Novom svetu naglo rasla. Lav je shvatio potrebu da ide u korak sa svetom koji se ubrzano menjao i preduzeo je m ere da ga dostigne, da dovede do promena jaanjem puteva uticaja i obavetavanja iz rimskog sredita do najudaljenijih delova sveta. Iskusan u diplomatiji, Lav je ver ovao da je papska diplomatska sluba imala da igra sutinsku ulogu i u sprovoenju unu tranje crkvene discipline i u uspostavljanju odnosa izmeu crkve i drave. Godine 188 5, panija i Nemaka su ga zamolile da posreduje u sporu oko poseda Karolinskih ostr va na Pacifiku. A godine 1899, ruski car Nikolaj II i holandska kraljica Vilhelm ina, koristili su njegove dobre usluge u svojim nastojanjima da organizuju mirov nu konferenciju evropskih drava. Lav je eleo da ga smatraju nezavisnim arbitrom, u stvari, vrhovnim sudijom u svetskim poslovima. Razmiljajui o vatikanskoj diplomat iji uz pomo dela Tome Akvinskog, on je u svojoj encikliki Immortale Dei (1886) po novo izloio odnos izmeu Svete Stolice i nacionalnih drava. Prema meunarodnom pravu, svetovne drave priznaju uzajamni suverenitet ne samo preko ugovora ve i razmenom a kreditovanih predstavnika. Papski nuncije, po Lavovom miljenju, bio je predstavni k papskog duhovnog suvereniteta, a kao ambasador bio je i predstavnik politikog s uvereniteta svoje drave. Lav XIII je video mo bezdravne, onosvetske Svete Stolice k ao savrenog drutva" - savrenog u svojoj celovitosti i samostalnosti. Zahvaljujui Lavo vom entuzijazmu za snaenje papske diplomatije i odlunom regrutovanju i obuavanju ko je je sprovodio Rampola, stalne misije akreditovane pri Svetoj Stolici poveane su od osamnaest na dvadeset i sedam. U meuvremenu, kao tek skoro rukopoloeni svetenik , Euenio Paeli se brinuo za due uenika u samostanu Senakl u Rimu i bio je est posetil ac samostanu Uznesenja" blizu Vile Borgeze, gde je uestvovao u slubi za kapelsku li turgiju. Bez sumnje, pod uticajem svog dede, oca i brata Franeska, Paeli je vredno prouavao kanonsko pravo u nadi da e ga pozvati da zapone svoju crkvenu karijeru", k ako ju je nazvao njegov otac kada je traio mesto za Euenija u Kapraniki. 18

Detalji o tome kako je visoki emisar lovio glavu mladog svetenika, postali su leg endarni.1 Kasno jedne veeri, poetkom 1901, Paeli je bio kod kue i svirao violinu u p ratnji svoje sestre Elizabete na mandolini. Tada je neko snano zakucao na vrata i tu se pojavio monsinjor Pjetro Gaspari, nedavno naimenovani podsekretar u Odelj enju za izvanredne poslove, to je odgovaralo inostranim poslovima unutar Dravnog s ekretarijata. Prema prianju njegove sestre, Paeli nije mogao da prikrije svoje uenje . Omanji, demekasti ovek, seljakog izgleda, kojem je tada bila 51 godina, Gaspari j e ve bio uven u meunarodnim krugovima kao sjajan kanonski pravnik, inae ve osamnaest godina ef katedre na tom predmetu, na Katolikom institutu u Parizu. Kada je prelat pozvao Paelija da mu se pridrui u Dravnom sekretarijatu, mladi svetenik ga je u poet ku uveravao da je njegova ambicija oduvek bila da radi kao pastir dua". Ali kad je sasluao ta je monsinjor imao da kae o vanosti odbrane crkve od napada sekularizma i liberalizma irom Evrope, on je popustio. Narednih trideset godina, Gaspari i Pael i, fiziki i drutveno razliiti, radili su zajedno. To je bilo razdoblje u kome su ka nonsko pravo i konkordatsko pravo - okviri u kojima je Sveta Stolica vodila svoj u spoljnu politiku - oblikovali rast papske moi u dvadesetom veku. Godine 1930, P aeli e naslediti Gasparija kao kardinal dravni sekretar, i to e mesto zadrati sve dok ne postane papa. Nekoliko dana pasle Gasparijeve posete, Paeli je postavljen za apprendista, pripravnika u Gasparijevom odeljenju. Nekoliko nedelja kasnije (to j e dokaz da je bio miljenik unutar Vatikana) Paelija je, prema zvaninom izvetaju,2 i zabrao sam Lav XIII da odnese pismo sa izrazima sauea u London i da ga preda kralju Edvardu VII na engleskom dvoru, povodom smrti kraljice Viktorije. Bilo mu je sa mo dvadeset i pet godina i ve se naao na putu brzog napredovanja. Godine 1902, uz svoj poloaj u Vatikanu, naimenovan je kao povremeni nastavnik kanonskog prava na Univerzitetu sv. Apolinarija. Potom je dobio isti posao na Akademiji za plemstvo i crkvena lica, koledu za mlade diplomate, gde je predavao graansko i kanonsko pr avo. Godine 1904. je doktorirao. Tema njegove teze3 bila je priroda konkordata ( posebnog ugovora izmeu Svete Stolice i drava, kraljevina, carevina) i funkcija kan onskog prava kada konkordat, iz bilo kog razloga, prestane da vai. Znaaj ovog istr aivanja postae jasan kasnije u ovoj knjizi, kada budemo videli kako se Paeli uputa u niz pregovora oko konkordata kako bi ugovore izmeu crkve i drave doveo u sklad sa novim kodeksom kanonskog prava. Uskoro je napredovao do mesta minutante, kada m u je povereno da pie skraene izvetaje koji su stizali u Sekretarijat iz celog sveta . Iste godine, postao je papski komornik sa titulom monsignor, a potom je ponovo napredovao sledee godine kada je dobio titulu lini prelat. Dve godine kasnije, op et mu je odobren put u London, ovaj put u pratnji Rafaela Meri del Vala, pansko-i rskog kardinala dravnog sekretara, na Evharistiki kongres u Londonu sastanak versk ih i svetovnih predstavnika odran na otvorenom prostoru, gde je Paeli u sjajnom pu rpuru proao ulicama Vestminstera. Svedoenja za beatifikaciju govore o njegovoj ogr omnoj vrednoi, velikoj ljubavi za red i disciplinu. Njegov jedini odmor bio je da se proeta svakog dana posle ruka, sa brevijarom u ruci, u parku Vile Borgeze. Sam o jedna pria meutim, ukazuje na to da je don Euenio mogao da skrene sa svog dobro u reenog ivota u emocionalnu opasnost, za vreme tih njegovih ranih svetenikih godina. Paeli je imao roaku Mariju Terezu Paeli, ker njegovog roaka Ernesta, jo jednog paeli skog laika sa izvesnim uticajem u Svetoj Stolici". Roditelji Marije Tereze bili s u rastavljeni (ne znamo zato) i ona je zbog toga bila smetena kod asnih sestara u s amostan Uznesenja, od svoje pete godine. Oko 1901. godine, Marija Tereza, tada t rinaestogodinjakinja, upala je u silenzio sepolcrale - grobnu tiinu ili depresiju, to je bila 19

posledica svae izmeu njene majke i jedne od asnih sestara koja je izgleda pogrdno g ovorila o italijanskom kralju za vreme asa. Ernesto Paeli, ne govorei Mariji Terezi , zamolio je don Euenija da je izvue iz njenog psiholokog bekstva", ime je zapoeo odn s koji e trajati pet godina. Svakog utorka, mladi svetenik i njegova roaka etali su sami i razgovarali u predvorju samostanske kapele najmanje dva sata. Razgovarali su o stvarima, priala je ona, koje su bile zatiene peatom ispovesti. On me je otvori o", rekla je tribunalu za beatifikaciju, i ja sam mu se poverila." Ali bilo je tu i mnogo vie od toga: po prianju Marije Tereze, nae dve due su se pribliile, povezane u Bogu".4 Ona je nala u njemu, kako je verovala, drugog Hrista". Uprkos onome to je ona opisala kao njihova uzdranost i tajna", njen otac je postao sumnjiav u vezi sa njihovim odnosom kad je njoj bilo osamnaest godina i stavio je na to taku. Moj ot ac", opisala je ona, nije razumeo ovu uzdranost i tajnu, niti je razumeo plemenitu linost don Euenija." Don Euenio je, pria nam Marija Tereza, sa tugom prihvatio ovo p onienje i ja sam izgubila jedinstvenu podrku i moralno i duhovno vostvo". Sledei put ga je videla, priala je, sedam godina kasnije, na papskoj audijenciji kada je proa o pored mene: izgledao je vedar, skroman, ponizan, zatvoren pa ipak veseo, jedno stavan kao i uvek. Imao je istotu onoga ko ivi blizu Boga. I sve devojke u samosta nu su govorile - ko bi mogao da ga gleda, a da ga ne voli!"5 Osim ovih letiminih saznanja, nema dovoljno detalja koji bi omoguili da se ispria kako se razvijao nje gov karakter. Ali, neto jasnija slika se pojavila u nekoliko narednih godina u ni zu tekih trenutaka koji su zadesili crkvu, a koje je Paeli utljivo posmatrao iz vat ikanskog epicentra. injenica da je on ostao izuzetan miljenik i tokom ove krize poznate kao antimodernistika kampanja - i nastavio da napreduje dok su drugi skr ajnuti, govori mnogo o njegovoj razboritosti, snalaljivosti i sposobnosti preivlja vanja. Nema sumnje da je itava afera na njega ostavila neizbrisiv trag. PAPA PIJE X Prvih dana jula 1903, Lav XIII, u svojoj 93. godini, bio je na samrti. Dve na redne nedelje gomila prelata i vatikanskih dokoliara punila je papske apartmane, dok se mnotvo okupljalo na Trgu svetog Petra. Lav se jo nije predavao, taj mravi st arac sa oduzetom levom rukom, koji je etvrt veka ranije bio samo naimenovan da bi obavljao papsku dunost do narednog izbora. U jednom trenutku se proirio neverovat an glas da se oporavio i da e se uskoro vratiti na posao. Dvadesetog jula ujutro, traio je pero i hartiju i poeo da pie latinske stihove u ast sv. Anselma. U etiri po slepodne, meutim, izdahnuo je u napadu guenja. Telo je balzamovano tek narednog da na, i tako, zahvaljujui vruini, ceremonija ljubljenja golog papinog stopala bila j e ovom prilikom zanemarena. Posle uobiajenog pogreba, grobari su morali da lupe k oveg kako bi stao na mesto. Dogaaj je posmatrao uasnuti uzepe Sarto, patrijarh Venec ije, koji je kasnije kazao svom kolegi: Vidi, tako zavravaju pape."6 Kardinali su ul i u konklavu sledeeg meseca, od prvog do etvrtog avgusta, i oekivalo se da e Rampola , ovek koji je trebalo da nastavi politiku Lava XIII, postati papa. Tokom trajanj a konklave, austrijski car Franja Josip koji je imao mo veta, izrazio je svoje ne zadovoljstvo dotadanjim kardinalom dravnim sekretarom. U poetku je jaala podrka Rampo li, oigledno kao reakcija na ovo uplitanje, ali potom se smanjila. Na kraju, tros truku krunu dobio je uzepe Sarto, koji nije iznutra poznavao Vatikan i Kuriju. On je uzeo ime Pije X. Sekularni svet je poslednji put intervenisao u novijim izbo rima papa, i novi papa se postarao da se spoljanji uticaj vie nikad ne uvai. Posmat rano iz jedne perspektive, Crkva kao suvereno drutvo konano je zadobila savrenstvo" kome je Lav XIII tako predano teio. Posmatrano iz druge, iz izbora za papu otklon jen je i poslednji trag sekularnog pluralizma. 20

Sarto, tada ezdesetosmogodinjak, bio je suprotnost svom uzvienom i aristokratskom p rethodniku. Bio je sin potara i valje iz Venecije. Birajui njega, konklava kardinal a je izabrala pastirskog papu, oveka molitve i jednostavne pobonosti, koji je doba r deo ivota proveo kao upnik, parohijski svetenik, duhovni direktor semenita i dijec ezanski biskup. Sartova ambicija bila je da obnovi duhovni ivot Katolike crkve, da nadahne iskrenu linu odanost, a ne da pokazuje spoljanje znake pobonosti, kao i da usadi u mlade oseanje verskog doivljaja. Njegov moto bio je vaspostaviti sve stvar i u Hristu". Tokom njegovog pontifikata, od 1903. do 1914, on je ohrabrivao uenje katehizisa i redovno poseivanje svete priesti kao uobiajenih obeleja upnog ivota. Uv o je da deca ve od sedme godine, umesto od jedanaeste kako je bilo do tada, mogu da primaju evharistiju, to je dovelo do popularne proslave Prvog priea sa belim halj inama, earpama, poklonima i porodinim sveanostima. To je takoe dovelo i do prakse ra nog redovnog ispovedanja. Pije X imao je oreol pobonog, posveenog pastira, ali on je bio sumnjiav prema intelektualnim i modernim stvarima. Njegova pobonost, tako oi gledna svima koji su dolazili s njim u dodir, bila je jednaka njegovom svetom aru . Tamo gde je Lav XIII izgledalo da se angauje i miri sa modernim svetom, Sarto s e suprotstavljao, podstiui vladavinu zastraujueg konformizma, koja e uticati na semin ariste, teologe, svetenike, biskupe, pa ak i kardinale. KRIZA MODERNIZMA Nekoliko nedelja nakon ustolienja Pija X, akademsku godinu 1903. obeleila je u glavnom mila nskom dijecezanskom semenitu, pristupna beseda oca Antonia Fumagalija koji se obr atio skupini svetenika i profesora u prisustvu nadbiskupa metropolite.7 Svi prisu tni, rekao im je Fumagali, moraju da se uvaju od intelektualnog otrova koji je iz bio u Francuskoj i koji se iri kroz Italiju. Mislio je pri tom, na one ideje koje su bile poznate kao modernizam", i povezane sa izvesnim francuskim katolikim nauni cima koji su nasuprot Tomi Akvinskom, tvrdili da postoji nepremostivi jaz izmeu p rirodnog i natprirodnog znanja. Namera je bila, kako ju je opisao Fumagali, da s e podrije katoliko pravoverje i verovanje odanih katolika. Kobne posledice ovih i deja bile su: relativizam i skepticizam. Vraajui se na ovu kontroverzu posle jedno g veka, teko bi bilo opisati modernistike grenike kao progresivce, liberale ili mod erniste. Oni bi se pre mogli nazvati piscima i misliocima koji su pokuavali da obn ove katoliki ivot, misao i duhovnost koristei sile koje su oblikovale savremenu kul turu".8 Strah od modernih uticaja u Crkvi usredsredio se na slinu grupu modernist a u Severnoj Americi i za vreme papstva Lava XIII. Poznata kod svojih kritiara po d nazivom amerikanizam, ova grupa prekookeanskih modernista" teila je da uskladi k atolianstvo sa demokratijom. Tradicionalisti u Sjedinjenim Dravama i rimska Kurija videli su da se u tom pozivu na demokratiju krila opasnost od demokratizacije s ame Crkve. Lav je odluno ukazao na to u svom apostolskom pismu iz januara 1899. Re ligiozni amerikanizam" pisao je papa, opasniji je i utoliko vie neprijateljski pre ma katolikoj doktrini i disciplini, ukoliko sledbenici ovih novotarija smatraju d a u Crkvu treba uvesti izvesne slobode."9 Amerikanizam je iznenada umro zahvalju jui prvom hladnom udaru koji mu je nanelo papino neodobravanje. Otrov" evropskog m odernizma bio je pronaen, na primer, u uenju i radovima Luja Diana, katolikog profes ora iz sedamdesetih godina XIX veka, sa Katolikog instituta u Parizu. On je dovod io u pitanje ideju da Bog neposredno utie na poslove ljudi. Poetkom devedesetih, D ianov uenik, katoliki svetenik i naunik, Alfred Loazi, otiao je jo dalje, odbacujui e svaki red u Svetom pismu pre bio bukvalan, nego metaforiki istinit. U svojoj kn jizi Jevanelje i Crkva, objavljenoj 1902, Loazi se zalagao za vanost prouavanja Crk ve iz drutvene, simbolike i organske" perspektive, upravo zato da bi se suprotstavi o 21

vladajuim liberalnim protestantskim idejama. Ali bez obzira na njegove namere, Lo azijevo delo, kao i ono Dianovo, izazvali su bes Kurije koja je sve takve ideje t umaila, ak i izreene u odbranu Crkve, kao opasan izazov katolikoj pravovernosti i au toritetu Rima. Bez obzira na to, knjigu su sa oduevljenjem pozdravili brojni fran cuski seminaristi i nastavnici koje je tako oeala modernistika etka. U Britaniji su je takoe primili sa dobrodolicom teolog baron Fridrih fon Higel i jezuita Dord Tirel . Tirel je navukao toliko mrnje iz Rima da su odbili da ga sahrane po hrianskim obr edima. S vremenom, pet Loazijevih knjiga stavljeno je na Indeks zabranjenih knji ga. U meuvremenu, otrov" za koji se verovalo da se iri kroz Crkvu trebalo je iskore niti. Umberto Beninji, ovek koji je vodio kampanju za unitenje modernizma, radio j e u samom srcu Vatikana u istoj kancelariji sa Paelijem, u Odeljenju za izvanredn e poslove pri Dravnom sekretarijatu. Beninji je bio izuzetno energian i armantan ove k koji je zadobio poverenje svog pontifeksa i nekolicine visokih kardinala. On e progoniti sumnjive moderniste sa fanatinim arom. Iako je studirao hriansku istoriju i ak drao povremeno taj predmet na jednom od rimskih semenita, on je jednom optuio g rupu svetski priznatih istoriara da su ljudi za koje istorija nije nita drugo do ne prekidni oajniki napor da se povraa. Za takva ljudska bia postoji samo jedan lek: In kvizicija."10 Beninji je vodio dvostruki ivot. Ujutro bi radio u vatikanskom ured u; tokom poslepodneva i krajem nedelje on bi upravljao iz svog privatnog stana, tajnom slubom poznatom kao Sodalitium Pianum (Bratstvo pobonih). Poto je upravljao katolikom slubom vesti i novina, Beninji je zaposlio najvetije ljude u medijima da vode njegovu pijunsku slubu, irei antimodernistiku propagandu i prikupljajui obavete o grenicima" kroz mreu obavetajaca i dopisnika. Sve je to raeno pomou modernih kopir i pisaih maina, kao i uz pomo etiri slubenika, od kojih su dva bile asne sestre. Beni ji je imao vlastiti tajni kod: Pije X, na primer, zvao se mama". Bezbrojni semina risti, nastavnici u semenitima, upnici, parohijski svetenici i biskupi bili su prija vljivani", ili dostavljani, za doktrinarnu nepravovernost, a detalji o tome bili su upisivani u sve debljim Beninjijevim dosijeima. ak ni crkveni dostojanstvenic i nisu bili poteeni. Kardinali, nadbiskupi Bea i Pariza, bili su prijavljeni, kao i itava dominikanska zajednica Friburkog univerziteta u vajcarskoj. Prestupi" su ili o d blagonaklonog spominjanja hrianske demokratije" do noenja liberalno obojenih novin a, sumnji u istinitost aneoskog prenosa Svete kue iz Nazareta u grad Loreto. Sluajn a re u trpezariji ili dnevnoj sobi u semenitu, stajanje u drutvu sa sumnjivim moder nistom, a da se ne govori o propovedi sa nepravovernim shvatanjima, moglo je da dovede do prokazivanja, posle ega je sledilo ukla-njanje sa nastavnikog mesta i pr oterivanje u udaljenu seosku upu. I da li se ikome moglo verovati, kada se znalo da su i studenti, pa ak i stari prijatelji saraivali sa Beninjijevom pijunaom, moda z bog svoje savesti, a moda u nadi da e imati od toga neke koristi? U nedostatku dok aza, moemo samo nagaati kako je na Paelija uticala antimodernistika kampanja koja je uzdrmala Crkvu do njenih temelja i ohrabrila intelektualnu uskogrudost i oprezn ost koja e trajati vie od pola veka. Kao to svedoenja za njegovu kanonizaciju pokazu ju, sam Pije X bio je odgovoran za ovo intelektualno proganjanje. Stav Pija X pr ema modernistima postao je s vremenom primetno neumeren. Oni hoe da prema njima po stupamo sa uljem, sapunom i milovanjem", rekao je jednom, mislei na one koji su s avetovali samilost prema navodnim grenicima. Ali njih treba tui pesnicama. U dvoboj u, ne brojite niti merite udarce, bijete kako stignete. Rat se ne vodi samilou; to je borba, dvoboj."11 Nije onda ni udo da je bio spreman da podri Beninjijeve izva nredne mere kako bi pronaao i unitio zamiljenog neprijatelja. 22

U svom svedoenju za kanonizaciju Pija X, Pjetro Gaspari, Paelijev ef i bliski pover enik tokom tih godina, osudio je line inicijative Pija X u ovoj kampanji. Papa Pij e X," rekao je Gaspari tribunalu, odobravao je, blagosiljao i ohrabrivao tajnu pij unsku mreu izvan i iznad hijerarhije koja je nadzirala lanove same hijerarhije, ak i njihove eminencije kardinale; ukratko, on je odobravao, blagosiljao i ohrabriv ao neku vrstu Slobodnog zidarstva u Crkvi, neto do tada neuveno u crkvenoj istorij i".12 Kako su progoni uzimali maha, Pije X je ponavljao opomene i sve vie i vie za branjivao radove modernista". Sedamnaestog aprila 1907, objavio je dugaku alokucij u protiv tih pobunjenika" koji su, kako je izjavio, pokuavali da izbace katoliku te ologiju i dekrete crkvenih koncila, i da se prilagode vremenu." Njihove pogreke, i zjavio je u jednoj sveobuhvatnoj definiciji modernizma, nisu jeres, ve zbirka i ot rov svih jeresi".13 Treeg jula 1907, objavio je dekret Lamentabili optuujui ezdest i pet modernistikih ideja. Jedna ideja zbog koje je posebno trebalo aliti, bilo je uverenje da je Hrist kako ga pokazuje istorija mnogo inferiorniji od Hrista koji je predmet vere". Druga je bila uverenje da se katolianstvo moe pomiriti sa pravom naukom samo ukoliko se pretvori u nedogmatsko hrianstvo, to jest, u sveobuhvatni i liberalni protestantizam. Dva meseca kasnije, Pije X objavio je svoju enciklik u o modernizmu, poznatu kao Pascendi. Pascendi14 predstavlja dokument od izuzetn e vanosti za istoriju Katolike crkve u dvadesetom veku, jer se njim odreuje u velik oj meri dogmatski i centristiki ton papskog uenja sve do Drugog vatikanskog koncil a poetkom ezdesetih godina dvadesetog veka. U isto vreme, enciklika jo potpunije od reuje odnose moi, definiui ideologiju primata izmeu papstva i itave Crkve, naime, odr je jednom za svagda, da intelektualna pitanja unutar katolike crkve ne smeju da b udu predmet rasprave naunika, ve da predstavljaju moralno pitanje koje mora da se rei papskim autoritetom. Kako se to u to vreme govorilo, navodei Alfonsa Liguorija , papska volja: Boija volja." U meuvremenu, Pije X izgovorio je otre rei o navodnim g rekama amerikanizma, za koje je verovao da su jo uvek ive u SAD. Ukazujui da je amer ikanizam bio prethodnik modernizma, papa istie da su u pogledu moralnih vrednosti modernisti prihvatili naela amerikanista, da su aktivne vrline vanije od pasivnih, kako u oceni onog ega se one moraju pridravati tako i u njihovom sprovoenju".15 U svojim nastojanjima da se oslobode svih naslaga modernizma, lanovi amerike hijerar hije podsticali su Crkvu u SAD da pree u pasivno" duhovno mrtvilo, iz koga se nije izvukla tokom narednih trideset godina. Tri godine kasnije, 1. septembra 1910, u zavrnom inu prinude, Pije X objavio je nalog16 kojim obavezuje budue svetenike i s vetenike na administrativnim i prosvetnim poloajima da se zakunu da e odbaciti mode rnizam i da e podrati Lamentabili i Pascendi. Poznata kao antimodernistika zakletva , na koju se do dananjeg dana u izmenjenom obliku zaklinju budui svetenici, ona je zahtevala potpuno prihvatanje papskog uenja i provoenje u svim vremenima znaenja i