Hjugo Radiće Klasna Teorija i Klasna Politika Danas

7/26/2019 Hjugo Radie Klasna Teorija i Klasna Politika Danas

1/46

1

Hjugo Radie

Klasna teorija i klasnapolitika danas


2/46

2


3/46

1

Hjugo Radie

KLASNA TEORIJA IKLASNA POLITIKA DANAS


4/46

2


5/46

3

Impresum

Klasna teorija i klasna politika danas

Hjugo Radie

Izdava

Centar za politike emancipacije

www.pe.org.rs

Urednitvo

Darko Vesi

Milo Bakovi JadiTanja Vuka

Vladimir Simovi

Prevod

Jelena Velji

Redaktura

Darko Vesi

Lektura

Staa Miji

Prelom i dizajn

kart

tampa

Pekogra, Beograd, 2015.

Tira

400

Ova publikacija je objavljena uz podrkuRosa Luxemburg Stifung Southeast Europe.www.rosalux.rs

Ova publikacija je besplatna i njena prodaja nije dozvoljena.


6/46

4

Uprolee 2013. godine, BBC je obelodanio veli-

ko istraivanje klasne strukture moderne Britanije, kojeje pripremio tim sociologa/kinja predvoen proesoromMajkom Sevidom (Mike Savage), iz Londonske kole eko-nomije (London School o Economics). Istraivanje je na-stojalo da proiri tradicionalnu analizu zanimanja klase

naglaenije uzimajui u obzir ulogu kulturnih i drutve-nih procesa u stvaranju klasnih podela, a autori su tvrdilida ovaj novi model sedam klasa prepoznaje i socijalnu po-larizaciju u britanskom drutvu i klasnu ragmentaciju unjegovim srednjim slojevima.1 Ova dva zapaanja o polarizaciji i ragmentaciji si-gurno e ostaviti utisak na bilo kog usputnog posmatraa

drutvenih promena. Tokom poslednjih nekoliko godina,u mnogim zemljama irom sveta nesumnjivo je produ-bljena nejednakost u prihodima, bogatstvu i moi. Na pri-mer, u Velikoj Britaniji, gde je porast nejednakosti obila-to prouavan, nejednakosti u pogledu prihoda i bogatstvaesto su povezane sa nejednakostima u zdravstvu, stano-vanju, obrazovanju i drugim pitanjima u vezi sa kvalite-

tom ivota.2Istovremeno je uoeno i uslonjavanje klasne

1 Mike Savage et al., A New Model of Social Class? Findings from the Great

British Class Survey Experiment, Sociology, 47(2), 2013, str. 220.

2 Richard Wilkinson i Kate Pickett, The Spirit Level: Why More Equal Societies Al-

most Always Do Better, London: Allen Lane, 2009; Daniel Dorling, The No-Non-

sense Guide to Inequality, Oxford: New Internationalist, 2012; George Irvin,

Super Rich: The Rise in Inequality in Britain and the United States, Cambridge:

Polity Press, 2008.


7/46

5

strukture, kako je navedenou istraivanju koje je sproveoLSE. Ono to se tradicionalno podrazumevalo pod radni-

kom klasom mnogi vide kao neto ragmentirano na slo-jeve definisane socijalnim statusom, obrascima potronje(potroakim navikama) i zavisnou od socijalne pomoiisto koliko i tradicionalnim atributima zanimanja i dohot-ka.3 Za to vreme, srednju klasu je, kao to je to uvek biosluaj, i nadalje teko precizno definisati: ona ukljuujevlasnike/ce malih preduzea, strunjake/kinje, menade-

re/ke i visokokvalifikovane ili nadzorne radnike/ce u svimsektorima privrede, javnim i privatnim. Autori/ke LSE-ovog istraivanja klase identifikujushodno iskustvima ljudi, njihovim stavovima i stilovimaivota, a onda ih povezuju sa ekonomskim i drutvenimtrendovima koji lee u njihovoj osnovi. Takav pristup jeprijemiv jer nalazi korene klasnog identiteta u neemu

to nam je svima zajedniko, naime u ivotnom putu kojise moe mapirati i analizirati, ali i zato to se podaci dobi-jeni takvim istraivanjem mogu onda podvrgnuti sofistici-ranoj statistikoj analizi. Elementi izabrani za dokumen-tovanje odreeni su specifinim konceptualnim okvirom,koji je pre tridesetak godina razvio Pjer Burdije.4 Premaovom pristupu, pojedinci se razlikuju s obzirom na to koli-

ko ekonomskog, kulturnog i drutvenog kapitala posedujuu razliitim koliinama i proporcijama pri emu su ovatri oblika kapitala u principu nezavisni jedan od drugog.Podaci se potom analiziraju da bi se identifikovali skupovi

3 Pogledati na primer: Owen Jones, Chavs: The Demonization of the Working

Class, London: Verso, 2011; i Guy Standing, The Precariat: The New Dangero-

us Class, London: Bloomsbury, 2011.

4 Pierre Bourdieu, Distinction, London: Routledge, 1984.


8/46

6

pojedinaca koji uglavnom dele iste ekonomske, drutvene ikulturne karakteristike u ovom sluaju na kraju ih je bilo

sedam.Iako daje inormativni presek stanjaovih klastera, ta-kvo istraivanje ostavlja otvorenim pitanje koji drutveniprocesi oblikuju to kako se grupiemo na ovaj nain, i nakoji nain su ove klase kao klasteriu meusobnoj interak-ciji.5Neke od sila koje obrazuju klastere tretiraju su kao po-sebne, ukoliko meudejstvuju, i u konanoj analizi mogu

se pripisati aktorima poput tehnologije ili ogranienja re-sursa, koji se vide kao eksterni. Meutim, ovo istraivanjeje u sutini pre heuristika veba nego ispitivanje specifi-nih hipoteza o drutvenim promenama, a glavni rezultatjeste prikaz koji pokazuje na koji nain su razliite uoljivepromene uzajamno kompatibilne. Ostaje veoma teko po-staviti zaista vana pitanja o drutvu kao celini i promena-

ma socijalne strukture kroz vreme. Meutim, trenutna obnovljena preokupacija pitanjemklase postavlja i vana pitanja o tome da li i kako moemoosporiti sadanji drutveni poredak. Ako je drutvo uisti-nu ragmentirano, kako se na prvi pogled ini, kakve sunam uopte anse da ponovo promoviemo progresivneideale demokratije, jednakosti i solidarnosti kojima tee

socijalisti u najirem smislu poslednjih dve stotinegodina? ire politiko okruenje teko da je od pomoi, sobzirom na sve dublju i dublju globalnu integraciju koja,ini se, podriva svaki smisao lokalnog ili nacionalnog po-litikog delovanja; sveobuhvatnodeljenje veine, ako ne i

5 tavie, metodologiju LSE/BBC istraivanja otro je kritikovao Colin Mills, The

Great British Class Fiasco: A Comment on Savage et al., Sociology, 48(3),

2014, str. 43744.


9/46

7

svih drutava po osama roda, rase, seksualnosti i religije;kao i nadolazei problem sa klimatskim promenama, koji

ugroava itav odnos oveanstva sa prirodom. Nakon de-cenija povlaenja pred ovakvim preprekama, globalna fi-nansijska kriza koja je zapoela 2007. godine dovela je domnogih izolovanih inicijativa irom sveta, ali jo uvek ne ido bilo kakvog znaajnog obnavljanja levice, ili barem levi-ce dovoljno jedinstvene, odrive i iroko rasprostranjene daprui razlog za pravi optimizam.

Naprotiv, u navodno naprednijim bogatim zemljama,ali i drugde, ni socijaldemokratija ni dravni socijalizamnisu mogli da izdre politike posledice prouzrokovane no-vim okolnostima, a sa nae strane gotovo da nije bilo krea-tivnih odgovora. Jo uvek se suvie lako okreemo starimreceptima, drei se uverenja da problem ne lei u tomekako smo mi kao socijalisti/kinje prevodili svoje politike

ideale u jednu delotvornu levu politiku, ve u propustimavostva, ili manjkavostima u vidu pasivnosti naih sugra-ana/ki. Zaista je teko danas govoriti o socijalizmu kaobilo kakvoj realnoj alternativi, a kamoli identifikovati po-litiku koja moe izgraditi egzemplarne institucije i praksekoja e onda ubediti dovoljan broj drugih u mogunost bo-ljeg sveta.

Prema tome, odakle da ponemo? Naravno, moramovoditi kampanju na mnogo rontova. Obnovljeno intereso-vanje za pitanje nejednakosti (kao to je Piketijev Kapital6)ima uticaja na javnu debatu u mnogim delovima sveta. Na-alost, to nije zbog stvarne paradigmatske promene nai-na miljenja a kamoli politike akcije ire javnosti, koja

6 Thomas Piketty, Capital in the Twenty-First Century, Cambridge, MA: Harvard

University Press, 2014.


10/46

8

ispoljava meavinu nade i nezadovoljstva koju im zvani-ni mediji najee pripisuju. Zapravo, to je uglavnom jer

usled naraslog jaza izmeu bogatih i siromanih, politikeelite, bile one liberalne, socijaldemokratske ili autoritarne,strahuju da gubitak nade i produbljivanje nezadovoljstvamogu dovesti do gubitka poverenja i revolta isto tolikokod nove srednje klase koliko i meu siromanima i is-kljuenima. Polazna taka ovog eseja jeste tvrdnja da je pitanje kla-

se centralno, kako se tvrdi u predgovoru prologodinjegbroja Socialist Register.7Ne zato to elim na bilo koji nainda sugeriem da ono mora imati prednost nad ostalim pi-tanjima; naprotiv, ini se oiglednim da je insistiranje naklasnoj politici kao opoziciji drutvenim pokretima bilojedna od glavnih prepreka obnovi levice tokom poslednjihetrdeset godina ili vie.8Stoga u onome to sledi elim da

zastupam tezu da se bolna iskustva itavog ovog periodamogu reiti jedino temeljnom kritikom naina na koji seshvatao pojam klase. Kako bi se ovo postiglo, najpre predlaem da ponovopreispitamo Marksovo originalno relaciono razumevanjepojma klase, i kako su to razumevanje koristile kasnijegeneracije u marksistikoj tradiciji, posebno tokom oiv-

7 Leo Panitch, Greg Albo i Vivek Chibber, Preface, Socialist Register 2014:

Registering Class, London: Merlin Press, 2013, str. ixxi. Ovaj esej se takoe

oslanja na Hugo Radice, The Idea of Socialism: From 1968 to the Present-Day

Crisis, Antipode: A Radical Journal of Geography, 41(S1), 2010, str. 2749;

i The Prospects for Socialism: A Question of Capital and Class, u: Henry

Veltmeyer, ur., 21st-Century Socialism: Reinventing the Project, Halifax, Nova

Scotia: Fernwood Publishing, 2011.

8 Videti: Sheila Rowbotham, Lynne Segal i Hilary Wainwright, Beyond the Fra-

gments: Feminism and the Making of Socialism, tree izdanje, London: CentralBooks, 2013. Za konkretno pitanje patrijarhata, pogledati: Heidi Hartmann,

The Unhappy Marriage of Marxism and Feminism: Towards a More Progressive

Union, Capital & Class, 8, 1979, str. 133.


11/46

9

ljavanja rasprave o pojmu klase od 1960-ih do 1980-ih. Unarednim poglavljima, usredsrediu se najpre na analizu

srednjih klasa unutar Marksovog dvoklasnog modela, naosnovu ega je Nova levica pokuavala da odgovori na tvrd-nje da je njihov rast osujetio Marksova oekivanja drutve-ne polarizacije. Nadalje, ispitujem povezano pitanje da lije radnika klasa u svakom sluaju bila (ili je to jo uvek)revolucionarni subjekt sposoban da zbaci kapitalistiki po-redak. Ovo pak otvara pitanje u kojoj meri se klasni odnosi

zaista mogu razumeti iskljuivo u vezi sa radom u okvirukapitalistike proizvodnje, ne uzimajui u obzir rad i ostaleaktivnosti koje se deavaju na drugim poljima u drutvu, tj.u onome to nazivamo serom drutvene reprodukcije. Utom smislu predlaem alternativno razumevanje proizvod-nje i rada koje moe efikasno da integrie seru reprodukci-je, i tako obezbedi bolji nain upotrebe klase kao kritikog

koncepta. Ovaj pristup se onda primenjuje u poslednjemdelu na politike prakse u savremenom svetu, sa ciljem dase osvetle promene koje su se desile u neoliberalnoj eri ipolitike posledice sa kojima se sada suoavamo.

Konano, ovaj tekst je svesno otvoren i istraivaki poprirodi. Jalovo je oekivati da se skriven u prethodnimradovima naunika ili aktivista nalazi klju za ulazak u

bolje sutra. Jednako je uzaludna uvreena metoda argu-mentovanja citatima, sa preutnom pretpostavkom dasvaki predlog mora biti opravdan pozivanjem na autoritet,u vezi sa izuavanjem tradicionalnih pitanja uz upotrebupodobne terminologije. Taj metod moda uva tradiciju, alipo cenu daljeg gubljenja privlanosti u drutvu koje je oi-gledno odbacilo propale socijalizme iz prolosti.


12/46

10

ANALIZA KLASE UMARKSISTIKOJ TRADICIJI

Za Marksa postoje dve velike klase u kapitalistikimdrutvima: kapitalistika klasa, ili buroazija, i radnikaklasa, ili proletarijat, uvezane kapital drutvenim odno-som. Prema ovom vienju, kapitalisti/kinje poseduju sred-stva za proizvodnju i kupuju radnu snagu od radnika/ca saciljem da uveaju svoje bogatstvo prisvajanjem vika vred-

nosti i njegovom akumulacijom u vidu kapitala; radnici/ce su lieni direktnog pristupa sredstvima za ivot putemsopstvenedelatnosti, i stoga moraju da prodaju svoju rad-nu snagu kako bi opstali. Dve klase svojim meusobnimodnosom konstituiu odnose proizvodnje u kapitalizmu,to je istorijski poseban nain proizvodnje koji nastaje izprethodno postojeeg eudalnog poretka, podrivenog eko-

nomskim, socijalnim i tehnolokim promenama. Njegovdalji razvoj, sa svoje strane, podrazumeva rastuu ekonom-sku polarizaciju izmeu dve velike klase. Ovo raa politi-ku svest koja ujedinjuje radniku klasu u kolektivnu akcijuruenja kapitalistikog poretka i uvodi besklasno drutvo. Ova sr marksistike klasne teorije dovoena je u pi-tanje po mnogo razliitih osnova, upravo zato to stoji u cen-

tru politike teorije i prakse njenih sledbenika. Teorijski,dve klase i odnos izmeu njih zajedniki su uspostavljenipomou onoga na ta se odnose pojmovi: nain proizvod-nje, odnosi proizvodnje, vrednost, kapital, viak vredno-sti, proces rada, akumulacija, a nuno i oblicima zakona idrave koji obezbeuju politiku vladavinu kapitalistikeklase. Praktino, socijalizam kao politiki pokret poiva na

uverenju da postoji zajedniki interes unutar radnike kla-


13/46

11

se, na kome je mogue izgraditi jedinstvo akcije, najpre upogledu otpora, a onda i u pogledu revolucije. Ovo usmera-

va panju na empirijske konfiguracije klase, determinanteverovanja i ponaanja, kao i strategije i taktike politikemobilizacije. Pre nego to se okrenemo glavnim kritikim izazovimaupuenim dvoklasnom modelu, vredi ponuditi pozitivneargumente u njegovu korist, a posebno za ideju radnikeklase kao subjekta drutvene promene. Nema sumnje da

su Marks i njegovi naslednici/ce tvrdili u vie navrata dae dinamika akumulacije kapitala imati tendenciju da ge-nerie poveanje socijalne polarizacije izmeu kapitalistai radnika. ak i u prvom tomu Kapitala, ove tendencijenalaze empirijsku potvrdu u vezi sa nainom na koji se,nakon poetne aze prvobitne akumulacije, u kojoj sred-stva za proizvodnju prisvaja kapitalistika klasa u usponu,

proizvodnja robe i njen promet transormiu shodno nago-nu za akumulacijom. U proizvodnji, kljuni argument jeda ormalno podreivanje rada kapitalu, u kome kapita-listi preuzimaju kontrolu nad sutinski nepromenjenimprocesom materijalne proizvodnje baziranom na metodizanatske proizvodnje, ima tendenciju da se transormie upravcu realnog podreivanja rada, koja najpre podrazu-

meva razvoj detaljne podele rada u abrikoj proizvodnji, azatim primenu nauke i tehnologije na razvoj mainske pro-izvodnje. Kako su nas Brejverman, Gorc i drugi podsealitokom 1970-ih, ova transormacija kapitalistikog procesarada tei da smanji sve vei udeo neposredne radne snageunutar kapitalistikog radnog mesta na nedierenciranumasu nekvalifikovanih (ili vie euemistiki polukvali-

fikovanih) radnika i radnica, podvrgnutih nemilosrdnoj


14/46

12

disciplini mehanikih ili hemijskih procesa koje osmilja-vaju i nadziru kapitalistiki menaderi/ke.

Istovremeno, konkurencija na tritu pojaava ovajproces. Na tritu rada, tehnoloke promene u proizvodnji,koje se za kapital javljaju u obliku poveanja produktiv-nosti rada, stalno dovode do smanjenja tranje za radnomsnagom, a time i do stvaranja rezervne armije radnika kojaobara visinu nadnice i podriva napore da se organizujeopozicijaunutar pogona preduzea. Na robnim tritima,

konkurencija neminovno dovodi do koncentracije i centra-lizacije kapitala: obim proizvodnje ima tendenciju da rastebre od prodaje, to dovodi do koncentracije u sve veim je-dinicama, dok razvoj kredita i finansijskih trita podstiecentralizaciju kapitala kroz stvaranje i spajanje akcionar-skih drutava. Ali postavlja li ovakav razvoj dogaaja temelje za sa-

moorganizovanje i rast radnike klase kao kolektivnog ak-tera? Konvencionalno shvatanje unutar marksizma odu-vek je bilo da kolektivno iskustvo klasne borbe budi kodradnika svest o njihovom zajednikom klasnom interesu,podstiui samoorganizovanje i politiko oponiranje. SamiMarks i Engels nisu ostavili sistematino objanjenje otome kako bi se to moglo ostvariti, ali njihovi spisi obiluju

konkretnim analizama politikih aktivnosti radnike kla-se, analizama koje bi nuno mogle preduzeti samo narednegeneracije kao odgovor na specifinosti vremena i mesta ukojem su se zatekli. Te specifinosti oigledno obuhvata-ju irok spektar prirodnih, drutvenih i kulturnih aktorakoji, uz reprodukciju i akumulaciju kapitala, oblikuju mi-ljenje i delovanje razliitih grupa unutar radnike klase.

Upravo su ovaj neizbeni jaz izmeu apstraktne teorije i


15/46

13

konkretne sopstvene aktivnosti kasniji marksisti sumira-li u ormulu prema kojoj klasa po sebi mora da postane

klasa za sebe, naoruana kolektivnim razumevanjemokolnosti u kojima se nalazi.9Ovaj jaz moe se premosti-ti jedino razvijanjem i kritikim propitivanjem politikihstrategija za svrgavanje kapitalistike vlasti i prelaskom ubesklasno drutvo. Upravo se u ovom kontekstu ispravnostdvoklasnog modela dovodi u pitanje.

SREDNJE KLASE

Prvi vaan izazov za dvoklasni model jeste postojanjedrutvenih grupa za koje izgleda da stoje izmeu kapitalai rada. Empirijsko postojanje srednjih klasa bilo je jasnove Marksu i Engelsu, i od tada je predstvaljalo predmet

periodinih rasprava.10

Kapitalizam se pojavio tokom dugog istorijskog periodau drutvima bitno razliitim, izgraujui se na bazi onihkomponenata u okviru drutvene podele rada kojima jepolitiki dominirala zemljoposednika vladajua klasa sasebi svojstvenim odnosima proizvodnje. Prelazak na ka-

9 Pogledati David Cameld, Re-Orienting Class Analysis: Working Classes asHistorical Formations, Science & Society, 68(4), 2005, posebno strane 42130.

10 U irem smislu marksistika vienja ovih debata, mogu se pogledati u: Pat

Walker, ur., Between Labour and Capital, Hassocks: Harvester Press, 1979;

Nicholas Abercrombie i John Urry, Capital, Labour and the Middle Classes,

London: Allen & Unwin, 1983; Bob Carter, Capitalism, Class Conict and the

New Middle Class, London: Routledge & Kegan Paul, 1985; Erik Olin Wright,

ur., The Debate on Classes, London: Verso, 1989; i Rosemary Crompton, Class

and Stratication: An Introduction to Current Debates, Cambridge: Polity Press,

1993.


16/46

14

pitalizam podrazumeva nastavak koegzistencije ranijihinstitucija, kultura i praksi sa kapitalistikim poretkom

u nastajanju, i ta hibridnost je izuzetno postojana. Meu-tim, i pored toga, irenje kapitalizma stvara brz ekonom-ski rast, nove obrasce meunarodne trgovine i neprekidnetehnoloke promene. Ovo transormie podelu rada kakou drutvu u celini tako i na radnim mestima: nastaju novazanimanja dok se stara podreuju logici kapitalistikeproizvodnje, utiui ne samo na strukturudve nove velike

klase ve i stalno proizvodeinedefinisanu graninu zonuizmeu njih. tavie, ove kompleksnosti nikada nisu vidlji-ve nezavisno od procesa drutvenih borbi koje prate razvojkapitalizma. Tako krajem devetnaestog veka socijalisti prepoznajupolitiki znaaj i radnike aristokratije i sitne buroazi-je. Ovu prvu ine radnici i radnice organizovani tako da

ujedno brane materijalne privilegije bazirane nastruno-sti koju duguju svom zanatlijskom poreklu, i uspostavlja-ju kontrolu upogonu preduzeau okviru novih industrijadruge industrijske revolucije. Njihovi, uglavnom vii nivoiobrazovanja i prihoda obezbedili su im nesrazmerno veli-ku ulogu u razvoju sindikata i socijaldemokratskih strana-ka, ali je to ostavilo prostora ovoj vrsti radnika/ca da slede

sopstvene interese na raun radnike klase kao celine. Tose moglo postii individualno - napredovanjem na radnommestu,11 i kolektivno odravanjem odvojenih strukovnihsindikata i pokretanjem demarkacionih sporova protiv

11 Tako se i sam Marks bavi potrebom unutar kapitalistike proizvodnje, od njenih

poetaka, za posebnom vrstom najamnih radnika koji nadgledaju proces rada;

pogledati Karl Marx, Capital: A Critique of Political Economy, knjiga I, London:

Lawrence & Wishart, 1970, str. 332.


17/46

15

pokuaja uprave da dekvalifikuje njihov rad. Kao rezul-tat toga, oni su mogli biti uvueni u politike saveze iji

je cilj liberalna reorma. Sitna buroazija, mali vlasnici/ce u industriji i trgovini, bili su kapitalisti po definiciji, aliu susretu sa trinom konkurencijom i razvojem krupneindustrije i finansija u tom periodu njihov poloaj postajesve nesigurniji, naroito u vreme ekonomske krize. U tomsmislu, oni politiki gravitiraju ka populistikim savezimasa radnikom klasom, ali s druge strane, politike ideolo-

gije nacionalizma, rasizma ili imperijalizma mogu biti do-voljne da zadre njihovu lojalnost krupnojburoaziji (hautebourgeoisie) i kapitalistikoj dravi. U skoranjim debatama, predmet veeg interesovanjajesu druge posrednike grupe, poput menadera/ki i in-dustrijskih strunjaka/kinja u kapitalistikoj proizvodnji;nezavisni/e strunjaci/kinje, kao to su advokati/ce, rau-

novoe/tkinje, lekari/ke, umetnici/ce, novinari/ke, sve-tenstvo, itd; i menaderi/ke u javnom sektoru i dravnomaparatu. Nema sumnje da su se pomenute grupe zanima-njau velikoj meri omasovile tokom dvadesetog veka u ra-zvijenim kapitalistikim zemljama, kao i u sovjetskom blo-ku i drugim zemljama dravnog socijalizma. Na prelazuveka, Torsten Veblen (Thorstein Veblen) ve je identifikovo

potencijalni antagonizam izmeu privrednika i inenjerau krupnoj industriji, a u radu Berlea (Adol Berle) i Minsa(Gardner Means) i Dejmsa Barnama (James Burnham)iz 1930-ih lansirana je ideja menaderske revolucije.12Do

12 Videti: Thorstein Veblen, The Theory of Business Enterprise, New York: Charles

Scribners Sons, 1904; Adolf Berle i Gardner Means, The Modern Corporation

and Private Property, New York: Macmillan, 1932; James Burnham, The Ma-

nagerial Revolution: Or, What is Happening in the World Now, New York: John

Day, 1941.


18/46

16

1960-ih, ak su i mejnstrim ekonomisti i sociolozi najavlji-valipostkapitalistiki poredak baziran na tehnikoj raci-

onalnosti i ekonomskoj efikasnosti, i teko je u tom pogle-du nai veliku razliku izmeu Galbrajtove (John KennethGalbraith) nove industrijske drave i prividno marksi-stike analize monopolskog kapitala u radu Barana (PaulBaran) i Svizija (Paul Sweezy).13 U vezi sa ovim elementima srednje klase, marksisti/kinje su se drali dve glavne analitike strategije. Jedna je

bila da se ovim grupama, ili ak srednjoj klasi kao celini,pripie skup aktivnosti i verovanja koji naizgled odreu-ju posebno mesto u okviru klasne strukture kapitalizma,ime se onda dobija troklasni model. Druga strategija po-drazumeva tvrdnju da razliite komponente srednjih kla-sa nemaju jasnu unkciju ili cilj, ve zauzimaju kolektivnodvosmislenu poziciju; neto nalik tradicionalnoj radnikoj

aristokratiji i sitnoj buroaziji, koji se svrstavaju ili sa kapi-talistikom ili sa radnikom klasom, to je posebno upad-ljivo u periodima krize. Obe strategije intenzivno su razvi-jane u evropskim i severnoamerikim raspravama tokom1960-ih i 1970-ih. Dobro poznat primer prve strategije bila je teza o pro-esionalno-menaderskoj klasi, ili PMK, koju su predloili

1977. Barbara (Barbara Ehrenreich) i Don Erenrajh (JohnEhrenreich).14 Oni su PMK razlikovali od tradicionalne

13 John Kenneth Galbraith, The New Industrial State, London: Deutsch, 1972;

Paul Baran i Paul Sweezy, Monopoly Capital: An Essay on the American Econo-

mic and Social Order, New York: Monthly Review Press, 1966.

14 Barbara Ehrenreich i John Ehrenreich, The Professional-Managerial Class,

Radical America, 11(2), 1977, str. 731; i The New Left and the Professio-

nal-Managerial Class, Radical America, 11(3), 1977, str. 722. Walker, Between

Labour and Capital, ukljuuje kritiku procenu njihovog rada koju je sprovelo


19/46

17

sitne buroazije sainjene od malih vlasnika/ca, i u nju suukljuili irok spektar belih okovratnika koji rade za platu,

ukljuujui naunike/ce, inenjere/ke, menadere/ke, jav-ne inovnike/ce, nastavnike/ce, novinare/ke, raunovoe/tkinje, advokate/ce i zdravstvene radnike/ce. Pozivajui sena stav E. P. Tomsona (E. P. Thompson) da je klasu mogueshvatiti samo kao istorijski odnos, oni su tvrdili da je spe-cifina klasna uloga PMK prvenstveno ta da reprodukujekapitalistike drutvene odnose. Strukovna, obrazovna,

socijalna i ekonomska raznolikost PMK nije predstavljalaprepreku za njenu identifikaciju, a ni u kom sluaju nije bilavea nego to je to sluaj sa klasom kapitalista ili radni-kom klasom. Njena brza ekspanzija u periodu naglog eko-nomskog rasta posle 1945. godine bila je tesno povezana sakonsolidacijom monopolskog kapitalizma i irenjem dra-ve, ali i sa obnovom radikalizma srednje klase u vidu Nove

levice. To je otvorilo mogunost da PMK postane klasa zasebe, razvijajui poseban politiki glas i svrhu, pa ak i dapotencijalno preuzme ulogu revolucionarnog subjekta kojise tradicionalno pripisuje radnikoj klasi. U svakom pogle-du, ovo je navodnu PMK sedamdesetih odsudno svrstalou ameriku progresivistiku tradiciju. tavie, posluila jei kao inspiracija rastuoj literaturi u mejnstrim amerikoj

sociologiji, koja je razvijala teze o novojklasi,15

a bilajei u skladu sa paralelnim miljenjem meu marksistikim

deset amerikih levo orijentisanih intelektualaca/ki i aktivista/kinja. Za druge teze

koje ne zastupaju proleterizaciju, pogledati: Abercrombie i Urry, Capital, Labour,

poglavlje 5.

15 Znaajan primer je Alvin Gouldner, The Future of Intellectuals and the Rise of

the New Class, New York: Seabury Press, 1979; videti takoe i istraivanje:

Charles Kurzman i Lynne Owens, The Sociology of Intellectuals, Annual Re-

view of Sociology, 28, 2002, str. 6390.


20/46

18

disidentima u Istonoj Evropi o ulozi inteligencije.16 Za razliku od predstavljanja PMK kao zasebne, iako

zavisne klase, drugi autori i autorke koristili su razliite ar-gumente da tvrde ili da su proesionalne grupe sadraneu njoj bile podlone utapanju bilo u kapitalistiku bilo uradniku klasu, ili da su se nale u nemogunosti da buduujedinjene u klasu za sebe i da su stoga irelevantne u pogle-dumogunosti revolucionarne promene.17Brejvermenovateza o dekvalifikaciji, iako esto pogreno predstavljana,

obezbedila je potporu predvianju da postoji mogunostda posrednike grupe prou kroz isti proces polarizacijekoji je podrazumevao prvobitni dvoklasni model. Na kra-ju krajeva, principi koje je Marks primenio na prisvajanjeradnikih vetina u razvoju kapitalistikog procesa radamogli bi se jednako dobro primeniti na umne, ba kao i nafizike radnike/ce, a samim tim i na razliita zanimanja

koje obuhvata PMK. Od 1970-ih, mnoga tehnika, strunai menaderska zanimanja nieg i srednjeg nivoa zaista supostajala sve vie rutinska, a radnici i radnice iz ovih obla-sti postepeno su gubili prednosti koje su nekada uivali natritu rada. Elementi procesa dekvalifikacije, koje je dugobilo mogue identifikovati u poslovima plavih okovratnika,sada vae ne samo na administrativnim ili maloprodajnim

16 Hugo Radice, Marxism in Eastern Europe: From Socialist Dissidence to Ca-

pitalist Restoration, Socialist History, 42, 2012, str. 4359. Za celovitu kritiku

analizu teorija nove klase u kapitalizmu i sovjetskom socijalizmu, videti: Lawren-

ce King i Ivn Szelnyi, Theories of the New Class: Intellectuals and Power,

Minneapolis: University of Minnesota Press, 2004.

17 Na primer, Harry Braverman, Labour and Monopoly Capital, New York: Monthly

Review Press, 1974; i Guglielmo Carchedi, On the Economic Identication of

Social Classes, London: Routledge & Kegan Paul, 1977. Videti takoe: Aber-

crombie i Urry, Capital, Labour, poglavlje 4.


21/46

19

poslovima nieg ranga ve i na poslovima navodno viegnivoa.Paljivo praenje procesa rada u akademskim pro-

esijama, kao to je univerzitetska nastava, podriva tradici-onalnu ideologiju proesionalizma, stvara antagonizam iz-meu osoblja i vieg rukovodstva, i podstie tradicionalnereakcije kao to je sindikalni aktivizam. Istovremeno, u viim slojevima PMK, nekad cenjenamenaderska revolucija pretvara se u dobroj meri u svojusuprotnost. U privatnom sektoru, oivljavanje moi akcio-

nara/ki, upotreba berzanskih mogunosti i rasprostranje-na privatizacija dravnih preduzea privukli su najvie me-naderske nivoe snano u kapitalistiku klasu. U javnomsektoru takoe, masovno usvajanje tehnika upravljanja izprivatnog sektora postojano je podrivalo tradicionalnu ide-ologiju zadovoljenja potreba stanovnitva koja je postojalau javnom sektoru, umesto nje uvodei doktrinu stratekog

upravljanja baziranu na strogoj hijerarhiji i finansijskimpodsticajima. Sve ovo je praeno autsorsovanjem svega od osmiljavanja politika do rutinskog pruanja usluga,koje nadgledaju menaderi/ke koji se sve ee dvosmernokreu izmeu pozicija u javnom sektoru i kod njegovih pri-vatnih izvoaa. Danas bi bilo teko zagovarati to da uop-te postoji klasa u marksistikom relacionom smislu koja

se razlikuje od radnike klase i klase kapitalista. Trendovikoji su doveli do propasti PMK deo su ireg zaokreta kaneoliberalizmu u poslednjih nekoliko decenija, iako se jouvek moe rei da je stvarno dolo do cvetanja PMK uperiodu od 1920-ih do 1970-ih.18

18 Neoliberalni pad PMC prepoznali su Barbara Ehrenreich i John Ehrenreich u:

Death of a Yuppie Dream: The Rise and Fall of the Professional-ManagerialClass, New York: Rosa Luxemburg Stiftung, 2013, dostupno na: http://www.

rosalux-nyc.org.


22/46

20

FRAGMENTACIJA RADNIKE KLASE IPROBLEM DEJSTVENOSTI

Ukoliko se radnika klasa u Marksovom smislu moe

ponovo shvatiti kao izrazito dominantna u pogledu brojno-sti, ostaje da je koncept srednjih klasa veoma iroko pri-hvaen u javnoj raspravi. Uz to, razvoj globalne krize od2008. godine pokazuje sasvim jasno koliko smo daleko odefikasne klasno zasnovane socijalistike politike. Ovo nas

dovodi do drugog za marksistiku klasnu teoriju kljunogpitanja, odnosno pitanja dejstvenosti: da li se bilo koja stra-na dvoklasnog modela zaista moe posmatrati kao istorij-ski subjekt? Kada je re o klasi kapitalista, ovo pitanje setie istorijskog razvoja kapitalizma, i ekonomskih i politi-kih procesa putem kojih klasa kapitalista postaje hegemo-na u odnosu na zemljoposednike, kao i potinjene klase.

Postoji duga tradicija rasprava o podelama unutar klasekapitalista, pre svega izmeu industrije i finansija, kao io institucijama i praksama kroz koje pojedinani kapitaliili rakcije kapitala prevazilaze antagonizme koje stva-raju njihove meusobne borbe proistekle iz konkurencijei dolaze do nekog oblika hegemonijske strategije kojomodravaju vladavinu njihove klase. Bilo kakvo istorijsko

istraivanje ovih pitanja neminovno mora potpuno uzeti uobzir razvoj kapitalistike drave, o kojoj se, kao i o klasi,energino raspravljalo tokom 1970-ih i 1980-ih godina, aliu skorije vreme je ova debata relativno zapostavljena, akoizuzmemo okus na dravne sisteme u raspravama oko glo-balizacije.19

19 Videti posebno Stanley Aronowitz i Peter Bratsis, ur, Paradigm Lost: State Theory

Reconsidered, Minneapolis: University of Minnesota Press, 2002. Georey Ing-

ham se blie bavio graenjem jedinstva vladajue klase kroz nastajuu hegemoni-

ju monetarnog bogatstva, u: Capitalism, Cambridge, UK: Polity Press, 2008.


23/46

21

Iako odnos izmeu kapitala i drave ostaje problema-tian, daleko vei izazov predstavlja pitanje dejstvenosti

radnike klase. Kao to je ranije pomenuto, standardnaormula za to je tradicionalno podrazumevala distinkcijuizmeu klase po sebi i klase za sebe: dok je akumula-cija proirila redove radnike klase kao strukturne kate-gorijei koncentrisala ih u sve vea proizvodna postrojenja,bila je potrebna aktivna organizacija radnika/ca da ih tran-sormie od rtava eksploatacije u dejstvenike drutvene

transormacije. Ova analitika distinkcija odigrala je klju-nu ulogu u oblikovanju socijalistike politike, naroito uobezbeivanju nadmoipolitikih stranaka, bilo navodnoreormistikih ili revolucionarnih, nad alternativnim dej-stvenicima radnike klase kao to su sindikati, koji se o-kusiraju na uslove na tritu rada ili na borbe na radnommestu. Najtetniji za direktan politiki angaman radni-

ka/ca u celini bio je koncept lane svesti, korien kakobi se opravdalo ukidanje demokratije za obino lanstvou radnikim organizacijama svih vrsta.20 Meutim, iakodistinkcija po sebi/za sebe izgleda u velikoj meri retorika,ona nas ipak upuuje na ragmentaciju radnike klase i-rom drutva u celini, kao i na napredak koji je istorijski biopostignut kroz stranaku politiku.

injenica da se proletarijat dierencira na veliki brojrazliitih naina svakako je jasna, i to ne samo na osnovuempirijske evidencije na koju se i sm Marks oslanjao uanalizi kapitalistikog naina proizvodnje u Kapitalu.Drutvena podela rada izmeu grana proizvodnje, zajed-no sa tehnikom podelom rada na radnom mestu, znai

20 Koncept lane svesti ne moe se pripisati Marksu. Videti: J. McCarney, Ideo-

logy and False Consciousness, 2005, dostupno na: http://marxmyths.org.


24/46

22

da se najamni radnici/ce veoma razlikuju shodno lokaciji,prihodima, vetini i ovlaenjima, u sloenoj kombinaciji

sa dimenzijama razlika, kao to su rod, etnika pripad-nost i religija, ije poreklo, ini se, lei van kapitalistikogproizvodnog procesa kao takvog. U svojoj analizi evolucijekapitalistike proizvodnje od jednostavne kooperacije pre-ko manuaktura sve do moderne industrije, Marks stavljaznatan naglasak na to kako u poslednje dve aze nagon zaizvlaenje relativnog vika vrednosti podrazumeva prenos

neposredne kontrole nad proizvodnjom iz ruku radnika/cana kapital i njegove dejstvenike.21Ovo ne vodi do redukci-je svih na radnike/ce opteg tipa koji su meusobno lakozamenljivi, ve do razlaganje ranijih oblika hijerarhije ipodele zadataka i njihove prekompozicije kao elemenata,nita manje hijerarhijskih i raznovrsnih, u okviru kolek-tivnog radnog procesa u sistemu razvijene kapitalistike

proizvodnje. Istovremeno, on opadanje zaposlenosti u kru-pnoj modernoj industriji vidi kao obezbeivanje osnoveza kontinuirano obnavljanje sitnih i tehniki manje na-prednih polja proizvodnje. Na primer, postojanje irokorasprostranjene pomone proizvodnje koja se ormalnoodigrava izvan abrike, kao to je kuni rad u tekstilnoj in-dustriji omoguava vlasnicima/ama abrika da prenesu

finansijske posledice periodinih kriza na sitne proizvoa-e/ice. Opadanje zaposlenosti konstantno poveava rezer-vnu armiju nezaposlenih, takoe dierenciranu na ono toje Marks nazvao plutajuom, latentnom i stagnantnom. Uprkos ovim oiglednim raznolikostima unutar rad-ne snage sredinom devetnaestog veka, nema sumnje da je

21 Videti: Marx, Capital, IV odeljak, a za ostatak ovog navoda, videti posebno glavu

XV, pod 3, 4 i 8.


25/46

23

primarna reerentna taka za procenu jedinstva i kohezijeradnike klase tradicionalno bila postojanje velikih abri-

ka. U svojoj optoj raspravi o razvoju maina u Kapitalu,Marks tvrdi da jednom kad mainska proizvodnja uzmemaha u industriji, odnos izmeu radnika/ca i njihovihorua za rad postaje obrnut: radnik/ca postaje dodatakmaini.22Daljom evolucijom ka jedinstvenommainskomsistemu, radnici/ce su meusobno povezani njegovim pre-dodreenim ritmom: kolektivni karakter rada ispostavlja

se radnicima/cama kao tehnika nunost. Ova vizija sveautomatizovanijeg toka proizvodnje oslikava rani razvojtehnologije pokretne trake, koja dostie svoju apoteozu uranom dvadesetom veku u Fordovoj abrici u Hajlend Par-ku i u neprekidnomtoku proizvodnje u hemijskoj i srod-nim industrijama. Ovo postaje primarni predmet analizemoderne kapitalistike proizvodnje, i podravalaca i kritia-

ra, kao i kulturalna referentna taku kada se kontrastira sapretpostavljenom idilom zanatske proizvodnje, kao u Metro-polisuFrica Langa ili aplinovim Modernim vremenima.

U marksistikom uenju, smatra se da ovaj model ma-sovne proizvodnje dramatino naglaava kontradikcijekapitalizma. Potreba da se valorizuju ogromne koliinefiksnog kapitala ubrzava proces stvaranja monopola, us-

pon trustova i kartela u cilju kontrole trita. Istovremeno,sistemi neprekidne proizvodnje ine kolektivnu prirodueksploatacije oiglednom za ukljuene radnike/ce, ohra-brujui na taj nain kolektivni otpor u abrikom pogonui uspon radnikih predstavnika i drugih oblika samoor-ganizovanja odozdo. Na primer, Alred Zon-Retel (AlredSohn-Rethel) tvrdio je da protivrenost izmeu normalnog

22 Marx, Capital, glava XV, pod 1.


26/46

24

opadanja i rasta u uslovima slobodnog ormiranja trinihcena i zahteva za kontinuitetom proizvodnog toka dovodi

do ormiranja dualne ekonomije tranzicije, koju je isto-rijski identifikovao u podrci koju je nemaka teka indu-strija pruila oblicima dravne koordinacije i sektorskogplaniranja koje su usvojili nacisti.23 Ipak, kao to je oigledno svakome ko se bavi irim is-pitivanjem prirode kapitalistikih procesa rada, zapravo jeveoma mali broj najamnih radnika/ca u kapitalizmu na

ovaj nain potinjen kolektivnom procesu zasnovanom namainskom radu. ak i unutar inenjerskih industrija, jez-gra proizvodnje na pokretnim trakama saobraene ritmumaina, kada je zaposlenost u proizvodnom sektoru u Veli-koj Britaniji bila na svom vrhuncu, procenjeno je da je u ta-kvim sistemima radilo samo 30% radnika.24Realnost je dadispozicija rada u okviru savremenog radnog mesta naj-

veim delom nije oblikovana tehnologijom u nefleksibilnuormu koji je u kontradikciji sa fluidnou koju trai nov-ani kapital. Kao to su pioniri prouavanja procesa radapokazali tokom 1970-ih, oblikovana je odlukama kapitali-stikog menadmenta i otporima radnika/ca, bilo indivi-dualnim ili kolektivnim.25Kao to smo sasvim jasno videli

23 Alfred Sohn-Rethel, The Dual Economics of Transition, u: Conference of So-

cialist Economists, The Labour Process and Class Strategies, London: Stage 1,1976, str. 2645; i Economy and Class Structure of German Fascism, London:

CSE Books, 1978.

24 Videti: D. T. N. Williamson, The Anachronistic Factory, Proceedings of the

Royal Society of London, A/331(1585), 1972, str. 13160.

25 Videti, na primer: Andr Gorz, ur., The Division of Labour: The Labour Process

and Class Struggle in Modern Capitalism, Brighton: Harvester, 1976; Richard

Edwards, Contested Terrain, New York: Basic Books, 1979; Maxine Berg, ur,

Technology and Toil in Nineteenth Century Britain: Documents, London: CSE

Books, 1979.


27/46

25

tokom poslednjih nekoliko decenija, ak i veina naizgledstabilnih oligopola, u proizvodnji i uslugama, podlona je

undamentalnim poremeajima, ne samo zbog tehnolo-kih promena ve i zbog organizacionih inovacija, kao tosu premetanje ili autsorsing proizvodnje, upotreba sloe-nih ema podsticaja, sve paljivije praenje proizvodne ak-tivnosti kroz inormacione sisteme, i iznad svega, stalne iu poslednje vreme vrlo uspene pokuaje poslodavaca daukinu sindikatima teko steena zakonska prava.

Ve 1986. godine, Piter Meiksins (Peter Meiksins) su-gerisao je da rasprave o klasi, a posebno odnos izmeupolarnog modela i evidentnog vertikalnog i horizontal-nog razlamanja radne snage u kapitalizmu, iziskujuda sepreispita odnos izmeu proizvodnih odnosa i specifinihistorijskih obrazaca klasnog sukoba.26Ipak, sa optim pa-dom interesovanja za pitanje klase, te korekcije se nisu de-

sile, ili barem ne sa pozitivnim ishodom kakvom se Meik-sins nadao. Zaista, odsustvo napretka ogleda se u slinomapelu koji je skoro dvadeset godina kasnije uputio DejvidKamfild (David Camfield), koji je skrenuo panju ne samona stalnu potrebu da se klasa situira istorijski ve i da sesvesno obuhvate i drugi drutveni odnosi, kao to su rodi rasa.27 U narednim pasusima pokuau da objasnim

navedeno i da predloim naine realizacije ovih promenau teoriji i praksi, a posebno za prevazilaenje podela kojenas trenutno opsedaju dok postavljamo izazove sadanjemdrutvenom poretku.

26 Peter Meiksins, Beyond the Boundary Question, New Left Review, I/157,

1986, str. 110.

27 Cameld, Re-Orienting Class Analysis, str. 421. Videti takoe njegov noviji esejTheoretical Foundations of an Anti-Racist Queer Feminist Historical Materiali-

sm, Critical Sociology, u pripremi.


28/46

26

KAPITALISTIKA PROIZVODNJA IDRUTVENA REPRODUKCIJA

Dok su tokom 1970-ih rasprave o procesu kapitalisti-kog rada svakako ukljuivale razmatranje ove ragmenta-cije radnike klase, okretanje ka analizi proizvodnje i radatakoe je koincidiralo sa porastom marksistikog i emi-nistikog (ukljuujui i eksplicitno marksistiko-emini-stkiki) rada na pitanju politike ekonomije roda, gde je

vana tema bila uloga neplaenog kunog rada u kapitaliz-mu, i uopte reprodukcija radne snage izvan direktne proi-zvodnje i prodaje roba.28Jedan pristup pitanju reprodukci-je ticao se spornog pitanja produktivnog i neproduktivnograda, ali kada se osvrnemo na to, jasno je da odluni poku-aji da se ovo razjasni bliim prouavanjem marksistikihtekstova nikada nisu daleko odmakli. Uloga neplaenog

rada u reprodukciji kapitalizma nije se mogla osporiti, alikao to je to sluaj i sa istraivanjem procesa rada, njegovakritika analiza nije sutinski transormisala marksisti-ku teoriju i analizu,kako se moda oekivalo. U skoranjem eseju, Nensi Frejzer je nastojala da istra-i razloge zato proivljavamo krizu kapitalizma veliketeine bez kritike teorije koja bi mogla adekvatno da je

pojasni... nedostaju nam koncepcije kapitalizma i kapi-talistike krize adekvatne za nae vreme.29 Ona smatra

28 Za odlian uvod u ovo pitanje, videti: Valerie Bryson, Production and Repro-

duction, u: Georgina Blakely i Valerie Bryson, ur., Marx and Other Four-Letter

Words, London: Pluto Press, 2005 (uz zahvalnost Daniele Tepe-Belfraege koja

me je uputila na ovaj izvor).

29 Nancy Fraser, Behind Marxs Hidden Abode: For an Expanded Conception of

Capitalism, New Left Review, II/86, 2014, str. 56.


29/46

27

da Marksova analiza kapitalizmu pripisuje etiri klju-ne karakteristike: po redosledu vanosti, tu je privatno

vlasnitvo, koje podrazumeva standardnu podelu na dveklase; slobodno trite rada, kroz koje ne-kapitalisti/kinjemoraju da obezbede sopstveni opstanak i reprodukciju;kompulzivna tenja kapitalista/kinja za akumulacijomsamooploujue vrednosti; i prepoznatljiva uloga trita,koja alociraju ulaganja u proizvodnju robe i odreuju kakose investira drutveni viak. Ovaj poslednji element, tvrdi

ona, ne treba shvatiti kao sve veu komodifikaciju ivotakao takvog, jer sveukupna reprodukcija kapitalistikogdrutva zavisi zapravo od irokog spektra aktivnosti koje seodvijaju izvan proizvodnje i razmene roba.30Dok Marks za-lazi iza puke spoljanjosti kapitalistikih trita kao mestajednake razmene, pronalazei tajnu eksploatacije na skri-venom stanitu proizvodnje, Frejzer identifikuje drutve-

nu reprodukciju na stanitima koja su ovoga puta skrivenaiza proizvodnje. Ona tvrdi da Marks tek nainje ta pitanjau svom istorijskom uvodu o usponu kapitalizma u sedmomdelu prve knjige Kapitala (Takozvana prvobitna akumu-lacija; prim. prev.), a sada je neophodno istraiti ta sveskrivenija mesta. Ona tvrdi da je drutvena reprodukcijanezamenljiv pozadinski uslov za mogunost kapitalisti-

ke proizvodnje... tavie, podela na drutvenu reprodukcijui robnu proizvodnju kljuna je za kapitalizam ona je nje-gov istinski proizvod.31 U nastavku svog eseja ona istrau-je ova dvostruko skrivena mesta, postavljajui niz predlogao njihovom odnosu prema kapitalistikoj proizvodnji i nji-hovoj ulozi u kapitalistikoj krizi.

30 Fraser, Behind Marxs Hidden Abode, str. 59.

31 Fraser, Behind Marxs Hidden Abode, str. 612.


30/46

28

Dok podravam Nensi Frejzer u odbacivanju disto-pijske antazije o sve veoj komodifikaciji, njena analiza

Marksa ignorie neke vrlo vane elemente njegove kritikepolitike ekonomije elemente koji, ukoliko bi ponovo biliuzeti u obzir, dosta ublaavaju eekat njenih argumenata,te ukazuju na drugaiji nain vrstog smetanja drutvenereprodukcije u srce analize klase i krize. U osnovi, ovo seodnosi na njenu karakterizaciju Marksove kritike kapita-listike proizvodnje kao ekonomske po sadraju, i impli-

citno strukturalno-unkcionalistike pre nego istorijske pometodu. etiri karakteristike koje ona pripisuje Marksudate su u uvodna dva dela Kapitala, koji su sadrinski ve-oma apstraktni. Meutim, ako itamo dalje, u kasnijimdelovima nalazimo ne samo poznata skrivena stanitaproizvodnje ve upravo i dvostruko skrivena stanita dru-tvene reprodukcije Nensi Frejzer. Tu moemo nai dovolj-

no dokaza da je Marksova kritika konkretno ukljuivala nesamo aspekte drutvenog poretka koji e biti shvaeni, uragmentiranoj opskurnosti buroaske misli, kao drutve-ni, politiki, kulturni ili tehnoloki, ve i odnos ovean-stva prema prirodi. Ovo svakako nije ekonomija kako bije definisale mejnstrim drutvene nauke. Naprotiv, u dis-kutovanju o pitanjima kao to su duina radnog dana, obli-

ci koji nadnice dobijaju u kapitalistikom radu, ili uticajimainana odnose na radnom mestu, Marks se intenzivnooslanja na konkretna iskustva radnika/ca i na drutveneuslove koje oni podnose kod kue, u svojim zajednicama iu njihovim odnosima sa dravom. Nita od ovoga nije navedeno kako bi se tvrdilo da jedi-no to treba da radimo jeste da itamoKapital, da je nekako

iz Marksovog ela iskoio kompletan prirunik za revoluci-


31/46

29

onare/ke koji e nam zauvek biti dovoljan, ili pak da namje zavetao zadatak da samo napiemo preostale knjige za

koje je nagovestio (u nekoliko usputnih pasusa koje sm ni-kada nije revidirao za objavljivanje) da e zaokruiti anali-zu. Oigledno je, s obzirom na istoriju dvadesetog veka, daje ne samo nemogue izvesti ovo kompletiranje kroz etii-stiku potragu za istinom u Marksovim spisima ve i da sedogodio itav niz istorijskih promena koje nisu bile vidljiveu Marksovo vreme od kojih je svakako vaan i napredak

postignut u ukazivanju na izvore ugnjetavanja koji lee vankapitalizma kao takvog. Ali upravo zbog toga, glavne pred-nosti koje proizlaze iz studiranja Marksa lee u njegovommetodu istraivanja, koji je razvijen u uvodnim poglavlji-maKapitalai ilustrovan primerima ne samo u istorijskimrazmatranjima zavrnih poglavlja ve i u poglavljima kon-kretne analize sopstvenog vremena koja se nalaze izmeu.

Pa kako se to Marks odnosi prema kritici? Obimna li-teratura o Marksovom metodu dostupna je onima koji eleda promiljaju mnoge naine na koje bi moglo da se odgo-vori na ovo pitanje, ali mislim da se to zaista svodi na neko-liko osnovnih principa. Prvo, istorijski materijalizam po-drazumeva lociranje drutvenog ispitivanja u istorijskomkontekstu, koristei princip identifikacije onih institucija,

ideja i praksi koje zajedno konstituiu razliite naine nakoje oveanstvo strukturie svoj odnos prema prirodi, tojest, drutvenu reprodukciju. Drutvena reprodukcija zai-sta je primarni cilj drutvenog istraivanja, i Frejzer je upravu kada je privileguje u odnosu na proizvodnju u meriu kojoj ona vidi proizvodnju kao usko ekonomski proces.Drugo, istorijsku nit koja se prostire kroz Marksovu ana-

lizu kapitalistikog naina proizvodnje ne treba poistove-


32/46

30

ivati sa specifinim vidljivim odlikama kapitalizma (kaou listi koju je sainila Frejzer - imovina, slobodan rad, aku-

mulacija i trita). Umesto toga, ona je sadrana u mogu-nosti istorijskog prevazilaenja, razvoja svesne i kolektivnesamokontrole oveanstva, koju Marks prati od njene na-japstraktnije orme reprezentacije, u ormi robe, do njenenajkonkretnije istorijske maniestacije u borbama oko or-ganizacije drutvene reprodukcije. MarksovKapitalnije graen oko istorijskog vienjaka-

pitalizma, ve na bazi kritike politike ekonomije, to jestcentralne ideologije kapitalistike klase u usponu. U srcuove ideologije, smatra on, lei koncept samoreguliueg tr-ita, osloboenog robovanja suverenu ili dravi, zbog eganjegova analiza poinje robom kao predmetom trinerazmene. On najpre otkriva dvostruku prirodu robe: kaokorisnog predmeta (upotrebna vrednost) i kao nosioca raz-

menske vrednosti. On sugerie da razmena dve razliiteupotrebne vrednosti u odreenim koliinama ukazuje nato da one imaju neto zajedniko, a to je da su proizvodirada. Vrednost robe je koliina drutveno potrebnog radasadranog u njoj, apstrahujui specifian ili konkretan radkoji proizvod ini korisnim za ispunjavanje socijalnih po-treba. Rad koji radnik/ca preduzima u proizvodnji rob ta-

koe ima dvostruki karakter, kao konkretan koristan rad,i kao apstraktan rad koji proizvodi vrednost, to je razli-kovanje koje je naroito odsutno u apologijama buroaskepolitike ekonomije. Znaaj ovoga istie se u odeljku o eti-izmu robe, u kome on vie puta predstavlja ovu poentu izrazliitih perspektiva. Ovaj dvostruki karakter rada daje polaznu taku iz koje


33/46

31

Marks razrauje svoju kritiku.32 Elaboracija sledi veomaspecifian niz koncepata, prvo u seri prometa od robe pre-

ko rada i novca i kapitala do vika vrednosti i eksploatacije.Potom ulazi u seru proizvodnje, u kojoj proces rada repro-dukuje ne samo robu koja ulazi u njega ve i kapitaliste/kinje, radnike/ce i drutvene odnose meu njima, kroz iz-vlaenje vika vrednosti i potinjavanje rada kapitalu. Nakraju, u petom delu vraa se prometu, u kome se taj viakvrednosti realizuje, distribuira i akumulira kao kapital.

Nain na koji se analiza razvija namerno preslikava kolokapitalistike proizvodnje, jer je to realnost koja lei izavela etiizma robe magija trita. Usput se pojavljujene samo kapitalista/kinja ve i radnik/ca; ne samo pojedin-ci/ke koji slede svoje line interese kroz slobodnu razmenuve kapital i rad, kao drutvene kategorije i kao klase; nesamo sloboda trita ve i prinuda drave; ne samo oigled-

na i zdravorazumska logika akumulacije kapitala, kao or-ganizovanja proizvodnje i prodaje korisne robe, nego i po-dela drutva na eksploatatore i eksploatisane, pustoenjezajednica i prirode, i sve skrivene povrede klase. Ipak, u svakoj azi argumentacije postoji takoe i mo-gunost drugaijeg drutvenog poretka koji bi oveanstvomoglo da uspostavi, ne na idealima koji bi pali s neba, ve

na osnovu negiranja kapitalistike robne proizvodnje.33

Kao istorijski nain proizvodnje, kapitalizam u sebi ne

32 Ova dijalektika rada moe se razumeti i kao deo istoricistikog razumeva-

nja Marksa, koji ne vidi jasan diskontinuitet izmeu njegovih ranijih i zrelijih

radova. Videti: Paul Walton i Andrew Gamble, From Alienation to Surplus Value,

London: Sheed and Ward, 1972, posebno poglavlje 2, Alienation and the

Dialectics of Labour, str. 2450.

33 Ovo pitanje razmatrano je u: Hugo Radice, Utopian Socialism and Marxs Capi-

tal: Envisioning Alternatives, u: Lucia Pradella i Tom Marois, ur., Polarizing Deve-

lopment: Alternatives to Neoliberalism and the Crisis, Pluto Press (u pripremi).


34/46

32

sadri samo domen vrednosti, nemilosrdnu logiku kojuburoaska politika ekonomija predstavlja i pokuava da

naturalizuje, ve i domen upotrebne vrednosti. U svakomaspektu drutvene proizvodnje i reprodukcije, ova dva do-mena koegzistiraju: jedan voen imperativom akumulaci-je kapitala, i drugi voen upotrebom radne snage na priro-du u cilju ispunjenja transistorijske potrebe oveanstva zasredstvima za ivot. Kako se klasa, u smislu dvoklasnog modela, uklapa u

ovo? Ona je svakako deo domena vrednosti i, jednako tako,potencijal za njenu negaciju besklasno drutvo lei u do-menu upotrebne vrednosti, gde se konkretan koristan radtroi za ispunjavanje drutvenih potreba. Kada se Marksovdvoklasni model smesti u okvir dualnosti koja je otkrive-na njegovom kritikom buroaske misli, otkriva se istorij-ski karakter njegovog nametanja drutvu, ali i mogunost

njegovog prevazilaenja. Upravo zato to je kapitalistikioblik klasne vladavine zajedniki konstituisan domenomvrednosti i kapitala, polazna taka za njegovo prevazila-enje mora leati izvan njega, u aspektima drutva kojimoraju nastaviti da postoje posle kapitalizma, dodue udrugaijem obliku. Da bismo zamislili socijalizam kao do-men slobode i razvijali drutvene prakse koje bi mogle da

ponu da ga ostvaruju, moramo poeti od upotrebne vred-nosti, konkretnog rada i drutvenih potreba. To je ono tosu kritiari/ke klasne politike zagovarali. Meutim, to nezahteva odbacivanje Marksove analize kapitala i klase, vesamo njenu reinterpretaciju kao kritike politike ekonomi-je, a ne marksistike ekonomije.


35/46

33

PRONALAENJE MOSTOVA KASOCIJALIZMU U DANANJEM

KAPITALIZMU Ukoliko nam istraivanje metoda u prethodnom deluomoguava da integriemo politike proizvodnje i repro-dukcije, onda se podjednako moe rei da je Marksovrelacioni model klase, koji je istorijski specifian za ka-pitalizam, generalno kompatibilan sa sociolokim razgra-

nienjima klasa zasnovanim, kao kod Sevida (Savage)i njegovih saradnika, na identifikaciji klastera ekonom-skih, socijalnih i kulturnih karakteristika unutar drutva.tavie, integracija ova dva pristupa klasi u jedan ontolokii epistemoloki okvir daje mogunost da se u obzir uzmuslabosti i jednog i drugog. S jedne strane, stvarna ragmen-tacija relacione radnike klase svakako oteava pokuaje

da se razviju emancipatorske politike sa podrkom dovolj-no irokom da ozbiljno dovede u pitanje kapitalizam kakavzaista jeste i kakvim ga ljudi vide. S druge strane, kao toje primeeno na poetku, polazei od subjektivnih stavovai drutvenih praksi razliitih segmenata drutva teko jedovoljno se odmai i sagledati celinu dokuiti zajednikecrte, skrivene hegemonijom zdravog razuma okusiranog

na pojedinane aspiracije u odnosu na imovinu i potronju. U skoranje vreme ovo nigde nije bilo vidljivije nego urustrirajuoj nemogunosti koncepta 99 posto, koji je ko-ristio Occupypokret, da se od instinktivnog neprijateljstvaprema preostalih 1% razviju u ozbiljan politiki izazov neo-liberalizmu. Noviji slogani drutvenih pokreta imaju izgle-da malu prednost u odnosu na one starije iz tradicionalnog

radnikog pokreta, ak i kada se mogu sjediniti makar u


36/46

34

identifikovanju predmeta svog gneva, kao to se deavalotokom nekoliko godina nakon bitke u Sijetlu 1999. godine.

tavie, kako se aktuelna kriza razvijala, zajedniko isku-stvo oka i iaenja nakon finansijskog kraha zamenjenoje znatnim razlikama u pogledu toga kako razreenje kri-ze utie na razliite grupe: ne samo izmeu zaposlenih inezaposlenih, ili kvalifikovanih i nekvalifikovanih, ve iizmeu razliitih zemalja i regiona. U Velikoj Britaniji, ko-aliciona vlada i veina medija rtvovali su primaoce/teljke

socijalne pomoi (bilo nezaposlene, ili one koji imaju priho-de toliko niske da moraju biti dopunjavani dravnim dava-njima) i iznad svih imigrante/kinje, u promiljenoj strate-giji zavadi pa vladaj. U meuvremenu, nemaki radnici/ce zatieni od politika tednje pokazali su malo ili nimalosolidarnosti sa svojim manje zatienim kolegama/nicamau Nemakoj, kao i sa radnicima/cama na perieriji evro-

zone, ije se vlade krive za krizu i prisiljavaju da nameurezanja ivotnog standarda i dravne skrbi bez presedana.Razliit ekonomski uticaj kriznih politika na ene takoeje bio opte primeen.34irom sveta, poslodavci/ke i vladepodjednako promoviu meunarodnu konkurentnost:radi napornije i due, radi kako ti je reeno, ulai u vetine(o sopstvenom troku), a zatim moda moe izbei gubitak

posla u korist onih vrednih Kineza/kinja (Meksikanaca/ki, Turaka/kinja, itd.). Dalje, kljuna karakteristika kapi-talizma u svom modernom neoliberalnom obliku jeste tada je individualistika logika takmienja nametnuta dale-ko izvan oblasti same kapitalistike proizvodnje: kao to jeto u sektoru visokog obrazovanja, koji zapoljava mnoge od

34 Videti, na primer: Jill Rubery i Anthony Raerty, Women and Recession Revisi-

ted, Work, Employment And Society, 27(3), 2013, str. 414-32.


37/46

35

vas koji ovo itate, pa ak, sada se tako ini, i u proizvod-nji protesta.35

Ali to i jeste ideologija kapitala, svet posmatran sa sta-novita zakona vrednosti i prinude stvaranja profita. U me-uvremenu, ne samo unutar kapitalistike proizvodnje vei unutar sera reprodukcije koje lee van abrike ili kance-larije one koje Frejzer identifikuje kao dvostruko skrive-ne deluju druge sile u suprotnosti sa tom ideologijom. Ukapitalistikoj proizvodnji, nemilosrdni nagon za dekvali-

fikacijom i kontrolom radnika/ca sa jednakom nunouse sudara sa problemom neizbene zavisnosti kapitaliste/kinje od ljudskih bia. U svojoj kritici teze Erenrajhovih(Ehrenreichs) da rad inenjera/ki sutinski reprodukujetrku za profitom, a time i vladavinu kapitala, Dejvid Noubl(David Noble) insistira na kontinuiranom opstajanju ideo-logije proesionalizma, koja ostaje ukorenjena u upotrebi

naunog i praktinog znanja, i nenovanoj satisakciji ste-enoj takvim radom.36Dosta nie u hijerarhiji statusa rad-nog mesta, Pol Durenberger (Paul Durrenberger) i DimitraDukas (Dimitra Doukas) tvrdili su da meu radnikomklasom SAD propovedanje rada nastavlja da deluje kaoprotivtea propovedanju bogatstva.37

35 O pitanju univerziteta, videti: Andrew McGettigan, The Great University Gamble:

Money, Markets and the Future of Higher Education, London: Pluto Press 2013;o voenju kampanja, videti: Peter Dauvergne i Genevieve LeBaron, Protest Inc:

The Corporatization of Activism, Cambridge: Polity Press, 2014.

36 David Noble, The PMC: a Critique, u: Walker, Between Labour and Capital,

str. 12142.

37 Videti: E. Paul Durrenberger i Dimitra Doukas, Gospel of Wealth, Gospel of

Work: Counterhegemony in the US Working Class, American Anthropologist,

110(2), 2008, str. 214-25. Za vie informacija o politici radnike klase u SAD, vi-

deti: Paul Durrenberger, American Fieldnotes: Collected Essays of an Existentia-

list Anthropologist, West Branch, Iowa: Draco Hill Press, 2013; i Michael Yates,


38/46

36

Uopteno govorei, naizgled apstraktan koncept ko-lektivnog radnika, koji je Marks razvio u svojoj analizi

maina i savremene industrije, ne predstavlja samo, kakomnogi tvrde, strategiju komandne uloge kapitala. On usebi sadri i neophodnost da elementi tog kolektivnog rad-nika drugim reima, pojedinani radnici/ce kreativnokombinuju svoje konkretne aktivnosti. Izvan dosta mito-logizovanog ali retko postignutog potpuno automatizova-nog procesa proizvodnje, veina nas mora da upotreblja-

va matu i kombinuje svoje talente sa talentima drugih uobavljanju zadataka, od onih najprizemnijih do onih naje-zoterinijih. Ako je socijalizam slobodno udruivanje pro-izvoaa, onda kapitalistiko radno mesto, hteli-ne hteli,daje nagovetaj toga. Pre skoro pedeset godina, u relativnokratkom poglavlju pred kraj njegove analize MarksovogKapitala, Roman Rosdolski je ispitivao ono to je nazvao

istorijskim ogranienjima zakona vrednosti.38

On je tvr-dio da, suprotno uobiajenoj tvrdnji da Marks nije bio vo-ljan da prua bilo kakve prognoze o buduem socijalisti-kom drutvu, mi stalno susreemo diskusije i primedbeu Kapitalu, i radovima koji su mu prethodili, koji se baveproblemima socijalistikog drutva. Njegova tvrdnja daMarksov metod usmerava nau panju na istorijsku pro-

In and Out of the Working Class, Winnipeg: Arbeiter Ring Publishing, 2009; a

u Ujedinjenom Kraljevstvu: Selina Todd, The People: The Rise and Fall of the

Working Class, 1910-2010, London: John Murray, 2014.

38 Roman Rosdolsky, The Making of Marxs Capital, London: Pluto Press, 1977,

poglavlje 28 (originalno objavljeno u Nemakoj 1968). Navodi nie su na strani

414 (drugi navod je iz: Marx, Grundrisse: Foundations of the Critique of Political

Economy, Harmondsworth: Penguin Books, 1973, str. 461). Videti takoe

sveobuhvatni pogled na Marksov koncept socijalizma u: Peter Hudis, Marxs

Concept of the Alternative to Capitalism, Chicago: Haymarket Books, 2013.


39/46

37

lost, a takoe i postavlja istorijske pretpostavke za novodrutveno stanje,podupire ideju da se unutar svakodne-

vice kapitalistike proizvodnje zaista mogu nai mostoviprema socijalizmu. ta je sa drutveno-reproduktivnim radom koji seodvija u domainstvima, u aktivnostima tokom slobodnogvremena koje slue za oporavak, ili u dobrovoljnim udrue-njima svih vrsta koja dopunjavaju ili ak zamenjuju drav-no finansiranu robu ili usluge javnog sektora? Ova vrsta

rada takoe se neizbeno sastoji od zadataka, ko god da ihsprovodi i u ije god ime, koji se obavljaju u ormi konkret-nog rada koji podrazumeva prethodno promiljanje, inici-jativu i kreativnost pojedinaca/ki, koji se obino obavlja-ju u saradnji sa drugima. Utoliko to se takvi oblici radapomeraju tamo-amo preko granice izmeu kapitalistikei nekapitalistike proizvodnje, malo je promena u konkret-

nom radu koji se obavlja. Ono to se menja jeste da li ondonosi novanu nagradu, i koliko je ta nagrada umanjenaumetanjem privatnog kapitala u proizvodni proces. Stoga treba da gledamo na svet rada pod kojim podra-zumevam svevrste rada, a ne samo ono to se odvija u okvi-ru kapitalistikog najamnog rada ne samo kao na spoljnii otuujui oblik podreivanja drugome. On je jednako,

kao to je Marks rekao, veiti prirodni uslov ljudskog i-vota i zato nezavisan od ma kojega oblika tog ivota, taviepodjednako svojstven svima oblicima ljudskog drutva.39Meutim, samu ovu univerzalnost treba prepoznati, i uvi-deti je kao undamentalnu za izgradnju pokreta ija je kla-sna svrha, jednostavno, ukidanje klasnog drutva.

39 Navedeno prema: Karl Marks, Kapital: kritika politike ekonomije I-III, Beograd:

BIGZ i Prosveta, 1973, knjiga I, III odeljak, 5. glava, str 168 (prim. prev.)


40/46

38

U ovom trenutku moramo se vratiti spornom pitanjupolitike ne vie klasne politike ili politike radnike

klase, ve politike protiv klase. Ovo zahteva, na prvommestu, da prestanemo da se snebivamo oko svog kona-nog cilja, i da ponemo jasno da govorimo ta tano vidimokao konstitutivne karakteristike postkapitalistikog dru-tva. Kada posloimo navedeno u sliku drutvenih potre-ba i kreativnih aktivnosti u socijalizmu koje ljudi mogudirektno uporediti sa svojim svakodnevnim iskustvima u

kapitalizmu, moemo osporiti besomuno ponavljanje danema alternative. Kapitalizam nije prirodni poredak, toje drutveni poredak, konstruisan od strane ljudi u meu-sobnoj interakciji, i isto tako moe biti sruen i zamenjen.Ovo nije nita ni vie ni manje od prvobitne svrhe pokre-ta Socijalni orum, po svemu sudei skrajnutog krizom2007/08. i njenim posledicama, meutim ak i u naponu

snage optereenog ostacima neuspene partijske politikeprethodnog veka. To vodi do drugog uslova: da se suoimo sa bolnim lek-cijama ovih neuspeha. Kako se groteskne nejednakosti bo-gatstva i moi u kapitalizmu mogu osporavati politiki, akone snanim insistiranjem na ravnopravnom ueu svih ubilo kakvom smislenom pokretu za promene? Ovo mora

biti ukorenjeno u graanskim i demokratskim principimana kojima se zasnivala tenja za postizanjem drutvenepravde tokom proteklih vekova: ne sme vie biti olakih od-bacivanja buroaske demokratije, ili insistiranja da pro-svetljenje mas moe doneti samo partijska elita. Koliko ejo na levici biti pokuaja uspostavljanja partije u potraziza svetim gralom revolucionarne politike, koja nee trpeti

nikakve kompromise sa buroaskom politikom? Ako pri-


41/46

39

hvatimo da u svakodnevnom ivotu postoje mostovi kojinam mogu pomoi da razvijamo irok i moan pokret za

socijalizam, onda se nita ne moe izgubiti radom u posto-jeim organizacijama, bez obzira na to da li su u pitanjustranke, sindikati ili drutveni pokreti svih vrsta. S obzi-rom na kompromise koje smo u svojim ivotima primoranisvakodnevno da pravimo, sigurno moemo iveti sa kom-promisima u svom politikom radu. U mnogim zemljamaimamo mogunosti da ovo radimo u socijaldemokratskim

ili zelenim strankama, u kojima emo nai ljude koji ima-ju neku viziju boljeg sveta. Iznad svega, nikakva koliinarada na razvijanju bolje analize dananjeg kapitalizmanee isporuiti politiko buenje bez mnogo napornograda u stvarnom svetu kompromitovanih ivota i zbrkanihaspiracija. Moda je vreme da se manje ita i pie, a da seumesto toga uroni u taj svet.


42/46

40

BELEKE

Ovaj esej deo je veeg projekta na temu kritike politikeekonomije i mogunosti za socijalizam (videti citate u u-snotama 7, 17 i 37). Za savete i razumevanje zahvalan samLogie Barrow, Anthony Barzey, Paul Blackledge, DaveByrne, David Camfield, Daniele Tepe-Belraege, AlredoSaad-Filho, urednicima Socialist Registera i lanovima/cama CSE Transpennine Working Group.


43/46

41

Napomena:

Tekst je prvi put objavljen kao Hugo Radice, Class Theoryand Class Politics Today , u: Socialist Register, Vol. 51, Lon-don: Merlin Press, 2014.

www.socialistregister.comwww.merlinpress.co.uk


44/46

42

Hjugo Radie(Hugo Radice)je ekonomista i politikolog.

Predavao je industrijsku ekonomiju na Univerzitetu u Lidsu. Nje-

gov rad danas je fokusiran na aktuelnu nansijsku krizu i njeneposledice, kao i pitanja socijalistike teorije i prakse. Redovno

pie za asopise Red Pepper, New Left Project i Social Europe

Journal. Objavio je veliki broj lanaka, a 2014. godine i knjigu

Globalni kapitalizam. Jedan je od urednika knjige Evropska

unija nakon krize koja je takoe objavljena 2014. od strane izda-

vake kue Routledge.


45/46

43

Centar za politike emancipacije (CPE) je organizacija

nastala u Beogradu 2011. godine. Na rad je posveen promociji

politikih i ekonomskih koncepata koji za cilj imaju ukidanje dru-tvenih nejednakosti nastalih kao proizvod kapitalistikog drutva.

Kapitalistiki nain proizvodnje tei maksimizaciji prota to se

postie reprodukcijom razliitih oblika eksploatacije i dominacije.

Stavljanje prota u prvi plan, tako, onemoguava puno zadovo-

ljenje potreba ljudi.

Politike emancipacije, nasuprot tome, u prvi plan istiu potpuno

novu deniciju politike koja naglaava neophodnost egalitarnog

ureenja celokupnog drutvenog ivota, zasnovanog na principi-

ma solidarnosti. Stoga, CPE kroz svoj rad insistira na podsticanju

borbe za neposrednu demokratiju u politici i ekonomiji. U tom

smislu osnovni pravac razvoja, kakvim ga mi vidimo, predstav-

lja izgradnja drutva demokratskog socijalizma koje jedino moe

maksimizirati zadovoljenje potreba ljudi i omoguiti pun razvoj

potencijala svih pojedinki i pojedinaca, odnosno drutva u celini.


46/46

44

CIP - -

,

316.342.2

316.422

349.22

,

Klasna teorija i klasna politika danas / Hjugo Radie ; [prevod Jelena

Velji]. - Beograd : Centar za politike emancipacije, 2015 (Beograd :

Pekograf). - 88 str. : ilustr. ; 21 cm

Prevod dela: Class Theory and Class Politics Today / Hugo Radice. -

Nasl.

str. pritampanog teksta: Fragmentacija rada : Organizaciono

restruktuiranje, radni odnosi i dinamika nacionalnih regulatornih okvira /Jorg Fleker. - Oba rada tampana u meusobno obrnutom smeru. -

Tira 400. -

Hugo Radie: str. 41. - Jorg Fleker: str. 84. - Napomene i bibliografske

reference uz tekst. - Bibliograja: str. 77-82.

ISBN 978-86-916299-6-0

) b) )