÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷

HODATIU LJUBAVI

Henry Drummond

÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷

SadržajPredgovor.............................................................................................1

I. LJUBAV: NAJVECA STVAR NA SVETU..........................................2

II. LJUBAV UPOREDENA.....................................................................5

III. LJUBAV ANALIZIRANA..................................................................7

IV. LJUBAV ODBRANJENA...............................................................19

O piscu................................................................................................26

i

Predgovor

Predgovor

U toku moje posete Engleskoj 1884. bio sam zajedno sa grupomprijatelja u jednoj seoskoj kući. U nedelju uveče, dok smo sedeli okovatre, zamolili su me da pročitam i protumačim neke delove Svetogpisma. Pošto sam bio umoran posle dnevnih službi, rekao sam im dazamole Henrija Drummonda, koji je takođe bio sa nama. Posle kratkognagovaranja on je iz džepa izvukao mali Novi zavet, otvorio ga namestu gde je bilo 1. Korinćanima 13, i počeo govoriti na temu ljubavi.

Učinilo mi se da nikada dotle nisam čuo ništa toliko lepo i odlučio samda Henrija Drummonda po svaku cenu dovedem u Northfield da održiistu propoved. Od tada sam svake godine zahtevao od direktora mojihškola da pročitaju tu poruku novim studentima. Naši hrišćanski životiimaju veliku potrebu za ljubavlju, prema Bogu i prema ljudima. Kadbismo barem svi mogli da se uselimo u to poglavlje ljubavi i daostanemo živeti u njemu.

D. L. Moody

1

I. LJUBAV: NAJVECA STVAR NA SVETU

I. LJUBAV:NAJVEĆA STVAR NA SVETU

Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi nemam, ondasam metal koji zvuči i činele koje odjekuju. I ako imam dar proroštva iznam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru, tako da premeštamgore, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako hraneći siromahe razdelim svesvoje imanje, i ako predam svoje telo − da budem spaljen, a ljubavinemam, ništa mi ne koristi.

Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, nenadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, neuračunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona svesnosi, sve veruje, svemu sv nada, sve trpi.

Ljubav ne prestaje nikada. Ako je dar proroštva − biće okončan, ako jedar jezika − prestaće, ako je znanje − nestaće. Jer delimičnosaznajemo i delimično prorokujemo; kada pak dođe ono savršeno,prestaće ono delimično. Kad sam bio dete, govorio sam kao dete,mislio sam kao dete, zaključivao sam kao dete. A kad sam postaočovek, prestao sam s detinjarijama. Jer sad gledamo kao pomoćuogledala − u zagonetki, a onda ćemo licem u lice. Sada saznajemdelimično, a onda ću saznati potpuno, kao što sam i sam potpunopoznat. Sada pak ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; a ljubav je međunjima najveća. (1. Korinćanima 13)

Ljudi su se oduvek pitali koje je vrhovno dobro. Čovek ima život predsobom i može ga proživeti samo jednom. Koji je to najplemenitijiobjekat kojem čovek treba da teži? Koji je taj vrhovni dar koji čovek

2

treba da priželjkuje?

Navikli smo da nam govore kako je najveća stvar u religioznom životuvera. Ta velika reč je vekovima bila ključ popularne religije, i mi smo sesa lakoćom navikli da je smatramo najvećom stvari na svetu. Ali nismou pravu. Ako nam je to rečeno, mi možemo promašiti cilj. U trinaestompoglavlju Prve poslanice Korinćanima Pavle nas vodi do same sržihrišćanstva, i tamo vidimo da je "najveća među njima ljubav".

Pavle nije napravio previd. On je o veri govorio samo trenutak pre toga.Rekao je: "I ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a ljubavinemam, ništa sam". Pavle ne zaboravlja, već namerno upoređuje,"sada pak ostaje vera, nada, ljubav"; odluka pada bez trunkeoklevanja, "najveća među njima je ljubav".

Ovo nije predrasuda. Čovek je sklon da drugima predlaže ono u čemuje on sam najbolji. Pavlu najjača tačka nije bila ljubav. Pažljivi studentmože primetiti prekrasnu nežnost koja je rasla i sazrevala u Pavlovomkarakteru tokom vremena, ali Pavlova ruka, kada je on prvi put napisao"najveća među njima je ljubav", bila je natopljena krvlju.

Poslanica Korinćanima nije jedina koja proglašava ljubav za vrhovnodobro. Remek dela hrišćanstva govore istu stvar. Petar nam kaže: "Presvega, imajte među sobom istrajnu ljubav". Pre svega. Jovan ide jošdalje kada kaže: "Bog je ljubav".

Da li se sećate kada je Pavle rekao da je "ljubav ispunjenje zakona."Da li ste ikada razmišljali šta je on time hteo da kaže? U to vreme ljudisu radili da bi otišli na nebo tako što su se držali deset zapovesti, i jošsto i deset drugih koje su oni sami smislili. Hrist je došao i rekao: "Ja ćuvam pokazati jednostavniji način. Ako ispunite jednu stvar, ostalih sto ideset ćete ispuniti bez i da razmišljate o njima. Ako volite, vi ćetenesvesno ispuniti sav zakon."

3

Sami možete videti koliko je ovo istinito. Uzmimo za primer bilo koju odzapovesti. "Nemoj imati drugih bogova uza me." Ako čovek voli Boga,ne treba mu kazati da odbaci druge bogove. Ljubav je ispunjenje tezapovesti. "Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega." Da li bičoveku palo na pamet da zalud uzme ime Gospodnje ako ga voli?"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ." Zar čoveku ne bi bilodrago da jedan od dana u sedmici u potpunosti posveti onome kogavoli? Ljubav bi ispunila sve zapovesti koje se odnose na Boga.

Na isti način, ako voli druge, čoveku niko ne bi morao reći da poštujesvoga oca i majku, jer ne bi bio u stanju da uradi ništa drugo.Besmisleno bi bilo govoriti mu da ne ubija. Bila bi uvreda kazati mu dane krade − kako bi mogao krasti od onih koje voli! Bilo bi suvišno molitiga da ne svedoči lažno protiv bližnjega svoga. Ako bi čovek voleobližnjega svoga, lažno svedočenje bi bilo poslednja stvar koju bi onuradio. Nikada vam ne bi palo na pamet da ga opominjete da ne želiono što ima njegov bližnji. Čovek bi više uživao u tome da nešto drugiposeduju. Na ovaj način "ljubav je ispunjenje zakona". Ona je praviloza ispunjavanje svih pravila, nova zapovest za ispunjavanje svih starihzapovesti, Hristova tajna hrišćanskog života.

Pavle je to shvatio, i u prekrasnom poglavlju o ljubavi pružio namnajlepši i najoriginalniji opis tog vrhovnog dobra. Možemo ga podelitina tri dela. Na početku poglavlja ljubav je upoređena; u sredini, ljubavje analizirana; na kraju, ljubav je odbranjena kao vrhovni dar.

4

II. LJUBAV UPOREDENA

II. LJUBAV UPOREĐENA

Pavle započinje upoređujući ljubav sa ostalim stvarima o kojima suljudi tog vremena mnogo razmišljali. Ja neću detaljno govorili o svimstvarima. Njihova inferiornost je očigledna.

On ljubav upoređuje sa rečitošću. To je veoma uzvišen dar kojiomogućuje da se dotaknu ljudske duše i da se podstaknu na uzvišena isveta dela! Pavle kaže: "Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, aljubavi nemam onda sam metal koji zvuči i činele koje odjekuju." Mi sviznamo zašto. Svi smo mi osetili zvučanje reči bez emocija, njihovuispraznost, neopisivu neubedljivost rečitosti iza koje ne stoji ljubav.

On ljubav upoređuje sa proročanstvima, čudesima, verom, milosrđem.Zašto je ljubav veća od vere? Zato što je cilj veći od sredstava. A zaštoje ljubav veća od milosrđa? Zato što je celina veća od jednog dela.

Ljubav je veća od vere zato što je cilj veći od sredstava. U čemu jesvrha vere? U tome da poveže dušu sa Bogom. A u čemu je ciljpovezivanja duše sa Bogom? U tome da čovek može postati nalikBogu. Bog je ljubav. Iz svega ovoga proizilazi da je vera sredstvo kojimse stiže do cilja koji je ljubav. Ljubav je, stoga, očigledno veća od vere."I ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a ljubavi nemam, ništasam."

"I ako hraneći siromaha razdelim sve svoje imanje..." − ljubav je većaod milosrđa zato što je celina veća od jednog dela. Milosrđe je samomali deo ljubavi, samo jedna od njenih mnogobrojnih avenija.

5

Čak može i postojati, a i postoji, milosrđe bez ljubavi. Veoma je lakodati pare prosjaku na ulici. To je uglavnom lakše nego da mu ne dateništa. A ljubav se često sastoji od uzdržavanja. Mi jednim novčićemkupujemo olakšanje od sažaljenja koje smo osetili kada smo videlimizeriju. Kada bismo stvarno voleli tog prosjaka, mi bismo učinili višeza njega. Znači da "ako hraneći siromaha razdelim sve svoje imanje, aljubavi nemam, ništa mi ne koristi."

Zatim Pavle upoređuje ljubav sa žrtvovanjem i mučeništvom: I akopredam svoje telo da budem spaljen, a ljubavi nemam, ništa mi nekoristi." Najbolja stvar koju misionari mogu odneti mnogobošcima jesteBožja ljubav u njihovim srcima. Ona je univerzalni jezik. Godine ćeproteći pre nego što oni progovore kineski ili neki indijski dijalekt. Oddana kada stupe u drugu zemlju jezik ljubavi koji svi razumejukomuniciraće svojom nesvesnom rečitošću.

Čovek je taj koji je misionar, ne njegove reči. Njegov karakter jenjegova poruka. U srcu Afrike, kraj velikih jezera, sreo sam crnce icrnkinje koji su pamtili jedinog belca kojeg su ikada videli − DavidaLivingstona. Ako sledite put kojim je on išao, vidite kako se ljudska licarazvedravaju dok vam pričaju o ljubaznom doktoru koji je tamo bio premnogo godina. Nisu ga mogli razumeti, ali su osećali ljubav kojom jebilo ispunjeno njegovo srce. Oni su znali da je to bila ljubav iako im onnije progovorio ni reči.

Ako unesete tu jednostavnu ljubav u ono čime se bavite i za ta živite,vaš će rad biti uspešan. Ne možete uzeti ništa veće, a ne treba vam niništa manje. Možete ispuniti bilo šta i možete se uvek žrtvovati, ali akopredate vaše telo da bude spaljeno, a nemate ljubavi, neće koristiti nivama a ni Hristovom cilju ništa.

6

III. LJUBAV ANALIZIRANA

III. LJUBAV ANALIZIRANA

Nakon što je uporedio ljubav sa svim ovim stvarima, Pavle, u tri veomakratka stiha, daje izvrsnu analizu vrhovnog dara.

Molim vas da je pobliže pogledate. Ljubav je složena, kaže Pavle. Onaje kao svetlost. Videli ste kako naučnik propušta svetlosni zrak krozkristalnu prizmu i kako na drugom kraju svetlost izlazi razložena nasvoje komponente − crvenu, plavu, žutu, ljubičastu, narandžastu, i sveostale dugine boje. Na isti način Pavle propušta ljubav krozveličanstvenu prizmu svog nadahnutog intelekta, i ona izlazi sa drugestrane razložena na svoje komponente.

U tome je ono što se može nazvati spektrom ljubavi ili njenomanalizom. Pogledajte sada ove komponente. Zar ne primećujete da suvam njihova imena poznata, da su to vrline o kojima slušamosvakodnevno, da su to stvari koje svaki čovek može sprovesti u životbilo gde da se nalazi? Vrhovni dar ljubavi je sastavljen od mnoštvamalih stvari i svakodnevnih vrlina.

Spektar ljubavi ima devet komponenata:

Strpljenje − Ljubav dugo trpi.

Dobrota − Ljubav je dobra.

Velikodušnost − Ona ne zavidi.

Poniznost − Ljubav se ne hvali, ne nadima se.

7

Učtivost − Ne ponaša se nepristojno.

Nesebičnost − Ne traži svoje.

Dobroćudnost − Ne ljuti se.

Bezazlenost − Ne uračunava zlo.

Iskrenost − Ne raduje se nepravdi, ali se raduje istini.

Strpljenje, dobrota, velikodušnost, poniznost, učtivost, nesebičnost,dobroćudnost, bezazlenost, iskrenost − čine vrhovni i duhovni uzrastsavršenog čoveka.

Primetićete da se sve ove osobine odnose na ljude, na život, napoznato danas i blisko sutra, a ne na nepoznatu budućnost. Mi mnogoslušamo o ljubavi prema Bogu, a Hrist je mnogo govorio o ljubaviprema čoveku. Mi puno naglašavamo mir sa Bogom, a Hrist jenaglašavao mir na zemlji. Religija nije čudna ili pridodata stvar, većnadahnuće za svakodnevni život na ovom svetu. Ona predstavlja dahvečnog duha kroz ovaj privremeni svet. Vrhovna stvar, ukratko, nijeuopšte stvar. Ona je krajnji cilj mnoštva reči i dela koje čine svakiobičan dan.

Strpljenje. Ono je prirodan stav ljubavi, ljubavi koja je pasivna, kojačeka da započne, koja se ne žuri, koja je pribrana, spremna dazapočne delo kada poziv dođe, a u međuvremenu nosi znamenjekrotkog i mirnog duha. Ljubav sve snosi, sve veruje, svemu se nada,sve trpi. Ljubav razume i zbog toga čeka.

Dobrota. Aktivna ljubav. Da li ste ikada primetili koliki deo Hristovogživota je prošao u izvođenju dobrih dela − samo u njihovom izvođenju?Ako pogledate njegov život sa te strane, otkrićete da je Isus proveoveliki deo svog vremena usrećujući ljude ili im jednostavno praveći

8

usluge. Samo jedna stvar na svetu je veća od sreće a to je svetost. Mine posedujemo svetost, ali ono što nam Bog jeste dao je mogućnostda usrećimo ljude oko sebe a to se uglavnom postiže našom dobrotomprema njima.

Neko je rekao da "najveća stvar koju čovek može učiniti za svogNebeskog Oca je da bude dobar prema nekom od njegove dece".Pitam se: zašto svi mi nismo bolji nego što jesmo? Koliko je dobrotapotrebna ovom svetu?! Koliko je lako nju izvesti! Kako momentalnoona deluje! Kako se neizbrisivo pamti! Koliko se preobilno ona isplatijer nijedan dužnik na svetu nije toliko dostojan poštovanja i uvažavanjakao ljubav. "Ljubav ne prestaje nikada." Ljubav je uspeh, ljubav jesreća, ljubav je život.

Kao što bi rekao Browning, a ja se slažem s njim, "ljubav je energijaživota."

Jer život, sa svakom svojom radošću i mukomI nadom i strahomJe nagradna nam šansa da učimo ljubavLjubav koja može biti, koja uistinu beše, i koja jeste.

Gde je ljubav tu je i Bog. Onaj koji prebiva u ljubavi prebiva u Bogu.Bog je ljubav. Zbog toga volite. Bez razlike, bez proračuna, bezodgađanja, volite. Rasipajte je na siromahe, tamo gde je lako. Naročitona bogataše, kojima je često najpotrebnija; ali pre svega na onejednake nama, gde je veoma teško, i za koje verovatno svi mi činimonajmanje. Postoji razlika između pokušavanja da zadovoljite i pružanjazadovoljstva. Pružajte zadovoljstvo. Ne propustite nijednu šansu dapružite zadovoljstvo jer to je neprestan i anoniman trijumf duhaispunjenog ljubavlju. "Kroz ovaj ću svet proći samo jednom. Svakodobro, dakle, koje učiniti mogu, ili nežnost koju mogu pružiti bilo komčoveku, dozvoli mi da učinim sada. Ne dozvoli mi da odložim ili dazapostavim, jer ovim putem više neću proći."

9

Velikodušnost. "Ljubav ne zavidi." Ovo je ljubav u nadmetanju sadrugima. Kada god pokušate učiniti neko dobro delo, otkrićete da idrugi ljudi rade to isto, i to verovatno bolje od vas. Nemojte im zavideti.Zavist je osećanje koje želi zlo onima koji se nalaze u istoj liniji kao imi, duh koji priželjkuje tuđe i koji nanosi štetu. Hrišćanska služba nijevelika zaštita od nehrišćanskog osećanja. Zavist je osećanje kojezaslužuje najviše prezira. Među ostalim nedostojnim raspoloženjima,koja zaklanjaju hrišćansku dušu, zavist nas spremno očekuje na pragusvakog dela ukoliko nismo utvrđeni ovom velikodušnom milošću.Hrišćanskoj zavisti je istinski potrebna samo jedna stvar − velika,bogata, velikodušna duša koja "ne zavidi".

Poniznost. I tada, kad ste naučili sve ovo, treba da naučite oponiznosti − da zapečatite svoja usta i zaboravite šta ste učinili.

Pošto ste bili dobri i napravili par koraka u ljubavi čineći prekrasnadela, vratite se u senku i ne pričajte ni s kim o tome. Ljubav se sakrivačak i od same sebe. Ona odbacuje čak i samozadovoljenje. "Ljubav sene hvali, ne nadima se." Poniznost − ljubav koja se skriva.

Učtivost. Pomalo je čudno naći učtivost kao sastojak ovog vrhovnogdara. Ovo je ljubav u društvu, ljubav u odnosu na pravila ponašanja."Ljubav se ne ponaša nepristojno."

Uljudnost je definisana kao ljubav u sitnicama. Učtivost je ljubav umalim stvarima. Tajna uljudnosti leži u ljubavi.

Ljubav se ne može ponašati nepristojno. Možete postavitinajnevaspitanije osobe u najviše društvo, i ako one imaju rezervoarljubavi neće se ponašati nepristojno. Jednostavno nisu to u stanju.Carlisle (Karlajl) je rekao za Roberla Burnsa (Barnsa) a nije bilo većegdžentlmena u Evropi od pesnika orača. To je bilo zbog toga što je onvoleo sve − miša i krasuljak i sve ostale male i velike stvari koje je Bogstvorio. Sa ovim jednostavnim pasošem on se mogao pridružiti bilo

10

kom društvu i ulaziti u dvorove i palate pravo iz svoje kolibice naobalama Ayra.

Vi znate značenje reči džentlmen. Ona znači "nežan čovek − čovek kojisve čini nežno", u ljubavi. U tome leži sva tajna i umetnost. Čoveknežan po prirodi ne može učiniti nešto grubo, nešto nedžentlmensko.Gruba, bezosećajna, nepromišljena duša ne može učiniti ništaprotivurečno svojoj prirodi. "Ljubav se ne ponaša nepristojno."

Nesebičnost. "Ljubav ne traži svoje." Ljubav ne traži čak ni ono što jenjeno. U Britaniji, Englez drži do svojih prava. Ali dođe trenutak kadase čovek može, sledeći veće pravo, odreći svih svojih prava.

Pavle nas ne podstiče da se odreknemo svojih prava. On ide mnogodublje. On želi da ih mi uopšte ne tražimo, da ih ignorišemo i da iznaših proračuna u potpunosti izbacimo lični elemenat.

Nije teško odreći se naših prava. Ona su obično spoljašnja. Teško jekada treba da odreknemo samih sebe. Još je teže uopšte ne zahtevatiništa za nas. Kad smo zahtevali naša prava, dobili ih, kupili, zaslužili iuživali u njima, nije teško ni odreći ih se. Ali, ne tražiti ih uopšte, i negledati na sebe već na druge − to je teško. "Tražiš velike stvari zasebe?" − govorio je prorok, "ne traži ih". Zašto? Zato što nema veličineu stvarima. One ne mogu biti velike. Jedina veličina je nesebičnaljubav. Čak i samoodricanje samo po sebi nije ništa, a ponekad je ipogrešno. Jedino veliki cilj ili snažna ljubav mogu opravdati gubitak.

Već sam rekao da je teže ne tražiti svoje nego se odreći nečega štosmo već imali. Sada želim da povučem svoje reči. To je tačno samo zadelimično sebično srce. Za ljubav ništa ne predstavlja poteškoću i ništajoj nije teško. Ja verujem da je Hristov "jaram" lak. Hristov jaram jeNjegov način prihvatanja života, i ja verujem da je taj način lakši od bilokog drugog. Isto tako verujem da je taj način srećniji od bilo kogdrugog. Najočiglednija poruka Hristovog učenja jeste da nema sreće u

11

posedovanju ili u dobijanju bilo čega, već samo u davanju. Ponavljam:nema sreće u posedovanju ili dobijanju, već samo u davanju. Polasveta se nalazi na pogrešnom putu u potrazi za srećom. Oni misle dase sreća sastoji od posedovanja, dobijanja i od toga da ih neko služi, aona je u stvari u davanju i služenju drugima. "Ko hoće da bude velikmeđu vama," − rekao je Isus, "neka vam služi." Onaj ko želi da budesrećan, neka ima na umu da postoji samo jedan put − "Blagoslovenijeje davati nego primati."

Dobroćudnost. Sledeći sastojak je veoma važan: "Ljubav se ne ljuti."Začuđujuće je što je ovo napisano tu. Navikli smo da gledamo na lošu(zloćudnu) narav kao na jednu bezazlenu slabost. O njoj govorimo kaoo samo jednom prirodnom nedostatku, stvari temperamenta, i kao o nemnogo važnom faktoru za određivanje čovekovog karaktera. A ipakovde, usred analiziranja ljubavi, nalazimo tu osobinu, a i Biblija uvekiznova osuđuje zloćudnost kao jednu od najdestruktivnijih osobinačovekovog karaktera.

Interesantno je to da je loša narav porok onih koji su puni vrlina. Čestoje to jedina mrlja na inače plemenitoj duši. Ima i i žena koji bi bili skorosavršeni da nije ove "osetljive" osobine. Ova kompatibilnostzloćudnosti sa visokim moralnim kvalitetima je jedan od najčudnijih inajtužnijih problema etike.

Istina je da postoje dve velike vrste grehova − grehovi tela i grehovitemperamenta (prirode). Bludni sin može biti uzet kao prvi tip a njegovstariji brat kao drugi (Luka 15:11−32). Društvo nema nikakvih sumnjikada treba presuditi koji greh je gori. Presuda bez razmišljanjaokrivljuje bludnog sina. Ali, da li smo mi u pravu? Mi nemamo vagu zaljudske grehe, a bolje i lošije su samo naše reči, ali nedostaci u višojprirodi mogu biti puno ozbiljniji nego oni u nižoj. Božjem oku ljubavigreh protiv same ljubavi može izgledati stotinu puta ozbiljniji. Nijedanporok, ljubav prema svetu, lakomost za zlatom, ni samo pijanstvo, nisuviše udaljili društvo od hrišćanstva nego zloćudna narav. Takva narav

12

je jedini uzrok za ogorčenje života, rasturanje društava, uništenjenajsvetijih odnosa, pustošenje domova, propadanje ljudi i žena,nesrećna detinjstva. Za sve ovo kriva je ta osobina koja ne donosi ništaosim mizerije.

Pogledajte na starijeg brata. On je bio moralan, vredan, strpljiv,poslušan i svaka mu čast za njegove vrline. Pogledajte sada togčoveka, tu "bebicu", kako stoji uvređeno ispred očevih vrata. "On serasrdio," kaže Biblija, "i nije hteo ući." Kakav je to efekat imalo na oca,na sluge i na samo raspoloženje gostiju. Prosudite sami kako je touticalo na bludnog sina, i koliko je bludnih sinova sprečeno da uđu ukraljevstvo Božje zbog lošeg karaktera onih koji smatraju da su unutra.Analizirajte narav starijeg brata dok posmatrate kišni oblak koji sestvorio iznad njegove glave. Od čega se sastoji? Od ljubomore, gneva,ponosa, milosti, samopravednosti, nervoze, neposlušne tvrdoglavosti iodbojnosti. To su sastojci njegove tamne duše bez imalo ljubavi. Ovosu takođe, mada u različitim proporcijama, sastojci zle naravi. Samiprosudite šta je gore − ovakvi grehovi srca u kojima čovek živi, i sakojim drugi moraju živeti, ili grehovi tela. Zar nije sam Hrist odgovoriona ovo pitanje kada je rekao: "kažem vam da carinici i bludnice ulazepre vas u carstvo Božje"? Na nebu nema mesta za narav koju smo dosada opisivali. Čovek takve naravi može učiniti da nebo postanemizerno za sve ostale. Ako takav čovek ne bude nanovo rođen, on nemože, jednostavno ne može, ući u carstvo nebesko.

Videćete zašto je narav važna. Nije stvar u tome kakva je ona već utome šta ona otkriva. Zbog toga ja o njoj govorim toliko detaljno. To jetest ljubavi koji nam pomaže da otkrijemo prirodu bez ljubavi koja sekrije na dnu. To je prolazna groznica koja otkriva hroničnu bolest što jebila skrivena, slučajan mehurić koji se iskrade na površinu i nagovestineku pokvarenost ispod površine, primerak najskrivenijih delova dušekoji se nenamerno pokazao u trenutku nepažnje; jednom rečju − munjakoja razotkriva stotine podlih nehrišćanskih grehova. Želja zastrpljenjem, dobrotom, velikodušnošću, učtivošću i nesebičnošću

13

otkriva se u samo jednom izlivu temperamenta.

Zbog toga nije dovoljna samo samokontrola. Moramo otići do samogizvora i promeniti samu srž, i tada će loše osobine jednostavnoodumreti. Duše postaju slatke ne onda kada se kiseli sokovi izvadenapolje već kada se velika ljubav, novi duh, duh Hrista, ulije u njih.Hristov duh, kada probije u unutrašnjost našeg duha, oslađuje, čisti itransformiše sve. Jedino to može istrebiti ono što je loše, dovesti dohemijske promene, obnoviti, regenerirati i rehabilisati unutrašnjostčoveka. Snaga volje ne menja ljude. Vreme ne menja ljude. Hrist ihmenja. Zbog toga "Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima".

Neki od nas nemaju vremena na bacanje. Još jednom vam ponavljamda je ovo pitanje života i smrti. Ne mogu a da ne upozorim i sebe i vas."A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu biloda se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubinimorskoj."

Ovim nam Gospod Isus otvoreno poručuje da je bolje ne živeti nego nevoleti. Bolje je ne živeti nego ne voleti.

Bezazlenost i iskrenost, skoro da ne treba ni objašnjavati.Bezazlenost je milost za sumnjičave ljude. Njeno posedovanje je velikatajna ličnog uticaja.

Ako malo promislite, otkrićete da su ljudi koji utiču na vas su i kojiveruju u vas. Kada neko sumnja u njih, ljudi propadaju, ali ako nekoveruje u njih, oni ljudi napreduju, nalaze ohrabrenje i zajedništvo kojeih izgrađuje.

Divno je to što tu i tamo na ovom grubom i nemilosrdnom svetu jošpostoje duše koje ne uračunavaju zlo. To je velika nesvetovnost.Ljubav "ne uračunava zlo", ne traži motiv, vidi dobru stranu, svako deloshvata na najbolji način. Kako je prekrasno biti takav! Kakvo je samo

14

ohrabrenje i blagoslov sresti se sa takvom osobom barem za jedandan! I ako mi pokušamo uticati ili podići druge, uskoro ćemo otkriti dasu naši napori uspešni proporcionalno njihovom verovanju, da miverujemo u njih. Poštovanje prema čoveku je prvi korak ka obnovinjegovog izgubljenog samopoštovanja. Naš ideal tog čoveka njemupostaje nada i model onoga što on može postati.

Ljubav se ne raduje nepravdi ali se raduje sa istinom." Ja sam nazvaoiskrenost na osnovu jednog lošijeg prevoda na engleski koji kaže dase ljubav "raduje u istini". Da je ovo dobar rod, ništa ne bi bilopravednije od njega, jer onaj koji voli, voleće i istinu ne manje od ljudi.On će se radovati u istini, a ne u onome u šta su ga učili da veruje, neu crkvenim doktrinama ili u bilo kojoj drugoj ideologiji ili religiji, već "uistini". Takav čovek će prihvati samo ono što je realno, boriće se dadođe do činjenica, tragaće za istinom poniznog i nepristrasnog uma ipoštovanje istine ma kakva ona bila i ma koliko se trebalo žrtvovati zanju. Ali bukvalan prevod ovog stiha poziva baš na takvu žrtvu zbogistine. Onako kako je stih napisan od strane apostola Pavla, on glasi:"Ljubav se ne raduje nepravdi, ali se raduje sa istinom," a to je osobinakoju nijedna engleska reč, a najmanje "iskrenost" (sincerity), ne možeadekvatno opisati. Ona verovatno sadrži više uzdržanosti koja odbijada izvlači korist iz grešaka drugih, milosrđe koje ne uživa u tome daotkriva tuđe slabosti, već "sve kriva," iskrenost koja se trudi da vidistvari onakvima kakve jesu i raduje se da ih otkrije u boljem stanju odonoga u koje se sumnjalo ili koje se ogovaranjem predstavljalo.

Ljubav više ne treba analizirati. Sada treba da usvojimo ove stvari iugradimo ih u naše karaktere. To je delo kojem treba da se posvetimona ovome svetu − učenje ljubavi. Zar život nije pun prilika za učenjeljubavi? Svaki čovek i žena svakodnevno imaju hiljade takvihmogućnosti. Svet nije igralište već učionica. Život nije raspust, većobrazovanje, i večna lekcija za sve nas glasi kako možemo boljevoleti.

15

Šta čoveka čini dobrim sportistom? Vežba. Šta čoveka čini dobrimumetnikom, dobrim skulptorom, dobrim muzičarem? Vežba. Štačoveka čini dobrim? Vežba i ništa drugo. U religiji ne postoji ništakapriciozno. Duša se ne razvija na drugačiji način, ili pod drugimzakonima, od tela ili uma. Ako čovek ne vežba rukama, njegovi bicepsise neće razviti, a ako čovek ne vežba svoju dušu, u njoj neće imatinikakvih mišića, snage karaktera, jačine moralnih vlakana ili lepoteduhovnog rasta. Ljubav nije zanosna emocija. To je snažno, puno,čvrsto, energično iskazivanje punog hrišćanskog karaktera − Hristovapriroda u svom punom obliku. Sastojci ovog karaktera mogu bitiizgrađeni jedino neprestanom vežbom.

Šta je Hrist radio u stolarskoj radnji? Vežbao. Iako savršen, mi čitamoda je on učio poslušnost, i rastao u mudrosti, i pridobijao Božjunaklonost. Ne budite nezadovoljni onim što radite u životu. Ne žalite sena neprestane životne brige, bezvrednu sredinu u kojoj živite,šikaniranja koja treba da trpite i niske i podle duše sa kojima treba daživite i radite. Iznad svega, ne bunite se zbog iskušenja, i neka vas nemuči to što izgleda kao debeli obruč oko vas koji se steže bez obzirana vaš trud, agoniju ili molitvu. To je vaša vežba. To je vežba koju vamje Bog odredio, i ona će vas napraviti strpljivim, poniznim,velikodušnim, nesebičnim, dobrim i učtivim. Nemojte gunđati protivruke koja oblikuje još uvek bez obličja lik koji je u vama. Taj lik postajesve lepši i lepši, iako vi to ne možete videti, i svaki dodir iskušenjamože doprineti njegovom usavršavanju.

Zbog svega ovoga držite se u središtu života. Nemojte se izolovati.Budite među ljudima i stvarima, među nevoljama, poteškoćama ipreprekama. Imajte na umu Geteove reči: "Talenat se razvija u samoći,a karakter u reci života." Talenat se razvija u samoći, talent molitve,vere, razmišljanja, talent da se vidi neviđeno, a karakter se razvija ubujici života. To je glavno mesto na kojem ljudi treba da nauče voleti.

Kako? Da vam olakšam, ja sam već nabrojao neke od elemenata

16

ljubavi. Ali ovo su samo elementi. Sama ljubav nikada ne može bilidefinisana. Svetlost je nešto više od sume svojih sastojaka − ona jesvetleći, zaslepljujući zrak koji podrhtava. Isto tako je i ljubav nešto višeod svojih sastojaka − pulsirajuća, drhćuća, osetljiva, živa stvar.Sintezom svih boja ljudi mogu dobiti belinu, ali ne mogu dobiti svetlost.Sintezom svih vrlina ljudi mogu dobiti vrlinu, ali ne mogu stvoriti ljubav.Kako onda mi možemo preneti ovu transcendentalnu, živu celinu unaše duše? Mi napinjemo svoje duše iz sve snage. Pokušavamokopirati one koji je poseduju. Pišemo i donosimo pravila. Pazimo imolimo se, ali ove stvari same po sebi neće doneti ljubav u našuprirodu. Ljubav je posledica. Samo ako ispunimo potreban uslovmožemo proizvesti željeni efekat i dobiti željenu posledicu. Da li davam otkrijem uzrok?

Prva Jovanova poslanica kaže: "Mi volimo zato što je on prvi zavoleonas." Obratite pažnju da piše "mi volimo" a ne "mi volimo njega". Drugaverzija je jedan od lošijih prevoda i nije tačna. "Mi volimo − zato što jeon prvi zavoleo nas." Pogledajte reč "zato". Ona označava uzrok okojem sam ja govorio. "Zato što je on prvi zavoleo nas," ima posledicuda mi volimo, mi volimo njega, i volimo sve ostale ljude. To je van našekontrole. Zato što nas je on voleo, mi volimo, mi volimo sve. Naše srceje polako izmenjeno.

Razmišljajte o Hristovoj ljubavi i volećete. Stanite pred to ogledalo,pogledajte Hristov karakter, i bićete promenjeni u isti oblik iz nežnosti unežnost. Nema drugog puta. Ne možete voleti ako vam se zapovedi.Možete samo pogledati na objekat i zaljubiti se u njega, i postati kaoon. Pogledajte na Božji savršen karakter i u njegov savršen život.Pogledajte na njegovu veliku žrtvu dok je polagao svoj život sve vremedok je bio tu, i na golgotski krst, i morate ga zavoleti. Kada ga zavolite,vi morate postati kao On. Ljubav budi ljubav. To je proces indukcije.Stavite parče gvožđa u blizinu namagnetisanog objekta i to gvožđe ćeuskoro i samo postati namagnetisano. Ono postaje privremeni magnetsamim tim što se nalazi u prisustvu stalnog magneta i dok god ostane

17

tamo, oba će biti magneti. Ostanite blizu njega koji nas je voleo i daosebe za nas, i vi ćete postati trajan magnet, trajno privlačna sila. Kao iBog i vi ćete sebi privlačiti ljude i bićete privučeni ljudima. To jeneizbežan efekat ljubavi. Svaki čovek koji ispuni taj uslov mora doživetitakav efekat u sebi.

Pokušajte odbaciti ideju da nam religija dolazi slučajno ili misteriozno.Ona nam dolazi prirodnim ili natprirodnim zakonom, jer je sav zakonbožanski. Edvard Irving je otišao da poseti dečaka koji je umirao, ikada je ušao u sobu, samo je spustio svoju ruku na dečakovu glavu irekao: "Dečače moj, Bog te voli," i izašao napolje. Dečak je ustao izkreveta i počeo govoriti ljudima u kući: "Bog me voli! Bog me voli!"

Samo jedna reč je bila dovoljna da promeni tog dečaka! Osećaj da gaBog voli ga je nadvladao, istopio, i započeo stvarati novo srce u njemu.Na isti način Božja ljubav topi srce čoveka bez ljubavi, budi u njemunovo stvorenje, koje je strpljivo, ponizno, nežno i nesebično. Ne postojinijedan drugi način da se ovo postigne. Tu nema nikakve misterije. Mivolimo druge, mi volimo sve, mi volimo naše neprijatelje, zato što nasje on prvi zavoleo.

18

IV. LJUBAV ODBRANJENA

IV. LJUBAV ODBRANJENA

Imam još nešto malo da kažem o tome zašto je Pavle izdvojio ljubavkao vrhovni dar.

Razlog je veoma značajan: ona traje. "Ljubav," kaže Pavle, "neprestaje nikada". Pavle zatim započinje jednu od svojih veličanstvenihlista velikih stvari toga doba i otkriva ih jednu po jednu. On prelazipreko stvari za koje su ljudi mislili da će trajati, i pokazuje da sve oneproleću, da su privremene i da prolaze.

"Ako je dar proroštva, biće okončan." U to vreme bila je ambicija svakemajke da joj sin postane prorok. Stotinama godina Bog nije govorio nikroz jednog proroka, i u to vreme prorok je bio veći od kralja. Ljudi susa čežnjom očekivali novog glasnika i pridržavali bi se svega što bi onrekao, kao da Bog sam govori. Pavle kaže: "Ako je dar proroštva, bićeokončan." Biblija je puna proročanstava. Jedno po jedno ona su"okončana," tj. ispunila su se i njihov zadatak je završen. Njihovajedina svrha danas jeste da osnažuju veru predanog čoveka.

Zatim Pavle govori o jezicima. To je bila još jedna stvar koja se veomacenila u to vreme. "Ako je dar jezika prestaće." Kao što svi znamo,jednoga dana jezici će prestati, jer neće više biti potrebni.

Uzmite ovo u bilo kom smislu. Primera radi, uzmite ovo uopšteno ojezicima, značenje koje Pavle uopšte nije imao na umu, i koje će nam,iako nam ne može dati posebnu lekciju, pokazati osnovnu istinu.Uzmimo jezik kojim su napisana ova poglavlja − biblijski grčki. On jeizišao iz svakodnevne upotrebe. Uzmimo latinski kao drugi veliki jezik

19

toga doba. I on je izašao iz svakodnevne upotrebe pre mnogo vekova.Uzmimo indijski jezik koji takođe nestaje. Jezik Velsa, Irske, Škotskivisoravni izumire pred našim očima. Trenutno najpopularnija knjiga naengleskom, pored Biblije, je Čarls Dikensova knjiga Pickwick Papers.Ona je uglavnom napisana jezikom londonskih ulica i stručnjaci nasuveravaju da će za pedeset godina bi nerazumljiva engleskom čitaocu.

Pavle ide dalje, i sa još većom pouzdanošću piše: "Ako je znanje −nestaće". Gde je sada mudrost starih? Ona je u potpunosti nestala.Školarac danas zna više nego što je znao sir Isak Njutn; njegovoznanje je nestalo. Jučerašnje novine bacite vatru i njihovo znanjenestaće. Stara izdanja velikih enciklopedija kupujete za sitne pare, injihovo znanje je nestalo. Pogledajte kako je kočija bila iznenađenaupotrebom parne mašine, kako je elektricitet prevazišao i nju i stotinedrugih gotov novih otkrića, i potisnuo ih u jamu zaborava. "Ako jeznanje nestaće." Na svakom otpadu čete naći gomilu starog gvožđa,par točkova, poluge, šarafe, izlomljene i zarđane. Pre dvadeset godinato je bio ponos grada. Ljudi su se bili sjatili u grad da vide veliki izumkoji je sada prevaziđen i zaboravljen. I sva ponosna nauka i filozofijadanašnjice će uskoro ostariti.

U moje vreme je na univerzitetu u Edinburgu najznačajnija profesorskafigura bio sir James Simpson, čovek koji je otkri hloroform. Nedavno jeuniverzitetski bibliotekar zamolio njegovog naslednika i nećaka,profesora Simpsona, da odstrani zastarele knjige na tu temu.Profesorov odgovor je bio: "Uzmite svaku knjigu koja je starija od desetgodina i odnesite je podrum."

Sir James Simpson je pre samo par godina bio veliki autoritet. Ljudi sasvih strana su dolazili da se posavetuju sa njim. A sada je skoro sveučenje iz tog vremena današnjom naukom osuđeno na zaborav. I istoto važi za svaku granu nauke. "Jer delimično saznajemo i gledamopomoću ogledala − u zagonetki." Znanje ne traje.

20

Možete li mi reći bilo šta što će trajati. Pavle mnoge stvari nijeimenovao. Nije pomenuo novac, sreću, slavu; ali je izabrao neke velikestvari, stvari koje su najbolji ljudi smatrali za nešto vredno i ljubomornoih čuvali. Pavle nije imao ništa protiv ovih stvari. Sve što je on rekao jeda one neće trajati. To su bile velike, ali ne i vrhovne stvari i postojaloje nešto iznad i preko njih.

Ono što mi jesmo je puno šire od onoga što radimo ili onoga štoposedujemo. Mnoge stvari koje ljudi nazivaju grehom nisu greh već suprolazne. To je omiljeni argument Novog zaveta. Jovan kaže za ovajsvet ne da je u grehu, već da jednostavno "prolazi". Mnoge stvari nasvetu su prekrasne, prelepe i veličanstvene, ali ne traju. Sve što je naovom svetu, požuda oka, požuda tela i ponos života traje samozakratko. Zbog toga ne volite svet. Ništa što je u njemu nije vrednoživota i posvećenja besmrtne duše. Besmrtna duša se treba predatinečemu što je isto tako besmrtno. A jedine besmrtne stvari su ove:"Sada pak ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; a ljubav je među njimanajveća."

Neki smatraju da će dve od ove tri stvari takođe proći − vera u vid,nada u užitak. Pavle nam to ne kaže. Mi sada znamo tako malo oživotu koji dolazi posle. Ali ono što je sigurno je da ljubav mora trajati.Bog, večni Bog, je ljubav. Želite, stoga, taj večni dar, tu jednu stvarkoja će sigurno stajati, tu jednu valutu koja će važiti u univerzumu kadasve ostale valute postanu bezvredne. Predaćete sebe mnogimstvarima, predajte se prvo ljubavi. Odnosite se prema stvarimaproporcionalno. Neka barem prvi veliki cilj naših života bude dadostignemo karakter odbranjen ovim rečima, karakter − Hristovkarakter − koji je izgrađen oko ljubavi.

Rekao sam da je ovo večno. Da li ste ikada primetili kako Jovanneprestano povezuje ljubav i veru sa večnim životom? Kada sam biodečak nije mi bilo rečeno: "Bog je tako zavoleo svet da je svogjedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje u njega − ne propadne,

21

nego da ima večni život." Ono što je meni govoreno, a to još pamtim,jeste: da je Bog toliko voleo ovaj svet da ću, ukoliko ja verujem uNjega, imati nešto što se zove mir, ili ću imati odmor, ili radost, ilisigurnost. Ali ja sam sam morao otkriti da ko god da veruje u Njega −tj. ko god da ga voli, jer je poverenje avenija koja vodi do ljubavi − imavečni život.

Evanđelje čoveku nudi život. Nikada nemojte ljudima ponuditi samozalogajčić Evanđelja. Nemojte im nuditi samo radost, ili samo mir, ilisamo odmor, ili samo sigurnost. Kažite im kako je Hrist došao daljudima da izobilniji život od onoga koji imaju. Život koji obiluje ljubavljusamim tim obiluje i spasenjem za njih i ispunjenjem Hristovog velikogposlanja ovome svetu. Jedino tada evanđelje može okupirati celogčoveka − telo, dušu i duh − i svakom delu njegove prirode dati izadatak i nagradu.

Mnoga trenutna evanđelja su usmerena samo na jedan deo čovekoveprirode. Ona nude mir, a ne život, veru, a ne ljubav, opravdanje, a neobnovljenje. A ljudi otpadaju od takve religije zato što ih ona nikada ustvari nije ni držala. Njihova kompletna narav nije bila okupirana. Nudioim se ništa dublji i ništa radosniji način života od onoga što su većimali. Svima je jasno da se samo punija i kvalitetnija ljubav moženadmetati sa ljubavlju koju ovaj svet daje.

Obilno voleti znači obilno živeti, a voleti večno znači živeti večno.Stoga je večni život nerazdvojno vezan s ljubavlju. Mi želimo živetivečno iz istog razloga iz kojeg želimo živeti i sutra. A zašto želimoživeti sutra? Da li zbog toga što vas neko voli? I koga želite videti sutra,sa kime želite biti, koga želite voleti? Ne postoji nijedan drugi razlogzbog kojeg bi trebalo nastaviti život sem toga da volimo i da budemovoljeni. Kada čovek nema nikoga oko sebe da ga voli, on izvršavasamoubistvo. Dok god on ima prijatelje, one koji ga vole i one koje onvoli, on će živeti, jer voleti znači živeti. Čak i da je to ljubav od stranepsa, ona će ga održati u životu; ali ako i nje nestane čovek više nema

22

kontakta sa životom, nema razloga da živi. On umire od svoje ruke.

Večni život isto tako znači poznavati Boga, a Bog je ljubav. Ovo je ličnoHristova definicija. Razmislite o njoj: "A ovo je večni život, da poznajutebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao."

Ljubav mora biti večna, jer je Bog večan. Poslednja analiza nas vodi dozaključka − ljubav je život. Ljubav nikada ne prestaje, i život nikada neprestaje, dok god ima ljubavi. To je filozofija onoga što Pavle pokazuje;razlog zbog kojeg ljubav treba da je vrhovno nešto u prirodi svih stvari,zato što će trajati; zato što je takva priroda deo večnog života. To jenešto što živimo sada, a ne nešto što ćemo dobiti kada umremo. Maloćemo šansi imati da dobijemo ovo kada umremo, ukoliko to već sadane živimo. Ništa gore ne može snaći čoveka na ovom svetu od toga daživi i ostari sam, a da ne voli i da nije voljen. Biti izgubljen znači živeti uneobnovljivom stanju bez da se voli i da se bude voljen, a biti spasenznači voleti. Onaj koji prebiva u ljubavi već prebiva u Bogu. Jer Bog jeljubav.

Sada sam već pri samom kraju. Koliko od vas će mi se pridružiti učitanju ovog poglavlja jednom nedeljno za sledeća tri meseca? Jedančovek je to jednom uradio i to mu je promenilo čitav život. Da li ćete i vito uraditi? To je za najveću stvar na svetu. Možete početi čitatisvakodnevno, naročito stihove koji opisuju savršen karakter. "Ljubavdugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadimase." Usvojite ove osobine. Tada je sve što radite večno i vredno, i vrediodvojiti vreme za to. Nijedan čovek ne može postati svetac u snu. Dabi se ispunili postavljeni uslovi potrebni su molitva, razmišljanje ivreme, kao što i napredak u bilo kom pravcu, telesnom iliintelektualnom, zahteva pripreme i negu. Posvetite se jednoj stvari:zamenite po svaku cenu svoj za ovaj transcendentalni i uzvišenikarakter.

Kad pogledate svoj život unazad, otkrićete da su trenuci koji se ističu i

23

u kojima ste stvarno živeli, ustvari oni u kojima ste nešto uradili saljubavlju. Dok memorija prelazi kroz prošlost iznad i preko svihprolaznih životnih zadovoljstava iskaču oni vrhovni časovi u kojima stebili u stanju da neprimetno učinite nešto dobro za ljude oko vas, sitniceo kojima ne vredi pričati ali koje su ušle u vaš večni život. Ja sam videoskoro sve prekrasne stvari koje je Bog napravio. Uživao sam skoro usvakom zadovoljstvu koje je on planirao za čoveka. A ipak, kada seosvrnem unazad, vidim kako iz sveg mog bogatog života iskaču četiri ilipet kratkih iskustava u kojima se Božja ljubav ogledala u nekoj slabojimitaciji, u nekom malom delu moje ljubavi. Na neki način mi se čini dasu ove stvari jedino što preostaje o čovekovog života. Sve ostalo unašem životu je prolazno. Svako drugo dobro je vizionarsko. Ali delaljubavi o kojima ne zna nijedan čovek, i za koja niko ne može saznati −nikada ne propadaju.

U Matejevom evanđelju sudnji dan je predstavljen tako da Isus sedi natronu i odvaja ovce od koza. Test čoveka nije prikazan kao "kako samja verovao?" već u "kako sam ja voleo?" Test religije, završni testreligije nije religioznost već ljubav. Ja kažem da završni test religije nataj veliki dan nije religioznost, već ljubav: ne šta sam ja uradio, ne štasam verovao, ne šta sam postigao, već kako sam ispunio običnosvakodnevno milosrđe. Gresi poslanja nisu ni pomenuti u toj strašnojoptužnici. Nama se sudi po onome što mi nismo uradili, po gresimapropuštanja. Drugačije i ne može biti. Uzdržavanje ljubavi je negiranjeHristovog Duha, dokaz da ga nikada nismo poznavali, da je o za nasživeo uzalud. To znači da on nije izmenio ništa u našim mislima, danije podstakao naše živote, da nikada nismo bi blizu njega i da nismobili zahvaćeni revnošću njegove samilosti prema svetu. To znači:

Za sebe sam živeo, na sebe sam mislio,Za sebe i nikog drugog −Kao da Isus nije ni živeo,Kao da nije ni umro.

24

Ljudi ovog sveta će stajati pred Sinom Čovečjim. Njima će biti suđenou prisustvu čovečanstva. Sam spektakl, sam prizor, tiho će osuditisvakoga. Tamo će biti oni koje smo sreli i kojima smo pomogli; ili ćetamo biti gomila koju nismo žalili i koju smo zapostavili i prezirali. Nijepotreban nikakav drugi svedok. Neće biti potrebna nijedna drugaoptužba sem nedostatka ljubavi.

Ne dajte se zavarati. Reči koje ćemo svi mi jednom čuti neće biti rečiteologije već života, ne reči crkava i svetaca već gladnih i siromašnih,ne temelja i doktrina već skrovišta i odeće, ne Biblija i molitvenika, većčaša hladne vode u Hristovo ime. Hvala Bogu da se današnjehrišćanstvo približava potrebama sveta. Živite da to pomognete. HvalaBogu da ljudi za dlaku bolje znaju šta je religija, šta je Bog, ko je Hrist,gde je Hrist.

Ko je Hrist? Onaj koji je hranio gladne, oblačio gole, posećivaobolesne. A gde je Hrist? Gde? "I ko primi jedno takvo dete u moje ime,mene prima." A koji ljudi pripadaju Hristu? "I svako ko voli od Boga jerođen i poznaje Boga."

25

O piscu

O piscu

Henry Drummond, škotski evanđelista i predavač, rođen je u Sterlingu,Škotska, sedmog avgusta 1851. Stekao je obrazovanje na EdinburghUniverzitetu i 1877. počeo predavati nauku u Free Church College uGlazgovu.

Drummond je bio geolog i istraživač i deo svog vremena je provodiovan učionice na naučnim ekspedicijama. Kao hrišćanin, on jekombinovao svoje naučno znanje razumevanjem Stvoritelja i onoga štoje on stvorio.

Pored svog naučnog rada, Drummond je bio Božji čovek sa željom davidi ljude i žene kako dolaze Hristu. Bio je povezan sa D. L. Moodyjemna mnogim misijama po Engleskoj i Irskoj, Kroz ovaj odnos je Moodyohrabrivao Drummonda da podeli sa drugima svoje misli o biblijskojljubavi. Moody je bio toliko zadivljen porukom da ju je, nakon njenogštampanja, svake godine čitao svojim studentima.

Henry Drummond je umro jedanaestog marta 1897. Iako je napisaonekoliko naučnih knjiga, nijedna nije dostigla slavu i dugotrajnost knjige"Hodati i ljubavi − najveća stvar na svetu".

26

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

27