hodni sistemi traktora.pdf

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXII Broj 1, decembar 2009. Strane: 35 - 46

Poljoprivredni fakultet

Institut za poljoprivrednu

tehniku

UDK: 631.372

UTICAJ HODNOG SISTEMA NA NEKE EKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE TRAKTORA

Zoran I. Mileusni, Milan S. evi, Dragan V. Petrovi,

Rajko Miodragovi, Milan krbi Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

Sadraj: U radu su prikazani osnovni tipovi hodnih sistema traktora i njihove najvanije karakteristike. Vuna i upravljaka svojstva traktora ostvaruju se preko adhezije hodnog sistema i podloge na dodirnoj povri/sloju. Stoga su analizirani najuticajniji pripadajui faktori kao to su: adhezija , odnosno efikasnost prianjanja hodnog sistema na podlogu, koeficijent otpora (trenja) kotrljanja f i klizanje hodnog sistema . Kao rezultat poreenja vunih i upravljakih svojstava razliitih traktora i analize navedenih relevantnih parametara, utvrene su meusobne prednosti i nedostaci pripadajuih hodnih sistema i predloene oblasti njihove optimalne primene.

Kljune rei: traktor, adhezija, klizanje, otpor kretanja, hodni sistemi, toak, gusenica.

1. UVOD

Hodni sistem traktora preuzima snagu motora preko prenosnika pogona, te u dodiru s podlogom ostvaruje silu za sopstveno kretanje i vuu dodatnih agregata. U najveem broju sluajeva to se ostvaruje tokovima, pored njih se koriste gumene, a danas su najree u primeni metalne gusenice.

Pneumatici su oko 1930. godine uvedeni u oblast poljoprivredne mehanizacije. Time poinje nova era u razvoju traktora, koji sve vie postaje univerzalna radna i vuno-transportna maina. Pojedina ispitivanja su pokazala da adekvatni izbor pneumatika u odnosu na uslove eksploatacije moe poveati stepen iskorienja traktora za 18% [9].

Gusenini sistem kretanja je prvi put primenjen 1912. godine kao sistem za sigurno kretanje vojnih vozila, raznih tipova tenkova, po razliitim teko prohodnim terenima. Do danas, konstrukcija eline gusenice je stalno usavravana. Koriene su i za druga vozila, od poljoprivrednih i graevinskih maina, do posebnih vozila namenjenih kretanju u uslovima dubokog snega i neprohodnih movarnih terena.

U procesu obrade, setvene pripreme zemljita i kasnijim operacijama nege i ubiranja, zemljite je izloeno intenzivnom gaenju i sabijanju hodnim sistemom maina. Prema nekim istraivanjima zbir povrina tragova tokova je, po pravilu, oko dva puta

Zoran Mileusni, Milan evi, Dragan Petrovi, Rajko Miodragovi, Milan krbi 36

vei od obraivane povrine. Sabijanje zemljita tokovima traktora, kombajna, kamiona i poljoprivrednih maina ispoljava se do dubine od 30 do 60 cm [2]. Najintenzivnije se sabijaju povrinski slojevi zemljita. Pored sabijanja, tokom kretanja hodnim sistemom maina naruava se struktura zemljita. Klizanje intezivira pomenute procese. Ispitivanja su takoe pokazala da viegodinje korienje traktora tokaa velikih vunih sposobnosti kontinualno intenzivira naruavanje strukture zemljita i time pogorava uslove za razvoj biljaka [2].

Iz navedenih razloga, u modernoj, masovnoj i intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji sve su vie u upotrebi traktori guseniari. Prema postojeim rezultatima istraivanja, njihov hodni sistem manje sabija zemljite i omoguava ouvanje njegove strukture, to su veoma vani ciljevi savremene ratarske i voarske proizvodnje.

2. MATERIJAL I METOD RADA

U radu su objanjeni pojam i uloga hodnog sistema poljoprivrednih traktora. Prikazani su podela i osnovne karakteristike gusenice i toka kao hodnog sistema, raznovrsnost njihove primene i prednosti i nedostaci jednih u odnosu na druge. Izvrene su i uporedne analize eksploatacionih karaktreristika traktora tokaa i guseniara, zasnovane na rezultatima OECD-e testova [13] i eksploatacionih ispitivanja traktora Challenger MT765, John Deere 8520, John Deere 8420T i John Deere 8420.

3. HODNI SISTEM TRAKTORA I SILE VUE

Hodni sistem poljoprivredne maine slui za njeno kretanje izmeu radnih mesta, kretanje u toku radnog procesa na odgovarajuem radnom mestu, za prenos optereenja maine na zemljite i obezbeivanje stabilnosti u toku kretanja i rada. Ovaj mehanizam transformie obrtno kretanje pogonskih tokova ili lananika u translatorno kretanje maine. Kod dananjih konstrukcija traktora i drugih poljoprivrednih maina hodni mehanizam je izveden na dva naina, kao sistem tokova i kao sistem gusenica. Postoje i kombinovani sistemi koji se uglavnom koriste na traktorima i kombajnima. U oba sluaja kretanje kretaa ima karakter kotrljanja. Pri tome, kod gusenice se ovo ostvaruje kotrljanjem tokova po unutranjosti gusenice koja sa ovog stanovita ima karakter pokretnog tla tokova guseninog sistema. Sa gledita zadataka koje kreta izvrava, treba ukazati na dve osnovne funkcije kretaa:

funkciju pokretnog oslonca, ijim se pomeranjem vri progresivno premetanje vozila i

funkcuju kretnog organa, kojim se vozilo prisiljava na premetanje preko pokretnih oslonaca uz pretvaranje mehanike energije motora u rad potreban za savlaivanje otpora kretanju.

Traktor, kao osnovna vuno-pogonska jedinica u poljoprivredi, mora zadovoljiti veliki broj optih i specifinih zahteva, zavisno od vrste proizvodnje, uslova rada, itd.

Vuno adheziona svojstva traktora ostvaruju se u dodiru hodnog mehanizma i podloge i zavise od velikog broja faktora. Meu najznaajnije spadaju: adhezija , odnosno efikasnost prianjanja hodnog sistema i podloge, koeficijent otpora kotrljanja-

Uticaj hodnih sistema na neke eksploatacione karakteristike traktora 37

kretanja (u teorijskoj mehanici se oznaava kao krak trenja kotrljanja) f i klizanje hodnog sistema .

Podloga po kojoj se kreu traktori je povrinski sloj zemljita koji se obrauje radi proizvodnje poljoprivrednih biljnih vrsta. Poznavanje odnosa podloge i tokova, odnosno gusenice, omoguava reavanje izvesnih problema vue. Meutim, veliki broj relevantnih faktora, bilo po osnovi fiziko-mehanikog sastava zemljita ili njegovog stanja, bilo prema nainu prenosa sila vue na podlogu, oteavaju reavanje prividno jednostavnih problema u ovoj oblasti. Fizike osobine zemljita, koje imaju dominantan uticaj na odnose hodnog sistema i podloge, a time i na proces vue, su:

struktura i granulometrijski sastav zemljita, vlanost i gustina i tvrdoa zemljita Za prenos sila vue traktora od presudnog znaaja je karakter veze izmeu estica

(kohezione sile), gde se kao dva ekstremna tipa javljaju zemljite adhezionog tipa vezano zemljite, koje je u stanju da podnese smiue sile i zemljite frikcionog tipa nevezano zemljite (sl. 1).

Sl.1. Karakteristika sile smicanja zemljita

Na vune karakteristike traktora bitno utie tip hodnog sistema. Najrasprostranjeniji

meu njima su tokovi sa pneumaticima i metalne gusenice, kao i gumene gusenice (profilisana traka) kao kvalitativno novo tehniko reenje. Nova generacija traktora guseniara sa gumenim gusenicama, hidrostatikim prenosnicima snage i unapreenim sistemom upravljanja eliminisala je nedostatke klasinih traktora guseniara sa elinim gusenicama, koji su se ogledali u ogranienim brzinama kretanja (do 15 km/h) ogranienim tehnolokim brzinama (6-7 km/h) i upravljanju bonim spojnicama i konicama, to je uticalo da linija vue bude izlomljena.

Uz postojee prednosti traktora guseniara, u odnosu na tokae, koje su se ogledale u veem stepenu korisnog dejstva, manjem klizanju, veoj vunoj sili, manjem sabijanju zemljita, manjem uticaju ekscentrine vue i drugo, stvorila se realna potreba za istraivanjem mogunosti ponovnog uvoenja traktora guseniara u iroku poljoprivre-


dnu proizvodnju. Ograniene radne brzine traktora guseniara, sa klasinim hodnim mehanizmom, posledica su tenje da se uz odravanje ukupnog vunog stepena korisnosti iznad granine vrednosti od 0.7, habanje i radni vek gusenica zadre na razumnim i ekonomski opravdanim granicama. Dakle, glavni nedostatak traktora guseniara sa elinim gusenicama bio je nizak stepen iskorienja hodnog mehanizma pri poveanim brzinama, usled velikog trenja elemenata samog hodnog mehanizma [7].

Koeficijent adhezije i koeficijent otpora (trenja) kotrljanja f hodnog sistema su funkcije klizanja , kao to pokazuju izrazi [1]-[7].

( ) ( ) gmFF

t

vv

== ` [1]

( )`v

hst

Ffm g

= [2]

U prethodne dve formule ( )vF` i ( )hsf ` predstavljaju trenutne vrednosti sile vue Fv i koeficijenta otpora kotrljanja f. Ove dve veliine su karakteristine za poreenje vunih kvaliteta traktora sa razliitim hodnim sistemom. Pri tome se takoe koriste i izrazi

( ) ( )FvPths fff += [3]

gmFf

T

Kt = [4]

( ) gmXfT

P Fv= [5]

gde je f t - koeficijent otpora kotrljanja od sila trenja u gusenicama (FK), f P(Fv) koeficijent otpora kotrljanja od sila deformacije podloge gusenice (X).

Koeficijent korisnog dejstva hodnog mehanizma hs, kao odnos vune snage Pv i snage na glavinama pogonskih tokova-lananika moe se predstaviti kao:

v

hshs

Ff`

1

1

+= . [6]

Kako je:

( ) ( ) ( )FvPv fF = ` , [7]

proizilazi da je za odreivanje pokazatelja vuno adhezionih svojstava traktora neopho-dno znati kako se menjaju koeficijent adhezije i koeficijent otpora kotrljanja fhs u funkciji klizanja pri izmenama parametara hodnog sistema i podloge-zemljita.


Istraivanja velikog broja autora sprovedena su sa ciljem odreivanja stepena iskorienja vue i energije razliitih konstrukcija traktora na razliitim podlogama. Koolen i Kuipers [3] merili su vrednosti sila vue potrebnih za pogon traktora na dve podloge razliitih rasresitosti. Njihovi rezultati pokazuju da je, pri istom optereenju toka, na podlozi vee rastresitosti vei otpor kretanju traktora. Taylor i saradnici [10] su izuavali uticaj pneumatika na vune mogunosti traktora. Poveavanjem prenika pneumatika poveava se dodirna povrina sa zemljitem, ime se objanjava poboljanje vunih svojstava. Chancellor i Zhang [1] su vrili poljska ispitivanja sistema za kontrolu stepena klizanja pogonskih tokova traktora. Njihovi rezultati pokazuju da su korie-njem ovog sistema postignute prosene utede u potronji goriva od 7.6% i smanjeno potrebno vreme rada za 4.9%. Obradovi [8] je snimao vune karakteristike raznih traktora na strnjici i pooranom zemljitu. Rezultati pokazuju da se za ispitivane traktore i u datim uslovima, na pooranom zemljitu u proseku postiu nie vrednosti koeficijenta korisnog dejstva za 9.33%, snage na poteznici za 16.79% i sile vue pri maksimalnoj snazi za 17.54%. Mileusni i saradnici [5] su se bavili analizom energetskog bilansa rada traktora tokaa u razliitim varijantama tehnologija obrade zemljita. Rezultati ukazuju da je za isti hodni sistem mogua uteda energije i za 30% u zavisnosti od primenjene tehnologije.

Na tvrdoj podlozi se postiu vee vrednosti sile vue nego na rastresitom zemljitu. Razlog su manji otpori kotrljanja i nie vrednosti klizanja pogonskih tokova. Na rastresitoj podlozi dolazi do veeg propadanja tokova, to poveava otpor kotrljanja. Rastresita podloga prua manje otpore deformaciji i smanjuje iskorienje snage motora za vuu prikljunih maina. Stoga se javljaju poveano propadanje i poveano klizanje pogonskih tokova. Osim toga, maksimalne vrednosti efikasnosti vue se ostvaruju pri viim vrednostima kizanja. Poveanje vrednosti klizanja i otpora kretanja direktno utiu na smanjenje efikasnosti vue, odnosno na poveanje gubitaka energije.

Sl. 2. Zavisnost efikasnosti vue od vrste podloge i klizanja

a) za razliite tipove i stanja podloge, 1 suvi beton i asfalt, 2 suva ilovaa, strnjite, 3 glinasta peskua, strnjite, 4 vlana glinasta peskua, 5 vlana ilovaa, 6 glib, 7 blato b) dobre (visoke), srednje i loe (niske) vrednosti koeficijenta vue poljoprivrednih traktora.


Maksimalna vrednost efikasnosti vue postie se pri vrednostima klizanja od 10 do 20% (slika 2).

4. REZULTATI UPOREDNIH ANALIZA EKSPLOATACIONIH KAREKTERISTIKA TRAKTORA TOKAA I GUSENIARA

Usled uzajamnog dejstva toka traktora i zemljita, snaga motora koja se dovodi

pogonskom toku u obliku obrtnog momenta pretvara se u rad sila (vua, propulzivne sile) pomou kojih se traktoru saoptava kretanje [4]. Stoga, zadatak hodnog sistema je da to vei procenat efektivne snage motora transformie u snagu na poteznici definisanu kao proizvod sile vue i brzine kretanja. Efikasnost hodnog sistema direktno utie na vunu silu koju traktor moe da obezbedi na poteznici, tj. na odnos sila vue/teina traktora. Kod traktora guseniara ovaj odnos je povoljniji nego kod tokaa [6].

00,10,20,30,40,50,60,70,80,9

0 10 20 30 40 50 60

klizanje %

sila

vuc

e / t

ein

a

metalna gusenica

gumena gusenica

pneumatik

Sl.3. Efikasnost hodnih sistema traktora

Hodni sistem trakora sa gusenicom ostvaruje vee intenzitete sila vue pri niim vrednostima klizanja (slika 3). Velike prednosti gusenice u odnosu na toak, sa gledita vue, nedvosmisleno ukazuju da pitanju vraanja traktora guseniara u poljoprivredu treba posvetiti izuzetnu panju. Gumena gusenica predstavlja znaajan pravac razvoja sa stanovita vue, jer u sebi objedinjava pozitivne osobine toka i eline gusenice. Karakteriu je mnogo povoljnije vune performanse u odnosu na toak, koje se pribliavaju karakteristikama eline gusenice, s tim da su joj gubici u odnosu na elinu gusenicu znatno manji u celom dijapazonu radnih vrednosti klizanja. Stoga gumena gusenica predstavlja osnovni pravac u kome treba traiti reenja u cilju utede energije.

Poreenja radi, u radu su prikazani rezultati paralelnog ispitivanja traktora tokaa i guseniara (sa gumenom gusenicom) iste kategorije (tabela 1).


Tab. 1. Osnovne tehnike karakteristike analiziranih traktora (izvor [11] i [12]) Tip traktora Challenger MT765 John Deere 8520 Snaga motora kW

223 218

Spec. ef.potronja goriva g/kWh

252 250 Brzine (min/max) km/h

1.66/39.65 1.19/38.69

Hodni sistem gumena gusenica udvojeni tokovi Duina mm

6350 7000

irina mm

2862 3550 Masa kg

13315 10800

Energetska snabdevenost kW /t

16.75 20.20

Prikazani traktor guseniar ima veu masu za 23% u odnosu na traktor toka (snage motora su priblino iste) ali ostvaruje veu silu vue za 80% na strnjici i za 59 % na oranom zemljitu. Odnos sila vue u eksploatacionom dijapazonu traktora guseniara je 1.81 ili 40.5 kN na strnjici. Kod traktora tokaa ovaj odnos iznosi 1.74 ili 21 kN (tabela 2). Optimalna sila vue na strnjici iznosi 0.86 (guseniar) i 0.87 (toka) od gornje granice eksploatacionog dijapazona. Traktor guseniar ostvaruje iri eksploatacioni dijapazon sila vue, a to omoguava povoljnije agregatiranje (slika 4 i 5).

Tab. 2. Optimalni dijapazon sila vue datih traktora Sila vue (kN) Tip traktora

min. nom. max. Na strnjici

Challenger MT765 49.63 78.37 90.13 John Deere 8520 28.61 43.44 49.79

Na oranici Challenger MT765 32.65 52.25 62.58 John Deere 8520 28.60 32.84 40.26

0102030405060708090

100

John Deere8520

ChallengerMT765

John Deere8520

ChallengerMT765

Fv(kN)

Sl.4. Oprimalni dijapazon sila vue traktora


0

20

40

60

80

100

0 3 6 9 12 15

toka

guseniar

Fv (kN)

v (km/h)

Sl.5. Eksploatacioni dijapazon sila vue i brzina kretanja traktora na strnici

Pri analizi sila vue traktora guseniara i tokaa treba imati u vidu da je masa traktora guseniara vea za 23.28% u odnosu na traktor toka. Prednost guseniara je izmeu ostalog i u tome to moe da ostvari velike vune sile, a time i rad na veim dubinama (rigolovanje) gde nije primarno ostvariti velike radne brzine.

Tabela 3. Brzine u eksploatacionom dijapazonu sila analiziranih traktora Brzina (km/h) Tip traktora

min. nom. max. Na strnjici

Challenger MT765 6.10 7.60 11.10 JD 8520 9.40 11.50 16.50

Na oranici Challenger MT765 6.40 7.70 12.40

JD 8520 7.90 9.70 11.10

Promenom podloge (strnjika-oranica) dolazi do stagniranja ili neznatnog porasta brzine kod traktora guseniara, a kod traktora tokaa do pada brzine u proseku za 20 %. Brzine u eksploatacionom dijapazonu sila nalaze se u granicama agrotehnikih brzina, s tim to su kod traktora tokaa one neto vie (slika 6 i tabela 3)

11

11,5

12

12,5

13

13,5

14

tockastrnjika

gusenicarstrnjika

tockaoranica

gusenicaroranica

v (km/h)

Sl.6. Brzine kretanja traktora u eksploatacionom dijapazonu sika vue


Koeficijenti adhezije i klizanja ispitivanih traktora nalaze se u oblasti koeficijenata za ove tipove traktora (tabela 4).

Tab. 4. Koeficijent athezije i klizanje analiziranih traktora Tip traktora min. nom. max. min. nom. max.

Na strnjici Challenger 0.38 0.60 0.69 2.00 3.75 7.00

JD 8520 0.27 0.41 0.48 7.50 14.62 18.00 Na oranici

Challenger 0.25 0.40 0,47 2.50 6.00 10.00 JD 8520 0.27 0.31 0.38 12.00 17.25 21.00

Traktor guseniar ostvaruje manje klizanje u odnosu na tokaa. Na strnjici klizanje

je manje 3.9 puta, a na oranici 2.9 puta. Oba traktora se nalaze u granicama prihvatljivog klizanja za svoj tip na obe podloge.

Traktor guseniar ostvario je vei T u odnosu na traktor toka na obe podloge. Sa promenom podloge kod traktora guseniara dolo je do opadanja Tmax za 30%, a kod tokaa za oko 38% (tabela 5 i slika 7).

Tab. 5. Snaga vue i koeficijent korisnog dejstva analiziranih traktora Pv (kW)

T

Tip traktora minvF vnomF maxvF minvF vnomF maxvF

Na strnjici Challenger 153.4 165.0 153.2 0.687 0.739 0.687

JD 8520 130.6 140.6 129.5 0.599 0.645 0.594 Na oranici

Challenger - 120.40 - - 0.540 - JD 8520 - 88.20 - - 0.404 -

00,10,20,30,40,50,60,70,80,9

0 50 100 150Fv (kN)

T

toka strnjika

guseniar strnjika

toka oranica

guseniar oranica

Sl.7. Vrednosti koeficijenat korisnog dejstva traktora


U predhodnim razmatranjima prikazani su uporedni parametri traktora guseniara i tokaa sa istim snagama motora, a razliitim masama traktora. Prema oekivanju, pokazalo se da tei traktor ima bolja vuna svojstva.

Meutim, moe se postaviti i pitanje: "Kakav e biti rezultat poreenja jednog istog traktora sa dva razliita hodna sistema?"

Tabela 6. Rezultati uporednog ispitivanja traktora John Deere 8420 i 8420T Tehnike karakteristike John Deere 8420T John Deere 8420

podloga beton/strnjika/oranica beton/strnjika/oranica Snaga motora kW 200.9 201.8 Klizanje % 2.3 / 3.75 / 6 10 /14.5 / 17 Brzina pri Tmax km/h 7.53/7.60/8.32 9.32/10.84/8.90 Vuna sila pri Tmax N 83014/70373/46915 67360/43241/32695 Vuna snaga pri Tmax kW 173.5 /148.5 / 108.5 174.4 /130.2 /81.5 Koef.kori.dej. traktora Tmax - 0.86 /0.739 / 0.54 0.86 / 0.645 / 0.404 asovna efek. potronja goriva l/h 55.25 54.77 Spec. efek. potronja goriva g/kWh 232 230 Energetska snabdevenost kW/t 16.80 18.80 Masa traktora kg 11956 10751

0

20

40

60

80

100

0 50 100 150 Fv (kN)

vun

i koe

ficije

nt (%

) ohn Deere 8420Tstrnjika

John Deere 8420strnjika

ohn Deere 8420Tbeton

John Deere 8420 beton

Sl.8. Vuni parametri traktora guseniara JD 8420T i tokaa JD 8420

Vune karakteristike traktora John Deere 8420T su znatno bolje nego kod tokaa, to je posebno izraeno na mekoj podlozi. Na tvrdoj referentnoj betonskoj podlozi, vuna sila na poteznici je vea za 15-19 %, a na mekoj (strnjici) za 30-33% od traktora tokaa priblino iste snage i mase sa udvojenim tokovima. Traktor John Deere 8420T razvija maksimalnu snagu pri 3-6% klizanja, dok toka pri 15 - 17 % klizanja, to je za oko 3 puta vie. Maksimalni vuni koeficijent korisnog dejstva oba traktora na tvrdoj podlozi (betonu) iznosi 0.86, a na strnjici toka ima 0.66, a guseniar 0.76 ili za 15 % vie raunato u odnosu na snagu na prikljunom vratilu.

Traktori imaju istu instalisanu snagu, s tim to JD 8420T ima manje klizanje, vii koeficijent korisnog dejstva na mekim podlogama i bolja vuna svojstva za ostale nepromenjene parameter (tabela 5, slika 8).


5. ZAKLJUAK

Moderna i intenzivna poljoprivredna proizvodnja pred hodni sistem traktora postavlja sledee osnovne zadatke: smanjenje sabijanja zemljita, ostvarenje velike adhezione sile uz minimalno klizanje i lako odravanje.

Moe se rei da je koncepcija toka sa pneumatikom dostigla tehnoloki nivo pri kome nije ostalo previe prostora za poboljanje. Udvajanje i tripliranje tokova su neke od metoda kojima je mogue popraviti vune i druge karakteristike traktora tokaa.

Konstrukcija hodnih sistema sa gumenom gusenicom pokazala je preimustvo nad tokaima u gotovo svim eksploatacionim segmentima traktora. Neke od tih prednosti su: manje sabijanje zemljita do 70% vei koeficijent adhezije do 30%, manje klizanje do 60%, vei koeficijent korisnog dejstva do 15%, vea irina radnog zahvata do 60%, vea proizvodnost traktora do 20% itd.

Uprkos navednim nedostacima, traktori tokai su i dalje dominantni u svim sferama poljoprivredne proizvodnje. Meutim, sve je vie poljoprivrednih proizvoaa koji u proces proizvodnje uvode i poneki traktor guseniar. Glavni razlog sporog uvo-enja guseniara u masovnu primenu jeste visoka cena traktora sa guseninim hodnim mehanizmom.

LITERATURA [1] Chancellor, W., Zhang, N. (1989): Automatic Wheel Slip Control for tractors, Transactions of

the ASAE, Vol. 32, No. 1, pp. 17-22, St. Joseph, Michigan, USA [2] Hillel, D. (1982): Introduction to soil phisics, Academic press, New York. [3] Koolen, A.J., Kuipers, H. (1983): Agicultural Soil Mechanics, Springler Verlag, Berlin

Heilderberg, Germany [4] Markovi, D. (2009): Transport u poljoprivredi, Mainski fakultet, Beograd [5] Mileusni, I.Z., Petrovi, V.D., evi, S.M. (2009): Comparison Of Tillge Systems According

to Fuel Consumption, Energy, (doi:10.1016/j. energy.2009.09.12) [6] Nikoli R., Savin L., Furman T., Tomi M., Simiki M., Gligori R., (2007), Teorija vue i

koeficijent efikasnosti gumene gusenice, Poljoprivredna tehnika Godina XXII, No 2, str. 15 23, Beograd.

[7] Novakovi, D. (1993): Primena traktora guseniara u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, doktorska disertacija. Beograd: Poljoprivredni fakultet Zemun.

[8] Obradovi, D. (1990) Optimalni parametri traktorsko-mainskih agregata za poljoprivredna gazdinstva, Institut za mehanizaciju poljoprivrede Zemun-Beograd.

[9] Ronai, . (1986): Sabijanje zemljita kao posledica kretanja toka, Monografija, Novi Sad. [10] Taylor, J.H.,Vanden Berg, G.E., Reed, I.F. (1967): Effect of diameter on performance of

powered tractor wheels [11] http://tractortestlab.unl.edu/ [12] http://www.deere.com [13] http://www.oecd.org

Rezultati istraivakog rada nastali su zahvaljujui finansiranju Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj, Republike Srbije, Projekat "Unapreenje i ouvanje poljoprivrednih resursa u funkciji racionalnog korienja energije i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje", evidencionog broja TP 20076A, od 1.04.2009.


THE INFLUENCE OF LOCOMOTION SYSTEM ON THE TRACTORS`

EXPLOITATION CHARACTERISTICS

Zoran I. Mileusni, Milan S. evi, Dragan V. Petrovi, Rajko Miodragovic, Milan Skrbic

Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade

Abstract: Basic types of tractor locomotion systems and their main characteristics are presented in the paper. Pull and steering properties of the tractor are realized through a contact surface between the locomotion system and soil. Therefore, the most influencing parameters, like athesion (), locomotion resistance factor (f ) and slipping factor of the locomotion system (), are analyzed. Together with the comparison of pull and steering properties of different tractors, this analysis refined basic advantages and disadvantages of different locomotion systems based on wheels, metal and rubber crawlers.

Key words: tractor, athesion, slipping factor, locomotion resistance factor, locomotion system, wheel, tractor crawle.

PT_01-2009 45PT_01-2009 46PT_01-2009 47PT_01-2009 48PT_01-2009 49PT_01-2009 50PT_01-2009 51PT_01-2009 52PT_01-2009 53PT_01-2009 54PT_01-2009 55PT_01-2009 56

Documents

hodni sistemi traktora.pdf