BIZNISHotel Hyatt Regency, 4. septembar 2013. godineconferencesŸdanas. rs

Borba sa vetrenja~ama

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE I CENA STRUJE U SRBIJIGLOBALNI INVESTICIONI TRENDOVI I CENE GASA U SRBIJI

BIZNIS ponedeljak, 9. septembar 2013. III

Pre ne{to vi{e od deset godina Srbi-ja je krenula u mamutski projekatgasifikacije doma}instava i privre-de, ali je u me|uvremenu globalnacena gasa porasla za vi{e od 400 po-sto i prakti~no obesmislila stotinemiliona evra dr`avnih i privatnihinvesticija. Ho}e li gasna revolucijau SAD obesmisliti energetski spora-zum Srbije sa Rusijom i sam kon-cept mamutskih gasovodnih proje-kata poput Nabuka ili Ju`nog toka,pitanje je svih pitanja. Odgovor }ebiti vi{e u domenu ekonomskog op-stanka Srbije kao dr`ave, a mnogomanje u domenu ekspertskih anali-za i energetskih finesa.

S ve je na papiru bilo logi~no:gas je bio drasti~no jeftiniji iekolo{ki ~istiji energent od bi-lo ~ega drugog osim struje, pasu ne samo dr`ava, ve} i samigra|ani, lako na{li logiku u to-

me da investiraju ozbiljan novac ugasifikaciju svojih poslovnih zgrada,stanova i ku}a. Ljudi su pla}ali hilja-de evra da bi u svoje ku}e uveli gas,ra~unaju}i da cene ne mogu i}i toli-ko ekstremno u vis, da obesmisle ce-lu investiciju, i ljude prakti~no vratena TA pe}i, drva i ugalj, kao energen-te za grejanje. Prevarili su se, i to `e-stoko. Pokazalo se da, za razliku odcena struje, koje su u periodu od de-setak godina varirale gore-dole, am-plitudom ne ve}om od 15 ili 20 po-sto, cene gasa su odletele u vis poputspejs {atla, i tu nije bilo ni{ta po prin-cipu gore-dole, cene gasa su rasle poprose~noj godi{njoj stopi od preko40 posto, tako da je cena gasa danas,preko ~etiri puta ve}a od cene gasa iz2003. godine. Gradovi {irom Srbijesu se zadu`ivali, dizali skupe krediteza gasifikaciju, da bi na kraju shvati-li da se nalaze u mat poziciji, i da ce-nu tog centralnog grejanja na gasprakti~no niko ne mo`e da plati. Pasada traje pravi mali rat izme|u gra-dova i gra|ana, u kome se poku{avanaplata takozvane „pasivne potro-{nje“, {to je druga re~ za plja~ku gra-|ana kojima se napla}uje 35 ili ~ak 50posto ra~una za grejanje, iako uop{tene tro{e gas niti koriste usluge grad-skih toplana, samo zato {to se kom-{ija ispod ili iznad njih greje nagas.Pa se kroz kroz kom{ijske zidoveemituje strate{ko partnerska, bratskatoplotna energija, koju svakako trebadebelo platiti. Ipak, taj Ponzi sistemu jeku stra{ne ekonomske krize u Sr-biji ide jako te{ko, tako da su gradskeuprave {irom Srbije u pravnom klin-~u sa desetinama hiljada gra|ana ko-je taj fiktivni ra~un „pasivne potro-{nje“ jednostavno ne}e da plate.

Tu naravno nije kraj. Kako bi se ne-kako ispeglao taj fijasko, i visoka cenagasa okrenula u korist Srbije kao dr`a-ve, do{lo se do jo{ jedne, na papiru ve-oma logi~ne ideje: da Srbija postanezemlja tranzita velikog gasovoda i daumesto velikog potro{a~a, postane ne-ko ko ubira velike tranzitne takse nagas koji ide na tr`i{ta koja cenu sku-pog gasa mogu da plate. Gradnja toggasovoda u Srbiji bi bila veliki posaoza doma}e gra|evinare i ma{insku in-dustriju, uposlili bi se ljudi, a sama ce-na gasa u Srbiji bila bi ni`a i li{enatranzitnih taksi koj napla}uju drugedr`ave, poput Ma|arske.Da bi Srbijadobila tu {ansu, ona je morala da pla-ti visoku cenu ulaska u taj projekat,koju niko drugi uklju~en u projekatJu`ni tok nije morao, a ta cena bila jepre svega uslovljena ~injenicom da jeJu`ni tok mogao i mimo Srbije. Takoje Srbija za cenu od 400 miliona evra,poklonila sopstvena nalazi{ta nafte igasa u Srbiji i Angoli(!?), i definisalanivo rudne rente koja je ~etiri puta ni-`a od rudne rente koju pla}a Gaspromu Rusiji. Strate{ko partnerstvo ili ~akcarinska unija dve dr`ave, obi~nouklju~uje jednake uslove poslovanjakompanija u obe zemlje, a definisanjeuslova poslovanja koje je ~etiri putapovoljnije za ruske kompanije, odonoga {to imaju u svojoj zemlji, Srbijupre stavlja ulogu ekonomske kolonijeili neke vrste satelit dr`ave iz vremenaSSSR, koja je samo nominalno neza-visna. Definisan je sistem eksproprija-cije kakav nije vi|en u istoriji Srbijekao dr`ave, u kojoj se ceo sistem otku-pa zemlji{ta za gasovod Ju`ni tok gra-ni~i sa nacionalizacijom, i gra|aneostavlja prakti~no bez ikakvih meha-nizama za{tite svojih prava i svojeimovine, tako da se ve} sada u najavipomaljaju stotine sudskih sporova ko-ji }e na kraju do}i do Strazbura, i koje}e dr`ava Srbija morati masno da pla-ti. Nedavna prodaja JAT ervejza Eti-hadu, otkrila je nove detalje o dugovi-

ma od preko 220 miliona evra, koje jeu celosti preuzela dr`ava Srbija, astruktura tih dugova otkriva da lavov-ski deo otpada na naduvane cene avi-onskog goriva, koje je Gasprom naime neredovnog pla}anja, fakturisaopo tako visokim cenama kakve ne po-stoje ni u jednoj avio kompaniji nasvetu. Celokupni sistem rafinerija uSrbiji pre{ao je u ruke Gasproma, kaoi ogromna imovina poslovnih zgrada,raznih drugih zavisnih preduze}a,ukratko jednim udarcem Srbija je2008. godine ostala bez ogromne imo-vine, sa nadom da }e Ju`ni tok biti do-voljno veliki plus da poni{ti sve minu-se ovog sporazuma koji se ve} danasmere milijardama evra.

Tu dolazimo do onoga {to se kolo-kvijalno zove gasna revolucija u SAD,koja je tehnologijom dobijanja ogrom-nih koli~ina nafte i gasa iz {kriljaca, na-pravila pravu pometnju na globalnomtr i{tu gasa, tako da disparitet cena ga-sa u SAD i Evrope ide i do deset puta,tako da za jedan kubni metar gasa uEvropi, u SAD dobijete, kako gde, iz-me|u 4 i 10 kubnih metara gasa iz {kri-ljaca. Zemlja koju su 2003. godine,zbog rata u Iraku, zvali narko zavisni-kom od bliskoisto~ne nafte, ve}2020.godine postaje potpuno energet-ski nezavisna i postaje izvoznik nafte igasa, tako da umesto skupih gasovoda,gas ve} danas u pojedine velike evrop-ske luke sti e u te~nom stanju u tanke-rima, po ceni koju Gasprom nikada ne-}e mo}i da prati. Do{lo je do drasti~nogpada potro{nje ruskog gasa u Evropi,do revizije cena gasa nani e i za francu-

ske i za nema~ke potro{a~e, a brojevropskih dr`ava koje same kre}u uaktiviranje sopstvenih nalazi{ta gasa inafte iz {kriljaca ve}i je iz meseca u me-sec, i to uprkos ozbiljnim ekolo{kimizazovima koji te projekte prate. Presvega zbog ~injenice da, za razliku odSAD ili Kanade, gde se ogromna nala-zi{ta {kriljaca nalaze u pustim i nenase-ljenim predelima, i koja su dovoljna dasamo od SAD naprave najve}eg izvo-znika nafte i gasa na svetu, u Evropi jeuglavnom situacija geografski slo`eni-ja, i veliki deo nalazi{ta su bli a naselje-nim mestima. Tako se sada postavljapitanje ne samo ho}e li Ju`ni tok bitiodr iv projekat za Gasprom, ve} i ho}eli se u slu~aju njegove izgradnje drasti~-

no smanjiti prihod od tranzitnih taksiza Srbiju, zbog ovih globalnih trendo-va na tr`i{tu cena gasa? I koliko }e nakraju Srbiju ko{tati u~e{}e u projektuJu`ni tok, ako cene gasa nastave da pa-daju, i najplate`niji kupci gasa u Evro-pi, po~nu da ga sami proizvode iz {kri-ljaca ili uvoze na tankerima iz Amerikepo ceni koja je najmanje tri puta ni`aod sada{nje cene gasa koja ide prekovelikih gasovoda? Da ne govorimo ko-liko u ovom kontekstu, zloslutno zvu-~i saop{tenje nakon pro{lonedeljnogsastanka predsednika Srbije sa KirilomKrav~enkom, u kome se spominje mo-gu}nost da Gasprom bez tendera dobi-je pravo eksploatacije nafte i gasa iz{kriljaca u Aleksincu.

Kada je re~ o struji i obnovljivim iz-vorima energije, i tu je situacija pod-jednako katastrofalna, po{to se doslov-no stotine miliona evra godi{nje odli-

vaju na uvoz struje tokom zime, po ce-ni koju je neko proglasio dr`avnomtajnom. Ameri~ka kompanija Konti-nental vind partners, koja planira daizgradi vetro park u Kovinu vrednostipreko 180 miliona evra, koja bi dra-sti~no smanjila potrebu za zimskimuvozom struje, u stvari je ledolomac zamnogo va`nije investicije iz SAD u Sr-biji, po{to je to nakon dugog niza go-dina, prva je investicija koju servisiraOPIC, dr`avna ameri~ka agencija kojapru`a podr{ku ameri~kim investicija-ma {irom sveta. Mo`da u kontekstusvega, uop{te ne ~udi {to je ovaj proje-kat pod bara`nom vatrom opstrukcijeprakti~no celog dr`avnog aparata Sr-bije, od Ministarstva energetike doEMS-a, tako da je {irokim nizom smi-calica dr`avne birokratije, bilo kakvaekonomski odr`iva investicija u vetropark u Srbiji postala finansijski neizvo-dljiva, tehni~ki i vremenski nesprovo-diva u uslovima neograni~enog vre-menskog roka za reakciju dr`avnih or-gana, koji samo svojim }utanjem odmesec ili dva, mogu sru{iti celu inve-sticiju. Da stvar bude kompletna, tu sui fantomske kompanije poput NoveVr{ke ^uke, koje ve} sada imaju po-vla{}eni status ~ak i sa poni{tenim gra-|evinskim dozvolama koje je protivza-konito izdala lokalna samouprava, dokKontinental vind sa OPIC garancija-ma, ni nakon dve godine u Srbiji, tomstatusu nije ni blizu.

Upravo zato, ne ~udi {to je borba zaodr`ivi sektor energetike u Srbiji, po-stala prava borba sa vetrenja~ama, i{to postaje jasno da sve navodneevropske i zapadne aspiracije politi~-ke elite u Srbiji, nisu ni{ta vi{e od dim-ne zavese. Po{to za razliku od zapad-nih dr`ava, koje od Srbije uglavnomdobijaju lepe re~i i lepe elje, neki dru-gi dobijaju sve ostalo, od rudnih bo-gatstava do kupovine vojnih aviona,bez konkurencije i ikakvog tendera,pa sada treba da se pitamo za{to je bu-d`et prazan, za{to treba da po hitnompostupku reformi{emo penzioni si-stem do kraja godine, kako bi se neka-ko stvorio prostor za nove pobede inova suicidalna strate{ka partnerstva.I dok budemo reformisali one najne-mo}nije i najsiroma{nije, podrazume-va se da }e biti sasvim normalno datokom zime za stotine miliona evrauvozimo struju po cenama koje su dr-`avna tajna i da i nadalje ubiramorudnu rentu po kolonijalnoj stopi od3 posto. Energetika je svuda u svetusektor velikih brojeva, tako da nikakveu{tede u javnim nabavkama, nikakvaotpu{tanja ili smanjenja broja penzio-nera, ne mogu doneti ni blizu toliko,koliko mo`e zdrav i ekonomski realanenergetski sektor. Ho}e li to neko naj-zad shvatiti ili }e se nastaviti sa kliza-njem u potpuni ekonomski slom Sr-bije kao dr`ave, pokaza}e vreme.

@ELJKO PANTI]

Upravo zato, ne ~udi {to je borba za odr`ivi sektor energetike u Srbiji, postala prava borba sa vetrenja~ama, i {to postaje jasno da sve navodne

evropske i zapadne aspiracije politi~ke elite u Srbiji, nisu ni{ta vi{e od dimne zavese.

U naredne dve do tri godine Sr-bija }e morati da podigne ce-ne elektri~ne energije na eko-nomski odr`iv nivo, kako biEPS mogao da posluje sa pro-fitom koji mu omogu}ava in-

vesticije u izgradnju novih energetskihobjekata i odr`avanje postoje}e mre`e.To prakti~no zna~i da bi, ukoliko bismodanas cenu elektri~ne energije doveli naekonomski nivo, struja poskupela za 20do 30 odsto - izjavio je na skupu Danaskonferens centra, posve}enom energet-skoj situaciji u Srbiji i budu}nosti obno-vljivih izvora energije, Gordan Tani} izAgencije za energetiku. On je podsetioda dr`ava ima strategiju koja predvi|adostizanje ekonomske cene struje u ro-ku od dve do tri godine i upozorio daako do toga ne do|e, EPS ne}e mo}i dasprovede neophodne investicije u raz-voj elektroenergetskih sistema.

- Postoje tri direktive Evropske unijevezane za ovu oblast i Srbija sada radina primeni tre}e. Cilj za ovu godinu jeformiranje jedinstvenog tr`i{ta energi-je i ja~anje uloge regulatora. Podseti}uda sada Agencija za energetiku daje sa-glasnost na cene, a ne Vlada. Procenje-no je da je to garancija da }e tako cenebiti formirane na osnovu stru~nih kri-terijuma. Nadle`nosti regulatora }e bi-ti pro{irene tako da }e mo}i i da izri~ekazne u iznosu do 10 odsto profitakompanije koja naru~i pravila - ukazaoje Tani}.

Govore}i o liberalizaciji energetskogtr`i{ta, on je konstatovao da se ogleda iu tome {to kupci struje na visokom na-ponu (velike fabrike) vi{e ne predsta-vljaju tarifne kupce, {to zna~i da strujune kupuju po regulisanim (ni`im) ce-nama, ve} po cenama koje vladaju naotvorenom tr`i{tu. Podsetio je, tako|e,da }e od 2014. godine i kupci na sred-njem naponu struju morati da pla}ajupo tr`i{nim cenama, dok }e regulisanecene va`iti samo za gra|ane i druge ma-le kupce koji struju nabavljaju na ni-skom naponu. Napu{tanje koncepta re-gulisanih cena vidi se i po tome {to pro-izvodnja i veletrgovina strujom vi{e nepredstavljaju delatnosti od javnog inte-resa. Tani} je izneo i brojke koje protiv-re~e uvre`enom mi{ljenju da potroša~iu Srbiji skupo pla}aju kilovat-~asoveelektri~ne energije. On je kao argument

naveo da su u drugoj polovini pro{legodine cene elektri~ne energije u Srbijibile najni`e u Evropi, dok je samo Ru-munija imala ni`e cene gasa od nas.

- U narednom periodu }emo se suo-~iti sa trendom rasta cena. Prostora zaracionalizaciju tro{kova u sistemu EPS-a ima, ali potrebno je da se obezbedi irazumna stopa profita kako bi se omo-gu}ilo ulaganje u razvoj. Cene struje }erasti i zbog emisija ugljen-dioksida, ko-je }emo morati da pla}amo, kao i zbogsubvencija za obnovljive izvore energi-je. Osim toga, od 2017. godine }e mora-ti da se zatvaraju neke elektrane zbogprevelike koli~ine ugljen-dioksida kojuproizvode, a te kapacitete }emo moratida nadomestimo izgradnjom novih -rekao je Tani} i ocenio da je ekonomskacena gasa ve} dostignuta.

On se osvrnuo i na ocene da Srbijaskupo pla}a gas iz Rusije, rekav{i da migas dobijamo po cenama koje su uobi-~ajene za ovaj region, ali da na tu cenumoramo da platimo jo{ 10 odsto na-knade za transport preko Ma|arske.Tani} je rekao i da je Srbija jedna od ret-kih zemalja koja ima pravo da plati sa-mo onu koli~inu gasa koju potro{i, dokve}ina zemalja mora da plati komplet-nu koli~inu koju je ugovorila. „Italija jenedavno morala mnogo da plati kadajoj je neo~ekivano opala potro{nja“, do-dao je Tani}. Objašnjavaju}i zašto poje-dine zemlje, poput Italije, [panije, Por-tugala ili Holandije i okolnih zemalja,pla}aju ni`u cenu gasa od Srbije, ovajstru~njak je konstatovao da je to zbogtoga {to te dr`ave imaju i pristup dru-

gim energetskim izvorima smeštenimu zemljama Magreba ili u Severnommoru.

Pominju}i Ju`ni tok, Tani} se zalo`ioda Srbija obezbedi i druge izvore snab-devanja, kako ne bi zapala u problemekoji bi nastali ako bi se ponovila situa-cija poput one od pre par godina kadaje Rusija Ukrajini blokirala dovod gasa,{to je dovelo do nesta{ice gasa u celojEvropi. Tani} je dodao i da }e zbog pla-niranih poskupljenja struje i kupci, od-

nosno gra|ani morati da povedu ra~u-na o sopstvenoj potro{nji, koju bi treba-lo da racionalizuju, dok }e dr`ava mo-rati da omogu}i socijalnu za{titu zaugro`ene. U tom pogledu se, kako je re-kao, upravo sada vode razgovori o iz-

meni Uredbe o energetski za{ti}enompotro{a~u, s tim {to bi tro{kove ni`ihcena za ove kategorije gra|ana trebaloda snosi dr`ava, a ne EPS i Srbijagas,kako je sada slu~aj.

Dejvid K{ivda, {ef Ekonomskog ode-ljenja Ambasade Sjedinjenih Ameri~-kih Dr`ava u Beogradu, podsetio je napredstoje}u veliku investiciju tamo{njekompanije Kontinental vind pauer uvetrogeneratore u Srbiji, koja }e samaizgraditi jednu tre}inu ukupnih kapaci-teta iz energije vetra koji su potrebni Sr-biji. „Znam da mi Amerikanci imamoreputaciju da ljudima preporu~ujemogotova re{enja za njihove probleme. Dane bih ugrozio tu reputaciju, to }u i jauraditi“, rekao je na po~etku obra}anjaK{ivda, govore}i u {aljivom tonu nasrpskom jeziku. On je podsetio da senekada u SAD nalazilo 90 odsto svih

svetskih solarnih kapaciteta i 80 odstovetrogeneratorskih, ali da je danas Ki-na preuzela primat kad je re~ o koriš}e-nju snage vetra, a Nema~ka u primenienergije sunca.

- Do 2035. godine SAD }e generisati80 odsto svoje energije iz izvora ~isteenergije, uklju~uju}i kako obnovljive iz-vore tako i tradicionalne ~iste izvore po-put nuklearne energije, prirodnog gasai urana. Danas, 40 odsto energije SADdolazi iz ~istih izvora - rekao je K{ivda.On je podsetio na plan ameri~kog pred-sednika Baraka Obame koji se odnosina {irenje ~istih izvora energije, obja-sniv{i da }e Amerika primeniti tr`i{niprincip po kojem }e proizvo|a~i dobi-jati bodove u skladu sa koli~inom ~isteenergije koju proizvedu. Vi{ak bodova}e mo}i da sa~uvaju za kasnije (da nji-me neutrali{u koli~inu ugljen-dioksidakoju proizvode u drugim kapacitetima)ili }e mo}i da ih prodaju drugima. Uka-zuju}i na obavezu Srbije da do 2020.godine pove}a udeo obnovljivih izvoraenergije u ukupnoj proizvodnji sa 21odsto iz 2009. na 27 odsto, K{ivda je is-takao da to podrazumeva 1.100 mega-vata novih kapaciteta, od ~ega je pred-vi|eno da se iz energije vetra dobije 500megavata. On je najavio da }e ameri~kakompanija Kontinental vind pauer iz-graditi u Kovinu vetrogeneratore kapa-citeta koji odgovara jednoj tre}iniukupne kvote od 500 megavata predvi-|ene za Srbiju.

Goran Vukojevi}, direktor konsul-

tantske ku}e Parkins Brinkerhof, kojaje ove godine otvorila podru`nicu u Sr-biji i koja se bavi isklju~ivo energetikomi `eleznicom, ocenio je da }e u Srbijimorati da se grade novi kapaciteti iz ob-novljivih izvora.

- U Evropi se za proizvodnju elek-

tri~ne energije najvi{e koriste fosilnagoriva, dok obnovljivi izvori, zajedno sahidroelektranama, ~ine 16 odsto proiz-vodnje. Obnovljivi izvori su jo{ uvekskupi, mada je cena njihove izgradnjepala i o~ekuje se dalji pad. U narednih20 godina najve}u ekspanziju zabele`i-}e izgradnja vetrogeneratora, a kasnije isolarni kapaciteti, kao i energije iz bio-mase - procenjuje Vukojevi}, dodaju}ida je ukupni potencijal energije vetra 20puta ve}i od ukupnih potreba za ener-gijom danas.

Prema njegovim re~ima, u Srbiji setrenutno 53 odsto struje dobija iz ter-moelektrana, 39 odsto iz hidroelektra-na, 4,5 odsto iz termoelektrana-topla-na, dok ukupni solarni kapaciteti izno-se samo pola megavata, a toliko je dosada instalisano i vetrogeneratorskihkapaciteta.

- Srbija ima atraktivnu fid-in tarifuza energiju vetra, {to je privuklo i razne{pekulante, koji nisu imali nameru dazaista grade kapacitete. Tako je ukupnaodobrena kvota za vetrogeneratore 500megavata, ali je do 2011. podneto apli-kacija za izgradu kapaciteta veli~ineukupno 2,6 gigavata. Srbija raspola`evelikim potencijalom kad je re~ o vetrui bez ikakvih ulaganja na postoje}u

mre`u moglo bi da se pove`e 900 me-gavata vetrogeneratora, dok bi uz mini-malna ulaganja u prenosnu mre`u mo-glo da se pove`e ~ak 2.000 megavata -tvrdi Vukojevi}.

Ocenjuju}i da je izvesno da }e se i ov-de graditi OIE kapaciteti, Vukojevi} je

napomenuo da je u Hrvatskoj ve} insta-lirano 130 megavata vetrogeneratora, uBugarskoj 700 megavata, a u Rumuniji2.000. Samo Bosna i Hercegovina, Ma-kedonija i Srbija nemaju ve}e izvore ob-novljive energije, ako se izuzmu hidro-elektrane. Vukojevi} je kao glavne pre-preke napomenuo regulativu, zatim ~i-njenicu da banke nisu spremne da fi-nansiraju ove projekte (tu spremnostiskazuju samo me|unarodne finansij-ske institucije poput EBRD-a, koje ima-ju visoke zahteve), zatim neizvesnost uvezi sa budu}noš}u fid-in tarifa, admi-nistrativna ka{njenja i korupciju.„Prognoza je da }e do 2020. vr{no opte-re}enje u Srbiji biti pove}ano za 700megavata, a sa ga{enjem nekih od po-stoje}ih elektrana zbog emisije CO2,ima}emo deficit od 1.500 megavata. To}e morati da se nadomesti“, zaklju~io jeVukojevi}.

Ana Brnabi} iz Srpskog udru`enja zaenergiju vetra (SEWEA) rekla je da su~lanovi te organizacije do sada ulo`ili20 miliona evra u Srbiji, a da planirajuulaganje od 1,5 milijardi evra u nared-nih pet do sedam godina, {to odgovaraizgradnji 1.000 megavata struje iz ener-gije vetra. „To je znatno iznad kvote od500 megavata, ali nadamo se da }e dr-

`ava pove}ati tu kvotu kada prvi kilova-ti budu potekli iz vetrogeneratora“, re-kla je Brnabi}eva, dodaju}i da 1.000megavata kapaciteta odgovara godi-{njoj proizvodnji struje od 2,5 milijardikilovat-sati. Ona je istakla da je vred-nost planiranih investicija 700 miliona

evra, ali da je mnogo problema kojispre~avaju realizaciju projekata. Izme-|u ostalog, ona je navela da me|una-rodne finansijske institucije nisuspremne da kreditiraju ovakve projek-te, jer im ne odgovara tipski ugovor ootkupu elektri~ne energije, koji je usvo-jilo Ministarstvo energetike.

- Problemi su nestabilan i nepredvi-div zakonodavni okvir, hitne procedu-re bez javnih rasprava, ka{njenje uusvajanju podzakonskih akata i radnegrupe u kojima ~esto nema predstavni-ka investitora. Da je re~ o velikom pro-blemu govori i podatak da je klju~ni za-kon iz ove oblasti, Zakon o energetici,menjan dva puta za osam meseci, {to jeemotivni rolerkoster za investitore, ko-ji ne znaju {ta }e se promeniti. A pro-menilo se, izme|u ostalog, i to da je od-jednom rok za izgradnju vetroparkovasmanjen sa tri na dve godine, dok ma-lu hidroelektranu mo`ete da gradite itri i pet i koliko god godina elite. Dru-gi veliki problem je ozbiljno ka{njenjeu usvajanju podzakonskih akata, kojeiznosi ~ak 719 dana - upozorila je Br-nabi}eva.

Prema njenim re~ima, prepreka iz-gradnji vetroparkova je i u tome {to jedr`ava, recimo, odredila da je rok zaizgradnju elektrana dve godine, a daposle toga investitor mora u roku odgodinu dana da pro|e sve administra-tivne procedure. Ako dr`ava bude ka-snila sa davanjem svih odobrenja i sa-glasnosti, investitor gubi energetskudozvolu, iako ni za {ta nije kriv. AnaBrnabi} je ukazala i na neusaglašenostpropisa, pa se tako za dobijanje jednogdokumenta tra`i posedovanje drugog,koji se po drugom propisu dobija tekako imate prvi. Kao argumente u ko-rist izgradnje vetrogeneratora u Srbiji,ona je navela prora~un prema kojem}e 500 megavata energije dobijene izvetra pove}ati ra~une za struju za dvado 2,5 odsto u periodu od 2015. do2017, te navela da cenu te struje trebaporediti sa cenom elektri~ne energijeiz uvoza, koju EPS pla}a svake zimekada ne mo`e sam da proizvede do-voljno energije, „a ~injenica je da vetarnajja~e duva zimi, što zna~i da bi sesmanjio uvoz“.

- Najavljuje se izgradnja novih ter-moelektrana, a zvani~an podatak je daSrbija ima uglja samo za narednih 30do 40 godina. Uz to, kada se razmatracena ~iste struje koja dolazi iz vetra,treba gledati i tro{kove koje ima na{zdravstveni sistem zbog plu}nih bole-sti stanovnika u krajevima gde su in-stalirane termoelektrane - rekla je Br-nabi}eva.

S druge strane, Tani} je kontriraostavom da bi zdravstveni efekti moglida budu uzeti u obzir samo kad bi iz-gradnja vetroparkova dovela do ga{enjaKolubare, {to se ne}e dogoditi, pa }e bez

obzira da li imamo vetrenja~e ili nema-mo, zdravstveni sistem biti izlo`en is-tim tro{kovima. On se nije slo`io ni satvrdnjom vezanom za uvoz struje, re-kav{i da cena uvoza predstavlja „ko-mercijalno osetljiv podatak“ koji nemo`e da otkrije, ali da ta cena, ipak, ni-je tolika kao cena energije vetra. Tre-nutna fid-in tarifa (subvencionisana ot-kupna cena) za struju iz vetrogenerato-ra iznosi 9,2 evrocenta po kilovat-satuenergije.

Aleksandar Stojkov, direktor VIPfonda iz Vojvodine, rekao je da sesvest lokalne samouprave menja i da„mi u Vojvodini uvodimo ISO stan-

darde kako bismo mogli da pratimodokumentaciju koju investitori pod-nose“.

- ^esto i investitori sami sebi praveprobleme jer ne podnose kompletnudokumentaciju, ili da bi u{tedeli malonovca, ne anga`uju adekvatne projek-tante. Kada investitor do|e u jediniculokalne samouprave, slu`benik mora sanjim da napravi ta~an redosled korakakoje je neophodno preduzeti kako bi seprojekat realizovao. On mora da ispra-ti projekat od po~etka do kraja i da po-mogne investitoru ukoliko se suo~i sanekim od problema - smatra Aleksan-dar Stojkov.

Gordan Tani}, predstavnikAgencije za energetiku

U narednom periodu suo~i}emo se sa trendomrasta cena elektri~ne energije, izme|u ostalog, izbog emisija ugljen-dioksida, koje }emo morati dapla}amo, ali i zbog subvencija za obnovljive izvoreenergije. Osim toga, od 2017. godine }e morati dase zatvaraju neke elektrane zbog prevelike koli~i-ne ugljen-dioksida koju proizvode, a te kapacitete}emo morati da nadomestimo izgradnjom novih.

Dejvid K{ivda, {ef Ekonomskog odeljenja Ambasade SAD u Beogradu

Srbija bi do 2020. godine trebalo da pove}audeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj proiz-vodnji sa 21 na 27 odsto. To podrazumeva 1.100megavata novih kapaciteta, od ~ega je predvi|enoda se iz energije vetra dobije 500 megavata. Ame-ri~ka kompanija Kontinental vind pauer izgradi}e uKovinu vetrogeneratore kapaciteta koji odgovarajednoj tre}ini ukupne kvote od 500 megavata pred-vi|ene za Srbiju.

Goran Vukojevi}, direktor konsultantske ku}eParkins Brinkerhof

Srbija ima atraktivnu fid-in tarifu za energiju ve-tra, {to je privuklo i razne {pekulante, koji nisu ima-li nameru da ula`u u te kapacitete. Osim toga, ras-pola`e velikim potencijalom kad je re~ o vetru i bezikakvih ulaganja na postoje}u mre`u moglo bi dase pove`e 900 megavata vetrogeneratora, dok biuz minimalna ulaganja u prenosnu mre`u mogloda se pove`e ~ak 2.000 megavata

Ana Brnabi} iz Srpskog udru`enja za energiju vetra

Kao argumente u korist izgradnje vetrogene-ratora naveš}u ra~unicu prema kojoj }e 500 me-gavata energije dobijene iz vetra pove}ati ra~u-ne za struju za dva do 2,5 odsto u periodu od2015. do 2017. Osim toga, cenu tako proizvede-ne struje treba porediti sa cenom elektri~ne ener-gije iz uvoza, koju EPS pla}a svake zime, a ~inje-nica je da vetar najja~e duva zimi, što zna~i da bise smanjio uvoz

Aleksandar Stojkov, direktorVIP fonda iz Vojvodine

Svest lokalne samouprave se menja i mi u Voj-vodini uvodimo ISO standarde kako bismo moglida pratimo dokumentaciju koju investitori podno-se. Ali, ~injenica je da i investitori sami sebi praveprobleme jer ne podnose kompletnu dokumenta-ciju, ili u nameri da u{tede malo novca, ne anga`u-ju adekvatne projektante.

BIZNISponedeljak, 9. septembar 2013. ponedeljak, 9. septembar 2013.IV V

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE I CENA STRUJE U SRBIJI / GLOBALNI INVESTICIONI TRENDOVI I CENE GASA U SRBIJIPodizanje cene elektri~ne energije na ekonomski odr`iv nivo nema alternativu, poru~ili u~esnici Danasove konferencije

Energetska budu}nost Srbije u izgradnji vetrogeneratora i solarnih kapaciteta

Aleksandar Miloševi}

U Srbiji se 53 odsto struje dobija iz termoelektrana, 39 odsto iz hidroelektrana,

4,5 odsto iz termoelektrana-toplana, dok solarni kapaciteti iznose samo pola megavata

Uskoro berza elektri~ne energije

- Srpska berza elektri~ne energije, koja }e biti povezana sa regionalnim berzama i preko koje }ese trgovati strujom, trebalo bi da za`ivi 2014. godine. U ovom momentu u Srbiji ima 66 licenciranihsnabdeva~a elektri~nom energijom, od ~ega je njih 23 aktivno, dok je na tr`i{tu gasa 27 licencira-nih snabdeva~a, me|u kojima su trojica aktivna. Kad je re~ o tr`i{tu gasa, ve} sada je vi{e od 90 od-sto prometa neregulisano - isti~e Gordan Tani} iz Agencije za energetiku.

Širenje kapaciteta ~istih izvora energije: trend u svetu

Foto

: Bet

a

Foto

: Miro

slav D

rago

jevi

}

MARKETponedeljak, 9. septembar 2013.VI