HRANA KAO LEK, PREVENCIJA

"Neka vaša hrana bude lek, a neka vaši lekovi budu hrana", rekao je otac medicine Hipokrat.

Međutim, danas imamo nešto potpuno suprotno. Hrana koju ljudi konzumiraju postala je vodeći uzrok

bolesti i smrti u savremenom svetu.Za to postoje dva razloga: 1) čovek sve manje konzumira prvostepenu

hranu, 2) čovek je počeo da proizvodi i konzumira "mrtvu" hranu.Prvostepena ili najbolja hrana za čoveka

jesu biljke. Zašto? Biljke su jedini proizvođači hrane na planeti Zemlji jer jedino one mogu da transformišu

sunčevu energiju preko listova u plodove, i jedino one mogu da upijaju iz zemlje različite hemijske

elemente i da ih ugrađuju - takođe u plodove. Životinje i ljudi su potrošači ili konzumenti.

Nakon prvostepene hrane (biljaka), drugu stepenicu čine biljojedi (organizmi koji se hrane isključivo

biljkama), na trećoj stepenici su mesojedi, a na četvrtoj svaštojedi.Postoji velika razlika između oblika i

građe vilice, zuba, creva i ostalih organa za varenje, zatim jačine želudačne kiseline, kod biljojeda,

mesojeda i svaštojeda.U koju grupu organizama spada čovek? Bez sumnje, čovek je biljojed. On pomera

vilicu u svim pravcima, gore-dole, napred-nazad, levo-desno, kao i svi biljojedi, dok mesojedi pomeraju

vilicu samo gore-dole. Takođe, kao i svi biljojedi i čovek ima veoma dugačka creva - predviđena za

varenje biljaka. Sa druge strane, creva mesojeda su veoma kratka - predviđena za varenje mesa.

Zubi čoveka su predviđeni za drobljenje i mlevenje hrane, baš kao i kod biljojeda, a ne za kidanje hrane,

kao što je to slučaj sa oštrim zubima mesojeda.Želudačna kiselina čoveka je mnogo blaža od one kod

mesojeda, jer je predviđena za mnogo lakše varenje - varenje biljaka.Moglo bi se još u nedogled

nabrajati, ali krajnji zaključak jeste da je čovekov organizam stvoren kao "mašina" za pogon na biljnu

hranu, s tim da u slučaju nedostatka prvostepene hrane organizam ima mogućnost da konzumira

drugostepenu hranu. Međutim, prekomerno konzumiranje drugostepene hrane (namirnica životinjskog

porekla) dovodi do velikog broja bolesti i prevremenih smrtnih slučajeva. Najpoznatiji primeri kako hrana

deluje na čovekovo zdravlje dolaze sa Dalekog Istoka i Amerike. Na Dalekom Istoku (Japanu, Tajlandu)

ljudi se uglavnom hrane biljnom hranom i tamo su rak i bolesti srca skoro nepoznate bolesti. Ali, kada

ljudi iz Japana i sa Tajlanda migriraju u Ameriku i počnu da se hrane kao Amerikanci (gde su namirnice

životinjskog porekla dominantne u ishrani), onda počinju da oboljevaju od svih bolesti kao i Amerikanci

(ateroskleroza, rak debelog creva, moždani udar itd).

Istraživanja pokazuju da se jednostavnim prelaskom na prvostepenu hranu većina bolesti savremenog

načina života povlači. Takođe, u trci za novcem čovek prerađuje prvostepenu hranu oduzimajući joj skoro

sve hranljive sastojke. Zahvaljujući tome proizvodi mogu dugo da stoje na policama supermarketa, ali to

je ujedno i način kako nastaje "mrtva" hrana - hrana bez hranljivih sastojaka prepuna raznih štetnih

hemikalija koje mrtvoj hrani daju lepu boju, miris i ukus. Tako je u svom odvajanju od prirode, čovek

izabrao i neprirodnu hranu. Posledica su najrazličitije bolesti koje se šire kao epidemija širom sveta.

Kako zaustaviti trend širenja bolesti? Kako unaprediti svoje zdravlje? Vrlo jednostavno. Treba se vratiti

prirodnoj, prvostepenoj hrani, koja je najbogatija svim hranljivim sastojcima potrebnim čoveku i onda

ćemo živeti onako kako je idealno - bez bolesti.

Danas se širom sveta otvaraju restorani sa isključivo prvostepenom hranom, prirodna lečilišta u kojima je

prvostepena (biljna) hrana jedan od glavnih "lekova", kako kaže Hipokrat. Otvaraju se škole i fakulteti za

prirodnu medicinu u kojima studenti uče o značaju biljaka u ishrani i u terapeutske svrhe. Trend povratka

prirodi i prirodnom je ono što bi trebalo da bude način kako da dođe do ozdravljenja savremenog čoveka.

Ako odemo u prirodu, nikada nećemo videti bolesnog vuka, medveda ili jelena. Oni znaju kako treba da

žive i šta da jedu. Da li bi trebali da počnemo da učimo od životinja? Izgleda da je tako.

Sedam od deset stanovnika razvijenog sveta pati i prerano umire od koronarnih bolesti, raka ili moždanog

udara. Prema savremenim naučnim saznanjima, nepravilan način ishrane jedan je od glavnih krivaca za

takvo stanje. Posebno je štetno konzumiranje neumerenih količina zasićenih masnoća i holesterola.

Životinjski proizvodi su glavni izvor zasićenih masnoća i jedini izvor holesterola. Te se namirnice obično

jedu na račun hrane bogate složenim ugljenih hidratima kao što su žitarice, mahunarke i povrće. Rizik koji

ima čoveka koji jede meso, jaja i mlečne proizvode da dobije koronarnu bolest kreće se u proseku oko

45%. Rizik čoveka koji se odrekne mesa iznosi 15%, dok rizik od koronarne bolesti za vegetarijanca koji

uz meso ostavi i jaja i mlečne proizvode pada na samo 4%. Urednik časopisa Journal of the American

Medical Association u kojem su objavljena ova istraživanja komentarisao je u uvodnom članku

prednosti vegetarijanske ishrane sledećim rečima: “Potpuno vegetarijanska ishrana može sprečiti do

90% moždanih udara i 97% srčanih napada.”

Dr Dean Ornish, u želji da ova saznanja iskoristi i u terapeutske svrhe, nakon mnogobrojnih pozitivnih

iskustava objavio je rezultate svojih radova. U njima je dokazao kako ishrana jako siromašna masnoćama

može izlečiti aterosklerozu čak i kod pacijenata čije su srčani krvni sudovi bili toliko začepljeni da su bili

kandidati za bajpas. Rizik od raka prostate, dojke i debelog creva tri do četiri puta je veći kod onih ljudi

koji svakodnevno konzumiraju meso, jaja i mlečne proizvode u upoređenju sa osobama koje te namirnice

jedu štedljivo ili ih uopšte ne jedu. Osim toga, vegetarijanke imaju jače kosti i manje lomova, kao i manje

gubitke koštane mase tokom starenja. Rezultati proučavanja dugovečnih naroda, koji se hrane

vegetarijanski, kao što su Hunze, koji su zdravi i aktivni do duboke starosti, u oštroj su suprotnosti sa

krakovečnošću i sve većim procentom oboljevanja tradicionalnih Eskima, koji su uglavnom zavisni od

životinjskih namirnica iz mora.Dokazi protiv prevelike upotrebe mesa svakim danom se nagomilavaju, kao

što je to nekad bilo sa cigaretama. Biljna ishrana se pokazala kao najpravilniji i najzdraviji izbor, koja

pruža dobro zdravlje, sprečava razvoj mnogih bolesti, omogućava dovoljno hrane za sve ljude na ovoj

planeti i čuva ga od ekološkog uništenja.

Učinite prvi korak prema biljnoj ishrani — i počnite uživati u zdravijem životu.

Toni Radić, kuvar i nutricionista

www.tonikuvar.com