1 od 38

UPUTSTVO ZA LEK

Humira® , 40mg/0,8mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penuadalimumab

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije koje su važne za Vas. Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate. Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri. Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste

znake bolesti kao i Vi. Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj

sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Humira i čemu je namenjen2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Humira3. Kako se primenjuje lek Humira4. Moguća neželjena dejstva 5. Kako čuvati lek Humira6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

2 od 38

1. Šta je lek Humira i čemu je namenjen

Lek Humira sadrži aktivnu supstancu adalimumab, koja ima selektivno imunosupresivno dejstvo.Lek Humira je namenjen za lečenje reumatoidnog artritisa, poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa, artritisa povezanog sa entezitisom, ankilozirajućeg spondilitisa (AS), aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS, psorijaznog artritisa, psorijaze, gnojnog zapaljenja znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa), Crohn-ove bolesti, ulceroznog kolitisa i neinfektivnog uveitisa koji zahvata zadnji deo oka. Ovaj lek smanjuje zapaljenski proces kod navedenih bolesti. Aktivna supstanca, adalimumab, je humano monoklonsko antitelo dobijeno iz kulture ćelija. Monoklonska antitela su proteini koji prepoznaju i vezuju se za druge specijalne proteine. Adalimumab se vezuje za specifične proteine (faktor nekroze tumora ili TNFα), koji je prisutan u povećanoj koncentraciji u zapaljenskim bolestima kao što su reumatoidni artritis, poliartikularni juvenilni idiopatski artritis, artritis povezan sa entezitisom, ankilozirajući spondilitis, aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza ankilozirajućeg spondilitisa, psorijazni artritis, psorijaza, gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa), Crohn-ova bolest, ulcerozni kolitis i neinfektivni uveitis koji zahvata zadnji deo oka.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je zapaljensko oboljenje zglobova.

Lek Humira se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa kod odraslih. Ukoliko imate umereni do teški oblik aktivnog reumatoidnog artritisa možete prvo primiti druge lekove koji modifikuju tok bolesti, kao što je metotreksat. Ukoliko ne reagujete dovoljno dobro na ovakve lekove, biće Vam propisan lek Humira za lečenje reumatoidnog artritisa.

Lek Humira se može koristiti i za lečenje teškog, aktivnog i progresivnog reumatoidnog artritisa bez prethodne primene metotreksata.

Pokazano je da Humira usporava oštećenje hrskavice i kostiju zglobova izazvano bolešću i da poboljšava fizičku funkciju.

Obično se lek Humira upotrebljava uz metotreksat. Ukoliko Vaš lekar proceni da je metotreksat neodgovarajuć, možete primati samo lek Humira.

Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis i artritis povezan sa entezitisom

Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis i artritis povezan sa entezitisom su zapaljenjska oboljenja.

Lek Humira se koristi za lečenje poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa kod dece i adolescenatauzrasta između 2 i 17 godina i artritisa povezanog sa entezitisom kod dece i adolescenata uzrasta između 6 i 17 godina. Možete prvo primiti druge lekove koji modifikuju tok bolesti, kao što je metotreksat. Ukoliko ne reagujete dovoljno dobro na ovakve lekove, biće Vam propisan lek Humira za lečenje poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa ili artritisa povezanog sa entezitisom.

Ankilozirajući spondilitis i aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS

Ankilozirajući spondilitis i aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS su zapaljenska oboljenja kičme.

Lek Humira se koristi za lečenje ankilozirajućeg spondilitisa i aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS kod odraslih. Ukoliko bolujete od ankilozirajućeg spondilitisa ili aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS, prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ne reagujete dobro na ove lekove biće Vam propisan lek Humira da bi se smanjili znaci i simptomi Vaše bolesti.

3 od 38

Psorijazni artritis

Psorijazni artritis je zapaljenje zglobova povezano sa psorijazom.

Lek Humira se koristi za lečenje psorijaznog artritisa kod odraslih. Pokazano je da lek Humira usporava oštećenje hrskavice i kostiju zglobova izazvano bolešću i da poboljšava fizičku funkciju.

Psorijaza kod odraslih i dece

Plak psorijaza je kožna bolest koja uzrokuje crvene, perutave, krastave mrlje na koži prekrivene srebrnastim ljuspicama. Smatra se da psorijazu uzrokuje problem sa imunskim sistemom tela, zbog kojeg se povećava proizvodnja kožnih ćelija.

Humira se koristi za lečenje umerene do teške plak psorijaze kod odraslih. Humira se koristi i za lečenje teške plak psorijaze kod dece i adolescenata uzrasta od 4 do 17 godina kod kojih topikalna terapija i fototerapija nisu delovale jako dobro ili nisu odgovarajuće.

Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)

Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (koje se ponekad naziva inverznim aknama) je hronična i često bolna zapaljenjska bolest kože. Simptomi mogu uključivati nodule (kvržice) koji su bolni na dodir i apscese (čireve) iz kojih može isticati gnoj. Najčešće zahvata specifične delove kože, poput područja ispod dojki i pazuha, zatim područja na unutrašnjem delu butina, preponama i zadnjici. Na zahvaćenim mestima mogu nastati i ožiljci.

Lek Humira se koristi za lečenje gnojnog zapaljenja znojnih žlezda kod odraslih. Lek Humira može smanjiti broj nodula i apscesa koje imate i ublažiti bol koji često prati ovu bolest.

Crohn-ova bolest kod dece i odraslih

Crohn-ova bolest je zapaljensko oboljenje digestivnog trakta.

Lek Humira se koristi za lečenje Crohn-ove bolesti kod odraslih i dece uzrasta od 6 do 17 godina. Ukoliko bolujete od Crohn-ove bolesti prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ti lekovi ne dovedu do željenog kliničkog odgovora, biće Vam propisan lek Humira kako bi se smanjili simptomi i znaci bolesti.

Ulcerozni kolitis

Ulcerozni kolitis je zapaljensko oboljenje creva.

Lek Humira se koristi za lečenje ulceroznog kolitisa kod odraslih. Ukoliko bolujete od ulceroznog kolitisa prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ti lekovi ne dovedu do željenog kliničkog odgovora, biće Vam propisan lek Humira kako bi se smanjili simptomi i znaci bolesti.

Neinfektivni uveitis koji zahvata zadnji deo oka

Neinfektivni uveitis je zapaljensko oboljenje koje zahvata određene delove oka.

Lek Humira se koristi za lečenje odraslih sa neinfektivnim uveitisom kod kojeg zapaljenje zahvata zadnji deo oka. To zapaljenje dovodi do slabljenja vida i/ili prisutnosti plutajućih čestica u oku (crne tačkice ili tanke linije koje se kreću u vidnom polju). Humira deluje tako što smanjuje ovo zapaljenje.

4 od 38

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Humira

Lek Humira ne smete primati:

- Ukoliko ste alergični na adalimumab ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka Humira (videti odeljak 6)

- Ukoliko imate tešku infekciju, uključujući aktivnu tuberkulozu (vidite "Kada uzimate lek Humira, posebno vodite računa"). Važno je da kažete svom lekaru ukoliko imate simptome infekcije, npr. groznicu, pojavu rana, osećaj zamaranja, probleme sa zubima.

- Ukoliko imate umerenu ili tešku srčanu slabost. Važno je da kažete svom lekaru ukoliko imate ili ste ranije imali ozbiljne srčane smetnje (vidite "Kada uzimate lek Humira, posebno vodite računa").

Upozorenja i mere opreza

Obratite se lekaru ili farmaceutu pre početka primene leka Humira.

- Ukoliko osetite alergijske reakcije kao što je stezanje u grudima, otežano disanje praćeno zviždanjem, omaglice, oticanje ili osip ne smete više upotrebljavati lek Humira i odmah se javite Vašem lekaru.

- Ukoliko imate infekciju, uključujući dugotrajnu ili lokalizovanu infekciju (na primer, ulkus na nozi), konsultujte lekara pre nego što počnete lečenje lekom Humira. Ukoliko niste sigurni da li imate infekciju, obratite se Vašem lekaru.

- Možete dobiti infekcije mnogo lakše dok ste na terapiji lekom Humira. Ovaj rizik može biti povećan ako Vam je smanjena plućna funkcija. Infekcije mogu biti teške i uključivati tuberkulozu, infekcije izazvane virusima, gljivicama, parazitima ili bakterijama ili druge oportunističke infekcije i sepsu, koja može u retkim slučajevima ugroziti život. Važno je da kažete lekaru ukoliko dobijete simptome kao što su temperatura, rane, osećaj zamaranja ili problemi sa zubima. Lekar Vam može preporučiti da privremeno prestanete da upotrebljavate lek Humira.

- S obzirom na to da su prijavljeni slučajevi tuberkuloze kod pacijenata lečenih lekom Humira, Vaš lekar će proveriti da li kod Vas ima simptoma i znakova tuberkuloze pre nego što započnete lečenje lekom Humira. To uključuje potpunu medicinsku procenu, uključujući uzimanje istorije bolesti i sprovođenje odgovarajućih testova za otkrivanje bolesti (rentgenski pregled grudnog koša i tuberkulinski test). Sprovođenje ovih testova treba da bude zabeleženo na vašoj Kartici Upozorenja za Pacijente. Vrlo je važno da kažete Vašem lekaru ukoliko ste ranije bolovali od tuberkuloze, ili ste bili u bliskom kontaktu sa nekom osobom koja je bolovala od tuberkuloze. Tuberkuloza se može razviti tokom lečenja čak iako ste primili preventivnu terapiju za tuberkulozu. Ukoliko se simptomi tuberkuloze (uporan kašalj, gubitak telesne mase, bezvoljnost, blago povišena telesna temperatura) ili neke druge infekcije pojave tokom ili nakon lečenja, odmah obavestite svog lekara.

- Obavestite Vašeg lekara ukoliko boravite ili putujete u oblasti gde su prisutne endemske gljivične infekcije, kao što je histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza.

- Posavetujte se sa lekarom ukoliko ste imali povratne infekcije ili druga stanja koja povećavaju rizik od nastanka infekcija.

- Posavetujte se sa lekarom ukoliko ste nosilac hepatitis B virusa, ukoliko imate aktivni hepatitis B ili mislite da biste se mogli zaraziti hepatitisom B. Vaš lekar će proveriti da li imate hepatitis B virus. Kod nosilaca virusa, lek Humira može uzrokovati reaktivaciju hepatitisa B. U nekim situacijama, naročito ako uzimate druge lekove koji suprimiraju Vaš imunski sistem, reaktivacija hepatitis B virusa može Vam ugroziti život.

- Ukoliko ste stariji od 65 godina, više ste podložni pojavi infekcija dok ste na terapiji lekom Humira. Vi i vaš lekar treba da obratite posebnu pažnju na znakove infekcije dok primate lek Humira. Veoma je važno da

5 od 38

obavestite svog lekara ukoliko primetite simptome infekcije kao što su groznica, rane, osećaj zamora ili problemi sa zubima.

- Ukoliko je potrebno da se podvrgnete hiruškoj intervenciji ili intervenciji na zubima potrebno je da informišete Vašeg lekara o tome da uzimate lek Humira. Lekar Vam može preporučiti da privremeno prestanete da upotrebljavate lek Humira.

- Ukoliko bolujete ili obolite od demijelinizirajuće bolesti, kao što je multipla skleroza, Vaš lekar će odlučiti da li treba da primite ili da nastavite da primate lek Humira. Odmah recite svom lekaru ako se kod Vas pojave simptomi kao što su promene vida, slabost u rukama ili nogama, ili utrnulost ili trnci u bilo kojem delu tela.

- Neke vakcine ne smeju da se primaju dok ste na terapiji lekom Humira, jer mogu uzrokovati infekcije. Potrebno je da proverite kod svog lekara pre nego što dobijete bilo kakvu vakcinu. Preporučuje se da pacijenti sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom prime sve potrebne vakcine u skladu sa kalendarom obaveznih vakcinacija pre početka terapije lekom Humira. Ukoliko ste primali lek Humira tokom trudnoće, Vaše dete može biti pod većim rizikom od razvoja infekcije tokom približno 5 meseci nakon što ste primili poslednju dozu leka Humira tokom trudnoće. Veoma je važno da informišete lekara Vašeg deteta i druge zdravstvene radnike da ste primali lek Humira tokom trudnoće, kako bi doneli odluku da li Vaše dete sme da primi bilo koju vakcinu.

- Ukoliko bolujete od blage srčane slabosti i lečite se lekom Humira, lekar će morati pažljivo da prati stanje srčane slabosti. Važno je da kažete Vašem lekaru ukoliko ste imali ili imate teške srčane probleme. Ukoliko se pojave ili se pogoršaju simptomi srčane slabosti (npr. nedostatk vazduha, oticanje skočnih zglobova) morate se odmah obratiti Vašem lekaru. Vaš lekar će odlučiti da li treba da primite lek Humira.

- Kod nekih pacijenata organizam može smanjeno stvarati krvne ćelije koje omogućavaju telu da se bori protiv infekcija, kao i krvne ćelije koje pomažu u zaustavljanju krvarenja. Ukoliko dobijete groznicu koja ne prolazi, modrice ili krvarite veoma lako, ukoliko ste veoma bledi, obratite se odmah lekaru. Vaš lekar će možda odlučiti da prekine lečenje.

- Zabeleženi su veoma retki slučajevi nekih vrsta malignih bolesti kod dece i odraslih pacijenata koji su uzimali lek Humira ili druge blokatore TNF. Ljudi sa teškim reumatoidnim artritisom koji dugo vremena boluju od te bolesti, mogu imati rizik veći od prosečnog da dobiju limfom (vrsta maligne bolesti koji zahvata limfni sistem), kao i leukemiju (vrsta raka koji zahtvata krv i koštanu srž). Ako uzimate lek Humira možete imati povećani rizik od dobijanja limfoma, leukemije ili druge vrstemaligne bolesti. Retko se kod pacijenata koji su upotrebljavali lek Humira javljao specifičan i težak oblik limfoma. Neki od ovih pacijenata su, takođe, upotrebljavali azatioprin ili 6-merkaptopurin. Recite svom lekaru ukoliko uzimate azatioprim ili 6-merkaptopurin istovremeno sa lekom Humira. Takođe, kod pacijenata koji uzimaju lek Humira, primećeni su slučajevi nemelanomskih tumora kože. Obavestite svog lekara ukoliko se za vreme ili nakon terapije pojave nove lezije na koži ili dođe do promena postojećih lezija.

- Osim limfoma, prijavljeni su slučajevi drugih malignih bolesti, kod pacijenata sa specifičnom bolešću pluća koja se zove hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) lečenih drugim blokatorom TNF-a. Ukoliko bolujete od HOBP ili ste težak pušač, posavetujte se sa Vašim lekarom da li je lečenje blokatorom TNF-a odgovarajuće za Vas.

Deca i adolescenti

Vakcinacija: ukoliko je moguće, deca bi trebalo da prime sve potrebne redovne vakcine, pre nego što počnu sa primenom leka Humira

Ne primenjujte lek Humira deci sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom mlađoj od 2 godine

6 od 38

Drugi lekovi i Humira

Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko ste nedavno uzimali ili trenutno primenjujete neki drugi lek.

Lek Humira se može koristiti sa metotreksatom ili nekim drugim antireumatskim lekovima koji modifikuju tok bolesti (sulfasalazin, hidroksihlorohin, leflunomid i injekcije preparata zlata), steroidima ili lekovima protiv bolova uključujući nesteroidne lekove protiv zapaljenja.

Ne treba da uzimate lek Humira sa lekovima koji sadrže aktivnu supstancu anakinru ili abatacept. Ukoliko imate pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Primena leka Humira sa hranom i pićima

Kako se lek primenjuje supkutano, konzumacija hrane i pića ne bi trebalo da ima uticaja na dejstvo leka Humira.

Trudnoća i dojenje

Uticaj leka Humira na trudnice nije poznat, pa se zato upotreba leka Humira kod trudnica ne preporučuje. Savetuje se da izbegavate trudnoću i morate uzimati odgovarajuću kontracepciju dok koristite lek Humira, i još najmanje 5 meseci nakon poslednje primljene doze leka Humira. Ukoliko zatrudnite, posavetujte se sa lekarom.

Nije poznato da li adalimumab prelazi u mleko dojilja.

Ukoliko ste dojilja, treba da prekinete dojenje dok se lečite lekom Humira i još najmanje 5 meseci nakon poslednjeg tretmana lekom Humira. Ukoliko ste primali lek Humira tokom trudnoće, Vaše dete može biti pod većim rizikom od razvoja infekcije. Važno je da pre bilo koje vakcinacije deteta informišete lekara Vašeg deteta i druge zdravstvene radnike da ste primali lek Humira tokom trudnoće (za više informacija videti deo o vakcinaciji u delu „Kada uzimate lek Humira, posebno vodite računa“).

Ako mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Humira može blago uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Vrtoglavica i smetnje sa vidom se mogu javiti tokom primene leka Humira.

Lek Humira sadrži manje od 1 mmola natrijuma (23 mg) po dozi tj. suštinski je bez natrijuma.

3. Kako se primenjuje lek Humira

Uvek upotrebljavajte lek Humira onako kako Vam je lekar objasnio. Ukoliko niste sigurni, potrebno je da proverite način upotrebe sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli sa reumatoidnim artritisom, psorijaznim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom ili aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza ankilozirajućeg spondilitisa

Lek Humira se primenjuje injekcijom ispod kože (supkutana primena). Uobičajena doza za odrasle sa reumatoidnim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS, i sa psorijaznim artritisom iznosi 40 mg adalimumaba svake druge nedelje kao pojedinačna doza.

Kod reumatoidnog artritisa primena metotreksata se nastavlja dok koristite lek Humira. Ukoliko Vaš lekar odluči da je metotreksat neodgovarajuć, može Vam dati samo lek Humira.

7 od 38

Ukoliko bolujete od reumatoidnog artritisa i ne primate metotreksat zajedno sa lekom Humira, lekar može odlučiti da Vam propiše 40 mg adalimumaba svake nedelje.

Deca sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom

Uobičajena doza leka Humira za pacijente sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, uzrasta od 2 do 12 godina, zavisi od telesne mase i visine Vašeg deteta. Lekar Vašeg deteta će Vam reći tačnu dozu koju treba da primenite.

Uobičajena doza leka Humira za pacijente sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, uzrasta od 13 do 17 godina, iznosi 40 mg adalimumaba svake druge nedelje.

Deca sa artritisom povezanim sa entezitisom

Preporučeno doziranje leka Humira kod pacijenata sa artritisom povezanim sa entezitisom, uzrasta između 6 i 17 godina, zavisi od visine i telesne mase deteta.

Odrasli sa psorijazom

Uobičajena doza za odrasle osobe sa psorijazom je inicijalna doza od 80 mg, a zatim 40 mg svake druge nedelje sa početkom nedelju dana posle inicijalne doze. Potrebno je da nastavite sa primenom leka Humira onoliko dugo koliko Vam je preporučio lekar. Zavisno od odgovora na terapiju, Vaš lekar može povećati učestalost doziranja na 40 mg svake nedelje.

Deca ili adolescenti sa plak psorijazom

Preporučena doza Humire za pacijente uzrasta od 4 do 17 godina obolele od plak psorijaze zavisi od detetove telesne mase. Lekar Vašeg deteta reći će Vam tačnu dozu koju treba primeniti.

Pacijenti kojima je potrebna doza manja od 40 mg trebalo bi da koriste lek Humira u bočici sa 40 mg leka.

Odrasli sa gnojim zapaljenjem znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)

Uobičajen režim doziranja za gnojno zapaljenje znojnih žlezda je početna doza od 160 mg (u obliku 4 injekcije u jednom danu ili 2 injekcije na dan, tokom dva uzastopna dana), nakon koje se dve nedelje kasnije primenjuje doza od 80 mg (u obliku 2 injekcije u istom danu). Nakon sledeće dve nedelje lečenje se nastavlja dozom od 40 mg svake nedelje. Preporučuje se da zahvaćena područja svakodnevno ispirate antiseptičkim rastvorom.

Odrasli sa Crohn-ovom bolešću

Uobičajena početna doza leka Humira je 80 mg, nakon čega posle dve nedelje sledi doza od 40 mg. Ako je potreban brži odgovor na lečenje, lekar Vam može propisati početnu dozu od 160 mg (4 injekcije u jednom danu ili 2 injekcije u dva uzastopna dana) i zatim 80 mg nakon dve nedelje. Nakon toga, uobičajena doza je 40 mg svake druge nedelje. U zavisnosti od odgovora na terapiju, Vaš lekar Vam može povećati učestalost doziranja na 40 mg jednom nedeljno.

Deca ili adolescenti sa Crohn-ovom bolešću

Deca ili adolescenti telesne mase manje od 40 kg:

Uobičajen način doziranja je 40 mg u početku a zatim nakon dve nedelje 20 mg. Ukoliko se zahteva brži odgovor lekar Vam može propisati i početnu dozu od 80 mg (kao 2 injekcije u jednom danu), a nakon dve nedelje 40 mg.

8 od 38

Nakon toga, uobičajena doza je 20 mg svake druge nedelje. U zavisnosti od Vašeg odgovora lekar može povećati učestalost doziranja na 20 mg svake nedelje.

Deca ili adolescenti telesne mase 40 kg i više:

Uobičajena terapijska doza za Crohn-ovu bolest iznosi 80 mg adalimumaba u nultoj nedelji, praćeno sa 40 mg adalimumaba svake druge nedelje počevši od druge nedelje. U slučajevima kad je potrebno brže delovanje leka, lekar Vam može propisati dozu od 160 mg adalimumaba u nultoj nedelji (4 injekcije u jednom danu ili 2 injekcije u dva uzastopna dana), praćenu sa dozom od 80 mg adalimumaba posle dve nedelje (nedelja 2).

Nakon toga, uobičajena doza je 40 mg adalimumaba svake druge nedelje. Zavisno od Vašeg odgovora, lekar Vam može povećati dozu na 40 mg jednom nedeljno.

Pacijenti kojima je potrebna doza manja od 40 mg trebalo bi da koriste lek Humira u bočici sa 40 mg leka.

Odrasli sa ulceroznim kolitisom

Uobičajena početna doza za ulcerozni kolitis iznosi 160 mg adalimumaba u nultoj nedelji (4 injekcije u jednom danu ili 2 injekcije u dva uzastopna dana), praćena sa dozom od 80 mg adalimumaba posle dvenedelje (nedelja 2). Nakon toga, uobičajena doza je 40 mg adalimumaba svake druge nedelje. Zavisno od Vašeg odgovora na terapiju, lekar Vam može povećati dozu na 40 mg svake nedelje.

Odrasli sa neinfektivnim uveitisom

Uobičajena terapijska doza kod odraslih sa neinfektivnim uveitisom je početna doza od 80 mg, nakon čega sledi doza od 40 mg svake druge nedelje, počevši nedelju dana nakon početne doze. Nastavite da ubrizgavate lek Humira onoliko dugo koliko Vam propiše lekar.

Kod neinfektivnog uveitisa, uz lek Humira može se nastaviti sa primenom kortikosteroida ili drugih lekova koji utiču na imunski sistem. Lek Humira se može primenjivati i sama.

Instrukcije za pripremu i davanje injekcije leka Humira:

Lek Humira se primenjuje kao supkutana (potkožna) injekcija.

Sledeće instrukcije objašnjavaju kako se ubrizgava Humira. Molimo Vas da pažljivo pročitate instrukcije i da ih pratite korak po korak. Vaš lekar ili zdravstveni radnik će Vas obučiti u tehnici kako da sami sebi date injekciju. Nemojte sebi davati injekciju ukoliko niste sigurni da ste razumeli kako da pripremite i primenite injekciju. Nakon odgovarajuće obuke injekciju možete dati sebi sami, ili Vam je može dati neka druga osoba, na primer član porodice ili prijatelj.

Priprema

1. Temeljno operite ruke2. Uzmite jedan pen leka Humira iz frižidera3. Ne mućkajte i ne ispuštajte pen4. Sledeće stvari položite na čistu površinu

- Jedan pen leka Humira- Jedan alkoholni tupfer

9 od 38

Jastučić

Prozorčić

5. Proverite datum isteka roka upotrebe na pakovanju. Ne koristite proizvod ukoliko je rok upotrebe istekao.6. Držite pen sa sivom zaštitnom kapom na gore. Proverite bistrinu leka Humira rastvora na prozorima sa strane. Rastvor mora biti bez onečišćenja i bezbojan. Ukoliko je zamagljen ili obojen ili su vidljiva onečišćenja ili čestice, ne smete upotrebiti lek. Ne koristite pen koji je zaleđen ili je direktno izložen sunčevoj svetlosti. I sivu i ljubičastu kapicu uklonite tek neposredno pre primene.

Prozorčić

Bistar rastvor u penu

Izbor i priprema mesta za primenu injekcije

1. Izaberite mesto na butini ili stomaku (osim područja oko pupka)

2. Menjajte mesto na kome dajete injekcije da ne bi postalo bolno na jednom području. Svaka sledeća injekcija treba da se primeni bar 3 cm od mesta prethodne primene injekcije.

3. Nemojte ubrizgavati sadržaj u predeo gde je koža crvena, ima modricu ili je tvrda. To može značiti da tu postoji infekcija.

10 od 38

Kako dati lek Humira?

1. Mesto na kojem ćete ubrizgati injekciju kružnim pokretima prebrišite jastučićem natopljenim alkoholom. Pre ubrizgavanja ne dodirujte više to područje.

2. I sivu i ljubičastu kapicu uklonite tek neposredno pre primene. Jednom rukom držite sivo telo pena. Stavite ruku na sredinu brizgalice tako da ne pokrijete niti sivu (1) niti ljubičastu (2) kapicu. Držite brizgalicu tako da siva kapica (1) bude okrenuta prema gore. Drugom rukom povucite sivu kapicu (1) i bacite je. Proverite da je zajedno s kapicom uklonjen i mali sivi pokrov igle na štrcaljki. U redu je ako iz igle izađe nekoliko manjih kapi tekućine. Sada je vidljiva bela navlaka za iglu. Ne pokušavajte dirati iglu koja se nalazi u cevi. NE VRAĆAJTE KAPICU jer možete oštetiti iglu koja se nalazi unutra.

3. Skinite ljubičastu zaštitnu kapicu (označena s ‘2’) tako da se otkrije ljubičasto obojeno dugme za aktivaciju. Napunjen pen je sada spreman za upotrebu. Ne dirajte ljubičasto dugme za aktivaciju sve dok niste spremni za ubrizgavanje jer će se time lek izbaciti van. NE VRAĆAJTE KAPICU jer bi moglo doći do izbacivanja.

Ubrizgavanje Humire

1. Slobodnom rukom nežno primite dovoljno veliko područje očišćene kože za ubrizgavanje i čvrsto držite (pogledajte dolje).

2. Postavite bijeli kraj napunjene brizgalice pod pravim uglom (90 stupnjeva) prema koži, tako da možete videti prozorčić. Prisutnost jednog ili više mehurića zraka u prozorčiću je uobičajena.

3. Držeći cev napunjenog pena, polako je prislonite na mesto ubrizgavanja (držeći na mestu bez pomeranja).

4. Kada ste spremni za ubrizgavanje, kažiprstom ili palcem pritisnite ljubičasto dugme na vrhu (pogledajte dole). Čut ćete glasan ‘klik’ od oslobađanja igle i osetićete mali ubod kako igla bude prodirala dalje u kožu.

5. Nastavite da pritiskate i držite napunjen pen pod stalnim pritiskom na mestu oko 10 sekundi kako biste bili sigurni da je injekcija bila potpuna. Ne pomerajte napunjen pen za vreme ubrizgavanja.

11 od 38

6. Videćete da se tokom ubrizgavanja žuti indikator pomera u prozorčićima. Ubrizgavanje je potpuno kada žuti indikator prestane da se pomera. Žuti indikator je deo klipa napunjenog pena. Ukoliko uprozorčiću nije vidljiv žuti indikator, klip nije dovoljno potisnut i ubrizgavanje nije potpuno.

7. Podignite napunjen pen ravno sa mesta ubrizgavanja. Bela navlaka za iglu će se pomeriti dole preko igle i sesti čvrsto na svoje mesto preko vrha igle. Ne dirajte iglu. Bela navlaka je tu radi Vaše zaštite od diranja igle.

Bela navlaka za iglu

Prozorčić

Vidljivi žuti indikator

8. Moguća je pojava oskudnog krvarenja na mestu ubrizgavanja. Vatom ili komadom gaze možete na 10 sekundi pritisniti mesto ubrizgavanja. Mesto ubrizgavanja ne trljajte. Ako želite, prekrijte ga flasterom.

Odlaganje pribora u otpad

Svaki pen koristite samo za jednu injekciju. Ne vraćajte nijednu od kapica nazad na pen. Nakon ubrizgavanja Humire, upotrebljen pen odmah bacite u posebnu posudu za otpad, kako Vas je

uputio Vaš lekar, medicinska sestra ili farmaceut. Ovu posudu za otpad čuvajte van pogleda i domašaja dece.

Ako ste primili više leka Humira nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Humira nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom! Uvek ponesite kartonsku kutiju leka (spoljašnje pakovanje leka), čak i ako je prazna.

Ako ste zaboravili da primite lek Humira

Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu dozu!

Ako ste zaboravili da date sebi injekciju leka Humira, primenite sledeću dozu leka Humira čim se setite. Narednu dozu primenite prema ranijem planu doziranja.

12 od 38

Ako naglo prestanete da primate lek Humira

Vaš lekar će odlučiti o prekidu terapije lekom Humira. Simptomi bolesti se mogu vratiti usled naglog prekida terapije.

Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi primene leka Humira, obratite se Vašem lekaru i farmaceutu.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.Većina neželjenih dejstava su blaga do umerena. Međutim, neka mogu biti teška i zahtevati lečenje. Neželjena dejstva se mogu javiti i do 4 meseca nakon primene poslednje doze.

Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite: Ozbiljan osip, koprivnjaču ili druge znake alergijske reakcije; Oticanje lica, šaka i stopala; Otežano disanje, gutanje; Nedostatak daha pri naporu ili pri ležanju ili oticanje skočnih zglobova.

Obavestite Vašeg lekara što pre je moguće ukoliko primetite: Znake infekcije kao što su groznica, mučnina, pojava rana, problemi sa zubima, peckanje pri

mokrenju; Osećaj slabosti ili zamaranja; Kašalj; Osećaj mravinjanja; Osećaj utrnulosti; Poremećaj vida praćen dvostrukim slikama; Slabost u rukama ili nogama; Oteklinu ili ranu koja ne zarasta; Znake i simptome koji ukazuju na poremećaj krvi kao što su uporna groznica, pojava modrica,

krvarenje, bledilo.

Gore opisani simptomi mogu biti znaci dole nabrojanih neželjenih dejstava, koja su zapažena pri upotrebi leka Humira:

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): reakcije na mestu primene injekcije (uključujući bol, oticanje, crvenilo ili svrab); infekcije respiratornog trakta (uključujući prehladu, curenje iz nosa, infekcije sinusa, zapaljenje

pluća); glavobolja; bol u stomaku; mučnina i povraćanje; osip na koži; bol u mišićima i kostima.

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): teške infekcije (uključujući trovanje krvi i grip); kožne infekcije (uključujući celulitis i herpes zoster); infekcije uha; infekcije usne duplje (uključujući infekcije zuba i upalu grla); infekcije reproduktivnog sistema; infekcije mokraćnih puteva; gljivične infekcije;

13 od 38

infekcije zglobova; benigni tumori; maligne bolesti kože; alergijske reakcije (uključujući sezonske alergije); dehidratacija; promene raspoloženja (uključujući depresiju); osećaj strepnje; pospanost i problemi sa spavanjem; poremećaji čula, kao što su trnjenje, probadanje ili utrnulost; migrena; pritisak na koren nerva (uključujući bol u donjem delu leđa i nozi); poremećaji vida; zapaljenje oka; zapaljenje očnog kapka i oticanje oka; vrtoglavica; osećaj ubrzanog lupanja srca; visok krvni pritisak; crvenilo; hematom; kašalj; astma; gubitak daha; gastrointestinalno krvarenje; poremećaj varenja (loše varenje, nadutost, gorušica); bolest kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak; sicca sindrom (uključujući suvoću očiju i usta); svrab; osip sa svrabom; pojava modrica; zapaljenje kože (kao što je ekcem); lomljenje noktiju; pojačano znojenje; gubitak kose; pojava ili pogoršanje psorijaze; grčevi mišića; pojava krvi u mokraći; problemi sa bubrezima; bol u grudima; oticanje; groznica; smanjenje broja krvnih pločica što povećava rizik od pojave krvarenja i modrica; otežano zarastanje rana.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): oportunističke infekcije (uključujući tuberkulozu i druge infekcije koje se javljaju kada je smanjena

otpornost organizma); neurološke infekcije (uključujući virusni meningitis); infekcije oka; bakterijske infekcije; divertikulitis (zapaljenje i infekcija debelog creva); kancer; tumor koji zahvata limfni sistem; melanom;

14 od 38

poremećaj imunog sistema koji može da zahvati pluća, kožu i limfne čvorove (najčešće se javlja kao sarkoidoza);

vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova); drhtavica; šlog; neuropatija; poremećaj vida praćen dvostrukim slikama; gubitak sluha, zujanje u ušima; osećaj da srce nepravilno lupa (preskače); problemi sa srcem koji dovode do gubitka daha ili oticanja nožnih članaka; srčani udar; blokada glavnih arterija; zapaljenje ili pojava ugrušaka u venama, blokada krvnog suda; bolest pluća koja dovodi do gubitka daha (uključujući zapaljenje); plućna embolija (blokada arterije u plućima); pleuralni izliv (nakupljanje tečnosti u pleuralnom prostoru); zapaljenje gušterače koje dovodi do pojave jakog bola u stomaku i leđima; otežano gutanje; oticanje lica; zapaljenje žučne kese, kamenčići u žučnoj kesi; masni depoziti u jetri; noćno znojenje; ožiljci; razgradnja mišića; sistemski eritemski lupus (uključujući zapaljenje kože, srca, pluća, zglobova i drugih sistema

organa); problemi sa spavanjem; impotencija; zapaljenja.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): leukemija (vrsta raka koja zahvata krv i koštanu srž); ozbiljne alergijske reakcije praćene šokom; multipla skleroza; poremećaj nerava (kao što su zapaljenje nerava oka i Guillian-Barre sindrom koji može da izazove

slabost mišića, poremećaj osećaja, trnjenje u rukama i gornjem delu tela); zastoj srčanog rada; plućna fibroza (stvaranje ožiljaka na plućima); perforacija (proboj) creva; hepatitis; reaktivacija hepatitisa B; autoimuni hepatitis (zapaljenje jetre izazvano sopstvenim odbrambenim sistemom); kutani vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova kože); Steven-Johnsonov sindrom (rani simptomi ukljčuju malaksalost, groznicu, glavobolju i osip); oticanje lica povezano sa alergijskim reakcijama; Multiformni eritem (zapaljenski osip na koži); sindrom sličan lupusu.

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): hepatosplenični T-ćelijski limfom (retka vrsta kancera krvi koja je često smrtonosna); karcinom Merkelovih ćelija (vrsta tumora kože); oštećenje jetre; pogoršanje stanja koje se naziva dermatomiozitis (zapaženo kao osip na koži praćen mišićnom

slabošću).

15 od 38

Neka od neželjenih dejstava zabeleženih u kliničkim studijama nemaju simptome i mogu se otkriti samo analizom krvi. To su:

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek ): smanjen broj belih krvnih ćelija; smanjen broj crvenih krvnih ćelija; povišene koncentracije lipida u krvi; povišene vrednosti enzima jetre.

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek ): povećan broj belih krvnih ćelija; smanjen broj krvnih pločica; povišene koncentracijemokraćne kiseline u krvi; poremećaj koncentracije natrijuma u krvi; smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi; smanjenje koncentracije fosfata u krvi; povećanje koncentracije šećera u krvi; povećanje vrednosti laktat-dehidrogenaze u krvi; autoantitela prisutna u krvi.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju ): smanjenje broja belih krvnih ćelija, crvenih ćelija i krvnih pločica

Neželjena dejstva koja se javljaju sa nepoznatom učestalošću: oštećenje jetre.

Prijavljivanje neželjenih dejstava

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijawebsite: www.alims.gov.rse-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

5. Kako čuvati lek Humira

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Humira posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati lek u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.Lek čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi od 2-8°C (u frižideru). Ne sme se zamrzavati.

Alternativni način čuvanja:Kada je to potrebno (npr. kada putujete), jedan pen možete čuvati na sobnoj temperaturi (do 25 °C) najviše 14 dana, zaštićeno od svetlosti. Kada se izvadi iz frižidera radi čuvanja na sobnoj temperaturi, lek se mora upotrebiti u roku od 14 dana, a u suprotnom se mora uništiti, čak iako se vrati u frižider. Potrebno je da

16 od 38

označite datum kada ste pen izvadili iz frižidera, kao i datum kada pen treba uništiti ukoliko nije upotrebljen u roku od 14 dana.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Humira

Aktivna supstanca leka Humira je adalimumab.Jedan napunjen injekcioni pen sa jednokratnom dozom od 0,8 mL sadrži 40 mg adalimumaba

Pomoćne supstance su: manitol; limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat; natrijum-dihirogenfosfat, dihidrat; dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-hlorid; polisorbat 80; natrijum-hidoksid; voda za injekcije.

Ovaj proizvod sadrži manje od 1 mmola natrijuma (23 mg) po dozi tj. suštinski je bez natrijuma.

Kako izgleda lek Humira i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan rastvor.

Pen predstavlja mehaničko injekciono sredstvo sa oprugom, u kome se nalazi prethodno napunjeni injekcioni špric.Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tip I), sa gumenim delom klipa šprica od brombutil gume (obložen FluoroTec filmom), 29 G iglom i poklopcem igle od termoplastičnog elastomera koji je pokriven čvrstim poklopcem od polipropilena. Telo šprica, gumeni deo klipa šprica i igla su silikonizovani.Pen predstavlja funkcionalno sekundarno pakovanje koje ne dolazi u direktan kontakt sa lekom i sastoji se iz 2 subjedinice – subjedinice sa mehanizmom za aktivaciju i subjedinica koja predstavlja kućište.

Intermedijarno pakovanje je blister u kom se nalazi napunjeni injekcioni pen.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva napunjena injekciona pena koji su,svaki zasebno, upakovani u blister. U spoljašnjem pakovanju nalaze se i 2 tupfera natopljena alkoholom i Uputstvo za lek

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO ABBVIE BIOPHARMACEUTICALS GMBH BEOGRAD-NOVI BEOGRAD, Bulevar Mihajla Pupina 115E, Beograd

Proizvođač:ABBVIE BIOTECHNOLOGY GMBH, Knollstrasse,Ludwigshafen, Nemačka

ABBVIE BIOTECHNOLOGY GMBH,Max-Planck-Ring 2, Wiesbaden, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April 2017.

17 od 38

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-03644-15-001 od 26.04.2017.

18 od 38

------------------------------------------------------------------------------------------------SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Reumatoidni artritis

Lek Humira je, u kombinaciji sa metotreksatom, indikovan za:- lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog reumatoidnog artritisa kod odraslih osoba, kada odgovor na modifikujuće antireumatske lekove, uključujući metotreksat, nije bio zadovoljavajući- lečenje teškog, aktivnog i progresivnog reumatoidnog artritisa odraslih, koji nisu prethodno lečeni metotreksatom.

Lek Humira se može primeniti i kao monoterapija u slučajevima kada pacijenti ne podnose metotreksat ili kada se kontinuiranom primenom metotreksata ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor.

Dokazano je da lek Humira u kombinaciji sa metotreksatom smanjuje brzinu progresije oštećenja zglobova, što je radiološki potvrđeno, i da poboljšava fizičku funkciju.

Juvenilni idiopatski artritis

Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis

Lek Humira je, u kombinaciji sa metotreksatom, indikovan za terapiju aktivnog poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa, kod dece uzrasta od 2 ili više godina starosti i adolescenata, kod kojih odgovor na jedan ili više modifikujućih antireumatskih lekova (DMARDs), nije bio zadovoljavajući. Lek Humira se može primeniti kao monoterapija u slučajevima kada pacijenti ne podnose metotreksat ili kada se kontinuiranom primenom metotreksata ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka). Nije proučavana upotreba leka Humira kod dece mlađe od 2 godine.

Artritis povezan sa entezitisom

Lek Humira je indikovan za lečenje aktivnog artritisa povezanog sa entezitisom kod pacijenata uzrasta 6 i više godina, koji nisu pružili odgovarajući odgovor ili koji su intolerantni na konvencionalnu terapiju (videti odeljak : „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.).

Aksijalni spondiloartritis

Ankilozirajući spondilitis (AS)

Lek Humira je indikovan za lečenje teškog aktivnog ankilozirajućeg spondilitisa kod odraslih osoba kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju.

Aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS

Lek Humira je indikovan za lečenje teškog oblika aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS, kada su prisutni objektivni znaci inflamacije, povišeni CRP i/ili MRI, kod odraslih osoba kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor terapijom nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili kod kojih postoji nepodnošljivost na pomenutu konvencionalnu terapiju.

19 od 38

Psorijazni artritis

Lek Humira je indikovan za lečenje aktivnog i progresivnog psorijaznog artritisa odraslih osoba kod kojih prethodna terapija antireumatskim modifikujućim lekovima nije dala zadovoljavajući odgovor. Pokazano je da kod pacijenata sa poliartikularnim simetričnim podtipovima bolesti (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka) lek Humira redukuje stepen progresije oštećenja perifernih zglobova, što je potvrđeno rentgenografski, i da poboljšava fizičku funkciju.

Psorijaza

Lek Humira je indikovan za terapiju umerene do teške hronične plak psorijaze kod odraslih pacijenata koji su kandidati za sistemsku terapiju.

Plak psorijaza kod dece

Lek Humira je indikovan za lečenje teške hronične plak psorijaze kod dece i adolescenata uzrasta od 4 ili više godina kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor ili koji nisu prikladni kandidati za lokalnu terapiju i fototerapije.

Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)

Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog gnojnog zapaljenja znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa/acne inversa) kod odraslih pacijenata kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalno sistemsko lečenje gnojnog zapaljenja znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa).

Crohn-ova bolest

Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivne Crohn-ove bolesti, kod pacijenatakod kojih prethodno lečenje kortikosteroidima i/ili imunosupresivima nije dalo zadovoljavajući odgovor, ili kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacije na pomenutu konvencionalnu terapiju.

Pedijatrijski oblik Crohn-ove bolesti

Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivne Crohn-ove bolesti kod pedijatrijskih pacijenata (starosti od 6 godina), kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor konvencionalnom terapijom, uključujući prvenstveno nutricionu terapiju, kortikosteroid i i/ili imunomodulator, ili kod pacijenata kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacija za primenu pomenute konvencionalne terapije.

Ulcerozni kolitis

Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog ulceroznog kolitisa kod odraslih pacijenata, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju, uključujući kortikosteroide i 6-merkaptopurin (6-MP) ili azatioprin (AZA), ili kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacije na pomenutu konvencionalnu terapiju.

Uveitis

Lek Humira je indikovan za lečenje neinfektivnog intermedijalnog, posteriornog i panuveitisa kod odraslih pacijenata, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na kortikosteroide, kojima je potrebna poštedna primena kortikosteroida ili kod kojih lečenje kortikosteroidima nije prikladno.

Doziranje i način primene

Lečenje lekom Humira treba da započne i sprovodi lekar specijalista koji ima iskustva u dijagnostici i lečenju stanja za koje je Humira indikovana. Oftamolozima se preporučuje da se konsultuju sa

20 od 38

odgovarajućim specijalistom pre započinjanja lečenja lekom Humira (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”). Pacijentima koji se leče lekom Humira potrebno je dati posebnuKarticu sa upozorenjima za pacijenta.

Nakon odgovarujuće obuke o načinu davanja injekcije, pacijenti mogu sami sebi davati lek Humira, ukoliko njihov lekar odluči da je to prikladno, i uz odgovarajuće medicinsko praćenje.

U toku terapije lekom Humira, ostalu prateću terapiju (npr. kortikosteroidi i/ili imunomodulatorni agensi) treba prilagoditi.

Doziranje

Reumatodni artritis

Preporučena doza leka Humira za odrasle pacijente sa reumatoidnim artritisom je 40 mg adalimumaba svake druge nedelje, kao jednokratna supkutana injekcija. Za vreme lečenja lekom Humira treba nastaviti primenu metotreksata.

Glukokortikoidi, salicilati, nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili analgetici mogu se i dalje primenjivati za vreme lečenja lekom Humira. O primeni leka Humira istoveremeno sa drugim antireumatskim modifikujućim lekovima, a nisu metotreksat, videti odeljke: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.

Za neke pacijente kod kojih je tokom primene leka Humira kao monoterapije dolazilo do slabljenja odgovora na lek Humira može biti korisno povećati učestalost doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.

Dostupni podaci pokazuju da se klinički odgovor obično postiže u toku 12-nedeljnog lečenja. Nastavak lečenja treba pažljivo razmotriti kod onih pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u ovom vremenskom periodu.

Prekid terapije

Može se dogoditi da je potrebno da se prekine terapija, na primer pre hirurškog zahvata ili u slučaju teškeinfekcije. Pri ponovnom uvođenju leka Humira nakon prekida terapije tokom 70 dana ili duže dolazi do istovetnog kliničkog odgovora i sličnog bezbednosnog profila kao i pre prekida terapije.

Ankilozirajući spondilitis, aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS i psorijazni artritis

Preporučena doza leka Humira za odrasle pacijente sa ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS i pacijente sa psorijaznim artritisom je 40 mg adalimumaba svake druge nedelje, data kao jednokratna supkutana injekcija.

Za sve prethodno navedene indikacije dostupni podaci sugerišu da se klinički odgovor obično postiže tokom12-nedeljnog lečenja. Nastavak lečenja treba pažljivo razmotriti kod onih pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u ovom vremenskom periodu.

Psorijaza

Preporučeno doziranje leka Humira za odrasle pacijente je: inicijalna doza od 80 mg supkutano, a zatim 40 mg supkutano svake druge nedelje, s tim što se prva doza od 40 mg daje nedelju dana posle inicijalne doze.

Produženje terapije duže od 16 nedelja treba pažljivo razmotriti kod pacijenata koji ne postignu odgovor unutar 16 nedelja.

21 od 38

Posle 16 nedelja pacijenti sa neadekvatnim odgovorom mogu imati korist ako im se poveća učestalost doziranja na 40 mg svake nedelje. Koristi i rizici kontinuirane nedeljne terapije lekom Humira treba da budu pažljivo razmotreni kod pacijenata sa neodgovarajućim terapijskim odgovorom nakon povećanja učestalosti doziranja (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka). Ako se postigne odgovarajući terapijski odgovor učestalijim doziranjem, naknadno se doziranje može redukovati na 40 mg svake druge nedelje.

Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)

Preporučen režim doziranja leka Humira za odrasle pacijente sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda je početna doza od 160 mg prvog dana (primenjena u obliku četiri injekcije od 40 mg u jednom danu ili dve injekcije od 40 mg na dan tokom dva uzastopna dana), nakon koje sledi doza od 80 mg dve nedelje kasnije, 15. dana (primenjena u obliku dve injekcije od 40 mg u jednom danu). Dve nedelje kasnije (29. dan) lečenje se nastavlja dozom od 40 mg svake nedelje. Ako je potrebno, primena antibiotika može se nastaviti i tokom lečenja lekom Humira. Preporučuje se da pacijent tokom lečenja lekom Humira svakodnevno koristi lokalni antiseptički rastvor za ispiranje lezija uzrokovanih gnojnim hidradenitisom.

U slučaju da ni nakon 12 nedelja nema poboljšanja, potrebno je pažljivo razmotriti nastavak lečenja takvog pacijenta.

Ako lečenje treba privremeno prekinuti, lek Humira se kasnije može ponovno uvesti u dozi od 40 mg svake nedelje (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).

Potrebno je periodično ocenjivati koristi i rizike kontinuiranog dugotrajnog lečenja (videti odeljak:„Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).

Crohn-ova bolest

Preporučena indukciona doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa umerenim do teškim oblikom aktivne Crohn-ove bolesti je 80 mg na početku lečenja (označenom- nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza 40 mg (nedelja 2). U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 160 mg u nedelji 0 (ova doza se može dati kao četiri injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva uzastopna dana), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) dati dozu od 80 mg. Pri tome trebaimati u vidu veći rizik od pojave neželjenih dejstava tokom indukcionog lečenja.

Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Ukoliko je pacijent prestao uzimati lek Humira, a znaci i simptomi bolesti su se ponovo vratili, lek Humira se opet može primeniti. Postoji malo podataka o ponovnoj primeni leka Humira ako je prekid terapije trajao duže od 8 nedelja.

Tokom terapije održavanja doza kortikosteroida se može smanjiti u skladu sa vodičima kliničke prakse.

Kod bolesnika kod kojih dođe do slabljenja kliničkog odgovora na terapiju, klinički odgovor se može poboljšati povećanjem učestalosti doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.

Kod nekih bolesnika koji ne reaguju na terapiju do 4. nedelje, terapijski odgovor se može postićiproduženjem terapije održavanja do 12. nedelje. Nastavak terapije trebalo bi pažljivo razmotriti kod pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u okviru ovog perioda.

Ulcerozni kolitis

Preporučena indukciona doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa umerenim do teškim ulceroznim kolitisom je 160 mg na početku lečenja - nedelja 0 (ova doza se može dati kao četiri injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva uzastopna dana), a zatim posle dve nedelje doza 80 mg (nedelja 2). Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija.

22 od 38

Tokomterapije održavanja doza kortikosteroida se može smanjiti u skladu sa vodičima kliničke prakse.

Kod pacijenata kod kojih dođe do slabljenja kliničkog odgovora na terapiju, klinički odgovor se može poboljšati povećanjem učestalosti doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.

Klinički odgovor se obično postiže tokom 2-8 nedelja terapije. U slučaju da nakon ovog perioda nema kliničkog odgovora, korist daljeg produženja terapije treba pažljivo razmotriti.

Uveitis

Preporučena doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa uveitisom je početna doza od 80 mg, nakon koje sledi doza od 40 mg svake druge nedelje, počevši nedelju dana nakon početne doze. Iskustvo sa započinjanjem lečenja samo lekom Humira je ograničeno. Lečenje lekom Humira može se započeti u kombinaciji sa kortikosteroidima i/ili drugim nebiološkim imunomodulatornim lekovima.Doza istovremeno primenjenih kortikosteroida može se postupno smanjivati u skladu sa kliničkom praksom, počevši dve nedelje nakon započinjanja lečenja lekom Humira.

Preporučuje se da se svake godine proceni odnos koristi i rizika kontinuiranog dugotrajnog lečenja (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Oštećenje bubrega i/ili jetre

Lek Humira nije ispitivana kod ove populacije pacijenata. Zato se ne mogu dati preporuke za doziranje.

Pedijatrijska populacija

Juvenilni idiopatski artritis

Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis, pacijenti starosti od 2 do 12 godina

Preporučena doza leka Humira kod pacijenata sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom uzrasta od 2 do 12 godina je 24 mg/m2 površine tela, do maksimalne pojedinačne doze od 20 mg adalimumaba (kod pacijenata uzrasta 2 - < 4 godine) i do maksimalne pojedinačne doze od 40 mg adalimumaba (kod pacijenata uzrasta 4-12 godina), koja se primenjuje svake druge nedelje kao pojedinačna supkutana injekcija. Zapremina injekcije se određuje na osnovu telesne mase i visine pacijenta (Tabela 1). Bočica od 40 mg za pedijatrijsku primenu dostupna je za pacijente kojima treba primeniti dozu manju od 40 mg.

23 od 38

Tabela 1. Doza leka Humira u mililitrima (mL) zavisno od telesne visine i mase kod dece sa poliartikularnim idiopatskim juvenilnim artritisom i artritisom povezanim sa entezitisom

10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70

80 0.2 0.3 0.3 0.390 0.2 0.3 0.3 0.4 0.4 0.4100 0.3 0.3 0.3 0.4 0.4 0.4 0.5 0.5110 0.3 0.3 0.4 0.4 0.4 0.5 0.5 0.5 0.5 0.6 0.6120 0.3 0.4 0.4 0.4 0.5 0.5 0.5 0.6 0.6 0.6 0.6 0.7 0.7130 0.4 0.4 0.5 0.5 0.5 0.6 0.6 0.6 0.6 0.7 0.7 0.7140 0.4 0.4 0.5 0.5 0.6 0.6 0.6 0.7 0.7 0.7 0.7 0.8*150 0.5 0.5 0.6 0.6 0.6 0.7 0.7 0.7 0.7 0.8* 0.8*160 0.5 0.5 0.6 0.6 0.7 0.7 0.7 0.8* 0.8* 0.8* 0.8*170 0.6 0.6 0.6 0.7 0.7 0.8* 0.8* 0.8* 0.8* 0.8*180 0.6 0.7 0.7 0.8* 0.8* 0.8* 0.8* 0.8* 0.8*

Visina

(cm)

Ukupna telesna masa (kg)

Maksimalna pojedinačna doza je 40 mg (0,8 mL)

Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis, pacijenti uzrasta od 13 godina i starije

Za adolescente uzrasta od 13 godina starosti, doza od 40 mg se primenjuje svake druge nedelje nezavisno od površine tela.Raspoloživi podaci pokazuju da se klinički odgovor obično postiže tokom 12 nedelja lečenja. Nastavak terapije treba pažljivo razmotriti ukoliko pacijent ne odgovori u ovom vremenskom periodu.

Nema podataka o primeni leka Humira kod dece uzrasta ispod 2 godine.

Artritis povezan sa entezitisom

Preporučeno doziranje leka Humira kod pacijenata koji boluju od artritisa povezanog sa entezitisom, uzrasta od 6 godina i starije, je 24 mg/m2 telesne površine do maksimalne pojedinačne doze od 40 mg adalimumaba primenjene svake druge nedelje supkutanom injekcijom. Zapremina za injekciju se određuje na osnovu pacijentove visine i telesne mase iz Tabele 1.

Lek Humira nije proučavan kod pacijenata sa artritisom povezanim sa entezitisom uzrasta ispod 6 godina.

Plak psorijaza kod dece

Preporučena doza Humire je 0,8 mg po kg telesne mase (do maksimalno 40 mg po dozi), a primenjuje se supkutano, jednom nedeljno za prve dve doze, a zatim svake druge nedelje. Ako pacijent ne postigne terapijski odgovor unutar 16 nedelja, nastavak lečenja nakon tog perioda potrebno je pomno razmotriti.

Ako je indikovano ponovno lečenje Humirom, potrebno je pridržavati se gore navedenih smernica za doziranje i trajanje lečenja.

Bezbednost leka Humira kod dece sa plak psorijazom procenjivala se tokom srednjeg razdoblja od 13 meseci.

Nema relevantne primene leka Humira kod dece mlađe od 4 godine u ovoj indikaciji.

Volumen za injekciju određuje se na osnovu pacijentove telesne mase (Tabela 2).

24 od 38

Tabela 2. Doza Humire u mililitrima (ml) prema telesnoj težini za decu sa plak psorijazom

Pedijatrijski oblik Crohn-ove bolesti

Pedijatrijski pacijenti telesne mase manje od 40 kg:

Preporučena indukciona doza leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata sa umerenim do teškim oblikom aktivne Crohn-ove bolesti je 40 mg na početku lečenja (označenom - nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza 20 mg (nedelja 2). U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 80 mg u nedelji 0 (ova doza se može dati kao dve injekcije u jednom danu), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) može se dati doza od 40 mg, pri čemu treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih događajau slučaju primene veće doze tokom indukcionog lečenja.

Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 20 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Za neke pacijente kod kojih je tokom primene leka Humira dolazilo do slabljenja odgovora, može biti korisno povećati intenzitet doze primenom 20 mg leka Humira jednom nedeljno.

Pedijatrijski pacijenti telesne mase 40 kg i više:

Preporučena indukciona doza leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata sa umerenim do teškim oblikom aktivne Crohn-ove bolesti je 80 mg na početku lečenja (označenom - nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza 40 mg (nedelja 2).U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 160 mg u nedelji 0 (ova doza se može dati kao četiri injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva uzastopna dana), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) dati dozu od 80 mg, pri čemu treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih događaja u slučaju primene veće doze tokom indukcionog lečenja.

Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Za neke pacijente kod kojih je tokom primene leka Humira dolazilo do slabljenja odgovora na lek Humira, može biti korisno povećati intenzitet doze primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.

U slučaju da posle 12 nedelja nema kliničkog odgovora, korist daljeg produženja terapije treba pažljivo razmotriti.

Nema relevantnih podataka o korišćenju leka Humira kod dece mlađe 6 godina u ovoj indikaciji.

Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa) kod dece

Bezbednost i efikasnost leka Humira u lečenju gnojnog zapaljenja znojnih žlezda kod dece starosti od 12 do 17 godina nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka. Nema relevantne primene leka Humira kod dece mlađe od 12 godina u ovoj indikaciji.

Telesna težina (kg) Doza za lečenje plak psorijaze kod dece

13 – 16 0,2 mL (10 mg)17 – 22 0,3 mL (15 mg)23 – 28 0,4 mL (20 mg)29 – 34 0,5 mL (25 mg)35 – 40 0,6 mL (30 mg)41 – 46 0,7 mL (35 mg)47+ 0,8 mL (40 mg)

25 od 38

Pedijatrijski ulcerozni kolitis

Bezbednost i efikasnost primene leka Humira kod dece uzrasta od 4 – 17 godina nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka. Nema relevantnih podataka o primeni leka Humira kod dece mlađe od 4 godine, u ovoj indikaciji.

Psorijazni artritis i aksijalni spondiloartritis uključujući ankilozirajući spondilitis

Primena leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata, u indikacijama ankilozirajući spondilitis i psorijazni artritis, nije relevantna.

Pedijatrijski uveitis

Bezbednost i efikasnost leka Humira kod dece uzrasta od 2 do 17 godina još nisu ustanovljeni. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Lek Humira se primenjuje u vidu supkutane injekcije. Detaljne instrukcije za primenu leka nalaze se u Uputstvu za lek. Bočica od 40 mg za pedijatrijsku primenu dostupna je za pacijente kojima treba primeniti dozu manju od 40 mg.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu leka ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku: „Lista pomoćnih supstanci”Aktivna tuberkuloza ili druge teške infekcije kao što su sepsa i oportunističke infekcije (videti odeljak:„Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).Umerena do teška srčana insuficijencija (NYHA klasa III/IV) (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

U cilju što boljeg praćenja bioloških lekova, naziv leka i broj serije treba evidentirati.

Infekcije

Pacijenti koji primaju TNF-antagoniste podložniji su razvoju teških infekcija. Oštećena funkcija pluća može povećati rizik od razvoja infekcija. Pre, za vreme i nakon lečenja lekom Humira stanje pacijenata se mora pažljivo pratiti zbog moguće pojave infekcija, uključujući tuberkulozu. Zbog toga što eliminacija adalimumaba može trajati i do četiri meseca, potrebno je nastaviti praćenje i u ovom periodu.

Lečenje lekom Humira ne sme se započinjati kod pacijenata sa aktivnim infekcijama uključujući hronične ili lokalizovane infekcije sve dok te infekcije ne budu pod kontrolom. Kod pacijenata koji su bili izloženi tuberkulozi i kod pacijenata koji su putovali u visokorizične oblasti za pojavu tuberkuloze ili endemskih mikoza, kao što je histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza, odnos koristi i rizika treba razmotriti pre započinjanja terapije (videti Ostale oportunističke infekcije).

Potrebno je brižljivo pratiti i kompletno dijagnostički evaluirati stanje pacijenata koji razviju novu infekciju tokom lečenja lekom Humira. Ukoliko kod pacijenta dođe do razvoja nove teške infekcije ili sepse, potrebno je prekinuti primenu leka Humira i započeti odgovarajuću antimikrobnu ili antigljivičnu terapiju, sve dok ta infekcija ne bude pod kontrolom. Potrebno je da lekar bude na oprezu kada razmatra upotrebu leka Humirakod pacijenata sa rekurentnim infekcijama u istoriji bolesti ili kod pacijenata koji imaju oboljenje koje može predisponirati nastanak infekcija, uključujući i istovremenu primenu imunosupresiva.

26 od 38

Teške infekcije

Kod pacijenata koji su primali lek Humira prijavljene su teške infekcije, uključujući sepsu, usled bakterijskih, mikobakterijskih, invazivnih fungalnih, parazitarnih, virusnih i drugih oportunističkih infekcija, kao što su listerioza, legioneloza i pneumocistis.

Druge teške infekcije uočene u kliničkim studijama uključuju pneumoniju, pijelonefritis, septički artritis i septikemija. Prijavljene su hospitalizacije ili smrtni ishodi povezani sa infekcijama.

Tuberkuloza

Kod pacijenata lečenih lekom Humira prijavljeni su slučajevi tuberkuloze, uključujući i reaktivaciju i novu pojavu tuberkuloze. Prijave uključuju slučajeve pulmonalne i ekstrapulmonalne, tj. diseminovane tuberkuloze.

Pre započinjanja lečenja lekom Humira potrebno je svakog pacijenta ispitati u smislu postojanja eventualne aktivne i neaktivne (latentne) tuberkulozne infekcije. Ovo ispitivanje treba da uključi detaljnu medicinsku istoriju sa ličnom anamnezom o tuberkulozi ili mogućoj prethodnoj izloženosti pacijentima sa aktivnom tuberkulozom i prethodnoj i/ili trenutnoj imunosupresivnoj terapiji. Potrebno je svim pacijentima uraditi odgovarajuće skrining testove, npr. kožne tuberkulinske probe i rentgenski snimak grudnog koša (u skladu sa lokalnim preporukama). Preporučuje se beleženje rezultata ovih testova uKarticu upozorenja za pacijenta . Lekar koji propisuje lek Humira treba imati na umu rizik od lažno negativnih rezultata tuberkulinskih kožnih proba naročito kod pacijenata koji su teško bolesni ili imunološki kompromitovani.

Ukoliko se postavi dijagnoza aktivne tuberkuloze, terapija lekom Humira se ne sme započeti (videti odeljak: „Kontraindikacije”).

U svim slučajevima opisanim u nastavku, potrebno je veoma pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika od primene terapije.

Ako postoji sumnja na latentnu tuberkulozu, treba konsultovati lekara koji ima iskustvo u lečenju tuberkuloze.

Ako je postavljena dijagnoza latentne tuberkuloze, potrebno je započeti odgovarajuću terapiju anti-tuberkuloznom profilaktičkom terapijom, pre započinjanja terapije lekom Humira, u skladu sa lokalnim preporukama.

Primenu antituberkulozne profilaktičke terapije, takođe, treba razmotriti pre početka primene leka Humira kod pacijenata koji imaju nekoliko faktora rizika ili imaju značajne faktore rizika za tuberkulozu, a negativan test na tuberkulozu, kao i kod pacijenata koji su u prošlosti imali latentnu ili aktivnu tuberkulozu, a kod kojih ne može biti utvrđeno da su sproveli adekvatnu antituberkuloznu terapiju.

Uprkos primenjenoj profilaktičkoj terapiji tuberkuloze, javili su se slučajevi reaktivacije tuberkuloze kod pacijenata lečenih lekom Humira. Neki pacijenti koji su prethodno uspešno lečeni od aktivne tuberkuloze razvili su ponovo tuberkulozu dok su bili na terapiji lekom Humira.

Potrebno je informisati pacijente da odmah potraže medicinsku pomoć ukoliko se za vreme ili nakon lečenja lekom Humira jave znaci ili simptomi (npr. perzistentan kašalj, naglo mršavljenje/gubitak telesne mase, subfebrilna temperatura, mlitavost) koji ukazuju na tuberkuloznu infekciju.

Ostale oportunističke infekcije

Prilikom primene leka Humira, bilo je izveštaja o oportunističkim infekcijama, uključujući invazivne gljivične infekcije. Budući da ove infekcije nisu uvek bile prepoznate kod pacijenata koji su bili na terapiji

27 od 38

TNF-blokatorima, dolazilo je do kašnjenja u primeni odgovarajuće terapije, što je ponekad dovodilo do smrtnog ishoda.

Ako se kod pacijenta pojave znaci i simptomi, kao što su groznica, malaksalost, gubitak telesne mase, znojenje, kašalj, dispneja, i/ili plućni infiltrati ili druge teške sistemske bolesti sa ili bez istovremene pojave šoka, treba posumnjati na invazivnu gljivičnu infekciju, a primenu leka Humira treba odmah prekinuti. Dijagnoza i primena empirijske antifungalne terapije kod ovih pacijenata mora biti urađena u konsultaciji sa lekarom sa iskustvom u lečenju invazivnih gljivičnih infekcija.

Reaktivacija hepatitisa B

Kod pacijenata koji su uzimali antagoniste TNF-a, uključujući i lek Humira, može doći do pojave reaktivacije hepatitisa B, ukoliko su bili hronični nosioci virusa. Neki slučajevi su imali smrtni ishod. Pre početka terapije lekom Humira potrebno je pacijente testirati, kako bi se isključilo postojanje HBV infekcije. Ukoliko ispitivanje pokaže pozitivan test na HBV infekciju, preporučuje se konsultacija sa lekarom specijalistom u lečenju HBV infekcije.

Nosioci virusa hepatitisa B kod kojih je neophodna primena leka Humira moraju biti brižljivo kontrolisani tokom celog trajanja terapije i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Ne postoje podaci o primeni antivirusne terapije u kombinaciji sa anti-TNF terapijom u cilju prevencije HBV reaktivacije. Kod pacijenata kod kojih se javi reaktivacija HBV infekcije treba prekinuti sa primenom leka Humira i započeti efikasnu antivirusnu terapiju uz odgovarajuću suportivnu terapiju.

Neurološke pojave

Antagonisti TNF-a, uključujući i lek Humira, u retkim slučajevima udruženi su sa pojavom novih ili egzacerbacijom kliničkih simptoma i/ili radiografskim dokazima demijelinizirajućih bolesti centralnog nervnog sistema, uključujući multiplu sklerozu i optički neuritis, i perifernih demijelizirajućih bolesti, uključujući Guillain–Barre sindrom. Potrebno je da lekari sa oprezom razmatraju upotrebu leka Humira kod pacijenata sa već postojećim ili skoro nastalim demilijenizirajućim oboljenjem centralnog ili perifernog nervnog sistema; ako se razvije bilo koji od tih poremećaja, treba razmotriti prekid lečenja lekom Humira. Poznato je da postoji povezanost između intermedijalnog uveitisa i demijelinizirajućih poremećaja centralnog nervnog sistema. Kod pacijenata sa neinfektivnim intermedijalnim uveitisom treba uraditi neurološku procenu pre započinjanja lečenja lekom Humira i redovno tokom lečenja kako bi se utvrdili od ranije postojeći ili novorazvijeni demijelinizirajući poremećaji centralnog nervnog sistema.

Alergijske reakcije

Tokom kliničkih istraživanja ozbiljne alergijske neželjene reakcije pri supkutanoj primeni leka Humira bile su retke. Alergijske reakcije blažeg oblika udružene sa upotrebom leka Humira su bile povremene učestalosti tokom kliničkih istraživanja. U postmarktinškim istraživanjima, zabeležene su ozbiljne alergijske reakcije, uključujući anafilaksu, nakon primene leka Humira. Ukoliko dođe do pojave anafilaktičke reakcije ili neke druge ozbiljne alergijske reakcije, potrebno je odmah zaustaviti primenu leka Humira i započeti odgovarajuću terapiju.

Imunosupresija

U studiji na 64 pacijenta sa reumatoidnim artritisom na terapiji lekom Humira, nije bilo pojave smanjenja reakcija preosetljivosti kasnog tipa, sniženja koncentracije imunoglobulina ili promene broja efektornih T i B ćelija, NK-ćelija, monocita/makrofaga i neutrofila.

Maligne i limfoproliferativne bolesti

U kontrolisanim kliničkim istraživanjima sa TNF-antagonistima, više slučajeva maligniteta, uključujući limfome, je primećeno među pacijentima koji su primali TNF antagoniste nego kod pacijenata iz kontrolne grupe. Učestalost maligniteta je bila retka. U postmarketinškom praćenju, prijavljeni su slučajevi leukemije

28 od 38

kod pacijenata koji su lečeni TNF antagonistima. Postoji povećan rizik za nastanak limfoma i leukemije kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji dugo boluju od visoko aktivne, inflamatorne bolesti što dodatno komplikuje procenu rizika. Sa trenutnim saznanjima ne možemo isključiti mogući rizik za razvoj limfoma, leukemije ili drugih maligniteta kod pacijenata lečenih antagonistom TNF-a.

Nakon stavljanja leka u promet zabeležene su maligne bolesti, neke sa smrtnim ishodom, kod dece, adolescenata i mlađih odraslih osoba (starosti do 22 godine) lečenih antagonistima TNF-a (početak terapije u 18. godini života ili ranije), uključujući i adalimumab. Otprilike polovina slučajeva su bili limfomi. Ostali slučajevi su predstavljali mnoštvo različitih malignih bolesti uključujući retke maligne bolesti obično povezane sa imunosupresijom. Rizik od pojave malignih bolesti kod dece i adolescenata lečenih antagonistima TNF-a ne može se isključiti.

Kod pacijenata lečenih adalimumabom je u postmarketinškom praćenju retko primećivan hepatosplenični T-ćelijski limfom. Ovaj tip T-ćelijskog limfoma ima jako agresivan tok bolesti i obično je sa smrtnim ishodom. Pojedini od hepatospleničnih T-ćelijskih limfoma javili su se kod mlađih odraslih pacijenata koji su tokom lečenja lekom Humira bili istovremeno na terapiji azatioprinom ili 6-merkaptopurinom, koji su korišćeni za terapiju inflamatornih bolesti creva. Potencijalni rizik od istovremene primene azatioprina ili 6-merkaptopurina i leka Humira treba pažljivo razmotriti. Ne može se isključiti rizik od nastanka hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma kod pacijenata lečenih lekom Humira (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).

Do sada nisu sprovođene studije koje bi uključile pacijente sa malignitetom u istoriji bolesti niti studije u kojima bi se nastavilo lečenje pacijenata koji su razvili malignitet dok su primali lek Humira. Dodatne mere opreza treba preduzeti kada se razmatra lečenje ovakvih pacijenata lekom Humira (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).

Sve pacijente, a naročito one sa medicinskom istorijom ekstenzivne imunosupresivne terapije ili pacijente sa psorijazom koji su lečeni PUVA terapijom, treba pregledati na prisustvo nemelanomskog karcinoma kože pre i tokom terapije lekom Humira. Takođe su prijavljeni slučajevi melanoma i karcinoma Merkelovih ćelija kod pacijenata lečenih antagonistima TNF, uključujući adalimumab (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).

U eksplorativnoj kliničkoj studiji koja je ispitivala primenu drugog anti-TNF leka, infliksimaba, kod pacijenata sa umerenom do teškom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), zabeležena je pojava maligniteta, naročito pluća ili glave i vrata, kod pacijenata lečenih infliksimabom u poređenju sa kontrolnim pacijentima. Anamnestički podaci pokazuju da su svi pacijenti bili teški pušači. Prema tome, potreban je oprez kada se koristi bilo koji TNF-antagonist kod pacijenata sa HOBP, kao i kod pacijenata sa povećanimrizikom od pojave maligniteta zbog istorije teškog pušenja.

Nije poznato da li terapija adalimumabom povećava rizik od razvoja displazije ili kancera kolona. Svi pacijenti oboleli od ulceroznog kolitisa sa povećanim rizikom od razvoja displazije ili kancera kolona (npr. pacijenti sa dugogodišnjim ulceroznim kolitisom ili primarnim sklerozirajućim holangitisom) ili pacijenti koji su prethodno bili oboleli od displazije ili karcinoma kolona, treba da budu testirani u propisanim intervalima, pre započinjanja i tokom lečenja. Ovo testiranje treba da uključi kolonoskopiju i biopsiju, prema lokalnim preporukama.

Hematološke reakcije

Prijavljeni su retki slučajevi pancitopenije, uključujući aplastičnu anemiju, vezno za upotrebu lekova koji blokiraju TNF. Neželjeni događaji hematološkog sistema, uključujući medicinski značajnu citopeniju (npr. trombocitopenija, leukopenija) su prijavljivani pri upotrebi leka Humira. Potrebno je posavetovati sve pacijente koji se leče lekom Humira da potraže neodložnu medicinsku pomoć ukoliko razviju znake i simptome koji ukazuju na poremećaj u broju ćelija krvi - diskraziju (npr. dugotrajna temperatura, pojava modrica, krvarenje, bledilo). Prekid terapije lekom Humira treba razmotriti kod onih pacijenata kod kojih se utvrde značajne hematološke abnormalnosti.

29 od 38

Vakcinacije

U studiji na 226 odraslih pacijenata sa reumatoidnim artritisom sličan odgovor antitela na 23-valentnu pneumokoknu vakcinu i trovalentnu vakcinu protiv influence je zabeležen kod pacijenata lečenihadalimumabom ili placebom. Ne postoje podaci o sekundarnoj transmisiji živim vakcinama kod pacijenatalečenih lekom Humira.

Preporučuje se da pedijatrijski pacijenti, ukoliko je to moguće, prime sve potrebne vakcine u skladu sa kalendarom obaveznih vakcinacija pre početka terapije lekom Humira.

Pacijenti koji primaju lek Humira mogu primiti vakcine, ali ne žive. Primena živih vakcina kod dece koja su bila izložena adalimumabu in utero nije preporučena 5 meseci nakon poslednje doze adalimumaba koju je majka primila tokom trudnoće.

Kongestivna srčana insuficijencija

U kliničkom ispitivanju sa drugim antagonistom TNF-a primećeno je pogoršanje kongestivne srčaneinsuficijencije i povećanje smrtnosti usled kongestivne srčane insuficijencije. Slučajevi pogoršanja kongestivne srčane insuficijencije su takođe zabeleženi kod pacijenata koji su primali lek Humira. Potrebna je obazriva primena leka Humira kod pacijenata sa blagom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa I/II). Lek Humira je kontraindikovana kod umerene do teške srčane insuficijencije (videti odeljak: „Kontraindikacije”). Lečenje lekom Humira se mora prekinuti kod pacijenata kod kojih se razviju novi ili pogoršaju simptomikongestivne srčane insuficijencije.

Autoimunski procesi

Za vreme primene leka Humira mogu se razviti autoimunska antitela. Uticaj dugotrajnog lečenja lekom Humira na razvoj autoimunih bolesti nije poznat. Ako pacijent nakon primene leka Humira razvije simptome koji ukazuju na sindrom sličan lupusu i pozitivan je na antitela usmerena protiv dvočlane DNK, terapija lekom Humira se ne sme nastaviti (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).

Istovremena primena bioloških antireumatika koji modifikuju bolest (ARMB) ili TNF-antagonista

U kliničkim studijama su pri istovremenoj upotrebi anakinre i drugog antagoniste TNF-a, etanercepta, primećene teškeinfekcije, a da nije bilo dodatne kliničke koristi u poređenju sa monoterapijom etanerceptom. Usled prirode neželjenih dejstava primećenih pri kombinaciji etanercepta i anakinre, slične toksičnosti mogu nastati i kada se kombinuju anakinra i drugi antagonisti TNF-a. Iz tih razloga ne preporučuje se kombinacija adalimumaba i anakinre (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Istovremena upotreba adalimumaba sa drugim biološkim ARMB (npr. anakinra, abatacept) ili drugim antagonistom TNF-a se ne preporučuje, usled povećanog rizika od nastanka infekcija, uključujući i teškeinfekcije, i drugih potencijalnih farmakoloških interakcija (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Hirurške intervencije

Ograničeno je iskustvo o bezbednosti hirurških intervencija kod pacijenata na terapiji lekom Humira. Potrebno je uzeti u obzir dug poluživot adalimumaba pre nego što se planira hirurška intervencija. Stanje pacijenta koji je na terapiji lekom Humira, a potrebno ga je operisati, treba pažljivo pratiti zbog infekcija i preuzeti odgovarajuće mere. Ograničeni su podaci o bezbednosti pacijenata koji se podvgnu artroplastici dok su na terapiji lekom Humira.

30 od 38

Opstrukcija tankog creva

U Crohn-ovoj bolesti na odsustvo odgovora na terapiju može ukazati prisustvo fiksiranih fibroznih striktura koje mogu zahtevati hirurško lečenje. Dostupni podaci pokazuju da lek Humira ne izaziva i ne pogoršava ove strikture.

Primena kod starijih pacijenata

Učestalost teških infekcija kod pacijenata starijih od 65 godina koji su primali lek Humira (3,7%), bila je veća nego kod pacijenata mlađih od 65 godina (1,5%). Neki od prijavljenih slučajeva su imali smrtni ishod. Prilikom lečenja starijih pacijenata, posebnu pažnju treba obratiti na povećan rizik od nastanka infekcija.

Pedijatrijska populacija

Videti prethodno naveden deo “Vakcinacije”.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Lek Humira je ispitivan kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom i psorijaznim artritisom, koji su uzimali lek Humira kao monoterapiju i kod pacijenata koji su gauzimali istovremeno sa metotreksatom. Stvaranje antitela je bilo niže kada se lek Humira davao zajedno sa metotreksatom u poređenju sa monoterapijom. Primena leka Humira bez metotreksata rezultirala je povećanim stvaranjem antitela i povećanim klirensom i smanjenom efikasnošću adalimumaba (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).

Kombinacija leka Humira i anakinre se ne preporučuje (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” “Istovremena primena bioloških ARMB ili TNF-antagonista”).

Kombinacija leka Humira i abatacepta se ne preporučuje (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” “Istovremena primena bioloških ARMB ili TNF-antagonista”).

Plodnost, trudnoća i dojenje

Žene u reproduktivnom periodu, kontracepcija muškaraca i žena

Ženama koje se nalaze u reproduktivnom periodu se strogo savetuje da koriste odgovarajuću kontraceptivnu zaštitu da bi izbegle trudnoću i da nastave sa zaštitom još najmanje pet meseci nakon poslednje terapije lekom Humira.

Trudnoća

Klinički podaci vezani za upotrebu leka Humira kod trudnica su ograničeni.

Studije toksičnosti koje su rađene u razvojnoj fazi leka na majmunima nisu ukazale na toksičnost za majku, embriotoksičnost ili teratogenost. Pretklinički podaci o postnatalnoj toksičnosti adalimumaba nisu dostupni (videti odeljak: „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka).

Zbog inhibicije TNFα, adalimumab primenjen tokom trudnoće mogao bi uticati na normalan imuni odgovor novorođenčeta. Ne preporučuje se primena adalimumaba tokom trudnoće.

Adalimumab može preći putem placente u serum dece čije su majke primale adalimumab tokom trudnoće.Zbog toga, ova deca mogu imati povećan rizik od infekcija. Kod dece koja su bila izložena adalimumabu u materici nije preporučena primena živih vakcina 5 meseci nakon poslednje doze adalimumaba koju je majka primila tokom trudnoće.

31 od 38

Dojenje

Ne zna se da li se adalimumab izlučuje mlekom dojilja ili se resorbuje u sistemsku cirkulaciju nakon unosa.

Ipak, zbog činjenice da se humani imunoglobulini izlučuju mlekom, žene ne smeju dojiti dete bar pet meseci nakon poslednje doze leka Humira. Fertilitet

Pretklinički podaci o uticaju adalimumaba na fertilitet nisu dostupni.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Humira može blago uticati na sposobnosti prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Vrtoglavica i smetnje u vidu se mogu javiti tokom primene leka Humira (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Lek Humira je ispitivan na 9506 pacijenta u pivotalnim kontrolisanim i otvorenim studijama u trajanju do 60 meseci ili duže. Ove studije su uključile pacijente koji kraće ili duže vreme boluju od reumatoidnog artritisa, pacijente obolele od juvenilnog idiopatskog artritisa (poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa i artritisa povezanog sa entezitisom), kao i pacijente sa aksijalnim spondiloartritisom (ankilozirajućim spondilitisom i aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS), psorijaznim artritisom, Crohn-ovom bolešću, ulceroznim kolitisom, psorijazom, gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa) i uveitisom. Pivotalne kontrolisane studije uključivale su 6089 pacijenata koji su primali lek Humira i 3801 pacijenta koji su primali placebo ili aktivni komparator za vreme kontrolisanog perioda.

Odnos pacijenata koji su prekinuli lečenje zbog pojave neželjenih dejstava u dvostruko-slepim,kontrolisanim pivotalnim studijama iznosio je 5,9% za pacijente koji su uzimali lek Humira i 5,4% za pacijente kontrolne grupe.

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su infekcije (nazofaringitis, infekcije gornjeg dela respiratornog trakta i sinuzitis), reakcije na mestu primene injekcije (eritem, svrab, hemoragija, bol ili otok), glavobolja i mišićno-skeletni bol.

Tokom primene leka Humira prijavljena su ozbiljna neželjena dejstva. Antagonisti TNF-a, kao što je Humira, utiču na imunski sistem i njihova primena može uticati na odbranu organizma od infekcija i kancera. Infekcijesa smrtnim ishodom i infekcije koje ugrožavaju život (uključujući sepsu, oportunističke infekcije i tuberkulozu), HBV reaktivacija i različiti maligniteti (uključujući leukemiju, limfom i HSTCL) prijavljeni su tokom primene leka Humira.

Takođe su prijavljene ozbiljne hematološke, neurološke i autoimune reakcije koje uključuju retke izveštaje o pancitopeniji, aplastičnoj anemiji, demijelinizirajućim oboljenjima centralnog ili perifernog nervnog sistemai izveštaje o lupusu, stanjima povezanim sa lupusom i Stevens-Johnson-ov sindrom.

Pedijatrijska populacija

Neželjena dejstva kod dece

Uopšteno, neželjena dejstva kod dece su po učestalosti i tipu bila slična neželjenim dejstvima zabeleženim kod odraslih.

32 od 38

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Sledeća lista neželjenih dejstava bazirana je na iskustvu iz kliničkih studija i na postmarketinškom iskustvu, a neželjena dejstva su prikazana po sistemima organa i učestalosti (veoma često ≥1/10; često ≥1/100 do <1/10; povremeno ≥1/1 000 do <1/100, retko ≥1/10 000 do <1/1 000, veoma retko <10 000 i nepoznate učestalosti– učestalost ne može biti procenjena iz dostupnih podataka) u Tabeli 3. Unutar svake grupe za određenu učestalost, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti. Obuhvaćena su neželjena dejstva koja su se najčešće javljala prilikom terapije različitih indikacija. Zvezdica (*) se pojavljuje u koloni ‘Sistem organa’ ukoliko se dodatne informacije nalaze u odeljcima: „Kontraindikacije”, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Neželjena dejstva”.

Tabela 3Neželjena dejstva

Sistem organa Učestalost Neželjeno dejstvoInfekcije i infestacije* Veoma često respiratorne infekcije (uključujući infekcije donjeg i

gornjeg respiratornog trakta, pneumoniju, sinuzitis,faringitis, nazofaringitis i pneumoniju uzrokovanu herpes virusom)

Često sistemske infekcije (uključujući sepsu, kandidijazu iinfluencu), intestinalne infekcije (uključujući virusni gastroenteritis), infekcije kože i mekih tkiva (uključujući paronihiju, celulitis, impetigo, nekrotizirajući fasciitis i herpes zoster), infekcije uha, oralne infekcije (uključujući herpes simplex, oralni herpes i infekcije zuba), infekcije reproduktivnog trakta (uključujući vulvovaginalne mikotične infekcije), infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis), gljivične infekcije, infekcije zglobova

Povremeno neurološke infekcije (uključujući virusni meningitis), oportunističke infekcije i tuberkuloza (uključujući kokcidiomikozu, histoplazmozu i infekcije izazvanemycobacterium avium),bakterijske infekcije,infekcije oka, divertikulitis1)

Neoplazme-benigne,maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)*

Često kancer kože izuzimajući melanom (uključujući karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija), benigne neoplazme

Povremeno limfom**, tumori solidnih organa (uključujući kancere dojke, maligne neoplazme pluća i štitaste žlezde), melanom**

Retko leukemija1)

Nepoznato hepatosplenični T-ćelijski limfom1), karcinom Merkelovih ćelija (neuroendokrini karcinom kože) 1)

Poremećaji krvi i limfnog sistema*

Veoma često leukopenija (uključujući neutropeniju i agranulocitozu), anemija

Često leukocitoza, trombocitopenija

Povremeno idiopatska trombocitopenijska purpura

33 od 38

Retko pancitopenijaPoremećaji imunskog sistema *

Često hipersenzitivnost, alergije (uključujući sezonsku alergiju)

Povremeno sarkoidoza1),vaskulitis

Retko anafilaksa1)

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma često hiperlipidemijaČesto hipokalemija,

hiperurikemija, poremećaj koncentracije natrijuma u krvi, hipokalcemija,hiperglikemija, hipofosfatemija, dehidratacija

Psihijatrijski poremećaji Često poremećaji raspoloženja (uključujući depresiju), anksioznost, insomnija

Poremećaji nervnog sistema*

Veoma često glavoboljaČesto parestezije (uključujući hipoestezije),

migrena, pritisak na koren nerva

Povremeno cerebrovaskularni događaj1), tremor, neuropatija

Retko multipla skleroza, demijelinizirajući poremećaj (npr. optički neuritis, Gullian-Barre-ov sindrom) 1)

Poremećaji oka Često poremećaj vida, konjuktivitis, blefaritis, otok oka

Povremeno diplopijaPoremećaji uha i labirinta Često vertigo

Povremeno gubitak sluha, tinitus

Kardiološki poremećaji* Često tahikardijaPovremeno infarkt miokarda1),

aritmija, kongestivna srčana insuficijencija

Retko srčani zastojVaskularni poremećaji Često hipertenzija,

crvenilo lica, hematomi

Povremeno aortna aneurizma, vaskularna arterijalna okluzija, tromboflebitis

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji*

Često astma, dispnea, kašalj

Povremeno plućna embolija1), intersticijalna bolest pluća, hronična opstruktivna bolest pluća, pneumonitis,pleuralni izliv1)

Retko plućna fibroza1)

34 od 38

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma često abdominalni bol, mučnina i povraćanje

Često GI hemoragija, dispepsija, gastroezofagealni refluks, sicca sindrom

Povremeno pankreatitis, disfagija, edem lica

Retko intestinalna perforacija1)

Hepatobilijarni poremećaji* Veoma često povećani enzimi jetrePovremeno holecistitis i holelitijaza,

hepatička steatoza,povećan bilirubin u krvi

Retko hepatitis, reaktivacija hepatitisa B1), autoimunski hepatitis1)

Nepoznato insuficijencija jetre1)

Poremećaji na kože i potkožnog tkiva

Veoma često osip (uključujući eksfolijativni osip)Često pogoršanje i nova pojava psorijaze (uključujući

palmoplantar -pustularnu psorijazu)1), urtikarija, povećano stvaranje modrica (uključujući purpuru), dermatitis (uključujući ekcem), lomljenje noktiju, hiperhidroza, alopecija1), pruritis

Povremeno noćno znojenje, ožiljci

Retko multiformni eritem1), Stiven-Johnson-ov sindrom1), angioedem1), kožni vaskulitis1)

Nepoznato pogoršanje simptoma dermatomiozitisaPoremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Veoma često mišićnoskeletni bolČesto spazmi mišića (uključujući povećanje koncentracije

kreatin fosfokinaze u krvi)Povremeno rabdomioliza,

sistemski lupus eritematozusRetko sindrom sličan lupus-u 1)

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Često oslabljena funkcija bubrega, hematurija

Povremeno nokturijaPoremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki

Povremeno erektilna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcijena mestu primene*

Veoma često reakcije na mestu primene (uključujući eritem na mestu primene)

Često bol u grudima, edem, pireksija1)

Povremeno inflamacijaIspitivanja * Često poremećaji koagulacije i krvarenja (uključujući

produženo aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme),

35 od 38

pozitivan test na autoantitela (uključujući pozitivna anti-DNK antitela),povećanje koncentracije laktat dehidrogenaze u krvi

Povrede, trovanje i proceduralne komplikacije*

Često otežano zarastanje rana

* dodatne informacije se nalaze u daljem tekstu, u odeljcima „Kontraindikacije”, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Neželjena dejstva”.

** uključujući otvorene produžene studije1) uključujući spontane izveštaje

Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)

Bezbednosni profil leka Humira kod pacijenata sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda lečenih jednom nedeljno bio je u skladu sa poznatim bezbednosnim profilom leka Humira.

Uveitis

Bezbednosni profil leka Humira kod pacijenata sa uveitisom lečenih svake druge nedelje bio je u skladu sa poznatim bezbednosnim profilom leka Humira.

Opis odabranih neželjenih dejstava

Reakcije na mestu primanja injekcije

U pivotalnim kontrolisanim studijama odraslih pacijenata i dece lečenih lekom Humira pojavile su se reakcije na mestu primene injekcije kod 12,9% pacijenata (eritem i/ili svrab, krvarenje, bol ili otok), u poređenju sa 7,2% pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu. Lečenje obično nije trebalo prekidati zbog reakcije na mestu primene.

Infekcije

U pivotalnim kontrolisanim studijama, kod odraslih i dece, stopa infekcija je bila 1,51 po pacijent-godini kod pacijenata lečenih lekom Humira i 1,46 po pacijent-godini kod pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu. Najčešće infekcije su bile nazofaringitis, infekcije gornjeg respiratornog trakta i urinarne infekcije. Nakon saniranja infekcije većina pacijenata je nastavila lečenje lekom Humira.

Incidenca težih infekcija je bila 0,04 po pacijent-godini kod pacijenata lečenih lekom Humira i 0,03 po pacijent-godini kod pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu.

U kontrolisanim, otvorenim studijama sa lekom Humira kod odraslih i dece, prijavljivane su teške infekcije (uključujući infekcije sa smrtnim ishodom, koje su se retko javljale), uključujući izveštaje o tuberkolozi (uključujući milijarnu i ekstra-pulmonarnu lokalizaciju) i invazivne oportunističke infekcije (npr. diseminovana ili ekstrapulmonarna histoplazmoza, blastomikoza, kokcidioidomikoza, pneumocistis, kandidijaza, aspergiloza i listerioza). Većina slučajeva tuberkoloze se javila u prvih osam meseci od započete terapije i može predstavljati aktiviranje latentne bolesti.

Maligne i limfoproliferativne bolesti

U studijiama sa lekom Humira kod 249 pedijatrijskih pacijenta, sa juvenilnim idiopatskim artritisom (poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom i artritisom povezanim sa entezitisom), nisu prijavljivani maligniteti tokom 655,6 pacijent-godina. Takođe, nisu prijavljivani maligniteti u studiji sa lekom Humira sa 192 pedijatrijska pacijenta sa Crohn-ovom bolešću, tokom 498.1 pacijent-godina. Maligne bolesti nisu primećene ni kod 77 pedijatrijskih pacijenata sa izloženošću od 80,0 pacijent-godina u ispitivanju leka Humira sprovedenim na pedijatrijskim pacijentima sa hroničnom plak psorijazom.

36 od 38

U pivotalnim kontrolisanim studijama, kod odraslih, koje su trajale bar 12 nedelja kod pacijenata sa umerenim do teškim aktivnim reumatoidnim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS, psorijaznim artritisom, psorijazom, gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa), Crohn-ovom bolešću, ulceroznim kolitisom i uveitisom, primećena je pojava malignih bolesti, isključujući limfome i nemelanomski kancere kože, u učestalosti (interval pouzdanosti 95%) od 6,8 (4,4; 10,5) na 1000 pacijent-godina terapije među 5291 pacijenata lečena lekom Humira, odnosno 6,3 (3,4;111,8) na 1000 pacijent-godina u 3444 pacijenta iz kontrolne grupe (medijana trajanja terapije je bila 4,0 meseci kod pacijenata koji su primali lek Humira i 3,8 meseci u kontrolnoj grupi). Učestalost (interval pouzdanosti 95%) nemelanomskog kancera kože je bila 8,8 (6,0; 13,0) na 1000 pacijent-godina među pacijentima lečenim lekom Humira i 3,2 (1,3; 7,6) na 1000 pacijent-godina među kontrolnim pacijentima. Od ovih kancera kože, karcinom skvamoznih ćelija je bio prisutan u učestalosti (interval pouzdanosti 95%) od 2,7 (1,4; 5,4) na 1000 pacijent-godina kod pacijenata lečenih lekom Humira i kod 0,6 (0,1; 4,5) na 1000 pacijent-godina kod kontrolnih pacijenata. Učestalost (interval pouzdanosti 95%) limfoma je bila 0,7 (0,2; 2,7) na 1000 pacijent-godina među pacijentima lečenim lekom Humira i 0,6 (0,1; 4,5) na 1000 pacijent-godina među kontrolnim pacijentima.

Analizom zbirnih rezultata ovih studija i tekućih i završenih produženih studija otvorenog tipa prosečnog trajanja 3,3 godina na 6427 pacijenata i preko 26439 pacijent-godina terapije, zabeležena stopa malignih bolesti, isključujući limfome i nemelanomski kancer kože, je približno 8,5 na 1000 pacijent-godina terapije. Zabeležena stopa nemelanomskih kancera kože je približno 9,6 na 1000 pacijent-godina terapije, a limfoma 1,3 na 1000 pacijent-godina terapije.

U postmarketinškim iskustvima od januara 2003. godine do decembra 2010. godine, prevashodno kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, saopštavana stopa maligniteta, isključujući limfome i nemelanomski kancer kože, je oko 2,7 na 1000 pacijent-godina. Stopa nemelanomskih kancera kože i limfoma bila je 0,2 i 0,3 na 1000 pacijent-godina terapije, respektivno (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Retki postmarketinški slučajevi hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma su prijavljivani kod pacijenata lečenihadalimumabom (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Autoantitela

U studijama I-V reumatoidnog artritisa u više navrata su uzimani uzorci krvi za testiranje autoantitela. U ovim studijama, 11,9% pacijenata lečenih lekom Humira i 8,1% pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu, koji su imali negativna anti-nuklearna antitela na početku, u 24. nedelji pokazali su pozitivan titar. Dva pacijenta od 3441 lečenih lekom Humira u svim studijama sa reumatoidnim artritisom i psorijaznim artritisom razvili su kliničke znake koji ukazuju na novonastali sindrom sličan lupusu. Stanje pacijenata se poboljšalo nakon prekida terapije. Nijedan pacijent nije razvio lupusni nefritis ili simptome centralnog nervnog sistema.

Hepatobilijarni događaji

U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima su učestvovali pacijenti sa reumatoidnim artritisom i psorijaznim artritisom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 4 do 104 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN (upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 3,7% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 1,6% pacijenata koji su primali placebo.

U kontrolisanoj studiji faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao na pacijentima sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, uzrasta od 4 do 17 godina, i artritisom povezanim sa entezitisom, uzrasta od 6 do 17 godina, promena vrednosti ALT ≥ 3xULN je primećena kod 6,1% pacijenata lečenih lekom Humira i 1,3% pacijenata iz kontrolne grupe. Većina ALT promena vrednosti se desila prilikom istovremene upotrebe metotreksata. Promene vrednosti ALT ≥ 3xULN nisu primećene kod pacijenata u studiji faze 3 sa lekom Humira, sprovedenoj na pacijentima sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom uzrasta od 2 do <4 godine.

37 od 38

U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao kod pacijenata sa Crohn-ovom bolešću i ulceroznim kolitisom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 4 do 52 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN (upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 0,9% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 0,9% pacijenata koji su primali placebo.

U studijama treće faze kod pedijatrijskih pacijenata sa Crohn-ovom bolešću, u kojima su procenjivani efikasnost i bezbednost dva režima doziranja leka Humira prilagođeni telesnoj masi posle primene inicijalnedoze prilagođene telesnoj masi tokom 52 nedelje lečenja, povećane vrednosti ALT ≥ 3 x ULN su primećenekod 2,6% (5/192) pacijenata od kojih su 4 pacijenta bila na početku terapije izložena istovremenoj terapiji imunosupresivima.

U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao kod pacijenata sa plak psorijazom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 12 do 24 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN (upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 1,8% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 1,8% pacijenata koji su primali placebo.

U ispitivanju faze 3 u kojem se lek Humira primenjivao kod dece sa plak psorijazom, nije primećeno povećanje vrednosti ALT-a ≥ 3 x GGN.

U kontrolisanim ispitivanjima leka Humira (početne doze od 160 mg u 0. nedelji i 80 mg u 2. nedelji, a zatim 40 mg svake nedelje, počevši od 4. nedelje) kod pacijenata sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa), uz kontrolni period u trajanju od 12 do 16 nedelja, povećane vrednosti ALT-a ≥ 3 x GGN zabeleženi su kod 0,3% pacijenata lečenih lekom Humira i 0,6% pacijenata iz kontrolne grupe.

U kontrolisanim ispitivanjima leka Humira (početne doze od 80 mg u nultoj nedelji, nakon kojih slede doze od 40 mg svake druge nedelje, počevši od 1. nedelje) kod pacijenata sa uveitisom u trajanju do 80 nedelja, sa prosečnom izloženošću od 166,5 dana kod pacijenata lečenih lekom Humira i 105,0 dana kod pacijenata iz kontrolne grupe, povećanje vrednosti ALT-a ≥ 3 x GGN zabeležena su kod 2,4% pacijenata lečenih lekom Humira i 2,4% pacijenata iz kontrolne grupe.

U svim ispitivanjima, u svim indikacijama, pacijenti sa povećanim vrednostima ALT su bili asimptomatični i u većini slučajeva povećanje vrednosti je bilo prolazno i rešilo se tokom samog lečenja. Međutim, postoje veoma retki postmarketinški izveštaji insuficijencije jetre, kao i manje ozbiljnih reakcija koje mogu prethoditi otkazivanju funkcije jetre (hepatitis, uključujući autoimuni hepatitis), kod pacijenata koji su primali adalimumab.

Istovremena primena sa azatioprinom ili 6-merkaptopurinom

U ispitivanjima kod odraslih pacijenata sa Crohn-ovom bolešću, uočena je veća incidenca malignih i ozbiljnih neželjenih dejstava povezanih sa infekcijama prilikom istovremene upotrebe leka Humira i azatioprina/6-merkaptopurina u poređenju sa monoterapijom lekom Humira.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijafax: +381 (0)11 39 51 131website: www.alims.gov.rse-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

38 od 38

Predoziranje

Tokom kliničkih studija nije zapažena toksičnost koja bi ograničavala dozu. Najveća procenjena doza je bila multipla intravenska doza od 10 mg/kg, što je približno 15 puta veće od preporučene doze.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

manitol;limunska kiselina, monohidrat;natrijum-citrat;natrijum-dihirogenfosfat, dihidrat;dinatrijum-fosfat, dihidrat;natrijum-hlorid;polisorbat 80;natrijum-hidoksid;voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Usled nedostatka studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim proizvodima

Rok upotrebe

2 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti, na temperaturi od 2-8°C (u frižideru). Ne sme se zamrzavati. Lek se može čuvati van frižidera, na temperaturi do 25°C tokom 14 dana, zaštićen od svetlosti. Ukoliko se tokom 14 dana ne upotrebi, lek se mora uništiti.

Priroda i sadržaj pakovanjaPen predstavlja mehaničko injekciono sredstvo sa oprugom, u kome se nalazi prethodno napunjeni injekcioni špric.Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tip I), sa gumenim delom klipa šprica od brombutil gume (obložen FluoroTec filmom), 29 G iglom i poklopcem igle od termoplastičnog elastomera koji je pokriven čvrstim poklopcem od polipropilena. Telo šprica, gumeni deo klipa šprica i igla su silikonizovani.Pen predstavlja funkcionalno sekundarno pakovanje koje ne dolazi u direktan kontakt sa lekom i sastoji se iz 2 subjedinice – subjedinice sa mehanizmom za aktivaciju i subjedinica koja predstavlja kućište.

Intermedijarno pakovanje je blister u kom se nalazi napunjeni injekcioni pen.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva pena sa napunjenim injekcionim špricem koji su, svaki zasebno, upakovani u blister. U spoljašnjem pakovanju nalaze se i 2 tupfera natopljenaalkoholom i Uputstvo za lek

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14-00294-2017-8-003 od 24.07.2017.