I čas AutoCAD - геолошки факултетrgf.bg.ac.rs/predmet/RO/IV semestar/Informatika II/Vezbe/Inf2_Acad_01.pdf · Boje i tipovi linija U AutoCAD-u svaki element se može

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.1

I čas AutoCAD Predavanja 2 časa

Šta je AutoCAD? Tumačenje crteža. Tipovi elemenata. Radno okruženje. Datoteka crteža. Kreiranje crteža. Promena veličine radnog polja (LIMITS). Otvaranje i snimanje crteža. Koordinatni sistemi. Položaj tačke: apsolutne i relativne koordinate.

Vežbe 1 čas

Rad na računaru: Komande. Zadavanje koordinata. Parametri crteža.

1.1. UVOD u AutoCAD

Osnovni cilj prvog dela kursa koji se odnosi na AutoCAD jeste da studenti

ovladaju tehnikom izrade crteža u AutoCAD-u do nivoa koji će im omogućiti da umesto

table za crtanje koriste računar i savladane tehnike uspešno primenjuju u inženjerskoj

praksi.

1.1.1. Šta je AutoCAD?

AutoCAD pripada grupi programskih paketa koji su namenjeni crtanju,

projektovanju i srodnim vidovima primene računara u inženjerskoj praksi. Računarski

podržano projektovanje (Computer Aided Design - CAD) danas predstavlja izuzetno

moćan alat za savremenog projektanta. Brzina i lakoća kojom se crteži kreiraju ili

modifikuju uz pomoć računara daju ovom vidu projektovanja veliku prednost u odnosu

na klasičan način rada.

Granice primene AutoCAD-a su vrlo široke, i njih zapravo postavlja sam korisnik,

jer se sve što se do juče moglo nacrtati na stari, dobro poznat način, sada može

generisati uz pomoć AutoCAD-a. Oblasti u kojima je AutoCAD već pronašao svoju

primenu su brojne, a neke od najpoznatijih su:

- Arhitektonski crteži svih vrsta

- Dijagrami toka i organizacione šeme

- Ponude, prezentacije i grafikoni svih vrsta

- Crteži iz oblasi elektrotehnike, građevinarstva, mašinstva i aeronautike

- Izrada topografskih i geografskih karata

- Geološki profili, prikazi stanja radova na rudniku i sl.

Na samom početku, mogućnosti primene AutoCAD-a u rudarstvu ilustrovaćeno

sa dva primera. Na slici 1.1 prikazan je crtež sa profilima na kopu izrađen u AutoCAD-u



2006.

Slika 1.1. Crtež sa profilima na kopu

Na slici 1.2 prikazana je karta kopa sa izolinijama paleoreljefa, a na sličan način

se mogu prikazati i karte debljine uglja, krovine, podine sloja, oblasti sa kategorijama

rezervi i sl.

Slika 1.2. Karta kopa sa izolinijama paleoreljefa



1.1.2. Potrebna računarska oprema

Primena računara u projektovanju postavlja specifične zahteve u pogledu

karakteristika koje treba da zadovolji grafičko radno mesto, odnosno PC računar i

periferijski uređaji namenjeni radu sa AutoCAD-om. Naime, pored PC računara, za

grafičko radno mesto potrebni su i specifični periferijski uređaji kao što su crtači,

posebni štampači, digitalizatori itd. Posebno je značajano da se obezbedi kvalitetan

prikaz crteža na ekranu kako bi se omogućio rad bez zamora očiju korisnika, što znači

da je neophodan odgovarajući monitor. Grafičko radno mesto postavlja nešto veće

zahteve i u pogledu procesorske snage i memorije, jer sporo procesiranje podataka

smanjuje koncentraciju i otežava efikasan rad.

Neke od karakteristika potrebnih za grafičko radno mesto su, prema tome:

- Brz procesor

- Dovoljno raspoložive radne memorije

- Grafička karta i monitor visoke rezolucije i palete boja

Sem toga, grafičko radno mesto treba da obuhvati i:

- Digitalizator za unošenje podataka i izbor komandi (digitalna tabla ili miš)

- Periferne uređaje za štampanje crteža (plotere ili štampače do formata A0)

- Programsku podršku za povezivanje prethodno nabrojanih elemenata sistema

1.1.3. Interpretiranje AutoCAD crteža

Pozicije tačaka na crtežu u AutoCAD-u označavaju se u odnosu na Dekartov

pravougli koordinatni sistem. Tako je, na primer, svaka tačka na dvodimenzionalnom

crtežu, dakle u ravni, definisana parom koordinata koje se razdvajaju zarezom. Naime,

u AutoCAD-u zarez se koristi za razdvajanje X i Y koordinate, dok se za oznaku

decimalnog mesta koristi tačka. Tako, na primer, 12,6 - predstavlja tačku na rastojanju

od 12 jedinica u pozitivnom pravcu X-ose i 6 jedinica u pozitivnom pravcu Y-ose.

Rastojanje između dve tačke se izražava u "AutoCAD jedinicama". To je merna

jedinica internog karaktera i može se tretirati kao ma koja realna mera. Uobičajno je da

se AutoCAD jedinice tretiraju kao milimetri realnog sveta, ali to mogu biti i centimetri,

metri, inči ili bilo koja druga mera. To u praksi znači da se sve dužine u AutoCAD-u

crtaju bez korišćenja bilo kakve razmere, već se konačna razmera određuje u trenutku

iscrtavanja crteža na papiru. Preciznost crtanja koja se postiže u AutoCAD-u je vrlo

velika jer se za opis položaja svakog elementa može koristi i do 14 cifara.



1.1.4. Tipovi AutoCAD elemenata

Izrada crteža u AutoCAD-u se najvećim delom sastoji od postavljanja tzv. entiteta

- elemenata na odgovarajuća mesta na crtežu. Entiteti predstavljaju osnovne

geometijske forme koje se biraju i crtaju primenom odgovarajućih komandi. Najčešće

upotrebljavani entiteti su linije, krugovi, kružni luci, ali pored njih u AutoCAD-u

entitetima se smatraju i tekst, simbol i kotna linija.

Za crtanje novog entiteta neophodno je AutoCAD-u prvo izdati odgovarajuću

komandu (unosom preko tastature ili izborom iz menija). Potom, zavisno od tipa

entiteta, treba uneti određene parametre koji bliže određuju njegov položaj, veličinu i

druge karakteristike. Po završenom unosu svih potrebnih vrednosti ovaj entitet,

odnosno novi element crteža, pojaviće se na ekranu. Sledeći korak može biti izdavanje

nove komande za crtanje nekog drugog elementa, ali neka od drugih funkcija

AutoCAD-a pomoću kojih se već nacrtani elementi menjaju ili koristite za dalje

konstruisanje crteža. U AutoCAD-u postoji više desetina komandi koje se po tipu mogu

svrstati u komande za unos novih i izmene već ucrtanih elemenata, upravljanje

prikazom crteža na ekranu, očitavanje vrednosti sa crteža, pomoć pri tačnom

pozicioniranju i štampanje na ploteru ili štampaču.

1.1.5. Osnovne karakteristike AutoCAD crteža

Sve karakteristike jednog složenog programskog paketa kakav je AutoCAD je

vrlo teško pobrojati, jer mnoge od njih nisu vidljive same po sebi, već proizilaze iz

mnoštva mogućih kombinacija pojedinih funkcija. Ovde ćemo navesti dve najosnovnije.

Boje i tipovi linija

U AutoCAD-u svaki element se može iscrtati željenom bojom i tipom linije. Boja

kojom će element biti prikazan na ekranu izražava se numeričkim kodom od 1 do 255.

Dodeljivanje različitih boja elementima omogućava bolju preglednost na ekranu, ali i to

da se pri štampanju definiše da se za različite boje koriste ražličite debljine linija.

Organizacija crteža u slojevima

Koncepcija izrade crteža u AutoCAD-u suštinski se razlikuje od klasičnog načina

crtanja u mogućnosti "raslojavanja" AutoCAD crteža na neograničen broj slojeva (layer)

ili nivoa. Ovaj koncept može se porediti sa crtanjem pojedinih delova crteža na više

providnih folija koje se moraju međusobno preklopiti da bi se dobila celina crteža. To

znači da se na svakom od slojeva može smestiti određeni segment crteža. Tako se, na

primer, na crtežu jednog objekta može koristiti jedan sloj za zidove, drugi za otvore,

treći za inventar, četvrti za instalacije, peti za kote, šesti za opise, itd. AutoCAD crtež



se dakle može posmatrati kao baza podataka koja sadrži sve elemente nekog projekta.

Korisnik može, po potrebi, prikazati ili štampati neke od tih elementata, kroz

odgovarajuće slojeve, a druge učiniti skrivenim do momenta kada mu budu potrebni.

1.1.6. Arhiviranje AutoCAD crteža

AutoCAD crtež je zapravo skup podataka kojima je opisan njegov grafički

sadržaj, odnosno elementi crteža i njihov međusobni odnos. Prilikom izvršavanja svake

komande odgovarajući podaci o elementima se usklađuju. Pomoću komande za upis

podataka u datoteku (Save) podaci o crtežu koji su u datom trenutku aktuelni se

arhiviraju, odnosno prenose se na disk. Datoteke crteža se, kao i druge datoteke mogu

kopirati, prenositi, brisati, itd. ali se mogu koristiti i kao deo nekog drugog crteža. To

znači da se svaki arhivirani crtež uvek može dalje menjati i dopunjavati ali i u celini

preneti u novi projekat, čime se mogu postići značajne uštede.

Datoteke AutoCAD crteža rađenih u određenoj verziji (release) obično se ne

mogu koristiti u prethodnim verzijama. Međutim, crteže kreirane u nekoj od starijih

verzija programa, nova verzija će po pravilu bez problema transformisati u novi oblik i

omogućiti da se na njima nastavi rad. Kada je potrebno da se crteži razmenjuju između

različitih verzija primenjuje se komanda Save As koja omogućava izbor oblika u kom će

podaci biti snimljeni.

Datoteke crteža AutoCAD-a su u potpunosti portabilne, odnosno prenosive sa

jednog na drugi operativni sistem, što znači da se bez ikakve konverzije mogu

naizmenično koristiti na računarima koji rade pod WINDOWS, UNIX, SunOS, VMS ili

Apple Macintosh operativnim sistemom.

1.2. INSTALACIJA I POKRETANJE PROGRAMA

Programski paket AutoCAD se korisnicima obično isporučuje na jednom kompakt

disku. Na njemu su sadržani svi elementi samog AutoCAD-a i još mnoštvo pratećih

sadržaja kao što su primeri gotovih crteža, razni tipovi slova i naravno, kompletna

prateća dokumentacija. Za nesmetano korišćenje AutoCAD-a neophodno je da se

podaci sa instalacionog CD-a prenesu na hard disk računara. Taj postupak se naziva

instalacijom programa.

1.2.1. Instalacija programa

Instalacija AutoCAD-a je, po pravilu, automatizovana, tako da korisnik treba

samo da napravi izbor između nekoliko ponuđenih opcija. Za aktiviranje procedure

instalacije sa CD-a potrebno je prvo staviti instalacioni CD u CD-ROM računara. Ako



se procedura instalacije ne aktivira automatski, korisnik bira Run komandu iz

WINDOWS/START menija, u ponuđeno polje unosi komandu - X:setup (gde je X

oznaka CD-ROM uređaja na računaru korisnika) i pritisne taster ENTER. Posle

nekoliko trenutaka na ekranu se pojavljuje pozdravna poruka a za nastavak rada bira

se polje Next.

U nastavku instalacije prvo je potrebno izborom polja Accept izraziti saglasnost

sa uslovima pod kojim proizvođač predviđa upotrebu programa a zatim se u

odgovarajuća polja unosi serijski broj i ključ za instalaciju kopije AutoCAD-a.

Posle unosa podataka o korisniku i prodavcu programa potrebno je potvrditi

ponuđeni ili izabrati neki drugi direktorijum (folder) u koji će AutoCAD biti instaliran.

Sledeći ekran nudi mogućnost izbora između četiri tipa instalacije koji se

međusobno razlikuju po broju elementa programa koji će se preneti na hard disk.

Preporučuje se izbor opcije Typical.

Posle potvrde da je kreirana nova programska grupa kao i ikonice za sve

instalirane komponente programa, biće započet i sam proces instalacije AutoCAD-a na

računar korisnika.

1.2.3. Pokretanje programa

Kako uspešno završena instalacija programa obično podrazumeva kreiranje nove

programske grupe za AutoCAD u okviru Start/Programs menija, to je za pokretanje

programa dovoljno izabrati odgovarajuću ikonicu u okviru ove grupe. Završena

instalacija obično podrazumeva i postavljanje ikonice AutoCAD-a na Desktop, pa je još

jednostavniji način pokretanja AutoCAD-a dvostruki pritisak levim tasterom miša na ovu

ikonicu.

1.2.4. Podešavanje radnog okruženja

Po pokretanju programa celu površinu ekrana će zauzeti radni prostor AutoCAD-

a. Kao i mnoge druge parametre i izgled radnog okruženja je moguće prilagoditi

potrebama i ukusu korisnika.

Standarni izgled ekrana u najvećoj meri zadovoljava potrebe prosečnog korisnika

pa su promene koje se obično vrše minimalne. Na primer, korisnici često umesto bele

biraju tamnu boja ekrana jer se na taj način smanjuje bljesak a time i zamor pri radu.

Ova promena vrši se u okviru funkcije Preferences iz TOOLS menija. Ako se iz grupe

raspoloživih opcija odabere Display a zatim i polje Colors dobija se mogućnost da se

za željenu zonu radne površine, u ovom slučaju Graphics window background odredi



nova boja, na primer crna. U tom slučaju, potvrda izborom tastera OK za oba dijaloga

konačno menja boju radne površine u crnu.

1.3. KORISNIČKI INTERFEJS AUTOCAD-a

Vezu sa AutoCAD-om korisnik uspostavlja koristeći padajuće menije i palete sa

alatkama preko kojih se pokreću AutoCAD-ove komande. Komande predstavljaju

naloge kojima se AutoCAD-u zadaje određeni zadatak, recimo da nacrta liniju ili da

obriše neki element crteža. Postoji mogućnost da se komande unose i preko tastature

ali je to za manje iskusne korisnike teži način u poređenju sa jednostavnim izborom iz

nekog od menija ili palete sa alatkama uz pomoć miša.

1.3.1. Delovi radnog ekrana

Radni ekran AutoCAD-a je podeljen na ukupno pet zona i to su:

- prostor za crtanje

- komandna linija

- statusna linija

- zona padajućih menija i

- palete sa alatkama tj, komandama

Prostor za crtanje

Prostor za crtanje predstavlja korisnikovu radnu površinu, ekvivalent crtaće table i

logično, zauzima najveći deo ekrana (slika 3). Sve što se crta prikazuje se na tom

mestu. Osim toga, na radnoj površini će biti vidljiv i kursor, element u obliku krsta sa

malim kvadratom na mestu preseka vertikalne i horizontalne linije. Njegova uloga je da

pokazuje trenutni položaj "alata" kojim se korisnik služi (npr. vrha olovke pri crtanju).

Pomeranje miša van prostora za crtanje menja oblik kursora u strelicu i time sugeriše

da je i njegova funkcija u tom momentu izmenjena i svedena na mogućnost izbora

neke od funkcija iz menija.

Komandna linija

Pri dnu ekrana nalazi se horizontalna površina koja služi za ispisivanje

tekstualnih poruka važnih za rad i praćenje izvršavanja komandi. Zato se ta zona i

naziva komandnom linijom (slika 1.3). Kada je na njoj ispisano samo Command: to

znači da je AutoCAD spreman da prihvati komandu korisnika, odnosno neku od

instrukcija. U toku izvršavanja neke od funkcija za crtanje ili za neku drugu namenu na

komandnoj liniji će se pojavljivati zahtevi za unos odgovarajućih parametara vezanih za



izvršavanje tefunkcije. Zato je veoma bitno da se od samog početka posebna pažnja

posveti ovoj zoni ekrana jer preko nje AutoCAD u stvari komunicira sa korisnikom.

Pored toga što korisniku prenosi poruke komandna linija služi i za beleženje toka

prethodno izvršenih komandi pa zato postoji mogućnost da se pritiskom na funkcijski

taster F2 otvori novi okvir u kome se može preglednije videti šta je do tog trenutka

urađeno.

Prostor za crtanje

Komandna linija

Slika 1.3. Položaj prostora za crtanje i komandne linije

Statusna linija

Horizontalna traka koja se nalazi na samom dnu ekrana naziva se statusnom

linijom (slika 1.4). Na njoj se vrši prikaz trenutnog stanja - statusa pojedinih pomoćnih

aktivnosti kao što su vidljivost pomoćne mreže, ortogonalno crtanje, korak kursora itd.

(slika 1.5). Detaljnije objašnjenje ovih funkcija će biti dato kasnije.



Zona padajućih menija

Statusna linija Slika 1.4. Statusna linija i zona padajućih menija

Pored toga, na levom kraju statusne linije možemo pročitati koordinate trenutnog

položaja kursora. Lako se uočava da se koordinate menjaju pri pomeranju miša. Ako je

potrebno, pritiskom na funkcijski taster F6 može se isključiti ili ponovo uključiti praćenje

koordinata.

Slika 1.5. Elementi statusne linije

Padajući meniji

Kao i kod mnogih drugih programa orijentisanih na Windows okruženje, padajući

meniji omogućavaju brži pristup mnogim komandama i kontrolama u AutoCAD-u. One

su tu svrstane po tipu i svojoj osnovnoj nameni u cilju što lakšeg pronalaženja željene

funkcije. Kod stavki koje na desnoj strani imaju trougao, izbor ima za posledicu

otvaranje nove grupe funkcija pa je tada za konačni izbor neophodno strelicu kusora



dovesti do neke od dodatno ponuđenih opcija i pritiskom na levi taster izvršiti njen

odabir. Stavke koje imaju na svom kraju tri tačkice služe za aktiviranje odgovarajućeg

okvira za dijalog. Kroz ovakve dijaloge se vrši detaljnije podešavenje kod funkcija koje

imaju veći broj parametara.

1.3.2. Palete sa alatkama

Namena paleta sa alatkama je slična onoj koju imaju i padajući meniji - lak i brz

odabir željene komande ili okvira za dijalog. Njih sačinjavaju ikonice grupisane po

nameni funkcija koje njihovim izborom možemo pokrenuti (slika 1.6).

Na osnovnoj postavci radnog ekrana vidljive su četiri palete: STANDARD,

PROPERTIES, DRAW i MODIFY. Međutim, pored njih postoji još niz dugih paleta, ali

je za njihovo prikazivanje potrebno pokrenuti funkciju Toolbars iz View menija i označiti

polje koje se nalazi levo od naziva željene palete. AutoCAD će tada prikazati izabrane

palete, s tim što se po zatvaranju dijaloga za izbor izabranim paletama može promeniti

položaj na ekranu.

Pale

te s

a al

atka

ma

Slika 1.6. Palete sa alatkama

Izuzetak od standardnog načina izbora komande jednim kratkim pritiskom na levi

taster miša predstavljaju ikonice koje u svom donjem levom uglu imaju mali crni

trougao. One u stvari kriju čitav niz novih ikona kojem se može pristupiti tako što se

najpre odabere osnovna ikona pritiskom na levi taster miša i pri tome se taster



zadržava pritisnutim. Zatim se strelica dovede do željene komande i tek tada se

otpušta levi taster miša.

Palete se razlikuju u različitim verzijama AutoCAD-a, mada su u osnovi

funkcionalnosti veoma slične. Na slici 1.7. prikazane su palete sa alatkama u verziji

AutoCAD 2004.

Slika 1.7. Palete sa alatkama kod verzije AutoCAD 2004

Palete sa alatkama mogu se organizovati u grupe, a onda se može navesti koje

grupe paleta će biti prikazane. Na primer, ako korisnik ima više paleta koje sadrže

pripremljene šeme (hatch patterns) možete kreirati grupu koja se zove Hatch Patterns.

Kada korisnik kaže da je Hatch Pattern grupa tekuća, tj. radna grupa, onda će biti

prikazane samo palete sa alatkama koje se nalaze u toj grupi.

Svojstva bilo kog alata na paleti sa alatkama takođe se mogu menjati, kao što je

prikazano na slici 1.8. Može se, na primer, promeniti razmera ubacivanja (insertion

scale) bloka ili ugao kod pripremljene šeme (hatch pattern).



Slika 1.8. Promena svojstva alata na paleti sa alatkama

Dodavanje alata na paletu sa alatkama moguće je na više načina, a moguće je i

kreiranje novih paleta sa alatkama. Tako se u AutoCAD-u uz pomoć DesignCenter-a

može kreirati tab sa paletom za alate sa unapred određenim sadržajem (slika 1.9) čime

se omogućava ušteda u vremenu pri kreiranju crteža čiji su pojedini delovi na ovaj

način unpared pripremljeni.

Slika 1.9. Kreiranje palete za alate sa unapred određenim sadržajem



1.3.3. Rad sa mišem

I pored mogućnosti da se za rad u AutoCAD-u koriste različiti tipovi

specijalizovanih uređaja kao što su digitalna tabla, kuglica (trackball) ili slično, najčešće

je na raspolaganju za rad samo standardni miš. U takvoj situaciji je poželjno da to bude

miš opremljen sa tri tastera, jer AutoCAD daje mogućnost da se svaki taster iskoristi za

određenu namenu.

Konkretno, namena levog tastera je višestruka jer se njime biraju komande iz

menija ili paleta sa alatkama, zatim određuje položaj elemenata koji se crta i treće, vrši

izbor elemenata koje korisnik želi da menja. Desno dugme miša zamenjuje ENTER sa

tastature. Njegovom upotrebom štedi se vreme jer je često brže jednostavno pritisnuti

desni taster miša nego ENTER na tastaturi.

Za razliku od levog i desnog tastera čija je namena fiksna, srednji taster može

imati različite funkcije. Ipak se najveći broj korisnika odlučuje da zadrži namenu koja je

unapred definisana, a to je aktiviranje inače često potrebnog menija sa pomoćnim

funkcijama.

1.4. DATOTEKA CRTEŽA

Kao što je već napomenuto, svaki AutoCAD crtež je u stvari skup podataka

smeštenih u okviru jedinstvene datoteke. Zato je vrlo značajno razumevanje funkcija

koje korisniku stoje na raspolaganju za kreiranje i snimanje novih, kao i pronalaženje i

otvaranje postojećih datoteka crteža.

1.4.1. Započinjanje novog crteža

Novi crtež u AutoCAD-u započinje se već samim pokretanjem programa jer se

pred korisnika automatski postavlja radni ekran u kome je moguće crtati. S druge

strane, mnogi od bitnih parametara vezanih za rad će u tom slučaju biti podešeni na

unapred definisane, odnosno podrazumevane vrednosti, koje često nisu poželjne.

Zbog toga je ipak bolje zahtevati od AutoCAD-a da izvrši kompletnu proceduru

započinjanja novog crteža. Za tu namenu predviđena je komanda New iz File menija, a

po njenom izboru na ekranu će se pojaviti Dialog Box sa različitim poljima, odnosno

opcijama, zavisno od verzija. Na slici 1.10. je prikazan primer iz verzije AutoCAD R14.



Slika 1.10. Dialog Box iz verzije AutoCAD R14

Polje Instructions

Polje Instructions je pomoćnog karaktera i služi za pružanje dodatnih objašnjenja

o ostalim funkcijama koje se nalaze u okviru Dialog Box-a.

Polje Start from Scratch

Izborom polja Start from Scratch se započinje novi crtež, ali sa parametrima koji

su unapred definisani i jedini izbor koji je moguće napraviti je između metričkog i

anglosaksonskog sistema jedinica. Dakle, u ovom slučaju korisnik nema mogućnost da

utiče na postavku crteža pa se ovakav način započinjanja novog crteža ne može

preporučiti.

Polje Use a Template

Uz pomoć ove opcije AutoCAD nudi mogućnost da se za početne parametre

novog crteža automatski preuzmu vrednosti koje su sadržane u nekom već postojećem

crtežu – šablonu (template). Lista koja se pojavljuje u srednjem delu ekrana predstavlja

spisak raspoloživih crteža, a pored toga na raspolaganju su i polja u kojima se može

videti njihov sadržaj i pročitati kratak opis. Ovakav pristup radu može biti veoma

koristan u praksi. Tako se, na primer, u situaciji kada je potrebno izraditi seriju sličnih

crteža mnogo truda može uštedeti ako se zajednički elementi unapred definišu u crtežu

- šablonu. Na slici 1.11. dat je prikaz panela za izbor šablona u AutoCad-u 2006.



Slika 1.11. Panel za izbor šablona u AutoCad-u 2006

Polje Use a Wizard

Izborom ovog polja pokreće se tzv. čarobnjak (wizard), odnosno procedura koja

korisnika korak po korak vodi kroz proces podešavanja početnih parametara novog

crteža (slika 1.12). Postoje dva načina da se to uradi: brzi (quick) - samo za osnovne

parametre i prošireni (advanced), koji pruža mogućnost podešavanja većeg broja

parametara.

Slika 1.12. Polje Use a Wizard



Quick Setup

Quick Setup, brzi postupak podešavanja osnovnih parametara za novi crtež se

sastoji iz svega dva koraka. Prvi je izbor mernog sistema u kome korisnik želi da radi

(ponuđeni metrički sistem je obično i odgovarajući), a izborom polja Next dolazi se do

dijaloga u kome se određuje drugi parametar tj. veličina radnog polja.

Radno polje (Drawing Limits) neophodno je odrediti iz čisto praktičnih razloga.

Naime, bez obzira na činjenicu da korisnik u AutoCAD-u može raspolagati sa teoretski

neograničenom radnom površinom, ipak je bolje da se u fazi pripreme novog crteža

odluči koliko prostora želi za osnovnu radnu površinu. Ta se veličina obično usklađuje

sa gabaritom objekta koji korisnik želi da prikaže, što znači da u polja za širinu i visinu

granica crteža unosi vrednosti koje predstaljaju stvarne dimenzije, npr. osnove nekog

objekta, mašinskog sklopa itd. Tako, na primer, za radno polje, 8mx6m te dimenzije

bile bi 8000 jedinica za širinu i 6000 jedinica za usvojeni odnos 1 AutoCAD jedinica = 1

mm stvarnog prostora.

Izborom opcije Done završava se Quick Setup i AutoCAD otvara novi crtež.

Advanced Setup

Advanced Setup, prošireni postupak podešavanja parametara za novi crtež se

sastoji iz ukupno sedam koraka, od kojih se prvi i peti odnose se na parametre koji su

pomenuti u Quick Setup postupku, a preostali ne neke druge parametre o kojima ovde

neće biti detaljnije reči. Kao i u slučaju Quick Setup-a, opcija Done završava prošireni

postupak podešavanja i otvara novi crtež.

1.4.6. Mogućnost naknadne promene veličine radnog polja (limits)

Ukoliko se u toku izrade crteža pojavi potreba za povećenjem ili smanjenjem

veličine radnog polja, to je moguće lako izvesti upotrebom komande Drawing Limits iz

Format menija. Pri tome AutoCAD traži od korisnika da prvo unese koordinate donjeg

levog ugla (tipično 0.0000,0.0000 - što je dovoljno potvrditi pritiskom na taster ENTER)

a zatim i gornjeg desnog ugla i na taj način odredi dimenzije nove radne površine.

Treba imati u vidu da veličina radnog polja ne predstavlja ograničenje za crtanje

elemenata koji se nalaze van definisanih granica, ali je zgodno da se njene dimenzije

usklađuju sa nacrtanim objektom.

1.4.7. Snimanje završenog crteža

Svi podaci koji opisuju geometriju elemenata AutoCAD crteža se u toku njegove

izrade nalaze u radnoj memoriji računara. To je neophodno da bi se omogućio brz



pristup svim delovima crteža i neometan rad bez zastoja. S druge strane, bilo kakav

problem u radu računara (nestanak struje, kvar i sl.) bi doveo do gubitka svih do tada

unetih podataka. Da bi se izbegli takvi problemi a i da bi korisnik imao mogućnost da

naknadno nastavi rad na željenom crtežu neophodno je da podatke "sačuva", odnosno

snima u datoteku na disk računara.

Komanda Save

Komanda Save služi za snimanje podataka o aktivnom crtežu na disk računara.

Izborom komande se aktivira tipičan Windows dijalog za izbor foldera i unos imena

datoteke koju treba snimiti. U slučaju da je crtež već ranije snimljen tj. da mu je

određen položaj i ime, komanda Save će automatski, bez ikakvih dodatnih zahteva,

izvršiti snimanje nove verzije crteža na mesto stare.

Komanda Save As

Komanda Save As pruža mogućnost da se aktivan crtež snimi pod izmenjenim

imenom. To je naročito pogodno u situacijama kada korisnik želi da zadrži i prethodnu

verziju crteža, jer korišćenjem Save As ona ostaje neizmenjena, dok se izmenjena

verzija beleži pod novim imenom.

1.4.8. Otvaranje postojećeg crteža

Svaki snimljeni crtež je uvek na raspolaganju za naknadne izmene i dopune

odnosno nastavak rada. To obezbeđuje AutoCAD-ova komanda Open.

Komanda Open

Komandom Open se pronalaze i aktiviraju - otvaraju crteži koji se nalaze na disku

računara. Uz listu datoteka u odabranom folderu kao dodatna pomoć u pronalaženju

željenog crteža postoji i uprošćeni - Prewiev prikaz izabrane datoteke.

Za slučaja da korisnik nije siguran u kom folderu ili pod kojim imenom je snimljen

crtež za kojim traga, postoji opcija Find File koja će mu pomoći da kroz Browse režim

sagleda sve crteže u aktivnom folderu ili da u Search režimu naloži AutoCAD-u da

potraži imenovanu datoteku na nekom od raspoloživih diskova svog računara.

1.5. ODREĐIVANJE POLOŽAJA TAČKE

Za određivanje položaja tačke u AutoCAD-u koristi se Dekartov pravougaoni

koordinatni sistem. Drugim rečima, koriste se podaci koji određuju rastojanje između

koordinatnog početka i nekog elementa crteža. U većini slučajeva koordinatni početak



se nalazi u donjem levom uglu ekrana, ali se po potrebi može pozicionirati i na neko

drugo mesto.

Po načinu interpretacije ovih podataka mogu se razlikovati dva sistema:

pravougaoni i polarni.

1.5.1. Pravougli koordinatni sistem

Položaj tačke u pravouglom koordinatnom sistemu izražava se njenim

rastojanjem u odnosu na koordinatni početak mereno po pravcima koordinatnih osa.

Pri tome se unosi podatak u obliku koordinatnog izraza X,Y kod koga se zarez koristi

za razdvajanje X od Y vrednosti, a tačka kao oznaka za decimalno mesto.

1.5.2. Polarni koordinatni sistem

Polarnim koordinatama određuje se položaj tačke preko njenog rastojanja od

koordinatnog početka i ugla koji taj pravac zaklapa u odnosu na pozitivni pravac X ose.

Ugao se meri u pravcu suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, a format u kome

je potrebno uneti podatke je sledeći: prvo se unese rastojanje praćeno znakom <

(manje od), a zatim i ugao.

1.5.3. Apsolutne koordinate

Upotreba apsolutnog koordinatnog sistema podrazumeva da su poznate veličine

uvek izražene u odnosu na koordinatni početak, odnosno tačku sa koordinatom

0.0000,0.0000. Iako to u praksi često nije slučaj, apsolutne koordinate omogućavaju da

se sa maksimalnom pouzdanošću odrede položaji važnih repernih tačaka na crtežu

(granice parcele, glavna osu rotacije ...).

1.5.4. Relativne koordinate

Relativne koordinate koriste se kada je potrebno pozicionirati novu tačku, ali sa

poznatim rastojanjem u odnosu na poslednju, prethodno unetu tačku, a ne u odnosu na

koordinatni početak, kao uslučaju apsolutnih koordinata. U slučaju relativnih koordinata

rastojanje se unosi sa prefiksom @ (at) ispred X i Y vrednosti za pravougaoni, odnosno

rastojanja i ugla za polarni koordinatni sistem.

Poslednja tačka

Znak @ (at) je u AutoCAD-a univerzalna prečica koja služi da se za unos

koordinata upotrebi položaj poslednje unete tačke, odnosno nulto rastojanje od nje. Na

primer, ako je prethodno uneta tačka sa apsolutnim položajem 5,5 unos znaka @ (at)

ponavlja istu tačku. Ta prečica može se koristiti u okviru svih komandi koje zahtevaju



unos podatka o položaju tačke.

Upotreba miša i tastature

Uobičajeni način za određivanje položaja nekog elementa u AutoCAD-u se svodi

na upotrebu miša, odnosno dovođenje koordinatnog krsta (kursora) do željenog mesta

i pritiska na levi taster, ali je naravno u tom smislu moguće koristiti i tastaturu (za unos

numeričkih vrednosti), što je ipak daleko sporiji i nezgodniji način.



1.6. VEŽBA I

Upoznavanje sa AutoCad korisničkim interfejsom:

Komponente prozora: prostor za crtanje, prozor za unos komandi,...

Linija menija (Modify, View->Zoom, Tools->Options)

Pokretanje komandi: Dyn->On/Off; Draw->Rectangle; Draw->Polyline; selektovanje i brisanje

Upotreba paleta (toolbar): pomeranje i zaključavanje paleta; zatvaranje i otvaranje paleta;

Opis sadržaja paleta: Draw i Modify detaljnije

Pokretanje crteža

File->New acad.dwt Open; File->SaveAs PrviCrtez; ekstenzija fajla

Draw->Rectangle; Draw->Circle

Pomeranje kroz crtež i zumiranje (meni, paleta, točkić, komande): View->Zoom->Window; View->Pan->Realtime Esc; View->Zoom->Previous

Kartice Layout (raspored – na papiru): brisanje na Layout 1 i pogled na model; undo ...

Komande

Draw->Arc C<Enter> (velika slova skraćeno ime komande): iscrtati luk mišem, gledati komandnu liniju

Sistem pomoći

Help->Help (F1); Contents, Search,...

Konteksno zavisna pomoć: Modify->Move F1

Dodatni izvori pomoći

Koordinatni sistem

Dekartove koordinate 3D tačke: 5,4,2

Relativne i tačne koordinate

File->Line proizvoljna prva tačka, @3,0; @0,5; @4,4

Polarne koordinate: @4<45, @7<-35; @-6<60

Eksperimentisanje sa koordinatama crtanjem linija Linija ~ L<Enter>, Undo ~ U<Enter>, Close ~ C<Enter>

Zadavanje tačnog rastojanja (polarne, dekartove, direktan unos rastojanja)

Dynamic Input

Documents

I čas AutoCAD - геолошки факултетrgf.bg.ac.rs/predmet/RO/IV semestar/Informatika II/Vezbe/Inf2_Acad_01.pdf · Boje i tipovi linija U AutoCAD-u svaki element se može